galet@world: Meni se čini da bi trebalo biti pravilno izići jer se kaže ići, a ne aći iako mi se čini (opet!) da se više upotrebljava izaći.

vekica:
npr... Projektovao sam dve aplikacije. Obe aplikacije su VIŠENIVOOVSKE arhitekture...
Ja jbg nikako da prelomim jezik. A tek onda da zapišem ovu reč sa jednim ili dva O.

galet@world:
Usput da pitam šta mislite o ovoj politikantskoj nakazi: PROIZILAZITI

Bojan BasicNije li ti čovek citirao Pravopis? Pravilna su oba oblika.

Bojan Basic: pridev višenivoovski piše se sa dva o, jer je osnova reči nivo cela ta reč: nivo-a, nivo-u, nivo-om, nivo-i...

Bojan Basic: Ipak, teško da razina dolazi u obzir, budući da te skoro niko ne bi razumeo.

Bojan Basic: Ne znam ni zašto je ta reč „politikanska“ ni zašto je „nakaza“.

galet@world:
Pa znam da je citirao i šta je citirao, ali ja nisam bio isključiv i rekao sam da mi se i pored toga čini da bi bilo pravilnije izići

galet@world:
Ako uporediš sa ovim rečima: Mars-ovski, Bog-ovski, Isus-ovski onda može da bude NIVO-OVSKI, međutim, postoje «sličnije» reči kao što su EMBARGO, SALDO od kojih možemo napraviti prideve EMBARGO-VSKI, SALDO-VSKI ne menjajući osnovni oblik tih reči. Ove reči su sličnije po tome što su strane i što završavaju na O, a ne na suglasnik, pa mi se čini (opet ja!) da bi bolje bilo NIVOVSKI.

galet@world:
Ako ćemo se igrati pravljenja novih nepotrebnih reči šta ne bi rekli umesto uzlaziti – uzilaziti, uzlazni – uzilazni i sl.

galet@world:
Uostalom, Bojane, otkud ti ideja da je jedno i višak i zašto si upotrebio ovakvu rečenicu: “Čak je dopušten i oblik izilaziti….”, ako ti tu ništa ne smeta.

Bojan Basic: Ne može tebi da se čini …

Bojan Basic: Možda ne bi bilo loše da malo konsultuješ literaturu ili makar pažljivije čitaš ono što napišem, da ne bi dovodio ljude u zabludu.

Tip prideva o kom je ovde reč gradi se dodavanjem nastavka -ovski na osnovu.

Bojan Basic: A ko te je slagao da je uzilaziti pogrešno?

Ne može tebi da se čini da je pravilnije nešto kada je merilo pravilnosti Pravopis, a videli smo šta u njemu piše. Može jedino da ti se čini da je jedno lepše od drugog, logičnije od drugog, prirodnije od drugog i sl.

galet@world:
Ovo je vrlo čudna tvrdnja!?

galet@world:
Možda ne bi bilo loše da saopštiš pravilo kako se stranim rečima pravi ta osnova.

galet@world:
Ali po čemu su te karikirane reči bolje od od svojih originala, čemu praviti ružnije reči sa istim značenjem i proglašavati ih pravilnim?

_djevojka_:
Zato u jednom Pravopisu moze da stoji da se odredjena rijec cini kao bolja rijec, dok po drugom neka druga rijec je u upotrebi iliti pravilnija.

Bojan Basic: Ne vidim zašto je čudna.

Bojan Basic: Najjednostavnije ti je da izmenjaš reč (recimo, po padežima) i vidiš na koje „parče“ se dodaju nastavci za oblik, kao što sam napisao u zagradi prilikom navođenja primera.

Bojan Basic: Zar sam rekao da su bolje? Ipak, malo si pomešao „originale“ i „kopije“.

galet@world:
Ni na jednom mestu nisam rekao da je reč izaći nepravilna, ali meni bez obzira na Pravopis može da se čini da je lošija i dajem prednost reči izići, a šta ti misliš čitaoče?

galet@world:
E pa izvini, ali valjda i sam vidiš da pravilo ne može biti ovako definisano. To “parče” može biti ili cela strana reč ili osakaćena, pa se onda valjda sluša kako zvuči?
Ako je (da upotrebim hrvatsku kovanicu!) milozvučna onda je reč pravilna!!! Eto još jednog “pravila”.

Bojan Basic: Nema problema: ako je krajnji samoglasnik ima dužinu on ostaje u osnovi, u suprotnom ne.

Jezik nije ničija prćija pa ni onih koji su pravili Pravopis.
Jednostavno je – ja smatram da je reč izići pravilnija od reči izaći i tačka. To ni Pravopisom nije zabranjeno.I mislim da nisam jedini.

Pravopis nije Sveto pismo nego nam služi kao putokaz koji može biti i malo nakrivo.

Bojan Basic :Inače, nivo nije strana reč. Strana (francuska) reč je niveau, a to što je srpska reč nivo stranog porekla nimalo je ne sprečava da se uklopi u naše obrasce.

galet@world:
Ovde se zaista svašta može čuti! (iliti pročitati)

Oprosti, ali koliko to Pravopisa postoji? Ja znam za samo jedan zvaničan (i njegove prerade, koje se do poslednjeg slova poklapaju s originalom), ako je neko napisao još koji to možeš okačiti mačku o rep.

*pi*:
Jutros je draga htela da me isceslja da se ne linjam po stanu pa je rekla "Nagni se nad kadom" a ja mislim da treba "Nagni se nad kadu", sta je pravilno?

Oprosti, ali koliko to Pravopisa postoji? Ja znam za samo jedan zvaničan (i njegove prerade, koje se do poslednjeg slova poklapaju s originalom), ako je neko napisao još koji to možeš okačiti mačku o rep.

Čitam šta sve pišete i prosto mi žao što sam uopšte postavljao temu :)

Mislim da je vrlo opasno to što radite - čini mi se (ispravite me ako grešim!)
da niko od vas nije stručan po pitanju pravopisa, a ubeđujete sebe i druge
da su određene stvari ispravne ili ne.

Neko će možda čitati ovo i, ne daj Bože, uzeti zdravo za gotovo ta vaša
"pravila"! Ipak ovaj sajt ima i edukativni karakter...

