Osim sto ga izaziva virus HCV, sto je ultra zarazan, sto od njega strada jetra, sto je neizleciv a lekovi koji se koriste u terapiji prilicno skupi i jedino ublazavaju simptome, sto je uglavnom zastupljen medju narkomanima i sl. rizicnim grupama, sto se prenosi preko krvi (ne znam da li samo tim putem) i sto se u Srbiji prilicno cuti o tome (a govori se o AIDS-u koji je mizernih razmera u odnosu na hepatit C), mislim da ne znam mnogo vise o tome.

Ovde imas nesto vise.

Jedan od nacina prenosenja je seksualni kontakt bez zastite. I AIDS nije mizerija u odnosu na hepatitis C, opasan je jednako, medjutim zaista ne razumem zasto se o hepatitisu C ne govori?
U CG se vrlo retko, amaterski i u oblandama gvori i o AIDS-u...

Kad sam napisao "mizerija", mislio sam na rasprostranjenost, odn. broj slucajeva u smislu da je mnogo vise onih koji su zarazeni HCV-om nego HIV-om, ali se o tome vrlo malo prica. Cak bih rekao da se o tome (Hepatitisu C) veoma mnogo cuti.

Ja sam cuo da se moze prenijeti i preko pljuvacke. Da li je to tacno jer to koliko mi se cini nisam pronasao u onom textu?

a jel moze da se prenese oralnim sexom bez zastite(posto se za "onaj drugi tip" zastita podrazumeva)

http://www.hep-links.com/index.php?id=12&L=0

http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs164/en/

http://www.netdoctor.co.uk/diseases/facts/hepatitisc.htm



_{[Ovu poruku je menjao crews_adder dana 22.10.2005. u 20:00 GMT+1]}

Da se o hepatitisu C malo zna, ochigledno je iz gomile pogreshnih informacija koje su navedene u ovoj temi.

Hepatitis C je hronichno oboljenje jetre izazvano virusom hepatitisa c (HCV). Uopste nije ultra zarazna, kao njeni srodnici hepatitis A i B, jer se prenosi iskljuchivo putem zarazene krvi. Ono po cemu se razlikuje od ostalih vrsta hepatitisa je to sto za HCV nema vakcine. To je izuzetno otporan virus, koji u sobnim uslovima moze opstati najmanje 16 sati i najvise 4 dana!!!
Ovo nije bolest koja dotiche samo ljude iz rizichnih drustvenih grupa. Istina je da je dosta intravenskih narkomana zarazeno s HCV, ali je virus u velikoj meri prisutan i kod zdravstvenih radnika koji bivaju zarazeni slucajnim ubodom igle, ljudi koji davali krv ili su primali transfuziju pre 1987, transplatacijom organa zarazene osobe, a jedan broj nosilaca virusa je postao zarazen putem dijalize (po nekim ispitivanjima koja su radjena u Hrvatskoj, 70 procenata testiranih narkomana je imalo HCV virus, dok je svega 1.7 procenata iste populacije imalo HIV).
Ono sto je zanimljivo jeste da se u izuzetno malom broju slucajeva ovaj virus prenosi s majke na dete (manje od 10 posto), a mozda jos zanimljivije je to da za cak 30 procenata obolelih nema evidencije o uzroku zaraze.

Radi se o relativno skoro otkrivenom virusu. Nauka ga je detektovala tek 1989. godine, i to je razlog zbog kojeg i dalje nema potpuno pouzdanih informacija o njemu iako se procenjuje da je trenutno oko 170,000,000 ljudi sirom sveta zarazeno.

