[ mucky @ 08.04.2005. 22:31 ] @
Toliko ljudi piše da SUMLJA u nešto (čak i ovde na [es]), da sam eto i ja počeo da SUMNJAM u svoje poznavanje srpskog jezika.

Da li je moguce ovako nesto na forumu gde bi trebalo da se okupljaju pismeni ljudi?

Google search for sumljam:
Results 1 - 10 of about 93 from www.elitesecurity.org for sumljam.

Google search for sumnjam:
Results 1 - 10 of about 999 from www.elitesecurity.org for sumnjam.

Ispada da ima oko 10% postova koji sumljaju umesto da sumnjaju.
Tasteri N i L su prilično udaljeni da bi tako često nastala greška u kucanju, znači osnovne škole nisu dosta ljudi naučile da govore/pišu srpskim jezikom

[Ovu poruku je menjao secret dana 10.04.2005. u 15:36 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao superbaka dana 22.10.2006. u 22:34 GMT+1]
[ Pandora 58 @ 08.04.2005. 22:47 ] @
U Srbiji je 75% stanovnistva funkcionalno nepismeno tako da su podlozni manipulacijama polu pismenih politicara koji ih "vozaju" jos od 1991.godine......
[ Nabukodonosor @ 08.04.2005. 22:51 ] @
Vrlo zanimljiva analiza.
[ miniC @ 08.04.2005. 22:53 ] @
mAko jebre. ne pismen%
[ Nikola_BGD @ 08.04.2005. 22:54 ] @
Hahaha
care, kako ti nije bilo dosadno.

101% te podrzavam. Pravopis treba negovati i postovati, zalosno je sto dosta ljudi ne zna neke osnovne stvari.

Takodje, (mene ovo jos vise iritira kad neko ne zna):

Results 1 - 10 of about 9,310 from www.elitesecurity.org for ne znam. (0.15 seconds

Results 1 - 10 of about 2,030 from www.elitesecurity.org for ne znam. (0.07 seconds)

Zalosno. A procenat je jos gori nazalost nego kod tvog primera...

Nego evo nesto konstruktivno, ajde nek napisu ljudi koje pismo vise koriste ? (cirilica ili latinica)

ja se licno drzim cirilice...

poz

n
[ miniC @ 08.04.2005. 22:58 ] @
Pa ćirilicu, naravno!!!!!
[ borstale @ 08.04.2005. 23:02 ] @
Citat:
Nikola_BGD:
Nego evo nesto konstruktivno, ajde nek napisu ljudi koje pismo vise koriste ? (cirilica ili latinica)

A što je to konstruktivno?
[ Bojan Basic @ 08.04.2005. 23:07 ] @
Citat:
mucky:
Da li je moguce ovako nesto na forumu gde bi trebalo da se okupljaju pismeni ljudi?

Kako bi nešto trebalo da izgleda i kako nešto izgleda su, nažalost, često vrlo različite stvari.
Citat:
Pandora 58:
U Srbiji je 75% stanovnistva funkcionalno nepismeno tako da su podlozni manipulacijama polu pismenih politicara koji ih "vozaju" jos od 1991.godine......

Vidim da je i tebe jedan "provozao".
[ Emil Ranc @ 08.04.2005. 23:08 ] @
Citat:
Pandora 58: U Srbiji je 75% stanovnistva funkcionalno nepismeno tako da su podlozni manipulacijama polu pismenih politicara koji ih "vozaju" jos od 1991.godine......


:)

Sad vidim da je Bojan već citirao ;)

[Ovu poruku je menjao Emilio Ranchez dana 09.04.2005. u 00:09 GMT+1]
[ Nikola_BGD @ 08.04.2005. 23:09 ] @
ok lose sam se izrazio
nije konstruktivno al bi bilo zanimljivo znati sta se vise koristi a palo mi je napamet dok sam ovo citao...

n
[ borstale @ 08.04.2005. 23:13 ] @
Meni nije baš nešto zanimljivo, al pošto nešto slabo danas ima zanimljivih tema, da odgovorim: latinica... A potpisujem se ćirilicom. Zašto, nemam pojma.
[ mucky @ 08.04.2005. 23:29 ] @
Ja više volim ćirilicu i njom pišem što više mogu.

Ali, to nema veze sa temom :)

--
"In Italy for thirty years under the Borgias they had warfare, terror,
murder and bloodshed but they produced Michelangelo, Leonardo da Vinci
and the Renaissance.
In Switzerland, they had brotherly love; they had five hundred years
of democracy and peace and what did they produce? The cuckoo clock."
-- Orson Welles (1915--1985).
[ H@usto® @ 08.04.2005. 23:48 ] @
Ma sta tu ima da se prica? Imas to u onoj temi, ili slicno na tu temu u "Kvizovi i neznanje - velika boljka?!" Pf....
[ BytEfLUSh @ 09.04.2005. 01:42 ] @
Uvek imate link iz mog potpisa ("Use Your Grammar")... Pravilno je "sumnjam", "ne znam", .... Verujte mi na reč.. :)

Inače, da odgovorim na offtopic pitanje — naravno, uvek koristim latinicu.


[Ovu poruku je menjao BytEfLUSh dana 09.04.2005. u 02:53 GMT+1]
[ vindic8or @ 09.04.2005. 01:47 ] @
ljudi...

poput bukovskog, ne stidite se da posetite:

http://pravopis.tripod.com


uzivancija!
[ tdjokic @ 09.04.2005. 01:54 ] @
Ne radi se uvek o neznanju. Svako moze da pogresi po nekad. Ali, kad covek napise celu stranicu teksta, a nigde ne odmakne pocetak recenice od zavrsnog znaka interpunkcije prethodne recenice, ja to vidim kao aroganciju ili cak vredjanje onoga koji ce da cita ili prezir svih ostalih ljudi - pa, pobogu, svako ko zeli da vidi, moze na hiljadama mesta da vidi - novine, knjige,.... kako se to pise, a ne vidi, jer pise kako pise, sto znaci da ga zabole uvo. A to vise nije gramatika.
[ mucky @ 09.04.2005. 08:07 ] @
Kontam da ovo "sumljam" jeste greska, ali greska koja nikada nije
ispravljena. Morate priznati da, kada ih izgovorite, te dve reci zvuce
jako slicno, pa verujem da ti ljudi ne cuju dobro i zbog toga i ne
pisu dobro, a niko nije nasao za shodno da ih ispravi.

--
"In Italy for thirty years under the Borgias they had warfare, terror,
murder and bloodshed but they produced Michelangelo, Leonardo da Vinci
and the Renaissance.
In Switzerland, they had brotherly love; they had five hundred years
of democracy and peace and what did they produce? The cuckoo clock."
-- Orson Welles (1915--1985).
[ Picsel @ 09.04.2005. 10:10 ] @
E mene mnogo nervira kad neko postavalja pitanje sa JER...
[ mist @ 09.04.2005. 12:51 ] @
Uze mi reč iz usta...
Ono što sam primetio u vezi ove greške je da se masovno javlja kod ljudi koji žive u Beogradu. Možda i grešim, ali mislim da je tako.

A najsmešniji su oni koji su kao ukapirali da se rečca ne piše odvojeno od glagola, pa je pišu svuda odvojeno, čak i kod prideva (nepismen, nemoguće, itd.).

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 20.04.2005. u 00:42 GMT+1]
[ _djevojka_ @ 09.04.2005. 13:34 ] @
http://www.googlefight.com/ind...ord1=sumnjam&word2=sumljam

sumnjam 43,700 vs sumljam 323


ovo je josh gore...

http://www.googlefight.com/ind...word1=ne znam&word2=ne+znam

ne znam 1,080,000

vs






ne znam 196,000
[ Fuzz @ 09.04.2005. 13:46 ] @
Mislim da sam ja jednom iskopao matoru Gojkovu poruku u kojoj on sumlja....
[ _djevojka_ @ 09.04.2005. 13:52 ] @
Mislish ovu:
http://www.elitesecurity.org/tema/14297
[ Fuzz @ 09.04.2005. 14:08 ] @
Ne! Bila je neka druga tema :) Joooooooooooooj, pa to se ponavljalo....
[ pctel @ 09.04.2005. 15:22 ] @
Citat:
SUMNJAM u svoje poznavanje srpskog jezika.

E, ne mogu da verujem koliko se koristi svaka prilika da se kuka na srbe i Srbiju... po tekstovima na engleskom jeziku imate toliko slicnih primera gde jednu istu rec pise kako se vec kome prohte, tako da ja za mnoge reci vise nisam siguran kako se pravilno pisu... Da ne pominjemo ljude koji to namerno rade i niko ih ne kritikuje. Mislim, stoji da treba prvo pocistiti pred svojom kucom pa onda kritikovati komsiju, ali eto, samo da ne ispadne da smo najgori...
[ vindic8or @ 09.04.2005. 15:29 ] @
http://www.googlefight.com/ind...p;word1=k****&word2=pimpek
[ Fuzz @ 09.04.2005. 15:44 ] @
Pa ne znam sta si hteo da pokazes ovim. Pimpek je ipak lokalnog karaktera dok k**** ne poznaje granice ;)
[ pctel @ 09.04.2005. 15:47 ] @
@vindic8or
dobro kaze Bora Corba da je ovaj prvi uvek malo duzi
[ _djevojka_ @ 09.04.2005. 15:53 ] @
http://www.googlefight.com/ind...p;word1=glup&word2=pametan
[ Miroslav Jeftić @ 09.04.2005. 16:04 ] @
Za Nikola_BGD: 'ajde čisto da vidim da li sam te dobro shvatio, šta hoćeš da kažeš da je pravilno: ne znam ili ne znam?
[ pivce @ 09.04.2005. 16:12 ] @
definitivno smo cirkus od naroda :)
nikad necu zaboraviti kad je drugaru cura poslala SMS u kom mu porucuje da "ne sumLJa u njenu ljubav" a doticna studira knjizevnost...sta vise reci :)))
[ mucky @ 09.04.2005. 16:16 ] @
Citat:
pctel: E, ne mogu da verujem koliko se koristi svaka prilika da se kuka na srbe i Srbiju... po tekstovima na engleskom jeziku imate toliko slicnih primera gde jednu istu rec pise kako se vec kome prohte, tako da ja za mnoge reci vise nisam siguran kako se pravilno pisu... Da ne pominjemo ljude koji to namerno rade i niko ih ne kritikuje. Mislim, stoji da treba prvo pocistiti pred svojom kucom pa onda kritikovati komsiju, ali eto, samo da ne ispadne da smo najgori...


Dobro da li si ti normalan Kakvo kukanje na Srbiju, šta pričaš ti čoveče? Mislim da si ti otišao u drugu krajnost, kukanje na Međunarodnu zajednicu, Svetsku banku, USA, cioniste, Vatikan i druge koji su se udružili u zaveri protiv prava Srba da slobodarski greše dok govore srpski!
[ tdjokic @ 09.04.2005. 17:19 ] @
"A dalise kod vas moze nabaviti.....?" Nas jezik nikako nije lak, ali se ipak previse gresi.
[ -sfx- @ 09.04.2005. 19:26 ] @
Ja bi voleo da se banuju oni koji neznaju pravopis i koriste tudje reci mesto nasih.
[ Fuzz @ 09.04.2005. 19:32 ] @
Je li to sad kao neka zajebancija?
[ _djevojka_ @ 09.04.2005. 19:51 ] @
Ja biH ili ja bi -sfx-? :)
[ AlexanderTheGreatest @ 09.04.2005. 20:15 ] @
da

[Ovu poruku je menjao AlexanderTheGreatest dana 09.04.2005. u 21:17 GMT+1]
[ -sfx- @ 09.04.2005. 20:16 ] @
Citat:
_djevojka_: Ja biH ili ja bi -sfx-? :)


...
[ RnD57 @ 09.04.2005. 20:19 ] @
Citat:
-sfx-: Ja bi voleo da se banuju oni koji neznaju pravopis i koriste tudje reci mesto nasih.


Pa, brate, ja bih rekao da se kazhe/pishe bih, a ne 'bi'. Ban je strana rech. Ne znaju, a ne 'neznaju'.

Shto se mene tiche, u redu je ispraviti nekog, ali banovati ga zbog greshke u pravopisu/gramatici...
[ Goran Mijailovic @ 09.04.2005. 20:38 ] @
Ja bih
ti bi
on bi

[ Goran Mijailovic @ 09.04.2005. 20:41 ] @
Ajd pravopis i nekako ali reci: uninstalirati (pravilno: deinstalirati), kompIjuter (kompjuter) itd svaki put kad vidim te reci iznerviram se!
[ _djevojka_ @ 09.04.2005. 20:46 ] @
Dakle vs daklem:

http://www.elitesecurity.org/tema/108539/0#705608

Dakle ovako:
...
E daklem...
...

http://www.googlefight.com/ind...p;word1=dakle&word2=daklem
dakle: 977,000
dakleM: 5,310
[ Corey @ 09.04.2005. 20:57 ] @
Pravilno je reći "ja bih" ali se u govoru odomaćilo ja bi.
[ Goran Mijailovic @ 09.04.2005. 21:03 ] @
Odomacilo se na forumu uninstalirati i kompIjuter pa jel treba tako pricati?
[ MileG @ 09.04.2005. 21:33 ] @
Mene najvise nervira kad neko napise 'dj' a misli na 'dz'!
[ Corey @ 09.04.2005. 21:45 ] @
Citat:
Goran Mijailovic: Odomacilo se na forumu uninstalirati i kompIjuter pa jel treba tako pricati?
Takve stvari se ne koriste često u govoru tako da nemaju veze sa onim što sam rekao.
[ Goran Mijailovic @ 09.04.2005. 22:55 ] @
To sto ti kazes da se odomacilo u govoru je samo znak da nisi bio pazljiv na casovima srpskog jezika.
[ zoran @ 09.04.2005. 23:23 ] @
Ja eto , brzo kucam i strašno me nervira kad pogršim tipku



vozdra________
[ Emil Ranc @ 09.04.2005. 23:33 ] @
Citat:
_djevojka_: Dakle vs daklem:


Nemo' da mi diraš daklem ;)
[ Nikola_BGD @ 10.04.2005. 00:08 ] @
Citat:
Za Nikola_BGD: 'ajde čisto da vidim da li sam te dobro shvatio, šta hoćeš da kažeš da je pravilno: ne znam ili ne znam?

ne znam :)
[ -sfx- @ 10.04.2005. 00:40 ] @
Citat:
RnD57:
Pa, brate, ja bih rekao da se kazhe/pishe bih, a ne 'bi'. Ban je strana rech. Ne znaju, a ne 'neznaju'.
Shto se mene tiche, u redu je ispraviti nekog, ali banovati ga zbog greshke u pravopisu/gramatici...


E stvarno, povlacim se. Ja se malo zajebavam, a vi odma (odmah, da ne bude da gresim) i drvlje i kamenje...
Ili ljudi nemaju smisla za humor ili ja nemam smisla za humor. Bice da je ovo drugo.
[ djdrale @ 10.04.2005. 01:59 ] @
Ma sigurno je sumljam!!!

To sam i ja skontao na forumu. Ima nas pismenih. Bez uvrede.
[ zi:: @ 10.04.2005. 03:44 ] @
Ne znam vs. ne znam je obično neznanje pravopisa. Isto tako i ostala spajanja i razdvajanja tamo gde treba i ne treba.

Sumljam ide korak dalje: ne osećate kako je sočnije reći sumljam nego sumnjam? Možda oni koji greše nesvesno razvijaju jezik, pa to kasnije bude prihvaćeno?

Koje su ostale greške koje su uobičajene kod nas? Ja znam za:
/ felge umesto felne
/ granafon umesto gramofon
/ helihopter umesto helikopter
...
još neki biser?

Jedan poznanik je oduvek govorio 'nema proglema' umesto 'nema problema'. Uvek smo se tome čudili, dok jednom nismo otišli do njega kući. Nešto je pitao mamu, a mama mu odgovori: 'Naravno sine, nema nikakvih proglema ...'
[ Fuzz @ 10.04.2005. 03:53 ] @
Meni je infrakt najjaci. Kad mi neko kaze `imao je infrakt`, a ja pocnem da se smejem...u tragicnoj situaciji...
A sad kad Zi spomenu granafon,setih se kompakt CD-a....malo je off topic,ali....
[ zi:: @ 10.04.2005. 05:56 ] @
Jaoooo, kako sam to mogao da zaboravim, skoro me strefio infrakt kada si me podsetio. Svaka čast. Isto tako se kaže umal' se nisam šlagirao.

Ovo su sve izrazi koje sam čuo mnogo puta. Izolovane (makar ne manje cenjene) primere tipa 'snajka mi je lepa ko menihenka' ni ne pominjem.

Što se tiče nepravilnog pričanja (ne pisanja!), ja često namerno nepravilno pričam, valjda da budem u duhu okoline i da izazovem pažnju sagovornika (čitaj: žrtve). Neretko se to proširi i na ICQ komunikaciju (to je skoro kao pričanje), a što ne bi i na forume :)
[ bukovski @ 10.04.2005. 06:37 ] @
(za vindic8or)
eee samo ti prozivaj i dalje gde god hoces vec sam ti jednom rekao tvoja stvar sta mislis ja cu pisati i govoriti kako zelim i (.)
(za sve)
A sto se tice pravopisa znam ga veoma dobro slucajno svih 30 pitanja na prijemnom tacno iz gramatike jos toliko iz knjizevnosti zato molim te prestani da prozivas ! A to sto necu da primenjujem je moje licno pravo i tu ti nista neces moci da promenis jednostavno nemoj citati moje postove !!! E a i covek nekada bude umoran a nekad malo (nekad i vise) popije pa se dese i takve greske ali ljudi smo nismo masine !

A da postoji veliki broj "gresaka" kako ih vi nazivate pa ljudi moji nisu svi DUZNI da govore kako BG kaze !
Sta mislite da VUK nije slomio nogu kod Nisa kako bi izgledala gramatika i jezik eeee

p.s. pa zar nije pre 2-3 godine bila najgledanija serija bas Porodicno blago gde se nije bas pricalo "kako treba" i nikome to nije smetalo !

A ja ipak mislim da se paznja treba usmeriti na prevodjenje nekih uzasnih reci (ENG) tipa hard-disk ali nekom finom reci ( a ne tvrdnik ili kako vec bez vredjanja naravno ) ! Imamo veci problem uvodjenjem i sakacenjem naseg jezika ( pa i starog zasto da ne ) ubacivanjem sve vise "IN" reci tipa navodim kako kazu "stejdz" umesto bina i jos milion primera koja mogu navesti ako zelite. Ali ljudi misle sve sto je sa zapada da je i dobro pa jedva cekaju priliku da ubace koju novu rec da budu "cool" tj "KUL" ! Veliki problem na koji se premalo obraca paznja zar ne?


POZ
[ tdjokic @ 10.04.2005. 08:15 ] @
Ima tu od svega po malo...

Desavaju se slucajne greske - umor, zurba, viski :-) ali to se primeti. Jedno je ako se nesto napise u jednom postu ili u 30. Tacno je i to da svako ima pravo da pise kako hoce, medjutim dogadja se situacija da covek pise nesto sasvim ozbiljno, najozbiljnije moguce - recimo neko uputstvo za neki program i vidi se da se trudi a nesto stalno pise pogresno i ljudi su mu skrenuli paznju na to.

Neko rece: 'Ako ti se moji postovi ne svidjaju - ne citaj ih, prosto' a ja kazem 'Ako ti se moje prozivke ne svidjaju - ne citaj ih, prosto'. Na osnovu cega sada jedan korisnik ES-a ima pravo da pise sta hoce a onaj drugi to pravo nema? Ovde bi trebalo da vazi neko pravilo drugarstva i tolerancije, sa pazljivom kritikom bilo koga od strane onog drugog bilo koga i sa razumnim stavom kritikovanog prema dobronamernom kriticaru a ne da se sve okrece na noz. Bez takvih stavova se gubi osnovni smisao foruma - razmena informacija, znanja, podataka i slicno.

Opet neko kaze - treba se boriti protiv veceg neprijatelja - stranih reci, pustite vi nase greske. Ko ne poznaje i ne ceni svoj jezik, taj ce se tesko boriti protiv stranih reci. Imao sam tragikomicna iskustva u Sloveniji, u kojoj sam radio "neko vreme" (20 godina) da neki nasi ljudi ne mogu da progovore slovenacki mesecima, u ekstremnim slucajevima i godinama, a kad progovore, izmesaju srpske i slovenacke reci, tako da to vise ne lici ni na sta. Kad govore srpski, oni najjednostavnije koriste po neku slovenacku rec, sa nasim naglaskom, cesto je menjajuci po nasim gramatickim pravilima, prosto je "posrbe".

Ma, nema veze, pisite kako hocete.... Eto, BG vam se ne mesa u govor (pisanje). Ali mogu reci da i u drugim mestima ima ljudi koji govore pravilno i onih drugih, nije to strogo vezano za mesto, vise je vezano za osobu.

[ mucky @ 10.04.2005. 09:16 ] @
Mislim da je jako opasna ta filozofija "obratite paznju na strane
reci, kakve veze ima sto gresimo dok govorimo nas jezik, neka su i
greske - nase su!". Mozda ta filozofija malo oslikava i mentalitet
naseg naroda, koji smatra da su za sve krivi neki drugi, da su svi
protiv njega i sl.

I da, ja sam iz NS pa se opet trudim da govorim pravilno, na kom god
to jeziku bilo. Nekad mi uspeva vise nekad manje, ali vazno je truditi
se! :)

E jos nesto da dodam, engleski jezik se ne moze porediti sa srpskim po
pitanju gresaka, pre svega zato sto ga govori veliki procenat ljudske
populacije pa stoga postoje i razlicite verzije istog. Englezi su
odustali od teranja cele planete da govori Brittish English, sto ne
znaci da oni sami jos uvek ne drze do pravilnog govora/pisanja...
--
"In Italy for thirty years under the Borgias they had warfare, terror,
murder and bloodshed but they produced Michelangelo, Leonardo da Vinci
and the Renaissance.
In Switzerland, they had brotherly love; they had five hundred years
of democracy and peace and what did they produce? The cuckoo clock."
-- Orson Welles (1915--1985).
[ Corey @ 10.04.2005. 09:31 ] @
Citat:
To sto ti kazes da se odomacilo u govoru je samo znak da nisi bio pazljiv na casovima srpskog jezika.
Nisam ni mogao da pratim nastavu jer je na času bila ludnica stalno
[ Goran Mijailovic @ 10.04.2005. 11:12 ] @
http://www.elitesecurity.org/tema/108624/0#706327

Citat:
Corey: Šta mislite da se doda stavka javni mail u profilu pošto onaj koji imam upisan ne delim sa nikim zbog spama,pa sam mislio da se ubaci i javni mail na koji mogu sa ostalim korisnicima da komuniciram.


Kad smo vec kod toga ne kaze se nikim ;)
[ -sfx- @ 10.04.2005. 12:17 ] @
Citat:
Goran Mijailovic
Kad smo vec kod toga ne kaze se nikim ;)


Kaze se sa nisakim! :)
[ Wega @ 10.04.2005. 15:05 ] @
Citat:
zi::

Koje su ostale greške koje su uobičajene kod nas? Ja znam za:
/ felge umesto felne



mozes li ovo da pojasnis?



zivo me zanima....
[ vindic8or @ 10.04.2005. 17:01 ] @
jao bre bukovski, uopste te ne prozivam...

*dobronamerno* sam te par puta uputio na onaj sajt sa pravopisom...
kao i sve ostale, ako im to treba. bez ljutnje samo :)
[ zi:: @ 10.04.2005. 20:40 ] @
Za felne ili felge: pravilno se kaže auto felna, makar dosta njih kaže i auto felga. To sam primetio kada je neko tražio i našao na sajtu koji smo radili audi felge. A imate i onaj stari vic kada partizani jedu gume, pa dolazi Tito i kaže im: 'drugovi, jedite felge, gume su za ranjenike'.

E sada, ako mislite drugačije, ispravite me :)

Inače, danas sam pio sok od šangarepe još jedan često korišteni biser.
[ drgrozozo @ 10.04.2005. 20:44 ] @
Citat:
zi::: Za felne ili felge: pravilno se kaže auto felna, makar dosta njih kaže i auto felga. To sam primetio kada je neko tražio i našao na sajtu koji smo radili audi felge. A imate i onaj stari vic kada partizani jedu gume, pa dolazi Tito i kaže im: 'drugovi, jedite felge, gume su za ranjenike'.

E sada, ako mislite drugačije, ispravite me :)


mislim da se braca hrvati ne bi slozili :)
[ BytEfLUSh @ 10.04.2005. 20:45 ] @
Hmm prvi put čujem za "felge"... :)
[ Nikola_BGD @ 10.04.2005. 23:43 ] @
Ma koliko sam ja primetio felge kazu ljudi mesto felne kad pricaju jer im to 'KUL' zvuci - culi su negde pa ajd i oni da prihvate.....

Nego nisam siguran, da li se kaze samnom ili sa mnom cesto naletim na ovu dilemu a skoro sam se sa nekim raspravljao. Mislim da treba zajedno, dakle 'samnom ' ?

nek me neko ispravi ako gresim

poz


n
[ BytEfLUSh @ 11.04.2005. 00:00 ] @
Sa mnom.
[ zi:: @ 11.04.2005. 09:15 ] @
Onda je situacija jasna što se tiče felni :) I nemci kažu felgen, valjda :)

byteflush je u pravu: piše se sa mnom, preda mnom, dakle odvojeno.
[ mist @ 11.04.2005. 09:30 ] @
Citat:
zi::: Onda je situacija jasna što se tiče felni :) I nemci kažu felgen, valjda :)

byteflush je u pravu: piše se sa mnom, preda mnom, dakle odvojeno.


Da, Švabe kažu felgen, i to je preuzeto od njih, kao i mnogi pojmovi u našem jeziku vezani za mehaniku. Inače je potpuna komedija oko pogrešne interpretacije nemačkih reči u našem jeziku.
Mnogo ljudi kaže "glanc nov", misleći, valjda, da kada je nešto novo, ono je "uglancano", odnosno, sija se. Međutim to je takođe preuzeto iz nemačkog "ganz neu", odnosno, "potpuno nov".
Pa onda, "Blaupunkt" => "Blaupukt"
"Grundig" => "Grunding", mada se pravilno izgovara "grundih"

I jedna kolosalna greška pri preuzimanju strane reči: "dragstor" koji kod nas označava prodavnicu robe široke potrošnje sa produženim radnim vremenom, a potiče od "drug store" koja na engleskom označava apoteku. Neki naš zemljak je verovatno nekada davno bio u Engleskoj i video da neka radnja radi do kasno u noć ili cele noći, a da je tamošnji domorodci zovu "dragstor", ali verovatno je zaboravio da prepriča, kada se vratio kući, da se u dotičnoj radnji prodaju lekovi, a ne prehrambena roba.

U vezi stranih reči: ne treba se boriti protiv stranih reči. Strane reči obogaćuju jezik, nikako ga ne unazađuju. Pobogu, pa 30% reči u našem jeziku je turskog porekla. (procenat je odokativan, ne odgovaram za preciznost podatka)
Pa zamislite samo - mi nemamo srpsku reč za "gaće"!!! Da li to znači da nismo nosili gaće pre nego što su Turci došli? Ovde, naravno, mislim na gaće koje se nose kao donji veš (wasch - nemačka reč), a ne na gaće kao pantalone (mislim da je italijanska reč), iako Crnogorci kažu gaće za pantalone.

Eto toliko od mene za sada.
[ jablan @ 11.04.2005. 09:33 ] @
Sve bi bilo jasnije kad bi se neki potrudili da malo razmišljaju kad govore o pravopisu.

"Sa mnom" je isto kao kad kažete "sa tobom". Nikome ne bi palo na pamet da piše "sa tobom" spojeno. Setite se padeža, iz osnovne škole:

N: ja
G: mene
D: meni
A: mene
V: - (ja)
I: (sa) mnom
L: meni

isto kao i:

N: ti
G: tebe
D: tebi
A: tebe
V: ti
I: (sa) tobom
L: tebi
[ drgrozozo @ 11.04.2005. 09:37 ] @
Citat:
Nikola_BGD: Ma koliko sam ja primetio felge kazu ljudi mesto felne kad pricaju jer im to 'KUL' zvuci - culi su negde pa ajd i oni da prihvate.....

Nego nisam siguran, da li se kaze samnom ili sa mnom cesto naletim na ovu dilemu a skoro sam se sa nekim raspravljao. Mislim da treba zajedno, dakle 'samnom ' ?


nazalost "sa mnom" iako to nema veze sa izgovorom, jedna od katastrofa u nasem smrdljivom pravopisu.

felge - kazu hrvati. felne - kazemo mi. naravno od nemackog felgen kao sto neko rece.
[ Goq @ 11.04.2005. 11:34 ] @
U zivotu nisam cuo da je neko pravilno izgovorio "odredbi zakona". Da li sam ja uopste u pravu, pitam se?

Results 1 - 10 of about 3,590 for "odredbi zakona"
Results 1 - 10 of about 737 for "odredaba zakona"
[ Dark Icarus @ 11.04.2005. 12:46 ] @
Citat:
drgrozozo: nazalost "sa mnom" iako to nema veze sa izgovorom, jedna od katastrofa u nasem smrdljivom pravopisu.
Sedi, jedan. U jeziku postoje i takve stvari kao što su proklitike i enklitike... samo zato što se nešto izgovara u jednom dahu ni slučajno ne mora da znači da moramo od toga da pravimo jednu reč. Plus, mnoge stvari o kojima se ovde govorilo nemaju veze sa pravopisom već spadaju u problematiku leksikologije i opšte gramatike.

Citat:
Goq: U zivotu nisam cuo da je neko pravilno izgovorio "odredbi zakona". Da li sam ja uopste u pravu, pitam se?
Hmmm... jedino na šta možeš da se osloniš u klimavom domenu nepostojanog "a" koje se javlja samo u genitivu množine, jeste govorna praksa. Tako da, ako se "odredbi zakona" javlja 5 puta češće od "odredaba zakona" onda je "odredbi zakona" - pravilnije.

A ako hoćete da govorimo o pravim perverzijama pravopisa, ali baš pravopisa:
Kako biste pisali "sveti sava" (namerno oba s stavljam malo da vam ne bih pomagao)? Pazite, ovo je TRIK pitanje - zbog jedne nove istripovane odredbe uvedene ove godine u naš pravopis.
[ jablan @ 11.04.2005. 13:01 ] @
Citat:
Kako biste pisali "sveti sava" (namerno oba s stavljam malo da vam ne bih pomagao)? Pazite, ovo je TRIK pitanje - zbog jedne nove istripovane odredbe uvedene ove godine u naš pravopis.

Ne znam za novu odredbu, ali volim da pogađam
Valjda: "sveti Sava" ako je u pitanju ličnost, a "Sveti Sava" ako je u pitanju slava, odnosno praznik, ne?
[ Časlav Ilić @ 11.04.2005. 13:05 ] @
Citat:
drgrozozo: nazalost "sa mnom" iako to nema veze sa izgovorom, jedna od katastrofa u nasem smrdljivom pravopisu.

Koliko sam ja čuo (a i posredno imao prilike lično da se uverim), u izgovoru i ne postoje nikakve podele na reči, sve se izgovara „spojeno“. Pisanje je samo jedan način da se govor nekako prenese, i sva rešenja u tom pogledu su neko vaganje između dobrih i loših strana (sve spojeno ne bi mogao da čitaš...) Npr. kineski ovakve probleme automatski izbegava svojim izborom zapisa govora (ali zato uvodi neke druge).

Što se tiče upotrebe stranih reči. Ja bih rekao da pitanja korišćenja stranih reči i pravilnog pisanja nisu sasvim razdvojena, posebno pri masovnoj upotrebi stranih reči u izvornom obliku. Primetio sam da mnogi koji srpski pišu bez nekih (meni) očiglednih pravopisnih grešaka, vrlo lako greše kad se umešaju strane reči. Npr. da li mislite da je pravilno napisati „u Linuks distribucijama“ ili „instalirajte Bitstrim Vera font“? U ovim i sličnim primerima, zbog upotrebe engleskih umesto srpskih pravopisnih/gramatičkih pravila, promenjeno je izvorno značenje; tj. greška nije samo pravopisna, već još gore, i semantička.
[ drgrozozo @ 11.04.2005. 13:36 ] @
Citat:
Časlav Ilić: Koliko sam ja čuo (a i posredno imao prilike lično da se uverim), u izgovoru i ne postoje nikakve podele na reči, sve se izgovara „spojeno“.


sve u kom smislu? kako ne postoje, valjda pravis pauze izmedju reci? nikad nisam cuo da neko izgovara "saprijateljem" "saocem" spajajuci ih i menjajuci polozaje naglasaka. a isto tako nisam nikad cuo da neko izgovori "sa mnom".

Citat:
Dark Icarus: Sedi, jedan. U jeziku postoje i takve stvari kao što su proklitike i enklitike... Plus, mnoge stvari o kojima se ovde govorilo nemaju veze sa pravopisom već spadaju u problematiku leksikologije i opšte gramatike.


bravo - naucio si par novih reci, da bi meni mogao da kazes "sedi, jedan". steta sto nastavljas da ih frljas bez reda, po starom obicaju.

[Ovu poruku je menjao drgrozozo dana 11.04.2005. u 14:50 GMT+1]
[ Dark Icarus @ 11.04.2005. 13:49 ] @
Citat:
jablan: Ne znam za novu odredbu, ali volim da pogađam ;)
Valjda: "sveti Sava" ako je u pitanju ličnost, a "Sveti Sava" ako je u pitanju slava, odnosno praznik, ne?
E, ne lezi vraže!

"Sveti Sava" je slava, tu nema zbora.
"Sveti Sava" se piše i za istorijsku ličnost, Rastka Nemanjića.
Međutim, u izrekama, poslovicama i narodnim pričama (!?) za osobu pišemo "sveti Sava" (??!!)

E sada, ovo bih recimo uz malo rezerve i mogao da progutam, da nije sledećeg idiotluka: analogno ne važi za npr. Svetog Đorđa, Svetog Pavla... (itd.) već se oni u svim kontekstima pišu sa velikim "S". (!?)

Verovatno iza ovoga ima neke logike, ali mislim da je ta logika poznata samo onom čoveku koji je pisao pravopis.

I mala ispravka: ovo nije iz ovogodišnjeg pravopisa već prošlogodišnjeg, "ovogodišnji" još nije izašao.

@Časlav Ilić & drgrozozo
Pa ako ćemo već da zagazimo i u fonetiku... u govoru se definitivno prave pauze između reči. Po pravilima bi u govoru takođe trebalo da se prave duže pauze iza zareza, a najduže iza tačke. Ono što komplikuje celu stvar, i što je vas dvojicu očigledno zbunilo, jesu enklitike i proklitike (skraćeni oblici punih reči koje u procesu skraćivanja gube akcenat, ili kratke reči koje same po sebi nemaju akcenat, pa se u govoru fonetski "kače" za prethodnu ili sledeću akcentovanu reč, respektivno, tj. izgovaraju se kao jedna fonetska celina sa tom rečju).
[ jablan @ 11.04.2005. 13:56 ] @
Citat:
Dark Icarus: Ono što komplikuje celu stvar, i što je vas dvojicu očigledno zbunilo, jesu enklitike i proklitike...

Takođe je zanimljivo primetiti da se u različitim krajevima srpskog govornog područja enklitike i proklitike u različitoj meri poštuju. Recimo, u Pomoravlju se "ne mogu" najčešće akcentuje na o (u tom smislu se, paradoksalno, i verovatno manje greši pri pisanju). Što se ide južnije, to se "klitike" manje poštuju. Tako sam u vojsci čuo jednog Kosovara koji i "ne znam" akcentuje na a.

[Ovu poruku je menjao jablan dana 11.04.2005. u 14:59 GMT+1]
[ Časlav Ilić @ 11.04.2005. 13:57 ] @
Citat:
Dark Icarus: Kako biste pisali "sveti sava" (namerno oba s stavljam malo da vam ne bih pomagao)? Pazite, ovo je TRIK pitanje - zbog jedne nove istripovane odredbe uvedene ove godine u naš pravopis.

Interesantno pitanje.

Jedno je (nadam se :) sigurno: svako ime mora početi velikim slovom, a svako lično ime u okviru imena od više reči takođe mora imati veliko slovo. S ovim na umu, ako je u pitanju ime neke nežive ili apstraktne tvorevine, onda bi išlo „Sveti Sava“ (bolnica, škola, trg, hor...)

Dalje, recimo da ima neki razbojnik kome je nadimak „Sveti Sava“ — opet veliko slovo, jer je opet cela konstrukcija ime, tj. deo „sveti“ ništa ne opisuje (isto kao „Mali Džon“: „Zašto ga zovete ‘mali’?“ — „Jer nije!“).

Problem nastaje samo oko crkvenog imena sveca: da li je deo „sveti“ tu samo radi opisa (moguće), ili čini sastavni deo imena (isto moguće). Mislim da je odgovor ovde nemoguće dati sa čisto lingvističke strane, sve zavisi šta se usvoji kao posvećeno ime: ako je to samo „Sava“, onda treba „sveti Sava“, a ako je cela konstrukcija ime, onda „Sveti Sava“. Ja lično bih išao sa malim slovom ako se radi o „nekom proizvoljnom“ svecu Savi (valjda je Sava jedno od uobičajenih crkvenih imena), a za Rastka Nemanjića velikim slovom. Jer i ako „sveti“ nije deo njegovog svetačkog imena, običaj je u srpskom jeziku da se važnim istorijskim ličnostima neki opisni dodaci poimene (Ričard Lavljeg Srca, Matija Korvin, Stefan Prvovenčani, itd.), pa je sasvim logično da tako bude i za Svetog Savu (bez navodnika na kraju :)
[ drgrozozo @ 11.04.2005. 14:19 ] @
Citat:
Dark Icarus: Ono što komplikuje celu stvar, i što je vas dvojicu očigledno zbunilo, jesu enklitike i proklitike


kako nas je to zbunilo, bas me zanima.
[ Dark Icarus @ 11.04.2005. 14:20 ] @
Ma sve to stoji ali opet ostaje činjenica da ne važi isto za Svetog Đorđa... možda ima manje generičkih "svetih Đorađa" (Đorđova? Do đavola, eto zašto vlastite imenice nemaju množinu) raštrkanih po literaturi od "svetih Sava"?

Svejedno, ako je neko svetac u crkvenom smislu te reči, onda bi Sveti verovatno uvek trebalo pisati velikim S. A sveti Sava iz narodnih priča je, valjda, bio posvećen u trenutku kada se priča odvija. Valjda.

A kad smo već kod nebuloznih velikih slova: "Njegovo Kraljevstvo Visočanstvo, princ Aleksandar Karađorđević"

(na stranu to da on nije nikakav princ jer ne postoji vladajući kralj sa kojim bi on bio u srodstvu, ali o tom potom... to više ide na dušu poltronizma naših medija, "infotopova" i "naslova")
[ Časlav Ilić @ 11.04.2005. 14:39 ] @
Citat:
drgrozozo: [...] valjda pravis pauze izmedju reci? nikad nisam cuo da neko izgovara "saprijateljem" "saocem" spajajuci ih i menjajuci polozaje naglasaka. a isto tako nisam nikad cuo da neko izgovori "sa mnom".

Da nema pauza između reči u stvarnom govoru čuo sam u vezi sa mašinskim pretvaranjem teksta u govor, gde to predstavlja veliki problem za prirodnost mašinskog izgovora — najlakše bi bilo da se svaka reč sintetiše zasebno, ali to u prirodnom govoru nije tako. (Dobro, za zapete, tačke i drugu interpunkciju se podrazumeva da su pauze, mislim na ono između.)

Prividno razdvajanje na reči obavlja naš mozak prema nerazdvojivim značenjskim celinama (glagol, imenica...) koje se uvek izgovaraju, hm, istim zvučnim tokom (glasovi, akcenti, tonovi...) Iz ovoga bi sledilo da ako čovek čuje razgovor na njemu potpuno stranom jeziku (šta god bilo potpuno :), onda ne bi trebalo da može da razlikuje reči u tom razgovoru.

Moje lično iskustvo u slušanju raznih indijskih jezika i kineskog (pa i nešto japanskog) potvrđuje prethodnu hipotezu — zaista nema šanse da slušajući razgovor na tim jezicima razdvojim reči. Nije to samo kod mene: žalio mi se skoro jedan novopristigli Indijac južnjak kako je nemački „strašno brz jezik“ i kako zbog toga „uopšte ne može da razabere pojedine reči“ — isti efekat kao i kod mene, samo sa suprotne strane.

Međutim, cela ova priča oko izgovora nije bitna. Pravopis se ne može praviti tako da potpuno podrži ono što se zaista čuje, jer bi bio isuviše komplikovan, isuviše uposebljen, i na kraju ipak nepotpun (fonetski zapis = visokokvalitetan zvučni zapis, ništa manje od toga). Umesto toga, pravopis je tu da pomogne što jasnijem značenju teksta uz što prostija pravila, oslanjajući se na neke podrazumevane karakteristike jezika; ono što su matematički simboli i konvencije za matematiku, to su pismo i pravopis za opšti jezik.
[ drgrozozo @ 11.04.2005. 14:57 ] @
Citat:
Časlav Ilić: Moje lično iskustvo u slušanju raznih indijskih jezika i kineskog (pa i nešto japanskog) potvrđuje prethodnu hipotezu — zaista nema šanse da slušajući razgovor na tim jezicima razdvojim reči. Nije to samo kod mene: žalio mi se skoro jedan novopristigli Indijac južnjak kako je nemački „strašno brz jezik“ i kako zbog toga „uopšte ne može da razabere pojedine reči“ — isti efekat kao i kod mene, samo sa suprotne strane.


da, ako pricas o samom toku univerzalnog govora, verovatno si u pravu. nikad nisam o tome razmisljao, a prilicno je zanimljivo. naravno ovo se ne tice nas u konkretnom slucaju, jer pravopis se pise za nas jezik koji razumemo i shvatamo akcente i pauze.

Citat:
Međutim, cela ova priča oko izgovora nije bitna. Pravopis se ne može praviti tako da potpuno podrži ono što se zaista čuje, jer bi bio isuviše komplikovan, isuviše uposebljen, i na kraju ipak nepotpun (fonetski zapis = visokokvalitetan zvučni zapis, ništa manje od toga). Umesto toga, pravopis je tu da pomogne što jasnijem značenju teksta uz što prostija pravila, oslanjajući se na neke podrazumevane karakteristike jezika; ono što su matematički simboli i konvencije za matematiku, to su pismo i pravopis za opšti jezik.


nas pravopis je iovako nakaradan, ako vec zbog raznih akademskih moljaca moraju da se trpe raznorazna pravila o ovome ili onome, moje je licno misljenje da kad se predje granica napisano=izgovoreno, takve stvari treba maknuti iz pravopisa a indijance koji su to napisali streljati. to je jedna retka prednosti koju imamo nad ostalim pacenicima cija pravopisna pravila pokusavamo da inkorporiramo u svoj.
[ pctel @ 11.04.2005. 18:47 ] @
Sta je pravilno, "studije" ili "studie", slucajno naleteh na sajt http://www.zenskestudie.edu.yu/ pa mi vise nista nije jasno.
[ BytEfLUSh @ 11.04.2005. 18:49 ] @
Studije.... :)

A i na tom sajtu sam 'studie' video samo u URL-u...
[ Dark Icarus @ 11.04.2005. 19:48 ] @
Citat:
drgrozozo: kako nas je to zbunilo, bas me zanima.
Evo kako. Sa jedne strane imamo:
Citat:
Časlav Ilić: Koliko sam ja čuo (a i posredno imao prilike lično da se uverim), u izgovoru i ne postoje nikakve podele na reči, sve se izgovara „spojeno“.
A sa druge:
Citat:
drgrozozo:sve u kom smislu? kako ne postoje, valjda pravis pauze izmedju reci?
Ti tvrdiš da se sve reči izgovaraju sa međusobnim pauzama, Časlav da pauze ne postoje nego se reči izgovaraju "iz cuga". Pošto obojica govorite istim jezikom, očigledno je neko tu zbunjen.

Ali kao što reče Časlav, većinu "rastavljanja govora na reči" u stvari vrši mozak slušaoca a ne usta govornika; baš sam hteo da pomenem nemački kao dobar primer ali me je Časlav i tu preduhitrio.

Citat:
Časlav Ilić: Pravopis se ne može praviti tako da potpuno podrži ono što se zaista čuje, jer bi bio isuviše komplikovan, isuviše uposebljen, i na kraju ipak nepotpun (fonetski zapis = visokokvalitetan zvučni zapis, ništa manje od toga).
Pa dobro, sad - moguće je da bi neka značajna fonetizacija pisma (npr. da moramo da akcentujemo svaku reč pri pisanju, kao i da spajamo lukovima proklitike i enklitike sa povezanim akcentovanim rečima) donela bezbednije ali i komplikovanije pismo, uz manje mogućnosti zabune. Sada je već odavno kasno za to, možda da se Vuk toga setio... naravno, postoji razlog što se to nije zapatilo ni u jednom alfabetnom pismu - ne zbog jednostavnosti (naposletku, pogledajte kinesko pismo) već zato što ljudi vole fleksibilnost pisane reči.
[ Nikola_BGD @ 11.04.2005. 22:05 ] @
Vezano za svetog Savu, ja sam iz gramatike zapamtio da se titule pisu malim slovom tako da bi "sveti" po tom pravilu trebalo pistai malim slovom.

E sada, posto mu je Sava ime to ide velikim.
Ne vidim zasto bi mu ime bilo i "sveti" uz "Sava". U crkvi su ga zvali Sava a ne Sveti Sava, zar ne ?? Zapravo to sto mi dodajemo "sveti" ispred imena je da bi se lakse opisalo na koga mislimo.
Pa i car Lazar ima ime "Lazar" a ne "Car Lazar" - car mu je titula... sto bi car bilo deo imena ??

Ne znam za pravila za Svetog Djordja i ostale drugare, ali nije mi to bas jasno. Nemoguce da u pravopisu pise da bas "Svetog Djordja i Svetog Petra pisemo ovako a svetog Savu onako" itd ... ocu reci nemoguce da pise eksplicitno "ovog ima da pisete velikim slovom a ovog malim" jer ima ih suvise za poimence nabrajanje..

Ako postoji neko pravilo zasto jedne pisemo sa velikim s a druge sa malim, onda to pravilo samo po sebi treba da razresi sve dileme zasto je to tako, odnosno po kom osnovu je jedan sa malim s a drugi sa velikim s.


poz.

n

[ Dark Icarus @ 11.04.2005. 23:30 ] @
E, Nikola, kada bi pravopis pravio zakone zdrave logike, gde bi nam bio kraj... sve što kažeš ima smisla ali to ne mora da znači da je i pravopis takav. Verovao ili ne pravopis baš eksplicitno poimence pominje Svetog Savu, a samo onako "sa strane" pominje da se ostali sveci pišu drugačije.

Plus, "Sveti" nije isto što i "car". Titula nije "sveti" nego "svetac". "Sveti" mu dođe više kao deskripcija. A ako već tvrdiš da "dodajemo "sveti" ispred imena da bi se lakse opisalo na koga mislimo", onda automatski argumentuješ da "Sveti" treba pisati velikim slovom - jer onda "Sveti" postaje isto što i ostali atributi u imenima (Karlo Veliki, Pipin Mali, Mali Džon).
[ pctel @ 11.04.2005. 23:36 ] @
Citat:
tako da bi "sveti" po tom pravilu trebalo pistai malim slovom.
Sin Stefana Nemanje, Rastko Nemanjic, u narodu je poznatiji kao "Sveti Sava". Neko je vec pomenuo Malog Dzona, takodje po istom pravilu je Aleksandar Veliki, Marko Pravedni, Sveti Simeon Mirotocivi, Sveti Juda Tadej, Sveti Apostol Luka i ostali sveti apostoli...

Ovo za "Apostol" nisam bas siguran, pa nek me neko ispravi ako gresim
[ Časlav Ilić @ 12.04.2005. 10:38 ] @
Citat:
Dark Icarus: [...] naravno, postoji razlog što se to nije zapatilo ni u jednom alfabetnom pismu - ne zbog jednostavnosti (naposletku, pogledajte kinesko pismo) već zato što ljudi vole fleksibilnost pisane reči.

Nemoj prebrzo zaključiti da je kinesko pismo komplikovano :) Kako bi uopšte definisao komplikovanost pisma? Možda ovako: koliko ono odstupa od najjednostavnijeg pisma koje može da podrži sve zahteve jezika.

Prvo evo jedne malo bliže demonstracije o zahtevima jezika, iz bugarskog. Pogledajmo dva slova u njihovoj ćirilici: „ъ“ i „щ“; prvo je glas kao onaj kod engleskog neodređenog člana („a dog“), a drugo je tačno zamena za „št“. Slovo ъ ne doprinosi komplikovanosti, jer se značenje reči u bugarskom može razlikovati prema tome da li sadrži ili ne ovaj glas, za razliku od srpskog, gde taj glas takođe postoji ali nikad ne čini razliku u reči, te stoga nije potreban u našem pismu. Slovo щ, s druge strane, doprinosi komplikovanosti, jer se uvek može zameniti sa „št“ bez promene značenja. Rekoše mi ovdašnji Bugari da kod njih „deca“ i „nepismeni“ često pišu št umesto щ, a kad sam ih pitao da li takvi slučajno izostavljaju i ъ, samo su me belo gledali :) To je dobar signal da im je ъ potrebno a щ nepotrebno.

Sada o kineskom.

Prvo, kineski je tonski jezik, što znači da pored glasa i akcenta, i ton zvuka igra presudnu ulogu u značenju reči. Kada bi se pisao alfabetskim pismom, ta slova bi morala da budu sva nakićena kukicama i kvačicama kako bi mogla da daju pravi ton (ponavljam, ton daje značenje). Imati jednu kvačicu na slovu (kao kod naše latinice) možda nije problem, ali nekoliko njih bi već otežalo pisanje i čitanje rukopisa.

Ovo za gomilu kvačica nije moja ideja, već je upravo primenjeno na jedan tonski jezik, vijetnamski. Treba da vidite tekst na vijetnamskoj latinici — nadkvačice, podkvačice, kombinovane kvačice, kvačice na kvačici... Kao rezultat, vijetnamski je jedini jezik koji trenutno nije sasvim podržan Unikodom, i nedostaju dobri fontovi za njega, jer je teško napraviti sve moguće kombinacije i učiniti ih čitljivim na medijima niske rezolucije (ekran).

Dalje, vijetnamski jezik ima 4 tona, gorepomenuti sistem kvačica njih mora da podrži. Razni kineski jezici imaju različiti broj tonova, standardni kineski (mandarinski) ima 6. To bi značilo da bi sistem kvačica za njega morao biti još komplikovaniji. Kineske znake teško je samo naučiti (ali, nije teško za decu), posle su savršeno upotrebljivi, svi podržani Unikodom, i lako predstavljeni fontovima.

Možda neko misli da sam gore napravio lapsus napisavši „kineski jezici“; nisam, reći „kineski jezik“ bilo bi skoro kao reći „evropski jezik“. Drugim rečima, kineski je u stvari grupa jezika, a naziva se jednim jezikom iz čisto istorijsko-političkih razloga (kineski jezici se tako nazivaju dijalektima). Razlike među tim jezicima su makar kao i one među romanskim, slovenskim ili germanskim jezicima. Imaju čak i različit broj tonova, od 3 do 9. Ali, pazi sad, svi se zapisuju isto. Drugim rečima, dva Kineza koja se ne mogu sporazumeti usmeno, mogu se sporazumeti pismeno! To je zato što je kinesko pismo predstavlja stilizovane sličice reči (preciznije, korena, morfema), čijim kombinovanjem se dobijaju složenije reči i rečenice; onda, logično, svako može da izgovara reč kako hoće, ali na papiru je ista sličica.

Moglo bi se reći da se „kinesko pismo“ koristi u celom svetu: kad god vidite neki niz sličica (npr. u vozu, oznaka vagona — sličica restorana, telefona, toaleta, itd. u nizu) to vam je koncept kineskog pisma: iako se na različitim jezicima različito izgovara, svi znaju o čemu se radi. U stvari, kao takvo, kinesko pismo je najbliže univerzalnom pismu.
[ _djevojka_ @ 12.04.2005. 12:26 ] @
takih-vs-takVih...
[ salec @ 12.04.2005. 15:51 ] @
U vezi spajanja reci prilikom izgovora: posto svi ovde imamo kompjutere, probajte da secete (...editujete...) snimak neke vase recenice ili da napravite program-igracku "govorni automat" sa formiranjem recenica od snimljenih pojedinacnih reci, pa cete shvatiti da reci zvuce neobicno.