Najbolje bi bilo kada bi neki lingvist bio redovan na sajtu i objašnjavao sve
nedoumice, ovako se ipak cela priča svodi na rekla-kazala.

_djevojka_:
Imas stari pravopis iz 1960. godine, Pravopis Matice srpske, na koji se svi vracaju. Onda novi pravopis, isto Pravopis Matice srpske, koji se pojavio 1993. godine i zamjenio ovaj stari.

Dakle, slažeš se da je taj iz 1960. bio zvaničan ranije, a sad je ovaj iz 1993.

Ako se nešto ne poklapa, ne znam da li bi iko (osim, možda, tebe) tumačio po onom iz 1960. a ne po novom.

_djevojka_:
nazalost vs na zalost. Koje je ispravno?

...
U njega [spisak koji sledi] ulaze pre svega primeri u kojima se koriguje ili dorađuje norma P, ali pored njih i veći broj karakterističnijih primera istovremeno saglasnih s normom P i ocenama MO. Odstupanja od P biće izričito pomenuta.
...
nažalost (P na žalost); na žalost svih nas

_djevojka_:
Ili jevtino vs jeftino?

jeftin, jeftinoća (običnije nego jevtin i sl.)

Kao što vidiš, Pravopis dozvoljava i jedno i drugo, napominjući šta je običnije. Ne znam treba li da napomenem da su i u starom bila dozvoljena oba oblika, tako da ne vidim šta pokušavaš da kažeš.

Ako se nešto ne poklapa, ne znam da li bi iko (osim, možda, tebe) tumačio po onom iz 1960. a ne po novom.

Opet novi:

Citat:
jeftin, jeftinoća (običnije nego jevtin i sl.)

_djevojka_:
I sta onda pratis? Jeftinocu ili jevtinocu?

Bojan Basic: Pokušavam da kažem: ako u starom piše jedna stvar, a u novom za tu istu stvar piše drugačije, ispravno je ono što kaže novi. Koliko može biti teško to shvatiti?

Kada su dozvoljena dva oblika, svako može da odabere onaj koji mu se više sviđa. Meni se više sviđa jeftinoća, ali ne znam zašto je to bitno.

_djevojka_:
Ali to ljude ne zaustavlja da koriste onaj stari, jer kao sto i sam kazes - tebi se taj stariji cini pouzdaniji.

_djevojka_:
Pa to vraca na onu temu o pravilnosti. Sta je pravilnije - bazen ili basen?

Ne znam uopšte gde nalaziš materijala za ovakvo lupetanje, niti gde si pročitala to što „i sam kažem“.

Lično često koristim taj iz 1960. budući da ima znatno obimniji rečnik u kom se nalaze mnoge stvari koje nisu pomenute u novom (pa samim tim ni ispravljene, iz čega sledi da ovo staro još uvek važi).

Već sam ti odgovorio na slična pitanja, a ako planiraš da se doveka igramo pitanja i odgovora da bi dokazala ne znaš ni sama šta, nađi nekog drugog.

Pokušavam da kažem: ako u starom piše jedna stvar, a u novom za tu istu stvar piše drugačije, ispravno je ono što kaže novi. Koliko može biti teško to shvatiti?

jeftin, jeftinoća (običnije nego jevtin i sl.)

Posle poraza fudbalera Zvezde u Liberecu
Nema rezultata s jevtinim igračima

Olimpijsko odbrojavanje
...Nekadašnja Centralna planska komisija nikad nije ni raspolagala takvim sumama novca kakvim sada barata Pekinški organizacioni komitet, a još manje je mogla i umela da svoje planove saobrazi svetskim tehničkim standardima. Iako je jedna od osnovnih obaveza organizatora da događaj ne sme da bude ni skup ni ekstravagantan, dve se stvari u praksi podrazumevaju: ono što je dobro – a sve mora da bude dobro – ne može da bude i jevtino i, drugo, olimpijada je zgodan povod da se uz nju mnogo šta uradi što inače bez nje ne bi bilo urađeno. Zato i nema lakog odgovora na pitanje koliko će olimpijada koštati.

Pokušavam da kažem: ako u starom piše jedna stvar, a u novom za tu istu stvar piše drugačije, ispravno je ono što kaže novi. Koliko može biti teško to shvatiti?

Ispravi me ako grijesim, ali ranije si rekao da je knjizurina iz 1960. zlatni standard, a onda ipak da stvari idu po tom novom, a ti se opet vracas tom starom. Koji onda da se prati? Taj iz 1993.? Zasto ga i sam ne koristis cesce?

srki: @_djevojka_:
Ne znam zasto te interesuje kako Bojan govori i koje reci cesce koristi.

Ako te interesuje vise o njemu onda mu posalji PP i nadjite se na nekom dating sajtu.

Ja stvarno ne znam zasto bi Bojan znao zasto Politika koristi jevtino a Glas javnosti jeftino. Stvar izbora i nema nikakve veze sa temom.

A sto se tice bazena, Ivan Klajn nije rekao da je to nepravilno.

Ne može tebi da se čini da je pravilnije nešto kada je merilo pravilnosti Pravopis, a videli smo šta u njemu piše. Može jedino da ti se čini da je jedno lepše od drugog, logičnije od drugog, prirodnije od drugog i sl.

Ne znam uopšte gde nalaziš materijala za ovakvo lupetanje, niti gde si pročitala to što „i sam kažem“.

_djevojka_: Zasto Klajn misli da neka rijec moze biti pravilnija od druge, a diskutant ne moze da ukopca da je to moguce?

Druge se oblasti standardnojezicke problematike uredjuju mnostvom drugih jezickih instrumenata, kao sto su: opsta normativna gramatika, normativni recnik i citav niz specijalistickih terminoloskih recnika i normativnih jezickih prirucnika

_djevojka_: Prateci pravopis kao da je sve i svja, stice se utisak da clan koji tvrdi da ne moze nesto da se cini pravilnije, nego samo tacno i pogresno – ima suzene vidike.