Do skoro se dosta spekulisalo o tome moze li se HCV preneti seksualnim odnosom, i naucni krugovi su bili podeljeni po tom pitanju. Mejdutim, skorija kontrolisana istrazivanja, koja je bojavio The American Journal of Gastroenterology kazuju sledece:
verovatnoca da se hepatitis c dobije seksualnim kontaktom toliko mala da je zanemarljiva. Posle desetogodisnjeg ispitivanja radjenog na 895 heteroseksualnih parova, koji su prosecno imali seks 1.8 puta nedeljno i pritom nisu koristili kondom, niti su praktikovali analni seks ili seks za vreme menstrualnog ciklusa, doslo se do rezultata po kojima su u toku posmatranog perioda, samo tri supruznika dobila HCV virus, ali se kod jedne osobe razlikovao genotip HCV-a, pa se moze zakljuciti da je postojao drugi izvor zaraze.
Po ovome, stepen verovatnoce da se monogamni heteroseskualac HCV-om zarazi seksualnim putem jeste 0.36 sto znaci da je prakticno zanemarljiva.
Mnogi strucnjaci iz oblasti medicine se spore je li uopste bitno preporucivati upotrebu kondoma kod ovakvih parova.
http://www.blackwellpublishing...5&aid=19&s=&site=1
interesantno je i to da je i kod homoseksualnih parova radjeno slicno ispitivanje, i da se doslo do identichnih rezultata.

Zakljucak je da se HCV prenosi iskljucivo putem zarazene krvi, i da koriscenje zajednichkog pribora kod intravenoznih narkomana, i rizik od izlozenosti koji imaju zdravstveni radnici, ostaju primarni nachini zaraze. Pored gore pomenutih nacina zaraze, postoji teorijska verovatnoca da se u kontakt sa zarazenom krvlju dodje i u tatoo i salonima lepote, ali i u stomatoloskoj ordinaciji.

Oko 55%-85% nosilaca virusa razvije hronichno oboljenje. 5-20% ljudi moze dobiti cirozu jetre, ali samo ako je vremenski period dovoljno dugacak - 20 do 30 godina. Svega 1%-5% hronichno obolelih dolazi do zavrshne faze bolesti tj. umire od nje. U retkim slucajevima se organizam sam izbori s virusom i tada u krvi ostaju antitela pa nosilac ne moze ponovo postati zarazen. Jedna od losih osobina ovog oboljenja je to sto sam pocetak bolesti prolazi bez ikakvih, ili sa jedva uochljivim simptomima.

simptomi podsecaju na grip i to su uglavnom:
- hronichni umor, iscrpljenost, malaksalost
- gubitak apetita, naglo mrsavljenje
- bol ispod desnog rebarnog dela
- bolovi u stomaku, muchnina
- tamnija mokraca i svetlija stolica, zutilo beonjacha

Prisustvo virusa u krvi se moze otkriti cak 1-2 nedelje posle zaraze, ali je u nekim slucajevima potrebno da prodje i 3 meseca.

Ono sto je vazno jeste da ljudi koji imaju hepatitis c mogu potpuno normalno ziveti i doziveti duboku starost! Ranije se hepatitis c smatrao izuzetno ozbiljnom bolescu i mnogi ga i danas stavljaju rame uz rame sa AIDS-om, sto je u velikoj meri pogresno. To je bolest koja zahteva stalnu brigu o zdravlju, telu i ishrani, jer sve dok su funkcije jetre u normali, i zarazen covek funkcionise kao da je zdrav. Bolest ima svoje kritichne periode, i tada je potrebno priustiti sebi dosta odmora. Ovde je nachin zivota i nachin ishrane primarni vid terapije, a poslednjih godina je u opticaju terapija lekom koji se zove Pegasus, traje pola godine do godinu i ne sme se prekidati jer moze dovesti do razvoja ciroze. Ona ima prilican broj sporednih efekata i kosta uzasno mnogo ali dovodi do izlecenja u 50-70% slucajeva. Ocekuje se da ce u narednih 10 godina biti sastavljen recept za vakcinu protiv HCV-a.

