[ drdrksa @ 07.10.2005. 18:28 ] @
Naidjoh na jedno vrlo zanimljivo, i po mojim shvatanjima tacno i ispravno misljenje koje se odnosi na to sta bi trebalo da bude (Vas) posao buducnosti :

Citat:
U zadnje vrijeme ne volim riječ "posao". Svi je stalno izgovaraju i već je lagano postala ofucana. Svi traže posao (ili bar bolji posao) Svi bi samo htjeli "neki" posao, bilo kakav posao, da "nešto" rade da dobiju "neku" lovu. Oglas: tražim bilo kakav posao - akvizeterstvo i multilevel (MLM) isključeni. Ja sam imao posao i to relativno dobro plaćen posao. Neki bi sve dali za takav posao i sigurnu plaću. Ostavio sam ga. Krenuo sam napraviti svoj posao odnosno krenuo sam raditi za sebe. Ljudi koji su fakat uspješni u životu ne rade takvu razliku (raditi za sebe ili za nekog drugog) Oni shvaćaju da na kraju uvijek radite za sebe i uvijek rade najbolje i najviše što mogu bez obzira za koga rade. No nismo svi tako predani i uspješni ljudi i najčešće radimo veliku razliku.

Outsorcing iliti izbacivanje iz tvrtke sve one djelatnosti koje nisu glavni biznis je već poznata stvar. Velike tvrtke ne plaćaju vlastite čistaćice nego unajmljuju agenciju. Isto je i sa gomilom ostalih poslova koji su na neki način podrška poslovanju. Budućnost posla vidim tako da svatko od nas postane firma. Stalni zaposlenici postaju sve veće opterećenje tvrtkama i rješavaju ih se masovnim otkazima kada krene loše. Osim toga kada ste zaposleni na neodređeno vrijeme imate određena prava i nije baš tako jednostavno čovjeku dati otkaz čak i kada loše radi svoj posao. Ako je tehnološki višak ima pravo na otpremninu itd. itd. Što je tvrtka veća to je situacija lošija. Gomile pojedinaca se izgubi u masi i rade posao daleko ispod svojih mogućnosti. Problem je i u tome što poslodavac plaća vaše vrijeme, a ne rezultat. On vas plaća da tamo radite određeni broj sati bez obzira na učinak. Od tuda i ona poznata fraza: ne mogu me toliko malo platiti koliko ja mogu malo raditi –koja je još i dan danas duboko ukorjenjena u našoj podsvjesti.

No kako lijepo kaže Paul Zane Pilzer u svojoj odličnoj knjizi (link ću staviti poslije) rješenje je da postanemo firma, a da nam sadašnji poslodavac postane prvi klijent. Pogledajte svoje radno mjesto danas. Zar zaista morate dolaziti tamo i sjediti cijeli dan? Postoji li ikakva šansa da posao koji radite za svog poslodavca radite i za još nekoliko drugih? Možda ne cijeli svoj posao, ali kad biste se specijalizirali barem za jedan veći dio? Nedavno me je lopticaskocica iznenadila činjenicom da čak i velike firme više nemaju vlastito računovodstvo već i njega outsorciraju. Računovođa dođe par puta tjedo u tu firmu odradi svoj posao, a ostale dane radi za druge klijente. Ludnica.

Koje su dobrobiti ovakvog načina poslovanja:
- za tvrtku je to fanatastično jer se nemora zajebavati sa još jednim zaposlenikom (namjerno upotrebljavm tu riječ jer je zaista komplicirano što sve morate raditi)
- tvrtka plaća rezultate – obavljeni posao, a ne sjedenje na radnom mjestu
- sami ste svoj gospodar i više ne radite ispod svojih mogućnosti
- smanjujete rizik od otkaza jer sada imate više poslodavaca
- vaša zarada ovisi samo o vašim sposobnostima, a ne o (ne)milosti nadređenih
- itd. Itd.

I dok je pojam "freelancer" do sada bili doživljavan kao nekakava ekskluziva i otkačenost vezana uz cool zanimanja (fotografi, dizajneri i sl.) mislim da je to budućnost koja nas svih čeka. Iznenadili biste se koliko bi vas firmi možda angažiralo kad biste im rekli da im možete izdati račun za svoje usluge i da vas ne moraju zapošljavati. Još jedan uspješan primjer kojeg znam je jedna tajnica koja je otvorila obrt i pruža tajničke usluge za par firmi. Dobru tajnicu je užasno teško naći, a male tvrtke si ne mogu priuštiti imati jednu full-time.