To je jedan od problema kod prepoznavanja "otvorenog govora", tj. kada masina treba da razume ne pojedinacne komande nego govor koji tece, ali i u suprotnom smeru, kada se pokusava napraviti vestacki spiker (ne zvucnik, nego spiker u smislu "spiker na radiju") koji bi citao neki tekst slicno coveku.
[ pctel @ 12.04.2005. 16:24 ] @
takvih!
takav -> takvi (glasovna promena nepostojano A)

To je tako i ne more da bidne nikako drukcije, jer ja sam taki co'ek!
[ _djevojka_ @ 12.04.2005. 16:58 ] @
bidne-vs-bude...
[ pctel @ 12.04.2005. 17:29 ] @
Evo jedne skoro mrtve trke, pojacivac vs. pojacavac.
Prvi se koristi za pojacivanje a drugi za pojacavanje :-)
[ crews_adder @ 12.04.2005. 21:44 ] @
Na sumljam se jezim, bas kao i na kompijuter! A i ta naprava, taj kompijuter, je prilicno popularna na [ES]-u, ne znam gde li to ima da se kupi :P I (citat iz "Mikijeve radionice"): -Cemu li to sluzi? A u stvari i ne radi!
[ pctel @ 13.04.2005. 16:19 ] @
Pa bolje kompijuter nego raŠunar!
Rezultat je krajnje neverovatan:
kompijuter vs. rašunar
[ Dark Icarus @ 13.04.2005. 23:18 ] @
Citat:
Časlav Ilić: Nemoj prebrzo zaključiti da je kinesko pismo komplikovano :) Kako bi uopšte definisao komplikovanost pisma? Možda ovako: koliko ono odstupa od najjednostavnijeg pisma koje može da podrži sve zahteve jezika.
A, moraću da se, uz poštovanje, ne složim :)

Lično, mislim da je bolje merilo ovo:

Grčki alfabet: 24 znaka
Anglosaksonski alfabet: 26 znakova
Engleski alfabet: 30 znakova
Kinesko pismo: ~40.000 znakova

Takođe, mislim da je pismo koje ima manje znakova znatno manje komplikovano.Uostalom, i sam ideš u prilog toj tvrdnji kada kažeš: "Slovo щ, s druge strane, doprinosi komplikovanosti, jer se uvek može zameniti sa „št“ bez promene značenja." - što znači da podrazumevaš da je uvođenje jednog novog znaka umesto upotrebe kombinacije već postojećih - znak komplikovanja.

Možda to iz mene govori ksenofob, ne znam - ali činjenica je da će prosečan zapadnjak naučiti Kinesko pismo znatno teže nego prosečan istočnjak engleski alfabet (pismo, ne jezik).

Uostalom, baš sam zato i pominjao kinesko pismo, zato što je otelotvorenje pisma koje konstantno obraća pažnju na tonove a uopšte (po našim merilima) nije jednostavno. Pa opet ga koristi milijarda ljudi, i to milijarda ljudi koji ne govore jednim jezikom!
[ Emil Ranc @ 14.04.2005. 01:14 ] @
Citat:
Dark Icarus:

Grčki alfabet: 24 znaka
Anglosaksonski alfabet: 26 znakova
Engleski alfabet: 30 znakova
Kinesko pismo: ~40.000 znakova



Verovatno si hteo reći srpska ćirilica?

Inače srpsko pismo smatram prilično lošim. Naime, ona čuvena "piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano" važi eventualno samo do pola, tj. u onome "piši kao što govoriš".

A ono što je napisano mož' da čitaš kako ti volja. Dobro, nije baš sasvim tako, iz konteksta se uglavnom da lako zaključiti kako određenu reč treba naglasiti, ali milsim da bi pismo bilo potpunije kada bi i akcentovane grafeme bile sastavni deo pisma.

Druga stvar koju ne volim u srpskom pravopisu je jednačenje suglasnika po zvučnosti. Naravno, nemam ništa protiv istog, ali samo u govoru. Mislim da ono ne bi trebalo da se i pismeno beleži. Tu je onda i gubljenje suglasnika, takođe glupost, po meni. I ne bih se složio da beleženje ovakvih promena pojednostavljuje opismenjavanje ili štagod, pre će biti da otežava otkrivanje porekla značenja nekih reči (npr. kad zbog promena u "predlog+imenica" složenici predlog izgubi svoj originalni oblik).

Dakle, po meni, bolje bi bilo: bezšuman, podporučnik, izpit, svatba, metci
Naravno, sve ovo bi se i dalje izgovaralo kao i do sada, niko se ne bi silio da naglasi ovo z ispred š, kao što se niko ne sili da "jedanput" izgovara sa "n", normalno je da ga izgovara kao "jedamput", zbog jelte j.s.po m.t...

Lično mi je mnogo bolji nemački pravopis - u ekstremnim slučajevima on odstupa od pravila "čitaj kao što je napisano". Jeste, pojedine glasove beleže sa 3, odnosno 4 grafeme, ali taj glas "č" se beleži samo kao "tsch", a grupa grafema "tsch" se izgovara samo kao "č",

dok se u srpskom dva različita glasa "e" u "lep" i "meč" beleže isto. Ok, ok, i u nemačkom se ova grafema različito može izgovarati, ali je to tačno utvrđeno otvorenošću sloga: "e" u "retten" može biti samo kratko, a u "reten" samo dugo.

Imam tu još svašta da dodam (da podkrepim primerima, pre svega), ali se nadam da sam odprilike ;) bio jasan.

Toliko za sada od mene.
Pozdrav
[ Balša @ 14.04.2005. 02:41 ] @
Citat:
Emilio Ranchez: ... ali milsim da bi pismo bilo potpunije kada bi i akcentovane grafeme bile sastavni deo pisma.

Drugàčijē rečèno, tî smâtrāš da bi öbavezno* bèležēnje àkcenātā bílo dòbra idéja?

Pa u tôm slučáju (ili slüčāju) bi bàrem 50% stanovníštva (ili stànōvnīštva) òstalo nèpismeno, jer su näprosto glúvi za àkcente, ili su iz kràjēvā (nèkī bi rèkli: krajévā) gde se àkcenat veòma rázlikujē od knjìžēvnōg.

Citat:

... dok se u srpskom dva različita glasa "e" u "lep" i "meč" beleže isto.

Iz prostog razloga što ta dva "e" jesu jedan te isti glas, sa različitim akcentom.

Mogu se i drugačije gledati stvari (kao što slutim da ti pokušavaš) - može se, naime, reći da se dva "e" s različim akcentom imaju smatrati različitim vokalima. No u tom slučaju ne bi u srpskom bilo pet vokala, nego dvadeset pet, plus još pet različitih glasova "r". I ne samo to. Pošto se u srpskom akcenat reči često menja u deklinaciji i konjugaciji, onda bi reč "stô" u genitivu ("stòla") imao ne samo nastavak za genitiv, već i različit vokal. Isto važi i za "brôj" / "bröja", "kljûč" / "kljúča", itd.

To bi bilo kakav gramatički opis pretvorilo u pravu noćnu moru, zar ne?


---------
* Pošto u Unicodeu nema znakova za naš kratkosilazni akcenat (\\), onda moram da ovako (..).
[ pctel @ 14.04.2005. 03:04 ] @
Citat:
Emilio Ranchez:
Dakle, po meni, bolje bi bilo: bezšuman, podporučnik, izpit, svatba, metci
Naravno, sve ovo bi se i dalje izgovaralo kao i do sada, niko se ne bi silio da naglasi ovo z ispred š, kao što se niko ne sili da "jedanput" izgovara sa "n", normalno je da ga izgovara kao "jedamput", zbog jelte j.s.po m.t...
...
Imam tu još svašta da dodam (da podkrepim primerima, pre svega), ali se nadam da sam odprilike ;) bio jasan.

Zanimljivo... jedamput se ne koristi bas cesto:
jedanput vs. jedamput
podkrepiti i potkrepiti gotovo jednako cesto:
podkrepiti vs potkrepiti
bezšuman podjednako često kao i besšuman (oboje znatno redje nego bešuman):
bezšuman vs. besšuman

[ Dark Icarus @ 14.04.2005. 10:58 ] @
Citat:
Emilio Ranchez: Verovatno si hteo reći srpska ćirilica?
D'oh! Lapsus calami, izvinjavam se. Hteo sam reći srpskohrvatsko pismo, ne samo ćirilica (i latinica ima 30 slova).
Citat:
Emilio Ranchez: Druga stvar koju ne volim u srpskom pravopisu je jednačenje suglasnika po zvučnosti. Naravno, nemam ništa protiv istog, ali samo u govoru. Mislim da ono ne bi trebalo da se i pismeno beleži.
Mi imamo koliko-toliko fonetsko pismo, i govorenje jedne stvari a pisanje druge bi bio ogroman presedan u našem jeziku. Usput nepotreban i komplikujući. Ako čovek kaže "potkrepiti", zašto bi onda pisao "podkrepiti"? Nema mi mnogo logike. Nije naš posao, kao prosečnih korisnika jezika, da olakšavamo posao filolozima, lingvistima i leksikolozima tako što ćemo na silu zadržavati starije oblike reči ili zadržavati (ali samo u PISANOM jeziku) sve arhaizme iz reči. Naprotiv, svaki jezik ima svoju prirodnu evoluciju, koju definitivno treba pustiti da ide svojim tokom. Pismo definitivno ima povratni uticaj na izgovor, tako da bi držanje za zastarele oblike reči sigurno usporilo razvoj jezika.
Isto važi i za gubljenje suglasnika. Suglasnici se gube u usmenom govoru, i to samo zato što je prosečnom govorniku nakaradno da izgovori neku reč (npr. "poddati") - pa šta? Svaka promena u usmenom govoru treba i mora biti praćena promenom u pismu. Bar u jednom fonetskom pismu; za druga ne garantujem.

Englezi su u vreme Šekspira "knight" fonetski čitali k'niht a "knife" k'nif; k se izgubilo iz usmenog govora ali je ostalo u pismu. Možeš li mi sada reći koliko to pomaže čitljivosti njihovog jezika ili koliko pomaže filolozima da pronađu koren tih reči?

Lepo se vidi da jezik prati potrebe većine za lakšim govorom, pa isto važi i za pismo koje odražava govorni jezik. Naravno, ne treba ići ni u drugu krajnost i na silu pojednostavljivati pisani jezik. Zašto se ne piše "sporcki" umesto "sportski", ili "najači" umesto "najjači"? Zato što ljudi ipak izgovaraju to "ts" i "jj".

Moja poenta je da je jezik došao pre pisma, i da je pismo pomoćni instrument jezika, a ne obratno; tako da je pismo dužno da se konformiše govoru, a ne obratno. Takođe, pismo je instrument sadašnjeg jezika,i ne duguje nikome da čuva davno zaboravljene oblike izgovora reči. Mi napredujemo... hm... mi se menjamo, možda je bolje tako reći, a sa nama treba da se menja i jezik.
[ teddy @ 14.04.2005. 14:13 ] @
die Felge - (nemački) felna ili felga
der Auspuff - (nemački) auspuh
der Pfennig - (nemački) pfenig (iako Nemci izgovaraju pfenih), a ne fening, fenig
der Schraubenzieher (čita se šraubencier) - (nemački) odvrtač, šrafciger
der Schraube - (nemački) vijak, šraf
der Reißverschluss - (nemački) rajsferšlus (a ne rajsfešlus ili slično), zip, patent-zatvarač
Isto nije ni Dizeldorf (jer se pronalazač prezivao Diesel, a ne Düssel kako piše u originalnom imenu Düsseldorf), nego Diseldorf.

što se „sa mnom“ tiče, „smrdljivi pravopis“ je prilično dosledan u odbijanju spajanja veznika sa rečima, jer bismo imali da, ako može „samnom“, zašto ne bi moglo i „snjim“ ili čak „šnjim“, dok bi po logici stvari odvojeno ostalo npr. „sa nama“.

Inače jedanput i jedamput je potpuno svejedno, jer se to n ili m i ne čuje (dakle muklo je, kao u mnogim francuskim rečima), isto kao u reči banka.
[ Emil Ranc @ 14.04.2005. 15:51 ] @
Citat:
Balša:
Drugàčijē rečèno, tî smâtrāš da bi öbavezno* bèležēnje àkcenātā bílo dòbra idéja?


Tačno tako. A pošto se silazni akcenat može naći samo na prvom slogu, akcenatski (pisano) neobeležena reč bi podrazumevala kratkosilazni akcenat na prvom slogu.

Citat:

Pa u tôm slučáju (ili slüčāju) bi bàrem 50% stanovníštva (ili stànōvnīštva) òstalo nèpismeno, jer su näprosto glúvi za àkcente, ili su iz kràjēvā (nèkī bi rèkli: krajévā) gde se àkcenat veòma rázlikujē od knjìžēvnōg.


Nije stanovništvo gluvo za akcente, već uglavnom ni ne znaju da isti mogu i da se beleže. Kada bi oni, recimo, postali obavezni u pismu, i kada bi neko dete od malena na tv-u gledalo ovako titlovan film, pa čitalo ovako titlovane stripove, i naravno ovo učilo u školi od prvog razreda, mislim da ne bi bilo nikakvih problema kod pisanja.

A što se tiče krajeva gde se drugačije govori, akcentacija u pismu bi bila od velike pomoći da ljudi u samom startu nauče kako se šta pravilno izgovara. Naravno, daleko od toga da sam protiv dijalekata i da smatram da svi treba pravilno da govore. Pa ni ja ne govorim pravilno u potpunosti, i neke propisane norme za izgovor nikad nemam ni nameru da koristim (uvek ću reći "televîzija", "žëna", a ne "telèvīzija" i "žèna").

Citat:

Iz prostog razloga što ta dva "e" jesu jedan te isti glas, sa različitim akcentom.

Mogu se i drugačije gledati stvari (kao što slutim da ti pokušavaš) - može se, naime, reći da se dva "e" s različim akcentom imaju smatrati različitim vokalima. No u tom slučaju ne bi u srpskom bilo pet vokala, nego dvadeset pet, plus još pet različitih glasova "r".


Pa nije baš tako. Svako "a" jeste jedan isti glas, pošto je u svakom "a" (snaga, grad, gräd, bazen) položaj je artikulacija glasa ista, a dužina i akcenat variraju. Isto važi i za "i" i "u", ali ne za "e" (rep muzika, mačiji rep), kao ni za "o" (prolaz, pobuna).

Citat:

I ne samo to. Pošto se u srpskom akcenat reči često menja u deklinaciji i konjugaciji, onda bi reč "stô" u genitivu ("stòla") imao ne samo nastavak za genitiv, već i različit vokal. Isto važi i za "brôj" / "bröja", "kljûč" / "kljúča", itd.


Kao što rekoh, na akcentaciju pri pisanju ne gledam kao na stvaranje novih glasova, već pre svega na jasno definisanje kako se šta čita. A eto, što se brojeva i ključeva tiče, dakle kad se ovako akcentuje, nema zabune da li nema kljúča ili nešto kljùčā.

Citat:

To bi bilo kakav gramatički opis pretvorilo u pravu noćnu moru, zar ne?


Ne kažem da bi ovakva promena bila laka, nijedna nije, to naš narod dobro zna ;), ali smatram da se ona bazira na nečemu što itekako ima smisla, što bi, po meni, bilo lako usvojivo...



Citat:
Dark Icarus:
Mi imamo koliko-toliko fonetsko pismo, i govorenje jedne stvari a pisanje druge bi bio ogroman presedan u našem jeziku. Usput nepotreban i komplikujući. Ako čovek kaže "potkrepiti", zašto bi onda pisao "podkrepiti"? Nema mi mnogo logike. Nije naš posao, kao prosečnih korisnika jezika, da olakšavamo posao filolozima, lingvistima i leksikolozima tako što ćemo na silu zadržavati starije oblike reči ili zadržavati (ali samo u PISANOM jeziku) sve arhaizme iz reči. Naprotiv, svaki jezik ima svoju prirodnu evoluciju, koju definitivno treba pustiti da ide svojim tokom. Pismo definitivno ima povratni uticaj na izgovor, tako da bi držanje za zastarele oblike reči sigurno usporilo razvoj jezika.
Isto važi i za gubljenje suglasnika. Suglasnici se gube u usmenom govoru, i to samo zato što je prosečnom govorniku nakaradno da izgovori neku reč (npr. "poddati") - pa šta? Svaka promena u usmenom govoru treba i mora biti praćena promenom u pismu. Bar u jednom fonetskom pismu; za druga ne garantujem.


Razumem šta hoćeš da kažeš, ali se baš o tome i radi - naše pismo je koliko-toliko fonetsko, ja bih lično više voleo da je koliko-toliko etimološko. Možda bi u prvo vreme sve to i predstavljalo problem kod čitanja, ali kad bi se ljudi navikli na to da npr. te predloge "pod", "iz", "bez" i u složenicama treba tako zabeležiti, mislim da ne bi bilo poteškoća. Nakon perioda navikavanja, naravno.

Citat:

Englezi su u vreme Šekspira "knight" fonetski čitali k'niht a "knife" k'nif; k se izgubilo iz usmenog govora ali je ostalo u pismu. Možeš li mi sada reći koliko to pomaže čitljivosti njihovog jezika ili koliko pomaže filolozima da pronađu koren tih reči?


Znao sam da će neko i ovo spomenuti ;)
Elem, ovo je dobar primer kako ne treba ići u krajnjost sa etimologijom. U stvari, engleski je isuviše evoluirao i njemu je zaista potrebna promena pravopisa. Čini mi se da je jedan engleski pisac i rekao da po sadašnjim pravilima čitanja npr. "fish" se može pisati i kao "ghoti", jer imamo "gh (f)" u "laugh", "o (i)" u "women", i "ti (š)" u "nation".
Dalje, kako se "o" različito izgovara u "to", "do", "go"...

Stoga mislim da ovaj tvoj primer nije baš najbolja paralela sa mojom idejom. Hoću reći, ja ne tražim od ljudi da izgovoreno "crno kneževo priviđenje" napišu kao "čarno knjaževo prividenije" ili sl ;)

Citat:

Zašto se ne piše "sporcki" umesto "sportski", ili "najači" umesto "najjači"? Zato što ljudi ipak izgovaraju to "ts" i "jj".


Delimično tačno. To "ts" i "jj" se čuju samo ako sporo govoriš ili date reči naglašavaš.

Citat:

Takođe, pismo je instrument sadašnjeg jezika,i ne duguje nikome da čuva davno zaboravljene oblike izgovora reči. Mi napredujemo... hm... mi se menjamo, možda je bolje tako reći, a sa nama treba da se menja i jezik.


Ponavljam, nije mi želja da se u našem pismu pojave "jat" i ne znam kakva slova, kao ni da se u jezik vrate reči iz 17tog, 18tog, 19tog veka, već da sve estetski lepše izgleda, bez mnogo konfuzije i nelogičnih pravila. Zašto u rečniku sve "pod-" složenice ne bi bile jedna ispod druge. Zašto "bez-" složenice ne bi bile jedna ispod druge? Ovako se mogu naći pod "bez-", "bes-", kao i "bež-" i "beš-"...

Toliko za sada od mene.
Pozdrav

[Ovu poruku je menjao Emilio Ranchez dana 14.04.2005. u 17:10 GMT+1]
[ Emil Ranc @ 14.04.2005. 16:06 ] @
A evo, pctel je spomenuo da u se google fightu podkrepiti i potkrepiti gotovo isto javljaju.

Rezultat je takav iz razloga što su u njega ušli i dokumenti na slovenačkom - jeziku koji ne beleži j.s. po zvučnosti.

Čovek ne razmišlja o tome da li da izgovori "d" ili "t". To se prirodno dešava, kada on krene da čita tu reč, i kad stigne do tog "d" ono će to i ostati osim ako ne naleti na bezvučni suglasnik. U tom slučaju, izgovoriće ga kao "t", a da možda nije ni svestan glasovne promene koja je tu usledila.

Pozdrav

Inače ovo bezvučni sam podebljao jer mi deluje kao nešto "bez vuče", a ne "bez zvuka"
[ pctel @ 14.04.2005. 16:28 ] @
Citat:
Nije stanovništvo gluvo za akcente, već uglavnom ni ne znaju da isti mogu i da se beleže

Mene mrzi da akcentujem c kad hocu da kazem c kao casa ili c kao casa, isto vazi za z i s, a ti bi me sad terao da akcentujem i samoglasnike?! Vazna je da se pravilno razume informacija sadrzana u govoru/pisanju, pravopis je manje vazan.
[ drgrozozo @ 14.04.2005. 20:41 ] @
Citat:
teddy: što se „sa mnom“ tiče, „smrdljivi pravopis“ je prilično dosledan u odbijanju spajanja veznika sa rečima, jer bismo imali da, ako može „samnom“, zašto ne bi moglo i „snjim“ ili čak „šnjim“, dok bi po logici stvari odvojeno ostalo npr. „sa nama“.


nisam siguran kako si dosao do tog zakljucka o doslednosti :)
naprotiv, nas pravopis je izuzetno nedosledan, sa gomilom izuzetaka, slozenica i raznih varijanti. imamo iako i ako, ionako i onako, gdegod i gde god, odsada i od sada.... "sa" u "sa mnom" je veznik samo u pravopisnoj istoriji, sigurno vise neces cuti da neko govori "mnom", za razliku od toga jos ces cuti da neko govori "njim". pravopis treba da raste i menja se sa jezikom, a ne da ostaje u 1900tim, cuvajuci poreklo reci da se akademici u 2300toj ne bi mnogo mucili kad doktoriraju na tu temu...

a danas bi ceda jovanovic trebao da kaze "siptar je je manipulisao mnom", jer da je rekao "sa mnom" znacilo bi da su manipulisali zajedno.
[ Balša @ 14.04.2005. 20:42 ] @
Citat:
Emilio Ranchez: Tačno tako. A pošto se silazni akcenat može naći samo na prvom slogu, akcenatski (pisano) neobeležena reč bi podrazumevala kratkosilazni akcenat na prvom slogu.


Pošto postoje dva silazna akcenta - kratkosilazni i dugosilazni, a pošto se oba mogu naći na prvom slogu (up. tâjna i pësma), neobeležena reč ne bi ništa podrazumevala, osim ako ne uvedeš pravilo da se beleže svi akcenti osim kratkosilaznog (ali čemu takav izuzetak?). Da ne pominjem reči koje su bez akcenta (proklitike ili enklitike).

Citat:
Nije stanovništvo gluvo za akcente, već uglavnom ni ne znaju da isti mogu i da se beleže. Kada bi oni, recimo, postali obavezni u pismu, i kada bi neko dete od malena na tv-u gledalo ovako titlovan film, pa čitalo ovako titlovane stripove, i naravno ovo učilo u školi od prvog razreda, mislim da ne bi bilo nikakvih problema kod pisanja.


O, nemaš pojma koliko grešiš. :)

Deca od malena gledaju filmove i čitaju stripove, pa opet izrastu u ljude koji ne znaju da se piše "ne znam" (odvojeno), ali "nezainteresovan" (zajedno).

Iz prve ruke znam kako izgleda nastava Akcentologije za studente grupe za srpski jezik na Filološkom. Obrati pažnju, radi se o ljudima koji bi po prirodi stvari trebalo da budu natprosečno talentovani i zainteresovani za tu materiju, i pri tome posebno motivisani da je uspešno savladaju. I znaš koji su rezultati? Najmanje 10% završi studije ostavši apslutno gluvo za akcente - oni su potpuno nesposobni da bez ijedne greške akcentuju tekst (čak i svoj sopstveni govor, ako su iz nekog dijalekta koji nema četiri akcenta); ono malo pravila što su mogli na nauče, naučili su, ali sluha jednostavno nemaju, i to nije njihova krivica. Od cele generacije samo 10-15% u potpunosti savlada akcentovanje teksta (to su mahom oni koji dobiju devetku ili desetku na ispitu) - toj grupi to ne predstavlja naročit problem, jer imaju sluha. Ostatak (70-75%) predstavljaju oni koji su "negde između".

A svi ti (i takvi) studenti jesu budući profesori srpskog jezika, koji bi u školama trebalo da uče decu akcentima i tom novom "akcentovanom" pravopisu, koji predlažeš. Ne samo da učenicima takav pravopis de facto ne bi imao ko da predaje, već je razumno pretpostaviti da bi ga učenici (sve i da im zapadne odličan profesor) još teže savladavali od ovog sadašnjeg - pogledaj samo koliko je mnogima teško da nauče jednostavna pravila odvojenog i spojenog pisanja reči. Teže bi ga savladavali i zbog toga što za njim nema apsolutno nikakve funkcionalne potrebe: zabuna "da li nema kljúča ili nešto kljùčā" samo je teorijski moguća, a u praksi se ne sreće nikad.

O titlovanju filmova da ne pričam. :))



Citat:
Pa nije baš tako. Svako "a" jeste jedan isti glas, pošto je u svakom "a" (snaga, grad, gräd, bazen) položaj je artikulacija glasa ista, a dužina i akcenat variraju. Isto važi i za "i" i "u", ali ne za "e" (rep muzika, mačiji rep), kao ni za "o" (prolaz, pobuna).


Ne. Razlika između kratkog i dugog "e", kao i kratkog i dugog "o" ogleda se u eventualnoj njihovoj većoj otvorenosti kad su kratki (tada mogu da vuku na "a"), odnosno zatvorenosti kad su dugi (tada vuku na "i" odnosno "u"). Ali to ih ne čini različitim glasovima, tačnije - različitim fonemama, jer te artikulacione i akustičke razlike nisu sistemski (fonološki) relevantne. A kako je naš pravopis zasnovan na fonološkom principu, gde inventar azbuke odgovara inventaru fonema, a ne inventaru svih mogućih njihovih realizacija, onda se istim slovom beleži "o" u "prolaz" i "pobuna", baš kao i "n" u "Ana" i "Anka", "k" u "kesa" i "kasa", itd.
[ Balša @ 14.04.2005. 20:57 ] @
Citat:
drgrozozo: "sa mnom" je veznik samo u pravopisnoj istoriji, sigurno vise neces cuti da neko govori "mnom", za razliku od toga jos ces cuti da neko govori "njim".


Da bi nešto kritikovao, treba najpre da ga poznaješ. "Sa" u "sa mnom" nije veznik, nego predlog. A zamenica "ja" u instrumentalu bez predloga glasi "mnome".

Dakle: Mnome su vladali ali Sa mnom su se pozdravili
[ drgrozozo @ 15.04.2005. 09:58 ] @
ne vidim zasto se uvek kada ja kazem da se ne slazem sa pravopisom nadje neki indijanac da mi citira njegova pravila. znao sam cim sam rekao da se "mnom" ne upotrebljava, da ce da se nadje neko da tvrdi da se "mnome" upotrebljava, a da je "mnom" samo specijalan oblik, samo kad je sa predlogom...
tako ce mene smoki-brigada da nauci da mogu da govorim "s mnom".

a "sa" je kao veznik pomenuo teddy a ne ja, ja sam se u odgovoru samo fokusirao na stvari oko kojih se ne slazemo, a za smaranje oko veznika-rechca-predloga-priloga ovde uvek ima dovoljno indijanaca.

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 20.04.2005. u 01:20 GMT+1]
[ pctel @ 15.04.2005. 11:06 ] @
Deo poruke jednog, po svemu sudeci, IT biznismena:
Citat:
...Ovo stoje Nenad rekao sveje tako desise ponekad daga nedobijem ali onda znam da covek spava i da, ebemliga je on isto od krvi i mesa i mora da se odmori, a stose tice vremena kada je budan nikada ali nikada apsolutno se nije desilo da se nejavi i nisi upravu to sto pises.
Meni Spale Administrira 2 servera i nisam imao nikada problema dosad....


preuzeto sa:
http://www.elitesecurity.org/poruka/714487

[Ovu poruku je menjao pctel dana 15.04.2005. u 17:52 GMT+1]
[ teddy @ 15.04.2005. 11:34 ] @
Hehe, „dosad“ je pravilno po pravopisu, isto kao i „zasad“.
[ pctel @ 15.04.2005. 12:18 ] @
Moguce, ali ja nikada tako ne pisem, a cesto i u govoru razdvajam - "do sad", kao i "do sutra" za razliku od "dovde" i "dovidjenja" koje uvek pisem kao jednu rec...
[ Shadowed @ 15.04.2005. 16:36 ] @
Nisi ni boldovao sve...
ebemliga - cak tri spojene reci.
[ pctel @ 15.04.2005. 16:39 ] @
Imas oko sokolovo Shadowed!
ispravljeno!
[ _djevojka_ @ 15.04.2005. 21:32 ] @
A tek ovaj biser...uhh....
CD pržing - Kako da narežem CD predviđen za Mac mašine na Windowsu?
tema: http://www.elitesecurity.org/tema/109848/0#714958

[ mucky @ 15.04.2005. 21:49 ] @
To i nije biser, jer se CD zaista "przhi" kada se neshto snima na njega :)

--
"In Italy for thirty years under the Borgias they had warfare, terror,
murder and bloodshed but they produced Michelangelo, Leonardo da Vinci
and the Renaissance.
In Switzerland, they had brotherly love; they had five hundred years
of democracy and peace and what did they produce? The cuckoo clock."
-- Orson Welles (1915--1985).
[ _djevojka_ @ 15.04.2005. 21:54 ] @
mucky...przhing jeste biser....
przhenje je rijech...a przhing - znachi osoba je neuspjeshno pokushala na napravi karakondzulu od przhenja. :)
[ mucky @ 15.04.2005. 22:02 ] @
Onda izvini, pogresno sam te razumeo :)
--
"In Italy for thirty years under the Borgias they had warfare, terror,
murder and bloodshed but they produced Michelangelo, Leonardo da Vinci
and the Renaissance.
In Switzerland, they had brotherly love; they had five hundred years
of democracy and peace and what did they produce? The cuckoo clock."
-- Orson Welles (1915--1985).
[ zi:: @ 16.04.2005. 05:34 ] @
Neznam daliste imali prilike čitati Rečnik jezičkih nedoumica prof. dr Ivana Klajna. Sumljam da bi bilo toliko pitanja i nedoumica u ovoj temi da je pomenuta knjiga popularnija. Pored ove izvrsne knjige, Ivana Klajna možete čitati u NIN-u skoro svake nedelje u kolumni o jeziku.

Evo, baš čitam na b92 da je izašla i elektronska verzija Rečnika jezičkih nedoumica. Da li neko ima više informacija o ovom izdanju?

Doduše, bolje je imati nedoumice, nego ih uopšte nemati i biti siguran u svoje (ne)znanje jezika. Evo, pre neki dan nisam bio siguran da li se napamet piše odvojeno ili zajedno. Takođe, sigurno sam u ovom postu pored namernih grešaka napravio još nekoliko za koje nisam ni svestan. Da ne pominjem preporuke tipa 'ovo jeste gramatički ispravno, ali se preporučuje ovakva upotreba' ...

A misterija da li se pravilno piše Irak ili Iran me prati već mesecima :))
[ _djevojka_ @ 16.04.2005. 07:48 ] @
zi:: mislis na:

http://www.beta.co.yu/default....p;h=Home,sr&prikaz=1202980

Predstavljena elektronska verzija Klajnovog rečnika

BEOGRAD, 15. aprila 2005. (Beta) - Popularni "Rečnik jezičkih nedoumica", čiji je tvorac Ivan Klajn, doživeo je posle šest štampanih izdanja i sedmo, elektronsko, a priređivači kažu da je njegova funkcionalnost sada obogaćena brzinom pretraživanja.

Klajnov rečnik, čije se prvo izdanje pojavilo 1981. godine, nametnuo se kao referentni rečnik za srpski jezik, a taj rang su mu doneli korisnici - što je najveće priznanje autoru, ocenio je lingvista Vlado Đukanović na današnjoj promociji u Biblioteci grada Beograda.

Reč je o jezičkom savetniku, namenjenom najširem krugu korisnika, a elektronskom verzijom, prema rečima Đukanovića, upotrebljivost mu je "dignuta na kvadrat", jer omogućava brzo i lako pretraživanje.

Ivan Klajn je rekao da je rečnik sastavio zato što Srbija nije imala - niti sada ima - drugih normativnih rečnika, osim pravopisa.

Prema njegovim rečima, u vreme kada je sastavljao "Rečnik jezičkih nedoumica", u zemlji je vladala krilatica "piši kao što govoriš", uz pretpostavku da je za lepo izražavanje dovoljno poznavati pravopis.

"Rečnik jezičkih nedoumica" je napravljen "da ne bude više nesrećne vladavine pravopisa", rekao je Klajn i dodao da mu je težnja bila da sastavi mali, što sažetiji rečnik, u uslovima nepostojanja srpsko-srpskog i akcentološkog rečnika.

Elektronsku verziju Klajnovog dela napravila je firma "Koš", priređivač slične verzije englesko-srpskog rečnika "Morton-Benson" i vodiča za sastavljanje poslovnih pisama "Hermes".


.......
"Rečnik jezičkih nedoumica" može se nabaviti u knjižarama izdavačkih kuća Plato i Nolit, a uskoro i u IPS, po ceni od 890 dinara.
http://www.danas.co.yu/
[ mucky @ 16.04.2005. 17:58 ] @
Citat:
pctel: Kakve veze ima Italija sa temom? Napises misljenje o temi koje stane u jedan red, a zatim ubacis jos 6 redova gluposti o Italiji koje nikog ne zanimaju?! Sad mi je zao sto nisam moderator da ti obrisem obe poruke jer je 90% sadrzaja offtopic. Ako moze neki moderator to da uradi umesto mene, bio bih mu zahvalan.


To se dešava zato što forum pratim preko mail-a, to mi je signature koji automatski ide uz svaki mail.

Ja se izvinjavam ako ti to smeta, nadam se da će ti moderatori uslišiti želju.

I da, ovakva reakcija je upravo razlog zbog kog nisi moderator.
[ mucky @ 17.04.2005. 23:25 ] @
Slusaj, ako mislis da sam bezobrazan (i ako si covek a ne polni organ)
onda postoje bolji nacini da se to raspravi.

A, ako ti smeta (tebi i hiljadama drugih), onda ce moderatori to
obrisati i kraj. Sto se uopste meni zalis kad ja nisam dezurni
policajac niti mi pada na pamet da budem tako nesto.

Uostalom, oni koji odrzavaju forum bi mogli srediti da se poruke koje
stizu preko mailing liste "obrezhu" tako da nema potpisa, ako je to
takav problem...
[ Emil Ranc @ 18.04.2005. 02:49 ] @
[drunk]
U materinu, na svakoj drugoj temi se bre neko posvađa. Ma dokle tako?
Mislim, strašno.
I to oko nekih sranja, mislim automatski potpis iz maila...
Dajte ljudi, opustite se malo ;)

Pozdrav

[ still drunk ;) ]
[ Dark Icarus @ 18.04.2005. 15:41 ] @
No, pa forumi i služe da istresemo svoje frustracije na bližnjem svom, ne? Evo, meni ne smeta mucky-jev potpis, čak mi se citat svideo. Valjda nisu imali oko čega bitnijeg da se posvađaju na ovako pitomoj i prosvetljenoj temi...
[ mucky @ 18.04.2005. 16:00 ] @
Znas kako kazu, nismo Srbi za dzabe! :)

Inace, pctel nije jedini brat koji me napao na ovoj zanimljivoj temi.
Neko drugi (ne secam se nadimka a i mrzi me da trazim konkretnu poruku
a i nije bitno ko je) me je optuzio da sam anti-Srbista i Srbopljuvach
zato sto sam se usudio da se zapitam zasto toliko nasih bozanskih
sunarodnika gresi dok govori nas bozanski jezik :)

U ekstremnoj zemlji moras biti ekstremista... :)

Elem, da prebacim malo loptu na zapad, a i da se iskupim pred
patriotskim snagama foruma, zaista sam srecan sto u Srbiji nema puno
shizoidnih profesora lingvistike koji nasumicno menjaju jezik, uvode
nove izmishljene rechi i josh kojeshta, kao u komshijskoj nam
Hrvatskoj :) Mozhda bi kolege iz Hrvatske mogle da sa nama podele neke
najnovije tvorevine ocheva njihovog novog jezika? Mislim da ce nam to
biti josh zanimljivije od sumnjam/sumljam, jer ipak je tudje voce uvek
sladje :)

I da, od sada iskljucujem potpis kada saljem poruke preko mail-a, jer
ipak niko od nas ne zeli da nam pctel postane moderator, zar ne? :)
[ pctel @ 18.04.2005. 16:40 ] @
Evo, i mojih primedbi vise nema, znaci nikakve svadje nije ni bilo, zar ne?
[ mucky @ 18.04.2005. 23:57 ] @
Mir mir mir, niko nije kriv :)
[ Dark Icarus @ 23.04.2005. 14:22 ] @
Šta? I vi to zovete svađom? Odem na 4 dana i šta zateknem? Mirenje!? Bratstvo?! Jedinstvo!?

Prokletstvo! Biću sprdnja forumskim huškačima širom sveta... oh well, više sreće sledeći put.
[ dovecer @ 21.11.2005. 08:59 ] @
Nesporno ili NeOsporno !?
[ pctel @ 21.11.2005. 12:47 ] @
Logicno je da bude nesporno, jer su osporno i neosporno totalno neprirodni oblici reci. Moglo bi osporivo i neosporivo.
[ Balša @ 21.11.2005. 12:52 ] @
Nesporno je ono oko čega nema spora. Neosporno je ono što se ne može osporiti.
[ dovecer @ 25.11.2005. 22:28 ] @
Bezbednosna ili bezbedOnosna !?
[ fanfon @ 25.11.2005. 23:59 ] @
Bezbednost-Bezbedonost. Sta zvuci pravilnije? Pa sigurnu da je ono prvo. Mnogo gresaka se pravi u narodnom jezilu. Kao Pirocanci za vreme bombardovanja 99':"Idi migi, idi migi!". Ma sta ti to znaci? Ma, idu Migovi! (:

[Ovu poruku je menjao fanfon dana 26.11.2005. u 01:00 GMT+1]
[ teddy @ 26.11.2005. 00:02 ] @
Pošto se ne kaže bezbedonost, nego bezbednost, onda treba bezbednosna. Bezbedonosna ljudi govore zbog pogrešne analogije sa naftonosna.

Iz sličnih razloga treba reći protestovati, a ne protestvovati, kao i restrukturirati (jer se kaže struktura, a ne struktua), a ne restruktuirati.
[ pctel @ 26.11.2005. 00:03 ] @
procesiranje ili procesUiranje?
[ teddy @ 26.11.2005. 00:57 ] @
Hm, u pitanju su prilično nove reči, pa ih nema po pravopisima i drugim rečnicima, a sumnjam i da se lingvistima nešto preterano sviđaju.

Ja bih izbegavao da ih koristim, a Google kaže da se oblik „procesuirati“ pojavljuje i u srpskim i u hrvatskim izvorima, dok se oblik „procesirati“ pretežno pojavljuje u hrvatskim (oba u značenju „suditi nekome“).

Procesiranje se inače u slovenačkom koristi u značenju „obrada“, pa oni kažu „digitalno procesiranje signalov“ i „avtomatsko procesiranje podatkov“, a vidim i da neki nadobudni ljubitelji tuđica to pokušavaju da prenesu i u srpski.

Ako uspeju u tome, imaćemo programe za „procesiranje teksta“ poput Worda i Writera, u školama će se „procesirati lekcije“, u Photoshopu će se „procesiranjem fotografija“ dobijati bolji rezultati itd.

Neki stvarno nemaju svest kakve sve posledice po jezik može izazvati takvo gađanje tuđicama.

[Ovu poruku je menjao teddy dana 26.11.2005. u 01:58 GMT+1]
[ dovecer @ 27.11.2005. 13:11 ] @
Mastan ili masan?
[ Bojan Basic @ 27.11.2005. 13:21 ] @
Mastan, ali u ženskom/srednjem rodu masna/masno.
[ shoosh @ 27.11.2005. 20:05 ] @
Zaista sumnjam da se sumnja(imenica) kao glagol u 1. licu jednine pravilno pise SUMLJAM na nasem Srpskom jeziku.Ja sam ipak za SUMNAM!
[ shoosh @ 27.11.2005. 20:06 ] @
PARDON!greska u kucanju!sumnjam!
[ dovecer @ 28.11.2005. 22:36 ] @
Ubski ili upski?
[ teddy @ 28.11.2005. 23:46 ] @
Ubski naravno, jer ako bi se primenilo jednačenje suglasnika po zvučnosti, ne bi se videlo odakle potiče reč tj. da je koren „Ub“.
[ Emil Ranc @ 29.11.2005. 01:12 ] @
Citat:
teddy: Ubski naravno, jer ako bi se primenilo jednačenje suglasnika po zvučnosti, ne bi se videlo odakle potiče reč tj. da je koren „Ub“.


Da, jeste "Ubski", ali nije "naravno", s obzirom da naš pravopis inače beleži tu glasovnu promenu, kao i još par drugih (gubljenje suglasnika, j.s.p.m.t. u nekim slučajevima)...
[ teddy @ 29.11.2005. 02:45 ] @
Jeste naravno, zato što niko normalan ne bi napisao upski (prisvojni pridevi na -ski, -ški, -čki i -ćki pišu se malim slovom!), jer je to protivno jezičkom osećaju, što možeš i sam proveriti potražiš li obe varijante na domaćim stranicama preko Pogotka ili Gugla.

Isto kao što niko neće napisati „drakstor“, „Vašinkton“, „Magdonald“ ili „pretturski“, uprkos tome što srpski jezik generalno beleži sve glasovne promene.
[ dovecer @ 29.11.2005. 09:24 ] @
Srbski ili srpski?
[ mucky @ 29.11.2005. 09:33 ] @
Srbski je obraz a srpski je jezik :)
[ teddy @ 29.11.2005. 12:34 ] @
Šta li je sledeće, pitam se: Legia ili Legija?

Gospodine Dovečer, ne provocirajte.

Mogli biste lepo da se zahvalite na besplatnim jezičkim savetima, i na svojoj RTV stanici zaposlite nekog s diplomom filološkog faksa.
[ Emil Ranc @ 29.11.2005. 22:57 ] @
Citat:
teddy: Jeste naravno, zato što niko normalan ne bi napisao upski (prisvojni pridevi na -ski, -ški, -čki i -ćki pišu se malim slovom!), jer je to protivno jezičkom osećaju, što možeš i sam proveriti potražiš li obe varijante na domaćim stranicama preko Pogotka ili Gugla.

Isto kao što niko neće napisati „drakstor“, „Vašinkton“, „Magdonald“ ili „pretturski“, uprkos tome što srpski jezik generalno beleži sve glasovne promene.


Naravno, skičkiškićki malim slovom, greška u žurbi.

Ali:
Citat:
dovecer: Srbski ili srpski?

Zašto nije "srbski"? Ako se ne varam, većinski narod ove države su Srbi, a ne Srpi. Kao što vidiš, pravopis se u ovom slučaju nije poneo "naravno" kao kod Uba.
[ dovecer @ 30.11.2005. 10:26 ] @
Citat:
Šta li je sledeće, pitam se: Legia ili Legija?

Gospodine Dovečer, ne provocirajte.

Mogli biste lepo da se zahvalite na besplatnim jezičkim savetima, i na svojoj RTV stanici zaposlite nekog s diplomom filološkog faksa.
Sledeće je: briljantan ili brilIjantan?

Ja sam postavio par interesantnih jezičkih nedoumica. Dobio sam i odgovore, zahvaljujem.

Ne znam zašto mislite da se radi o savetima, niti mi je jasno zašto svojim odgovorima dajete značaj koji bi mogao imati finasijsku vrednost. Isto tako, ne znam zašto mislite da u mojoj RTV stanici nema zaposlenih sa diplomom filološkog fakulteta?! Ili je ovo provokacija?

U svakom slučaju, ja nikoga nisam provocirao, niti bi iko normalan trebao shvatiti moje poruke kao provokaciju.

I na kraju, voleo bih da znam s' kim polemišem. Ja sam svoje podatke, kao što nalažu principi pristojnosti, kompletno upisao u svoj profil a o Vama ne znam ništa.

[ teddy @ 30.11.2005. 10:32 ] @
Zato što ubski možeš da izgovoriš, a srbski ne, barem ne uz značajno lomatanje jezika, a pravopis teži da prati način izgovora reči.

Još Vuk Karadžić, koji je postavio pravopis, pisao je „srpski“ zato što je osećao da treba tako da se piše.



Ko zna, možda je on bio ta komunjara koja je izbacila koren „srb“ i zamenila ga „srpom“. ;-)

2 dovecer:

Jadna je ova Srbija ako vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik jedne RTV-stanice ne zna odgovore na pitanja koja je postavio.

Inače, kad već uz slike golih devojaka držite dobar deo pravopisa na vlastitom sajtu i imate lingviste među zaposlenima, mogli biste taj isti pravopis da primenite na svojim stranicama kako posetioci ne bi morali da čitaju polupismene gluposti tipa „ne rešavanje“, „obzirom da“, „19.-te“, stavljanje vlastitih imena ljudi pod navodnike ("Sanja"), i pisanje svih reči u naslovu velikim slovom (Iza Nas).

Što se pristojnosti tiče, pristojno je zahvaliti se kada dobijete podatak koji ste tražili, bez da vas drugi opominju. Što se pak moje anonimnosti tiče, ovo je anonimni forum i ne vidim zašto bih se predstavljao. Kada forum ne bude dozvoljavao anonimnost, onda ću se predstaviti ili otići sa njega.

P.S. Apostrof se ne stavlja posle „s“ zbog toga što je reč o izvornom obliku tog predloga. Proširena verzija (sa) nastala je zbog lakšeg izgovora kada se nađe ispred pojedinih suglasnika.

P.P.S. Čovek koji na sajtu ima 621 Googleov pogodak za „srpski“ (vidi ovde) i nijedan za „srbski“, pita da li je „srbski“ ispravno.

[Ovu poruku je menjao teddy dana 30.11.2005. u 12:22 GMT+1]
[ dovecer @ 30.11.2005. 12:52 ] @
Citat:
Jadna je ova Srbija ako vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik jedne RTV-stanice ne zna odgovore na pitanja koja je postavio.
Izvodite zaključak bez osnova. Pitanja koja sam postavio, uglavnom su preuzeta iz "Rečnika jezičkih nedoumica" a postavljena su sa namerom da se o njima raspravlja.

Citat:
Inače, kad već uz slike golih devojaka držite dobar deo pravopisa na vlastitom sajtu i imate lingviste među zaposlenima, mogli biste da ga primenite na svojim stranicama kako posetioci ne bi morali da čitaju polupismene gluposti tipa „ne rešavanje“, „obzirom da“, „19.-te“, stavljanje vlastitih imena ljudi pod navodnike ("Sanja"), i pisanje svih reči u naslovu velikim slovom (Iza Nas).
Za "Iza Nas" ste u pravu koliko god da se pravdam uticajem engleskog pravopisa na nekog ko je taj sajt radio.
Zašto ste uopšte ovu temu skrenuli na naš lični obračun? Čemu frustracija i pokušaj moje diskreditacije?

Citat:
Što se pristojnosti tiče, pristojno je zahvaliti se kada dobijete podatak koji ste tražili, bez da vas drugi opominju. Što se pak moje anonimnosti tiče, ovo je anonimni forum i ne vidim zašto bih se predstavljao. Kada forum ne bude dozvoljavao anonimnost, onda ću se predstaviti ili otići sa njega.
Ja se nisam zahvalio jer nisam znao da Vam je to potrebno. Kada ste to tražili, ljubazno sam se zahvalio. Ako želite, ostanite anonimni, pozdravljam.

[ teddy @ 30.11.2005. 13:24 ] @
Dobro, ako vi želite da testirate kvalitet onoga što je predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Ivan Klajn (http://www.rastko.org.yu/filologija/odbor/clanovi-komisije_c.html) u svojoj knjizi napisao, samo izvolite, mada za neke primere uopšte nisam siguran da potiču odatle.

Zašto sam reagovao na pitanje o ispravnosti pisanja „srbski—srpski“? Zato što vam je, kao čoveku koji zbog svoje profesije prati šta se dešava u zemlji, dobro poznato da niko, osim jedne ekstemne organizacije, ne koristi verziju sa „b“.

Pozdrav.

P.S. Dobronameran savet: pogledajte, kad već imate Klajnovu knjigu, odrednicu „trebati“.
[ Ivan Dimkovic @ 30.11.2005. 13:33 ] @
Citat:

Zašto nije "srbski"? Ako se ne varam, većinski narod ove države su Srbi, a ne Srpi. Kao što vidiš, pravopis se u ovom slučaju nije poneo "naravno" kao kod Uba.


Vecinski narod ove drzave nema nikakve veze sa pravopisom ove iste drzave.

Postoji jedna stvar u njemu a zove se Jednacenje po zvucnosti gde, uz nekoliko izuzetaka, dolazi do promene suglasnika ako se nalaze pored drugog koji drugaciji po svucnosti.

Dakle, srbski bi dalo dva suglasnika, razlicite zvucnosti koji se tesko izgovaraju - pa to prelazi u srpski

Postoji i tabela odstupanja od ovog pravila, u koju spada i taj primer koji si naveo - a ta tabela se formira po relativnoj teskoci izgovaranja u najvecem broju slucajeva i jos nekim pravilima.

Inace ovo se u potpunosti, sa sve odstupanjima uci u sestom razredu osovne skole (bar se ucilo dok sam ja isao u istu ;-) - dakle, svako ko ima problem sa ovim, ocigledno ima problem sa elementarnim i obaveznim osnovnim obrazovanjem.
[ dovecer @ 30.11.2005. 13:45 ] @
I za "s" ste u pravu. Ko radi, taj i groši.

APOSTROF se stavlja umesto jednog ili više izostavljenih slova al il je l hoću vi š gos n izvol te itd. Ne stavlja se u rečima s, k, nek u krnjim oblicima infinitiva radit čitat doć i glagolskog priloga sadašnjeg tražeć znajuć, niti u starinskim oblicima kao međ, od, među nit od niti rad od radi. Ne upotrebljava se ni pri sažimanju samoglasnika.

Naravno da nikad u životi nisam napisao "srbski". Primenjujem pravilo "jednačenje suglasnika po zvučnosti" gde b prelazi u p...

Moja dilema je: Ako je ubski zašto nije srbski?
Vaš odgovor da niko normalan ne bi napisao "srbski" nema nikakvo naučno utemeljenje, niti pravilo na koje se pozivate. Malo bolji odgovor je da "upski" ne ukazuje na koren, ali je isti slučaj i sa "srpski"...

[Ovu poruku je menjao dovecer dana 30.11.2005. u 14:48 GMT+1]
[ teddy @ 30.11.2005. 14:24 ] @
Izuzeci (u pravopisu ima 6 tačaka, ali ovde navodim skraćeno):

- ds i dš spojevi (u izvesnim slučajevima i đs)
- na sastavu reči (novije reči poput podtekst, predtakmičenje)
- u stranim vlastitim imenima i izvedenicama

Svi izuzeci od primene pravila nastali su iz želje „da se ne deformišu oblici reči, da im se ne zamagljuje struktura i značenje“.

Dakle, kako je svima jasno kad se kaže „srpski“ na šta se misli, jer se upravo tako ta reč i izgovara (isto kao što je znatno lakše izgovoriti Srpkinja nego „Srbkinja“), nema razloga da se piše sa „b“.

Nasuprot tome, „upski“ nije tako prozirna i među narodom poznata reč, pa se, kad se već to može lepo izgovoriti i sa „b“, koristi oblik „ubski“ radi bržeg razumevanja o čemu se radi pri čitanju pisanog teksta.

[Ovu poruku je menjao teddy dana 30.11.2005. u 15:31 GMT+1]
[ Emil Ranc @ 01.12.2005. 02:22 ] @
@Ivan, Teddy
Znam ja to, nije u tome problem. Problem je u tome što se meni lično ne sviđa ta "piši kao što govoriš" osobina srpskog pravopisa. E sad, možda sam ja lud, ne znam :) ali više volim pravopise u kojima optički mogu da raščlanim (razčlanim :)) sve morfeme.

Evo Slovenci npr. ne beleže jspz i gde su oni, a gde smo mi ;-)
[ jablan @ 01.12.2005. 08:47 ] @
Citat:
Emilio Ranchez: Evo Slovenci npr. ne beleže jspz i gde su oni, a gde smo mi ;-)

Biće da je do JSPZ. ;)

Pitam se da li bi ljudi manje grešili kada se ne bi beležile glasovne promene...
[ Shadowed @ 01.12.2005. 08:55 ] @
Nije problem sto se pise kako se govori vec to sto ljudi ne govore pravilno ili i ne znaju sta govore.
[ teddy @ 01.12.2005. 10:23 ] @
Da li bi ti rado pisao „belegiti“ umesto beležiti, „duhevan“ umesto duševan, „junake“ umesto junače, „naručbenica“ umesto narudžbenica, „uhi“ umesto uši, „nosorogi“ umesto nosorozi, „čital“ umesto čitao, „učilnica“ umesto učionica, „selba“ umesto seoba, „težkoća“ umesto teškoća, „dolazci“ umesto dolasci, „primetba“ umesto primedba, „kde“ umesto gde, „sbogom“ umesto zbogom, „sbor“ umesto zbor, „listje“ umesto lišće, „grozdje“ umesto grožđe, „izčašiti“ umesto iščašiti, „blagji“ umesto blaži, „pisjem“ umesto pišem, „francuzski“ umesto francuski, „bezžični“ umesto bežični i „gostba“ umesto gozba?

Ja baš i ne bih.

Inače engleski pravopis ne beleži glasovne promene, pa je zato jedan od najnedoslednijih na svetu što se pisanja tiče.

Džordž Bernard Šo je jednom jako duhovito primetio da reč fish (čita se fiš, znači riba) može da se napiše kao ghoti. Kako to? Pa lepo:

gh se čita kao f u reči enough (inaf)
o se čita kao i u reči women (vimin)
ti se čita kao š u reči nation (nejšn)

Saberemo sve sastojke i dobijemo da je ghoti=fish.