Uglavnom, nema mesta preteranoj panici kada se radi o virusu HCV. Cak i ako otkrijete da ste pozitivni, ili da je neko od bliskih vam osoba pozitivan, to najvecim delom znaci samo da cete morati da se posvetite svom organizmu do maksimuma, da cete morati da zivite potpuno zdravo, da necete vise nikada piti alkohol (ah ) Svako ko se ne oseca sigurnim moze vrlo lako da se testira u mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama , a ono sto mozete da uradite za sebe jeste da ne delite pribor s drugim intravenoznim narkomanima, da ne delite pribor za licnu higijenu i da razmotrite rizik od tetoviranja i pirsinga. Koristite kondom da biste se osecali sigurnije i lepse, ali to nema snagu neke generalne preporuke.

Gomila pogresnih informacija? Sta sam ja to napisao sto ti nisi ponovio/ponovila?

Ja nisam strucnjak za medicinu i necu da se upustam u raspravu jer nisam kompetentan. Ipak, sve sto znam o hepatitisu C saznao sam od nacelnika sluzbe za transfuziju, znaci iz prve ruke. Obolelima se uglavnom daje do max.10 godina zivota, ne umire se samo od ciroze jetre vec i od neceg goreg, ali uglavnom i od jednog i od drugog.

A to da nije ultra zarazan uopste nije tacno!! Sasvim je izvesno da ce osobe koje dodju u takvu situaciju (dakle u dodir sa osobom zarazenom HCV-om putem krvi) biti i same zarazene HCV-om. Sta tu nije ultra zarazno?

I nisam mogao a da ne primetim da posledice hepatitisa C koje si naveo navode na izvodjenje sasvim pogresnog zakljucka, a naime da "nije frka biti zarazen HCV-om" i da ukoliko do toga dodje "samo bi trebalo da pijete sto vise cajeva, tecnosti, andola i limuna". Hepatitis C je neizleciv (bar za sada), jedini lekovi koji postoje za tretman ove bolesti sluze iskljucivo za drzanje bolesti pod kontrolom (znaci za njeno usporavanje i ublazavanje njenih simptoma, a NE i za LECENJE), da ne kazem da sluze samo za produzenje "zivota".

Ja bih najvise voleo da ovo sve nije tacno.

Ne bih da ova tema predje u besplodnu raspravu, jer smatram da je sjajno da uopste takvo nesto postoji na forumima sa srpskog govornog podrucja, ali izjava da osoba koja boluje od hepatitisom c moze da zivi najvise deset godina jeste notorna glupost.
Da bih ti to eksplcirala mogu da se pozovem na naucnu cinjenicu da osoba zarazena HCV-om moze (ali ne mora) dobiti cirozu jetre tek kada od pocetka hronicnog oboljenja prodje 20 do 30 godina. Moze doci i do pojave karcinoma ali ako je period izlozenosti od 20 do 40 godina. samo 3% ljudi umire od posledica hepatitisa c!

Sto se tiche "ultra zaraznosti", iako je opseg termina i vise nego nejasan moram da istaknem da bilo koji vid zaraze koji se prenosi iskljucivo preko krvi ne spada u kategorije visokog rizika. Primarni nacin prenosenja HCV je preko zarazenih igala, i dalje su najizlozeniji narkomani i zdravstveni radnici. Cak i vase dete moze deliti zivotni prostor s osobom koja ima hepatitis, i pritom ne biti podlozno riziku. Ne treba praviti paniku oko ovakvih stvari i otezavati socijalizaciju ljudima koji su oboleli.

Terapija za lecenje hepatitisa c sastoji se od kombinacije interferona i ribavirina, uspesnost izlecenja zavisi od genotipa virusa koji nosilac ima. Sanse za izlecenje zaista postoje, ali je terapija veoma skupa i ima brojne nus pojave, ali i to je individualno. Pacijent kod kojeg se terapija primenjuje se oseca kao da stalno ima grip, dolazi do dusevnih promena (neuroze, psihoze, suicidnost...), a svakako najteza ali i najredja nus pojava jeste da funkcije jetre pocinju da slabe, sto u jednom broju slucajeva dovodi do smrti. Upravo zato se terapija preporucuje uglavnom ljudima kod kojih je bolest u nekom od ozbiljnijih stadijuma.