Već sam govorio o prednostima tvrtke nad obrtom. Novim zakonom obrtnici su "oštećeni" na način da ako ostvare više od 400.000 kn dohotka prelaze u obveznike poreza na dobit i moraju voditi knjige kao i firme. Kažem "oštećeni" pod navodnicima jer to i nemora biti tako loše. Za detalje pročitajte dva članka od oboje69. Međutim 400.000 kn dohotka je sasvim pristojna granica zarade protiv koje ne bih imao ništa protiv;)) Mislim da bi za početak bilo dobro otvoriti obrt pod uvjetom da vam sadašnji poslodavac odmah postane prvi i najvažniji klijent jer mi je jasno da ne možete samo tako dati otkaz i živjeti bez prihoda nekoliko mjeseci. Argument koji bi vam mogao pomoći je svakako ušteda koju bi poslodavac imao. Vidjeli ste koliko je radnik u stvari skup radi doprinosa, a pogotovo još kad mu se želi isplatiti pristojna plaća a ne minimalac. Mislim da bi poslodavac bez problema mogao plaćati i manje, a da vi u neto iznosu dobijete više. Osim toga sada ste slobodni raditi i za druge i tako dodatno zaraditi. Šećer na kraju – možete se i ubaciti u obveznike PDV-a i tako si odbijati PDV za kupljena računala, materijalne troškove (telefon, fax, papiri, uredski materijal) i sve ostale troškove koje imate za obavljanje svog posla. Vašem poslodavcu PDV je ionako neutralan jer pretpostavljam da je on u sustavu PDV (osim ako nije banka ili osiguravajuća kuća).

Protuargument ovakvom poslovanju bi bio da se jedna osoba može bolje i kvalitetnije posvetiti jednom jedinom klijentu (poslodavcu) nego ako isti posao radi za više njih.


Preuzeto sa : http://novac.blog.hr/


Sta Vi mislite o ovome?

[Ovu poruku je menjao drdrksa dana 07.10.2005. u 19:31 GMT+1]
[ Milan Andjelkovic @ 08.10.2005. 09:39 ] @
Svakako zanimljivo, verujem da mnogi već rade tako, u stvari većina ljudi koja nije stalno zaposlena, posluje otprilike na takav način. Razlika je rekao bih u tome što mnogi to rade silom prilika, a ne zato što su to u startu hteli.
Hoću da kažem da opisani način poslovanja generalno donosi više prihoda, ali najčešće podrazumeva i dosta više posla, i ne samo posla, već i odgovornosti, rizika... Ako bih mogao da biram izmedju stalnog zaposlenja i pružanja usluga na način koji je opisan, a pod uslovom da je zarada približno ista, verujem da bih pre izabrao stalno zaposlenje kod nekoga u firmi.
Pritom, poslodavci često traže nekoga na koga se mogu osloniti u svakom trenutku, što "honorarac" ili kako bismo ga već nazvali, nikako ne može da garantuje. Svi poslovi koji zahtevaju tim koji će ih obavljati, zatim kreativni rad,... svi oni otpadaju u startu, jer se ne mogu efektivno obavljati na opisani način.

Freelancing nije ništa spektakularno, on "samo" nudi mogućnost da više radiš i shodno tome više zaradiš. Nema ničeg lošeg u tome, na protiv, ali ne bih rekao da je to neko univerzalno rešenje, kome treba svi da težimo ili koje bi nam svima odgovaralo.
[ vejin @ 08.10.2005. 10:55 ] @
Izuzetno je primamljiva ova pomisao, ali samo za neke, da tako kazem opstije poslove, ali na primer ja radim na CNC masini za obradu drveta i u mom mestu je to jedina takva masina. Jasno je da to ne moze proci u manjim mestima , ali u vecim kao BGD, mislim da bi proslo bez problema, vecih naravno.