[Ovu poruku je menjao teddy dana 01.12.2005. u 11:38 GMT+1]
[ Au197/79 @ 01.12.2005. 18:13 ] @
Kad ste već orni za raspredanje jezika, da izložim i moju poteškoću u svakodnevnom govoru.

Pitanje je prosto: treba li reći natklasa ili nadklasa? Slično i sa potklasa i podklasa. Ako bi se jednačnje mašinski primenilo d bi trebalo preći u t. Ali mi to nekako ne zvuči dobro. Možda je to neki od novijih izuzetaka?
[ Bojan Basic @ 01.12.2005. 18:20 ] @
Nema izuzetka ovde, d prelazi u t.
[ Emil Ranc @ 02.12.2005. 00:53 ] @
Citat:
teddy: Da li bi ti rado pisao „belegiti“ umesto beležiti, „duhevan“ umesto duševan, „junake“ umesto junače, „uhi“ umesto uši, „nosorogi“ umesto nosorozi, „kde“ umesto gde

Ne. kao što sam rekao, nisam protiv beleženja svih gl. promena, samo određenih. Paltalizacija i sibilarizacija (pal.2, jelte) ne spadaju u moju "crnu listu" :)
Citat:
„naručbenica“ umesto narudžbenica, „francuzski“ umesto francuski, „bezžični“ umesto bežični i „gostba“ umesto gozba, „sbogom“ umesto zbogom, „sbor“ umesto zbor, „izčašiti“ umesto iščašiti, „težkoća“ umesto teškoća, „dolazci“ umesto dolasci, „primetba“ umesto primedba,

Apsolutno da. jpsz, jspmt (najčešće) kao i gubljenje suglasnika ne bih beležio.
Citat:

„čital“ umesto čitao, „učilnica“ umesto učionica, „selba“ umesto seoba,

Za promenu L u O nisam siguran; mada lično ne bih imao ništa protiv, mislim da bi to ipak bio mali presedan pošto je ova promena malo većeg intenziteta od jspz i jspmt, tj. prirodnim izgovorom ne bi došlo do te promene. Poređenja radi, "izčašiti" se prilikom normalnog izgovora, bez naprezanja da se svaki glas posebno istakne, izgovara /iščašiti/.
Citat:

„listje“ umesto lišće, „grozdje“ umesto grožđe, „blagji“ umesto blaži, „pisjem“ umesto pišem,

Jotovanje je na beloj listi. Ali: "lisće", odnosno "grozđe"
Citat:

Inače engleski pravopis ne beleži glasovne promene, pa je zato jedan od najnedoslednijih na svetu što se pisanja tiče.

Tačno, ali neki drugi pravopisi, recimo nemački, takođe ne beleži glasovne promene, i prilično je dosledan; izuzeci se mogu naći u složenicama i u pozajmljenicama.
[ SilveRomeo @ 29.12.2005. 23:07 ] @
Eh...Mislim da mi imamo stvarno ''lep'' jezik,ali dobro...
Od samog nastanka ljudskog roda,pa sve do danas,čovek se mnogo promenio(intelektualno i fizički).Znači,uznapredovao je veoma mnogo.Jezik,kao vid komunikacije,se menjao paralelno sa čovekovim intelektom tj. čovek je prilagođavao jezik svojim potrebama.Od nastanka samog jezika,on je konstantno usavršavan.
Svaki intelektuali korak napred je pratio korak u razvoju jezika.Konkretno,mislim da naš jezik,ovakav kakav je sada ne zadovoljava potpuno naše potrebe za komunikacijom tj. mislim da je došlo vreme da ga malo doteramo,usavršimo(to je znak da smo intelektualno uznapredovali .Posle Ćirila i Vuka,moglo bi već biti vreme da se pojavi nova ličnost,koja će biti podjednako važna za naš jezik.
[ Bojan Basic @ 08.01.2006. 15:53 ] @
Citat:
pctel:
procesiranje ili procesUiranje?

Ivan Klajn u svojoj kolumni piše sledeće:
Citat:
Za “u” možda i ima nekog opravdanja, budući da imenica proces dolazi od latinskog processus, us, četvrte deklinacije, gde je “u” deo osnove: otuda u pravnom rečniku i pridev procesualan. Slično su nastali i glagoli graduirati, od gradus, us ‘stepen’, i situirati, od situs, us ‘položaj’ (ta latinska imenica danas nam preko engleskog dolazi u obliku sajt). Istina, takve glagole mi ne pravimo direktno iz latinskih imenica, nego ih preuzimamo iz modernih jezika, pre svega iz nemačkog - a Nemci kažu graduieren, situieren, ali prozessieren, što bi odgovaralo našem procesirati.

Dakle, čini se da je pravilno i jedno i drugo, ali se prednost daje obliku „procesirati“.
[ glistan @ 23.03.2006. 21:37 ] @
Imam jedno pitanje za strucnjeke?Moje ime je Branislav,kako je sada pravilno reci skraceno za moje ime Brana ili Brane?Kako se pita gde si Brano,sta radis Brano ili gde si Brane sta radis Brane?Mislim da razumete sta hocu da pitm.Hvala!
[ Bojan Basic @ 24.03.2006. 14:50 ] @
Ne verujem da postoji pravilna skraćenica za nečije ime, ljudi ti daju nadimak a to može da bude i Perica, kako god da se ti zoveš. Po padežima:

Brana, Brane
Brane, Braneta ili Brana (zavisi od akcenta)
Brani, Branetu ili Branu
Branu, Braneta ili Brana
Brano, Brane
Branom, Branetom ili Branom
Brani, Branetu ili Branu
[ Lobacev @ 31.03.2006. 13:33 ] @
Pravilno je PreDsednik, preDstaviti, oDštampati. Uopšte, ako je posle D slovo Š ili S, slovo D NE PRELAZI u T!

Još jednom, SLOVO D SE NE IZJEDNAČUJE PO ZVUČNOSTI ISPRED SLOVA S i Š!
[ pctel @ 05.04.2006. 01:27 ] @
Nadjoh se u dilemi - hteo sam da napisem "tema je zastarela" a onda mi pade na pamet da je pravilnije "... zastarila", zato sto je to pridev izveden od glagola stariti a ne stareti. Sta je pravilnije?
[ Bojan Basic @ 05.04.2006. 09:32 ] @
I „stareti“ i „stariti“ je podjednako pravilno u značenju „postajati star“. Glagol „stariti“ ima i dodatno značenje „činiti starim“.
[ ClocEr @ 26.07.2006. 17:57 ] @
Da li je u pitanju gramaticko pravilo, gramaticka greska ili, jednostavno, ustaljen nacin izgovora.
Kada nas neko pita gde zivimo, kazemo "NA Zvezdari", "NA Dorcolu", "NA Vozdovcu", "NA Novom Beogradu"... Ali, kazemo U Beogradu, U Zemunu, U Borci... Zasto?
[ Bojan Basic @ 26.07.2006. 18:06 ] @
Nije greška, naprotiv, tako treba. Ukoliko govorimo o delu grada onda koristimo predlog na, a predlog u je rezervisan za gradove.
[ superbaka @ 26.07.2006. 20:09 ] @
zasto li sam ja topovao ovu temu kad vi otvarate nove teme za svaku gramaticku nedoumicu? osim toga, ima i dosta tema koje se mogu iskoristiti za ovako nesto...
[ Srdjan011 @ 09.08.2006. 20:13 ] @
Citat:
znači osnovne škole nisu dosta ljudi naučile da govore/pišu srpskim jezikom



brate ne znachi da osnowne shkole nisu dosta ljudi nauchile da gowore/pishu srpski, wecj djaci nisu hteli da uche.to swi d0br0 znam0.onaj ko je hte0 da uchi,on je uchio i zna,ko nije-nije i ne zna ;) :D
z0p
[ dalibord5 @ 09.08.2006. 22:11 ] @
A gde si ti naucio da se "o" pise kao "0"?
I da je "V" u stvari "W"?
Priznajem da je subjektivno,ali iritira me svo to ch,sh...
No hard feelings...ali morao sam to da primetim.
C moze biti C,ma sta to znacil.To je problem fonta,tastature i language options,ali nikada ch nece znaciti nesto u srpskom jeziku.
[ shiz3a @ 12.08.2006. 14:04 ] @
Ljudi, jezik nam je u KATASTROFALNOM stanju! Sve je veci broj ljudi kojima se potkradaju sitne (a i malo krupnije!) greške, a osim toga novinari su neverovatno nepismeni (greše i oko osnovnih stvari) tako da prosečno zauzet čovek, koji jezik pretežno uči "u hodu", slušanjem, ne može ni da nauči da je npr. "sumljam" nepravilno, a "sumnjam" pravilno rečeno...Novinari su samo primer, jer se stanje jezika zaista ogleda u korišćenju istog od strane onih koji bi SVAKAKO trebali da budu primer ostalima...Mislim da ćete se složiti?
[ shiz3a @ 12.08.2006. 14:28 ] @
Primetila sam da na nekim televizijskim stanicama voditelji insistiraju na korišćenju neprevedenih stranih reči u obliku ženskog roda. Primeri su reči tipa:
biznismen-biznismenka
ministar-ministarka, i druge.
Želim da ukažem na ovu očiglednu jezičku nepravilnost, koja me je jako zainteresovala (toliko da pomišljam da napišem rad na tu temu, ako uspem da nadjem vremena, pošto uslove imam u svojoj školi- Karlovačkoj gimnaziji) i da se posavetujem sa vama, koji se slažete sa mnom ili ste možda naišli na neko pravilo koje definiše ovaj problem, a meni je promaklo. Unapred sam zahvalna. Pozdrav svima
[ Bojan Basic @ 12.08.2006. 14:54 ] @
Nisam baš shvatio da li smatraš da treba koristiti ženske oblike ili isključivo muške, ali u svakom slučaju reći ću nešto više o tome.

U knjizi Ćupić-Fekete-Terzić, Slovo o jeziku, Beograd 1996, str. 57-64. nalazi se rad dr Egona Feketea pod nazivom „Kako kazivati zanimanja i titule ženskih osoba“. Dr Fekete objašnjava da je, ukoliko je to mogućnost, dobro upotrebiti imenicu ženskog roda, dakle treba reći ministarka, tužiteljka, gradonačelnica... Međutim, postoje i imenice koje nemaju oblik ženskog roda, kao što su sudija, akademik, pisac, biolog... U takvim situacijama, kaže Fekete, imenicu muškog roda shvatamo kao titulu i stavljamo je da stoji u apoziciji sa ženskim imenom (i prezimenom), pa će tako biti: „Rektor Marija Bogdanović je rekla...“ ili „Prof. Marija Bogdanović, rektor Univerziteta u Beogradu, rekla je...“ Ovaj poslednji primer ukazuje na još jednu zanimljivosti: naime, skraćenice poput prof., dr, mr jednako se pišu i čitaju bilo da prethode ženskom ili muškom imenu. Međutim, ukoliko se ne radi o titulisanju preporučuje se upotreba ženskog oblika (Profesorka Bogdanović je došla), a ukoliko ne pominjemo ime onda smemo da koristimo isključivo ženski oblik (Profesorka je došla). Nipošto ne treba praviti gramatički nesklad između imenice i glagola (dakle, ne „Advokat je izjavila“), već je, kad je reč o imenicama koje nemaju ženski oblik, apozicija jedino rešenje (dakle: „Advokat Vera Jovanović je izjavila...“).
[ shiz3a @ 14.08.2006. 10:58 ] @
Da, sve je to u redu! Ipak, malo smo otišli na drugu temu.
Ali, ja mislim da reči (koje je moguće prevesti) treba prvo prevesti, pa tek onda graditi oblik zenskog roda. PRAVNIK-PRAVNICA je sasvim ispravno. I uopšte, mislim da je neke promene u jeziku nemoguće izbeći i od toga ne treba bezati. Samo treba izbegavati ovu praksu tamo gde je to očigledno moguće!
[ alien111 @ 21.08.2006. 06:30 ] @
Šta je pravilno Portugal ili Portugalija? Inače, slažem se da Ivan Klajn postane počasni član es-a

[Ovu poruku je menjao superbaka dana 21.08.2006. u 15:25 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 21.08.2006. 12:39 ] @
Država samu sebe naziva Portugal.

Nastavak su dodali jedino Nemci (Portugalien), a na njih smo se ugledali mi i Rusi. Nijedan oblik, ni Portugal ni Portugalija, u našem jeziku nije zabranjen, ali se preporučuje Portugal jer je nelogično da u slovenskom jeziku državu nazivamo po ugledu na nemački oblik, dok sav ostali svet govori onako kako i država samu sebe naziva.

Nekada se u zapadnim varijantama srpskohrvatskog jezika govorilo Brazil a u istočnim Brazilija. Priča je gotovo potpuno ista kao i za Portugal (original: Brasil, Nemci: Brasilien). Glavni grad Brazilije nazivali smo Rio de Žaneiro i sve nam je bilo lepo. Međutim, onda je podignuta nova prestonica ove države koja je u originalu nazvana Brasilia. Iste godine, 1960, izašao je naš čuveni Pravopis, čiji su sastavljači (vrlo logično) propisali da je država Brazil a njen glavni grad Brazilija. Kao što vidimo, sada, skoro pola veka kasnije sve je na svom mestu, pa bi možda bilo najbolje kad bismo jednom presekli i prozvali Portugal onako kako on to sam želi.
[ Goran Mijailovic @ 21.08.2006. 14:21 ] @
Ne moze, ja sam ucio u skoli da je Portugalija i necu to da menjam, zarad neke pravilnosti koja je diskutabilna.
[ alien111 @ 22.08.2006. 12:15 ] @
Hvala na odgovoru. I ja sam učio u školi Portugalija pa me zato i zbunjuje. Naročito primetite da se tu menja i akcenat Portugalija -> Portugal.

Na mnogim jezicima naravno jeste Portugal, međutim ima i onih na kojima je Portugalija: Beloruski, Bugarski, Grčki, Mađarski, Poljski, Rumunski, Ruski, Albanski, Ukrajinski, Letonski. Na Esperantu je Portugalio. Znači nismo jedini. Izvor za ove informacije: http://sr.wikipedia.org/wiki/Portugalija (odeljak "drugi jezici" nalazi se sa strane).
[ Bojan Basic @ 22.08.2006. 13:16 ] @
Većina jezika koje si nabrojao su slovenski, a oni se često ugledaju jedan na drugog. Kako je došlo do toga, već sam rekao — uzeli smo od Nemaca. Zašto smo to uradili, ne znam, ali ako biramo između dva slična oblika onda je svakako logičnije i bolje da uzmemo originalni nego nemački. Ovo nije (samo) moj stav, nego i stav velikog broja naših istaknutih lingvista.

Ako si u školi učio da može i jedno i drugo, dobro su te učili (mada bi svakako trebalo napomenuti čemu se daje prednost). Ako si pak učio da treba isključivo Portugalija to nije tačno, ali i ne čudi me: nažalost, nastavnici i profesori danas nisu neka referenca (čast izuzecima).

Pomenuo si i akcenat. Duži oblik akcentuje se Portùgālija a ne Portugâlija (za one koji ne umeju da čitaju akcenatske znake: PorTUgalija a ne PortuGAlija), po istom principu po kom treba Jugòslāvija a ne Jugoslâvija. Silazni akcenat ne može stajati na slogu različitom od prvog.
[ petarm @ 25.08.2006. 13:19 ] @
Kako je pravilnije reci modul ili moduo kompleksnog broja? Neki autori koriste jedno neki drugo, a nisam video da je neko napisao modul (moduo).
[ Milan Gligorijevic @ 25.08.2006. 13:21 ] @
Mislim da je modul.
[ galet@world @ 17.09.2006. 07:55 ] @
Ovde će verovatno biti dosta i pitanja i odgovora - pa da ne bi otvarali mnogo tema možda je dovoljna jedna.
Evo prvog pitanja:
Da li treba reći izići ili izaći?
[ duck@ @ 17.09.2006. 10:10 ] @
hm koliko ja umem da citam pravopis
mada samo sto sam ustao - stoje oba u pravopisu:

"izaći, izađem, izađoh, izašao-izašla, izašavši (zast. izašav), osim otići, ovakve oblike imaju svi glagoli složeni sa ići: doći, zaći, izići, naći, naići"
[ galet@world @ 17.09.2006. 22:50 ] @

Meni se čini da bi trebalo biti pravilno izići jer se kaže ići, a ne aći iako mi se čini (opet!) da se više upotrebljava izaći.
[ vekica @ 18.09.2006. 19:11 ] @
npr... Projektovao sam dve aplikacije. Obe aplikacije su VIŠENIVOOVSKE arhitekture...
Ja jbg nikako da prelomim jezik. A tek onda da zapišem ovu reč sa jednim ili dva O.

???
[ galet@world @ 20.09.2006. 07:45 ] @
Pitao sam neke filologe pa mi oni rekoše da se takvi pridevi ne mogu praviti ni od nekih naših imenica akamoli od stranih. Mi imamo za taj pojam vrlo lepu našu reč: razina, pa bi možda moglo biti - VIŠERAZINSKI.
Usput da pitam šta mislite o ovoj politikantskoj nakazi: PROIZILAZITI
[ Bojan Basic @ 20.09.2006. 13:05 ] @
Citat:
galet@world: Meni se čini da bi trebalo biti pravilno izići jer se kaže ići, a ne aći iako mi se čini (opet!) da se više upotrebljava izaći.

Nije li ti čovek citirao Pravopis? Pravilna su oba oblika.

Citat:
vekica:
npr... Projektovao sam dve aplikacije. Obe aplikacije su VIŠENIVOOVSKE arhitekture...
Ja jbg nikako da prelomim jezik. A tek onda da zapišem ovu reč sa jednim ili dva O.

Očito je malo nezgodno graditi takav pridev od reči nivo, tako da je galet@world u pravu kad kaže da je bolje naći sinonim. Ipak, teško da razina dolazi u obzir, budući da te skoro niko ne bi razumeo. Više mi se sviđa „višestepena arhitektura“. Ako se ipak odlučiš za nivo, pridev višenivoovski piše se sa dva o, jer je osnova reči nivo cela ta reč: nivo-a, nivo-u, nivo-om, nivo-i...

Citat:
galet@world:
Usput da pitam šta mislite o ovoj politikantskoj nakazi: PROIZILAZITI

Ne znam ni zašto je ta reč „politikanska“ ni zašto je „nakaza“. Možda hoćeš da kažeš da je ono drugo i višak, ali nije tako (pravilna su oba oblika). Slično se pojavljuje i u sledećim rečima: silaziti, obilaziti, nailaziti, podilaziti, prevazilaziti (a ne slaziti, oblaziti...) itd. Čak je dopušten i oblik izilaziti (pored običnijeg izlaziti), tako da je reč osuđena bez potrebe.
[ galet@world @ 20.09.2006. 19:57 ] @

Citat:
Bojan BasicNije li ti čovek citirao Pravopis? Pravilna su oba oblika.

Pa znam da je citirao i šta je citirao, ali ja nisam bio isključiv i rekao sam da mi se i pored toga čini da bi bilo pravilnije izići, a evo i zašto: ako te složenice malo rastavimo onda one izgledaju ovako:

Iz-aći, iz-ađem, iz-ađoh, iz-ašao, iz-ašla, iz-ašavši
Iz-ići, iz-išao, iz-iđoh, iz-išla, iz-išavši i sl.

Koji je koren prvog niza reči, a koji drugog?
Eto zato mi se čini, ali neka govori ko kako hoće, šta ja tu mogu.
Citat:
Bojan Basic: pridev višenivoovski piše se sa dva o, jer je osnova reči nivo cela ta reč: nivo-a, nivo-u, nivo-om, nivo-i...

Mož' da bidne, al’ ne mora da znači!
Ako uporediš sa ovim rečima: Mars-ovski, Bog-ovski, Isus-ovski onda može da bude NIVO-OVSKI, međutim, postoje «sličnije» reči kao što su EMBARGO, SALDO od kojih možemo napraviti prideve EMBARGO-VSKI, SALDO-VSKI ne menjajući osnovni oblik tih reči. Ove reči su sličnije po tome što su strane i što završavaju na O, a ne na suglasnik, pa mi se čini (opet ja!) da bi bolje bilo NIVOVSKI.
Citat:
Bojan Basic: Ipak, teško da razina dolazi u obzir, budući da te skoro niko ne bi razumeo.

Nažalost, ovde je Bojan u pravu. Niko se tako lako ne odriče svojih reči kao mi, za ljubav tamo nekih stranih za koje ne znamo ni kako da ih upotrebimo. Jedan istoričar mi je ispričao da je Stevan Nemanja pre smrti molio Sv. Savu da se posveti očuvanju jezika, te mu je rekao da je bolje izgubiti jedan grad nego jednu narodnu reč. Bez jezika nema naroda, a ako izgubiš grad ostaće narod.
Gotovo svi Hrvati, a i nešto Srba sigurno znaju šta znači reč razina. Hrvati mnogo više čine na očuvanju našeg jezika nego mi sami – to je valjda i zato što nam se svako negovanje naših obeležja pripisuje u nacionalizam.
Citat:
Bojan Basic: Ne znam ni zašto je ta reč „politikanska“ ni zašto je „nakaza“.

Politikantska je zato što su su je izmislili Brozovi politikanti i jer je pre njega nije bilo, a i dugo je nije bilo čak ni u njegovo vreme. Nakaza je zato što umesto nje postoji mnogo lepša i opravdanija reč: slediti koja se na primer u matematičkim objašnjenjima gotovo isključivo koristi.
Ako ćemo se igrati pravljenja novih nepotrebnih reči šta ne bi rekli umesto uzlaziti – uzilaziti, uzlazni – uzilazni i sl.
Uostalom, Bojane, otkud ti ideja da je jedno i višak i zašto si upotrebio ovakvu rečenicu: “Čak je dopušten i oblik izilaziti….”, ako ti tu ništa ne smeta.
(Meni smeta i ono “pro-“, ali šta je tu je)

[ Bojan Basic @ 20.09.2006. 20:23 ] @
Citat:
galet@world:
Pa znam da je citirao i šta je citirao, ali ja nisam bio isključiv i rekao sam da mi se i pored toga čini da bi bilo pravilnije izići

Ne može tebi da se čini da je pravilnije nešto kada je merilo pravilnosti Pravopis, a videli smo šta u njemu piše. Može jedino da ti se čini da je jedno lepše od drugog, logičnije od drugog, prirodnije od drugog i sl.

Citat:
galet@world:
Ako uporediš sa ovim rečima: Mars-ovski, Bog-ovski, Isus-ovski onda može da bude NIVO-OVSKI, međutim, postoje «sličnije» reči kao što su EMBARGO, SALDO od kojih možemo napraviti prideve EMBARGO-VSKI, SALDO-VSKI ne menjajući osnovni oblik tih reči. Ove reči su sličnije po tome što su strane i što završavaju na O, a ne na suglasnik, pa mi se čini (opet ja!) da bi bolje bilo NIVOVSKI.

Možda ne bi bilo loše da malo konsultuješ literaturu ili makar pažljivije čitaš ono što napišem, da ne bi dovodio ljude u zabludu.

Tip prideva o kom je ovde reč gradi se dodavanjem nastavka -ovski na osnovu.

A) Osnova reči Mars je Mars- (Mars-a, Mars-u, Mars-om), pa otud mars-ovski.
B) Osnova reči embargo je embarg- (embarg-a, embarg-u, embarg-om), pa otud embarg-ovski.
C) Osnova reči saldo je sald- (sald-a, sald-u, sald-om), pa otud sald-ovski.
D) Osnova reči nivo je nivo- (nivo-a, nivo-u, nivo-om), pa otud nivo-ovski.

Ima li pitanja?

Citat:
galet@world:
Ako ćemo se igrati pravljenja novih nepotrebnih reči šta ne bi rekli umesto uzlaziti – uzilaziti, uzlazni – uzilazni i sl.


A ko te je slagao da je uzilaziti pogrešno?

Citat:
galet@world:
Uostalom, Bojane, otkud ti ideja da je jedno i višak i zašto si upotrebio ovakvu rečenicu: “Čak je dopušten i oblik izilaziti….”, ako ti tu ništa ne smeta.


Rekao sam „čak“ zato što se izuzetno retko sreće u govoru i verovatno mnogi misle da je to pogrešno — pa ipak nije.
[ galet@world @ 21.09.2006. 05:56 ] @
Citat:
Bojan Basic: Ne može tebi da se čini …

Ovo je vrlo čudna tvrdnja!?

Svojevremeno su u jednom dnevnom listu redovno izlazili članci o našem jeziku, koji su tretirali razne zanimljivosti i nedoumice naših vrhunskih stručnjaka za jezik prilikom pravljenja Pravopisa. Tu sam i pročitao o neslaganju tih stručnjaka oko reči izići i izaći. Zanimljivost je u tome što niko nije osporavao pravilnost reči izići, ali oko reči izaći su mišljenja bila podeljena.
Pravopis nije Sveto pismo – pa je i on podložan korekciji ako za to ima osnova. Ne tvrdim da sam ja otkrio taj osnov, ali valjda i ja mogu imati svoje mišljenje o nečem gde se ni stručnjaci nisu slagali.
Citat:
Bojan Basic: Možda ne bi bilo loše da malo konsultuješ literaturu ili makar pažljivije čitaš ono što napišem, da ne bi dovodio ljude u zabludu.

Tip prideva o kom je ovde reč gradi se dodavanjem nastavka -ovski na osnovu.

Možda ne bi bilo loše da saopštiš pravilo kako se stranim rečima pravi ta osnova. Eto to je jedno od pitanja koje si tražio.
Ja ljude ne dovodim u zabludu nikakvim tvrdnjama, mislim da je u mojim porukama naglašena moja dilema između različitih mogućnosti. To što mi jedna mogućnost trenutno izgleda bolje od druge nije uzrok formiranja zablude – ljudi znaju da u tom pogledu moje mišljenje nije merodavno.
Citat:
Bojan Basic: A ko te je slagao da je uzilaziti pogrešno?

Ako nije pogrešno uzilaziti onda ne bi trebalo biti pogrešno ni uzilazni.
Ali po čemu su te karikirane reči bolje od od svojih originala, čemu praviti ružnije reči sa istim značenjem i proglašavati ih pravilnim?

[ _djevojka_ @ 21.09.2006. 12:22 ] @
Citat:
Citat:
galet@world:
Pa znam da je citirao i šta je citirao, ali ja nisam bio isključiv i rekao sam da mi se i pored toga čini da bi bilo pravilnije izići


Citat:
Ne može tebi da se čini da je pravilnije nešto kada je merilo pravilnosti Pravopis, a videli smo šta u njemu piše. Može jedino da ti se čini da je jedno lepše od drugog, logičnije od drugog, prirodnije od drugog i sl.


Ne znam otkud izvlacis ovu tvrdnju da 'ne moze tebi da se cini da je pravilnije'.

Itekako moze da se cini da je pravilnije koristiti neku rijec umjesto druge.

Jezik je u svakom smislu ziv i dinamican - mijenja se svakodnevno. Nove rijeci dolaze u upotrebu, neke druge rijeci prestanu da budu hm... moderne/aktuelne. Narod koji ga koristi (pise/govori) vremenom odabere rijeci koje mu vise odgovaraju za razne svrhe - svakodnevnicu ili formalnije svrhe.

Pravila su tu da sistematski predstave jezik koji se do sada koristio, da prikazu varijante i da PREDLOZE odredjene rijeci kao pravilniji izbor - ali to je sve na osnovu necijeg iskustva. Pravopis nece da se pise sam, jel'te, nego svaku novu ediciju nekog rjecnika/enciklopedije itd. pripreme strucnjaci iz te oblasti, kao sto je slucaj i sa drugim oblastima. To je vecinski njihovo misljenje, ili misljenja uzeta od drugih strucnjaka, i vremenom se taj materijal oblikuje, sklopi u cjelinu, odstampa, upakuje, i dodje ti na sto. Zato u jednom Pravopisu moze da stoji da se odredjena rijec cini kao bolja rijec, dok po drugom neka druga rijec je u upotrebi iliti pravilnija. I svako stoji iza svoje tvrdnje. Na tebi je da odaberes sta tebi odgovara.

Nigdje nije uklesano u kamen da je samo jedno pravo i zlatno, a svako pravilo ima i izuzetke. :) Da ne pocinjemo o tome. Ako ce neko da izabere da sve gleda jezik kao crno-bijeli televizor, nije ni cudo ako mu krvni pritisak skoci jer se neko ne slaze sa 'zlatnim pravilima'. S' toga i interpretacija da je sve drugo pogresno, sem tog jednog pravilnog.

Ovo posljednje o cemu vas dvojica diskutujete su u stvari jezicke nedoumice, i izvol'te staviti hrpu knjiga na sto - knjige koje se bas bave takvom polemikom. Kad ih otvorite vidjecete da pola navija za jednu verziju, a pola za drugu. I sta onda? Jedno veliko NISTA. Kao sto neko rece, Pravopis nije Sveto Pismo, a takodje nije ni ona kila platine/iridijuma u Parizu, pa da sve bude pod konac i pokriveno nekim standardom.
[ Bojan Basic @ 21.09.2006. 12:44 ] @
Citat:
galet@world:
Ovo je vrlo čudna tvrdnja!?

Ne vidim zašto je čudna. Pravilno je ono što piše na odgovarajućim mestima, i to je amin. Ti možeš da pročitaš da je nešto pravilno i kažeš: „OK, tako je pravilno, ali meni se to ne sviđa“; „OK, tako je pravilno, ali meni to nije logično“; „OK, tako je pravilno, ali mislim da bi bilo bolje da je ovako“... To sve nije loše, naprotiv, dobro je da razvijaš svoje mišljenje o nečemu, ali ne možeš poreći da je pravilno samo ono što piše.

Nisam čitao članke o kojima pričaš, ali sumnjam da je ijedan stručnjak (ako su zaista bili stručnjaci) sporio pravilnost oba glagola; verovatno je neko mislio da je loše to što izaći jeste proglašeno za pravilno, da bi bilo bolje da je drugačije i sl. Takvih članaka sam pročitao koliko hoćeš u vezi s raznim stvarima. Možda se ta odrednica u Pravopisu izmeni — e, tek tog momenta će izaći postati nepravilno, a sve do tada svako je slobodan da odabere koji mu se glagol više sviđa, i neće pogrešiti.

Citat:
galet@world:
Možda ne bi bilo loše da saopštiš pravilo kako se stranim rečima pravi ta osnova.

Najjednostavnije ti je da izmenjaš reč (recimo, po padežima) i vidiš na koje „parče“ se dodaju nastavci za oblik, kao što sam napisao u zagradi prilikom navođenja primera.

Citat:
galet@world:
Ali po čemu su te karikirane reči bolje od od svojih originala, čemu praviti ružnije reči sa istim značenjem i proglašavati ih pravilnim?

Zar sam rekao da su bolje? Ipak, malo si pomešao „originale“ i „kopije“. „Original“ je ovde baš ta ružna reč uzilaziti, jer je dobijena dodavanjem predloga uz na osnovu koja se koristi za izgradnju sličnih reči: silaziti, nailaziti, podilaziti... I se izgubilo, a „kopija“ je potpuno potisnula „original“ u praksi, što ne znači da „original“ ne postoji i nije zabeležen.
[ Bojan Basic @ 21.09.2006. 12:58 ] @
Citat:
_djevojka_:
Zato u jednom Pravopisu moze da stoji da se odredjena rijec cini kao bolja rijec, dok po drugom neka druga rijec je u upotrebi iliti pravilnija.

Oprosti, ali koliko to Pravopisa postoji? Ja znam za samo jedan zvaničan (i njegove prerade, koje se do poslednjeg slova poklapaju s originalom), ako je neko napisao još koji to možeš okačiti mačku o rep.
[ _djevojka_ @ 21.09.2006. 16:53 ] @
...Rece noj prije nego li je zabio glavu u pijesak.

Oprosteno ti je. Nisi ukapirao poruku, ali to je vise do osobe nego do literature. Iskreno, zanimljivo oko kakve stvari dizes prasinu, kada vrhunski lektori slijepo ne prate Pravopis koliko ga ti guras, ali opet to je zivot, dok je skola - skola. Malo prakticne primjene nikad nije na odmet. Mozes da citas i citas, ali ako ne znas da koristis - corsokak.

Btw, Pravopis kao knjiga (ukoricena) je idealan (licno iskustvo) za pripreme za vjezbe na parteru i na gredi /gimnastika/; reklo bi se da je moguce da pomaze da se stvari rade pravilnije i to bukvalno; ali tjerati 'kako Pravopis kaze' i 'jedino pravilno, nema pravilnije' cisto pokazuje nefleksibilnost i nepoznavanje specificnosti jezika.

'Crno-bijeli svijet,
Crno-bijeli svijet...'
[ galet@world @ 21.09.2006. 19:19 ] @
Citat:
Bojan Basic: Ne vidim zašto je čudna.

Citirao sam deo tvoje rečenice koji je čudan i posle sam stavio tri tačke:

“Ne može tebi da se čini… ”

Ti si bar logičar i očigledno je da je ovaj deo rečenice najblaže rečeno čudan.
Nije uopšte važno šta u tvojoj rečenici stoji posle te tri tačke, jer ti, zaboga, nikako ne možeš znati šta se meni čini, a šta mi se ne čini.
Kako možemo uopšte razgovarati kad ti bolje znaš šta meni može da se čini
a šta ne?
Ni na jednom mestu nisam rekao da je reč izaći nepravilna, ali meni bez obzira na Pravopis može da se čini da je lošija i dajem prednost reči izići, a šta ti misliš čitaoče? Rekao sam ono što ja smatram. Jednostavno nisam po tom pitanju indiferentan. Pitao sam ustvari čitaoce šta oni misle o tom iz svoje glave, a ne iz Pravopisa.
Nikako mi nije jasno zašto ovom razgovoru daješ oštriju notu.
Citat:
Bojan Basic: Najjednostavnije ti je da izmenjaš reč (recimo, po padežima) i vidiš na koje „parče“ se dodaju nastavci za oblik, kao što sam napisao u zagradi prilikom navođenja primera.

E pa izvini, ali valjda i sam vidiš da pravilo ne može biti ovako definisano. To “parče” može biti ili cela strana reč ili osakaćena, pa se onda valjda sluša kako zvuči?
Ako je (da upotrebim hrvatsku kovanicu!) milozvučna onda je reč pravilna!!! Eto još jednog “pravila”.
Citat:
Bojan Basic: Zar sam rekao da su bolje? Ipak, malo si pomešao „originale“ i „kopije“.

Mi se ipak slabo razumemo. Pitanje je principijelno i nije uopšte upućeno tebi lično.
Ako sam u konkretnom slučaju pomešao originale i kopije – zahvaljujem ti. Kako reče djevojka jezik je živ i menja se – u ovom slučaju nabolje.

[ Bojan Basic @ 21.09.2006. 19:49 ] @
Citat:
galet@world:
Ni na jednom mestu nisam rekao da je reč izaći nepravilna, ali meni bez obzira na Pravopis može da se čini da je lošija i dajem prednost reči izići, a šta ti misliš čitaoče?

E kad ovako kažeš onda je sve u redu i nemam šta da dodam. Da smo se ranije razumeli, ne bi ni bilo sve ove rasprave. Da je nešto lošije može da ti se čini, da je pravilnije ne može jer to nije stvar izbora pojedinca — samo to sam pokušavao da kažem sve vreme.

Citat:
galet@world:
E pa izvini, ali valjda i sam vidiš da pravilo ne može biti ovako definisano. To “parče” može biti ili cela strana reč ili osakaćena, pa se onda valjda sluša kako zvuči?
Ako je (da upotrebim hrvatsku kovanicu!) milozvučna onda je reč pravilna!!! Eto još jednog “pravila”.

Pitaš li me kako ti da znaš koja je osnova ili kako se definiše osnova u opštem slučaju? Na prvo pitanje sam ti odgovorio u prošloj poruci, sad imam utisak da te zanima ovo drugo. Nema problema: ako je krajnji samoglasnik ima dužinu on ostaje u osnovi, u suprotnom ne. Dakle: nìvō/nivòa (obrati pažnju na crtu iznad), ali ne možemo reći isto za embàrgo (ili èmbargo) i sȁldo. Verovatno se može naći i pokoji izuzetak, ali znaš li za ijedno pravilo bilo iz koje oblasti koje nema izuzetke tu i tamo?
[ galet@world @ 22.09.2006. 08:30 ] @
Bojanu Basicu

Sad ću opet da «pokvarim». Kad sam rekao «lošije» podrazumevao sam manje pravilno ili nepravilnije. Jezik nije ničija prćija pa ni onih koji su pravili Pravopis.
Jednostavno je – ja smatram da je reč izići pravilnija od reči izaći i tačka. To ni Pravopisom nije zabranjeno.I mislim da nisam jedini.
Ti na jednom mestu reče da nešto može biti logičnije...
E pa ako nešto može biti «logičnije» onda može biti i pravilnije (kako reče djevojka) - pogotovu u jeziku.
Obje reči su nastale od glagola ići i po tom osnovu (ili: po tom kriterijumu pravilnosti) reč izići je pravilnija od reči izaći
Po kriterijumu: kako se govori ili kako se kaže – obje reči su podjednako pravilne.
Da se opet pozovem na djevojku (šta mogu kad mnogo volim djevojke!) Pravopis nije Sveto pismo nego nam služi kao putokaz koji može biti i malo nakrivo.
Citat:
Bojan Basic: Nema problema: ako je krajnji samoglasnik ima dužinu on ostaje u osnovi, u suprotnom ne.

To je prava stvar. Tako može da izgleda pravilo. Ako postoji to pravilo t. j. ako ga ti nisi izmislio za trenutne potrebe (šalim se, naravno) onda nema dileme.
Što ga odmah ne reče?
Reći ću još samo nešto – bez namere da osporim pravilo. Kako možemo znati da li strana reč ima dužinu na zadnjem samoglasniku, osim ako je malo ne «posrbimo»
Ako na primer stavimo kratki uzilazni akcent na glas a u reči embargo onda se ona može lepo izgovoriti sa dužinom na zadnjem samoglasniku – kad bi tu reč malo «poenglezili» mogli bi je izgovoriti: embargou.
(ovo sam «poenglezio» samo zato da pokažem da ta reč može imati dužinu na zadnjem samoglasniku, a i ne mora.
Dužina zadnjeg samoglasnika, naravno, ne zavisi od naglaska u reči - vrstu naglaska sam pomenuo samo zato da malo pocrveni!)

[Ovu poruku je menjao galet@world dana 22.09.2006. u 09:43 GMT+1]
[ jablan @ 22.09.2006. 09:02 ] @
Sokole, ti možeš da tvrdiš da je pravilnije i voziti auto levom stranom, ali ti ne bih to savetovao: u najboljem slučaju proći ćeš kao budala, a u najgorem kao leš.

Nepoznavanje pravopisa je, doduše, malo manje opasno.
[ Ivan Dimkovic @ 22.09.2006. 09:07 ] @
Citat:

Jezik nije ničija prćija pa ni onih koji su pravili Pravopis.
Jednostavno je – ja smatram da je reč izići pravilnija od reči izaći i tačka. To ni Pravopisom nije zabranjeno.I mislim da nisam jedini.


Tacno, a jezik nije ni tvoja prcija, pa ako je doticna rec u recniku i pravopisu knjizevnog srpskog jezika, ona je pravilna. Rec moze biti pravilna ili nepravilna, nema izmedju. Pravopis se ne bavi time gde je koja rec popularnija, ili kome je neka rec "pravilnija" - to je stvar stila izrazavanja/pisanja, sto je manje-vise stvar licnog ukusa ili nekih drugih pravila (politika, diplomatija, tehnika) koja propisuju odredjeni stil izrazavanja na formalan ili neformalan nacin.

A, znas kako, ukusi su kao... svako ima svoj ;)

Citat:

Pravopis nije Sveto pismo nego nam služi kao putokaz koji može biti i malo nakrivo.


Zvanicni pravopis jezika je jedina referentna literatura kada je zvanicni, knjizevni, jezik u pitanju - i u tom slucaju ona jeste "sveto pismo" (izreka od koje mi se povraca, inace)

Sto se lokalizama, slengova i sl... tice - tu nema pravila, i svako moze da govori kako hoce i da to naziva svojim slengom - tu nema nikakvog svetog pisma ;)
[ galet@world @ 22.09.2006. 10:51 ] @
Sve su ovo krajnosti koje ne slede iz mojih poruka
[ Bojan Basic @ 23.09.2006. 01:31 ] @
Prvo sam mislio da ne razumem šta pričaš, posle sam mislio da nešto sa mnom nije u redu. Ipak, posle Dimkovićevih i jablanovih poruka shvatam da si ipak ti taj koji ovde tvrdoglaviš, koji bi da sastavljaš neka svoja pravila i držiš se njih — a tu već ništa ne mogu. Dakle, slobodno napiši svoj pravopis i drži se njega, a možeš ga pozajmiti i _djevojci_ da vidi kako će joj on pomoći prilikom vežbanja gimnastike, pošto se hvalila da je ovaj zvaničan odličan za to.

Inače, nivo nije strana reč. Strana (francuska) reč je niveau, a to što je srpska reč nivo stranog porekla nimalo je ne sprečava da se uklopi u naše obrasce.
[ galet@world @ 23.09.2006. 06:35 ] @
Citat:
Bojan Basic :Inače, nivo nije strana reč. Strana (francuska) reč je niveau, a to što je srpska reč nivo stranog porekla nimalo je ne sprečava da se uklopi u naše obrasce.


Drugim rečima: Živela asimilacija!
Na kraju ćemo da govorimo "srpskim" jezikom stranog porekla. Da li ti razlikuješ šta je reč, a šta je napisana reč?
Da li znaš šta je glas, a šta slovo? Reč je skup glasova, a ne slova.
Ni Francuzi ne kažu niveau nego nivo. Zar ne vidiš da si beaucoup pogrešio?
Ne razumemo više srpsku razinu - posrbićemo francuski nivo. Bravo!
Ovde se zaista svašta može čuti! (iliti pročitati)
[ Bojan Basic @ 23.09.2006. 14:20 ] @
Svi jezici sveta sadrže reči stranog porekla, a takođe svi ti jezici imaju svoje obrasce promene. Vidiš, te reči stranog porekla se uklapaju u obrasce jezika koji ih je preuzeo (a ne iz kog su preuzete), pa je tako i u srpskom.

Naravno, kad si se već uhvatio za izgovor, ni izgovor te reči na francuskom ni blizu ne liči na izgovor te reči na srpskom, ali ne znam zašto ti sve to govorim kada to očito nije zabeleženo u „tvom pravopisu“.

I pošto se toliko ponosiš svojim „otkrićem“ razinom, možda bi sad mogao da „prevedeš na srpski“ reči koje su ovde obeležene crvenom bojom. Baš me zanima dokle bi stigao.

Citat:
galet@world:
Ovde se zaista svašta može čuti! (iliti pročitati)

Slažem se.

[Ovu poruku je menjao srki dana 24.09.2006. u 13:10 GMT+1]
[ _djevojka_ @ 25.09.2006. 09:05 ] @
@Bojan Basic,

Citat:
Oprosti, ali koliko to Pravopisa postoji? Ja znam za samo jedan zvaničan (i njegove prerade, koje se do poslednjeg slova poklapaju s originalom), ako je neko napisao još koji to možeš okačiti mačku o rep.

Zaboravila sam da te upitam na koju ti knjigu mislis?
[ *pi* @ 29.09.2006. 00:02 ] @
Jutros je draga htela da me isceslja da se ne linjam po stanu pa je rekla "Nagni se nad kadom" a ja mislim da treba "Nagni se nad kadu", sta je pravilno?

[Ovu poruku je menjao *pi* dana 29.09.2006. u 07:08 GMT+1]
[ SASA M. @ 29.09.2006. 03:24 ] @
Mislim da je ovo prvo, inace, "da li" se pise odvojeno.
[ *pi* @ 29.09.2006. 06:11 ] @
Naravno da se pise odvojeno, desi se u brzini, sta da radim...
[ SASA M. @ 30.09.2006. 02:37 ] @
Ma opusteno. Sala.
[ Bojan Basic @ 30.09.2006. 13:30 ] @
Citat:
*pi*:
Jutros je draga htela da me isceslja da se ne linjam po stanu pa je rekla "Nagni se nad kadom" a ja mislim da treba "Nagni se nad kadu", sta je pravilno?

Biće da je ovo drugo. „Nagni se nad kadom“ bi podrazumevalo da se ti već nalaziš nad kadom i da tamo radiš to što određuje predikat (u ovom slučaju, naginješ se). To očito nije situacija, već je u ovom slučaju „naginjati (se)“ glagol kretanja, a tada se koristi akuzativ — „Nagni se nad kadu“.

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 30.09.2006. u 16:33 GMT+1]
[ _djevojka_ @ 01.10.2006. 11:46 ] @
@Bojan Basic,

Citat:
Oprosti, ali koliko to Pravopisa postoji? Ja znam za samo jedan zvaničan (i njegove prerade, koje se do poslednjeg slova poklapaju s originalom), ako je neko napisao još koji to možeš okačiti mačku o rep.


Koliko pravopisa postoji? Nema odgovora jos uvijek, pa da vidimo da li se slazes sa ovim:

Imas stari pravopis iz 1960. godine, Pravopis Matice srpske, na koji se svi vracaju. Onda novi pravopis, isto Pravopis Matice srpske, koji se pojavio 1993. godine i zamjenio ovaj stari. Koliko sam upoznata, u skolama se jos uvijek radi po ovom posljednjem, i to od 1997. godine. Primjetices da je ovaj prvi ‘Pravopis srpskohrvatskoga knjizevnoga jezika’, jezika koji vise ne postoji. Onda imas skraceno izdanje ovog iz 1993. godine (Pravopis srpskoga jezika) za srednje skole/fakultete, i da ne zaboravimo na Desicev ‘Pravopis srpskog jezika’, iz 1994. godine, koji se koristi u skolama. Onaj buckuris koji je R. Simic predstavio kao pravopis, ni ja ne racunam za pravopis. To racunam u nepotrebno rasipanje energije i znanja, koje je mogao bolje iskoristiti da je htio i dati svoj doprinos da ovo izdanje iz 1993. godine bude jos kvalitetnije.

Takodje, tvrditi da se ovaj iz 1960. godine poklapa rijec za rijec sa ovim iz 1993. godine je smijesno.
[ _djevojka_ @ 01.10.2006. 11:52 ] @
@mucky,

Citat:
Čitam šta sve pišete i prosto mi žao što sam uopšte postavljao temu :)
Pa mozes da trazis da se obrise tema, ako te bas toliko pogadja njen razvoj.

Citat:
Mislim da je vrlo opasno to što radite - čini mi se (ispravite me ako grešim!)
da niko od vas nije stručan po pitanju pravopisa, a ubeđujete sebe i druge
da su određene stvari ispravne ili ne.

Naprotiv. Zdravo je diskutovati, ali i biti obazriv da je ovo samo forum i nista vise. Zasto bi bilo opasno? Mislim da je mnogo manje opasno od pogresno naucenih stvari u osnovnoj skoli, gdje imas ucitelje/uciteljice i nastavnike srpskog koji ni sami ne vladaju stvarima kako treba (normalno ne svi, ali dobar procenat), pa onda djeci predstave pogresne stvari; a djeca upijaju k’o spuzve, pa kasnije uzme dvaput vise vremena i truda da stvari dodju na svoje. To je jedna vrsta nasilja nad djecom koja zaista nije neophodna.

Kad smo kod strucnosti, ne vidim da se ovdje bilo ko predstavlja kao strucnjak po pitanju pravopisa, a ne moras da budes mozak za specificnu oblast da bi ucestvovao u diskusiji.

Citat:
Neko će možda čitati ovo i, ne daj Bože, uzeti zdravo za gotovo ta vaša
"pravila"! Ipak ovaj sajt ima i edukativni karakter...

Pa svako moze uzeti bilo sta zdravo za gotovo sa foruma, pa je zato i stavljen ‘diclaimer’ – vidi Pravilnik; tacka 11. Pazite kome verujete. :)

Citat:
Najbolje bi bilo kada bi neki lingvist bio redovan na sajtu i objašnjavao sve
nedoumice, ovako se ipak cela priča svodi na rekla-kazala.

Ma jeste, ljudi nemaju sta pametnije raditi. Kad se strucnjaci izmedju sebe ne slazu oko pojedinih stvari, onda je smijesno ocekivati od clanova da prihvate sva objasnjenja bez pogovora. :)
[ mucky @ 01.10.2006. 12:33 ] @
@_djevojka_

Uvek je lakše biti bezobrazan nego vispren.

Over and out.
[ _djevojka_ @ 01.10.2006. 12:56 ] @
@mucky,

Sta ima bezobrazno u mom odgovoru? Bezobrazluk je sto se ne slazem sa tvojim misljenjem, je l' to? Pa jeste, pravi bezobrazluk.

Rekla sam ti najozbiljnije da mozes da trazis da se obrise tema jer si sam izjavio da ti se ne svidja sta su diskutanti napisali, i to ne bi bio prvi put da neko trazi. Ne znam kakvo si imao ocekivanje za tok teme, ali izgleda da si ocekivao odredjeni kvalitet, ili jos bolje - da ljudi pisu ono sto tebi odgovara. Sta onda reci na to?
[ Bojan Basic @ 01.10.2006. 13:00 ] @
Citat:
_djevojka_:
Imas stari pravopis iz 1960. godine, Pravopis Matice srpske, na koji se svi vracaju. Onda novi pravopis, isto Pravopis Matice srpske, koji se pojavio 1993. godine i zamjenio ovaj stari.

Dakle, slažeš se da je taj iz 1960. bio zvaničan ranije, a sad je ovaj iz 1993.

Lično često koristim taj iz 1960. budući da ima znatno obimniji rečnik u kom se nalaze mnoge stvari koje nisu pomenute u novom (pa samim tim ni ispravljene, iz čega sledi da ovo staro još uvek važi). Ako se nešto ne poklapa, ne znam da li bi iko (osim, možda, tebe) tumačio po onom iz 1960. a ne po novom.

Školski pravopisi koje pominješ su prerade koje se poklapaju s originalom, Simić i kompanija su oni koje možeš okačiti mačku o rep. Eto, nadam se da smo dovoljno jasno izvršili klasifikaciju.
[ _djevojka_ @ 01.10.2006. 13:14 ] @
Citat:
Dakle, slažeš se da je taj iz 1960. bio zvaničan ranije, a sad je ovaj iz 1993.


Pa jeste bio, mada se jos uvek povlaci na oba pravopisa.

Citat:
Ako se nešto ne poklapa, ne znam da li bi iko (osim, možda, tebe) tumačio po onom iz 1960. a ne po novom.


:) Mislis? OK, evo da pogledamo - nazalost vs na zalost. Koje je ispravno? Ili jevtino vs jeftino?

[ Bojan Basic @ 01.10.2006. 13:27 ] @
Citat:
_djevojka_:
nazalost vs na zalost. Koje je ispravno?

Tačka 62b:
Citat:
...
U njega [spisak koji sledi] ulaze pre svega primeri u kojima se koriguje ili dorađuje norma P, ali pored njih i veći broj karakterističnijih primera istovremeno saglasnih s normom P i ocenama MO. Odstupanja od P biće izričito pomenuta.
...
nažalost (P na žalost); na žalost svih nas

Eto, novi propisuje nažalost, osim u slučajima poput na žalost svih nas.

Citat:
_djevojka_:
Ili jevtino vs jeftino?

Opet novi:
Citat:
jeftin, jeftinoća (običnije nego jevtin i sl.)

Kao što vidiš, Pravopis dozvoljava i jedno i drugo, napominjući šta je običnije. Ne znam treba li da napomenem da su i u starom bila dozvoljena oba oblika, tako da ne vidim šta pokušavaš da kažeš.
[ _djevojka_ @ 01.10.2006. 14:10 ] @
Citat:
Kao što vidiš, Pravopis dozvoljava i jedno i drugo, napominjući šta je običnije. Ne znam treba li da napomenem da su i u starom bila dozvoljena oba oblika, tako da ne vidim šta pokušavaš da kažeš.


Pa ja sam te upravo pitala to pitanje da bih vidjela sta ti pokusavas da kazes sa sljedecim:

Citat:
Ako se nešto ne poklapa, ne znam da li bi iko (osim, možda, tebe) tumačio po onom iz 1960. a ne po novom.


Ali bice da je ovo ipak licna opaska.

Da se vratimo jeFtinoci.

Citat:

Opet novi:

Citat:
jeftin, jeftinoća (običnije nego jevtin i sl.)


I sta onda pratis? Jeftinocu ili jevtinocu?

[ Bojan Basic @ 01.10.2006. 14:40 ] @
Pokušavam da kažem: ako u starom piše jedna stvar, a u novom za tu istu stvar piše drugačije, ispravno je ono što kaže novi. Koliko može biti teško to shvatiti?

Citat:
_djevojka_:
I sta onda pratis? Jeftinocu ili jevtinocu?

Kada su dozvoljena dva oblika, svako može da odabere onaj koji mu se više sviđa. Meni se više sviđa jeftinoća, ali ne znam zašto je to bitno.
[ _djevojka_ @ 01.10.2006. 14:59 ] @
Citat:
Bojan Basic: Pokušavam da kažem: ako u starom piše jedna stvar, a u novom za tu istu stvar piše drugačije, ispravno je ono što kaže novi. Koliko može biti teško to shvatiti?