Lepo si rekao ono na kraju "lekovi koji postoje sluze samo za drzanje bolesti pod kontrolom". Upravo u tome i jeste poenta mog opisa posledica bolesti - covek koji ima hepatitis c funkcionise normalno sve dok su i funkcije jetre u normali! Da bi funkcije jetre ostale u normali potrebno je strogo se pridrzavati jednog potpuno zdravog i urednog rezima zivljenja, i biti pod uobicajenom terapijom. Zanimljivo je to da je jetra organ koji se najbrze obnavlja! Zaista ne treba preterivati kada se govori o hepatitisu c, ko god je iole upucen u istoriju ove bolesti zna da se ona poslednjih godina ne tretira kao sto je to bio slucaj deset godina ranije. Ako vec postoji ovakva tema, hajde da ne shokiramo ljude koji je chitaju da bi saznali nesto vise o bolesti koju sumnjaju da imaju ili o bolesti koju ima neko od njihovih bliznjih. Sa hepatitisom c se moze ziveti dugo i srecno, ali vrlo uredno i disciplinovano! Oboleli od hepatitisa c mogu imati normalan seksualni zivot i mogu ostvariti potomstvo i mogu docekati duboku starost.

Na kraju mogu da dodam jos i to da medju bliskim prijateljima imam osobu koja boluje od hepatitisa C i pritom vodi jedan sasvim uobicajen i stalozen zivot.

Sad mi obrazloži iz kog ugla ovo tvrdiš? Pročitano, prepisano ili iz ugla doktora? Završila si medicinu ili ne? Posebno me interesuje uzorak na kome temeljiš svoja "iskustva"?

Kad mi odgovoriš na ovo, dobićeš zauzvrat jedan poduži post, od doktora čiji je život posvećen dijagnozi bolesti i svemu u vezi sa tim.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao StORM48 dana 08.11.2005. u 18:25 GMT+1]}

imas link u prvom postu. mislim da rezultati desetogodisnjeg kontrolisanog naucnog istrazivanja govore sami za sebe.

pozz!

Mogao sam i da pretpostavim da je prepisivačka škola... ;)

Pozivam Te onda na infektivnu kliniku Kliničkog Centra Srbije, odeljenje Hepatitis, pa obolelima objasni kako NISU dobili HCV i da su njihova deca zarazu dobila od vanzemaljaca.

A propo toga, na internetu se može još što-šta naći. Ovi ljudi recimo, godinama pronalaze vanzemaljce svud unaokolo... http://alien-ufos.com/.

Medicinski etaloni se ne postavljaju na internetu, već na svetskim međunarodnim kongresima.

Toliko o tome, što se mene tiče.

Pozdrav

Da,
sve je to bezazleno!
A Svetska zdrastvena organizacija nas vodi kao region bez podataka o AIDS i Hep.C i racunaju da je kod nas 10% stanovnistva ugrozeno.
Racunaju da smo bez podataka jer ne veruju nasim podacima, pita li se neko zasto?

daleko od toga da je bolest bezazlena. mislim da me ovde mnogi pogresno shvataju.

inace, STORM48, ostavila sam link ka podacima studije objavljene u American Journal of Gastroenterology 99(6): 855-859. May 2004.

uopste se ne radi o sarlatanskim podacima. cak pre verujem jednoj ovakvoj studiji nego necemu sto mogu da cujem od na Infektivnoj klinici u BG.
to nije do kraja ispitan virus, i s tom tezom sam i pocela da pisem o njemu. ako cemo tako, i za karijes postoji sest teorija o nastanku, i sve su perfektno logicne.
u prirodni naucnog istrazivanja je da se stalno revidira i napreduje.

ima slucajeva da zarazena majka rodi zarazeno dete, ali su po zastupljenosti vrlo retki. i to je cinjenica. isto tako, cinjenica je da ljudi mogu imati normalan seksualni zivot i ne biti zarazeni. mogu biti ali ne moraju. to je kljucno za razumevanje.