Govori u množini, jer nije samo jedan član, već nas ima više. Na kraju krajeva, ne vidim da je iko od nas izrazio interesovanje da čuje tvoje mišljenje o širini naših vidika.

fanfon: Pravilno je na oba nacina, samo drugi je manje sarkastican u odnosu na onog ko ne popusta:D
Nego, sta je pravilnije: sendvič ili sendvić?

superbaka: kako se pravilno kaze, pametan ili pametniji popusta?

Bojan Basic: Pohvale za trud, ali bolje odustani, vidiš da ti ovo baš nikako ne ide od ruke.

JankoNIS: Odvojeno.

JankoNIS: Ako ti je odgovor ozbiljan, odoh ja da pretrazim pravopis srpskog jezika. Ipak mislim da se samo salis.

crews_adder: Mi bismo do malocas u poslu, a sad bi smo po pivo.

JimRainor:Pravopis: jel' se pise BISTE ili BI STE 

crews_adder: Mi bismo do malocas u poslu, a sad bi smo po pivo.

Vole Domu: pod uslovom da nisi hrvat,.

Results 1 - 10 of about 39,100 for obezbjediti.

Results 1 - 10 of about 116,000 for obezbijediti.

Ne izlazim u taj kafic iz razloga JER ima puno botanicara,narkomana itd......

[]-_-[]: off topic
ja se izvinjavam
da neotvaram drugo temu
kako je pravilno
U ulozi bancinog ( banchinog ) klijenta mogu se naci...
ili
U ulozi bankinog klijenta mogu se naci...
da se razumemo , prof. je reko kao prvi primer
pozz

bobicbranislav2000: Dobio sam lektorsku opomenu da mi ovo JER nije bilo potrebno u recenici ispod.Da li su u pravu?


Ne izlazim u taj kafic iz razloga JER ima puno botanicara,narkomana itd......

Sa JEL se postavlja pitanje.

braker: NE se pishe odvojeno od rechi koje oznachavaju radnju-Danas ne idem u shkolu.
NE se pishe sastavljeno s rechima kojima se neshto opisuje-To je neodgovorno ponashanje.

IZVOR:Zabavna gramatika 2,str.18-Kreativni centar,za uchenike 2. razreda osnovne shkole.

Toxter: Koliko se secam cita se kao da je spojeno, a uvek se pise odvojeno osim u tri izuzetka:
necu, nemoj, nemam

Mada, mozda me secanje slabo sluzi :)

DjoleReject:... NE DELJOM NERADIMO!!!

Ja licno smatram da je nas jezik veoma lak

goranvuc

Nisam bas siguran.

Mislim da je trebalo:

a) Ne izlazim u taj kafic JER ima puno botanicara,narkomana itd......
b) Ne izlazim u taj kafic iz razloga STO ima puno botanicara,narkomana itd......

Toxter: Pomocu recce 'ne' tvorimo negaciju.
Sta bi bila 'delja'???
Nedelja je imenica, pa se stoga pise spojeno.
Ti si ovde napisao notornu glupost: 'NE DELJOM NERADIMO' :D

Ja sam se ogradio da me mozda secanje slabo sluzi,
pretpostavljam da je petar_ns na pravom putu.

Jel neko primetio rapidno opadanje smisla za humor na ovom forumu? Koji je vama penis ljudi, jbt...

nicr:
Pisem jer smatram da je tako ispravno

Informacija potiče iz knjiga koje su tada bile aktuelne, i još uvek piše u njima.

galet@world:
Pa naravno, dok god ne izbledi. Ovo ispade duhovito!

zokish:
da li je definitivno utvrđeno kako se kaže množina od imenice tele (životinja)?

čuo sam za ove varijante:
teoci
telad
telići

Bojan Basic: Kako bi se ovo koliko-toliko saniralo, dopušteni su i oblici žvatati u infinitivu

Zana Josipovic: Ja sam iz Repubike Srpske, tacnije iz Banjaluke. Mi, bosanski Srbi, izrazavamo se nepostojecim jezikom.

tyranBL:
Mozes da ukucas u Google prvi, a zatim i drugi termin. Cim vidis rezultate pretrage, bice ti jasno.

Bojan Basic: Bez uvrede, ali ovo je i više nego smešan način provere šta je ispravno (na stranu to što u ovom primeru slučajno navodi na ispravan zaključak).

Bojan Basic: Zagrizeno, kao što rekoh, ne označava nikakvu ljudsku osobinu niti išta slično (jedino što možeš reći je npr. da je jabuka zagrizena, što znači da ju je neko zagrizao). Za čoveka, što ti pominješ sve vreme, možemo reći da je zagrižen, što znači da je vrlo vatreni pobornik nekih stavova.

tyranBL:
Vjerujem da si se salio kada si ovo rekao/napisao?

tyranBL:
I da, zaista mislim da postoji jos rijeci naseg (srpskog) jezika cija se pravopisna ispravnost moze utvrditi i na ovaj nacin.

Bojan Basic: Stvarno postoji još reči za koje Google navodi na ispravan zaključak. Međutim, kako znati koja reč je takva a koja nije?

zoran_dojkic: Nikada nije pravilno trebam i trebamo. Ako pitaš da li je pravilno, to je odgovor.

Pravilno je: Potreban si mi... (Nepravilno je: Trebam te...)

Kada je pravilno reći, takođe nije pravilno. Trebalo bi da tvoje pitanje glasi: Kada se pravilno kaže...

trebam pomoć, trebam te,

Bojan Basic:Međutim, lako je reći šta nije pravilno, a malo teže je odgovoriti šta jeste pravilno. :)

Ne znam:posto su nam jezici srodni

galet@world:
- Zaboravio si glas odnosno slovo r jer on može biti i samoglasnik i naglašen. (Zato sam i rekao "svih šest samoglasnika")

galet@world:
- Za dužinu je dovoljan ravan znak jer onaj uglati je, koliko ja vidim, isti ili vrlo sličan dugosilaznom, pa može doći do zabune.

bra:
Po kom to pravilu se menja agent - agencija, a diplomat ostaje diplomatija, a ne diplomacija?

bra:
Ili se kod nas kaze diplomata, pa se zato ddesava tos to se desava?

Glas r je sonant, ne samoglasnik. Može biti slogotvoran, pa si ga možda zbog toga pobrkao sa samoglasnicima, ....