Ali to ljude ne zaustavlja da koriste onaj stari, jer kao sto i sam kazes - tebi se taj stariji cini pouzdaniji.

Citat:
Kada su dozvoljena dva oblika, svako može da odabere onaj koji mu se više sviđa. Meni se više sviđa jeftinoća, ali ne znam zašto je to bitno.


Pa to vraca na onu temu o pravilnosti. Sta je pravilnije - bazen ili basen?


[ Bojan Basic @ 01.10.2006. 15:12 ] @
Citat:
_djevojka_:
Ali to ljude ne zaustavlja da koriste onaj stari, jer kao sto i sam kazes - tebi se taj stariji cini pouzdaniji.

Ne znam uopšte gde nalaziš materijala za ovakvo lupetanje, niti gde si pročitala to što „i sam kažem“.

Dakle, po poslednji put ti govorim da ti se ljudi više ne bi smejali (a verovatno se smeju i meni što ti objašnjavam kao detetu od tri godine), imaš:

1) reč A koja se po starom Pravopisu piše na jedan način, a po novom na drugi;
2) reč B koja se po starom Pravopisu piše na jedan način, a u novom uopšte nije pomenuta.

Zaključci:

1) novi Pravopis promenio je pisanje reči A, pa se koristi novi oblik;
2) novi Pravopis nije promenio pisanje reči B, pa se koristi stari oblik.

Citat:
_djevojka_:
Pa to vraca na onu temu o pravilnosti. Sta je pravilnije - bazen ili basen?

Već sam ti odgovorio na slična pitanja, a ako planiraš da se doveka igramo pitanja i odgovora da bi dokazala ne znaš ni sama šta, nađi nekog drugog.
[ _djevojka_ @ 01.10.2006. 15:58 ] @
Citat:
Citat:
_djevojka_:
Ali to ljude ne zaustavlja da koriste onaj stari, jer kao sto i sam kazes - tebi se taj stariji cini pouzdaniji.

Citat:
Ne znam uopšte gde nalaziš materijala za ovakvo lupetanje, niti gde si pročitala to što „i sam kažem“.

Pa... uvazeni sagovornice, gledajuci da ni sam nisi imun na takvu vrstu izrazavanja, osvrni se na ono sto si napisao:
Citat:
Lično često koristim taj iz 1960. budući da ima znatno obimniji rečnik u kom se nalaze mnoge stvari koje nisu pomenute u novom (pa samim tim ni ispravljene, iz čega sledi da ovo staro još uvek važi).

Ispravi me ako grijesim, ali ranije si rekao da je knjizurina iz 1960. zlatni standard, a onda ipak da stvari idu po tom novom, a ti se opet vracas tom starom. Koji onda da se prati? Taj iz 1993.? Zasto ga i sam ne koristis cesce?

Citat:
Citat:
_djevojka_:
Pa to vraca na onu temu o pravilnosti. Sta je pravilnije - bazen ili basen?

Citat:
Već sam ti odgovorio na slična pitanja, a ako planiraš da se doveka igramo pitanja i odgovora da bi dokazala ne znaš ni sama šta, nađi nekog drugog.

Pitala sam te za misljenje, jer k'o golub pismonosa prenosis 'sta pravopis kaze', pa rekoh da vidim sta stvarno mislis o pravilnosti posljednjeg. A izgleda da nemas misljenje, sto je opet cudno, jer se radi o pravopisu.
[ Mikky @ 01.10.2006. 23:06 ] @
_djevojka_, tvoji postovi su stvarno naporni za citanje i cesto ostajes bez argumenata. Nemoj ovo da shvatis kao napad na tebe ili nesto slicno (jer to i nije) nego kao konstruktivnu kritiku i predlog da poradis na tome.
[ _djevojka_ @ 02.10.2006. 04:36 ] @
@Mikky,

Hvala na konstruktivnom predlogu. Opet, ako citanje zahteva prevelik napor, mozda nije ni zdravo forsirati. ES ima dovoljno laksih tekstova. :)
[ _djevojka_ @ 02.10.2006. 05:24 ] @
@Bojan Basic,

Citat:
Pokušavam da kažem: ako u starom piše jedna stvar, a u novom za tu istu stvar piše drugačije, ispravno je ono što kaže novi. Koliko može biti teško to shvatiti?

Sta onda kaze novi? Da li je ovo po novom:
Citat:
jeftin, jeftinoća (običnije nego jevtin i sl.)


Ako jeste, zasto onda glavni dnevni list (Politika) forsira jevtinocu, jevtinocu i jevtinocu?

Politika, 16.09.2006.
Citat:
Posle poraza fudbalera Zvezde u Liberecu
Nema rezultata s jevtinim igračima


Politika, 14.08.2006.
Citat:
Olimpijsko odbrojavanje
...Nekadašnja Centralna planska komisija nikad nije ni raspolagala takvim sumama novca kakvim sada barata Pekinški organizacioni komitet, a još manje je mogla i umela da svoje planove saobrazi svetskim tehničkim standardima. Iako je jedna od osnovnih obaveza organizatora da događaj ne sme da bude ni skup ni ekstravagantan, dve se stvari u praksi podrazumevaju: ono što je dobro – a sve mora da bude dobro – ne može da bude i jevtino i, drugo, olimpijada je zgodan povod da se uz nju mnogo šta uradi što inače bez nje ne bi bilo urađeno. Zato i nema lakog odgovora na pitanje koliko će olimpijada koštati.


Dok Politika forsira jeVtinocu, Glas Javnosti i Vecernje novosti uglavnom prate ono sto je jeFtino. Zasto onda jeVtino?

Citat:
Pokušavam da kažem: ako u starom piše jedna stvar, a u novom za tu istu stvar piše drugačije, ispravno je ono što kaže novi. Koliko može biti teško to shvatiti?

Ko od ovih grijesi? Ko od ovih ne zeli da prihvati ono sto zoves ispravnim?
[ _djevojka_ @ 02.10.2006. 05:35 ] @
@Bojan Basic

Bazen ili basen?

Da li je neko od vas plivao u basenu?

Evo sta kaze Ivan Klajn, u njegovom Recniku jezickih nedoumica (drugo preradjeno i dopunjeno izdanje):

Bazen je uobicajeno kod nas; pravilnije bi bilo basen (od fr. Bassin, u svim znacenjima) (str. br. 15)

Svaka cast Klajnu, ali nikad nisam plivala u basenu niti cu. Takodje, primjetices da koristi rijec ‘pravilnije’.

Zasto je gospodinu Bojanu Basicu ispod casti da prizna tu rijec (pravilnije), ako nije Klajnu?
[ srki @ 02.10.2006. 09:30 ] @
@_djevojka_:
Ne znam zasto te interesuje kako Bojan govori i koje reci cesce koristi. Ako te interesuje vise o njemu onda mu posalji PP i nadjite se na nekom dating sajtu. Sa druge strane ako te interesuje sta je pravilno/nepravilno onda to i pitaj (mada mislim da si vec dobila odgovore).

Ja stvarno ne znam zasto bi Bojan znao zasto Politika koristi jevtino a Glas javnosti jeftino. Stvar izbora i nema nikakve veze sa temom.

A sto se tice bazena, Ivan Klajn nije rekao da je to nepravilno.

Citat:
Ispravi me ako grijesim, ali ranije si rekao da je knjizurina iz 1960. zlatni standard, a onda ipak da stvari idu po tom novom, a ti se opet vracas tom starom. Koji onda da se prati? Taj iz 1993.? Zasto ga i sam ne koristis cesce?

I na to je odgovorio ali bi trebalo pazljivije da citas. Rekao je da taj koristi jer ima vise primera i obimniji je. I rekao je da stvari koje nisu promenjene u novom i dalje vaze i onda te stvari mozes koristiti iz starog. Ja stvarno ne vidim sta ti predstavlja problem.
[ _djevojka_ @ 02.10.2006. 09:58 ] @
Citat:
srki: @_djevojka_:
Ne znam zasto te interesuje kako Bojan govori i koje reci cesce koristi.

Pitala sam sta je pravilno, i po kom pravopisu jer nemam nijednu od ta dva izdanja pored sebe.
Razlog sto sam pitala: kada neko forsira pravopis, da vidim da li se osoba i sama pridrzava njega.

Citat:
Ako te interesuje vise o njemu onda mu posalji PP i nadjite se na nekom dating sajtu.

@srki, ne znam cemu ovakav komentar, kada su i decaci u modi. Da li vredi da i ti procitas ovu recenicu za sebe? Opaska za opasku, jer komentar nije produktivan.

Citat:
Ja stvarno ne znam zasto bi Bojan znao zasto Politika koristi jevtino a Glas javnosti jeftino. Stvar izbora i nema nikakve veze sa temom.

Pa ima veze sa temom. Pitala sam sta noviji pravopis kaze o jeFtino vs jeVtino, a gore nije navedeno izdanje.

Citat:
A sto se tice bazena, Ivan Klajn nije rekao da je to nepravilno.

Klajn je rekao da je jedna rijec pravilnija, a ne da je jedna ispravna, a druga ne. Znaci ne da li je pogresno ili ne, nego koja je rijec pravilnija. A tema se upravo bavi time.

Basic je poceo sa sljedecim:
Citat:
Ne može tebi da se čini da je pravilnije nešto kada je merilo pravilnosti Pravopis, a videli smo šta u njemu piše. Može jedino da ti se čini da je jedno lepše od drugog, logičnije od drugog, prirodnije od drugog i sl.


Zasto Klajn misli da neka rijec moze biti pravilnija od druge, a diskutant ne moze da ukopca da je to moguce?
[ galet@world @ 02.10.2006. 11:13 ] @
Citat:
Ne znam uopšte gde nalaziš materijala za ovakvo lupetanje, niti gde si pročitala to što „i sam kažem“.


Kao što vidiš djevojko postoje pravilne a ružne i uvredljive reči. Te reči su dozvoljene samo onima u kojih je i nož i pogača, jer izgleda da se oni drže one latinske: Quod licet Iovi, non licet bovi.

[ jablan @ 02.10.2006. 11:26 ] @
Citat:
_djevojka_: Zasto Klajn misli da neka rijec moze biti pravilnija od druge, a diskutant ne moze da ukopca da je to moguce?

Klajn tu kaže "pravilnija" u smislu etimologije, a ne pravopisa.
[ _djevojka_ @ 02.10.2006. 15:49 ] @
@jablan,

U cetvrtom izdanju Recnika jezickih nedoumica (1997. godina) stoji sljedece:

'Pravopisna tumacenja uskladjena su s novim Pravopisom Matice srpske (1993), uz izvesna mala odstupanja koja su naznacena kao takva. Za pojedine reci i dalje se upucuje na Pravopis iz 1960. godine (skracenica P 60), buduci da je on imao znatno obimniji rečnik, a da su njegova osnovna nacela zadrzana i u novom Pravopisu.'

Brboric (O jezickom raskolu, 2000.) opet navodi:

'Ali kad je rec o pravopisu uopste – treba pre svega imati na umu da se njime ne uredjuje svekolika standardnojezicka problematika, vec zapravo njen samo jedan deo. Druge se oblasti standardnojezicke problematike uredjuju mnostvom drugih jezickih instrumenata, kao sto su: opsta normativna gramatika, normativni recnik i citav niz specijalistickih terminoloskih recnika i normativnih jezickih prirucnika (Radovanovic 1979:82).'

Prateci pravopis kao da je sve i svja, stice se utisak da clan koji tvrdi da ne moze nesto da se cini pravilnije, nego samo tacno i pogresno – ima suzene vidike.
[ jablan @ 02.10.2006. 15:56 ] @
Čudno nisi boldovala sledeću rečenicu:
Citat:
Druge se oblasti standardnojezicke problematike uredjuju mnostvom drugih jezickih instrumenata, kao sto su: opsta normativna gramatika, normativni recnik i citav niz specijalistickih terminoloskih recnika i normativnih jezickih prirucnika

Za one kojima treba tumačenje (a očigledno treba), to što postoji još nešto osim pravopisa, ne znači da ima manje i više pravilno. Konsultuj rečnik u vezi značenja reči "normativno", koja se u prethodnoj rečenici pojavljuje tri puta.
Citat:
_djevojka_: Prateci pravopis kao da je sve i svja, stice se utisak da clan koji tvrdi da ne moze nesto da se cini pravilnije, nego samo tacno i pogresno – ima suzene vidike.

Govori u množini, jer nije samo jedan član, već nas ima više. Na kraju krajeva, ne vidim da je iko od nas izrazio interesovanje da čuje tvoje mišljenje o širini naših vidika.
[ superbaka @ 02.10.2006. 16:01 ] @
kako se pravilno kaze, pametan ili pametniji popusta?
[ fanfon @ 02.10.2006. 16:53 ] @
Pravilno je na oba nacina, samo drugi je manje sarkastican u odnosu na onog ko ne popusta
Nego, sta je pravilnije: sendvič ili sendvić?
[ Backy @ 02.10.2006. 17:11 ] @
kol'ko ja znam, sendvič je reč engleskog porekla a oni nemaju slovo ć :)
[ _djevojka_ @ 03.10.2006. 08:21 ] @
@jablan,

Citat:
Citat:
_djevojka_: Prateci pravopis kao da je sve i svja, stice se utisak da clan koji tvrdi da ne moze nesto da se cini pravilnije, nego samo tacno i pogresno – ima suzene vidike.

Citat:
Govori u množini, jer nije samo jedan član, već nas ima više. Na kraju krajeva, ne vidim da je iko od nas izrazio interesovanje da čuje tvoje mišljenje o širini naših vidika.

Nema potrebe da se govori u mnozini, jer se ne odnosi na mnozinu nego na jednog clana - @Bojan Basic i njegovo naprasno ponasanje. Pogresno si shvatio da se ovo odnosi na tebe.

A kad smo kod boldovanja, iskopala sam vec pozutjelu stranicu Politike ekspres (sredina decembra 1996, ne pise tacna strana, ali je bilo nekoliko clanaka o Brboricu tih dana). U jednom intervjuu (pod naslovom Pravopis nije dobropis) on kaze:

‘Pravopis vas ne uci ni leksici, ni morfologiji, ni tvorbi reci, ni sintaksi, ni ‘dobropisu’ – pravopis vas uci samo onome kako cete napisati ono sto odaberete iz obilja koje se zove knjizevni jezik, ili, jos preciznije – standardni jezik. Ako ce se u svome nastojanju da se jezicki obrazujete oslonite samo na pravopis, vi cete mozda i nauciti veliko i malo slovo, kako se transkribuju strana imena, gde se stavlja zapeta, gde se stavlja tacka, kako se reci rastavljaju na slogove, znacete, posto je to u nasem pravopisu vazno, gde se i kako se suglasnici jednace po zvucnosti i sl., ali vam to nece pomoci da budete stvarno pismeni. U tom smislu pravopis vas uci jezickoj formi, ali vas ne uci, ili vas uci jako malo, i jezickom sadrzaju.’

Opet, ovo se ne odnosi na tebe, nego na clana @Bojan Basic.

Citat:
fanfon: Pravilno je na oba nacina, samo drugi je manje sarkastican u odnosu na onog ko ne popusta:D
Nego, sta je pravilnije: sendvič ili sendvić?


A oči ili oći? :) Ne znam koje si godiste, ali bilo je dosta ljudi koji su se zgrazavali kad je Tajci pjevala '...oći' tokom Evrovizije...koju godinu pred raspad. Valjda sto se rimovalo sa 'noći'.

Citat:
superbaka: kako se pravilno kaze, pametan ili pametniji popusta?

Kaze se: neopterecenost o tome sta ce neko drugi odluciti da uradi/misli/pise. Sto ljudi, sto cudi.
[ galet@world @ 04.10.2006. 17:39 ] @
@Backy
A "kako i na koji način" si to ustanovio?

[Ovu poruku je menjao galet@world dana 04.10.2006. u 18:50 GMT+1]
[ galet@world @ 04.10.2006. 18:48 ] @




"Pravopis vas ne uci ni leksici, ni morfologiji, ni tvorbi reci, ni sintaksi, ni ‘dobropisu’ – pravopis vas uci samo onome kako cete napisati ono sto odaberete iz obilja koje se zove knjizevni jezik, ili, jos preciznije – standardni jezik. Ako ce se u svome nastojanju da se jezicki obrazujete oslonite samo na pravopis, vi cete mozda i nauciti veliko i malo slovo, kako se transkribuju strana imena, gde se stavlja zapeta, gde se stavlja tacka, kako se reci rastavljaju na slogove, znacete, posto je to u nasem pravopisu vazno, gde se i kako se suglasnici jednace po zvucnosti i sl., ali vam to nece pomoci da budete stvarno pismeni. U tom smislu pravopis vas uci jezickoj formi, ali vas ne uci, ili vas uci jako malo, i jezickom sadrzaju."

Ako smem da pitam, ne čini li vam se možda da bi umesto "crvene" reči bilo bolje: budući da...

"I pošto se toliko ponosiš svojim „otkrićem“ razinom, možda bi sad mogao da „prevedeš na srpski“ reči koje su ovde obeležene crvenom bojom. Baš me zanima dokle bi stigao."

Malo kasnije sam ugledao i ovde tu reč pa to mora uskoro da postane pravilno, ako već nije.

[ Bojan Basic @ 05.10.2006. 15:49 ] @
• Klajn u „Rečniku jezičkih nedoumica“ navodi da se pošto može koristiti kako u vremenskom tako i u uzročnom značenju. (2002)
• Rečnik Matice srpske kao značenje I 2 veznika pošto navodi „uzročni, izriče uzrok radnje glavne rečenice“ i kao sinonime navodi jer, budući da, zato što. (1971)
• M. Stevanović u svojoj velikoj gramatici posvećuje gotovo tri stranice (II tom, tačka 804) uzročnom značenju veznika pošto. (1964)

Pohvale za trud, ali bolje odustani, vidiš da ti ovo baš nikako ne ide od ruke.
[ galet@world @ 05.10.2006. 17:16 ] @
Citat:
Bojan Basic: Pohvale za trud, ali bolje odustani, vidiš da ti ovo baš nikako ne ide od ruke.

Taman posla da odustanem - kad mi ovako dobro ide od ruke!
U tren oka sam saznao ono što nisam znao, a nisam se mučio kao Klajn ili M. Stevanović (na tri strane!!!)
Ne znam samo šta im je bilo kad su se toliko mučili oko tako jednostavne stvari???
Ali hvala i njima i tebi!
[ Ivci @ 12.10.2006. 23:23 ] @
Zna li neko kako je pravilnije jaganjaca ili jagnjadi?
[ lucrezia @ 13.10.2006. 09:00 ] @
Jagnje, množina jagnjići, jaganjci
Jagnjad je zbirna imenica isto kao i telad, prasad, lišće, kamenje.
Dakle, oba su izraza pravilna.
[ Milan Gligorijevic @ 21.10.2006. 13:25 ] @
Kako je pravilno, Tutorijal ili Tutorial?
Ja mislim da je sa "J" ali nisam siguran.
Hvala.
[ jablan @ 21.10.2006. 14:00 ] @
Pa s obzirom da nije u pitanju reč iz književnog jezika, ni jedno ni drugo nije pravilno. Ako bi se reč usvojila i postala tuđica, svakako bi to bio oblik sa J (kao radijator npr.).

Uvek se može koristiti prevod, npr. vodič, uputstvo itd.
[ JimRainor @ 22.10.2006. 20:06 ] @
Ne znam da li je ovo pravo mesto da pitam, ali mi je zaista potrebno.
unapred hvala.
[ JankoNIS @ 22.10.2006. 20:08 ] @
Odvojeno.
[ jablan @ 22.10.2006. 20:20 ] @
Citat:
JankoNIS: Odvojeno.

WTF!

Spojeno, naravno.
[ JankoNIS @ 22.10.2006. 20:32 ] @
@ jablan:

Ne sumnjam da ce JimRainor pronaci odgovor na svoje pitanje, ali si me sada zestoko zbunio. Ako ti je odgovor ozbiljan, odoh ja da pretrazim pravopis srpskog jezika. Ipak mislim da se samo salis.
[ jablan @ 22.10.2006. 20:42 ] @
Citat:
JankoNIS: Ako ti je odgovor ozbiljan, odoh ja da pretrazim pravopis srpskog jezika. Ipak mislim da se samo salis.

Ne bi ti škodilo, izgleda...

Vrlo je logično, kad malo razmisliš. U pitanju je aorist glagola biti, drugo (i prvo - bismo) lice množine. Kao videste, pogrešismo... Naravno, češće se koristi kao pomoćni glagol u potencijalu (radili biste, gledali bismo)
[ JankoNIS @ 22.10.2006. 21:08 ] @
Izvinjavam se na unetoj pometnji...
Nisam bio u pravu...
Sada je vreme da se povucem...
[ crews_adder @ 22.10.2006. 23:08 ] @
Mi bismo do malocas u poslu, a sad bi smo po pivo.
[ cynique @ 22.10.2006. 23:14 ] @
Ne znam jeli netko spomenuo (ne da mi se sad čitati svih 12 stranica :), ali pravopis i lingvistika imaju zajedničkog otprilike koliko i Chomskyeva hijerarhija (formalnih) jezika i perifrastična konjugacija pasivna. Dakle nimalo :) Zato je lijepo vidjeti da je netko postove preimenovao u "pravopis"..

PS: Vi Srbi niste ni svjesni koliko ste sretni što vam jezični oci (tj. narodne mase u medijima i akademiji koju puno više utječu na formiranje govornog jezika od njih) preferiraju strane posuđenice, umjesto masakriranja jezika brain-damaged tvorbenim pravilima. Kad čujem "oloslovlje" umjesto matematika, "spremnik" umjesto memorija, "dretva" kao prevod za thread (umjesto udomaćenog "nit") i sl. dođe mi da se izbljujem. No kako bi to S. Babić rekao, "ti bespotrebni anglicizmi su napad na samo tkivo hrvatskog bića". Kad se javno ne blamiraju ovakvim intelektualnim proljevima, ti beskorisni društveni paraziti pretakaju iz šupljeg u prazno raspredajući u beskonačnost raspre o tome jeli pravilnije "ne ću" ili "neću", "sport" ili "šport", "za ništa" ili "ni za šta".. Za to vrijeme se ne mogu dogovoriti oko trenutno IIRC 4 aktualna pravopisa, lukavo svakih desetak godina provodeći toliko radikalnih reformi (koje, jelte, posve slučajno korspondiraju sa promjenom vladajuće političke garniture) i tako pridajući smisao svojoj besmislenoj egzistenciji. Dok jedan prosječan lektor naplaćuje po kartici koliko sveučilišni profesor dobije za 5 sati predavanja...
[ jablan @ 22.10.2006. 23:34 ] @
Citat:
crews_adder: Mi bismo do malocas u poslu, a sad bi smo po pivo.

Ne unosi sad ti zabunu, u oba slučaja treba spojeno. Ali je svakako dobar primer.

@cynique: pa ne znam; jesu kod vas nova pravila (mislim na "pohrvatljavanje" stranih reči po svaku cenu) nakaradna, ali ih barem imate. Kod nas jedni strane reči prevode, drugi pozajmljuju, a oni kojima je jezik posao - ćute...
[ srki @ 23.10.2006. 03:05 ] @
Citat:
JimRainor:Pravopis: jel' se pise BISTE ili BI STE 


Ja bih
Ti bi
On/Ona bi

Mi bismo
Vi biste
Oni bi
[ tdjokic @ 23.10.2006. 05:09 ] @
Citat:
crews_adder: Mi bismo do malocas u poslu, a sad bi smo po pivo.

Mi bejasmo do malocas u poslu, a sad zeli mo po pivo.
Ja bih do malocas u poslu, a sad bi h u nuznik.

@srki: a gde su ti deca i zene, bre?

ja bih - OK
Ti bi - OK
On/Ona bi - Ono bi

Mi bismo
Vi biste
Oni bi - One/Ona bi
[ Pravopis @ 25.10.2006. 00:45 ] @
Plakat cu ili plakacu
[ misko2004 @ 25.10.2006. 02:58 ] @
Plakaću (ili cu plakati). Futur I, gradi se od prezentske osnove kada se od infinitiva odbije nastavak -ti i na tu osnovu dodajes nastavke (cu, ces, ce, cemo, cete, ce).
Znaci: plakati -> plaka + cu -> plakaću
Nadam se da sam potrefio
[ Vole Domu @ 25.10.2006. 07:49 ] @
pod uslovom da nisi hrvat,.
[ _djevojka_ @ 25.10.2006. 11:40 ] @
Osoba koja je postavila pitanje nije jasno definisala koja pravila trazi, tj. za koji jezik.

Citat:
Vole Domu: pod uslovom da nisi hrvat,.

Svasta. Mozes biti hrvat, i govoriti srpski, a mozes biti hrvat i govoriti novokomponovani bosnjacki. Mozes biti hrvat i koristiti hrvatski. Tema se bavi jezikom.
[ Samurai Jack @ 25.10.2006. 13:13 ] @
Devojko ne komplikuj.
Na srpskom jeziku pravilno je ''plakaću''. Objašnjenje je par postova iznad. Jasno je ko dan šta je Vole domu hteo da kaže. Na hrvatskom jeziku je ''plakat ću''. Oni ubacuju to ''t'', ne pitaj me zašto, ne poznajem njihovu gramatiku, znam samo kako pričaju..
Pozdrav...

[Ovu poruku je menjao Samurai Jack dana 25.10.2006. u 14:47 GMT+1]
[ Samurai Jack @ 25.10.2006. 13:46 ] @
Pardon, ispravljam...
[ galet@world @ 30.10.2006. 06:38 ] @

''pjevat ću''

''pjevat'' mislim da se ovaj oblik zove krnji infinitiv ili tako nekako, i tu nije dodato nikakvo "t" nego je oduzeto "i"



[Ovu poruku je menjao galet@world dana 30.10.2006. u 18:57 GMT+1]
[ Slobodan Trebovac @ 30.10.2006. 22:34 ] @
Rezultati sa Google-a:

Citat:
Results 1 - 10 of about 39,100 for obezbjediti.

Results 1 - 10 of about 116,000 for obezbijediti.


Interesantno.
[ Lalemajstormoler @ 24.11.2006. 19:35 ] @
Dobio sam lektorsku opomenu da mi ovo JER nije bilo potrebno u recenici ispod.Da li su u pravu?


Ne izlazim u taj kafic iz razloga JER ima puno botanicara,narkomana itd......
[ goranvuc @ 24.11.2006. 19:47 ] @
Nisam bas siguran.

Mislim da je trebalo:

a) Ne izlazim u taj kafic JER ima puno botanicara,narkomana itd......
b) Ne izlazim u taj kafic iz razloga STO ima puno botanicara,narkomana itd......
[ []-_-[] @ 24.11.2006. 20:51 ] @
off topic
ja se izvinjavam

da neotvaram drugo temu

kako je pravilno

U ulozi bancinog ( banchinog ) klijenta mogu se naci...

ili

U ulozi bankinog klijenta mogu se naci...

da se razumemo , prof. je reko kao prvi primer

pozz
[ Davor Vlajkovic @ 24.11.2006. 21:00 ] @
Sa Č je OK.

What's wrong with klijent banke? ;)
[ Nabukodonosor @ 24.11.2006. 22:48 ] @
Citat:
Ne izlazim u taj kafic iz razloga JER ima puno botanicara,narkomana itd......

Pa brate to ti je kao da si rekao "zbog radi zato"...ili "cak sta vise"...znaci odluci se za jedno...znaci treba kao sto je goranvuc rekao.
[ SlobaBgd @ 24.11.2006. 23:07 ] @
Lako cemo za "bancinog/bankinog", sta je sa ovim:

Citat:
[]-_-[]: off topic
ja se izvinjavam
da neotvaram drugo temu
kako je pravilno
U ulozi bancinog ( banchinog ) klijenta mogu se naci...
ili
U ulozi bankinog klijenta mogu se naci...
da se razumemo , prof. je reko kao prvi primer
pozz



ne otvaram
rekao
[ Davor Vlajkovic @ 24.11.2006. 23:30 ] @
http://pravopis.tripod.com/
[ dusanl @ 25.11.2006. 00:56 ] @
Citat:
bobicbranislav2000: Dobio sam lektorsku opomenu da mi ovo JER nije bilo potrebno u recenici ispod.Da li su u pravu?


Ne izlazim u taj kafic iz razloga JER ima puno botanicara,narkomana itd......

Mislim da je sa JER.
Sa JEL se postavlja pitanje.
Mozda gresim.
[ a1200 @ 25.11.2006. 01:08 ] @
Citat:
Sa JEL se postavlja pitanje.


Da kao ono:
Jel vidis nesto?!
-Vidim slovo 't'
- Da nisi nesto tela



Jbg, ja hronicno gresim kad se pise "ne" odvojeno i zajedno... ostak ili ne(?)dostatak osnovnog obrazovanja, u stilu - zbogom skolo, nisam te ni volo
[ braker @ 25.11.2006. 02:01 ] @
NE se pishe odvojeno od rechi koje oznachavaju radnju-Danas ne idem u shkolu.
NE se pishe sastavljeno s rechima kojima se neshto opisuje-To je neodgovorno ponashanje.

IZVOR:Zabavna gramatika 2,str.18-Kreativni centar,za uchenike 2. razreda osnovne shkole.
[ a1200 @ 25.11.2006. 11:20 ] @
he, he...
Hvala na odgovoru :)
[ Toxter @ 25.11.2006. 14:46 ] @
Citat:
braker: NE se pishe odvojeno od rechi koje oznachavaju radnju-Danas ne idem u shkolu.
NE se pishe sastavljeno s rechima kojima se neshto opisuje-To je neodgovorno ponashanje.

IZVOR:Zabavna gramatika 2,str.18-Kreativni centar,za uchenike 2. razreda osnovne shkole.


Koliko se secam cita se kao da je spojeno, a uvek se pise odvojeno osim u tri izuzetka:
necu, nemoj, nemam

Mada, mozda me secanje slabo sluzi
[ petar_ns @ 25.11.2006. 18:55 ] @
Recca "ne" se uz imenice i prideve pise zajedno (neznanje, nevocek, nezahvalnost, nebriga, nezreo, nepismen,...), a odvojeno kada stoji uz glagol (izuzetke je neko vec naveo - necu, nemam i nemoj).
[ igorpan @ 26.11.2006. 11:13 ] @
Boze , ko da je turski pa se raspravljamo oko reci koje koristimo svaki dan
[ DjoleReject @ 26.11.2006. 15:34 ] @
Citat:
Toxter: Koliko se secam cita se kao da je spojeno, a uvek se pise odvojeno osim u tri izuzetka:
necu, nemoj, nemam

Mada, mozda me secanje slabo sluzi :)


Ovo me oduvek odusevljavalo. Voleo bih da saznam ko je prvi izgovorio ovu stvar, jer je izazvala puno gluposti medju Srbljem, koji su mislili da je od pravila to dovoljno. Nisi ti kriv, 100 puta sam cuo ovo i nemam pojma ko ga izmisli. Nas jezik je prelep, ali zajeban do zla Boga. Najsigurnije pravilo je: kad vidis gramaticko pravilo koje je prejednostavno - sigurno je pogresno!

NE DELJOM NERADIMO!!!
[ germany @ 26.11.2006. 16:02 ] @

Ma nista prostije. Uzmes Desicev pravopis,i veoma jednostavno i lako,razbijes svoje nedoumice oko recce *ne* i ostalih stvari u srpskom jeziku.
Ja licno smatram da je nas jezik veoma lak,samo ako ga na vrijeme naucis pravilno. Veliki je problem sto vecina pravopis na startu pogresno nauci,i posle ti je to ispravljanje *krive Drine* :-)
[ Toxter @ 26.11.2006. 23:50 ] @
Citat:
DjoleReject:... NE DELJOM NERADIMO!!!


Pomocu recce 'ne' tvorimo negaciju.
Sta bi bila 'delja'???
Nedelja je imenica, pa se stoga pise spojeno.
Ti si ovde napisao notornu glupost: 'NE DELJOM NERADIMO'

Ja sam se ogradio da me mozda secanje slabo sluzi,
pretpostavljam da je petar_ns na pravom putu.
[ kelja @ 27.11.2006. 00:00 ] @
Citat:
Ja licno smatram da je nas jezik veoma lak


Aha...narocito ako nisi stranac.
A glede pravopisa...jednom je Krleza napisao:"Imamo najsavrseniji pravopis na svetu,koji se menja svakih 10 godina".Tako da ... :)

Doduse,ovo pravilo za pisanje recce 'ne' nije menjano vec... pa ima sigurno vise od 10 godina :)

[Ovu poruku je menjao kelja dana 27.11.2006. u 01:44 GMT+1]
[ mulaz @ 27.11.2006. 00:36 ] @
hehe :)
budite srecni da niste ucili slovenacki :)
kao prvo ima 'dvojina', znaci:
jaz sem (ja sam), midva sva (nas dvoje smo), on je ; znaci oseban oblik za dve osobe

a onda samo pisanje je uzas
Ako se osoba zove [Rajli] Reilly, onda se [sa Rajljem] pise "Z ReillyJem"

a ima jos puno cudnih i nelogicnih pravila

posto nisam nikad ucio srpski u skoli, izvinjavam se za nke druge moguce pravopisne greske u ovom postu :)
[ qpqp @ 27.11.2006. 09:40 ] @
Citat:
goranvuc

Nisam bas siguran.

Mislim da je trebalo:

a) Ne izlazim u taj kafic JER ima puno botanicara,narkomana itd......
b) Ne izlazim u taj kafic iz razloga STO ima puno botanicara,narkomana itd......


Ovo je tocno, bar sto se tice hrvatskog, ali mislim da je u biti isto i na srpskom.
Provjereno s apsolventom hrvatskog jezika ;)
Iako je kako kaze najbolje rijesenje:
Ne izlazim u taj kafic zbog toga sto ima puno botanicara, narkomana itd......
[ Nenad Vranjanac @ 27.11.2006. 11:10 ] @
valjda 4 izuzetka, a ne 3: necu, nemam, nisam, nemoj

tako je bar bilo kad sam ja iso u skolu :D
[ DjoleReject @ 27.11.2006. 15:02 ] @
Citat:
Toxter: Pomocu recce 'ne' tvorimo negaciju.
Sta bi bila 'delja'???
Nedelja je imenica, pa se stoga pise spojeno.
Ti si ovde napisao notornu glupost: 'NE DELJOM NERADIMO' :D

Ja sam se ogradio da me mozda secanje slabo sluzi,
pretpostavljam da je petar_ns na pravom putu.


Jel neko primetio rapidno opadanje smisla za humor na ovom forumu? Koji je vama penis ljudi, jbt...
[ svetlanalane @ 27.11.2006. 18:49 ] @
Malo se udaljismo od osnovnog pitanja.
Naime opomena pokretaču teme je stigla potpuno opravdano zato što je deo teksta "iz razloga" nepotreban.
Ljudi stalno greše, da bi potencirali svoje iskaze (a često naravno i iz neznanja), upotrebaljavajući reči koje imaju isto (ili veoma slično) značenje.
Ta se pojava inače zove PLEONAZAM (nepotrebno gomilanje reči istog, odn. sličnog značenja). Na primer: isto takođe, jeste da, često puta.......
Pozzz
[ galet@world @ 02.12.2006. 16:04 ] @
DjoleReject:
Citat:
Jel neko primetio rapidno opadanje smisla za humor na ovom forumu? Koji je vama penis ljudi, jbt...

E vala baš...
a lepo si napisao:"NE DELJOM NERADIMO!!!"
Očigledne su dve namerne "ispravke"
Ti nisi hteo da naturiš svoju gramatiku, pa mi ne moramo ni da je prihvatimo.
Tvoja gramatika, prema tome, nije ni naturalna ni moralna - je l' tako?
[ mvan @ 08.12.2006. 22:08 ] @
ustvari ili u stvari?
prekoputa ili preko puta?
upravu ili u pravu?
uredu ili u redu?
orman ili ormar?

[ nicr @ 08.12.2006. 22:14 ] @
sve sto si naveo zavisi od teksta u kom se nalazi (sem zadnje nedoumice, ispravno, ormar)
[ Bojan Basic @ 08.12.2006. 22:49 ] @
Nicr, da nisi slučajno pogledao u Pravopis pre nego što si ovo napisao (a očigledno nisi), ili pišeš reda radi?

U stvari se uvek piše odvojeno; u pravu takođe (osim ako ne predstavlja dativ/lokativ imenice uprava, što sumnjam da je mvan želeo); u redu isto (naravno, opet osim dativa/lokativa imenice ured); ispravno je i orman i ormar.
[ nicr @ 08.12.2006. 23:56 ] @
necu davati povoda za raspravu. Pisem jer smatram da je tako ispravno, a ono sta je mvan zelio,...svaka ti cast, ma lepo mu procita misli.
[ galet@world @ 09.12.2006. 07:50 ] @

A kako se izgovaraju reči: u kući, iza kuće, u rupi, kod rupe, u školi, na školi, na ruku, pod ruku i t. d.
Nekada sam učio da se te reči izgovaraju kao jedna s tim što naglasak prelazi sa imenice na predlog (enklitiku) ispred nje, međutim, na selu se to više čini nego po gradovima.
Ali očigledno je da za neke reči to nekad važi a nekad ne, na primer: na putu - na put, kraj glave - uz glavu i sl.
Za neke reči to ne važi uopšte kao što su reči: livada, oranica, prozor(?), lasta(?), podrum i t. d.
Postoje li neka posebna pravila?

[ Bojan Basic @ 09.12.2006. 11:53 ] @
Citat:
nicr:
Pisem jer smatram da je tako ispravno

To što ti smatraš je jedno, a u Pravopisu piše sasvim drugačije. Ovakvim odgovorom samo dovodiš ljude u zabludu, i zamolio bih te da ubuduće pre nego što nešto napišeš proveriš u literaturi da li dobro smatraš.

Galet@world, nekada su se akcenti po pravilu obavezno prenosili na predloge, pa je bilo pravilno U gradu, ne i u grAdu, i ostali primeri koje navodiš. Danas je sasvim ispravno reći u grAdu.
[ galet@world @ 09.12.2006. 19:16 ] @

Bojane i ja bih tebe zamolio da, ako vec nesto "objašnjavas" onda to objasni kako treba, a ne preko k...(olena).
Treba li da "gledam u bob" šta ti znače velika slova u tvom tekstu: "U gradu" i "u grAdu", a posebno što u tom slučaju naglasak ne prelazi na predlog - niti ko tako kaže niti je kazivao, ali kaže se idem "ugrad" gde je kratko silazni naglasak na u i dužina na a i predlog i imenica se izgovaraju kao jedna reč - i onda - ne mora ni tako nego kao dve reči.
Pravilno je i jedno i drugo. Ako ovde ne mogu da se napišu naša četiri akcenta, može da se napiše koji su i gde su, a reči mogu da se napišu sastavljeno, ne zato što tako treba pisati, nego zato da se pokaže kako se izgovaraju ili kako mogu da se izgovaraju.
I objasni koju ulogu u tvom izrazu "sasvim ispravno" ima reč "sasvim".


[Ovu poruku je menjao galet@world dana 09.12.2006. u 20:51 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 09.12.2006. 20:27 ] @
Velika slova određuju mesto naglaska, a koji je akcenat u pitanju odrediš sam pošto nema mnogo varijanata u opticaju (ako napišem: „JugOslavija, a ne JugoslAvija“, veliki broj ljudi će identifikovati na koje akcente mislim).

Nema veze, mogu da pišem i s akcentima, u tom slučaju ono što sam govorio glasi: „Nekada su se akcenti po pravilu obavezno prenosili na predloge, pa je bilo pravilno ù gradu, ne i u grádu, i ostali primeri koje navodiš. Danas je sasvim ispravno reći u grádu.“ Genitiv „današnjeg“ izgovora je iz grȃda, dativ ka grȃdu itd. (u ovom primeru, akcenat se menja jedino u lokativu). Ovo naravno nije jedini slučaj, već samo ilustracija. Isto se može reći i za primere koje si ti naveo, a ako te zanima još nešto konkretno, kaži.

Pitao si i postoje li neka posebna pravila — pretpostavljam da pod tim podrazumevaš pravila za prenošenje akcenta na predloge, tj. pravila „starog“ izgovora. Pravila postoje (zapravo, postojala su), ali i pored najbolje volje ne bih mogao sve ovde da ti objasnim. Jedno takvo pravilo, citat iz gramatike Pavešića i Vincea, glasi(lo je): „Akcenat ostaje silazni ako se prebacuje s dvosložnih oblika imenica srednjeg roda s dugosilaznim akcentom koje u nominativu i u genitivu imaju po dva sloga, a osnova im se svršava na jedan suglasnik od čega se izuzimaju zbirne imenice koje se danas svršavaju na -lje, -nje, -će, -đe...“, a takvih pravila ima desetak! Da bi sve to pohvatao trebalo bi ti otprilike isto toliko truda koliko i da tečno progovoriš neki (poteži) strani jezik, i čemu sve to, da bi neko rekao kako govoriš „kao na selu“ (što si i sam primetio)?

Nadam se da sam sad bio jasniji.

Sasvim u „sasvim ispravno“ nema neku posebnu ulogu, samo naglašava.
[ galet@world @ 10.12.2006. 10:23 ] @

@ Bojan Basic

Bio si sasvim jasan. Interesuje me odakle potiče informacija da su se nekada akcenti obavezno prenosili na predloge.
Ja sam skontao neko svoje "pravilo" koje i nije pravilo nego neka orijentacija - ako akcent pređe na predlog onda se te dve reči izgovaraju kao jedna s tim što je akcent na predlogu. Ako ih napišemo zajedno onda i izgledaju kao jedna reč, na primer:
ukući, uzdrvo, podokom, zauvom, podkućom, uzbrdo, nizbrdo.
Dve zadnje reči su čak i nastale tako i pišu se tako, a možda i još neke navedene.
Ali po toj mojoj orijentaciji ne mogu da "svarim" da se i u svim drugim slučajevima obavezno prenosio akcent na predlog jer na primer sledeće reči nekako ne mogu da se izgovore kao jedna:
pod putem kao podnosom, pod rukom kao podokom , iza leđa kao izakuće, od ruke kao oduva, uz stablo kao uzput (ne usput) i sl. Čak se kaže i uza stablo, verovatno da bi se izbegla dva susedna sibilanta.
Generalno bi se moglo reći da se u gradu mnogo ređe prenosi akcent na predlog nego na selu.
Meni lično se više sviđa "seoski" govor.
[ Bojan Basic @ 10.12.2006. 11:17 ] @
Informacija potiče iz knjiga koje su tada bile aktuelne, i još uvek piše u njima.

Nisam se dobro izrazio kad sam napisao „obavezno prenosili“. Za prenošenje akcenata na predloge postojala su pravila koja su se obavezno poštovala, danas ta pravila nisu isključiva. Da bi stekao pojam na šta su ta pravila ličila, citirao sam ti jedno od njih u prošloj poruci.

Od tvojih primera koje „ne možeš da svariš“, u pravu si za pod putem i iza leđa; tu pravila zaista nisu predviđala prenošenje akcenta. Što se tiče ostalih primera, pod rukom se izgovaralo pòd rūkom, od rukeòd rūke, uz stabloùz stāblo, uza stablouzà stāblo.

Evo ti još nekih, možda čak nelogičnijih primera (pišem ih kao rime, velikim slovima obeležavam mesto naglaska, da bi i oni što ne znaju akcente mogli pratiti ovu diskusiju): pred stadom kao „PREDstavljam“; bez koristi kao „BESkorisni“; iza grada kao „IZabrana“; preko stana kao „PREkopana“; iza kuće kao „i ZAkuca“; mimo starca kao „ni MOstarska“, između braće kao „i na ĐUbre će“.

Još sam jedna stvar: kažeš da se te reči izgovaraju kao jedna kad akcenat pređe na predlog. Zapravo, i kad akcenat ne pređe na predlog, ovakve reči opet se izgovaraju kao jedna, pošto se proklitike (predlozi u našem slučaju) izgovaraju zajedno s rečju koja sledi iza njih.
[ galet@world @ 10.12.2006. 15:11 ] @
Citat:
Informacija potiče iz knjiga koje su tada bile aktuelne, i još uvek piše u njima.

Pa naravno, dok god ne izbledi. Ovo ispade duhovito!
Nego evo još jedne stvari.
Mnogo ljudi ima problema (a i ja sam imao) sa deklinacijom imenica koje u nominativu jednine imaju nastavak: - lac.
I opet sam, da ne bih pamtio kako se koji padež kaže, izmislio svoje "pravilo" iliti orijentaciju:
Glas "l" treba uvek reći, ako pri tom ta imenica ne zvuči očigledno loše, a kod nekih reči ne zvuči loše samo u nominativu jednine i genitivu množine, inače uvek.(mislilac, prevodillac, rukovodilac, gledalac, obožavalac, talac i t. d.)
Ali šta je sa imenicama znalac, nevaljalac, krelac, novoselac, mulac, tobolac i sl?
Možeš li malo o tome?
[ Bojan Basic @ 10.12.2006. 20:10 ] @
Citat:
galet@world:
Pa naravno, dok god ne izbledi. Ovo ispade duhovito!

To je i bila namera. ;)

Kada se imenica sa završetkom -lac dobija od glagolskih osnova i označava vršioca radnje, dolazi do prelaska l u o. Postoje izuzeci, Pravopis kaže da su praktično (ovo znači kako ćeš moći da smisliš još takvih imenica ako se baš potrudiš, ali u svakodnevnom govoru nećeš nailaziti na njih) jedina dva izuzetka imenice znalac i nevaljalac, pa su odstupanja od pravila „marginalna, i nimalo ne podrivaju sistemski karakter“.

S druge strane, za imenice sa završetkom -lac koje nisu od glagolskih osnova (tvoje: krelac, Novoselac, mulac, tobolac) do pretvaranja l u o ne dolazi. Ovde se pod izuzetke ubrajaju imenice talac—taoca i palac—paoca (žbica na točku, ne prst!).
[ zokish @ 11.12.2006. 10:46 ] @
da li je definitivno utvrđeno kako se kaže množina od imenice tele (životinja)?

čuo sam za ove varijante:
teoci
telad
telići
[ darkon @ 11.12.2006. 11:58 ] @
Evo jedan zanimljiv tekst na tu temu:
http://listserv.linguistlist.o...L=seelangs&D=1&P=10124
[ Bojan Basic @ 15.12.2006. 21:58 ] @
Citat:
zokish:
da li je definitivno utvrđeno kako se kaže množina od imenice tele (životinja)?

čuo sam za ove varijante:
teoci
telad
telići

Ispravne su sve tri varijante.

Teoci, kao što konstatuje Pravopis iz 1960. (budući da se u novom ne pominje ova imenica), množina je imenice tele (i ređeg telac).

Telad je zbirna imenica, i to je ono što nazivamo supletivnom množinom imenice tele.

Oblike množine poput telići gramatike takođe nazivaju supletivnom množinom. Zapravo, kod nekih imenica to nije prava supletivna množina jer imamo i oblike jednine koji se završavaju na (recimo jarić, golupčić), ali u svakom slučaju i ova varijanta sasvim je ispravna.

Da ne bude kako je ovo jedinstven primer, postoji još imenica koje mogu obrazovati množinu na sva tri načina. Npr., množina od bure je bureta, burad, burići; množina od dugme je dugmeta, dugmad, dugmići itd.
[ galet@world @ 16.12.2006. 18:33 ] @
Nekako mi se čini da su telići, burići i dugmići množine od deminutiva tih imenica.
[ Leyla77 @ 09.01.2007. 12:57 ] @
Molim za pomoc u pitanju je opklada:)
Da li se kaze žvačite ili žvaćite?
[ Bojan Basic @ 09.01.2007. 13:11 ] @
Koliko god čudno zvučalo, ispravno je i jedno i drugo.

Naime, najčešće se u infinitivu govori žvakati, ali u licima žvaćem. Ovo ne odgovara našim glasovnim promenama, jer bi promena po licima od žvakati glasila žvačem (kao skakati—skačem), a žvaćem bi bila promena od žvatati (kao skretati—skrećem). Kako bi se ovo koliko-toliko saniralo, dopušteni su i oblici žvatati u infinitivu, odnosno žvačem u promeni po licima.
[ Leyla77 @ 09.01.2007. 13:13 ] @
Evo sto sam nasla na vikipediji :
"Palatalizacija je jezična pojava u srpskom jeziku gde se suglasnici k, g i h menjaju u č, ž i š.
Sibilarizacija je glasovna promena u srpskom jeziku gde se suglasnici k, g i h u nekim oblicima ispred i menjaju u c, z i s."
Po ovome nema smisla da bude žvaćite, ali koga god da pitam svi govore da je tako, a ja sam opet 99 posto ubedjena da nije.
[ Shadowed @ 09.01.2007. 13:56 ] @
Na zalost, srpski jezik nije odredjen striktnim pravilima tako da postoje brojni izuzeci (kao ovaj slucaj, kao sto je Bojan objasnio).
[ zoran_dojkic @ 09.01.2007. 19:53 ] @
Da li se žvaćite kaže žvačite? Naravno da se žvaćite kaže žvaćite.
Neverovatno pitanje, kao i da si pitala, da li se kaže "eno autobusa" ili "eno ga autobus" (u poslednje vreme uglavnom tako govore). Kada bi se govorilo "eno ga Marko", umesto pravilnog "eno Marka", zamenom ličnog imena "Marko", ličnom imenicom "on", dobili bi užasnu rečenici "eno ga on". Kako je krenulo ne bi me iznenadilo da i do toga dođe. Ima još izmišljotina: izgasiti (neki uređaj), umesto isključiti.
P.S. Nadam se da je jasno da se kaže "eno njega".
[ Bojan Basic @ 09.01.2007. 19:57 ] @
Naravno da je u srpskom jeziku ispravno ono što piše u Pravopisu, ne ono što ti kažeš.
[ zoran_dojkic @ 09.01.2007. 20:16 ] @
To žvačite liči na hrvatsko pogrešno izgovaranje glasa ć. Zato sam tako reagovao. Primeri iz humorističkih serija: dodži, dučan, hočemo, nečemo...
[ Bojan Basic @ 09.01.2007. 21:38 ] @
Ama, može da liči i na kineski, ako u Pravopisu piše da to nije pogrešno, onda nije pogrešno. Dodži, dučan, hočemo, nečemo jesu pogrešni, žvačemo nije, sve lepo piše samo treba neko da uzme i pročita.
[ zoran_dojkic @ 09.01.2007. 22:31 ] @
Citat:
Bojan Basic: Kako bi se ovo koliko-toliko saniralo, dopušteni su i oblici žvatati u infinitivu

Šta znači: dopušteni su? Da li to znači da se negde tako izgovara ta reč, ili je to samo obrnut proces da bi se zadovoljilo pravilo??
[ Bojan Basic @ 10.01.2007. 00:26 ] @
’Dopušteno’ znači da neće pogrešiti onaj ko tako izgovori (ili napiše). Da li neko stvarno tako izgovara — ne znam (verovatno Tina, čim je ovde postavila pitanje), ali ko god da tako izgovori, ne može mu se reći da je pogrešio.
[ Zana Josipovic @ 06.02.2007. 01:06 ] @
Ja sam iz Repubike Srpske, tacnije iz Banjaluke. Upotrebom srpsko-hrvatskog jezika, mnogi od nas vise nisu sigurni u ispravnost svog jezika. Mi, bosanski Srbi, izrazavamo se nepostojecim jezikom. Pokusavala sam da na nekom od sajtova nadjem rjecnik srpskih rijeci, ali nisam nasla.
Neka mi neko kaze za koji pojam se upotrebljava rijec "zagrizeno", te da li se kaze "studentkinja" ili "studentica"
[ IT_DooX @ 06.02.2007. 02:12 ] @
U srpskom jeziku pravilno je reci studentkinja a ne studentica,to je
hrvatski izraz cini mi se.Oni tako govore.A sto se tice gde se moze naci
srpski recnik,ne znam,ja imam neki mini recnik koji je dosao uz
pravopis,medjutim ja kad sam dobio taj pravopis bio je srpsko-hrvatski
jezik,a ne samo srpski tako da to ne vazi vise...
[ Slobodan Trebovac @ 06.02.2007. 08:57 ] @
Da, u srpskim jeziku je ispravno studentkinja. Mozes da ukucas u Google prvi, a zatim i drugi termin. Cim vidis rezultate pretrage, bice ti jasno.

Citat:
Zana Josipovic: Ja sam iz Repubike Srpske, tacnije iz Banjaluke. Mi, bosanski Srbi, izrazavamo se nepostojecim jezikom.

Molim?
[ Zana Josipovic @ 06.02.2007. 09:47 ] @
Zasto sam bas reka da se koristimo "nepostojecim jezikom"?