Greska!
To je kao igrati rulet sa Satanom. zene su najugrozeniji deo populacije i od AIDS-a i Hep.C zbog njihove anatomije, dovoljan je jedan kontakt i inficiraju se.
Jako je bitno ljudima reci istinu, jer te bolesti su bolesti ponasanja. Ne dobijaju se, uzimaju se. ako ljudi imaju tacne informacije onda su slobodni da biraju hoce ili nece da se inficiraju.
Eto to je poenta!

Bez želje za omalovažavanjem... ali, imaš li Ti predstavu šta znači reč "činjenica"? Činjenica je nešto je je potkrepljeno neoborivim, praktičnim dokazima, a ne tekstom na internetu. Moje upućivanje na Infektivno KCS je bilo u svrhu potvrđivanja činjenica proisteklih iz praktičnih primera. Nema tamo nikog od kog bi trebala da "čuješ" nešto posebno.

I broj dece, zaraženih od majke je ipak veći od onoga što bi se moglo nazvati "slučajem". Upravo je pogrešno temeljiti svoja saznanja isključivo prema studijama i istraživanjima, a da se ne konsultuje faktičko stanje, bez obzira sa čije strane dolazile studije i tome slično.

Toliko od mene.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao StORM48 dana 12.11.2005. u 15:56 GMT+1]}

U potpunosti se slazem!
Samo bih dodala da u naucnim studijama ne moze pisati da je broj dece zarazenih majki koja su takodjer zarazena samo ''slucaj'' iz razloga sto se studije baziraju i oslanjaju na fakticko stanje iz kojeg na osnovu analize podataka faktickog stanja donose odredjene zakljucke. Iz cega proizlazi nesto drugo, broj nezarazene dece od zarazenih majki je "slucaj" a ne obrnuto.
Potpuno je nepotrebno da se ljudi zavaravaju kada su u pitanju tako teske i neizlecive bolesti.

_{[Ovu poruku je menjao Vera Vukanic dana 13.11.2005. u 14:30 GMT+1]}

Ako ti je struka medicini onda te treba izbaciti iz nje. Bilo kakva diskriminacija bilo kog bolesnog coveka i tvrdnja koliko ce ziveti je glupost. Bolje bi ti bilo da si ekonomista. Ako imas bilo kakve kontakte sa strucnjacima i institutima koji se bave tim a vidi se da nemas onda bi kod mene komotno pao ispit i iz strucnosti a i iz hipokritove zakletve.
Potpuno se slazem sa devojkom koja ti parira jer to radi na naucnoj osnovi. TI POGRESNO INFORMISES LJUDE: PRONADJI SAJT I DOKAZI SVOJ STAV.

p.s.
http://www.elitesecurity.org/p...rch&SubmitType=Ovog+foruma

Jel' to ljudi nemaju pametnija posla nego da se prepucavaju i svađaju po forumima? Inače bih pustio ovakve teme da se smire, ali neću jer je već postalo pitanje dezinformacija - čovek ne zna više kome da veruje. Evo, ja u oktobru postajem apsolvent na medicini, ne znam da li je to dovoljno stručno za ovde prisutne, ali preneću vam ovde šta su mene naučili. Dakle, bio sam lično tamo i znam iz prve ruke čemu su me naučili asistenti, specijalisti infektologije. Malo ću možda da citiram iz udžbenika, ali udžbenik se u potpunosti slaže sa tamošnjom situacijom.

Dakle. Hepatitis C. Ni nas na fakultetu nije zaobišla ta inicijativa da se sada kao obrati pažnja na hepatitis C. Čak smo čuli i tu nebulozu da je gore biti zaražen HCVom nego HIVom, i ako bi teoretski čovek morao da bira, bolje da izabere HIV. Ovo poslednje je, definitivno, TOTALNA GLUPOST. Jer smo lepo otišli kod svojih asistenata iz infektivnih bolesti, farmakologije, interne, i pitali ih šta oni misle o tome. I dobili smo odgovor. Totalna glupost. Zašto mi dozvoljavamo da nas američke zdravstvene inicijative toliko pogađaju? Inicijative koje je verovatno pokrenuo neki hepatolog zato što je ceo život bio marginalizovan da bi pokupio fond iz zdravstvenog budžeta za narednu fiskalnu godinu? Po svemu što sam video, meni to više liči na slučaj "videla žaba (HCV) da se konj (HIV) potkiva pa i ona digla nogu". Amerikanci su poznati po napumpavanju cifara i širenju masovne panike u javnosti.