Bojan Basic:
Naravno, nisam ja osluškivao...
Naravno, opet nisam ja smislio da se to tako piše...
Priznajem, nisam odabrao.....

galet@world:
I za početak kako se kaže:

Ja jȅdēm ili ja jèdem?

darkon:
Pri tom, sastavljeno pisanje je bolje ...

galet@world:
Kada se reči: zato, pritom, zatim i sl. pišu rastavljeno, a kada sastavljeno?

galet@world:
Postoji li pravilo za reči sastavljene od drugih reči, na pr.: naizgled, ustvari, ponaosob i t. d.

Bojan Basic: Već smo jednom pričali o tome. Ako si zaboravio, možeš da se podsetiš: link je http://www.elitesecurity.org/p1387921; ako želiš da dodaš još nešto, onda priznajem da nisam shvatio gde je „dopuna“. ;)

... u stilu američke rok „kulture“ o kojoj ruski pisac Zinovjev kaže: „ Svetska dominacija se izražava najpre intelektualnom ili, ako više volite, kulturnom diktaturom. Zato se Amerikanci već decenijama upinju da srozaju kulturni i duhovni nivo čovečanstva:hoće da ga svedu na sopstvenu razinu da bi mogli oni da ga diktiraju“.

Helena17: Diže mi se kosa na glavi kada sa TV-a cujem : ''često puta'' ,
kada od svoje nastavnice cujem: ''davaju'' umjesto ''daju'' ,....

mfdisaster: Nadam se da sam na pravom mestu...

Molio bih da mi neko pomogne da definishem pojam "nosilac sloga". Zanima me konkretno SHTA JE to "nosilac sloga" a NE koji glasovi mogu biti "noslilac sloga".

Unapred zahvalan!

Fuzz:
Za "protivuvrednost" nisam nikad cuo....

Skandy: Pa nisi ni mogao da cujes, kada se ne cuje prilikom izgovora. Koliko god delovalo nelogicno, tako je pravopisno ispravno.

dejan,: Šta je pravilno - supkultura ili subkultura?

galet@world: Odgovoriću ti, ali pre toga odgovori ti meni da li možeš da učiniš to što tražim ili ne možeš.

galet@world: [...] Ja ne znam savremani strani jezik koji upotrebljava latinicu a da ima za svaki glas jedno slovo.

galet@world: Kada engleska deca u školama pitaju - zašto se nešto tako piše - odgovor je ZATO!

jablan: Ne razumem šta hoćeš da kažeš, osim da porediš naše latinično pismo sa engleskim, što je potpuno van pameti.

jablan:
Da sam na njihovom mestu, svakako bih razmotrio reformu. Ali, kao što osećaš, tradicija ume da bude veliki balast, tako da teško da će biti nešto od te reforme u dogledno vreme.

saluko: ... mene ubeđuju da se pravilno piše:

Institut za Bezbednost i Zastitu na Radu

galet@world: Jedno pitanje je da li bi pod takvim uslovima dinamit mogao eksplodirati ili koja količina dinamita ne bi mogla eksplodirati.
Drugo pitanje je zbog čega gasovi ekspandiraju?
Treće pitanje je kolika je zapremina ekspandiranih gasova i od čega zavisi.
Četvrto pitanje je koliko traje eksplozija?
i t. d.

Treba li ovde stavljati upitnike ili ne?

Kancelarija Ministartsva Ekonomije

Agencija za Mala i Srednja Preduzeca i Preduzetnistva

Horvat: imam pitanje,zasto se ovo pise velikim pocetnim slovima,iako nije vlastito ime,niti pocetak recenice [primera ima jos]

Nije bitno: Sad mi pada na pamet samo "osvoio"...mnogo ljepse mi lezi "osvojio"...
Ima boljih od ovoga ali ne mogu da se sjetim.Ima li jos izuzetaka po pitanju i(j)o?

Proza_1:
Za teniserku nosilaca turnira kažu: "nositeljka".

Proza_1:
Za tenisera nosilaca turnira se onda po njima može reći: "nositelj" !!

Ivan Dimkovic: I noisoc i nositelj su sasvim pravilni oblici reci u srpskom jeziku izvedeni od glagola "nositi". Nosilac je pogresan.

Tako i nosilac - nosilja. Naravno, ovo sve laicki, 'po osecaju'.

Ivan Dimkovic: I noisoc i nositelj su sasvim pravilni oblici reci u srpskom jeziku izvedeni od glagola "nositi". Nosilac je pogresan.

Predrag Supurovic: To prisilno izjednačavanje stvarnog i gramatičkog roda je u dobroj meri neprirodno za naš jezik.

_andjela_: Od svih referenci, wiki kao referenca? Slobodno nisi morao da kacis link.

_andjela_: Od svih referenci, wiki kao referenca? Slobodno nisi morao da kacis link.

Na kraju krajeva, zašto ne ostaviš Dimkoviću da prosudi je li referenca relevantna ili nije (a u konkretnom slučaju jeste i poklapa se sa Klajnovim rečnikom).

Pošto je ovo Trg/Ideje, ovde predstavljam jednu ideju. Da otvorimo sekciju „Zabava“ u kojoj će naša pravoslavna kulturna elita, koja se svaki dan, kako čujemo, ubi od smijeha čitajući vikipediju na srpskom jeziku, pronaći mnoštvo zabave. Evo, ja sam postavio ovu sliku, ali očigledno je trebalo da ide u tu sekciju „Zabava“, pa je odavde jednim a-SA! potezom obrisana. Tu, u toj sekciji, mi bismo s vremena na vrijeme pisali neke tekstove, nema veze kakvog sadržaja, trudeći se da što više griješimo u pravopisu, a to bi elitu jako zabavljalo, popravljalo im raspoloženje, i stoga bi, tako raspoloženi, bili znatno produktivniji u svom intelektualnom radu. Možda bi, tako poneseni, došli nekad i da doprinesu nekim konkretnim sadržajem na vikipediji, ali ne da, onako, idu za drugim korisnicima i galame „Tu si trebao staviti tačku-zarez, a ne tačku!“, „pogriješio si u transkripciji, dabogda crko!“, nego će možda i da napišu neki članak. Šta mislite? Ja mislim da je ideja dobra.