U Bosni i Hercegovini koristi se mnogo rijeci iz razlicitih jezika. Najcesce su to srpski, hrvatski i turski. Rijeci su se toliko ukorjenile da postaju presedan nasim rijecima.
Za vecinu rijeci mnogi i ne znaju da postoji drugi izgovor, ili to znaju ali koriste one rijeci koje se upotrebljavaju kod vecine.
S toga i jesam pitala za "studentica", ali to je samo jedna u nizu. Problem je u tome sto se takvim rijecima i izrazima koriste i prosvetni radnici u skolama. Npr.moj sin je prije nekoliko dana u skoli ucio oblike recenica. Ucitelj je diktirao recenice u kojima navodi: riza, mrkva i hlace.
To jesu postojece rijeci, ali ne u srpskom jeziku. I ako se takve upotrebljavaju i u nasim obrazovnim ustanovama, kako onda da kazemo da govorimo "postojecim" jezikom.
[ Slobodan Trebovac @ 06.02.2007. 10:37 ] @
Previdjela si jednu cinjenicu, a to je da su na prostoru BiH jezici sva tri konstitutivna naroda (srpski, hrvatski i "bosnjacki" jezik) ravnopravni. Znaci, ne radi se o jednom jeziku, vec o "tri" ravnopravna jezika. Ne govorim da li se slazem s tim ili ne, ali jednostavno je tako. Sto se mene tice, govorim srpskim jezikom (odn. trudim se u tome), tu nemam dilemu.
[ Zana Josipovic @ 06.02.2007. 10:53 ] @
Taj "bosnjacki" jezik je nastao koriscenjem srpskog i hrvatskog jezika sa dopunom turskih rijeci. S toga, ne moze se reci da je to jezik jednog naroda. Ja govorim o tome da se u RS uci srpski, ali samo figurativno.
Da li djeca koja uce engeski jezik mogu da se u tom jeziku koriste i njemackim i italijanskim? Mogu, ali to zasigurno nije ucenje englekog.
Da li djeca koja uce srpski jezik mogu da u tom jeziku koriste rijeci riza, mrkva i hlace? To su tek jedne od rijeci koje sam ja zapazila...koliko je takvih rijeci koje se upotrebljavaju u govoru..............................

Postujem tvoje poznavanje i upotrebu, ali kako unijeti u mlade narastaje..........nastupa masovna zbunjenost!
[ Bojan Basic @ 06.02.2007. 14:30 ] @
Citat:
tyranBL:
Mozes da ukucas u Google prvi, a zatim i drugi termin. Cim vidis rezultate pretrage, bice ti jasno.

Bez uvrede, ali ovo je i više nego smešan način provere šta je ispravno (na stranu to što u ovom primeru slučajno navodi na ispravan zaključak).
[ Zana Josipovic @ 06.02.2007. 14:47 ] @
Meni jos uvijek niko nije odgovorio za koji se termin koristi rijec "ZAGRIZENO", znaci bez kvakica!

Mislim.....ako neko zna
[ Bojan Basic @ 06.02.2007. 14:53 ] @
Ako je bez „kvakica“, onda ta reč ne postoji u standardnom srpskom jeziku (nema je u RMS, a ne bi se reklo da je novija po postanku). Prema tome, taj ko ju je upotrebio verovatno samo hoće da impresionira okolinu „bogatstvom“ rečnika.
[ Zana Josipovic @ 06.02.2007. 15:22 ] @
Zao mi je sto moja tastatura nije na srpskom. Neka me neko ispravi ako grijesim kad kazem "kvakica" umjeso "kvachica".
Postoji razlika izmedju "ZAGRIZENO" i "ZAGRIZJENO", samo ne znam kad se koji termin upotrebljava. Jedan se koristi kod ljudskih osobina, a drugi kod pojmova!

Kad se koji upotrebljava???????????????????????
[ Bojan Basic @ 06.02.2007. 16:34 ] @
Zagrizeno, kao što rekoh, ne označava nikakvu ljudsku osobinu niti išta slično (jedino što možeš reći je npr. da je jabuka zagrizena, što znači da ju je neko zagrizao). Za čoveka, što ti pominješ sve vreme, možemo reći da je zagrižen, što znači da je vrlo vatreni pobornik nekih stavova.
[ Slobodan Trebovac @ 06.02.2007. 20:14 ] @
Citat:
Bojan Basic: Bez uvrede, ali ovo je i više nego smešan način provere šta je ispravno (na stranu to što u ovom primeru slučajno navodi na ispravan zaključak).

Vjerujem da si se salio kada si ovo rekao/napisao? Zaboravio si staviti smiley na kraju.;)
Nigdje nisam rekao da je ovo jedan od nacina provjere citavog pravopisa, mislio sam na konkretan slucaj, gdje rezultati pretrage nisu slucajni i nedvosmisleno daju odgovor na postavljeno pitanje. I da, zaista mislim da postoji jos rijeci naseg (srpskog) jezika cija se pravopisna ispravnost moze utvrditi i na ovaj nacin.
[ Zana Josipovic @ 06.02.2007. 20:22 ] @
Citat:
Bojan BasicZagrizeno, kao što rekoh, ne označava nikakvu ljudsku osobinu niti išta slično (jedino što možeš reći je npr. da je jabuka zagrizena, što znači da ju je neko zagrizao). Za čoveka, što ti pominješ sve vreme, možemo reći da je zagrižen, što znači da je vrlo vatreni pobornik nekih stavova.


Hvala na ovom pojasnjenju!
[ Bojan Basic @ 06.02.2007. 21:08 ] @
Citat:
tyranBL:
Vjerujem da si se salio kada si ovo rekao/napisao?

Nisam se šalio.

Citat:
tyranBL:
I da, zaista mislim da postoji jos rijeci naseg (srpskog) jezika cija se pravopisna ispravnost moze utvrditi i na ovaj nacin.

Stvarno postoji još reči za koje Google navodi na ispravan zaključak. Međutim, kako znati koja reč je takva a koja nije?
[ Slobodan Trebovac @ 06.02.2007. 21:48 ] @
1. OK.

2.
Citat:
Bojan Basic: Stvarno postoji još reči za koje Google navodi na ispravan zaključak. Međutim, kako znati koja reč je takva a koja nije?

Nikako, rekao sam da ovo moze da posluzi samo kao nacin za odredjivanje ispravnosti nekih rijeci. Ako me pitas kojih, odgovor je: ne znam.
Ali, kao sto rekoh, ako smo u nekoj jezickoj ili pravopisnoj nedoumici, narocito ovog tipa (kad nismo sigurni da li neka rijec pripada "nasem", hrvatskom ili nekom drugom jeziku) nije zgoreg i ovako provjeriti, naravno pored posjecivanja sajtova i foruma koji se bave ovakvim temama. Ako imam neku jezicku nedoumicu, kombinujem nekoliko radnji da se uvjerim kako je (valjda) ispravno. Sve zavisi od situacije do situacije, za neke rijeci idem na pravopisne i gramaticke sajtove, za neke nedoumice je ES dovoljan, u odredjenom broju slucajeva jezicku nedoumicu provucem kroz Google, i onda pratim sugestije, broj rezultata i slicno. Sve zavisi od "tezine" nedoumice. To je to. Valjda je sad jasnije?
[ galet@world @ 24.02.2007. 08:26 ] @
Kada je pravilno reći: trebam, trebamo, moramo...?
Zna li neko opširnije odnosno detaljnije objašnjenje?
[ zoran_dojkic @ 24.02.2007. 10:03 ] @
Nikada nije pravilno trebam i trebamo. Ako pitaš da li je pravilno, to je odgovor.
Pravilno je: Trebalo bi da uradim... (Nepravilno je: Trebam da uradim...)
Pravilno je: Potreban si mi... (Nepravilno je: Trebam te...)
Pravilno je: Trebalo bi da uradimo... (nepravilno je: Trebamo da uradimo...)
Trebalo bi i moramo, nije isto.
Trebalo bi, je tvoje, ili nečije mišljenje u koje nisi sasvim siguran da je ispravno, ali iz određenih razloga predlažeš da se nešto tako uradi. Postoji još neka mogućnost, ali si se odlučuo za tu kao najprihvatljiviju, odnosno moguće je i da se to ne uradi tako.
Moramo je predlog da se uradi nešto što je jedino moguće, odnosno bilo koja druga mogućnost je isključena iz određenog razloga.
Kada je pravilno reći, takođe nije pravilno. Trebalo bi da tvoje pitanje glasi: Kada se pravilno kaže, pa navedeš prvu grupu reči i dodaš: a kada, pa navedeš drugu grupu, ili reč.
[ Balša @ 24.02.2007. 10:28 ] @
O ovome se pričalo ko zna koliko puta već.
Citat:
zoran_dojkic: Nikada nije pravilno trebam i trebamo. Ako pitaš da li je pravilno, to je odgovor.

Pogrešan odgovor. Glagol trebati je bezličan samo kada formira složeni predikat, tj. kada ide uz drugi glagol. Znači: pravilno je treba da idemo, trebalo je da idemo, itd. Kada ne ide uz drugi glagol, odnosno kada ima značenje "imati potrebu", može se upotrebiti u bilo kom licu, i to na dva načina: treba nam pomoć, trebaš mi ti, itd., ili pak trebam pomoć, trebam te, itd. Ovaj drugi tip konstrukcije se, doduše, ređe upotrebljava.

Citat:
Pravilno je: Potreban si mi... (Nepravilno je: Trebam te...)

Netačno, vidi gore.

Citat:
Kada je pravilno reći, takođe nije pravilno. Trebalo bi da tvoje pitanje glasi: Kada se pravilno kaže...

I jedna i druga konstrukcija su savršeno ispravne.

Za podrobnija objašnjenja pogledati Pravopis, relevantne gramatike, Srpski jezički priručnik, Klajnov rečnik nedoumica, itd. Za poslednji primer konsultovati i zdrav razum.
[ zoran_dojkic @ 24.02.2007. 11:14 ] @
Citat:
trebam pomoć, trebam te,

U Zagrebu, da. U Dobanovcima, nikada.
Kada je pravilno reći, je isto kao: Kada je pravilno kazati. Infinitiv.

[Ovu poruku je menjao zoran_dojkic dana 24.02.2007. u 12:29 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zoran_dojkic dana 24.02.2007. u 12:29 GMT+1]
[ Balša @ 24.02.2007. 11:33 ] @
Čovek nije pitao za Zagreb ili Dobanovce, već za srpski jezički standard, koji kaže da takva konstrukcija nipošto nije pogrešna. Možda je manje česta, možda manje preporučljiva u nekom kontekstu, ali nije pogrešna.

Ako su već potrebni citati:

MITAR: Nego nisi. Znaš šta je, Femo, Vasa neka uzme Evicu, a ti pođi za filozofa.
FEMA: Nek' ide bez traga, ja ga ne trebam.

(Jovan Sterija Popović, Pokondirena tikva; pisac rođen u Vršcu)

A ja se pokrih stidom i rekoh: zaista, u tome i jeste i moja i tvoja propast, što mi rađaš sinove kad ja trebam Sina, i što mi šalješ duhove, kad ja trebam Duha.
(Nikolaj Velimirović, Molitva na jezeru; pisac rođen u okolini Valjeva)

Za Dobanovce nemam izvore. ;)

A što se infinitiva tiče - da, i on, zamisli, postoji u srpskom jeziku. I široko se upotrebljava, baš kao u rečenici koju smatraš pogrešnom.



[Ovu poruku je menjao Balša dana 24.02.2007. u 13:18 GMT+1]
[ galet@world @ 25.02.2007. 13:31 ] @

1. Kada je pravilno reći?
2. Kada se pravilno kaže?

Zorane, mislim da nisi u pravu. Ove dve upitne rečenice ni po smislu nisu iste.
Ja sam jednostavno hteo da pitam samo o pravilnosti "jedne grupe" reči, jer za "drugu grupu" znam, pa nisam ni pitao.
Osim toga, čini mi se da reči: reći i kazati nisu sinonimi.
Ja, naravno, poštujem pravopis, ali pravopis ne određuje šta hoćeš da kažeš, nego kako to treba da kažeš.
[ Ne znam @ 15.03.2007. 16:54 ] @
Oni koji drasticno grese u pravopisu najverovatnije nisu nacitani, bez obzira na mogucu gluvocu.

Da li se kaze psihologica ,ili psihologinja? Ko zna?
Meni psihologica zvuci pravilnije i lepse. Ne znam.

Inace, jos nesto gde ljudi cesto grese, ne kaze se: svo vreme nego sve vreme.


[ bacia @ 16.03.2007. 08:18 ] @
1) Cini mi se da se sada koristi termin "psiholoskinja", ali mislim da se lingvisti jos uvek nisu dogovorili oko termina za zenske profesije, vec su ostavili novinarima da ih sami smisljaju.
2) Bolje je reci i "celo vreme" (a najbolje "sve vreme"), nego "svo vreme". Zamenica za srednji rod je "sve", "svo" ne postoji
[ Bojan Basic @ 16.03.2007. 14:19 ] @
Ne može biti psihološkinja nikako, jer kod imenica s osnovom na -g pri dodavanju nastavka -kinja do palatalizacije dolazi samo u dvama primerima: sluškinja i Požeškinja (dakle, ovo su izuzeci, i takva pojava je protivna pravilima tvorbe reči).

Međutim, lako je reći šta nije pravilno, a malo teže je odgovoriti šta jeste pravilno. :)

Bitno je da reč bude izgrađena po jednom od nekoliko gramatičkih principa (psihološkinja, kao što sam gore objasnio, ne potpada ni pod jedan od njih), a koji će od valjanih principa biti upotrebljen u konkretnom slučaju zavisi samo od prakse. Prema tome, u ovom slučaju treba prepustiti ljudima koji vole da koriste slične nazive u ženskom rodu da biraju između nekoliko gramatički korektnih oblika: psihologinja, psiholožica, psihologica itd., ali ne treba gramatički nekorektnoj reči omogućiti da uđe u praksu.
[ bacia @ 16.03.2007. 16:40 ] @
Ne kazem da je"psiholoskinja" pravilno, vec da se taj termin danas cesce koristi od "psihologica" ili "psihologinja".

[ galet@world @ 16.03.2007. 22:17 ] @
Upotrebljava se, meni se čini, najviše u muškom rodu - na primer: ona je psiholog,
ali opet...ne može uvek.

P.S.
Usput: kojeg je roda imenica sluga?

[Ovu poruku je menjao galet@world dana 16.03.2007. u 23:52 GMT+1]
[ Balša @ 16.03.2007. 23:27 ] @
Sluga je imenica gramatičkog ženskog roda, pošto se menja po III vrsti, kao žena, olovka, sudija itd.

S druge strane, prirodnog je muškog roda, tj. tipično označava osobu muškog pola. Otuda se, u jednini, kaže Onaj sluga je došao (slaganje po značenju), a ne Ona sluga je došla (slaganje po obliku). U množini je pak moguće slaganje i po značenju i po obliku, premda je češće po obliku: One sluge su došle i (ređe) Oni sluge su došli.
[ braker @ 16.03.2007. 23:39 ] @
Upravo taj disbalans izmedju prirodnog i gramatichkog roda omogucava postojanost paradoxa na kom galet@world insistira:).
Nedoumica nestaje kada primetimo da prirodan rod subjekta prevladava i konstatujemo da je imenica mushkog roda.
[ Nenad Vranjanac @ 16.03.2007. 23:55 ] @
Citat:
Bojan Basic:Međutim, lako je reći šta nije pravilno, a malo teže je odgovoriti šta jeste pravilno. :)


pa i nije. posto je strana rec, bilo bi valjda logicno da se ne menja, tj. koristi isto za sve rodove?
neke reci kao ministarka, profesorica/ka... su se odomacile, pa su "jestive".
ali ovaj novi pokret da se svakoj profesiji da i zenski rod, rezultuje novim nakaradnim pojmovima.
[ galet@world @ 17.03.2007. 06:00 ] @
@ Balša

Hvala ti na usluzi o sluzi
(Izgleda da sibilarizacija nije baš uvek poželjna).
Učio sam da je palatalizacija promena glasova k, g, h ispred e i i u č, ž, š respektivno i
sibilarizacija promena glasova k, g, h ispred e i i u c, z, s
Ono "ispred e i i" treba proširiti i na druge glasove, međutim, ona "respektivnost" izgleda da uvek važi
ili se možda varam (?)
Kod palatalizacije g uvek prelazi u ž, stoga u rečima sluškinja i Požeškinja da
bi glas g prešao u š nije dovoljna samo palatalizacija (služkinja, Požežkinja) već i jednačenje po zvučnosti. Zar ne?
S druge strane, pitam se, da li je glas š u reči sluškinja rezultat te dvostruke promene ili ne.
Ako kažem - Moja deca me uopšte ne slušaju - onda mislim na neposlušnost, odnosno "slušati nekoga" može da ima
značenje pokoravati mu se, izvršavati njegova naređenja, ispunjavati želje, uvažavati preporuke i t. d.
Da li, možda, reč sluškinja (za razliku od služavka) vuče poreklo od takvog značenja reči "slušati", pa prema tome, glas š
u njoj nije posledica glasovnih promena?

[Ovu poruku je menjao galet@world dana 17.03.2007. u 07:15 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 17.03.2007. 09:15 ] @
@Nenad Vranjanac:

Ja nisam rekao da se zalažem za to da svaka profesija ima i ženski rod, ali nije u redu ni to braniti ako žene koje se time bave žele da imaju „svoje“ ime. Treba samo pripaziti da ne skuju neku reč koja se ne može dobiti po pravilima srspkog jezika, a ako je jedini problem to što dobijeni pojmovi zvuče nakaradno, tu se može jedino sačekati pa videti hoće li se takve reči odomaćiti ili neće.

@galet:

Dozvoljeno je i slugi i sluzi, pa ako nekom smeta alternativno značenje drugonavedenog oblika, može i da napravi drugačiji izbor. :)

Palatalizacija je, kao što joj ime kaže, promena glasova u palatale. U osnovnoj školi se često potencira da je to promena „ispred e i i“, ali to je vrlo loše sročeno ograničenje, jer do promene u palatal dolazi u još mnogim primerima:
• ispred a: duh—duša, sluh—slušati...
• u pridevima: vojnik—vojnički, Čeh—Češka...
• postojale su mnoge rasprave o tome da li je u oblicima vikati—vičem i sl. reč o jotovanju ili je i tu posredi palatalizacija (još uvek su mišljenja podeljena) itd.

Sigurno sam zaboravio još neki primer, ovo mi je samo prvo palo na pamet.

U svakom slučaju, činjenica je to da se u nekoj reči glasovne promene ne moraju završiti palatalizacijom, tj. moguće je da tako dobijena reč zahteva još neku promenu (npr. jednačenje po zvučnosti; primer možda malo bliži od onih iz prethodne poruke bi bio knjiga—knjiški). Zanimljiva je tvoja teorija da je reč sluškinja nastala od reči slušati, ali bojim se da proces ipak nije tekao tim smerom.
[ Ne znam @ 17.03.2007. 11:08 ] @
A sta je sa reci: pedagog u zenskom obliku?
Meni opet, pedagogica zvuci sasvim normalno i pravilno, mada sam cula da neki kazu pedagoskinja ili pedagoginja (ovo mi zvuci nekako nakaradno bas kao i u obliku psihologinja).

Jos nesto: da li se reci psihologica i pedagogica upotrebljavaju u hrvatskom jeziku? Ako da, sto se toga tice, posto su nam jezici srodni, ne vidim nista lose u tome preuzeti i neke reci iz njihovog jezika ili dijalekta u nas jezik.
Jezik se time moze samo obogatiti i kvalitativno i semanticki i estetski.

Mislim da: celo vreme nikako ne moze i da je to potpuno pogresno.


Ko zna?
[ Bojan Basic @ 17.03.2007. 12:39 ] @
S rečju pedagog potpuno je ista situacija kao i s rečju psiholog (i uopšte, celom serijom takvih profesija).

Što se tiče Hrvata, oni (koliko mi je poznato) redovno upotrebljavaju nastavak -inja.

Celo vreme je dozvoljeno (dakle, nije pogrešno tako reći), ali se preporučuje sve vreme kao bolje.
[ zoran_dojkic @ 17.03.2007. 18:28 ] @
Citat:
Ne znam:posto su nam jezici srodni

Nisu srodni, to je isti jezik.
[ galet@world @ 30.03.2007. 10:11 ] @

Naglašavanje je je jedan od najvažnijih atributa pravilnog izgovora, ali o tom ne možemo raspravljati ako neko ne pomogne.
Trebalo bi ovde ispisati svih šest samoglasnika sa svakim akcentom i dužinom tako da možemo da kopiramo "alat" i da se
njime poslužimo. To bi bilo ukupno trideset simbola - i nije mnogo za onoga ko to može da uradi. A vredelo bi.
[ Bojan Basic @ 30.03.2007. 14:01 ] @
Zapravo, ima ih 60, sve ide dva puta (zbog velikih i malih slova). :)

Akcenti:

Dugouzlazni: á é í ó ú Á É Í Ó Ú

Dugosilazni: ȃ ȇ ȋ ȏ ȗ Ȃ Ȇ Ȋ Ȏ Ȗ

Kratkouzlazni: à è ì ò ù À È Ì Ò Ù

Kratkosilazni: ȁ ȅ ȉ ȍ ȕ Ȁ Ȅ Ȉ Ȍ Ȕ

Dužine:

Ravni znak dužine: ā ē ī ō ū Ā Ē Ī Ō Ū

Uglasti znak dužine (cirkumfleks): â ê î ô û Â Ê Î Ô Û

[ galet@world @ 30.03.2007. 15:21 ] @
Uvažavam dopunu i zahvaljujem uz dve male primedbe.
- Zaboravio si glas odnosno slovo r jer on može biti i samoglasnik i naglašen. (Zato sam i rekao "svih šest samoglasnika")
- Za dužinu je dovoljan ravan znak jer onaj uglati je, koliko ja vidim, isti ili vrlo sličan dugosilaznom, pa može doći do zabune.
(Ne mogu da nađem primer gde nenaglašeno r ima dužinu, pa takav simbol možda(?) i nije ni potreban.)

I za početak kako se kaže:

Ja jȅdēm ili ja jèdem?



[ bra @ 18.04.2007. 11:41 ] @
Imam pitanje.

Hrvati kazu diplomacija, a mi diplomatija. Po kom to pravilu se menja agent - agencija, a diplomat ostaje diplomatija, a ne diplomacija?
Ili se kod nas kaze diplomata, pa se zato ddesava tos to se desava?
[ Bojan Basic @ 19.04.2007. 00:33 ] @
Citat:
galet@world:
- Zaboravio si glas odnosno slovo r jer on može biti i samoglasnik i naglašen. (Zato sam i rekao "svih šest samoglasnika")

Glas r je sonant, ne samoglasnik. Može biti slogotvoran, pa si ga možda zbog toga pobrkao sa samoglasnicima, ali slogotvorni ponekad mogu biti i l i n, što i dalje ne znači da su samoglasnici. Svejedno, evo simbola:

́r ȓ ̀r ȑ

Citat:
galet@world:
- Za dužinu je dovoljan ravan znak jer onaj uglati je, koliko ja vidim, isti ili vrlo sličan dugosilaznom, pa može doći do zabune.

Nije dovoljan samo jedan, postoje pravila kada se koristi jedan a kad drugi, ne možeš da stavljaš kad koji hoćeš. :) Razlika između dugosilaznog akcenta i cirkumfleksa je u tome što je prvi kružni luk, a drugi je uglast. Iz praktičnih razloga, budući da se u štampariji mnogo lakše nalazi cirkumfleks nego dugosilazni akcenat, dozvoljava se i obeležavanje dugosilaznog akcenta cirkumfleksom, ali to ne treba činiti kad god nismo tehnički sputani.

Citat:
bra:
Po kom to pravilu se menja agent - agencija, a diplomat ostaje diplomatija, a ne diplomacija?

U pitanju je izbor sufiksa. Hrvati su odabrali jedan, mi drugi, ne možemo ni za njihov ni za naš izbor reći da je „tačniji“ ili „pogrešniji“. U našem jeziku postoje mnogi primeru upotrebe i jednog i drugog od pomenutih sufikasa (diplomatija, telepatija, psihopatija; agencija, institucija, konkurencija, rekonvalescencija), pa pomenuti primer nije nikakav izuzetak.

Citat:
bra:
Ili se kod nas kaze diplomata, pa se zato ddesava tos to se desava?

Diplomat i diplomata jednako su ispravni oblici, kao što je situacija s čitavim nizom imenica stranih porekla na -ist(a) i -at(a), zatim imenica grčkog porekla sa završetkom -et(a) i -ot(a). Da ne navodim sad primere, sigurno ih svako može pronaći koliko želi.
[ galet@world @ 19.04.2007. 17:55 ] @
Bojan Basic:
Citat:
Glas r je sonant, ne samoglasnik. Može biti slogotvoran, pa si ga možda zbog toga pobrkao sa samoglasnicima, ....

Ništa ja nisam pobrkao, nisam rekao da je glas r samoglasnik nego da može biti i samoglasnik, evo pročitaj:

Pravopis Srpskohrvatskog Jezika
Matica Srpska Matica Hrvatska
1964
Pravopisna komisija: Dr Radomir Aleksic, Dr. Aleksandar Belic, Milos Hadzic, Dr Josip Hamm, Dr Mate Hraste, Dr Ljudevit Jonke, Radovan Lalic, Slavko Pavesic, Pavle Rogic, Dr Mihailo Stevanovic, Dr Jovan Vukovic
Prema zakljuccima pravopisne komisije priredili: Dr Ljudevit Jonke i Dr Mihailo Stevanovic
PRAVOPISNA PRAVILA ~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ...... i t. d. (ispušteno)
Oba ova pisma imaju po 30 slova, od kojih svako oznacava po jedan glas. Jedino se slovom r, i u latinici i u cirilici, pise glas r ne samo kad je suglasnik vec i kad je samoglasnik, u svim polozajima gd{j}e ima vr{ij}ednost samoglasnika: ......(i t. d.)



[ Bojan Basic @ 19.04.2007. 20:14 ] @
Pravopis koji citiraš je iz 1960. godine, a od tada su se neke stvari promenile. Danas se r, kao što sam napisao, svrstava u sonante. Nije to, dakako, ništa od istorijskog značaja, zavisi samo od dogovora; s druge strane, da su ranije definicije bile zadovoljavajuće, ne bi se ni promenile.
[ galet@world @ 20.04.2007. 07:13 ] @
Nije mi poznato da li postoji precizna definicija vokala. U svakom slučaju glas r u našem
jeziku je posebno interesantan.
Ako se vokali definišu po načinu izgovora, onda r nije samoglasnik jer struja vazduha
nailazi na prepreku koja, doduše, vibrira pa je glas r moguće izgovarati vrlo učestano i
neprekidno za razliku od ostalih sonanata (glasnika) i suglasnika izuzev z i ž
Glasovi z i ž se takođe mogu izgovarati neprekidno, (ali malo „tesno“) i po tom osnovu
bi mogli biti vokali, ali nisu.
Glas r se, međutim, razlikuje od ostalih sonanata i po tome što samo on može biti
naglašen i slogotvoran u rečima koje su u upotrebi. Ne nalazim primer gde bi neki drugi
sonant bio slogotvoran ili naglašen izuzev, možda, u rečima koje su se davno korsitile.
U mnogo naših reči glas r ima vrednost samoglasnika i ni po čemu se, u tom smislu, ne
razlikuje od njih – može biti nosilac sloga, može sam da predstavlja slog, može biti
naglašen bilo kojim akcentom što nije slučaj ni sa jednim drugim sonantom ili
konsonantom.
Zbog toga me zaista interesuje savremena definicija vokala i razlozi zbog kojih glas r
u našem jeziku više ne može biti i vokal.


[ Bojan Basic @ 20.04.2007. 19:54 ] @
Ako se složimo da se r svrstava u sonante (a svrstava se, hteo ti to ili ne), onda jednostavno ne može biti samoglasnik; sonanti su jedno, samoglasnici drugo, i nigde se u savremenijoj literaturi ne pominje „malo jedno malo drugo“.

Takođe, pre dve poruke sam napomenuo da r nije jedini suglasnik koji može biti nosilac sloga, ali vidim da ti je to promaklo; kao što sam tad rekao, i suglasnici l i n mogu biti nosioci sloga: Stlp, Vlča glava, Vltava, bicikl, sešn, Ibn...
[ galet@world @ 20.04.2007. 20:39 ] @

Ne, nije mi promaklo nego nisam mogao da nađem primer što sam i napisao.
Objasni mi samo čije su to reči i njihovo značenje (izuzev Vltave i bicikla)
[ Bojan Basic @ 20.04.2007. 22:50 ] @
Stlp i Vlča glava su dijalekatski nazivi toponima Stup i Vučja glava. (Naravno, nisam ja osluškivao pa otprilike zapisao to što sam čuo, već se u priručnicima ovi dijalekatski oblici upravo ovako zapisuju, a negde se navode i kao primeri slogotvornog l. Uostalom, i današnje ime Vuk nekad je glasilo Vlk.)

Sešn je anglizam, engl. session. (Naravno, opet nisam ja smislio da se to tako piše, već se u ovom obliku sreće u lingvističkoj literaturi.)

Ibn je dodatak prezimenima u mnogim stranim jezicima, označava otprilike „od oca“; na srpski se prenosi upravo tako.

Priznajem, nisam odabrao baš reprezentativne primere, to mi je prvo došlo pod ruku. Otkad sam napisao poruku, našao sam još mnogo primera, pa evo nekoliko: monokl, debakl, ansambl, singl, dubl, dirižabl, portabl, vergl, sempl, Majkl, Njukasl, Sijetl, Popokatepetl, Njutn/njutn, Idn, klovn...

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 21.04.2007. u 16:17 GMT+1]
[ galet@world @ 21.04.2007. 11:05 ] @
Citat:
Bojan Basic:
Naravno, nisam ja osluškivao...
Naravno, opet nisam ja smislio da se to tako piše...
Priznajem, nisam odabrao.....

Ovo, zaista, nije potrebno – ispada kao da te ja optužujem za nešto – naprotiv,
zahvaljujem ti na tvom nastojanju da objasniš ili saopštiš ono što se zvanično smatra
ispravnim.
Na osnovu tih saopštenja ja zaključujem (možda pogrešno – ali to sam ne mogu znati)
da u srpskim rečima glasovi l i n nisu „izdržali” kao nosioci sloga, pa je l
prešao u u: stlp, vlča, vlk, vlna – stup, vučja, vuk, vuna (za glas n ne znam
primer u srpskim rečima).
Dakle, u srpskom jeziku koji je u upotrebi nema reči u kojima su sonanti v,j, l, lj, n, nj i m
nosioci sloga, izuzev reči koje su stranog porekla.
Činjenica je da glas r nije izgubio to svojstvo u upotrebnom srpskom jeziku i to ga
izdvaja po njegovim kvalitativnim osobinama iz bilo koje grupe glasova u koju je
svrstan ili u koju bi mogao biti svrstan.
Ni jedan glas u srpskom jeziku nema takva svojstva kao glas r.
Po tome bi on sam mogao biti posebna „grupa”.
(ne u smislu međusobne različitosti svih 30 glasova – već u smislu njihovih osobina).
No, kao što si rekao, on je svrstan u sonante, hteo ja to ili ne, uostalom, ko mene pita,
ali, valjda, ne smeta moje razmišljanje o tom na ovaj način jer verujem da ni oni koji
su odlučivali o zvaničnoj ispravnosti te stvari nisu bili baš sasvim saglasni.



[ galet@world @ 24.04.2007. 21:12 ] @
Ovo je ipak počelo zbog naglašavanja vokala, međutim, izgleda da nam je
prilično teško "čuti" koji naglasak je upotrebljen, a strance da ne pominjem.
Vrlo često čujem televizijske i radio spikere da kažu kolìko, umesto kòliko -
šta je ispravno?
Postoji li rečnik gde bi se to moglo videti?

[Ovu poruku je menjao galet@world dana 25.04.2007. u 09:17 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 26.04.2007. 12:40 ] @
Može se videti, recimo, u Rečniku Matice srpske.

Reč koliko ima čak tri različita (ispravna) akcenta: kolìko, kòliko i kȍliko.

P. S. Ovo mi je promaklo:
Citat:
galet@world:
I za početak kako se kaže:

Ja jȅdēm ili ja jèdem?

Ispravno je jȅdēm.
[ galet@world @ 22.05.2007. 13:03 ] @
Kada se reči: zato, pritom, zatim i sl. pišu rastavljeno, a kada sastavljeno?
Postoji li pravilo za reči sastavljene od drugih reči, na pr.: naizgled, ustvari, ponaosob i t. d.
[ MILIC @ 30.05.2007. 21:26 ] @
Uf procitah jedno 20 posto od svega ovoga sto su pisali clanovi ovog foruma ali mi nije krivo.
Sto clanovi ovog foruma pisu kako pisu to i ne moramo zamerati, ima gi nas raznih i onih koji su nisko, srednje i visoko obrazovani. Na forumima trazimo objasnjenja i propoziramo neka sopstvene ideje pa u zamahu strasti da se to prikaze u pisanoj formi ne gledamo na sitnice kao sto je pravopis dali je to Srpski, Hrvatski ili neki drugi jezik, da ne nabrajam.

Mene je vise zaintrigiralo to sto pojedini novinari i izvestaci nekih izdavackih kuca kao i javnih , mislim na glasila ili novinske kuce, pisu da se najezis. Jednom sam morao da napisem da je stvarno dosta takvog nepravilnog pisanja od strane onih koji bi trebalo PRVENSTVENO da vode racuna o pisanju, i prvi put su me docekali na noz a da posle mog drugog odgovora izvinili su mi se i obecali mi da ce se ubuduce truditi da ne prave takve pravopisne greske.
Koko neko kaze zivi smo ljudi pa i gresimo a ionaj ko radi ima pravo i da pogresi za one koji ne rade to pravilo ne vazi.
[ NoName01 @ 04.06.2007. 17:23 ] @
"ni za sta" ili "nizasta" :)
i da li ima izuzetaka, ili se uvek pise sastavljeno ili uvek odvojeno?
[ darkon @ 04.06.2007. 18:17 ] @
Oba načina su dopuštena.
Pri tom, sastavljeno pisanje je bolje u priloškom značenju, npr. ''Nizašta se naljutio'',
a rastavljeno kad se čuva značenje reči ništa, npr. ''Mi vas ni za šta ne optužujemo''.
[ galet@world @ 05.06.2007. 08:04 ] @
Citat:
darkon:
Pri tom, sastavljeno pisanje je bolje ...

Da li bi, možda, bilo pogrešno napisati:
Pritom, sastavljeno pisanje je bolje...
[ Bojan Basic @ 05.06.2007. 10:21 ] @
Citat:
galet@world:
Kada se reči: zato, pritom, zatim i sl. pišu rastavljeno, a kada sastavljeno?

Zato je razlog (zašto? zato!), a za to je namena (za šta? za to!). Slično se ponaša i zatim: vremenska odrednica, spram za tim (za čim?). Pri tom se uvek piše odvojeno, s tim što poslednje školsko izdanje Pravopisa dopušta i spojeno pisanje (mada nova integralna verzija još nije izašla, pa bi svakako bilo bolje sačekati da vidimo hoće li se i ona složiti).

Citat:
galet@world:
Postoji li pravilo za reči sastavljene od drugih reči, na pr.: naizgled, ustvari, ponaosob i t. d.

Spoj reči se piše spojeno ako je potpuno srastao, s crticom ako je delimično srastao i odvojeno ako je u pitanju izraz sastavljen od više zasebnih reči. Međutim, ovo i dalje ne odgovara na pitanje, jer nije uopšte jednostavno odrediti da li je neki spoj „potpuno srastao“, „delimično srastao“ ili pak nije srastao uopšte. Pravi odgovor može biti jedino da proverimo svaki slučaj ponaosob. Što se tiče primera koje si ti naveo, dopušteno je i naizgled i na izgled (bez razlike u značenju), u stvari se uvek piše odvojeno, a ponaosob uvek spojeno.

Uzgred, itd. se takođe piše spojeno.
[ galet@world @ 14.06.2007. 22:53 ] @

Bojan:
"Slično se ponaša i zatim: vremenska odrednica, spram za tim (za čim?)."

Upotrebio si reč "spram".
Koje je značenje te reči : "za razliku od", "u odnosu na" nešto, ili "prema" nečemu - ili neko drugo?
Koje značenje ima reč "za" u izrazu "za tim" - iza nečega (lokacijski) ili za nečim (kvalitativno)?




[ Bojan Basic @ 14.06.2007. 23:25 ] @
Za reč spram u vidu sam imao značenje ’nasuprot’, ali uopšte uzev, ta reč ima nekoliko značenja, pa i (sva) ova što si ti naveo.

Za tim se najčešće koristi u rečenicama poput „Ja za tim ne bih nimalo žalio“, ali postoje i značenja koja ti pominješ; sve zavisi od konteksta.
[ fanfon @ 27.06.2007. 14:02 ] @
A zasto se stalno pise stambeni i odbrambeni, a ne stanbeni i odbranbeni? Kaze se stan i odbrana, a ne stam i odbrama. Koje gramaticko pravilo se tu primenjuje?
[ jablan @ 27.06.2007. 14:21 ] @
Jednačenje po mestu tvorbe.
[ Bojan Basic @ 27.06.2007. 14:22 ] @
Reč je o jednačenju suglasnika po mestu tvorbe; isto pravilo koje se primenjuje i u prelascima grozđe—grožđe, isčupati—iščupati i sl.
[ jablan @ 28.06.2007. 08:33 ] @
@BB: Dao si malo nezgodne primere jer su se u obe reči desile više od jedne gl. promene.
[ Bojan Basic @ 28.06.2007. 10:10 ] @
Znam, ali preskočio sam sve „nebitne“, ostavio sam samo „završni korak“. :)
[ fanfon @ 29.06.2007. 15:24 ] @
Moracu ponovo da kupim pravopis. Posle tolikih godina neponavljanja, vec sam zaboravio dosta...
[ galet@world @ 30.06.2007. 16:16 ] @

Činjenica je da postoje razlike u govoru odnosno izgovoru na selu i u gradu. Smatram da je u principu govor na selu pravilniji – u gradu se on “kvari” i vremenom se takav prihvata i proglašava pravilnim.
Na selu se u nekim slučajevima (kojim?) akcenat sa imenice prenosi na predlog i te dve reči se izgovaraju kao jedna, dok se u gradu uglavnom izgovaraju svaka za se.
Na primer:
u kući, iza kuće, po kući, iz grada, u zoru, u noć, na jabuci, u moru, na brdu,
na selu se kaže:
ùkući, izàkuće, pòkući, ȉzgrada, ȕzoru, ȕnoć, nàjabuci, ȕmoru, nȁbrdu,
ali kaže se i odvojeno; na gráni, na lìvadi, u vòdi (ponekad: u vȍdi), kraj púta,
a u gradu (i na radiju i televiziji) se uvek izgovara odvojeno:
u kȕći, iza kȕće, po kȕći, iz grȃda, u zȍru, u nȏć, na jȁbuci, u mȏru, na bȑdu, na gráni, na lìvadi i t. d.
Ako bismo privatili gradski ( iliti televizijski) izgovor kao pravilan teško da bi nastale reči koje se definitivno i pišu i izgovaraju kao jedna – na primer: nȁpamet, nȁžalost, ùsput i sl.
Ako pak prihvatimo „seoski“ izgovor kao pravilniji (izvorniji, manje „iskvaren“) onda
se postavlja pitanje kako stranca naučiti kako se pravilno izgovaraju te reči jer se i
na selu neke izgovaraju kao jedna, a neke ne.
(Bojane, ovi akcenti na r ne funkcionišu bogznakako)
[ Bojan Basic @ 30.06.2007. 16:57 ] @
Već smo jednom pričali o tome. Ako si zaboravio, možeš da se podsetiš: link je http://www.elitesecurity.org/p1387921; ako želiš da dodaš još nešto, onda priznajem da nisam shvatio gde je „dopuna“.

P. S. Meni akcenti na r rade bez problema, a i sasvim dobro ih vidim u tvojoj poruci. Da nije možda kod tebe neki problem s fontovima?
[ galet@world @ 02.07.2007. 13:23 ] @
Citat:
Bojan Basic: Već smo jednom pričali o tome. Ako si zaboravio, možeš da se podsetiš: link je http://www.elitesecurity.org/p1387921; ako želiš da dodaš još nešto, onda priznajem da nisam shvatio gde je „dopuna“. ;)

Namera je bila da se potencira različitost govorenja na selu i u gradu. Navedeni
primeri su samo ilustracija te različitosti.
Ljubav prema našem jeziku, koja je i kod tebe očigledno izražena ponukala me da na
neki način agitujem na očuvanju njegove lepote. Iako se o lepoti kao fenomenu
ne može raspravljati – ona ipak postoji, a kreira je narod. Narod ne zna pravila,
ali oseća kako treba nešto kazati – i tako kaže. U konkretnim primerima narod
vrlo dobro zna kako je lepše i lakše naglašavati i izgovarati reči pojedinačno i u
rečenicama. Lepota našeg jezika se, između ostalog, i ogleda u vrstama naglasaka
koji su prefinjene i promenljive, i po vrsti i po položaju, nijanse izgovora i koje su za
većinu stranaca nesavladive i neprimetne. Nekada je narod bio kreator svog jezika u
vreme kad su ljudi međusobno češće razgovarali i mogli da utiču na sagovornika. Nažalost,
narod više nije kreator svog jezika jer je „sagovornik“ totalno gluv i nekontrolisan.
Taj sagovornik koji je konglomerat sastavljen od spikera radija i televizije, „istaknutih“
političara i politikanata, pisaca nesuvislih tekstova novokomponovane „narodne“
muzike i još gorih tekstova zabavne muzike je savremeni kreator srpskog jezika
hteli mi to ili ne. Taj konglomerat je manjina koja se daleko više čuje i sluša nego
većina. Taj „sagovornik“ koji to nije, neprestano je prisutan na svakom mestu i
u bilo koje vreme, bezosećajan, tvrdoglav i nedodirljiv.
Većina je prestala biti bilo kakav činilac u modifikaciji i zdravom usavršavanju jezika.
Prenošenje naglaska na enklitiku postaće nepravilno i arhaično samo zato što taj sagovornik
jednostavno tako ne govori iako je još uvek i takav govor ispravan.
U konkretnom slučaju favorizuje se jedna ispravnost na račun druge koju je
svojevremeno favorizovao narod. Narod se više ne čuje. Narod sluša.
Ispravnost se ustanovljava i na način: „tako većina govori“, a većina uglavnom
ćuti, sluša i usvaja kreacije tog nekontrolisanog konglomerata.
Ako pažljivo slušaš kazivanje neke spikerice imaćeš utisak kao da je na nekom besomučnom
takmičenju u brzom govorenju. Zašto? Verovatno zato da bi ostalo što više vremena
za beskonačna ponavljanja tekstova reklama i prateću rke koke muziku u stilu
američke rok „kulture“ o kojoj ruski pisac Zinovjev kaže: „ Svetska dominacija se
izražava najpre intelektualnom ili, ako više volite, kulturnom diktaturom. Zato se
Amerikanci već decenijama upinju da srozaju kulturni i duhovni nivo čovečanstva:
hoće da ga svedu na sopstvenu razinu da bi mogli oni da ga diktiraju“.
Kad je u pitanju lepota jezika, tu je narod neprikosnoven, treba ga apsolutno
uvažavati i usvajati onu pravilnost koja održava i neguje tu lepotu.

[ _djevojka_ @ 02.07.2007. 15:04 ] @
@galet@world,
Citat:
... u stilu američke rok „kulture“ o kojoj ruski pisac Zinovjev kaže: „ Svetska dominacija se izražava najpre intelektualnom ili, ako više volite, kulturnom diktaturom. Zato se Amerikanci već decenijama upinju da srozaju kulturni i duhovni nivo čovečanstva:hoće da ga svedu na sopstvenu razinu da bi mogli oni da ga diktiraju“.

Neki bi rekli - da bi oni mogli sami ga prate...da sve uspori na njihovu brzinu.

[ Helena17 @ 23.08.2007. 12:22 ] @
Diže mi se kosa na glavi kada sa TV-a cujem : ''često puta'' ,
kada od svoje nastavnice cujem: ''davaju'' umjesto ''daju'' ,
kada na faxu svi govore : ''labaratorija'' umjesto ''laboratorija'' ...

Ukoliko sam ja u zabludi, molim vas da me ispravite.

I jedno pitanje: kaže li se ''elektromagnetski'' ili ''elektromagnetni''?
I biser ili lapsus profesora: ''konverzacija magnetskog fluksa''

Još bih pomenula i problem sa ijekavicom - nikad ne znam da li da napišem ''sledeći'' , ''slijedeći'' ili ''sljedeći''.
[ mfdisaster @ 28.08.2007. 13:00 ] @
Nadam se da sam na pravom mestu...

Molio bih da mi neko pomogne da definishem pojam "nosilac sloga". Zanima me konkretno SHTA JE to "nosilac sloga" a NE koji glasovi mogu biti "noslilac sloga".

Unapred zahvalan!
[ galet@world @ 28.09.2007. 13:57 ] @
Citat:
Helena17: Diže mi se kosa na glavi kada sa TV-a cujem : ''često puta'' ,
kada od svoje nastavnice cujem: ''davaju'' umjesto ''daju'' ,....


Ja ću takođe i da pitam i da odgovorim po mom (možda) pogrešnom mišljenju, budući da se Bojan još ne oglašava.

"često puta" se zaista čuje na TV, ali, nažalost, kao i mnoge druge jezičke nakaze kreirane na TV ili na
našoj političkoj sceni posle dužeg vremena postaju pravilne.
"dati" i "davati" su svršeni i trajni oblik glagola pa je ispravna upotreba oba oblika zavisno od onoga šta
hoće da se kaže.
dati:
dam, daš, da, damo, date, daju
davati:
dajem, daješ, daje, dajemo, dajete, daju
(davam, davaš, dava, davamo, davate, davaju)
Oblici u zagradi su verovatno proglašeni nepravilnim iako su se upotrebljavali i još uvek se ponegde upotrebljavaju, međutim, u trećem licu množine ne može se iz oblika daju znati da li je glagol
trajnog ili svršenog karaktera (izuzev po akcentu) pa je jasnije ako se za trajni oblik upotrebi reč davaju iako možda
nepravilna. Ipak infinitiv trajnog oblika ne može da glasi drukčije nego: davati

" labaratorija" nije ispravno

U ijekavici nema "sledeći". Mislim da ne postoji ni "slijedeći" (kao pridev) jer bi to bio neko ko slijedi neki trag ili neku misao što se u našem jeziku ne saopštava na taj način. Ako je u ekavici kratki akcenat na e onda u
ijekavici se umesto tog e ubacuje je, a ne ije. Konkretno u reči sledeći (naredni, koji je na redu) akcenat je kratki uzlazni na prvo e pa u ijekavici bi trebalo da se piše sl je deći po tom pravilu. Ovde se glasovi
l i j stapaju u jedan glas, ali to se latinicom, (za razliku od ćirilice kao najsavršenijeg pisma na
svetu) ne može pokazati

Citat:
mfdisaster: Nadam se da sam na pravom mestu...

Molio bih da mi neko pomogne da definishem pojam "nosilac sloga". Zanima me konkretno SHTA JE to "nosilac sloga" a NE koji glasovi mogu biti "noslilac sloga".

Unapred zahvalan!


Ja pretpostavljam da je nosilac sloga glas koji je u tom slogu dominantan t. j. koji se najjače
izgovara, a to je glas koji nosi akcenat. To su samoglasnici iako postoji mišljenje da glas r nije samoglasnik
ali može biti nosilac sloga ako je naglašen.

Nadam se da nisam mnogo izgrešio, a ako jesam, biće vrlo korisno da me bolji poznavaoci našeg jezika
koriguju.




[ Rade416 @ 03.02.2008. 16:51 ] @
Ukratko sam bio u jednoj kratkoj diskusiji na kojoj su se obe strane osecale pobednicki. Radi se o tome da ja svako mislio da ja pravu...

Radi se o ovome:
Prva osoba: Ja sam misleo da popijem vodu.
Druga osoba: Ja sam mislio da popijem vodu.

Prva osoba: Ja sam radeo na svom autu.
Druga osoba: Ja sam radio na svom autu.

Logicnost:
Radio je radeo...
Radio je radio...

Sta je sada tacno? Da li je radio (uredjaj) koji je radeo ili radio. Ako je radio radio, kako se moze odrediti da li je govornik misleo (ili mislio) da je radio radio (bio upaljen) ili je radio radio tj. konstatacija da je to uredjaj.

Do sada nijedna strana nije popustila sa svojim argumentima.

Pomoc?
[ Shadowed @ 03.02.2008. 18:10 ] @
Pravilno je radio, bilo za uredjaj bilo za radnju. Na sta se od ta dva misli, zakljucuje se na osnovu konteksta, odnosno ostalog sto je u recenici.
[ Emil Ranc @ 03.02.2008. 19:29 ] @
Glagolski pridev radni gradi se od infinitivne osnove i nastavaka o, la, lo, li, le, la...

Infinitivna osnova dobija se odbijanjem nastavka -ti od infinitiva.

Što će reći: raditi --> radi + o = radio
[ SAH @ 05.03.2008. 21:18 ] @
kako se pravilno kaze PROTIVUVREDNOST ili protivvrednost
[ Skandy @ 05.03.2008. 23:13 ] @
Pravilno napisano je to prvo, a pravilno izgovoreno, kako izgovoris.
[ Fuzz @ 05.03.2008. 23:18 ] @
Protivvrednost.

Za "protivuvrednost" nisam nikad cuo i zvuci mi jednako ispravno kao i "prudnost" ili "pruvutivuvruvuvrudnust".
[ Skandy @ 06.03.2008. 09:06 ] @
Citat:
Fuzz:
Za "protivuvrednost" nisam nikad cuo....

Pa nisi ni mogao da cujes, kada se ne cuje prilikom izgovora. Koliko god delovalo nelogicno, tako je pravopisno ispravno.
[ X Files @ 06.03.2008. 09:24 ] @
http://www.googlefight.com/ind...nost&word2=protivuvrednost

Ovo me podseća na još jednu sličnu kombinaciju koja se redovno (poslednjih 20 godina) zloupotrebljava:
http://www.googlefight.com/ind...ednosna&word2=bezbedonosna
[ jablan @ 06.03.2008. 14:31 ] @
Citat:
Skandy: Pa nisi ni mogao da cujes, kada se ne cuje prilikom izgovora. Koliko god delovalo nelogicno, tako je pravopisno ispravno.

A na osnovu čega ti tvrdiš, intuicije? Po Klajnovom rečniku pravopisnih nedoumica, pravilno je protivvrednost.

Inače, voleo bih da nam kažeš neki primer reči u kojoj se pojavljuje vokal koji se ne čuje pri izgovoru.

[Ovu poruku je menjao jablan dana 06.03.2008. u 15:46 GMT+1]
[ galet@world @ 06.03.2008. 17:13 ] @
Mi ne volimo dva jednaka suglasnika jedan do drugog pa ih izgovaramo kao jedan,
ali pišemo dva. Glas "u" između njih je umetnut da ih i u izgovoru razdvoji, ali nema
osnova za takvo razdvajanje.
Iako nisu dva jednaka suglasnika zajedno u reči - protivrečnost - ipak ni tu ne kažemo
protivurečnost - pa sledi da je glas "u" o oba slučaja suvišan.
[ Skandy @ 06.03.2008. 17:14 ] @
I meni je to jako cudno. Inace dok sam jos radio u Srbiji, firma za koju sam radio dobila je sugestiju da u dokumentima poseduje pravopisnu gresku (protivvrednost). Sugestija je usvojena i svuda je sporna rec promenjena u protivuvrednost. Firma je dobrostojeca i u svom sastavu ima strucne ljude zaduzene za kontrolu svakok pisanog dokumenta koji ce napustiti firmu. Posle njihovih konsultacija i provera, svi dokumenti su izmenjeni.
Znaci vodjen sam poverenjem u strucnost bivsih kolega. Opet ne bih bas stavio ruku u vatru, da je bas tako.
[ galet@world @ 06.03.2008. 17:26 ] @
Ko je dao tu sugestiju?
[ Skandy @ 06.03.2008. 18:31 ] @
Nisam pripadao tom delu firme.
[ darkon @ 06.03.2008. 22:16 ] @
Definitivno je ispravno protivvrednost i po važećem pravopisu i po jednotomnom RMS.
[ Skandy @ 06.03.2008. 22:39 ] @
Ok, prihvatam. Heh, onda su se ovi moji nesrecnici gadno zajebali.
[ polke @ 08.03.2008. 15:03 ] @
Malopre sam, po ko zna koji put, opet cuo konstrukciju "svako onaj...".

Da li je pravilno reci "svaki onaj", "svako onaj" jer cini mi se da je to pleonazam?
[ dejan, @ 08.03.2008. 16:49 ] @
Šta je pravilno - supkultura ili subkultura?
[ jablan @ 08.03.2008. 19:32 ] @
^p

@polke: Dobro pitanje!
[ Skandy @ 08.03.2008. 19:42 ] @
@polke, " Svako ko" - "Svaki koji".
[ darkon @ 08.03.2008. 20:01 ] @
Citat:
dejan,: Šta je pravilno - supkultura ili subkultura?