Citiram iz knjige Infektivne bolesti, udžbenik za studente medicine, Milena Božić et al, 1. izdanje, Beograd, CIBID 2004.:
Dakle, ako uzmemo da su informacije koje su napisali profesorka Milena Božić i profesor Predrag Nikolić tačne (a čik da vidim nekoga odavde da im ode na katedru i kaže da nisu), šta odavde zaključujemo? Zaključujemo da nije zdravo zastupati ni jedan ekstremni stav. Generalno, moram priznati da se više slažem sa poslom koji je entalpija odradila nego sa napadima na nju, ali:E, ovde sam ti zamerio. Ako prekosutra, ne daj Bože, dobiješ salmoneloznu sepsu, ili herpesni meningoencefalitis, da li bi radije da te hitna pomoć vozi u redakciju American Journal of Gastroenterology u Betesdi ili u respiratorni centar infektivne klinike u Beogradu?

Na infektivnoj klinici u BG rade stručnjaci koji se ovim bolestima bave celog svog života. Naučna studija napisana u SADu, ma koliko imala naučnu vrednost (a ima), ne može se uzeti kao alfa i omega ovde. Kao prvo, uslovi života i zdravstvene nege u SADu i kod nas su izuzetno različiti, a od toga umnogome zavise sve te brojke kojima se razbacujemo unaokolo. I bez preteranog razmišljanja, uzmimo teoretski primer: koliko je zastupljenija gojaznost u SADu nego ovde. Gojaznost je bitan faktor rizika, ne samo za koronarne bolesti već i za dijabetes tipa II, tj, metabolički sindrom, koji dovodi do poremećaja metabolizma lipida, što umnogome pogoršava prognozu HCVa, tera ljude na češće i opsežnije dijagnostičke postupke, modifikuje terapiju itd. Ili na primer uzmimo da su evropski i američki sojevi HCVa relativno genetski izolovani jedni od drugog i validno je pretpostaviti da se bar neki epidemiološki parametri za njih razlikuju. Ili... ma razumećete već.

Kao drugo, a propo tog pitanja "kontrolisane studije" preporučujem knjigu "More Damn Lies and Statistics" od Joela Besta, neophodno štivo za svakoga ko bi želeo da se baci u tumačenje rezultata naučnih radova i studija.

Ovo, ukratko rečeno, nije istina. Transmisija HIVa heteroseksualnim kontaktom je otprilike podjednako verovatna za muškarce i za žene. Što se hepatitisa C tiče, mislim da smo već videli da je šansa seksualne transmisije mala bez obzira na pol.

Ne znam kakav je to vaš ispit iz stručnosti, ali nije hipokritova zakletva nego hipokratova . Što se tiče "diskriminacije" bolesnog čoveka, potpuno je normalna stvar za svaku bolest da se određuje stopa mortaliteta i očekivan životni vek (life expectancy / mortality rate i nema tu ničeg fašističkog. Neke od njih su apsolutno neophodne, npr. stopa petogodišnjeg preživljavanja kod tumora koja je maltene osnovni epidemiološki parametar u onkologiji.

Na kraju bih naglasio neke stvari koje je Marina rekla a sa kojima se apsolutno slažem:

Literatura:
http://www.allabouthepatitisc.com/readytolearn/
http://www.hepnet.com/boca/seef.html
http://www.hepatitis.va.gov/vahep?page=tp01-00-rr
http://www.hopkins-aids.edu/publications/report/mar02_3.html
http://www.mja.com.au/public/issues/mar17/wodak/wodak.html
http://www.thebody.com/nmai/hepc.html
http://www.thebody.com/asp/may99/hepatitis.html