Kakve zajedničke pravilnosti o ustaljivanju vlastitih imena u jeziku (prevedenih ili transkribovanih), ko je još za to čuo? Zna se da samo određene struke odlučuju o imenima koja su vezana za te struke, tako da treba odmah izbaciti iz Pravopisa čitavo poglavlje o transkripciji imena i propisanim uobičajenim imenima, jer svaka struka ionako već odavno zna kako adaptirati nova imena, te koja su već ušla u običaj, pa ih ne treba mijenjati.

Ne baš. To je samo protivno pravilima sadašnjeg srpskog pravopisa, kako su nam uvažene dame i gospoda objasnili. A šta će biti danas-sutra kada izađe novi pravopis, i pisanje stranih imena je dozvoljeno u originalu i u ćiriličnom tekstu (i ne samo za latinski, formule, matematiku...)? Hoćete li to prihvatiti preko noći, samo zato što je neki akademik tako odlučio?

Protivno srpskom jeziku bi bilo kad bi ja pisao pešadiski, lijepilo, tramvaajaa i slično, jer se tako ne izgovara a naš je jezik. Međutim ZAŠTO je ikome palo na pamet da u naš pravopis gura izgovore stranih riječi, nikako mi nije jasno.

Ne zaboravimo isto ovo: logika i zdrav razum trebaju biti ispred svega - a ne naređenja i slijepo praćenje pravila. Kad je bilo suđenje u Nirnbergu, Nijemci su se branili sa: „ja sam samo izvršavao naređenja“. Ne uspoređujem vas sa nacistima, samo kažem - upotrijebite svoju glavu, nemojte samo: pravopis tako kaže i naprijed marš. Pravopis pišu ljudi, a oni prave greške.

Produžetak života transkripciji nam neće donijeti ništa dobro, baš kao što nam ništa dobro nije donijelo svojevremeno tvrdoglavo ostajanje na julijanskom kalendaru. Zašto je tako, već sam naveo gore.

Da li našu Vikipediju kontrolišu filolozi. Ako su oni "alfa i omega" svega ovoga, onda da odmah dignem ruke od svega! Pa neću da radim nešto besplatno (iako to volim) da bi neko odmah posle zaj**avao sa svojim "pravilima" koja niko drugi ne zna do par zatucanih ličnosti na odseku za srpski jezik filološkog fakulteta!

Red je da se oglasim i ja, kao moderator ovog foruma.

Vokabular je zamišljen tako da se diskutuje o svemu što ima veze sa srpskim jezikom. Standard srpskog jezika u srpskim medijima svakako ima veze sa srpskim jezikom, te spada u gornje područje. Ako smo razgovarali o tome kakvim se jezikom piše Politika, koliko su stručni prevodioci na Pinku itd., ova tema ne odudara.

Međutim, postoji još jedan detalj, kojim mogu da opravdam donekle drčniji stav diskutanata na ovoj temi. Naime, Filipe, tvoja opaska kako se urednici Vikipedije trude da sastave javno dostupnu enciklopediju sasvim je netačna. Enciklopedija je nešto što sakuplja objektivne podatke, dok je Vikipedija na srpskom prepuna uređivanja na osnovu subjektivne procene administratorâ. Oni, naravno, pokušavaju to da uviju u šaren papir, ali s vremena na vreme im izleti pokoja izjava poput ove (bold njegov): „Shvati, pričamo o tome da zaobiđemo jedno pravilo jer pravi probleme“. Pravilo o kom je reč odnosilo se na transkripciju, tj. dotični administrator je samoinicijativno krenuo da sve informatičke članke prebacuje na izvorno zapisan naziv (Windows, Microsoft Office itd.), pri čemu je „probleme“ koje pravi transkripcija obrazložio tako što bi on hteo da sve bude uniformno. Rasprava je otišla dotle da je za mišljenje zamoljen Ivan Klajn, koji je odgovorio prilično opširnim pismom. U celosti ga možeš pročitati ovde, a suštinu ću ponoviti: Klajn kaže da se može opravdati ostavljanje u originalu „novog, nepoznatog i višečlanog naziva programa“, dok se „kratko i popularno ime“ obavezno transkribuje. Nakon ovako izrečenog stava našeg najvećeg lingviste, ponovo se javlja dotični administrator (inače student informatike), dajući sebi za pravo da osporava Klajna rečima: „Ja sam i dalje za uniformonst i da vindouz bude Windows“, dok je drugom prilikom izjavio (podvlačenje moje):„Ja se zalažem za izvorne oblike ... a neki tamo dr/mr kaže da transkripcija ide za odomaćene nazive, a izvorne za neodomaćene“. Drugim rečima, mišljenje administratora o jezičkim pitanjima tretira se rame uz rame s mišljenjima jezičkih stručnjaka (zapravo, videćemo da je ovo prvo na kraju odnelo prevagu), pri čemu se ovi drugi nazivaju omalovažavajućim tonom! Šta je bilo dalje? Je li neophodno napominjati da su dalje gotovo svi informatički članci nazivani izvornim imenom, dok je pomenuti administrator imao obraza (pročitaj ovaj razgovor) da novim saradnicima Vikipedije stav kako sve treba ostavljati u originalu predstavi kao dogovor zajednice postignut upravo u onoj raspravi iz koje sam citirao odlomke (iako niko nije podržavao njegov stav, ali bože moj, on je administrator i može da preti blokiranjem, što je argument svih argumenata, dok drugi kao argumente na raspolaganju imaju samo neke gluposti poput citata iz Pravopisa i druge literature, ili mišljenje našeg najboljeg stručnjaka zatraženo specijalno za ovu priliku).

Nadam se da ovo dovoljno pokazuje dokle je dogurao, bar što se jezika tiče, projekat koji je imao lepu budućnost. Naravno, ovo opisano je samo jedan primer, koji sam ja slučajno skroz ispratio pa mi je prvi pao na pamet, ali mogu naći takvih koliko želiš. Stoga mislim da ne može biti ničeg lošeg ako putem ovog foruma skrenemo ljudima pažnju na kvalitet tamošnjeg jezika — ako to bude i putem oštrijih reči, svakako nije nezasluženo, jer nikako nije u pitanju nedostatak dobre volje.