Supkultura.
[ polke @ 09.03.2008. 23:26 ] @
Skandy, razumem da mogu da idu posebni, "svako ko" i "onaj ko".
Ono sto mene interesuje je da li mogu i zajedno, "svako onaj ko", sto nasi politicari mnogo vole da koriste u poslednje vreme?
Molim nekog od profesora da odgovori :)
[ Skandy @ 10.03.2008. 00:27 ] @
Heh, politicari ne obaziri se, tu gde su, a visoko su jer ih cujes, dosli su negatvnom selekcijom. Bar vecina.
[ Mitkoni @ 13.03.2008. 02:35 ] @
A, da li se pise: Odvojeno ili rastavljeno. Sadvojeno ili Sastavljeno? :D
[ galet@world @ 19.03.2008. 09:28 ] @

Sadvojeno možeš i reći i napisati ali - ne valja, ne upotrebljava se.
Upotrebljava se - udvojeno.
[ Konkreetna @ 28.03.2008. 12:39 ] @
Svako je neodredjena zamenica ( svako, bilo ko, neko.........)
Onaj je pokazna zamenica ( prvo lice jednine, muski rod )
Pa ti sada vidi ima li smisla da stoji: svako onaj......; sto bi znacilo ne znamo ko ali ipak "pokazujemo prstom u nekoga".
To je politika!
[ galet@world @ 30.03.2008. 19:35 ] @
Budući da zbog moderatora superbake moram vrlo oprezno da pitam
za objašnjenje nekih mojih nedoumica vezanih za pisanje i čitanje nisam u
mogućnosti da budem direktan, ali se ipak usuđujem da pitam kako se čitaju
ove reči:NADŽIVETI (nekoga) i PODŽEĆI (vatru)?
Da li se čitaju kao ove reči: DŽEP, NADŽAK, KOVRDŽAV ili nekako drukčije?
Ako se čitaju drukčije, molim onoga ko zna da mi napiše kako se čitaju.
Takođe bih molio da mi neko napiše kako Slovenac izgovara ime svog
glavnog grada.



[ jablan @ 30.03.2008. 20:33 ] @
?? Šta je tačno poenta tvog posta?
[ galet@world @ 30.03.2008. 20:45 ] @
Odgovoriću ti, ali pre toga odgovori ti meni da li možeš da učiniš
to što tražim ili ne možeš.
[ Časlav Ilić @ 30.03.2008. 21:21 ] @
Malo-malo, pa se neko nanovo uplete... Dane, ja bih ti savetovao da se maneš ćorava posla. Čija je prćija njegova su i pravila, a niko nas silom ne drži ovde.
[ galet@world @ 30.03.2008. 21:57 ] @
Ne vidim šta će biti bolje ako te poslušam. Jezik i pismo nisu ničija prćija,
ali ih treba čuvati, negovati i oplemenjivati na pravi način. Upoređivanje
prikladnosti nedužnih pisama za naš jezik mnogi prebacuju na politički
kolosek i u tome vide nekakvu neprijateljsku delatnost iako to zaista nema
nikakve veze sa politikom. Nažalost, eto, i po tvom mišljenju ne bi trebalo
o tom razmišljati zato što tamo neko ima neka svoja privatna pravila.
[ jablan @ 31.03.2008. 12:02 ] @
Citat:
galet@world: Odgovoriću ti, ali pre toga odgovori ti meni da li možeš da učiniš to što tražim ili ne možeš.

Ne mogu. Ali ne vidim kako IT forum i malo ispašta zbog dva akademska izuzetka (primer sa Ljubljanom ti nije argument jer se ne radi o srpskom jeziku). Ajde sad ti.
[ galet@world @ 31.03.2008. 13:47 ] @
Ja mogu, ali bih morao da upotrebim ćirilicu, a onda bi superbaka obrisao
moju poruku - eto - sad znaš i u čemu je poenta.
Što se tiče Ljubljane i nekakvog argumenta koji pominješ - ne radi se o srpskom
jeziku nego o izgovoru te reči bez obzira čija je ta reč.
A izgovor svih tih reči može se nedvosmisleno nekom saopštiti samo ćirilicom, a
latinicom ne može - to je činjenica i ta činjenica nije nikako uperena protiv
latinice kao pisma, ali hoću da kažem da se ćirilicom naš jezik - t. j. jezik
najvećeg dela južnih Slovena može bolje saopštiti nego latinicom iako je ona dorađena
odnosno dopunjena za naše potrebe slovima č, ć, š, đ, ž, lj, nj, dž kojih u
"latinskoj" latinici nema. Ja ne znam ko je latinicu dopunio ovim slovima izuzev za
slovo đ za koje sam nezvanično čuo da ga je predložio Đura Daničić. Takođe su
interesantne reči - đevojka, đed i sl. koje su u ijekavici prešle u - djevojka i djed
ali pitam se zašto? Da li zbog nepostojanja slova đ ili postoji drugi uzrok?
To su za mene nedoumice ili, bolje rečeno, nepoznanice o kojima bih hteo nešto
više da saznam od ljudi koji znaju i učestvuju na ovoj temi.
Upoređivanje dvaju pisama po prilagođenosti našem jeziku ima isključivo analitički
karakter - svaka druga kvalifikacija tog upoređivanja nije dobronamerna i nije joj
mesto ovde.
[ jablan @ 31.03.2008. 15:47 ] @
Ljubljanu sam pomenuo u ovom smislu: da postoje još milioni stranih reči koje nije moguće transkribovati ni ćirilicom ni latinicom - banalan primer: englesko the, ali i pregršt glasova iz drugih slovenskih jezika. A to što dve srpske reči imaju nejednoznačno čitanje kad su napisane latinicom nije nikad bio problem ama baš nigde, a pogotovu ne na ovakvom forumu.

A što se tiče korišćenja ćirilice ovde, priča je prežvakavana bezbroj puta i odgovor je jednostavan - ne može, na moju i, očigledno, tvoju žalost.

Uzgred, koliko ja znam, đevojka i đed nisu književni oblici.
[ fucumaraxl @ 31.03.2008. 22:09 ] @
>
Tu je sad pitanje pisma tj. savrsenosti cirilice u odnosu na latinicu. Ima
jos takvih primera
> __________ NOD32 2984 (20080329) Information __________
>
> This message was checked by NOD32 antivirus system.
> http://www.eset.com
>
>
[ galet@world @ 02.04.2008. 08:58 ] @
Jablane ne vidim razlog zašto Ljubljanu porediš sa milionima stranih reči, jer u toj reči nema ni jedan glas koji ne postoji u našem
jeziku bilo kako da je pročitamo. U stranim jezicima postoje glasovi koje mi nemamo, ali neke glasove koje i oni i mi imamo
oni pišu sa nekoliko slova, a za neke svoje glasove uopšte i nemaju slovo. Primedba da bi u tom slučaju bilo previše različitih slova ne stoji jer ovako kako je sada oni imaju mnogo veće muke. Uzmi na primer engleski. Ja ne znam savremani strani jezik koji upotrebljava latinicu a da ima za svaki glas jedno slovo.
Takođe sam hteo da kažem da je latinica koju mi upotrebljavamo prilično nespretno dorađena - moglo je i bolje.
Izuzev slova đ sva ostala dodata slova su sastavljenia iz dva ili tri odvojena dela, dok je to u latinskoj latinici slučaj
samo sa slovima i i j. I u toj našoj latinici moramo da kažemo strancu da se slova n, j, l, d, ž čitaju
drukčije kad su u nekim kombinacijama jedan do drugog nego kad su samostalna. Takođe stranca moramo da naučimo
da imamo dva oblika pisanja velikih slova - na primer - Ljubljana i LJUBLJANA, Njegoš i NJEGOŠ i t. d. Doduše, ovo je i kod njih slučaj.
Srpska ćirilica nema ovakvih problema - naravno i ona je dorađena ali bolje i od ruskog i od bugarskog pisma. Može se reći
da je Srpska ćirilica u potpunosti dovršena i prilagođena na savršen način našem jeziku. To je odlika jednog pisma i nacionalno (ne nacionalističko) i kulturno obeležje jednog naroda.
Bernard Šo je bio oduševljen jednostavnošću srpskog pisma.
Ćirilici se može staviti primedba samo na kabast izgled nekoliko slova, ali to je sve - uostalom i tu su moguće stilizacije.
Moje je mišljenje da bi latinicu trebalo dovršiti ne samo za naš nego i za strane jezike i na taj način pojednostavniti
pisanje tako da spelovanje postane potpuno nepotrebno.

Uzgred, đevojka i đed su bili govorni oblici (a i danas su u Crnoj Gori i još nekim krajevima), a kako su se promenili u djevojka i djed odnosno u književni oblik to ne znam, u svakom slučaju prethodili su usvojenom književnom obliku.
[ jablan @ 02.04.2008. 10:01 ] @
U pravu si potpuno, za srpski jezik ćirilica jeste za nijansu savršenije pismo od latinice. Pa? Očigledno je da i latinica, i pored sitnih nesavršenosti, sasvim dobro vrši posao, nama kao alternativno, a drugim narodima kao primarno pismo. Tačno je da bi malom reformom postala bolja, ali to nema teorijske šanse da bilo gde prođe, pošto jednostavno nije dovoljno loša da bi ikome (osim možda tebi) ta reforma pravila primetno olakšanje u korišćenju.
[ galet@world @ 02.04.2008. 13:34 ] @
Pa nije baš dobronamerno. Ja sebe nisam stavio u takvu poziciju da bi ti morao napisati ono u zagradi.
Ja ne govorim engleski i nije mi baš mnogo stalo do toga kako oni pišu, ali priupitaj englesku decu i
same Engleze šta misle o tome. Kada engleska deca u školama pitaju - zašto se nešto tako piše - odgovor
je ZATO!
A koliko je to loše proceni sam kad bi morao srpski jezik da pišeš latinskom latinicom i kad bi morao
da naučiš spelovanje za svaku reč.

[ Časlav Ilić @ 02.04.2008. 13:54 ] @
Citat:
galet@world: [...] Ja ne znam savremani strani jezik koji upotrebljava latinicu a da ima za svaki glas jedno slovo.

Turski. Oni su svoju latinicu još kasnije sastavljali, između dva rata. Što Jablan reče, bilo im je dovoljno loše da bi temeljito i do kraja odradili posao.

A sad za našu, samo treba zamisliti šta bi se desilo sa tastaturama kada bi broj latiničnih slova skočio sa sadašnjih de-fakto 31, na 34 :)
[ Safet Beriša @ 02.04.2008. 15:50 ] @
Najverovatnije bismo još više morali da vijamo interpunkcijske znake po tastaturi. :)
[ jablan @ 02.04.2008. 16:09 ] @
Citat:
galet@world: Kada engleska deca u školama pitaju - zašto se nešto tako piše - odgovor je ZATO!

Ne razumem šta hoćeš da kažeš, osim da porediš naše latinično pismo sa engleskim, što je potpuno van pameti. Naše latinično pismo je, uz par nabeđenih izuzetaka, fonetsko koliko i ćirilično. Od svega toga englesko je daleko hiljadama kilometara (ili koja je već naša nacionalna mera za daljinu). Da sam na njihovom mestu, svakako bih razmotrio reformu. Ali, kao što osećaš, tradicija ume da bude veliki balast, tako da teško da će biti nešto od te reforme u dogledno vreme.
[ galet@world @ 02.04.2008. 18:32 ] @
Citat:
jablan: Ne razumem šta hoćeš da kažeš, osim da porediš naše latinično pismo sa engleskim, što je potpuno van pameti.

Pa potrudi se da razumeš! Nisam upoređivao ta pisma, nego sam govorio u upotrebi elemenata (slova, znakova) tog pisma.
A s druge strane ni upoređivanje nije van pameti (zavisi od pameti) jer mi smo doradili latinicu poštujući princip jedan glas - jedno slovo ili najviše za jedan glas dva slova, a oni (Englezi) taj princip poštuju samo kod nekih glasova, a za ostale čak
nemaju ni definisane principe ni pravila pa moraju da pitaju - kako se piše nešto što prvi put čuju.
Kod ćirilice takvih izuzetaka nema.Logika je najsloženija disciplina ljudskog uma, a ona kaže da se razlike konstatuju poređenjem.
[ Bojan Basic @ 02.04.2008. 19:24 ] @
Citat:
jablan:
Da sam na njihovom mestu, svakako bih razmotrio reformu. Ali, kao što osećaš, tradicija ume da bude veliki balast, tako da teško da će biti nešto od te reforme u dogledno vreme.

Svakako nisi prvi kom je to palo na pamet, ali nije baš sve u tradiciji.

Naime, kao što je galet@world već pomenuo, Džordž Bernard Šo bio je oduševljen Vukovom fonetskom reformom, a priča ima i nastavak. Testamentom je celokupnu zaradu od autorskih prava namenio stvaranju fonetskog pisma za engleski jezik. Pobedu na konkursu koji je raspisan posle njegove smrti odneo je čovek koji je smislio pismo od 48 znakova (što je približan broj glasova u engleskom jeziku, uključujući diftonge), i to pismo bilo je, kao što je bilo propisano uslovima konkursa, potpuno različito od drugih pisama. Prva knjiga koja je zaista i štampana ovim pismom bila je Šoova (a čija drugo) drama „Androkle i lav“.

Sve zasad fino zvuči, ali s ove vremenske distance znamo da hepienda nije bilo. Pomenuta knjiga u stvari je bila i jedina štampana novim alfabetom, i na tome se sve završilo. U čemu je bio problem?

Problem se ispoljava na dva fronta: s praktične i s lingvističke strane.

S praktične strane, Šo je matematički dokazivao da bi se reformom postigla velika ušteda papira i štamparske boje (mnoge reči bi se pisale sa znatno manje grafema), ali ta ušteda bi bila višestruko poništena troškovima za proizvodnju novih štamparskih mašina, opismenjavanju odraslih i ponovnom štampanju milionâ postojećih knjiga.

S lingvističke strane, neku englesku reč Englez čita na jedan način, Irac na drugi, Škot na treći, Amerikanac na četvrti (svrstajmo, recimo, ovde i Kanađanine), Novozelanđanin na peti, Australijanac na šesti itd. Kako bi to izgledalo ukoliko bi se sprovela fonetska reforma? Ne bi bilo drugog izlaza nego štampati svaku knjigu na svakoj od ovih šest (a svakako ih ima i više) varijanata; kada bismo u knjižari kupovali knjigu na engleskom, trebalo bi reći i na „kom engleskom“; ne bi se više znalo ni šta u stvari uče stranci koji uče engleski itd.

Da zaključimo, uvek je lako sve svaliti na leđa tradicije i lenjosti, ali ponekad treba razmotriti još neke aspekte.
[ Nije bitno @ 20.05.2008. 14:33 ] @
Niodcega ili ni od cega?
Moze li posle zareza "i"? Ali nije nabrajanje nego obicna recenica...?
Samnom ili sa mnom?

Mozda je nesto od ovoga vec bilo,unaprijed se izvinjavam,ima puno strana da bih sve pregledao.
[ Emil Ranc @ 20.05.2008. 15:57 ] @
"Ni od čega" je pravilno.
Ispred veznika "i" koji povezuje dve nezavisne rečenice ne piše se zarez.
"Sa mnom" je pravilno.
[ galet@world @ 24.05.2008. 08:58 ] @
"Bio je pametan i, za razliku od njega, bio je i bogat"

Da li su ovde zarezi suvišni ili nepravilno razmešteni?
[ Konkreetna @ 24.05.2008. 09:54 ] @

"...i za razliku od njega..."
je apozicija i ona se u recenici odvaja zarezima ( apozicija blze
objasnjava subjekat....to je "kao prosireni atribut ), a recenica ( kao
potpuna sintaksicka celina ) mogla bi postojati i kada bi apozicija bila
izostavljena. U ovom slucaju: Bio je pametan, bio je i bogat.



[Ovu poruku je menjao superbaka dana 24.05.2008. u 22:48 GMT+1]
[ Stranger2 @ 13.02.2009. 13:47 ] @
kako se na srpski pravilno kaze "diploma" na kojoj pise zahvaljujemo se tome i tome zbog izuzetne..bla, bla..."?
Da li mozda zahvalnica?
[ saluko @ 20.03.2009. 18:27 ] @
molim da neko pravilno napise:

Institut za bezbednost i zastitu na radu

Ja mislim da se pravilno pise OVAKO, međutim mene ubeđuju da se pravilno piše:

Institut za Bezbednost i Zastitu na Radu


Pozdrav!
[ BratBugarin @ 17.04.2009. 09:27 ] @
Hteo bih da pokrenem jednu temu. Radi se o reči "evropeizacija" iz koje bih ono drugo "e" izbacio i dobio reč koja je, mislim, u duhu srpskog jezika i ne traži nikakvo lomljenje jezika za izgovor. Znači, "evropizacija". Slažete li se? Ako je odgovor negativan molio bih za objašnjenje.

Uzgred, ne zamerite ako nešto nije kako valja. Tu sam zato što nešto ne znam ili nisam siguran da je onako kako mislim. Dugo sam u inostranstvu i predugo odsutan od gramatičkih zbivanja u Srbiji.
[ Catch 22 @ 17.04.2009. 12:33 ] @
Citat:
saluko: ... mene ubeđuju da se pravilno piše:

Institut za Bezbednost i Zastitu na Radu


Mož' biti, al' samo ako je u pitanju engleski jezik!
[ galet@world @ 18.04.2009. 06:17 ] @
Jedno pitanje je da li bi pod takvim uslovima dinamit mogao eksplodirati ili koja količina dinamita ne bi mogla eksplodirati.
Drugo pitanje je zbog čega gasovi ekspandiraju?
Treće pitanje je kolika je zapremina ekspandiranih gasova i od čega zavisi.
Četvrto pitanje je koliko traje eksplozija?
i t. d.

Treba li ovde stavljati upitnike ili ne?
[ BratBugarin @ 18.04.2009. 11:01 ] @
Citat:
galet@world: Jedno pitanje je da li bi pod takvim uslovima dinamit mogao eksplodirati ili koja količina dinamita ne bi mogla eksplodirati.
Drugo pitanje je zbog čega gasovi ekspandiraju?
Treće pitanje je kolika je zapremina ekspandiranih gasova i od čega zavisi.
Četvrto pitanje je koliko traje eksplozija?
i t. d.

Treba li ovde stavljati upitnike ili ne?


Moje misljenje je da ne treba znak pitanja na kraju ovih recenica jer nisu upitne. One su samo konstatacije. Naravno, ovo se ne odnosi na poslednji znak pitanja koji je na mestu.
[ Horvat @ 26.04.2009. 10:28 ] @
imam pitanje,zasto se ovo pise velikim pocetnim slovima,iako nije vlastito ime,niti pocetak recenice [primera ima jos]
Citat:
Kancelarija Ministartsva Ekonomije

Agencija za Mala i Srednja Preduzeca i Preduzetnistva


negde kancelarija pise malim,ali ministarstvo svuda velikim
ovo drugo se moze i tu primetiti

edit:wtf,kakve veze dinamit ima sa pravopisom?!?!?!
[ jablan @ 26.04.2009. 11:17 ] @
Citat:
Horvat: imam pitanje,zasto se ovo pise velikim pocetnim slovima,iako nije vlastito ime,niti pocetak recenice [primera ima jos]

Zato što se državne institucije po pravilu trude da zaposle najnepismeniji mogući kadar.
[ Horvat @ 27.04.2009. 16:31 ] @
hvala,samo si mi potrvrdio ono u sta sam sumnjao
ali u jednom momentu sam vec pomislio da ja "gresim" sto vidim to kao nepravilno napisano :)

[ galet@world @ 28.04.2009. 16:40 ] @
Meni se čini da to malo liči na amerikanizaciju koja kod nas nailazi na plodno tlo
[ Horvat @ 29.04.2009. 14:19 ] @
americki jezik ne postoji ;)
[ galet@world @ 29.04.2009. 21:36 ] @
Govorili smo o pismu odnosno pisanju a ne o jeziku
[ Nije bitno @ 04.06.2009. 17:35 ] @
U kojim slucajevima izmedju I i O smije da se pise J?

Ne mogu sad da se sjetim,ali ima nekih rijeci u kojima mi je jednostavno neprirodno da izostavim J iako mi je na umu da J ne smije tu biti.
[ jablan @ 04.06.2009. 18:41 ] @
Kad dozivaš nekog ko se zove Mija. Mijo!

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1035.msg8451

[Ovu poruku je menjao jablan dana 04.06.2009. u 19:59 GMT+1]
[ Nije bitno @ 05.06.2009. 01:25 ] @
Ali ne samo to,imalo je nekih cudnijih primjera...

Sad mi pada na pamet samo "osvoio"...mnogo ljepse mi lezi "osvojio"...
Ima boljih od ovoga ali ne mogu da se sjetim.Ima li jos izuzetaka po pitanju i(j)o?
[ jablan @ 05.06.2009. 05:31 ] @
Citat:
Nije bitno: Sad mi pada na pamet samo "osvoio"...mnogo ljepse mi lezi "osvojio"...
Ima boljih od ovoga ali ne mogu da se sjetim.Ima li jos izuzetaka po pitanju i(j)o?

El ti nas zezaš? Em se piše "osvojio", em to J nije između I i O, nego između O i I.
[ Nije bitno @ 06.06.2009. 22:57 ] @
Auh...
Nisam vidio! Izvinjavam se,nije mi uopste namjera bila da zezam bilo koga.Stvarno nisam primijetio nego sam na brzinu izbacio prvu rijec koja mi je pala na pamet da ima ovaj "slucaj" i eto...

Ipak,i dalje sam siguran u ovo sto sam rekao,odnosno da mi se cini da postoji jos neki izuzetak osim ovoga sto je Jablan naveo.
Mozda grijesim,a ako se sjetim primjera napisacu.

Sto se tice razmaka posle tacke i zareza,to je navika,ne mogu je sad ispravljati...Ne kucam nikakve zvanicne dokumente tako da i nije toliko vazno.
[ Zeleni zub @ 15.06.2009. 16:48 ] @
Imam jednu nedoumicu, pa da je postavim 'samo u ovoj temi'
Kako se kaze: Svakodnevica ili SvakodnevNica ?
Google izbaca za svakodnevNicu 541000, a za svakodnevicu 160000.
Ja bih rekao da je 'svakodnevica' ispravno (sto je tesko nekih 381000 poena preko onih 160000) i eto meni nedoumice
[ jablan @ 15.06.2009. 17:12 ] @
Nemam Klajnov rečnik pri ruci, ali sam gledao jednom prilikom, jer je i mene interesovalo... Pravilna su oba oblika, s tim što je preporučeni onaj oblik bez "n", tj. "svakodnevica".
[ Proza_1 @ 25.06.2009. 00:07 ] @
Za teniserku nosilaca turnira na televiziji kažu: "nositeljka".

Za tenisera nosilaca turnira se onda po njima može reći: "nositelj" !

Nositeljka mi zvuči kao kokoška nosilja jaja.
A nositelj kao nosač(vlasnik) velikog nosa.




[Ovu poruku je menjao Gojko Vujovic dana 25.06.2009. u 11:14 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 25.06.2009. 00:18 ] @
Citat:
Proza_1:
Za teniserku nosilaca turnira kažu: "nositeljka".

Ovim si efektno pokazao da tvoje mišljenje u vezi sa srpskim jezikom nije naročito merodavno (genitiv je, naravno, nosioca, a nepostojano A imamo samo u nominativu: nosilac).
Citat:
Proza_1:
Za tenisera nosilaca turnira se onda po njima može reći: "nositelj" !!

A ovim potvrđuješ da ono gore nije bila greška, i dodaješ novu dimenziju svojoj neobaveštenosti (da ne upotrebim gori izraz). Naime, evidentno ne znaš da se sufiks -lac maltene šematski zamenjuje sa -teljka prilikom promene u ženski rod: postoje čitalac i čitateljka, gledalac i gledateljka, slušalac i slušateljka, i mogu nabrajati tako do sutra.

Nije lep osećaj kad ovako nadmeno napišeš poruku pa ti se ta nadmenost ekspresno obije o glavu, zar ne?
[ Proza_1 @ 25.06.2009. 00:58 ] @
Poštovani supermoderatoru.
Recite mi(nam) u kojem rečniku srpskog jezika
ste pronašli reč "nositeljka".
Niste ni tražili, naravno.
A ako je ima, prepišite nam značenje te reči.
Bez vaših tumačenja, doslovno nam dajte objašnjenje iz rečnika.
Učimo se dok smo živi.



[ Tyler Durden @ 25.06.2009. 07:57 ] @
Pa zar ti nije upravo objasnio??
[ Ivan Dimkovic @ 25.06.2009. 07:58 ] @
I noisoc i nositelj su sasvim pravilni oblici reci u srpskom jeziku izvedeni od glagola "nositi". Nosilac je pogresan.

Cudi me kako te je od svih "novosrpskih" reci zaintrigirala bas ta, koja sa "novosrpskim" i nema veze a ne recimo "akcident" ili "soping mol" koje su isto tako pocele da se upotrebljavaju u poslednjih nekoliko godina a imaju daleko manje razloga da se nalaze u recniku ;-)

[ _andjela_ @ 25.06.2009. 07:59 ] @
Korisnik je samo trazio referencu, ako je to moguce.
[ Ivan Dimkovic @ 25.06.2009. 08:01 ] @
Bilo koja gramatika srpskog jezika ce posluziti.
[ Predrag Supurovic @ 25.06.2009. 10:01 ] @
To prisilno izjednačavanje stvarnog i gramatičkog roda je u dobroj meri neprirodno za naš jezik. Čak i jezički stručnjaci su po tom pitanju veoma podeljeni i ne mogu da preseku da li je pomodarsko uvođenje rodova tamo gde ih u jeziku nije bilo prihvatljivo ili nije.


[Ovu poruku je menjao Gojko Vujovic dana 25.06.2009. u 11:16 GMT+1]
[ Proza_1 @ 25.06.2009. 10:09 ] @
@Ivan Dimkovic

Nosioc je nepravilno.
Skenirao sam stranicu iz rečnika jezičkih nedoumica Ivana Klajna.
[ fanfon @ 25.06.2009. 11:11 ] @
Citat:
Ivan Dimkovic: I noisoc i nositelj su sasvim pravilni oblici reci u srpskom jeziku izvedeni od glagola "nositi". Nosilac je pogresan.


A gledalac?
[ Predrag Supurovic @ 25.06.2009. 11:51 ] @
Zašto je moja poruka editovana tako da ispada da sam rekao nešto što nisam rekao? Poruka nije sadržavala ama baš ništa što nije u skladu sa pravilima ES.
[ Miroslav Jeftić @ 25.06.2009. 12:02 ] @
Koliko vidim, izbačeno je pominjanje određene televizijske kuće i politike, što i jeste protiv pravilnika.
[ Gojko Vujovic @ 25.06.2009. 12:03 ] @
Zato sto je promenjen smisao teme - u forumu Nauka moze da se bavi pravopisom, a ne pljuvanjem po TV stanicama.

Samo je izbacen deo koji se ne tice gramatike iz tvoje poruke.
[ Fitopatolog @ 25.06.2009. 12:33 ] @
Hmmm... Da li je onda otac roditelj a majka roditeljka?
[ fLuXx @ 25.06.2009. 12:46 ] @
A sto nije nosilja? Mislim, jeste da zvuci kao kokoska, ali zar to nije najpravilnije? Isto kao, na primer, pratilac - pratilja (ne pratiteljka). Tako i nosilac - nosilja. Naravno, ovo sve laicki, 'po osecaju'.
[ Goran Mijailovic @ 25.06.2009. 12:58 ] @
Citat:
Tako i nosilac - nosilja. Naravno, ovo sve laicki, 'po osecaju'.


nositeljica odnosno nositeljka?! (da ne kazem nosiljka
[ jablan @ 25.06.2009. 14:17 ] @
Citat:
Ivan Dimkovic: I noisoc i nositelj su sasvim pravilni oblici reci u srpskom jeziku izvedeni od glagola "nositi". Nosilac je pogresan.

Dimkoviću, predugo si u tuđini, ne brukaj se...

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/...D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B5#.D0.9D

Citat:
Predrag Supurovic: To prisilno izjednačavanje stvarnog i gramatičkog roda je u dobroj meri neprirodno za naš jezik.

Na osnovu čega to? U nekim drugim slovenskim jezicima sasvim normalno funkcioniše... Bojim se da je više neprirodno za naš balkanski patrijarhalni mentalitet... Žena je za kuhinju, šta ona ima da bude sutkinja ili neka nositeljka?
[ _andjela_ @ 25.06.2009. 14:22 ] @
Od svih referenci, wiki kao referenca? Slobodno nisi morao da kacis link.
[ jablan @ 25.06.2009. 14:24 ] @
Citat:
_andjela_: Od svih referenci, wiki kao referenca? Slobodno nisi morao da kacis link.

Hoćeš da kažeš da je ispravno "nosioc", a ne "nosilac"?

Pričamo o jednoj od najelementarnijih grešaka u srpskom jeziku.
[ _andjela_ @ 25.06.2009. 14:26 ] @
Hocu da kazem da je wiki za mene **** preporuka sto se tice reference. Nadam se da je jasnije.

(Bilo da je elementarna stvar u pitanju ili ne.)
[ jablan @ 25.06.2009. 14:28 ] @
Pa ako imaš bolju, ti okači link, nemoj pametovati drugima.

(Izvinjavam se korisniku Proza, tek sad vidim da je već ispravio Dimkovića...)
[ _andjela_ @ 25.06.2009. 14:37 ] @
Pametovanje drugima ako se izjasnim da smatram wiki kao **** referencu?

Niko nije kritikovao tvoju spremnost da pomognes korisniku, pa ako te komentar vredja, onda se izvinjavam.

Samo sam skrenula paznju da wiki link nije bio vredan tvog truda.
[ jablan @ 25.06.2009. 14:47 ] @
Kao prvo, nije u pitanju tek bilo koji viki, već Vikipedija (viki je vrsta softvera, Vikipedija je enciklopedija). Da li to znači da ne smatraš Vikipediju nikakvom relevantnom referencom? Da podsetim da se ovde ne radi o nekom zabačenom akademskom problemu, već o najosnovnijem poznavanju svog jezika.

Na kraju krajeva, zašto ne ostaviš Dimkoviću da prosudi je li referenca relevantna ili nije (a u konkretnom slučaju jeste i poklapa se sa Klajnovim rečnikom).
[ Miroslav Jeftić @ 25.06.2009. 14:52 ] @
Citat:
_andjela_: Od svih referenci, wiki kao referenca? Slobodno nisi morao da kacis link.


Jesi li uopšte pročitala link ili flejmuješ iz zabave? Sasvim je čitko i razumljivo objašnjeno, ne vidim u čemu je problem.
[ _andjela_ @ 25.06.2009. 14:53 ] @
Tek sam sad saznala za software, a meni je wiki skracenica za to sto ti zoves Vikipedijom. Wiki je OK za neke stvari, ali je **** kao referenca.

Citat:
Na kraju krajeva, zašto ne ostaviš Dimkoviću da prosudi je li referenca relevantna ili nije (a u konkretnom slučaju jeste i poklapa se sa Klajnovim rečnikom).

Slazem se. Uopste nisam ni pitala da brises link.
[ Bojan Basic @ 25.06.2009. 15:44 ] @
Jablane, nemoj se ljutiti, ali _andjela_ je u pravu. Vikipedija na srpskom je apsolutna nula što se tiče bilo kakve jezičke kulture. To što je ta stranica na koju si se pozvao možda čestito urađena (a jeste, jer znam ko ju je radio, bar najvećim delom) ne menja činjenicu da je Vikipedija u globalu nikakva referenca kad god je reč o jezičkim pitanjima. Evo nekoliko citata odatle (svi su skorašnji, nema potrebe prekopavati arhive):
Citat:
Pošto je ovo Trg/Ideje, ovde predstavljam jednu ideju. Da otvorimo sekciju „Zabava“ u kojoj će naša pravoslavna kulturna elita, koja se svaki dan, kako čujemo, ubi od smijeha čitajući vikipediju na srpskom jeziku, pronaći mnoštvo zabave. Evo, ja sam postavio ovu sliku, ali očigledno je trebalo da ide u tu sekciju „Zabava“, pa je odavde jednim a-SA! potezom obrisana. Tu, u toj sekciji, mi bismo s vremena na vrijeme pisali neke tekstove, nema veze kakvog sadržaja, trudeći se da što više griješimo u pravopisu, a to bi elitu jako zabavljalo, popravljalo im raspoloženje, i stoga bi, tako raspoloženi, bili znatno produktivniji u svom intelektualnom radu. Možda bi, tako poneseni, došli nekad i da doprinesu nekim konkretnim sadržajem na vikipediji, ali ne da, onako, idu za drugim korisnicima i galame „Tu si trebao staviti tačku-zarez, a ne tačku!“, „pogriješio si u transkripciji, dabogda crko!“, nego će možda i da napišu neki članak. Šta mislite? Ja mislim da je ideja dobra.

Citat:
Kakve zajedničke pravilnosti o ustaljivanju vlastitih imena u jeziku (prevedenih ili transkribovanih), ko je još za to čuo? Zna se da samo određene struke odlučuju o imenima koja su vezana za te struke, tako da treba odmah izbaciti iz Pravopisa čitavo poglavlje o transkripciji imena i propisanim uobičajenim imenima, jer svaka struka ionako već odavno zna kako adaptirati nova imena, te koja su već ušla u običaj, pa ih ne treba mijenjati.

Citat:
Ne baš. To je samo protivno pravilima sadašnjeg srpskog pravopisa, kako su nam uvažene dame i gospoda objasnili. A šta će biti danas-sutra kada izađe novi pravopis, i pisanje stranih imena je dozvoljeno u originalu i u ćiriličnom tekstu (i ne samo za latinski, formule, matematiku...)? Hoćete li to prihvatiti preko noći, samo zato što je neki akademik tako odlučio?

Protivno srpskom jeziku bi bilo kad bi ja pisao pešadiski, lijepilo, tramvaajaa i slično, jer se tako ne izgovara a naš je jezik. Međutim ZAŠTO je ikome palo na pamet da u naš pravopis gura izgovore stranih riječi, nikako mi nije jasno.

Ne zaboravimo isto ovo: logika i zdrav razum trebaju biti ispred svega - a ne naređenja i slijepo praćenje pravila. Kad je bilo suđenje u Nirnbergu, Nijemci su se branili sa: „ja sam samo izvršavao naređenja“. Ne uspoređujem vas sa nacistima, samo kažem - upotrijebite svoju glavu, nemojte samo: pravopis tako kaže i naprijed marš. Pravopis pišu ljudi, a oni prave greške.

Produžetak života transkripciji nam neće donijeti ništa dobro, baš kao što nam ništa dobro nije donijelo svojevremeno tvrdoglavo ostajanje na julijanskom kalendaru. Zašto je tako, već sam naveo gore.

Citat:
Da li našu Vikipediju kontrolišu filolozi. Ako su oni "alfa i omega" svega ovoga, onda da odmah dignem ruke od svega! Pa neću da radim nešto besplatno (iako to volim) da bi neko odmah posle zaj**avao sa svojim "pravilima" koja niko drugi ne zna do par zatucanih ličnosti na odseku za srpski jezik filološkog fakulteta!


Malo li je? Ako treba, naći će se još, nije problem.

Jasno, Vikipediju uređuju svi, pa se tamo mogu naći svakakve izjave, ali ono što zabrinjava nisu ove izjave same po sebi, već totalno odsustvo bilo kakve reakcije administratora (ukoliko već nisu oni sami ti koji su ovako nešto i pisali).

Za kraj bih naveo još jednu stvar. U pitanju je citat moje poruke s jednog drugog (jezičkog) foruma, gde je Vikipedija često bila (i još je) „na tapetu“, pa su se neki članovi zapitali je li takva kritika u redu i pozvali mene kao moderatora da se oglasim. Kako sam tu naveo dosta obrazloženja potkrepljenih linkovima, i pri tom naglašavam da se ovo što sledi osvrće samo na administratore, mislim da je najjednostavnije citirati tu poruku.

Citat:
Red je da se oglasim i ja, kao moderator ovog foruma.

Vokabular je zamišljen tako da se diskutuje o svemu što ima veze sa srpskim jezikom. Standard srpskog jezika u srpskim medijima svakako ima veze sa srpskim jezikom, te spada u gornje područje. Ako smo razgovarali o tome kakvim se jezikom piše Politika, koliko su stručni prevodioci na Pinku itd., ova tema ne odudara.

Međutim, postoji još jedan detalj, kojim mogu da opravdam donekle drčniji stav diskutanata na ovoj temi. Naime, Filipe, tvoja opaska kako se urednici Vikipedije trude da sastave javno dostupnu enciklopediju sasvim je netačna. Enciklopedija je nešto što sakuplja objektivne podatke, dok je Vikipedija na srpskom prepuna uređivanja na osnovu subjektivne procene administratorâ. Oni, naravno, pokušavaju to da uviju u šaren papir, ali s vremena na vreme im izleti pokoja izjava poput ove (bold njegov): „Shvati, pričamo o tome da zaobiđemo jedno pravilo jer pravi probleme“. Pravilo o kom je reč odnosilo se na transkripciju, tj. dotični administrator je samoinicijativno krenuo da sve informatičke članke prebacuje na izvorno zapisan naziv (Windows, Microsoft Office itd.), pri čemu je „probleme“ koje pravi transkripcija obrazložio tako što bi on hteo da sve bude uniformno. Rasprava je otišla dotle da je za mišljenje zamoljen Ivan Klajn, koji je odgovorio prilično opširnim pismom. U celosti ga možeš pročitati ovde, a suštinu ću ponoviti: Klajn kaže da se može opravdati ostavljanje u originalu „novog, nepoznatog i višečlanog naziva programa“, dok se „kratko i popularno ime“ obavezno transkribuje. Nakon ovako izrečenog stava našeg najvećeg lingviste, ponovo se javlja dotični administrator (inače student informatike), dajući sebi za pravo da osporava Klajna rečima: „Ja sam i dalje za uniformonst i da vindouz bude Windows“, dok je drugom prilikom izjavio (podvlačenje moje):„Ja se zalažem za izvorne oblike ... a neki tamo dr/mr kaže da transkripcija ide za odomaćene nazive, a izvorne za neodomaćene“. Drugim rečima, mišljenje administratora o jezičkim pitanjima tretira se rame uz rame s mišljenjima jezičkih stručnjaka (zapravo, videćemo da je ovo prvo na kraju odnelo prevagu), pri čemu se ovi drugi nazivaju omalovažavajućim tonom! Šta je bilo dalje? Je li neophodno napominjati da su dalje gotovo svi informatički članci nazivani izvornim imenom, dok je pomenuti administrator imao obraza (pročitaj ovaj razgovor) da novim saradnicima Vikipedije stav kako sve treba ostavljati u originalu predstavi kao dogovor zajednice postignut upravo u onoj raspravi iz koje sam citirao odlomke (iako niko nije podržavao njegov stav, ali bože moj, on je administrator i može da preti blokiranjem, što je argument svih argumenata, dok drugi kao argumente na raspolaganju imaju samo neke gluposti poput citata iz Pravopisa i druge literature, ili mišljenje našeg najboljeg stručnjaka zatraženo specijalno za ovu priliku).

Nadam se da ovo dovoljno pokazuje dokle je dogurao, bar što se jezika tiče, projekat koji je imao lepu budućnost. Naravno, ovo opisano je samo jedan primer, koji sam ja slučajno skroz ispratio pa mi je prvi pao na pamet, ali mogu naći takvih koliko želiš. Stoga mislim da ne može biti ničeg lošeg ako putem ovog foruma skrenemo ljudima pažnju na kvalitet tamošnjeg jezika — ako to bude i putem oštrijih reči, svakako nije nezasluženo, jer nikako nije u pitanju nedostatak dobre volje.

Podrazumeva se, ako nekom nije jasno zašto je nešto ovde citirano kao pogrešno, brzo će se naći literatura.
[ jablan @ 25.06.2009. 16:11 ] @
Citat:
Bojan Basic: Jablane, nemoj se ljutiti, ali _andjela_ je u pravu. Vikipedija na srpskom je apsolutna nula što se tiče bilo kakve jezičke kulture.

Ok, nisam preterano informisan o divljanju nekih admina domaće Vikipedije, ali pitanje je da li se može diskreditovati ceo napor na osnovu pojedinih negativnih primera. Pretpostavljam da dotični admin, kao student informatike, nema mnogo interesa da uređuje stranicu posvećenu pravopisu srpskog jezika...

Pa čak i da je kompletna srpska Vikipedija gomila gluposti (a nije), anđela nigde nije navela da misli na nju, a ne na globalnu Vikipediju.
[ stonex @ 25.06.2009. 16:12 ] @
@Zeleni zub koji je napisao : "Ja bih rekao da je 'svakodnevica' ispravno (sto je tesko nekih 381000 poena preko onih 160000) i eto meni nedoumice" .


Neki ljudi rade za dnevnicu a ne za dnevicu . Uveče gledamo ˝Dnevnik˝ a ne ˝Dnevik˝ , zar ne !?

Ne znam zašto ti kao dipl. ing. inf. imaš nedoumicu ?
[ _andjela_ @ 25.06.2009. 16:26 ] @
Citat:
jablan: Pa čak i da je kompletna srpska Vikipedija gomila gluposti (a nije), anđela nigde nije navela da misli na nju, a ne na globalnu Vikipediju.

Pa dobro, na sta drugo je to moglo da se odnosi kad taj link pocinje sa wikipedia? Ja znam na sta sam mislila, a i ti isto znas na sta si mislio, samo sto ti sada pises da nisi znao na sta sam ja mislila, dok nisam napisala na sta sam mislila. Wiki jeste skracenica od Wikipedia, a 'pedia' je dobila pedalu. Tebi je prirodno Vikipedija. Meni ne smeta ni da joj tepas - Viki. :)

Citat:
stonex: Ne znam zašto ti kao dipl. ing. inf. imaš nedoumicu ?

Svasta. Pri citanju disertacija covek isto naleti na 'ne znam' i sl.. Zasto nalazis shodno da sabotiras temu bavljenjem necijim kvalifikacijama/skolom!?
[ jablan @ 25.06.2009. 17:17 ] @
Citat:
_andjela_: Wiki jeste skracenica od Wikipedia, a 'pedia' je dobila pedalu.

Nije dilema Viki vs. Vikipedija, nego srpska Vikipedija vs. engleska. Nema veze sad.

BTW, "viki" nije skraćenica od Vikipedija.
[ _andjela_ @ 25.06.2009. 17:33 ] @
Zato sam i napisala da mozes da joj tepas kako god hoces.
[ Horvat @ 25.06.2009. 18:02 ] @
sto se svadjate bzvz :)

@moderator basic, "zanimljive" izjave,medjutim ja se slazem sa jablanom,da wiki[pedia] nije apsolutno g...no [da nastavim off,odakle su te prepiske?]

sad malo ontopic:
nije "na tepetI",a ne "na tapetU" ,odnosno ,zar nije jednina tapeta,a ne tapet?
[ Safet Beriša @ 25.06.2009. 18:49 ] @
Bez ulaska u to da li je normirano tapeta, tapet ili oba, to nije jedina reč koja ima rodnu varijaciju, recimo: pereca ili perec? Ja kažem pereca (kao što kažem i tapeta) ali sam čuo i jedno i drugo.
[ jablan @ 25.06.2009. 19:16 ] @
Citat:
Safet Beriša: to nije jedina reč koja ima rodnu varijaciju, recimo: pereca ili perec? Ja kažem pereca (kao što kažem i tapeta) ali sam čuo i jedno i drugo.

E a pazi tek ovo ludilo:
Bicikl / bicikla / biciklo

Tri različita roda! (Ok, pravilan je verovatno samo prvi oblik, ali se koriste sva tri - ja lično koristim drugi.)
[ Horvat @ 25.06.2009. 19:38 ] @
ne govorim sta se koristi,sta ne,nego sta je pravilno
[i ja govorim bicikla,ali znam da je bicikl pravilno ;),a sto se pereca tice,ne znam koji je pravilan,govorim perec,izuzetno retko cujem pereca]

zato i pitam za tapetu :)

p.s. koristi se i bicikli :)
[ Safet Beriša @ 25.06.2009. 19:40 ] @
Heh, što se bicikala tiče, dok nam Dragica Stančetić u osnovnoj nije utuvila bicikl u glavu, ja (a i mnogi drugi koliko se sećam) sam koristio bicikli (sa množinom biciklovi).

Edit: Ko što rekoh za biciklove. :)

Što se pereca tiče, ja retko čujem perec. :)
[ Zeleni zub @ 25.06.2009. 19:42 ] @
@stonex
Zato sto kad je skoro vrsena neka revizija jezika ili kako se vec zove, i kad su zene dobile svoje nazive (doktorka, direktorka, psiholoskinja itd.) cini mi se da sam u paketu sa tim izmenama video i jos neke medju kojima i ovo za Svakodnevicu (bez N).

I da, nisam ja dipl ing inf, vec dipl mat inf.
No ako verujes da i ti sa svojim zvanjem poznajes svaku sitnicu svoje profesije ili svog jezika i da nema mesta stalnom ucenju - sta da ti kazem...
[ stonex @ 25.06.2009. 21:40 ] @
Ne shvati me pogrešno, nikakve namere za bilo kakvom uvredom nije bilo .
Samo je suviše očigledno da se ni u kakvim jezičkim reformama ne može dogoditi da se svakodnevnici oduzme slovo n jer se gubi smisao reči . Jednostavno rečeno, reč dnevica a samim tim ni svakodnevica , barem meni , nisu poznate u našem jeziku .
[ Zeleni zub @ 25.06.2009. 22:23 ] @
OK stonex, shvaceno ispravno ;)

Evo sad sam u sitne sate zvao koleginicu koja predaje srpski (voli 'cist' srpski jezik vise nego bilo sta u zivotu) i ona je pogledala Klajna i kaze: ~"Svakodnevica je bolje reci, ali ni svakodnevnica nije pogresno"
Naravno da dnevica na postoji kao pojam, ali nas jezik je vidis cudo...
[ Proza_1 @ 25.06.2009. 22:54 ] @
@Zeleni zub

Nemoj u sitne sate ali pitaj ponovo koleginicu o mojoj TVBE29 nedoumici: "nositeljka".
Od moderatora, supermoderatora i supersupermoderatora slaba vajda.
Reference nema a ka'će nezna se (Đekna).
[ madcama @ 26.06.2009. 07:56 ] @
Kako se pravilno kaze?
1. Izdaje se lokal
2. Izdajem lokal
3. Lokal za izdavanje
[ Catch 22 @ 26.06.2009. 08:20 ] @

Citat:
Proza_1: ... ka'će nezna se...

"ka'_će ne_zna se"


Citat:
osmania:... Vi ne mozete zamisliti kakav srbi (najvise ih ima u Austriji) govore srpski jezik. To je uzas, ali ti ljudi su rodjeni ovde u skoli uce njemacki a sve sto cuju od srpskog jezika cuju od svojih roditelja koji su ovde dosli kao baustelci...

Austrija, Austrijanci... Srbija, Srbi, srpski...

"Bauštelac" beše građevinski radnik ili je to na "gastarbajterskom" postao opšti pojam?

[Ovu poruku je menjao superbaka dana 26.06.2009. u 14:57 GMT+1]
[ Jbyn4e @ 26.06.2009. 09:16 ] @
Citat:
"Bauštelac" beše građevinski radnik ili je to na "gastarbajterskom" postao opšti pojam?


Da. Bivsi cimer (Srbin iz Bosne) zivi u Becu, i kaze mi da radi na "bausteli" ;)
[ Zeleni zub @ 26.06.2009. 10:13 ] @
@Proza_1
Sad je koleginica pogledala - njeno izdanje pravopisa je iz 1997., a tada nije bilo ovih 'zenskih' zanimanja tako da na temu 'nositeljke' ne pise nista :(
[ Proza_1 @ 26.06.2009. 11:11 ] @
@Zeleni zub

Mnogo ti hvala. Konačno smo rešili i tu "naučnu" nedoumicu.

[Ovu poruku je menjao Gojko Vujovic dana 26.06.2009. u 14:25 GMT+1]
[ selters @ 26.06.2009. 16:50 ] @
Ivan Klajn kaže: svakodnevica (ili svakidašnjica) bolje nego svakodnevnica.
Kao što je pravilo reći bicikl a genitiv množine je bicikala.
A u vezi lokala: izdajem lokal.
Ne znam šta bi nositeljka trebalo da nosi, ali mi se čini da je u pitanju loša kovanica. Postoji reč nosilac (ne nosioc), u množini nosioci, nosilaca.
U svakom slučaju, dobro je što hoćemo da naučimo da pravilno pišemo i govorimo. Samo tako sačuvaćemo jezik i pismo od potpune propasti.
[ stonex @ 26.06.2009. 17:03 ] @
Citat:
selters: Ivan Klajn kaže: svakodnevica (ili svakidašnjica) bolje nego svakodnevnica.
Kao što je pravilo reći bicikl a genitiv množine je bicikala.
A u vezi lokala: izdajem lokal.
U svakom slučaju, dobro je što hoćemo da naučimo da pravilno pišemo i govorimo. Samo tako sačuvaćemo jezik i pismo od potpune propasti.



Sada već ne mogu da se načudim za ovu ˝svakodnevicu˝. Dnevnica od dnevno, dnevni, je normalna stvar ali od čega je izvedenica ˝dnevica˝? Pa takva reč i ne postoji ! Moram da nadjem tog Klajna da ga malo propitam Srpski .
[ Safet Beriša @ 26.06.2009. 17:56 ] @
Citat:
selters: A u vezi lokala: izdajem lokal.

Kad već gledaš Klajna pogledaj i odrednicu "u vezi". A u vezi s lokalom: ništa ne fali ni prvoj, ni drugoj, ni trećoj varijanti.
[ selters @ 26.06.2009. 21:29 ] @
Gospodine Beriša,
Lokal ne može samog sebe da izda! A vlasnik, ili neko drugi, može. Prema tome, ni u kom slučaju nije pravilno napisati „izdaje se lokal”.
Rečenice u kojima se povratni glagoli upotrebljavaju kao bezlični nisu dobre. To Vi, nadam se, znate.
Inače, za lokal ste u pravu. Ispravno je „u vezi s lokalom”.
[ Predrag Supurovic @ 26.06.2009. 22:22 ] @

Citat:
Proza_1
Nemoj u sitne sate ali pitaj ponovo koleginicu o mojoj TVBE29 nedoumici: "nositeljka".
Od moderatora, supermoderatora i supersupermoderatora slaba vajda.
Reference nema a ka'će nezna se (Đekna).


Kao sto rekoh, to je pitanje koje ozbiljno deli i strucnjake - jedni misle da treba uvoditi rodove neki ne. Bojan vam je rekao gde cete se o tome lako obavestiti (www.vokabular.org). Tmao imate strucnjake koji se bave i vecim nedoumicama.




[Ovu poruku je menjao superbaka dana 27.06.2009. u 00:09 GMT+1]
[ galet@world @ 26.06.2009. 23:10 ] @
Ja sam našao jednostavno praktično pravilo za glas l: glas l stavlja se uvek tamo gde ne zvuči nakaradno
Na primer "nakaradno" je reći - nosilcu umesto nosiocu, davalcima umesto davaocima, slušalcima umesto slušaocima
ali nosilac, nosilaca, davalac, davalaca, slušalac, slušalaca i t. d. nije nakaradno.
[ Safet Beriša @ 26.06.2009. 23:34 ] @
Citat:
selters: Gospodine Beriša,
Lokal ne može samog sebe da izda! A vlasnik, ili neko drugi, može. Prema tome, ni u kom slučaju nije pravilno napisati „izdaje se lokal”.
Rečenice u kojima se povratni glagoli upotrebljavaju kao bezlični nisu dobre. To Vi, nadam se, znate.
Inače, za lokal ste u pravu. Ispravno je „u vezi s lokalom”.

Gospodine iz Mladenovca (pošto ime niste naveli), pogrešno tumačite Klajnov unos za se u njegovom rečniku nedoumica. Klajn tu uopšte ne spori bezličnu (i u ovom slučajnu pasivnu) upotrebu se već kaže da zamenicu se ne treba istovremeno koristiti i kao povratnu i kao bezličnu, štaviše, jedan od primera za pasivnu upotrebu se u njegovoj Gramatici srpskog jezika jeste upravo "Prodaje se motorni čamac" (str. 136).
[ stonex @ 26.06.2009. 23:45 ] @
Citat:
Safet Beriša

"Prodaje se motorni čamac" (str. 136).


Narodski rečeno : prodaje sam sebe .
[ Catch 22 @ 27.06.2009. 00:15 ] @
^ U gvožđari se prodaju ekseri, u pekari se prodaje hleb, a u školi se prEdaje pravopis, gramatika i ostalo...

;)
[ Djuka91 @ 27.06.2009. 11:07 ] @
Pregledao sam ovu diskusiju, pa da ostavim jedan zanimljiv link
http://www.blic.rs/kultura.php?id=96807

Nisam video da je neko postavio ovo, ali ako jeste - izvinjavam se na previdu.
Zanimljivo je za procitati kao jedno glediste...
[ selters @ 29.06.2009. 10:34 ] @
^ U gvožđari se prodaju ekseri, u pekari se prodaje hleb, a u školi se prEdaje pravopis, gramatika i ostalo...

Baš tako! A čamac ili lokal PRODAJEM (bez se) ja (on, ti, ona...)
[ jablan @ 29.06.2009. 11:25 ] @
A šta SE PRODAJE u prodavnici čamaca?
[ Catch 22 @ 29.06.2009. 11:54 ] @
Da pojednostavimo (i nadam se otklonimo dilemu oko ovog bezličnog oblika):
Nedostajuća magična reč, koja otklanja sve nedoumice, bi valda bila "ovde"(?)