Ali se prakticno mora promeniti svest kao i radne navike. Ako neko radi za platu od 150 eura kao sekretar, a jedina mu je obaveza primanje i slanje poste( redovne i e-mailova ), jasno je da kao freelancer kod istog poslodavca mogao biti placen samo manje.
[ Davor Vlajkovic @ 08.10.2005. 14:14 ] @
Freelancing je samo fancy naziv za ono što odavno postoji - preduzetništvo. Iako deluje veoma primamljivo, nismo svi za to. Neko više voli da ode i 5 ili 6 puta u nedelji odradi puno radno vreme kod svog poslodavca i za to dobije koliko-toliko sigurnih 100/200/300 evra svakog petog u mesecu, umesto da "zagrize metak" i da i sam postane preduzetnik u nadi da će uspeti da zaradi 500 ili čak par hiljada evra mesečno. Logično, jer "gazdovanje" dolazi u paketu sa gomilom obaveza, nedostatkom slobodnog vremena, stresom, a često i povećanim krvnim pritiskom i ozblijnijim posledicama po zdravlje. Da li će ostati pasivan i raditi za drugog, ili postati "proaktivan" i raditi za sebe, teška je odluka koju svaki pojedinac mora sam da donese.

Sa druge strane, outsourcing je naša realnost već duži niz godina. Usled smanjenja troškova poslovanja, mnoge kompanije se odlučuju na angažovanje kapaciteta drugih kompanija ili dislociranih saradnika (freelancera) umesto upošljavanja novih kadrova. Još jedan razlog za primenjivanje outsourcovanja je i mišljenje da je bolje fokusirati se na jednu delatnost, npr. proizvodnju softvera. Sve ostale radnje koje nisu usko vezane za primarnu delatnost (marketing, prodaja, postprodajne aktivnosti) treba dislocirati i poveriti nekome kome je baš ta delatnost primarna. Rezultat je vidno kvalitetniji proizvod odnosno usluga, što naravno donosi veću dobit.
[ NikolaBlink @ 08.10.2005. 20:33 ] @
Interesantna tema.

Ja mogu da pricam iz oba ugla: poslodavca i radnika jer sam bio u obe uloge. I jedna i druga imaju svoje prednosti i mane. Kada radis kod nekoga, imas radno vreme, platu (koja ne mora biti fiksna, vec moze da bude i procentat u nekom vidu), i nemas mnogo glavobolja, vec radis ono sto ti se kaze. Kad si vlasnik bilo cega (od agencije, str-a, szr-a pa do preduzeca) ceka te mnogo toga cemu se jesi ili nisi nadao (sve zavisi od prethodnog iskustva) - knjigovodje, plate, porezi, prirezi, i na kraju naravno glavobolje koje rastu proporcionalno sa poslom.

Sad neko moze da kaze: "aha, nisi se dobro organizovao pa imas glavobolje". Mozda, ali tvrdim da ne postoji posao bez problema. Tako da sve zavisi od tipa coveka. Ne moze svako da bude "gazda" ili da na bilo koji nacin vodi svoj posao. Postoje ljudi koji su jednostvano stvoreni da budu radnici i to im je maksimum (odavno sam naucio da svako ima svoj maksimum i kada dodje do njega to se jednostavno vidi). A postoje i ljudi koji maksimum nisu dostigli, ali to mora u njima neko da prepozna.

Uglavnom, mislim da je ideja odlicna, ali ne za svakoga. Dobro razmislite i raspitajte se sta vas ceka, a ceka vas mnogo toga, ako se odlucite za ovu varijantu. Naravno, uopste ne mislim da vas cega mnogo toga ruznog, vec i mnogo toga lepog, ali razmislite dobro i ako krenete, onda krenite svom snagom i sa dobrim planom i jasnim ciljem ka kome idete. Onda nema granica...

A da, da ne zaboravimo komunisticke zaostavstine tipa drzavni posao na kome se vise pija kafa i citaju novine, nego sto se stvarno radi. Na zalost ima jos ljudi koji smatraju da danas to prolazi (a na zalost u nekim drzavnim firmama ili organima i prolazi) ali mislim da nece moci jos dugo. Takvim ljudima izgleda niko nije javio da je Tito preminuo jos davne 1980. Znaci ljudi radite, jer samo tako moze da nam bude bolje...

Al' sam se raspisao .... :)