Podrazumeva se, ako nekom nije jasno zašto je nešto ovde citirano kao pogrešno, brzo će se naći literatura.

Bojan Basic: Jablane, nemoj se ljutiti, ali _andjela_ je u pravu. Vikipedija na srpskom je apsolutna nula što se tiče bilo kakve jezičke kulture.

jablan: Pa čak i da je kompletna srpska Vikipedija gomila gluposti (a nije), anđela nigde nije navela da misli na nju, a ne na globalnu Vikipediju.

stonex: Ne znam zašto ti kao dipl. ing. inf. imaš nedoumicu ?

_andjela_: Wiki jeste skracenica od Wikipedia, a 'pedia' je dobila pedalu.

Safet Beriša: to nije jedina reč koja ima rodnu varijaciju, recimo: pereca ili perec? Ja kažem pereca (kao što kažem i tapeta) ali sam čuo i jedno i drugo.

Proza_1: ... ka'će nezna se...

osmania:... Vi ne mozete zamisliti kakav srbi (najvise ih ima u Austriji) govore srpski jezik. To je uzas, ali ti ljudi su rodjeni ovde u skoli uce njemacki a sve sto cuju od srpskog jezika cuju od svojih roditelja koji su ovde dosli kao baustelci...

"Bauštelac" beše građevinski radnik ili je to na "gastarbajterskom" postao opšti pojam?

selters: Ivan Klajn kaže: svakodnevica (ili svakidašnjica) bolje nego svakodnevnica.
Kao što je pravilo reći bicikl a genitiv množine je bicikala.
A u vezi lokala: izdajem lokal.
U svakom slučaju, dobro je što hoćemo da naučimo da pravilno pišemo i govorimo. Samo tako sačuvaćemo jezik i pismo od potpune propasti.

selters: A u vezi lokala: izdajem lokal.

Proza_1
Nemoj u sitne sate ali pitaj ponovo koleginicu o mojoj TVBE29 nedoumici: "nositeljka".
Od moderatora, supermoderatora i supersupermoderatora slaba vajda.
Reference nema a ka'će nezna se (Đekna).

selters: Gospodine Beriša,
Lokal ne može samog sebe da izda! A vlasnik, ili neko drugi, može. Prema tome, ni u kom slučaju nije pravilno napisati „izdaje se lokal”.
Rečenice u kojima se povratni glagoli upotrebljavaju kao bezlični nisu dobre. To Vi, nadam se, znate.
Inače, za lokal ste u pravu. Ispravno je „u vezi s lokalom”.

Safet Beriša

"Prodaje se motorni čamac" (str. 136).

Catch 22: Da pojednostavimo (i nadam se otklonimo dilemu oko ovog bezličnog oblika):
Nedostajuća magična reč, koja otklanja sve nedoumice, bi valda bila "ovde"(?)

"Ovde se prodaje čamac (lokal, auto, hleb...)", pa je onda nekakav skraćeni oblik istog tog obaveštenja "Prodaje se ..." (logično, valda... ?)

:)

Bezlični gramatički oblik
...
Postoje i drugi tipovi bezličnih rečenica u kojima se podrazumeva da subjekat predstavljaju ljudi (svi ljudi, neki ljudi, neko)

Zna se da je zemlja okrugla (ljudi znaju da je zemlja okrugla)
Kod nas se vozi desnom stranom (Kod nas ljudi voze desnom stranom)

Uopšteno govoreći: ove rečenice imaju element SE kao pokazatelj bezličnosti. One, za razliku od drugih bezličnih rečenica, imaju uopšten agens (ljudsko biće), koji je odgovoran za vršenje radnje. Ove rečenice se obrazuju sa predikatom od prelaznih i neprelaznih glagola. Kada je predikat obrazovan od prelaznih glagola, te rečenice se mogu formalno podudarati sa pasivnim refleksivnim rečenicama. To je slučaj kada te pasivne rečenice imaju predikat u trećem licu srednjeg roda jednine (što je svojstveno za predikat bezličnih rečenica) i kad je njihov sintaksički subjekat izostavljen.

Wajda.W:... "Maja!, dolazi ovamo." umesto "Majo!, dolazi ovamo."...

Wajda.W: Mene nervira kada se za zenska imena ne koriste oblici u vokativu, npr. kazu ovako: "Maja!, dolazi ovamo." umesto "Majo!, dolazi ovamo.".

fentalijana: svoje pismo sve manje upotrebljavamo

fentalijana: ... ali srpski jezik i
srpsko pismo nestaju jer Srbima nije stalo do sopstvenog identiteta ni do staromodnih
i "glupih" srpskih tradicija.
Trenutno se nalazimo u prelaznom periodu na drugi jezik, a svoje pismo sve manje upotrebljavamo i skoro da smo ga zaboravili jer je kabasto i zastarelo i nije lepo a tema o nedoumicama u srpskom jeziku je besmislena jer se s tim svarima niko odavno ne bavi....

djura63
Far away

Nije kratkodnevnica, ravnodnevnica ni dugodnevnica. PMS kratkodnevica, ravnodnevica i dugodnevica.

Mislim da grešiš, ali ipak pitaj Bojana Bašića.

X Files:
Ipak, kakve su uopšte po obliku (u celosti) rečenice koje sam svrstao u sekcije "upitne" i "uzvična/zapovedna"? Iskreno, meni liče na izjavne, pa se pitam zašto onda nemaju i tačku na kraju.

Nastavljajući svoju asocijaciju, promrmlja: „Sva je zgoda — biće grada teška“.

Ispisa na tabli strofu: „Čempresova šuma bdije. Mesec na nju prosô svoje hladno srebro. Odsijava modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik — to kriknu buljina na panju.“

Poaro primeti: „Ali vi, madam, niste bili sasvim zadovoljni.“

— Prvi primer: po istoj logici kao u prethodnom obrascu izostavljena je tačka koju bi mogao tražiti sam stih (došla bi ispred znaka izvoda), a napisana je kao bitnija ona koja zaključuje celu rečenicu; u skladu s tim — ako bi se stih izdvojio ne navodnicima nego crnim slogom, završna tačka ne bi bila iz crnog nego iz običnog sloga. — To, međutim, nije nikakvo čvrsto pravilo niti postojan običaj, nego se često tačka stavi odmah uza slovo, pa tek onda znak izvoda. Ni taj postupak nije pogrešan, a naročito je opravdan kad je — kao u druga dva primera — piščev tekst samo najava, iza koje sledi razvijen i celovit navod; drugim rečima: kad je navod glavni deo iskaza.