"Ovde se prodaje čamac (lokal, auto, hleb...)", pa je onda nekakav skraćeni oblik istog tog obaveštenja "Prodaje se ..." (logično, valda... ?)

[ Safet Beriša @ 29.06.2009. 16:44 ] @
Ne nedostaje nikakva magična reč, u pitanju je prosto gramatička konstrukcija.

Dodavanjem odredbe za mesto (ovde, u gvožđari, u pekari) se ni na koji način ne menja suština konstrukcije, da bi se to uradilo mora se lice identifikovati: ovde ja prodajem čamac, u gvožđari Pera prodaje eksere a u pekari Mika prodaje hleb. Bezlična konstrukcija je upravo bezlična zbog toga što se ne identifikuje lice koje vrši radnju (ja, Pera i Mika). "Ovde se prodaje čamac" nije ništa manje bezlično od "prodaje se čamac".
[ Catch 22 @ 29.06.2009. 19:38 ] @
^ Baš tako, jedino da još to i "nacrtaš" @selters-u, a ja se prEdajem...

PS
[ misirac @ 30.06.2009. 17:10 ] @
Malopre se setih, a u vezi sa prvim postom na ovoj temi, da proverim neke reči koje su slične reči "sumnjam".
Evo rezultata po Guglu:

slomnjen Rezultati 1 - 10 od oko 265 za slomnjen. (0,23 sekunde/i)
slomljen Rezultati 1 - 10 od oko 49.100 za slomljen. (0,11 sekunde/i)


snimljen Rezultati 1 - 10 od oko 378.000 za snimljen. (0,14 sekunde/i)
snimnjen Rezultati 1 - 10 od oko 933 za snimnjen. (0,14 sekunde/i)


Poprilično drugačiji rezultati nego kad je "sumnjam" u pitanju.
[ Catch 22 @ 30.06.2009. 19:36 ] @
^ Pa šta s tim?
[att_img]
[ misirac @ 30.06.2009. 21:25 ] @
Ništa. Kod "sumljam", je barem više ispravnih strana, tj. onih sa "sumnjam" ( Rezultati 1 - 10 od oko 553.000 za sumnjam. (0,15 sekunde/i) ).
U ovim drugim slučajevima je situacija još gora.
[ Safet Beriša @ 01.07.2009. 03:06 ] @
Budući da su slomljen i snimljen ispravni oblici, i u njihovom slučaju ima više ispravnih strana.
[ Morpheus NS @ 01.07.2009. 21:57 ] @
Citat:
Catch 22: Da pojednostavimo (i nadam se otklonimo dilemu oko ovog bezličnog oblika):
Nedostajuća magična reč, koja otklanja sve nedoumice, bi valda bila "ovde"(?)

"Ovde se prodaje čamac (lokal, auto, hleb...)", pa je onda nekakav skraćeni oblik istog tog obaveštenja "Prodaje se ..." (logično, valda... ?)

:)


"Prodajem čamac", "Čamac na prodaju".... čamac sam sebe ne prodaje, to čini njegov vlasnik.
[ Take 5 @ 01.07.2009. 23:01 ] @
^ Eto ti ga sad "... 'ajde Jovo nanovo..."


Citat:

Bezlični gramatički oblik
...
Postoje i drugi tipovi bezličnih rečenica u kojima se podrazumeva da subjekat predstavljaju ljudi (svi ljudi, neki ljudi, neko)

Zna se da je zemlja okrugla (ljudi znaju da je zemlja okrugla)
Kod nas se vozi desnom stranom (Kod nas ljudi voze desnom stranom)

Uopšteno govoreći: ove rečenice imaju element SE kao pokazatelj bezličnosti. One, za razliku od drugih bezličnih rečenica, imaju uopšten agens (ljudsko biće), koji je odgovoran za vršenje radnje. Ove rečenice se obrazuju sa predikatom od prelaznih i neprelaznih glagola. Kada je predikat obrazovan od prelaznih glagola, te rečenice se mogu formalno podudarati sa pasivnim refleksivnim rečenicama. To je slučaj kada te pasivne rečenice imaju predikat u trećem licu srednjeg roda jednine (što je svojstveno za predikat bezličnih rečenica) i kad je njihov sintaksički subjekat izostavljen.


Elem, "prodaje se čamac" podrazumeva da ga neko prodaje, a nikako da bukvalno prodaje samog sebe (ili seeeeeee)
[ Zeleni zub @ 04.07.2009. 22:54 ] @
Novi pravopis do kraja godine

http://www.blic.rs/kultura.php?id=100130
[ Horvat @ 07.07.2009. 14:47 ] @
^^zasto to??
pa postoje vec pravila samo ih se treba pridrzavati

a sta ce menjati?

edit: off, jbte koji komentari tamo :-|
[ Zeleni zub @ 07.07.2009. 16:40 ] @
Mozda ce poceti pridevi koji se zavrsavaju sa -čki, -ški, -ski da se pisu velikim slovom :D
a ja se jos nisam u potpunosti navikao ni na zenske nazive zanimanja ;)
[ spagete @ 04.08.2009. 23:35 ] @
Videla sam u nekim porukama da se pominje RECNIK MATICE SRPSKE. Zanima me da li u njemu mogu da nadem kako ispravno akcentovati neke konkretne reci (npr. televizija, dinara, sandale, Portugalija, spanski itd.). Ko su autori? Da li postoji neki bolji recnik, po vasem misljenju? (sto obimniji :))
[ pusonja @ 30.11.2009. 10:44 ] @
U pitanju je opklada...Na zalost, opsta nepismenost oko nas uzima danak...Nekada sam bio siguran, sada vise nisam.

Naime, da li je vokativ kukavicO ili kukavicE?
[ Sardon @ 30.11.2009. 12:40 ] @
To je dublet, tj. oba oblika su ispravna.
[ Bojan Basic @ 30.11.2009. 21:14 ] @
Ovo što Sardon kaže nije sasvim tačno. Naime, ukoliko mislimo na pticu, onda je jedini ispravan vokativ kukavice. U prenesenom značenju (tj. u obama prenesenim značenjima — i ’kukavna žena’, i ’boljažljivac’) dopuštena su oba oblika.

Izvor: Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska.
[ Sardon @ 01.12.2009. 08:00 ] @
Da, to jeste ispravna deklinacija za pticu, ali ako malo uopštiš stvari : ko će ikada dozivati pticu, eventualno neki pesnik a tada opet imaš pesničke slobode koje nisu ograničene pravopisom pa sledi ono što sam napisao.

[Ovu poruku je menjao Sardon dana 02.12.2009. u 09:42 GMT+1]
[ Wajda.W @ 19.01.2010. 23:47 ] @
Mene nervira kada se za zenska imena ne koriste oblici u vokativu, npr. kazu ovako: "Maja!, dolazi ovamo." umesto "Majo!, dolazi ovamo.".

I jos bih voleo da prodiskutujem s nekim u vezi sa reci pravilnije, po mom misljenju rec je totalno ne logicna, mislim da ju je cak i nepravilono izgovarati.
Mislim, pravilno je apsolutna tvrdnja, nema gradaciju, kao ni bos ni go, nesto je ili pravilno ili nije, ne moze da bude pravilnije ili golije ili bosije....
[ Catch 22 @ 20.01.2010. 00:44 ] @
Mislim da uobičajena tvrdnja: "Pravilno je i jedno i drugo" poništava automatski svaki od navedenih primera, tako da "pravilnije" može da prođe...

PS
Za vokativ si u pravu, ali "nelogično" se piše kao jedna reč.
Citat:
Wajda.W:... "Maja!, dolazi ovamo." umesto "Majo!, dolazi ovamo."...

Iza uskličnika nikako ne može da bude zarez (zapeta), jedino može veliko slovo.
("Pravilno da pravilnije ne može biti!")

Posebna zbrka sa promenom ličnih imena po padežima postoji u krajevima gde je jedna od obaveznih odrednica roda:
Muška imena se zavšavaju sa "o", a ženska sa "a".

Otud i jedan veći deo populacije bivše države, za nekdašnji nacionalni automobil kaže: "... ta fića"

[ Wajda.W @ 20.01.2010. 08:51 ] @
Hvala sto si me ispravio.
Mada, to sa pravilnije mi i dalje bode usi i logiku.
[ jablan @ 20.01.2010. 10:58 ] @
Citat:
Wajda.W: Mene nervira kada se za zenska imena ne koriste oblici u vokativu, npr. kazu ovako: "Maja!, dolazi ovamo." umesto "Majo!, dolazi ovamo.".

Jeste, samo što vokativ nije uvek takav da se završava na "o". Koliko se sećam pravila, kod dvosložnih ženskih imena koja se u nominativu završavaju na "a", u vokativu ostaje "a" ako je akcenat kratak (npr. Sanja -> "hej, Sanja"), a bude "o" ako je akcenat dug (npr. primer koji si ti dao).
[ Daniel011 @ 10.02.2010. 18:15 ] @
A Olga? Ima dva sloga, akcenat je dug, ispalo bi po tom pravilu da vokativ treba da glasi "Olgo"? Ne znam, možda i jeste, ali nekako mi para uši.
[ bufalo bil @ 12.02.2010. 13:34 ] @
Parfem - Parfimerija....
Kako je "e" preslo u "i" ?
[ Fitopatolog @ 13.02.2010. 13:17 ] @
Još jedna dilema, koji oblik je ispravan:

a) ...samo tetki da odnesem lek...
b) ...samo teci da odnesem lek...

???


[Ovu poruku je menjao superbaka dana 13.02.2010. u 19:45 GMT+1]
[ Fitopatolog @ 13.02.2010. 13:18 ] @
i još, ako je

metak -> meci

da li je i

tetak -> teci

???
[ entropy @ 16.02.2010. 22:40 ] @
Šta je pravilnije reći:

zaposlen - zaposleni ili zapošljen - zapošljeni
ili
uposlen - uposleni ili upošljen - upošljeni?

I zašto?
[ maksvel @ 16.02.2010. 23:06 ] @
Pa pošto je od zaposliti, onda zaposlen. A od zapošljavati - zapošljavan.
A tetak u množini - teče
E, a ovde u Ča je običaj da se u slučaju imena npr. Mile, kaže - kod Mila, a ne kod Mileta, što je meni definitivno logičnije. Da je u pitanju Milo, onda bi bilo ok, ali ovako??



[Ovu poruku je menjao maksvel dana 17.02.2010. u 09:22 GMT+1]
[ galet@world @ 26.03.2010. 07:47 ] @
"Četiri žene" i "Četiri čoveka"
Kako bi glasio genitiv?
[ Fratello @ 14.09.2010. 13:01 ] @
Kaže li se raščovečan ili raščovečen? Raščovečen, zar ne?
[ EmmaR @ 10.11.2010. 13:32 ] @
Muško ime LUKA

Kako je pravilnije:

Luko, dođu ovamo!

ili

Luka, dođi ovamo!



Još jedna nedoumica:

Mi bi smo / Vi bi ste ili Mi bismo / Vi biste

ćemo, ćete ili će mo, će te



P.S. Kada će neko da u latinici ubaci slovo X kao zamenu za ks (ja ga mahinalno koristim pa tako napišem expert umesto ekspert)? Inače, pretežno koristim latinicu, ćirilicu samo kada je neizbežno (popuna dokumenata koji su odštampani ćirilicom i tamo gde se izričito traži).


----

http://pravopis.tripod.com/pdf/pravopis.pdf

Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su
puste.;

Bez tačke se pišu i sledeče skraćenice

Zarezom se odvajaju:
a) reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i
Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih
igara.;


Ovo me zbunjuje. Čini mi se da ispred i nikada ne ide zarez, a da je jedini izuzetak kada i ide u kombinaciji sa zarezom kada se nešto izričito nabraja i tada je zarez iza i?

-----------

Od koga da učimo kako se piše?

Ono što me nervira, što mi "bode oči", jeste kada dobijem poslovni dokument prepun gramatičkih pravopisnih grešaka, a uz to nisu čuli da u srpskoj latinici ima više od 25 slova: č, ć = c (negde ch). ž = z, đ = dj (ovo i nekako može), dž = dz ili dj (a ako znaju za š, č, ć, đ onda dž može da bude i đz).
Mislim da sve prvo kreće od škole (osnovne i srednje): Kad bi ste samo znali kakvi radovi se sve primaju i ocenjuju sa 5? A meni profesorka u srednjoj htela da da keca zbog zaboravljenih tačake na i i j, sporadičnog izostavljanja tačke na kraju rečenice i sporadičnog mešanja dativa i lokativa u pismenim zadacima!
[ fentalijana @ 30.06.2011. 16:00 ] @
Radi se o tome da "poznavaoci" srpskog jezika ne razumeju pitanja jer nisu postavljena na
engleskom. Hrvatski jezik postoji ma koliko ga neki neopravdano ismejavali, ali srpski jezik i
srpsko pismo nestaju jer Srbima nije stalo do sopstvenog identiteta ni do staromodnih
i "glupih" srpskih tradicija.
Trenutno se nalazimo u prelaznom periodu na drugi jezik, a svoje pismo sve manje upotrebljavamo i skoro da smo ga zaboravili jer je kabasto i zastarelo i nije lepo a tema o nedoumicama u srpskom jeziku je besmislena jer se s tim svarima niko odavno ne bavi.
Engleski jezik je "predivan" i on je materinji ili maternji jezik sve dece na svetu jer ga upoznavaju sa televizije odmah kad progledaju i kad raspoznaju prve govorne glasove.
Tu je naravno i tradicija u vidu rokenrola i drugih "prijatnih" urlanja po principu koliko je
nenormalnije to bolje.
Bravo za "predivan" novi jezik bez nijansiranja i glupe melodioznosti srpskog, latinskog ili
italijanskog jezika. U tom jeziku nema nedoumica, sve je definisano a najdefinisanije mu je pismo.
(Tamo gde nema navodnika, stavite ih sami!)
[ jablan @ 30.06.2011. 17:58 ] @
Citat:
fentalijana: svoje pismo sve manje upotrebljavamo

Ja glagoljicu baš često furam.
[ zzzz @ 30.06.2011. 19:36 ] @
Citat:
fentalijana: ... ali srpski jezik i
srpsko pismo nestaju jer Srbima nije stalo do sopstvenog identiteta ni do staromodnih
i "glupih" srpskih tradicija.
Trenutno se nalazimo u prelaznom periodu na drugi jezik, a svoje pismo sve manje upotrebljavamo i skoro da smo ga zaboravili jer je kabasto i zastarelo i nije lepo a tema o nedoumicama u srpskom jeziku je besmislena jer se s tim svarima niko odavno ne bavi....


Izgleda da si u pravu.Na sličan način odbačeni su odjevni predmeti od lana,vezene čohe,razni opanci i šajkače.A i mnogi stari običaji.
Iskvario se narod i šta se tu može.
[ Sonec @ 03.09.2011. 20:40 ] @
Ja ne znam da li sam na pravom mestu, ako nisam nek mod prebaci vec gde treba :)

Pre jedno 3 godine, bio sam polaznik centra za talente iz matematike u Cacku i jedna moja drugarica radila je rad u vezi prebrojivosti brojeva (kardinalnost) i nju je na republickoj smotri pitao profesor Sinisa Jesic (ETF Beograd) koja je razlika izmedju "prebrojati" i "pobrojati", ona nije znala, a on joj nije odgovorio. Pa me interesuje sta je tacan odgovor. Neka moja razmisljanja idu u tom pravcu da kada kazemo "prebrojati" da vec znamo koliko ima "stvari" koje brojimo, a kada kazemo "pobrojati" da to nije slucaj, mada sad nisam siguran, mozda je i obrnuto. Ako neko zna bio bih zahvalan da mi kaze :)
[ Bojan Basic @ 03.09.2011. 22:08 ] @
Ako neko uzme nešto da prebroji, rezultat toga je samo broj, nije bitno ko sve ulazi u taj broj. Ako pak neko uzme nešto da pobroji, opet je (naravno) bitno brojno stanje, ali bitno je i ko sve sačinjava to brojno stanje.

Na primer, kad dobijemo zadatak da prebrojimo učesnike neke manifestacije, konstatovaćemo da tu ima dvadeset učesnika. Kad dobijemo zadatak da pobrojimo učesnike te manifestacije, konstatovaćemo da tu ima dvadeset učesnika, i da su to Pera Perić, Mika Mikić, Laza Lazić...
[ djura63 @ 03.10.2011. 19:44 ] @
Kod Bora postoji selo Šarbanovac naseljeno pretežno Vlasima koji stanovnike ovog lepog sela nazivaju šarbovljani(ma).

[Ovu poruku je menjao djura63 dana 03.10.2011. u 22:51 GMT+1]
[ djura63 @ 08.12.2011. 12:44 ] @
Citat:
djura63
Far away

Nije kratkodnevnica, ravnodnevnica ni dugodnevnica. PMS kratkodnevica, ravnodnevica i dugodnevica.

Citat:
Mislim da grešiš, ali ipak pitaj Bojana Bašića.

[ X Files @ 08.11.2012. 15:51 ] @
Primetih par nedoslednosti kod različitih "izvora" koji se bave temom upravnog govora. Da ne bih navodio izvore, evo tipičnih primera:

Izjavna (obaveštajna):
1) Dečak je rekao: "Idem u školu."
2) Dečak je rekao: "Idem u školu".
3) Dečak je rekao: "Idem u školu.".

Upitna:
1) Dečak se pitao: "Gde je moj automobil?"
2) Dečak se pitao: "Gde je moj automobil?".

Uzvična/zapovedna:
1) Dečak se obradovao: "Baš su divni automobili!"
2) Dečak se obradovao: "Baš su divni automobili!".

Ovo su takozvani prvi modeli upravnog govora.


Najveći broj odstupanja sam primetio kod izjavnih (obaveštajnih) rečenica, gde se najčešće sreću varijante 1 i 2. Šta je ispravno?

Dalje, kod upitnih i uzvičnih/zapovednih rečenica, najčešći je oblik 1, što mi govori da je tako ispravno.


Ipak, kakve su uopšte po obliku (u celosti) rečenice koje sam svrstao u sekcije "upitne" i "uzvična/zapovedna"? Iskreno, meni liče na izjavne, pa se pitam zašto onda nemaju i tačku na kraju.
[ X Files @ 08.11.2012. 20:01 ] @
Možda čak postoje i neka odstupanja kada je u pitanju određeni model upravnog govora.

Pogledajte u jednom udžbeniku, strana 14:
http://nashaucheba.ru/v61028/?download=1
("Izvoli, posluži se.")


Sledeći primer ("Hvala! Odavno nisam jeo kukuruz." ) na istoj strani nije rešavan. Prateći dokumentovanu logiku, trebalo bi ovako:

Gost odgovori: "Hvala! Odavno nisam jeo kukuruz".
"Hvala! Odavno nisam jeo kukuruz", odgovori gost.
"Hvala!", gost odgovori, "Odavno nisam jeo kukuruz."

Kao da se kod izjavnih rečenica gubi tačka u prvom i drugom modelu, a kod upitnih i uzvičnih/zapovednih uvek imamo odgovarajući znak, ma koji model bio.

To je sve što sam uspeo da zaključim.
[ Bojan Basic @ 08.11.2012. 20:26 ] @
Citat:
X Files:
Ipak, kakve su uopšte po obliku (u celosti) rečenice koje sam svrstao u sekcije "upitne" i "uzvična/zapovedna"? Iskreno, meni liče na izjavne, pa se pitam zašto onda nemaju i tačku na kraju.

Sve te rečenice su izjavne. Što se tiče pravilnog pisanja, poslednje varijante u sva tri slučaja nisu dobre (ako rečenica unutar navodnika ima svoj završni znak, onda se ne piše pride tačka na kraju šire rečenice). To, dakle, ostavlja samo prvu mogućnost u druga dva slučaja, a u prvom slučaju moguće su obe varijante pisanja, sa vrlo sitnim razlikama u pogledu toga šta je glavni deo iskaza (da li samo navod, ili pak celovita rečenica). Prenosim tekst iz Pravopisa:
Citat:
Nastavljajući svoju asocijaciju, promrmlja: „Sva je zgoda — biće grada teška“.

Ispisa na tabli strofu: „Čempresova šuma bdije. Mesec na nju prosô svoje hladno srebro. Odsijava modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik — to kriknu buljina na panju.“

Poaro primeti: „Ali vi, madam, niste bili sasvim zadovoljni.“

— Prvi primer: po istoj logici kao u prethodnom obrascu izostavljena je tačka koju bi mogao tražiti sam stih (došla bi ispred znaka izvoda), a napisana je kao bitnija ona koja zaključuje celu rečenicu; u skladu s tim — ako bi se stih izdvojio ne navodnicima nego crnim slogom, završna tačka ne bi bila iz crnog nego iz običnog sloga. — To, međutim, nije nikakvo čvrsto pravilo niti postojan običaj, nego se često tačka stavi odmah uza slovo, pa tek onda znak izvoda. Ni taj postupak nije pogrešan, a naročito je opravdan kad je — kao u druga dva primera — piščev tekst samo najava, iza koje sledi razvijen i celovit navod; drugim rečima: kad je navod glavni deo iskaza.
[ X Files @ 08.11.2012. 20:32 ] @
Hvala Bojane!
[ slavujica @ 21.07.2014. 09:10 ] @
Potrebna mi je srpska reč za "rajsferšlus". Može li da bude, recimo: sapinjač ili vezač?
Ili nekako drukčije?
[ djoka_l @ 21.07.2014. 09:35 ] @
Može, ako želiš da te niko ne razume.

Sinonimi za rajsferšlus su cibzar, zip, a najčešće se koristi izraz patent zatvarač.
Evo ti sapinjač: https://pro-farma.hr/hr/proizv...ema-za-farme/sapinjac-nogu-pvc
super stvar ako treba da vežeš noge kravi...

[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 21.07.2014. u 10:48 GMT+1]
[ slavujica @ 21.07.2014. 20:08 ] @
Ma ne odgovara mi. Tražila sam srpsku reč, a ti mi navodiš reči za koje mi se čini da nisu srpske.
Čak mi ne odgovara ni "patent zatvarač" jer tu reč ne možeš navesti u prijavi patenta nekog
drukčijeg rajsferšlusa jer smeta reč "patent" zar ne?
[ Shadowed @ 22.07.2014. 08:05 ] @
Mislim da rasfešlus jeste srpska rec a stranog porekla (germanizam).
[ slavujica @ 22.07.2014. 13:16 ] @
Možda bi odgovaralo - pokretni zatvarač ili još bolje linijski zatvarač iako "linija" nije srpska reč
[ mr. ako @ 22.07.2014. 19:19 ] @
Citat:
Shadowed:
Mislim da rasfešlus jeste srpska rec a stranog porekla (germanizam).

Pise se rajsferšlus. (od ger. Reißverschluss)


---


Moze i cibzar od hungarskog cipzár.

Cuo sam i za ciferšlus, a i za zip <-- tako se i cuje kad se koristi. :D


[ Miroslav Jeftić @ 22.07.2014. 19:42 ] @
Citat:
slavujica: Možda bi odgovaralo - pokretni zatvarač ili još bolje linijski zatvarač iako "linija" nije srpska reč


Može, jedina je mana što niko neće znati o čemu se radi.
[ Lavlja_Jazbina @ 22.07.2014. 20:17 ] @
Citat:
slavujica:
Potrebna mi je srpska reč za "rajsferšlus". Može li da bude, recimo: sapinjač ili vezač?
Ili nekako drukčije?

Snjir ili nizozatvarac.
[ Shadowed @ 23.07.2014. 07:44 ] @
Citat:
mr. ako:
Citat:
Shadowed:
Mislim da rasfešlus jeste srpska rec a stranog porekla (germanizam).

Pise se rajsferšlus. (od ger. Reißverschluss)


"j" je bilo typo a "r" sam mislio da ne treba :)
[ slavujica @ 04.08.2014. 06:04 ] @
Da li je latinica pismo koje je u potpunosti prilagođeno našem jeziku?
Na primer: Telegrafska agencija Nova Jugoslavija pisalo se skraćeno kao Tanjug
Kako se ta skraćenica čita, odnosno kako se izgovara?
[ mr. ako @ 04.08.2014. 06:20 ] @
Citas kako se pise. :)

[ slavujica @ 04.08.2014. 07:11 ] @
Nije tako jednostavno!
Ćirilicom se to može napisati na dva načina i pročitati kao što je napisano t. j. na dva načina.
A latinicom se može napisati samo na jedan način, ali kako pročitati?
[ jablan @ 04.08.2014. 10:25 ] @
Kao i injekcija. i-n-j-e-k-c-i-j-a

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3817.0
[ slavujica @ 05.08.2014. 04:22 ] @
Nisi me razumeo. Htela sam da kažem da je dorađeno latiničko pismo još uvek nepotpuno dorađeno za naš jezik.
Na latinicu se ne može primeniti pravilo - čitaj kako je napisano - jer se postavlja opravdano pitanje:
Kako je napisano?
Postoje i druge reči gde možemo imati nedoumice kako se čitaju. Na primer glavni grad Slovenije jednako pišemo
latinicom i mi i slovenci, ali različito se čita. Kod slovenaca se čuju i L i J, a kod nas samo jedan glas
koji nije ni L ni J.
Ovo što sam rekla ćirilicom se može lako i jednostavno objasniti, a latinicom je to gotovo nemoguće.

(Na ovom forumu postoji i jedan nedostatak jer rečenica "Pogledaj kako odgovor izgleda" nije tačna jer kad
pogledaš kako odgovor izgleda on ti prikaže i ćirilicu ako si je upotrebio, ali kad odgovor pošalješ on ćirilička
slova "prevede" na latinicu pa poslati odgovor ne izgleda onako kako si hteo)

Hoću da kažem da je ćirilica savršeno pismo za naš jezik - na nju se dosledno može primeniti Vukovo pravilo
"Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano"
[ jablan @ 05.08.2014. 12:19 ] @
Citat:
slavujica: Hoću da kažem da je ćirilica savršeno pismo za naš jezik - na nju se dosledno može primeniti Vukovo pravilo
"Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano"

U pravu si, ćirilica je manje dvosmislena od latinice i adekvatnije pismo za srpski jezik, sa stanovišta fonetike. Sa druge strane, ni ćirilica nije savršena jer ne nosi sve informacije potrebne za čitanje neke reči - pre svega akcente.
[ slavujica @ 06.08.2014. 15:57 ] @
Citat:
jablan:  Sa druge strane, ni ćirilica nije savršena jer ne nosi sve informacije potrebne za čitanje neke reči - pre svega akcente.

Nisam razumela. Mi imamo četiri akcenta i oni se mogu pisati. To je i urađeno u Vukovom rečniku koji ja imam. Međutim,
pisanje akcenata koliko mi je poznato nije uobičajeno ni u drugim pismima. Interesantna je činjenica da su gotovo svi ljudi
dovoljno sluhoviti da i nesvesno pravilno naglašavaju iako ne mogu da odrede koji su akcent upotrebili. Nažalost naši
govorni mediji nedovoljno posvećuju pažnju pravilnom naglašavanju. Trebalo bi sasvim sigurno da se povede računa o
stručnosti i obučenosti spikera jer to su ljudi koje najviše slušamo i koji kvare jezik pod uticajem kojekakvih škrabala,
politikanata i mnogih pokondirenih tikava koji radije koriste strane reči tako da srpski jezik sve manje ostaje srpski.
Svojevremeno je pokrenuta akcija za zaštitu ćirilice koju i dalje treba ohrabrivati jer malo je naroda u Evropi koji imaju
svoje pismo. To je oznaka identiteta srpskog naroda koju ne smemo izgubiti i zato što je u poređenju sa drugim pismima
daleko iznad njih - jedan glas jedno slovo. Neki nam zameraju što su nam neka slova kabasta, ali uporedimo ta kabasta
slova sa čak i po četiri slova za jedan glas u pismima nekih naroda koji se služe latinicom.
Ćirilica možda nije savršeno pismo, ali koje drugo pismo je savršenije?

[Ovu poruku je menjao slavujica dana 06.08.2014. u 18:25 GMT+1]
[ jablan @ 12.08.2014. 09:05 ] @
Citat:
slavujica: Neki nam zameraju što su nam neka slova kabasta, ali uporedimo ta kabasta
slova sa čak i po četiri slova za jedan glas u pismima nekih naroda koji se služe latinicom.
Ćirilica možda nije savršeno pismo, ali koje drugo pismo je savršenije?

Savršenije za šta? Ako ti je cilj što bolji fonetski opis onoga što izgovaramo - tu su specijalna fonetska pisma. Ako ti je cilj očuvanje etimologije reči - tu su srpska i latinica i ćirilica daleko od savršenstva sa svojim glasovnim promenama. Ne postoji "savršeno pismo". :)
[ Ivan Dimkovic @ 12.08.2014. 12:00 ] @
Citat:
slavujica
Ćirilica možda nije savršeno pismo, ali koje drugo pismo je savršenije?


Kao sto Jablan rece, ne postoji savrseno pismo.

Ako se uzme u obzir i razlicitost jezika, potpuno je besmisleno traziti 'savrseno' pismo bez zadrzavanja na nekom konkretnom jeziku.

Recimo, cirilica i latinica su nedovoljne za pisanje nekih jezika, kao sto je mandarinski, zato sto nije moguce (bez dodataka) zabeleziti intonaciju koja nosi informaciju u tom jeziku (2 reci koje bi se pisale isto cirilicom / latinicom imaju drugacije znacenje u zavisnosti od intonacije).

Prema tome, jedino je moguce pricati o podobnosti nekog pisma za pisanje konkretnog jezika.

U kontekstu cirilice/latinice i srpskog, izuzev cirilicnih "dz", "lj" i "nj" koji nemaju jednoslovni ekvivalent u latinici (mada, to bi se moglo resiti ako se bas insistira kreiranjem novih slova, kao sto je uradjeno za slovo dj, a bilo predlozeno i za ostale digrafe u srpskoj/hrvatskoj latinici od strane Djure Danicica) sve ostalo je isto. Problemi drugih jezika gde se mnostvo slova koristi za zapisivanje nekog glasa bi bilo moguce pojednostaviti bez obzira na to da li se koristi cirilica ili latinica, zato sto to nije problem pisma, vec nacina na koji se konkretne reci pisu.

Npr, engleska "through" rec se moze pojednostaviti sa "thru" (sto Amerikanci rade), a dalje pojednostavljivanje nije moguce bez koriscenja specijalnih znakova koji nisu deo niti latinice niti cirilice (recimo znak za "th") ili bez promene izgovora gde bi se "th" zamenilo sa, recimo, "t" pa bi se rec pisala "tru" (opet, onda je svejedno da li se koristi cirilica ili latinica).
[ Shadowed @ 12.08.2014. 12:38 ] @
Citat:
Ivan Dimkovic: Recimo, cirilica i latinica su nedovoljne za pisanje nekih jezika, kao sto je mandarinski, zato sto nije moguce (bez dodataka) zabeleziti intonaciju koja nosi informaciju u tom jeziku

Nisu dovoljne ni za srpski. "K" u "keks"* i u "kripton" se veoma drugacije izgovara.

*Vazi za "k" pre "e" i "i". Isto je i za "g".
[ slavujica @ 12.08.2014. 21:22 ] @
Pogledajte ove rečenice:

To je moj sin

To je moj sin

To je moj sin

To je moj sin

To su ipak različite rečenice zavisno od toga šta je boldovano onosno koja reč je verbalno istaknuta.
Osim toga i svaka reč se može izgovarati na različite načine, međutim, to nije stavljeno u zadatak ni jednom pismu.
Prema tome po tom osnovu ne možemo upoređivati pisma i ne treba to ni pominjati.
Ja sam imala u vidu osnovno značenje reči jer to je po mom mišljenju uloga pisma.
To značenje se može prikazati na različite načine, a prednost svakako ima najjednostavniji i nedvosmislen prikaz.
[ Ivan Dimkovic @ 12.08.2014. 21:49 ] @
Err,

Citat:

Osim toga i svaka reč se može izgovarati na različite načine, međutim, to nije stavljeno u zadatak ni jednom pismu.

Ja sam imala u vidu osnovno značenje reči jer to je po mom mišljenju uloga pisma.


Probaj sa mandarinskim.

- mā -> majka
- má -> konoplja
- mǎ -> konj
- mà -> grditi

Da li ti je dovoljno razlicito osnovno znacenje ovih reci?

Pismo koje koriste Kinezi je u stanju da resi taj problem i za njihov jezik su cirilica ili latinica ocigledno manje podesni.
[ slavujica @ 12.08.2014. 22:00 ] @
Bez konteksta ne mogu se razlikovati homonimi, a ovo što kažeš za kineski zaista nisam znala.
Ako ti nije teško napiši nešto više o tome.
[ Ivan Dimkovic @ 12.08.2014. 22:04 ] @
Pa mandarinski je takav jezik, tonalan je tacan termin.

Kod tonalnih jezika, promena tona moze da kompletno promeni smisao reci.

Kod takvih jezika su pisma kao sto su latinica ili cirilica neprakticna, zato sto bi zahtevali citavu menadzeriju razlicitih znakova koji ukazuju na tonalnost svakog slova. Za takve jezike su drugacija pisma optimalnija.

Zato Kinez za svaku od ovih "ma" reci ima poseban simbol: 麻, 媽, 罵, 馬 i nema nikakav problem da, kada cita, razlikuje stvari. Postici to sa akcentima na cirilicnom ili latinicnom pismu bi bilo prilicno neprakticno.

Zamisli ovu recenicu:

má mā mà mǎ - Konopljina* majka grdi konja.

Citanje toga na cirilici ili latinici bi bilo prilicno zanimljivo.

* Kao ime.
[ slavujica @ 13.08.2014. 21:16 ] @
Nisi mi jasan. Da li je upitanju promena visine tona kao u muzici pa bi nam trebalo nešto poput nota
ili je u pitanju trajanje i intenzitet tona kao što je to kod naših akcenata?
[ Ivan Dimkovic @ 13.08.2014. 22:09 ] @
U pitanju je promena visine tona, drugacije od nasih akcenata.

Zbog toga se i zovu tonalni jezici.
[ slavujica @ 16.09.2014. 15:24 ] @
Interesuje me još nešto u našem jeziku.
Ljudi na selu i ljudi po gradovima govore različito. Ja mislim da je govor na selu bolji i lepši, ali gradsko stanovništvo
ga kvari i taj kvaran govor favorizuju do te mere da on postaje pravilan iako se u stvari radi o nekoj vrsti nasilja.

Na primer na selu se govorilo - ukući, krajkuće, izakuće, usput, nisput, ušumu, izšume, ugrm i t. d.
Dakle po dve reči su se izgovarale kao jedna i naglasak nije bio na imenici.

Sada se čak i na selu više ne govori tako nego na "gradski" način t. j. kao odvojene rači a naglasak je na imenici.
Po mom mišljenju na ovaj način se kvari lep način govorenja kakav su imali naši preci.

Pod čijim uticajem se prihvata kao ispravan taj ružan i nemelodičan govor?
[ Shadowed @ 16.09.2014. 15:33 ] @
To spajanje vec nije pravilno (sumnjam da je ikada i bilo) a da li je lepo je individualno (meni se npr. ne svidja). Takodje, daleko od toga da se "na selu tako govori". Tako se govori u nekim selima. U nekim ne.
[ slavujica @ 16.09.2014. 17:51 ] @
Citat:
Shadowed: To spajanje vec nije pravilno (sumnjam da je ikada i bilo)


Jako grešiš! Radi se o spajanju u izgovoru a ne o spajanju reči u jednu niti o spajanju kod pisanja.
Ali koliko je to bilo pravilno vidi se i po nekim rečima koje su se i stvarno spojile u jednu reč i po izgovoru i po pisanju.
(ujutro, uveče, upo (dana), dogodine, dođavola i sl.) Ako nemaš argumenata onda onda je bolje da oćutiš.
Volela bih da o tome nešto kaže Jablan jer mi se čini da je on dobar poznavalac našeg jezika.
[ Shadowed @ 16.09.2014. 18:05 ] @
Koji ti k?
[ jablan @ 16.09.2014. 18:55 ] @
U pitanju je prenošenje akcenta na proklitike (neakcentovane reči koje stoje pre reči i naslanjaju se akcenatski na njih). Ne znam pravila po kojima se akcenat prenosi ili ne prenosi (možda Bašić može nešto konkretnije da kaže). U svakom slučaju, nema veze sa selom i gradom, već sa konkretnim dijalektom na datom području. Istočnohercegovački dijalekt (kojim se govori u zapadnoj Srbiji i koji je inače uzet za referentni) češće prenosi akcenat na proklitike nego ostali štokavski dijalekti.

[ Bojan Basic @ 16.09.2014. 19:24 ] @
Nije da razlika između sela i grada nema baš nikakvu ulogu ovde. Naime, sociolingvistička strana priče implicira da su ljudi koji žive u gradu u mnogo intenzivnijem kontaktu s raznim faktorima koji utiču na razvoj jezika — te se posle izvesnog vremena zaista javlja primetna razlika između govora u određenom gradu i govora u određenom selu na istom području (budući da je govor u tom selu znatno bliži govoru s tog područja iz ranijeg perioda, dok je govor u gradu mnogo više evoluirao). Što se tiče ovog prenošenja akcenta na proklitiku, to zaista ima veze s nekim dešavanjima u istoriji našeg jezika (zato sam i pravio ovaj uvod), a o tome smo detaljnije pričali pre nekih osam godina na istoj ovoj temi, evo linka za podsećanje: http://www.elitesecurity.org/p1387314.
[ slavujica @ 16.09.2014. 20:50 ] @
Citat:
Shadowed: Koji ti k?

Pošto ovako "lepo" pitanje nije niko obrisao (a trebalo je!) odgovoriću ti na njega:

k = Shadowed
[ Shadowed @ 16.09.2014. 21:29 ] @
Pa, to je bilo adekvatno pitanje na tvoje ponasanje. No, kako isto ocigledno ne prestaje, ti samo nastavi tako, necu te dalje ometati.
[ mr. ako @ 17.09.2014. 02:20 ] @
Hehe, kako sad znas sta je adekvatan odgovor na ponasanje... :D
[ slavujica @ 17.09.2014. 05:11 ] @
Zahvaljujem jablanu i Bojanu Bašiću na znalačkim odgovorima
Citat:
Bojan Basic: (budući da je govor u tom selu znatno bliži govoru s tog područja iz ranijeg perioda, dok je govor u gradu mnogo više evoluirao).

Bilo bi jako dobro da se obrati pažnja na tu "gradsku" evoluciju jezika. U kom smislu ili smeru se razvija ta evolucija? Da li je uvek pozitivna?
Da li je uopšte pozitivna? To je ipak velika nedoumica. Za jezik se kaže da je narodni, odnosno on je odlika jednog naroda i jedan od
najvažnijih oznaka njegovog identiteta. Savremena evolucija našeg jezika svodi se na evoluciju "gradskog" jezika, a ta evolucija se baš i ne
uklapa u Preradovićevu poruku rodu o jeziku a naročito odstupa od Reči Stefana Nemanje izgovorene na samrtničkoj postelji.
Činjenica je, ipak, da jezik neminovno evoluira, ali treba li biti nem posmatrač te evolucije ili uticati na nju u smislu očuvanja pravih vrednosti
našeg milozvučnog sredstva za sporazumevanje?
[ Odin D. @ 17.09.2014. 05:29 ] @
Treba biti nemi posmatrač.
[ superbaka @ 17.09.2014. 14:21 ] @
i jablan i Bojan su trebali da je oteraju u taj k, no dobro, mozda ce steci "internet kulturu" vremenom... nisam ni ja bio mnogo bolji kad sam dosao na ovaj forum :)
[ Ivan Dimkovic @ 17.09.2014. 14:46 ] @
Citat:
slavujica
Bilo bi jako dobro da se obrati pažnja na tu "gradsku" evoluciju jezika. U kom smislu ili smeru se razvija ta evolucija? Da li je uvek pozitivna?


Evolucija jezika moze biti "pozitivna" ili "negativna" samo u nekom subjektivnom smislu, tebi, meni ili nekom trecem. Kako je to cisto subjektivna stvar (najverovatnije oblikovana time kakvom si dijalektu bio izlozen za vreme odrastanja), nema nekog smisla traziti da drugi "obrate paznju" na nesto sto tebi licno smeta (posto, verovatno, drugima to mozda uopste ne smeta osim ako nisu odrasli u tvom kraju i u vreme kada si ti odrastao).

Sa stanovista drustva, jezik je ziva stvar i evoluira "svojim tokom" tj. brzinom i u smeru koji diktiraju prilike. Sasvim je normalno da u gradskim podrucjima dolazi do brze evolucije jezika iz razloga koji su vec navedeni na temi (veca izlozenost ljudi u gradu faktorima koji uticu na istu). Razumljivo je da se noviteti u jeziku nece dopasti svima ali, na kraju krajeva, samo upotreba moze biti konacan sud o tome. Ako se neki novitet ustali i postane opste prihvacen vrlo verovatno ce postati deo knjizevnog jezika pre ili kasnije.

Citat:

a ta evolucija se baš i ne uklapa u Preradovićevu poruku rodu o jeziku a naročito odstupa od Reči Stefana Nemanje izgovorene na samrtničkoj postelji.


To sto se evolucija jezika, koja je nezaustavljiva, ne uklapa u necije poruke i reci iz druge ere je objektivno potpuno nebitno. Za vreme od vise stotina godina, od kada je Stefan Nemanja umro, su se stvorili novi jezici a postojeci bitno izmenili. Zivi jezik je stvar koja se menja i nikome do sada nije uspelo da to zaustavi.

Nemoj pogresno da me razumes: meni je jasno da je tebi, iz nekih razloga, to sve bitno. Ali gledano na nivou iznad tvog ili mog subjektivnog, srpski jezik ce nastaviti da se menja i evoluira i jednog dana, vrlo verovatno, nece biti prepoznatljiv u poredjenju sa danasnjim.
[ jablan @ 17.09.2014. 16:09 ] @
Citat:
superbaka:
i jablan i Bojan su trebali da je oteraju u taj k, no dobro, mozda ce steci "internet kulturu" vremenom... nisam ni ja bio mnogo bolji kad sam dosao na ovaj forum :)

Ja nisam nešto bog zna kako pametno napisao, ali Bašićevi postovi barem, bolje da postoje nego da ne postoje. Nekom ko bude guglao kroz godinu, dve, osam, neće biti mnogo interesantno ko je i sa kojom namerom neko postavio pitanje, biće mu bitan odgovor. Mada kontam i razloge za teranje u k. :)
[ Ivan Dimkovic @ 17.09.2014. 18:31 ] @
Ali jezik se ne "cuva" vec se koristi.

"Cuvati" jezik je isto kao i "cuvati" sunce da ne zadje. Jezik se menja sa vremenima i potpuno je iluzorno ocekivati da ce necije "smernice" spreciti menjanje jezika u kom god smeru da se to desava.

Za nekoliko generacija ce se pricati jezik koji je vidno drugaciji. Danasnje reci, fraze itd. ce zvucati arhaicno bas kao sto danas govorni jezik iz 19 veka zvuci arhaicno i "vestacki". To je neminovno zato sto je jezik ziva var i menja se vremenom.

To ne znaci da treba prihvatati svaku "inovaciju" koja naidje ali ce neke stvari, neminovno, postati deo jezika zato sto su ljudi tako odlucili, cesto nesvesno.

Neko pomenu Stefana Nemanju. Pa kada bi neko danas pricao jezikom kojim se sluzio Stefan Nemanja, pre svega bi verovatno postojali problemi u razumevanju, a vrlo verovatno niko taj jezik ne bi smatrao srpskim (danasnjim).
[ Miroslav Jeftić @ 17.09.2014. 20:12 ] @
Citat:
slavujica: Zahvaljujem jablanu i Bojanu Bašiću na znalačkim odgovorima

Bilo bi jako dobro da se obrati pažnja na tu "gradsku" evoluciju jezika. U kom smislu ili smeru se razvija ta evolucija? Da li je uvek pozitivna?
Da li je uopšte pozitivna? To je ipak velika nedoumica. Za jezik se kaže da je narodni, odnosno on je odlika jednog naroda i jedan od
najvažnijih oznaka njegovog identiteta. Savremena evolucija našeg jezika svodi se na evoluciju "gradskog" jezika, a ta evolucija se baš i ne
uklapa u Preradovićevu poruku rodu o jeziku a naročito odstupa od Reči Stefana Nemanje izgovorene na samrtničkoj postelji.
Činjenica je, ipak, da jezik neminovno evoluira, ali treba li biti nem posmatrač te evolucije ili uticati na nju u smislu očuvanja pravih vrednosti
našeg milozvučnog sredstva za sporazumevanje?


Šta je uopšte grad, a šta selo? Mislim da nema uvek smisla baratati pojmovima iz 18. ili 19. veka (12. tek ne vredi ni pominjati) i na osnovu toga izvlačiti neke zaključke. Danas skoro da nema sela bez televizije i dnevnih novina, a od skoro i širokopojasnog interneta. Deca sa sela redovno idu ili u osnovnu ili u srednju školu u obližnji grad, oni koji studiraju idu u još veće gradove i uopšte, većina sela se danas daleko više "naslanja" na grad nego nekada. Npr. pre nekih 100 i kusur godina veće selo je imalo možda 4-5000 stanovnika, a veći grad možda 15-20.000, dok danas veće selo ima oko 4-5000 stanovnika, a veći grad 50-100.000 ili u slučaju velikih centara preko 100.000. Tako da odnos selo-grad kakav je postojao u doba Dositeja ili Vuka verovatno više ni ne postoji.
[ plague @ 18.09.2014. 00:43 ] @
Citat:
slavujica:
Citat:
superbaka: i jablan i Bojan su trebalida je oteraju u taj k, no dobro, mozda ce steci "internet kulturu" vremenom... nisam ni ja bio mnogo bolji kad sam dosao na ovaj forum :)


Trebalo je da to učine tebi jer
ti očigledno ne znaš ni tako jednostavnu stvar kao što je upotreba glagola trebati, a petljaš se u nešto što ti nije poznato
razmećući se nekakvom izmišljenom "internet kulturom" u kojoj možeš proizvoljno da vređaš onog ko ti želi dobro.

Ovo je po meni najbolji primer evolucije jezika gde gomila forsira da glagol "trebati" ne smes menjati po licima sto je gotovo u suprotnosti sa svim logickim i smislenim zakljuccima. Samo je pitanje vremena kada ce dobiti i druge obilike.

Smatram da je smesno kritikovati nekoga za ovakvu gresku i jedino po meni dopustivo mesto za tako nesto je u literaturi (za sada), a ne u normalnom govoru.
[ slavujica @ 18.09.2014. 12:11 ] @
Citat:
Ivan Dimkovic: Ali jezik se ne "cuva" vec se koristi.

"Cuvati" jezik je isto kao i "cuvati" sunce da ne zadje. Jezik se menja sa vremenima i potpuno je iluzorno ocekivati da ce necije "smernice" spreciti menjanje jezika u kom god smeru da se to desava.

Ne razumeš Dimkoviću, ja nisam protiv menjanja jezika niti sam ikad bila, ali sam protiv uništavanja našeg jezika zamenom sa stranim rečima
Čuvanje jezika se odnosi doslovno na čuvanje naših reči. Nisam za to da se naše lepe reči zamenjuju tuđim. Zašto su tuđe reči bolje?
Apsolutno se slažem da ne treba da govorimo oblicima reči iz vremena Stefana Nemanje, ali Stefan Nemanja je izrekao misao koja je jasna i nije
zavisna od oblika reči kojim je iskazana, ali srpskih reči ako hoćemo da budemo Srbi - ne bezlično i formalno nego po nečem u čemu se razlikujemo
od drugih naroda.
Nisam zagovarala takav način govorenja jer jesam za evoluciju srpskog jezika, ali srpskog.
Zašto se Srbi u Beogradu zgražavaju nad rečju zemljopis kada je ona jednako stvorena kao reči pravopis ili rukopis?
Zašto se umesto povijesti upotrebljava reč historija? Povijest je srpska reč i ništa joj se ne može zameriti. Razmisli o tome kako je nastala!
Treba li da kažemo geografija i historija i da "evoluiramo" u tom smeru tako da sve srpske reči zamenimo stranim tuđicama?
Po tim i takvim rečima nismo Srbi. Gubimo identitet. Postajemo neki narod bez oznake - bezličan narod jer po čemu smo narod?
Šta je tvoj cilj? Za kakvu evoluciju srpskog jezika se ti zalažeš? Za evoluciju srpskog jezika tako da ne bude više srpski?
Odgovor je jasan i nedvosmislen - dao ga je Jovan Sterija Popović.
[ Miroslav Jeftić @ 18.09.2014. 12:53 ] @
Zemljopis već spada u arhaizam. Povijest niko ovde ne koristi.
[ Shadowed @ 18.09.2014. 13:00 ] @
Citat:
slavujica:Zašto se umesto povijesti upotrebljava reč historija? Povijest je srpska reč i ništa joj se ne može zameriti.


Srpska rec je povest a uglavnom je zamenjena recju istorija. Bez h.
[ djoka_l @ 18.09.2014. 13:02 ] @
Apsolutno (lat. absolutum) - bezuslovno
Formalno (lat. forma) - izričito (u kontekstu u kojem si ti napisala)
Evolucija (lat. evolutio) - razvoj, razviće

Volim da sasečem ove jezičke čistunce
[ slavujica @ 18.09.2014. 13:03 ] @
@ jevfić
Uskoro će tvoji i Dimkovićevi sledbenici govoriti da srpski jezik spada u arhaizam.
[ slavujica @ 18.09.2014. 13:13 ] @
Citat:
Shadowed: Srpska rec je povest a uglavnom je zamenjena recju istorija. Bez h.


Većina srpskog naroda govori ijekavski.
Misliš da smo historiju posrbili zato što smo izbacili slovo h?
Čak si slučajno na mojoj strani jer naš narod ne voli ni glas h ni glas f.
A te glasove umeću Sterijini junaci t. j. pomodari.
[ Shadowed @ 18.09.2014. 13:19 ] @
Nisam ja ni na cijoj strani, kao (bar po onom sto su pisali) ni Dimkovic ni Jeftic, al' izgleda da cim neko nije sa tobom, odma' je protiv tebe.
[ Miroslav Jeftić @ 18.09.2014. 13:19 ] @
Citat:
slavujica: @ jevfić
Uskoro će tvoji i Dimkovićevi sledbenici govoriti da srpski jezik spada u arhaizam.


Jeftić ne jevfić. I zašto ne koristiš dvojinu na primer?
[ slavujica @ 18.09.2014. 13:26 ] @
Citat:
djoka_l: Apsolutno (lat. absolutum) - bezuslovno
Formalno (lat. forma) - izričito (u kontekstu u kojem si ti napisala)
Evolucija (lat. evolutio) - razvoj, razviće

Volim da sasečem ove jezičke čistunce :)


Svaka ti čast! Sasecaj! Zahvaljujem ti na tome. Nisam čistunac očigledno ali nisam srećna zbog toga.
Nastavi tako ali u dobroj nameri a ne osvetnički.
[ slavujica @ 18.09.2014. 13:46 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić: Jeftić ne jevfić. I zašto ne koristiš dvojinu na primer?

Izvini Jeftiću! I kaži mi gde je trebalo da koristim dvojinu! Od srca zahvaljujem na svakoj opravdanoj ispravci.
[ Miroslav Jeftić @ 18.09.2014. 13:51 ] @
Citat:
slavujica: Izvini Jeftiću! I kaži mi gde je trebalo da koristim dvojinu! Od srca zahvaljujem na svakoj opravdanoj ispravci.


U svakodnevnom govoru. Izvinjavam se ako je već koristiš.
[ jablan @ 18.09.2014. 14:02 ] @
Citat:
slavujica:
Većina srpskog naroda govori ijekavski.

?!?
[ superbaka @ 18.09.2014. 14:43 ] @
jel' znate neku firmu koja isporucuje kokice i semenke na kucnu adresu?
[ Shadowed @ 18.09.2014. 14:57 ] @
Bako, http://elakolije.univerexport....?get_p1=trazi&nadji=kokice :)

Jablane, kladim se da ce se ispostaviti da su Hrvati, Bosanci i Crnogorci zapravo Srbi ;)
[ Ivan Dimkovic @ 18.09.2014. 17:17 ] @
Citat:
slavujica:
@ jevfić
Uskoro će tvoji i Dimkovićevi sledbenici govoriti da srpski jezik spada u arhaizam.


Ne, vec ti ocigledno nisi razumela ono sto sam napisao.

Ono sto sam ja napisao je da jezik, bilo koji, evoluira i da za nekoliko stotina godina (vreme koje pominjem samo zato sto si pocela da pominjes Stefana Nemanju) dolazi do promena koje cine nekadasnji jezik arhaicnim

Drugim recima, danasnji srpski jezik ce postati arhaican ljudima u buducnosti, bas kao sto je jezik koji se koristio u proslosti arhaican ljudima danas.

To nema nikakve veze sa necijim misljenjem vec je neumoljiva cinjenica koju svako moze vrlo lako da proveri: ako sumnjas u to, probaj u svojoj biblioteci ili na internetu da nadjes neki originalni tekst iz proslosti. Ne mora da bude iz vremena Stefana Nemanje, vec moze i iz 19-tog veka. Zvucace arhaicno. Kako ides dalje u proslost, razlike ce biti sve vece i vece, tako da ce nesto iz vremena Stefana Nemanje biti tesko razumljivo prosecnom citaocu.

Ono o cemu se ovde radi je nesto sasvim drugo: tebi licno smeta forma srpskog jezika koja se koristi danas.

To je sasvim OK, svako ima svoje misljenje i pravo da mu se nesto dopada ili ne dopada.

Samo nema smisla pokusavati proturiti sopstveni ukus drugima kao nekakvu objektivnu normu. Ni meni se ne dopadaju neke novine u govornom srpskom danas ("Pera peric da se javi tome i tome", "Zika zikic da proveri to i to ") koje se nisu koristile (bar masovno) u vreme kada sam ja isao u skolu, samo mi ne pada na pamet da trazim da vreme stane i da ljudi ne koriste te forme ako im se to svidja iz nekog razloga ili ako je postalo opsti trend.

Jednostavno, tvoja deca pricaju / ce pricati malo drugaciji jezik od jezika koji ti koristis. Njihova deca ce isto tako pricati jezik malo drugaciji od tvoje dece. To je neminovno i nema nista od opiranja.
[ fanfon @ 18.09.2014. 18:05 ] @
Da li se pravilno piše "Riju" ili "Riu" kad se misli na Rio de Žaneiro?
[ slavujica @ 18.09.2014. 18:18 ] @
Rekla sam da nemam ništa protiv evolucije srpskog jezika, ali srpskog.
Uzgred pročitaj ovaj tekst i kaži šta je tu toliko jako arhaično:

[ Ivan Dimkovic @ 18.09.2014. 18:42 ] @
Da li je to originalni tekst ili je adaptiran od strane pisca te knjige?
[ djoka_l @ 18.09.2014. 18:43 ] @
http://www.politika.rs/rubrike...-Nemanja-to-nije-rekao.lt.html

Citat:
KULTURNI DODATAK

SLOVO O JEZIKU
Stefan Nemanja to nije rekao
Ne bismo ni mi danas poput Vuka rekli da „kolače gradimo od brašna i vode” ili da „pišemo knjigu” misleći na pismo. Ne bismo razumeli ni rečenicu iz Poslovnika Srpske kraljevske akademije s kraja pretprošlog veka u kojoj se kaže da Akademija „daje pomoć srpskim veštacima koji to zaslužuju, radi usavršavanja u svojim veštinama, ili radi izrade, ili radi izdanja na svet kakvog veštačkog dela”

Citat:
Mada zvuče nemanjićki, odišu patinom i nose lepu poruku, ove reči nisu Nemanjine, već potiču iz pera savremenog publiciste Mileta Medića i trebalo bi da na to obrate pažnju pogotovo oni koji se profesionalno bave jezikom.


Tako je to kada neko svoja saznanja o jeziku crpi iz Fejsbuka.

Da li ti je palo na pamet da proveriš na internetu navod koji postavljaš?
[ superbaka @ 18.09.2014. 18:44 ] @
ja pojedem gov*o ako je on ovo izgovorio doslovce!

edit: pretece me djoka_l
[ Tyler Durden @ 18.09.2014. 20:46 ] @
Citat:
Ivan Dimkovic:
Da li je to originalni tekst ili je adaptiran od strane pisca te knjige?


je l' ovo retoricko pitanje?
tekst je teska budalastina, i prosto me prodje jeza kad vidim na sta se sve ljudi primaju i onda povrh toga vode krstaske ratove u to ime...
[ Odin D. @ 18.09.2014. 21:38 ] @
Citat:
slavujica: Po tim i takvim rečima nismo Srbi. Gubimo identitet. Postajemo neki narod bez oznake - bezličan narod jer po čemu smo narod?

Taj identitet u velikoj mjeri zavisi od dubine kalendara.
Tako je npr. tvoj kalendar prilično plitak u odnosu na moj kalendar.

Ne sjećam se da su Srbi donijeli svoj ćirilično-hrišćansko-pravoslavni identitet sa sobom sa Karpata.
Čini mi se da su ih neke spoljne sile pomoću raznih ubjeđivačkih metoda kao što su motka, bič, mač, pretnje, izgladnjivanja i smetnje nekako nabijedili šta bi trebao da bude taj neki njihovi identitet.

U čemu je razlika, za Srbe, u orginalnosti identiteta između pravoslavlja i npr. budizma u odnosu na ono što su bili kad su sami birali šta će da budu bez da ih neko sa strane tjera da budu nešto drugo?
[ slavujica @ 18.09.2014. 22:59 ] @
Citat:

Srpski jezik – zanemaren

Danas o našem maternjem jeziku organizovano gotovo niko ne vodi računa, situacija u školama je nezadovoljavajuća, a u medijima – katastrofalna
Međunarodni dan maternjeg jezika obeležen je juče u mnogobrojnim zemljama sveta, članicama Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), čime su promovisane jezička kultura i višejezičnost. Generalna skupština Uneska proglasila je 1999. godine 21. februar Danom maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su tog datuma 1952. ubijeni u Daki, u istočnom Pakistanu, sadašnjem Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
Prema procenama, gotovo svakodnevno u svetu nestane po jedan jezik, a lingvisti prognoziraju da će od oko 6.000 jezika, do kraja 21. veka odumreti više od polovine.
Povodom Dana maternjeg jezika pitali smo Veljka Brborića, profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, koliko Srbi brinu o svom maternjem jeziku?
– Maternji jezik je deo nacionalnog identiteta, a bavljenje srpskim jezikom i jezičkom kulturom je ozbiljan društveni i državni zadatak. Nažalost, danas je sve manje onih koji brinu o jeziku. Jezička kultura u školi je, po oceni mnogih, nezadovoljavajuća, a u medijima – katastrofalna. List „Politika” još vodi računa i institucionalno i organizovano o jeziku, ali danas imate medije koji se hvale tiražima, a nikada nisu ništa napisali o srpskom jeziku, niti imaju lektora – objašnjava naš sagovornik.
Po rečima profesora Brborića, jezik deli sudbinu društva.
– Mi ne brinemo o mnogo čemu, pa ni o jeziku. Srbija je početkom 19. veka, zahvaljujući Vuku Karadžiću, bila kulturni feniks Evrope, narodna književnost je sa srpskog prevođena na druge jezike, dok danas o srpskom jeziku retko ko organizovano vodi računa. Tu mislim pre svega na ministarstva prosvete i kulture, ali i na medije koji bi morali daleko više pažnje da posvete jeziku – kaže Brborić.

Ja bih rekla da nije samo zanemaren nego namerno kvaren od strane "junaka" poput ovih ovde.
Ali stoji činjenica da onaj ko bagateliše ili sistematski i svesno uništava vrednosti nekog jezika je neprijatelj naroda
koji se njime služi.
[ Miroslav Jeftić @ 19.09.2014. 00:39 ] @
Citat:
slavujica
Ja bih rekla da nije samo zanemaren nego namerno kvaren od strane "junaka" poput ovih ovde.
Ali stoji činjenica da onaj ko bagateliše ili sistematski i svesno uništava vrednosti nekog jezika je neprijatelj naroda
koji se njime služi.


Oho, stiglo smo i do neprijatelja. Mislim da bi ovde već dobro došao split teme na Ultra MZ.
[ Odin D. @ 19.09.2014. 01:02 ] @
Ima ovaj narod dovoljno pravih neprijatelja u vidu mora svršenih i nezaposlenih filozofsko-kulturnih lelemuda koji bi da budu plaćeni za čitanje "lijepe" literature i mudresernjanje o njihovom značaju za opstanak vrste.
No, kako živimo u vreme opšte nemaštine i za osnovne životne potrebe - to su takvi pri dnu liste prioriteta, pa otud i toliki nivo frustracija.

Motiku u šake, draga moja, pa - Res, non verba - što bi rekli stari Latini.
Tada će i nivo frustracije da se smanji, pa nećeš svuda oko sebe vidjeti narodne neprijatelje, a možda nećeš ni imati vremena da ih tražiš.
[ slavujica @ 19.09.2014. 03:23 ] @
Citat:
Odin D.: Ima ovaj narod dovoljno pravih neprijatelja u vidu mora svršenih i nezaposlenih filozofsko-kulturnih lelemuda koji bi da budu plaćeni za čitanje "lijepe" literature i mudresernjanje o njihovom značaju za opstanak vrste.

Očigledno je za koji smer evolucije srpskog jezika se zalažeš.
[ Odin D. @ 19.09.2014. 03:53 ] @
Vidi, jezik - da bi odgovarao svojoj osnovnoj funkciji (a to nije očuvanje nekakvih identiteta nego sredstvo za komunikaciju) mora da bude redovno apdejtovan novim izrazima kako bi mogao da obuhvata i nove pojave u životu i svijetu ljudi koji se njime služe, kao što su npr. pojave poput lelemuda u mudrosera.

Evo, npr. ova tabla sugeriše da se u dotičnoj zgradi, na čijoj se fasadi ploča nalazi, može naći priličan broj lelemuda na prvom, drugom i četvrtom spratu:

[ Shadowed @ 19.09.2014. 06:28 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić:
Citat:
slavujica:
Ja bih rekla da nije samo zanemaren nego namerno kvaren od strane "junaka" poput ovih ovde.
Ali stoji činjenica da onaj ko bagateliše ili sistematski i svesno uništava vrednosti nekog jezika je neprijatelj naroda
koji se njime služi.


Oho, stiglo smo i do neprijatelja. :D Mislim da bi ovde već dobro došao split teme na Ultra MZ. :)


Rekoh ja. Ako nisi sa njom, onda si protiv nje. A posto je ona za dobrobit srbskog naroda, ti si protiv istog, sto te automatski cini drzavnim neprijateljemo (a i izdajicom, to nekako ide jedno sa drugim).
[ Miroslav Jeftić @ 19.09.2014. 06:58 ] @
Citat:
Shadowed: Rekoh ja. Ako nisi sa njom, onda si protiv nje. A posto je ona za dobrobit srbskog naroda, ti si protiv istog, sto te automatski cini drzavnim neprijateljemo (a i izdajicom, to nekako ide jedno sa drugim).


Izgleda da je bilo samo pitanje vremena. Taman se sve to uklapa sa ovim pseudo Nemanjom i "ovo uopšte ne zvuči arhaično". Zona sumraka.
[ valerijan @ 19.09.2014. 07:29 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić:
Citat:
slavujica:Ja bih rekla da nije samo zanemaren nego namerno kvaren od strane "junaka" poput ovih ovde. Ali stoji činjenica da onaj ko bagateliše ili sistematski i svesno uništava vrednosti nekog jezika je neprijatelj naroda koji se njime služi.

Oho, stiglo smo i do neprijatelja. :D Mislim da bi ovde već dobro došao split teme na Ultra MZ. :)


Ordinacija je već nakon analize prve slavujica poruke u ovoj temi dodelila radnu šifru splitujica .
...i to se ne oslanja samo na split sadržaja poruka korisnice koji vapi za UMZ već i na onaj uMZGu...


[Ovu poruku je menjao valerijan dana 19.09.2014. u 09:18 GMT+1]
[ slavujica @ 19.09.2014. 07:50 ] @
Poslednje poruke na svu sreću imaju i jednu pozitivnu stranu jer se autori nadmeću u nekulturnom ponašanju, a temu
o kojoj očigledno ne znaju ništa, su napustili. A ne znaju ništa upravo zato što ignorišu i kulturnu baštinu Srbije napisanu
jezikom koji je unapređivan od strane srpskog naroda i srpskih književnika, a ne od kojekakvih naduvenih vrdalama koje
su i ovde lako prepoznatljive.
Te naduvene vrdalame su u velikoj meri i svesne svog namernog destruktivog delovanja.
[ Shadowed @ 19.09.2014. 08:12 ] @
Citat:
slavujica: kojekakvih naduvenih vrdalama koje su i ovde lako prepoznatljive.

Prepoznatljiva, definitivno.
[ Miroslav Jeftić @ 19.09.2014. 08:15 ] @
"Unapređivan od strane"? To je konstrukcija tipična za engleski jezik, "improved by the xy", u srpskom jeziku se koristi aktiv kad god je to moguće, "koji su unapredili srpski narod i književnici". Što reče onaj filozof, čujem da mlin melje, ali brašno ne vidim.
[ slavujica @ 19.09.2014. 09:03 ] @
Nisam nepogrešiva, ali zašto me koriguješ ako ti nije stalo do srpskog jezika?
Po tebi odnosno po vama moglo bi i tako.
[ Miroslav Jeftić @ 19.09.2014. 09:13 ] @
Korigujem čisto da bi videla kako i sama često koristiš "iskvaren" jezik, iako sve vreme propovedaš nekakvo čistunstvo. Konfučije bi rekao da ne treba propovedati ono što radiš dok prvo ne uradiš ono što propovedaš. Inače mi ne smeta, masa ljudi na internetu ne koristi ni čšćžđ bez ikakvog realnog razloga, a o drugim stvarima da ne pričamo. Živi i pusti druge da žive što kažu Englezi.
[ Ivan Dimkovic @ 19.09.2014. 09:33 ] @
Citat:
slavujica:
Nisam nepogrešiva, ali zašto me koriguješ ako ti nije stalo do srpskog jezika?
Po tebi odnosno po vama moglo bi i tako.


A na osnovu cega ti drugima pripisujes da im "nije stalo do srpskog jezika"? Ovo vise nije jednostavna greska u diskusiji vec cist bezobrazluk posto ti je vise puta ukazano na to.

Ljudi te koriguju iz prostog razloga sto si ti jedina na ovoj temi ko zastupa nekakav leksicki dzihad pa je apsurdno da neko sa takvim stavom drugima nalaze kako treba da govore ako i sam(a) odstupa od svojih "standarda".

Ti jednostavno brkas neko svoje licno nezadovoljstvo sa smerom u kome srpski jezi evoluira sa nekakvom imaginarnom "odbranom srpskog jezika". Srpski jezik je daleko veca stvar od toga kako se on govorio u tvom rodnom kraju kada si odrastala i to ces morati da prihvatis ili da nastavis da koristis "tvoj" jezik sa neminovnom posledicom da ce pre ili kasnije "tvoj" jezik postati istorijska stvar dok ce moderan srpski nastaviti da se menja.

Ne samo to, nego podmeces poznate falsifikate (da, moje pitanje je bilo retoricko, cisto da vidim dokle neko moze da ide sa koriscenjem netacnih informacija) kao nekakve argumente. Da ne pricamo da cak i da je to sto si citirala zaista citat Stefana Nemanje (a nije), to nikakve veze nema sa standardizacijom i evolucijom modernog srpskog jezika.

Drugim recima, trolujes i nemas problem da to nastavis da radis iako ti je ukazano da nemas argumente.

Mislim da je dobro vreme da stanes i razmislis da li ima smisla da sa banalnim pseudo-argumentima pokusavas da odbranis tvoj stav. Citiranje laznog Stefana Nemanje ti u tome apsolutno nista nece pomoci.
[ Tyler Durden @ 19.09.2014. 10:28 ] @
Ja mislim Dimkovicu da je vrijeme i ti da stanes i razmisliš, ima li ikakve svrhe nešto objašnjavati fino i argumentovano bilo šta likovima kao što je slavujica :-)
[ slavujica @ 19.09.2014. 10:30 ] @
@Dimković

Ni ti ni Jeftić ni ja nećemo i ne možemo postići savršenstvo u govorenju srpskog jezika. To je nemoguće,
ali isto tako je nedopustivo nenastojanje da se to ostvari. Ne treba se plašiti - savršenstvo nećemo postići.
Ali treba li ići u drugu krajnost? Ako smo svesni da ne možemo postići savršenstvo treba li da govorimo bilo
kako - po bezbroj pravila koja servirate ti, Odin, Shadowed i vama slični.
Ako nisam dobar poznavalac srpskog jezika to ne znači da treba da usvajam vaše neispravne stavove.
Žao mi je, na primer, što Jeftić kaže da mu ne smeta neispravan govor drugih jer kad bi mu smetalo imam
utisak da bih od njega mnogo mogla da naučim. Ovde sam se zbog toga i pojavila.
Takođe smatram da takvi ljudi imaju i obavezu da svoje znanje podele sa drugima. To je, na kraju krajeva,
patriotska obaveza.
[ Miroslav Jeftić @ 19.09.2014. 10:41 ] @
Vidi, forum ima svoju svrhu i svoj domet. On može bez problema da odgovori da li se kaže svo vreme ili sve vreme, ali nije zamena za državne institucije, štampane i ostale medije, ne ispravlja krive Drine i slično. Bar ja tako to gledam.
[ Shadowed @ 19.09.2014. 11:18 ] @
Citat:
slavujica:Ako nisam dobar poznavalac srpskog jezika to ne znači da treba da usvajam vaše neispravne stavove.

Stvar je u tome da ti to niko i ne trazi. Za razliku od tebe, mi ne zahtevamo od tebe nista.
Problem sa tobom nije vezan za srpski jezik vec za tvoj stav prema drugima. Neko ti iznece cinjenicno stanje, ti ga iznapusavas i prozoves drzavnim neprijateljom. Naravno da ce te posle ljudi prozivati.
Vidis, npr. ja jesam za to da se pise i govori pravilno (to sto pisem bez diakritika je iz prakticnih razloga i tamo gde je to praksa). Ali, to je moj stav da bi trebalo, a ne sad da maltretiram ljude i uzdizem problem na nivo drzavnog neprijatelja.
A razlog sto mislim da se treba drzati pravila je u cilju bolje komunikacije a ne radi nekog fiktivnog ocuvanja srBstva.
[ Ivan Dimkovic @ 19.09.2014. 11:54 ] @
Citat:
slavujica:
@Dimković

Ni ti ni Jeftić ni ja nećemo i ne možemo postići savršenstvo u govorenju srpskog jezika. To je nemoguće,
ali isto tako je nedopustivo nenastojanje da se to ostvari. Ne treba se plašiti - savršenstvo nećemo postići.
Ali treba li ići u drugu krajnost? Ako smo svesni da ne možemo postići savršenstvo treba li da govorimo bilo
kako - po bezbroj pravila koja servirate ti, Odin, Shadowed i vama slični.
Ako nisam dobar poznavalac srpskog jezika to ne znači da treba da usvajam vaše neispravne stavove.
Žao mi je, na primer, što Jeftić kaže da mu ne smeta neispravan govor drugih jer kad bi mu smetalo imam
utisak da bih od njega mnogo mogla da naučim. Ovde sam se zbog toga i pojavila.
Takođe smatram da takvi ljudi imaju i obavezu da svoje znanje podele sa drugima. To je, na kraju krajeva,
patriotska obaveza.


Izvini, ali "savrsenstvo" i "druga krajnost" su samo neke tvoje subjektivne ocene kako srpski jezik treba ili ne treba da zvuci.

Takodje i ta "patriotska obaveza". To je samo u tvojoj glavi. Mozes ti to da ponavljas 1000 puta, ali to nece tvoje subjektivne stavove podici na nivo objektivne cinjenice.

Svejedno, hvala sto si podella svoje licno misljenje sa drugima, ali:

a) Tvoje misljenje si pokusala da "potkrepis" laznim argumentima, tj. citiranjem falsifikata. To je apsolutno neprihvatljivo. Nemam pojma da li si ti zaista verovala da je tekst koji si prenela zaista potekao od Stefana Nemanje, ili trolujes medjutim citanjem tvojih daljih postova mislim da polako ta druga opcija (trolovanje) postaje verovatnija.

b) Cak i da nisi citirala falsifikat, vec autenticnog Stefana Nemanju i sl. to apsolutno nikakve veze nema sa modernim jezikom, ili jezikom uopste. Davno mrtvi kraljevi iz srednjeg veka nisu nikakav jezicki autoritet. Jezicki autoritet za srpski jezik je Matica srpska i, konacno, jezik evoluira prirodnim tokom na osnovu upotrebe u drustvu a ne necijih zelja i "obaveza".

Konacno, ako se zaista osecas patriotom, primeti da ne cinis svojoj zemlji nikakvo dobro koristeci istorijske falsifikate i pokusavajuci da svoje (pogresne) subjektivne stavove nekako serviras kao cinjenice.

Mislim da bi trebalo da razmislis o tome. Verujem da ti patriotizam znaci i bas zato bi trebalo dobro da razmislis da li je patriotizam to sto radis. Ja mislim da nije. Stavise, mislim da time svojoj zemlji zapravo cinis obrnutu stvar, zato sto povecavas opus "materijala" baziranog na logickim greskama, falsifikatima i zabludama. A zemlji u kojoj bi takvo ponasanje bilo obrazac ne sledi nista dobro zato sto intelektualno truli iznutra.

Razmisli o tome.

Ako hoces svojoj zemlji da cinis dobro, podji prvo od sebe i zapitaj se da li laganjem same sebe (verujuci u falsifikate i nedostatkom prepoznavanja subjektivnog) cinis sebi dobro. Ako sebi ne cinis dobro, teko da dobro mozes ciniti zemlji.
[ superbaka @ 19.09.2014. 14:40 ] @
@slavujica

vidi, ljudi sa kojima komuniciras na ovoj temi poslednjih nekoliko dana su jako ugledni na ovom forumu, ovde su 10 i vise godina i na razne nacine su pomogli mnogima u njihovim problemima... em si novajlija na forumu, em si drsko nastupila prema takvim ljudima, i naravno da ces dobiti salvu zezanja zbog takvog ponasanja... moj prijateljski savet ti je da spustis loptu, da krenes sa uvazavanjem da se obracas sagovornicima, postuj druge i njihove argumente bez obzira koliko grese, i garantujem ti da ces dobiti jednu veoma kulturnu i konstruktivnu raspravu uz svestrano uvazavanje... ko zna, mozda te i zavolimo


svako dobro!

[Ovu poruku je menjao pajaja dana 22.09.2014. u 13:38 GMT+1]
[ slavujica @ 19.09.2014. 17:33 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić: Vidi, forum ima svoju svrhu i svoj domet. On može bez problema da odgovori da li se kaže svo vreme ili sve vreme, ali nije zamena za državne institucije, štampane i ostale medije, ne ispravlja krive Drine i slično. Bar ja tako to gledam. :)

A u čemu je onda moja greška ako sam od foruma očekivala mnogo više? Ovaj forum je započet sa nekim ciljem. Kojim?
Zašto on uopšte postoji ako ne postoje pravila koja se odnose na ispravan govor. Postoji gramatika, postoji pravopis Na šta se oni
odnose? Zašto se jezik uči u školama? I koji to jezik učimo? Ubeđena sam da to odlično znaš i to me raduje.
I kao što kažeš postoje krive Drine, ali po nekima ovde ne postoje - za njih to nije kriva Drina već prava evolucija. Tvoj stav je,
naravno, tvoja lična stvar - volela bih da je drukčiji, ali to je samo moja želja.

Citat:
Shadowed
Vidis, npr. ja jesam za to da se pise i govori pravilno (to sto pisem bez diakritika je iz prakticnih razloga i tamo gde je to praksa). Ali, to je moj stav da bi trebalo, a ne sad da maltretiram ljude i uzdizem problem na nivo drzavnog neprijatelja.

Pa šta ja drugo mislim nego to isto, ali ako neko ispravi moju grešku ja sam zahvalna i ni slučajno ne mislim da je to maltretiranje.
Ja ne uzdižem problem na nivo državnog neprijatelja jer on to sam po sebi jeste.
Citat:
A razlog sto mislim da se treba drzati pravila je u cilju bolje komunikacije a ne radi nekog fiktivnog ocuvanja srBstva.

Zar su velika dela naših pisaca i pesnika samo puka komunikacija? Oni su ljudi koji nam prikazuju lepotu srpskog jezika i svojih
osećanja tim jezikom. Oni jesu i treba da budu nosioci evolucije srpskog jezika u pravom smeru.
Citat:
Ivan Dimkovic: Izvini, ali "savrsenstvo" i "druga krajnost" su samo neke tvoje subjektivne ocene kako srpski jezik treba ili ne treba da zvuci.

Iz moje poruke ovakav zaključak uopšte ne sledi.

Čuvanje, negovanje i unapređenje jezika jeste patriotska čast i obaveza svakog čoveka onoliko koliko može.

Što se tiče "lažnih" argumenata i sama sam posumjala u to, ali nisam posumnjala u sadržaj tog dokumenta

Kad već pominješ "moderni" jezik očigledno misliš na katastrofalnu evoluciju jezika proizvedenu savremenim javnim medijima
koja ni po čemu nije prirodan tok već rezultat nekolicine vladajućih šalabajzera kojima je jezik zadnja rupa na svirali.

Ja nisam znala da li koristim istorijski falsifikat na koji si ti navalio ko jare na krivo drvo, i ne vidim nikakvu štetu koju taj
falsifikat čini ljubiteljima lepe srpske reči izuzev tebi koji to očigledno nisi.
[ Ivan Dimkovic @ 19.09.2014. 18:04 ] @
Citat:
slavujica:
Citat:
Shadowed
Vidis, npr. ja jesam za to da se pise i govori pravilno (to sto pisem bez diakritika je iz prakticnih razloga i tamo gde je to praksa). Ali, to je moj stav da bi trebalo, a ne sad da maltretiram ljude i uzdizem problem na nivo drzavnog neprijatelja.

Pa šta ja drugo mislim nego to isto, ali ako neko ispravi moju grešku ja sam zahvalna i ni slučajno ne mislim da je to maltretiranje.
Ja ne uzdižem problem na nivo državnog neprijatelja jer on to sam po sebi jeste.
Citat:
A razlog sto mislim da se treba drzati pravila je u cilju bolje komunikacije a ne radi nekog fiktivnog ocuvanja srBstva.

Zar su velika dela naših pisaca i pesnika samo puka komunikacija? Oni su ljudi koji nam prikazuju lepotu srpskog jezika i svojih
osećanja tim jezikom. Oni jesu i treba da budu nosioci evolucije srpskog jezika u pravom smeru.
Citat:
Ivan Dimkovic: Izvini, ali "savrsenstvo" i "druga krajnost" su samo neke tvoje subjektivne ocene kako srpski jezik treba ili ne treba da zvuci.

Iz moje poruke ovakav zaključak uopšte ne sledi.

Čuvanje, negovanje i unapređenje jezika jeste patriotska čast i obaveza svakog čoveka onoliko koliko može.

Što se tiče "lažnih" argumenata i sama sam posumjala u to, ali nisam posumnjala u sadržaj tog dokumenta

Kad već pominješ "moderni" jezik očigledno misliš na katastrofalnu evoluciju jezika proizvedenu savremenim javnim medijima
koja ni po čemu nije prirodan tok već rezultat nekolicine vladajućih šalabajzera kojima je jezik zadnja rupa na svirali.

Ja nisam znala da li koristim istorijski falsifikat na koji si ti navalio ko jare na krivo drvo, i ne vidim nikakvu štetu koju taj
falsifikat čini ljubiteljima lepe srpske reči izuzev tebi koji to očigledno nisi.


Moracu da te razocaram, nisi ti nikakav patriota vec najobicniji trol.

Mozes ti do beskonacnosti da ponavljas svoje licne impresije o modernom srpskom jeziku koji ti se ne svidja iz ovih ili onih razloga (nebitno), ali to ne menja sustinu svega toga: tebi se nesto licno ne svidja i nemas nikakav problem da se koristis falsifikatima (koji ti "lepo" zvuce) kako bi svoje subjektivne utiske progurala kao nekakvu objektivnu cinjenicu.

E pa to nece da ide, bar ne na ovom forumu.

Citat:

Zar su velika dela naših pisaca i pesnika samo puka komunikacija?


Ne, to se zove "straw man" argument. Osim tebe, niko nije tako nesto tvrdio.

[ pajaja @ 22.09.2014. 12:41 ] @
Pošto se u temi postavljaju pitanja vezana za pravopisne nedoumice, a ne diskutuje se o očuvanju jezika, molio bih vas da se držite toga.
[ Ivan Dimkovic @ 22.09.2014. 15:40 ] @
Citat:
slavujica:
Citat:
pajaja: Pošto se u temi postavljaju pitanja vezana za pravopisne nedoumice, a ne diskutuje se o očuvanju jezika, molio bih vas da se držite toga.

Verovatno bi Dimković više želeo da me banuješ, ali dok sam još tu da ti postavim jedno pitanje:


Da zelim da te banujem, to je 2 klika misem. Obicno to sto zelim i uradim pa je ocigledno da ipak nemam zelju da te banujem posto si i dalje u stanju da postujes, zar ne? :-)

Citat:

Zašto se pravopisne nedoumice na ovom forumu ne mogu saopštavati ćirilicom?


Imam dobru vest za tebe: ne samo da mozes pravopisne nedoumice saopstavati cirilicom, vec to vazi i za bilo koji drugi sadrzaj koji zelis da nam saopstis (vodi samo racuna da bude u skladu sa pravilnikom foruma kako ne bi doslo do brisanja).

Ako ne verujes, najbolje je da sama probas:

1. Prebaci pismo na cirilicu (ako to vec nisi uradila) na racunaru
2. Napisi poruku na ES-u
3. Klikni na "posalji odgovor" dugme.

Rezultat? Poruka koju si htela da saopstis je prihvacena, bez obzira na pismo.

Primeti da ce ES forum tvoju poruku "presloviti" u latinicu (definisano pravilnikom foruma) za prikaz poruke posle slanja clanovima ES-a gde niti su svi iz Srbije, niti su svi Srbi, niti svi umeju da citaju cirilicu pa je izabran zajednicki sadrzitelj koji svi mogu da citaju (latinica).

Ali niko nije sprecen da koristi cirilicu u pisanju poruka.

Citat:

Izuzev ako i to nije jedan njegov (ili tvoj) "doprinos" srpskom narodu. Sramota!


Ne, doprinos je svima koji zele da komuniciraju i zbog toga se koristi pismo koje svi clanovi ES-a uce u skoli.

Citat:

Brani svog štićenika brisanjem mojih poruka ili banovanjem - svejedno je - važno vam je da ne budete razotkriveni.
Ali stvari su jasne!


Hvala na pojasnjenju, ali ti nisi banovana (ocigledno), ja ti licno nisam obrisao ni jednu poruku, tako ocigledno ponovo lazes.

Znas onu izreku? Ko laze... ? Stara srpska izreka!

Citat:

Po tebi verovatno nije nedoumica da što više "posrbimo" stranih reči, a i srpsko pismo ste onemogućili


To nije stvar nedoumica i licnih misljenja. Svaki jezik ima svoju dinamiku, pa tako i srpski.

Srpski jezik je sklon resenju preuzimanja stranih reci i to je tako vec vise vekova i nema nikakve veze ni sa kakvim modernim trendom. Bas kao sto su reci poput bureka, kreveta, aerodroma, cesme, piste, mode, vina, rakije, argumenta, kafe, itd... u nekim proslim vremenima dosle iz turskog, nemackog, francuskog, latinskog, engleskom... tako i danas nove reci isto tako dolaze iz drugih jezika.

Posto si zagrejana da ispravljas krive Drine, mislim da zanemarujes sitan problem: "posrbljivanje" vec traje vekovima, tako da ti i tvoja druzina samozvanih "patriota" imate prilicno velik problem ako zelite da sve te reci "odsrbite": necete imati sa cime da komunicirate prakticno i moracete da bacite u djubre "velika dela nasih knjizevnika" posto i ona, takodje, "boluju" od imaginarnog problema iz vasih glava.

Mada ne sumnjam da takvom trustu mozgova to nije neki bog zna kakav problem. Paljenje knjiga i "izdajnika" su cesto vidjen fenomen u istoriji, podrzan od strane "ispravnih".

Citat:

Za vas nema nedoumica - napred u borbu protiv srpstva.


Zaista ne znam sta znaci "srpstvo", ali ovde postoji samo jedna borba, borba tebe i slicnih tebi protiv zdravog razuma uz pomoc arsenala zabluda, falsifikata i samo-prozivanja nekakvim patriotama.

Ako mislis da tvoji sagovornici pozivanjem na logiku i ukazivanjem na greske, falsifikate i proturanje subjektivnih misljenja kao cinjenica cine nekakvu borbu protiv tzv. "srpstva" onda, sta je tu je... borba ce biti nastavljena :-)
[ slavujica @ 22.09.2014. 17:20 ] @
Pa na koju moju poruku si odgovorio kad je nema?
Pogledaj.
A ti lažež jer nisam s tobom govorio o banovanju nega sa pajajom jer sam pretpostavila da on to radi.
Zamoli toga pajaju da vrati moju poruku da je pročitaš kako glasi.
Ako mi ti ili neko drugi brišete samo moje poruke - je li to fer rasprava? Na ono na šta nemaš odgovor lepo obrišeš.
Ponavljaš uvek iste fraze, a ni na jedno direktno pitanje nisi odgovorio. Voliš maglu.
Ja nisam protiv tuđica tamo gde nemamo našu odgovarajuću reč, ali se ne zalažem za nepotrebne kao ti odnosno kao
Sterijina pokondirena tikva.
Eto, on te prepoznao iako je živeo davno pre tebe.

[Ovu poruku je menjao slavujica dana 22.09.2014. u 18:49 GMT+1]
[ Ivan Dimkovic @ 22.09.2014. 18:14 ] @
U medjuvremenu je pajaja obrisao tvoju poruku, za razoge imas P&P pod-forum ili se mozes obratiti moderatoru direktno.

Citat:

Ako mi ti ili neko drugi brišete samo moje poruke - je li to fer rasprava? Na ono na šta nemaš odgovor lepo obrišeš.


Posto ti nisam obrisao ni jedan odgovor mislim da ces to morati da pitas moderatore.

Sto se tice pitanja, odgovaram na pitanja na koja ima smisla. Na straw-man argumente mi ne pada na pamet da odgovaram posto to samo daje iluziju validnosti pitanju.

Citat:

Ja nisam protiv tuđica tamo gde nemamo našu odgovarajuću reč, ali se ne zalažem za nepotrebne kao ti odnosno kao Sterijina pokondirena tikva. Eto, on te prepoznao iako je živeo davno pre tebe.


Bojim se da si jedina pokondirena tikva ti ovde, posto svima drugima pametujes kako treba da pisu i govore. Jos gore, ti drugima stavljas u usta ciste neistine: eto samo u tvojoj poruci si napisala da se, navodno, ja "zalazem" za nepotrebne tudjice sto je najobicnija laz (vec ko zna koja u diskusiji iznesena sa tvoje strane).

Meni na pamet ne pada da drugima nalazem kako treba da pisu i govore i koje reci treba ili ne treba da koriste, smatram da je jezik prvenstveno alatka za razumevanje i da, dok se ljudi razumeju, nema potrebe ljudima drzati slovo o tome. Prihvatam da to nije nuzno ispravan stav, ali smatram da, osim ako neko nije ekspert u oblasti lingvistike ili ne govori i pise perfektan knjizevni srpski, nema nikakav osnov da nekome drzi predavanje o tome.

Knjizevni jezik je standardizovana stvar ali se i on menja vremenom upravo na osnovu promena u govornom jeziku. Knjizevni srpski jezik je samo u proteklih 200 godina imao puno promena od kojih su mnoge inovacije.

Pitanje da li "tudjica" ima "odgovarajucu rec" uopste nije jednostavno zato sto je sam termin "odgovarajuca" podlozan subjektivnom tumacenju dakle zavisi od osobe koja sprovodi to tumacenje.

Kako je jezik, na kraju krajeva, ziva stvar koja zavisi od ljudi koji ga koriste, ako neka "tudjica" postane dovoljno popularna, potpuno je nebitno da li postoji nekakva "odgovarajuca nasa rec" ako su ljudi vec izabrali tudjicu. A, ako su ljudi vec to izabrali, knjizevni jezik ce pre ili kasnije konstatovati fait accompli i uneti novu rec u recnik ili novo gramaticki pravilo u gramatiku itd...

Potpuno je irelevantno iz kojih razloga se to desilo, ako se to vec desilo.

Jednostavan primer: pretpostavljam da su Srbi imali neku staro-slovensku rec za "krevet" pre nego sto su od Grka culi za "κρεβάτι". Takodje, vrlo je verovatno da su nekadasnji proto-jezicki-naciji imali nesto protiv uvodjenja vizantijskih tudjica ali to je danas potpuno irelevantno i ti sasvim normalno koristis rec "krevet" bez ikakvog razmisljanja o poreklu te reci smatrajuci je za deo osnovnog vokabulara srpskog jezika.
[ Miroslav Jeftić @ 22.09.2014. 19:38 ] @
Citat:
slavujica:
A ti lažež jer nisam s tobom govorio o banovanju nega sa pajajom jer sam pretpostavila da on to radi.


Nisi govorio? Pretpostavila? Možda se dogovori sam(a) sa sobom u kom rodu pišeš, već postaje previše očigledan trol.
[ Lavlja_Jazbina @ 22.09.2014. 20:04 ] @
Citat:
A ti lažež jer nisam s tobom govorio o banovanju nega sa pajajom jer sam pretpostavila da on to radi.

Sada primeti poruku Miroslava koji koristi neki worp protokol pa je uvek ispred mene sa postom:).
Slavujko,gde skripi.
[ valerijan @ 22.09.2014. 21:31 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić:...Nisi govorio? Pretpostavila? Možda se dogovori sam(a) sa sobom u kom rodu pišeš...


Šta je tu čudno, u toku je nedelja ponosa...
[ comkm @ 23.09.2014. 12:33 ] @
"Štetni i opasni mogu biti ljudi koji zbog svoje ograničenosti neograničeno
vjeruju u ispravnost svakoga svoga suda i zaključka." Ivo Andrić

Nego odavno mi para uši riječ "prodato", a pošto je već prečesto čujem u javnim glasilima, pretpostavljam da je čak i ispravno reći - umjesto "prodano".
Molio bih, ako bi neko mogao stručno da objasni, biće mi lakše, tj. manje će mi parati uši.

Unaprijed se izvinjavam, ako je već obrađena ova riječ u temi, ali stvarno nemam vremena da je cijelu isčitam, između ostalog i što vjerovatno ima puno off topic-a, kao i poslednjih dana.
[ jablan @ 23.09.2014. 13:19 ] @
Ovde je obrađivana ta tema:

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2252.0

[img]http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?action=dlattach;topic=2252.0;attach=302;image[/img]

Čini se da su oba oblika u redu.
[ slavujica @ 23.09.2014. 17:39 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić: Nisi govorio? Pretpostavila? Možda se dogovori sam(a) sa sobom u kom rodu pišeš, već postaje previše očigledan trol. :)


Konačno ste primetili! Pa šta je tu za vas čudno? Mađari nemaju rod. Dimković i družina će naći opravdanje
i za takvu evoluciju srpskog jezika. Šta će nam rod jel' te?

Citat:
valerijan: Šta je tu čudno, u toku je nedelja ponosa...

Za tebe tu nema ništa čudno. Ponosite se svojom nesrećom a isti takvi nesrećnici to dozvoljavaju
jednako tako kao što Dimković propagira bolesnu evoluciju srpskog jezika.

[ Ivan Dimkovic @ 23.09.2014. 17:44 ] @
Citat:
slavujica
kao što Dimković propagira bolesnu evoluciju srpskog jezika.


Dimkovic ne propagira apsolutno nista sto se srpskog jezika tice. Mislim da je vreme da prestanes da lazes bar na forumu gde svako moze da procita sta drugi pisu.

Evolucija jezika, ukljucujuci i srpski, nije nesto sto se moze "propagirati" vec se desava i moze se samo konstatovati. Jedini ko nesto pokusava da "propagira" na ovoj temi si ti, i to pokusavas raditi iznosenjem neistina, kao sto je upravo ova citirana.

Tvoj opus poruka na ES-u sadrzi kritiku srpskog jezika i elementarne fizike. Treba biti trolcina posebnog kova da u mesec dana krenes u "borbu" protiv jedne prirodne nauke, stanja u jednom jeziku i nazivati druge pokondirenim tikvama :-)
[ slavujica @ 23.09.2014. 18:02 ] @
Dobro bi bilo, jablane, da objasniš zabezeknutom Jeftiću nedoumicu između ležećeg policajca i uspornika.
Kakva je, na primer, razlika u tvorbi reči naslednik i uspornik - jedan nasleđuje, a drugi usporava.
[ slavujica @ 23.09.2014. 18:15 ] @
Citat:
Ivan Dimkovic:
Evolucija jezika, ukljucujuci i srpski, nije nesto sto se moze "propagirati" vec se desava i moze se samo konstatovati. Jedini ko nesto pokusava da "propagira" na ovoj temi si ti, i to pokusavas raditi iznosenjem neistina, kao sto je upravo ova citirana.


A može li se usmeravati u duhu srpskog jezika ili nekog drugog koji je tebi miliji?
Ili da ga zamenimo konglomeratom stranih jezika uz pomoć nekontrolisanih medija

Citat:
Tvoj opus poruka na ES-u sadrzi kritiku srpskog jezika i elementarne fizike.

Mešaš babe i žabe. Sam sebe opisuješ dovoljno jasno.

Citat:
Treba biti trolcina posebnog kova da u mesec dana krenes u "borbu" protiv jedne prirodne nauke, stanja u jednom jeziku i nazivati druge pokondirenim tikvama

Znaš šta je "trolcina", a ne znaš šta je srpstvo.

Upotrebu ćirilice svodiš na pisanje a ne i na čitanje. Ovo je generisanje gluposti jedne za drugom.
[ Miroslav Jeftić @ 23.09.2014. 18:18 ] @
Citat:
slavujica: Za tebe tu nema ništa čudno. Ponosite se svojom nesrećom a isti takvi nesrećnici to dozvoljavaju
jednako tako kao što Dimković propagira bolesnu evoluciju srpskog jezika.


Uf, kameno doba. I onda takvi kao ti počnu da se bave srpskim jezikom i dobijemo ubrojčavanje.
[ Lavlja_Jazbina @ 23.09.2014. 18:28 ] @
Slavujica...bas imas zelju da ti slika posivi ! Dimkovica ne moras da volis ali ga postuj.Bljuj vatru na drugaciji nacin,pitanjima,kao na primer zasto u Frankfurtu svaki

10 hoce da ti odgovori na engleskom.
[ Ivan Dimkovic @ 23.09.2014. 18:49 ] @
Citat:
slavujica:
A može li se usmeravati u duhu srpskog jezika ili nekog drugog koji je tebi miliji?


Moze, ali da bi usmeravanje imalo bilo kakav smisao mora dolaziti od strane autoriteta za srpski jezik (npr. Matica srpska, profesori srpskog jezika, knjizevnici ili drugi clanovi drustva sa priznatim doprinosima / radovima u domenu srpskog jezika) i na osnovu solidnih fakata a ne od anonimnih Internet trolova samoprozvanih-patriota uz pomoc besmislica, laganja i podmetacina.

Citat:

Ili da ga zamenimo konglomeratom stranih jezika uz pomoć nekontrolisanih medija


Nemam pojma, nisam autoritet za srpski jezik pa ne mogu o tome da sudim.

Mogu samo da primetim da ti niti bilo ko drugi ne mozete drugima zabraniti da pisu i govore kako god hoce. Ako se to razlikuje od tvojih zelja, sta da ti kazem... nezgodno (za tebe).

Citat:
Citat:
Tvoj opus poruka na ES-u sadrzi kritiku srpskog jezika i elementarne fizike.

Mešaš babe i žabe. Sam sebe opisuješ dovoljno jasno.


Opus tvojih poruka i njihova besmislena sadrzina su dostupni svakome uz pomoc jednog klika misem ipregledom tvog ES profila.

Mozemo ostaviti sud o tome ko mesa babe i zabe a ko pokusava kritikovati elementarnu fiziku i srpski jezik citaocima.

Citat:

Znaš šta je "trolcina", a ne znaš šta je srpstvo.


Na zalost, nismo svi svestrani genijalci kao ti.

Nama koji smo manje nadareni ostaje da se oslanjaju na relevantne izvore informacija. Definicija Internet trola je lako dostupna informacija, dok su "srpstvo" kao i slicni termini "hrvatstvo", "englestvo" i sl. prazne fraze bez jasne definicije i sluze samo kao postapalica za neciju manipulaciju ili kvazi-patriotsko puvanje.

Kada neko pomene "srpstvo", "hrvatstvo", "englestvo", "turkstvo" i ostala "-stva"., najpametnije je pripaziti na novcanik.

Citat:

Upotrebu ćirilice svodiš na pisanje a ne i na čitanje. Ovo je generisanje gluposti jedne za drugom.


Ne svodim ja upotrebu cirilice ni na sta, opet imas problem sa elementarnim stvarima.

Svako je slobodan da upotrebljava koje hoce pismo na sopstvenoj svojini. ES je, isto tako, privatna svojina i vlasnik (ne ja ili ti ili neko deseti) isto tako ima slobodu da odredjuje kojim pismom ce sadrzaj biti prikazivan na njegovoj svojini. Ako ti se to ne svidja, slobodan/na si da otvoris svoj forum, pa ga prikazuj u kome god hoces pismu.

I lepo tebi, lepo i drugima.
[ Odin D. @ 23.09.2014. 19:07 ] @
Rekoh ja da se radi o trolu provokatoru, pretpostavljam da mu i nije prvi put na ES-u (svaka budala je budala na svoj način, pa im se potpis lako prepoznaje).
[ Tyler Durden @ 23.09.2014. 20:14 ] @
Zašto je meni obrisana poruka a ovom podivljalom trolu se i dalje tolerišu baljezgarije?
[ Odin D. @ 23.09.2014. 21:05 ] @
Vjerovatno se to desilo dok odgovorno lice (još) nije bilo provalilo da se radi o trolu provokatoru.

Razumljivo je da moderacija ne može da se udubljuje detaljno uvijek i svuda, pa može nešto i da se provlači neprimjećeno neko vreme.
Zato smo tu mi dokoni, koji imamo vremena da čitamo između redova :)
[ Emil Ranc @ 24.09.2014. 00:16 ] @
Pričamo o osobi koja postavlja pitanje da li se Zemlja okreće. U prevodu - don't feed the troll :)
[ slavujica @ 24.09.2014. 07:38 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić: Uf, kameno doba. :) I onda takvi kao ti počnu da se bave srpskim jezikom i dobijemo ubrojčavanje. :D

Svaki Srbin se bavi srpskim jezikom, a neprijatelji ga uništavaju ili serviraju iskvarenog.

Citat:
Lavlja_Jazbina: Slavujica...bas imas zelju da ti slika posivi ! Dimkovica ne moras da volis ali ga postuj.

Poštovanje treba zaslužiti, a ti ako ga voliš pridruži mu se na paradi ponosa.

Citat:
Ivan Dimkovic:Moze, ali da bi usmeravanje imalo bilo kakav smisao mora dolaziti od strane autoriteta za srpski jezik (npr. Matica srpska, profesori srpskog jezika, knjizevnici ili drugi clanovi drustva sa priznatim doprinosima / radovima u domenu srpskog jezika) i na osnovu solidnih fakata a ne od anonimnih Internet trolova samoprozvanih-patriota uz pomoc besmislica, laganja i podmetacina.


Opet tvoje nerazumevanje. Nije ni čudo. Upravo se zalažem za takvu evoluciju, čuvanje i brigu za srpski jezik. Ti pričaš besmislice, autor si laži o banovanju koja ne sledi iz mojih poruka, a upravo sada mi podmećeš neistinu da ja hoću da kreiram evoluciju srpskog jezika. Evolucija može imati razne smerove, a ja sam
protiv smera koji uništava srpske reči jer za to nema opravdanja.

Citat:
Mogu samo da primetim da ti niti bilo ko drugi ne mozete drugima zabraniti da pisu i govore kako god hoce.

Uh, što si to dobro primetio! A ja mislila da mogu. Zamisli - u školama to pokušavaju!
Zagovaraš nepismenost - bravo "mudra" glavo. Zna se gde je mesto nepismenima.
Citat:
Opus tvojih poruka i njihova besmislena sadrzina su dostupni svakome uz pomoc jednog klika misem ipregledom tvog ES profila.

Besmisleno je za onoga ko ne misli.

Citat:
Mozemo ostaviti sud o tome ko mesa babe i zabe a ko pokusava kritikovati elementarnu fiziku i srpski jezik citaocima.

Petljaš se u mnoge stvari a o svakoj znaš po nešto površno.

Citat:
Kada neko pomene "srpstvo", "hrvatstvo", "englestvo", "turkstvo" i ostala "-stva"., najpametnije je pripaziti na novcanik
.
Rekao si da ne znaš šta znače takve reči, a sad im pripisuješ neke svoje lične karakteristike.

Citat:
Ne svodim ja upotrebu cirilice ni na sta, opet imas problem sa elementarnim stvarima


A šta onda znači prevođenje ćirilice na latinicu? Rekao si da latinicu svak zna da čita a ćirilicu ne. Pa jasna je tendencija "ljubitelja"
ćirilice - na takav način sve manje ljudi će da zna da je čita. To je direktno neprijateljstvo prema srpskom narodu.

Citat:
Odin D.: Rekoh ja da se radi o trolu provokatoru, pretpostavljam da mu i nije prvi put na ES-u (svaka budala je budala na svoj način, pa im se potpis lako prepoznaje).

A isto tako postoje budale koje su obavezna i redovna smrdljiva mirođija na mnoštvu tema gde učestvuju.

Citat:
Tyler Durden: Zašto je meni obrisana poruka a ovom podivljalom trolu se i dalje tolerišu baljezgarije?


A šta se buniš - ti i tako ništa nisi rekao!

Citat:
Emil Ranc: Pričamo o osobi koja postavlja pitanje da li se Zemlja okreće.


Tražen je dokaz o tome delijo.
[ Miroslav Jeftić @ 24.09.2014. 08:13 ] @
Citat:
slavujica
Svaki Srbin se bavi srpskim jezikom, a neprijatelji ga uništavaju ili serviraju iskvarenog.


Hahah, neprijatelji. Nego nešto se mislim, šta ako je neko neke druge nacionalnosti, npr. nije Srbin već je Makedonac ili Mađar ili Englez, da li onda sme da se bavi srpskim jezikom? Ili je to rezervisano samo za Srbe? Šta misliš, da li bi trebalo da uvedemo u upotrebu srbometar?
[ Lavlja_Jazbina @ 24.09.2014. 08:38 ] @
Citat:
Poštovanje treba zaslužiti, a ti ako ga voliš pridruži mu se na paradi ponosa.

Da, volim da procitam sta pise a po pitanju parade.Zakasnio si.Vec smo uvezbali trcanje kroz travu sa drzanjem za ruku.To ce nam biti perfomans na paradi.
Naravno da ce mo iskoristiti priliku za stipkanje cica u toj MASI,i pored nje.
Citat:
Šta misliš, da li bi trebalo da uvedemo u upotrebu srbometar?

Miroslave,da li mogu da se pridruzim patentu sa opcijom nAglasak ?
[ Miroslav Jeftić @ 24.09.2014. 08:45 ] @
Slobodno.
[ superbaka @ 24.09.2014. 13:14 ] @
[ valerijan @ 25.09.2014. 22:08 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić:"Unapređivan od strane"? :D To je konstrukcija tipična za engleski jezik, "improved by the xy", u srpskom jeziku se koristi aktiv kad god je to moguće, "koji su unapredili srpski narod i književnici". Što reče onaj filozof, čujem da mlin melje, ali brašno ne vidim. ;)


Vučić je večeras 20-30 puta ponovio "imao sam razgovore, imali smo razgovore" i sl.
[ Miroslav Jeftić @ 25.09.2014. 22:25 ] @
Da, to se sad često čuje, slično kao što je pre desetak godina bilo veoma popularno transparentan, transparentno i slično. Naravno, mnogo bolje je reći "razgovarao sam/razgovarali smo" .
[ Shadowed @ 25.09.2014. 22:45 ] @
Eh, nije to nista, kad bude pocelo "iskomunicirali smo" kao sto ima slucajeva po IT firmama koje imaju strane klijente.. :)
[ valerijan @ 26.09.2014. 00:33 ] @
@Miroslav Jeftić

Meni je to interesantno na drugom nivou, ali da ne idem previše protiv pravlnika...

Zato sam i citirao tvoju poruku. Smatram da je veoma slično.

Daleko je od odgovarajućeg, ali je kao u vicu iz osamdesetih:

Mama kažu mi da imam veliku glavu.

Nemaš sine (i pomiluje ga kružno po glavi, opisujući kužnicu prečnika školske klupe).

@Shadowed

Bilo je dosta takvih primera. Jedan osvrt na primer sličan "iskomunicirali" je nedavno bio u emisiji "Srpski na srpskom" na Radio Beogradu.
Ponavljam da nisam ciljao na "moderno" u govoru, nego na povezanost sa citiranim tekstom i "stranim" klijentima.

"Srpski na srpskom" - Radio Beograd 1

Svakog radnog dana u 04.55, 10.55 i 18.55 časova

Ovde je arhiva:
http://www.radiobeograd.rs/ind...ew&id=64997&Itemid=438

Izgleda da nema baš te emisije...


Žao mi je zbog ovog off-a, koji je sigurno imao trajanje 20-30 kokica :)
[ slavujica @ 26.09.2014. 07:18 ] @


Ovo su prave poruke i ispravan stav. Za ovo se zalažem. Oduševljena sam. Čestitam!

Spikeri na televiziji često kažu koliko umesto koliko. Šta je ispravno?

Bilo bi dobro da se ovde mogu pisati akcenti iznad naglašenih samoglasnika, pa ako neko zna neka pokaže.