Shadowed:
Mislim da rasfešlus jeste srpska rec a stranog porekla (germanizam).

slavujica: Možda bi odgovaralo - pokretni zatvarač ili još bolje linijski zatvarač iako "linija" nije srpska reč

slavujica:
Potrebna mi je srpska reč za "rajsferšlus". Može li da bude, recimo: sapinjač ili vezač?
Ili nekako drukčije?

mr. ako:

Pise se rajsferšlus. (od ger. Reißverschluss)

slavujica: Hoću da kažem da je ćirilica savršeno pismo za naš jezik - na nju se dosledno može primeniti Vukovo pravilo
"Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano"

jablan:  Sa druge strane, ni ćirilica nije savršena jer ne nosi sve informacije potrebne za čitanje neke reči - pre svega akcente.

slavujica: Neki nam zameraju što su nam neka slova kabasta, ali uporedimo ta kabasta
slova sa čak i po četiri slova za jedan glas u pismima nekih naroda koji se služe latinicom.
Ćirilica možda nije savršeno pismo, ali koje drugo pismo je savršenije?

slavujica
Ćirilica možda nije savršeno pismo, ali koje drugo pismo je savršenije?

Ivan Dimkovic: Recimo, cirilica i latinica su nedovoljne za pisanje nekih jezika, kao sto je mandarinski, zato sto nije moguce (bez dodataka) zabeleziti intonaciju koja nosi informaciju u tom jeziku

Osim toga i svaka reč se može izgovarati na različite načine, međutim, to nije stavljeno u zadatak ni jednom pismu.

Ja sam imala u vidu osnovno značenje reči jer to je po mom mišljenju uloga pisma.

Shadowed: To spajanje vec nije pravilno (sumnjam da je ikada i bilo)

Shadowed: Koji ti k?

Bojan Basic: (budući da je govor u tom selu znatno bliži govoru s tog područja iz ranijeg perioda, dok je govor u gradu mnogo više evoluirao).

slavujica
Bilo bi jako dobro da se obrati pažnja na tu "gradsku" evoluciju jezika. U kom smislu ili smeru se razvija ta evolucija? Da li je uvek pozitivna?

a ta evolucija se baš i ne uklapa u Preradovićevu poruku rodu o jeziku a naročito odstupa od Reči Stefana Nemanje izgovorene na samrtničkoj postelji.

superbaka:
i jablan i Bojan su trebali da je oteraju u taj k, no dobro, mozda ce steci "internet kulturu" vremenom... nisam ni ja bio mnogo bolji kad sam dosao na ovaj forum :)

slavujica: Zahvaljujem jablanu i Bojanu Bašiću na znalačkim odgovorima

Bilo bi jako dobro da se obrati pažnja na tu "gradsku" evoluciju jezika. U kom smislu ili smeru se razvija ta evolucija? Da li je uvek pozitivna?
Da li je uopšte pozitivna? To je ipak velika nedoumica. Za jezik se kaže da je narodni, odnosno on je odlika jednog naroda i jedan od
najvažnijih oznaka njegovog identiteta. Savremena evolucija našeg jezika svodi se na evoluciju "gradskog" jezika, a ta evolucija se baš i ne
uklapa u Preradovićevu poruku rodu o jeziku a naročito odstupa od Reči Stefana Nemanje izgovorene na samrtničkoj postelji.
Činjenica je, ipak, da jezik neminovno evoluira, ali treba li biti nem posmatrač te evolucije ili uticati na nju u smislu očuvanja pravih vrednosti
našeg milozvučnog sredstva za sporazumevanje?

slavujica:


Trebalo je da to učine tebi jer
ti očigledno ne znaš ni tako jednostavnu stvar kao što je upotreba glagola trebati, a petljaš se u nešto što ti nije poznato
razmećući se nekakvom izmišljenom "internet kulturom" u kojoj možeš proizvoljno da vređaš onog ko ti želi dobro.

Ivan Dimkovic: Ali jezik se ne "cuva" vec se koristi.

"Cuvati" jezik je isto kao i "cuvati" sunce da ne zadje. Jezik se menja sa vremenima i potpuno je iluzorno ocekivati da ce necije "smernice" spreciti menjanje jezika u kom god smeru da se to desava.

slavujica:Zašto se umesto povijesti upotrebljava reč historija? Povijest je srpska reč i ništa joj se ne može zameriti.

Shadowed: Srpska rec je povest a uglavnom je zamenjena recju istorija. Bez h.

slavujica: @ jevfić
Uskoro će tvoji i Dimkovićevi sledbenici govoriti da srpski jezik spada u arhaizam.

djoka_l: Apsolutno (lat. absolutum) - bezuslovno
Formalno (lat. forma) - izričito (u kontekstu u kojem si ti napisala)
Evolucija (lat. evolutio) - razvoj, razviće

Volim da sasečem ove jezičke čistunce :)

Miroslav Jeftić: Jeftić ne jevfić. I zašto ne koristiš dvojinu na primer?

slavujica: Izvini Jeftiću! I kaži mi gde je trebalo da koristim dvojinu! Od srca zahvaljujem na svakoj opravdanoj ispravci.

slavujica:
Većina srpskog naroda govori ijekavski.

slavujica:
@ jevfić
Uskoro će tvoji i Dimkovićevi sledbenici govoriti da srpski jezik spada u arhaizam.

KULTURNI DODATAK

SLOVO O JEZIKU
Stefan Nemanja to nije rekao
Ne bismo ni mi danas poput Vuka rekli da „kolače gradimo od brašna i vode” ili da „pišemo knjigu” misleći na pismo. Ne bismo razumeli ni rečenicu iz Poslovnika Srpske kraljevske akademije s kraja pretprošlog veka u kojoj se kaže da Akademija „daje pomoć srpskim veštacima koji to zaslužuju, radi usavršavanja u svojim veštinama, ili radi izrade, ili radi izdanja na svet kakvog veštačkog dela”

Mada zvuče nemanjićki, odišu patinom i nose lepu poruku, ove reči nisu Nemanjine, već potiču iz pera savremenog publiciste Mileta Medića i trebalo bi da na to obrate pažnju pogotovo oni koji se profesionalno bave jezikom.

Ivan Dimkovic:
Da li je to originalni tekst ili je adaptiran od strane pisca te knjige?

slavujica: Po tim i takvim rečima nismo Srbi. Gubimo identitet. Postajemo neki narod bez oznake - bezličan narod jer po čemu smo narod?

slavujica: 
Ja bih rekla da nije samo zanemaren nego namerno kvaren od strane "junaka" poput ovih ovde.
Ali stoji činjenica da onaj ko bagateliše ili sistematski i svesno uništava vrednosti nekog jezika je neprijatelj naroda
koji se njime služi.

Odin D.: Ima ovaj narod dovoljno pravih neprijatelja u vidu mora svršenih i nezaposlenih filozofsko-kulturnih lelemuda koji bi da budu plaćeni za čitanje "lijepe" literature i mudresernjanje o njihovom značaju za opstanak vrste.

Miroslav Jeftić:


Oho, stiglo smo i do neprijatelja. :D Mislim da bi ovde već dobro došao split teme na Ultra MZ. :)

Shadowed: Rekoh ja. Ako nisi sa njom, onda si protiv nje. A posto je ona za dobrobit srbskog naroda, ti si protiv istog, sto te automatski cini drzavnim neprijateljemo (a i izdajicom, to nekako ide jedno sa drugim).

Miroslav Jeftić:
Oho, stiglo smo i do neprijatelja. :D Mislim da bi ovde već dobro došao split teme na Ultra MZ. :)

slavujica: kojekakvih naduvenih vrdalama koje su i ovde lako prepoznatljive.

slavujica:
Nisam nepogrešiva, ali zašto me koriguješ ako ti nije stalo do srpskog jezika?
Po tebi odnosno po vama moglo bi i tako.

slavujica:Ako nisam dobar poznavalac srpskog jezika to ne znači da treba da usvajam vaše neispravne stavove.

slavujica:
@Dimković

Ni ti ni Jeftić ni ja nećemo i ne možemo postići savršenstvo u govorenju srpskog jezika. To je nemoguće,
ali isto tako je nedopustivo nenastojanje da se to ostvari. Ne treba se plašiti - savršenstvo nećemo postići.
Ali treba li ići u drugu krajnost? Ako smo svesni da ne možemo postići savršenstvo treba li da govorimo bilo
kako - po bezbroj pravila koja servirate ti, Odin, Shadowed i vama slični.
Ako nisam dobar poznavalac srpskog jezika to ne znači da treba da usvajam vaše neispravne stavove.
Žao mi je, na primer, što Jeftić kaže da mu ne smeta neispravan govor drugih jer kad bi mu smetalo imam
utisak da bih od njega mnogo mogla da naučim. Ovde sam se zbog toga i pojavila.
Takođe smatram da takvi ljudi imaju i obavezu da svoje znanje podele sa drugima. To je, na kraju krajeva,
patriotska obaveza.

Miroslav Jeftić: Vidi, forum ima svoju svrhu i svoj domet. On može bez problema da odgovori da li se kaže svo vreme ili sve vreme, ali nije zamena za državne institucije, štampane i ostale medije, ne ispravlja krive Drine i slično. Bar ja tako to gledam. :)

Shadowed: 
Vidis, npr. ja jesam za to da se pise i govori pravilno (to sto pisem bez diakritika je iz prakticnih razloga i tamo gde je to praksa). Ali, to je moj stav da bi trebalo, a ne sad da maltretiram ljude i uzdizem problem na nivo drzavnog neprijatelja.

A razlog sto mislim da se treba drzati pravila je u cilju bolje komunikacije a ne radi nekog fiktivnog ocuvanja srBstva.

Ivan Dimkovic: Izvini, ali "savrsenstvo" i "druga krajnost" su samo neke tvoje subjektivne ocene kako srpski jezik treba ili ne treba da zvuci.

slavujica:

Pa šta ja drugo mislim nego to isto, ali ako neko ispravi moju grešku ja sam zahvalna i ni slučajno ne mislim da je to maltretiranje.
Ja ne uzdižem problem na nivo državnog neprijatelja jer on to sam po sebi jeste.

Zar su velika dela naših pisaca i pesnika samo puka komunikacija? Oni su ljudi koji nam prikazuju lepotu srpskog jezika i svojih
osećanja tim jezikom. Oni jesu i treba da budu nosioci evolucije srpskog jezika u pravom smeru.

Iz moje poruke ovakav zaključak uopšte ne sledi.

Čuvanje, negovanje i unapređenje jezika jeste patriotska čast i obaveza svakog čoveka onoliko koliko može.

Što se tiče "lažnih" argumenata i sama sam posumjala u to, ali nisam posumnjala u sadržaj tog dokumenta

Kad već pominješ "moderni" jezik očigledno misliš na katastrofalnu evoluciju jezika proizvedenu savremenim javnim medijima
koja ni po čemu nije prirodan tok već rezultat nekolicine vladajućih šalabajzera kojima je jezik zadnja rupa na svirali.

Ja nisam znala da li koristim istorijski falsifikat na koji si ti navalio ko jare na krivo drvo, i ne vidim nikakvu štetu koju taj
falsifikat čini ljubiteljima lepe srpske reči izuzev tebi koji to očigledno nisi.

Zar su velika dela naših pisaca i pesnika samo puka komunikacija?

slavujica:

Verovatno bi Dimković više želeo da me banuješ, ali dok sam još tu da ti postavim jedno pitanje:

Zašto se pravopisne nedoumice na ovom forumu ne mogu saopštavati ćirilicom?

Izuzev ako i to nije jedan njegov (ili tvoj) "doprinos" srpskom narodu. Sramota!