Evo jedan zanimljiv link, za zaista male pare

http://www.amazon.com/gp/produ...ance&n=283155&v=glance

Pa profesor Vukobratovic je covek koji je i smislio nacin da se roboti krecu bipodno. Inace Lola Roboti, nasa fabrika koja vise ne postoji je bila jedan od centara robotike u svetu, japanci i amerikanci su dolazili da uce od nasih strucnjaka. Zbog svega sto se desilo sa nasom zemljom sada smo zemlja treceg sveta i po pitanju robotike.

Na Internetu ni spomen na Lola roboti, ima nesto kao Lola institut, ali je na besplatnom hostingu i uopsteno izgleda neozbiljno. Cuo sam da se u Beogradu svojevremeno nalazio i kompijuter poznatiji kao Vucko i da je bio najjaci u svoje vreme( 1985 ).

A prof. Vladan Devedžić je radio na razvoju programskog jezika za robotiku na nekom našem institutu (da li u Vinči ili u Mihajlu Pupinu).

hmm humanoidni roboti.. jedina prednost je sto bi mogli da upravljaju
masina namenjenim ljudima. evo jednoog videa:
http://www.youtube.com/watch?v=6aRhRNeSpUg
hemm jezivo zar ne

Ajde da malo ozivim ovu temu, davno neko nije postavio svoj komentar ovde... :)

Sto se humanoidne robotike kod nas tice, tacno je da je profesor Vukobratovic izmislio nacin na koji danasnji humanoidni roboti ( Honda Asimo, Sony Dream Robot, Qrio i ostali) hodaju. Ta teza se zove ZAKON NULTOG MOMENTA i ono sto je zanimljivo je da je i on do tog saznanja dosao sasvim slucajno: sedeo je jednog popodneva sa svojom zenom i citao novine, medjutim od nezgodnog sedenja utrnula mu je noga tako da kad je pokusao da ustane, jednostavno je pao i zapitao se zasto se to desilo. Uzeo je papir i olovku i posle izvodjenja silnih formula dosao do pomenutog zakona. Pedesetih i sezdesetih godina je Jugoslavija (verovali ili ne) bila vodeca sila u svetu na polju robotike, i kao sto je u prethodnim postovima napisano, japanski i drugi svetski strucnjaci su se ucili u nasoj tzv. BEOGRADSKOJ SKOLI ROBOTIKE svemu sto danas znaju. I sto je jos zanimljivo, ako i danas pitate nekog japanskog naucnika on ce vam reci da je za sve zasluzan prof. dr. Vukobratovic i njegov zakon nultog momenta.

Tih godina je gospodin Vukobratovic sa mnogim strucnjacima radio na projektu koji se zvao Beogradska saka, gde su pravili ruku koja bi mogla da zameni ljudsku. Takodje im je jedan od glavnih ciljeva bio i da prave aktivne egzoskelete koji bi pomogli hendikepiranim ljudima daponovo hodaju ili paralisanim sobama da pomeraju ruke, noge i da zive relativno normalno... Naravno, postojali su dobrovoljci koji su sve te sisteme isprobavali, ali to nije zazivelo medju pacijentima iz jednog jedinog razloga: bilo je jezivo videti nekoga u aktivnom egzoskeletu ( gomila kablova i pneumatskih cilindara oko tela).

Sto se industrijske robotike tice, i tu smo bili dobri, samo sto nas je nasa stara dobra srpska sujeta opet unazadila... Jedan od reprezentativnih primera je sledeci: U tadasnjoj Zastavi je postojao jedan industrijski robot koji je proveravao ispravnost termostata za Ficu. Njegov zadatak je bio da sa palete na kojoj su se nalazili poredjani termostati, redom uzima jedan po jedan i ispituje njegovu ispravnost potapajuci ga odredjeni vremenski period u nekakvu tecnost. Taj robot je posle nekog vremena izbacen iz sledeceg razloga: opste je poznato da su roboti masine, a to znaci da masini ne treba odmor... Problem je nastao sto je neki Sima koji je tamo radio na donosenju i redjanju termostata u paletu voleo da popije pivo, ili da ode cesto da jede ili mu se jednostavno nije radilo, pa je veoma cesto robot stajao i nije nista radio jer nije imao termostata, pa se pokazao kao ne ekonomican jer nije ostvarivao normu, za razliku od nekog Voje koji je bio na tom radnom mestu pre tog robota pa je mogao na brzinu da odradi ono sto nije uradio ceo dan, dok robot radi konstantno... I to je jedan od bezbroj primera nase neozbiljnosti...

'89. , '90. godine je tim nasih strucnjaka sa Fakulteta tehnickih nauka iz Novog Sada (prof. Branislav Borovac, prof. Dragan Seslija, prof Stevan Stankovski, i ostali) napravio robotsku ruku sa taktilnim senzorima (sto znaci da je ruka mogla da oseti razliku izmedju kamena i jajeta i da ne slomi jaje) sto je za to vreme bio ogroman poduhvat... Napravljene su dve takve shake, jedna je na FTN-u, a druga je verovali ili ne '90. godine isporucena NASA-i, koja ju je sa jednim od satlova poslala u svemir...

Sto se moderne humanoidne robotike tice, svi dosadasnji humanoidni roboti imaju jedan veliki nedostatak, a to je stopalo. Ako ste nekad gledali video klipove, mogli ste da primetite da se svi roboti relativno smesno krecu, tj, da su im stopala izradjena iz jednog komada i da se ne savijaju prilikom hoda. 2006. godine je poceo projekat na cijem celu je prof. dr Branislav Borovac sa Fakulteta tehnickih nauka iz Novog Sada, koji zajedno sa svojim timom radi na poboljsanju anatomije robotskog stopala (tj pokusavaju da naprave robotsko stopalo sa pokretljivim delovima, odnosno prstima koji mogu da se krecu i time obezbede lepsi i pravilniji hod robota). To im je i uspelo jer sam imao priliku i da vidim prototip stopala, cak i da ga drzim u ruci, a to je ono po cemu ce nas srpski humanoidni robot da se razlikuje od svih drugih.

Da, dobro ste procitali, to stopalo je pocetak izrade naseg humanoidnog robota koji bi trebao da prohoda u naredne tri do cetiri godine... Jako malo se o ovome zna jer nasa javnost toliko nije zainteresovana za nauku, koliko za sverc droge i trgovinu zenama, dobra kola, pranje novca,...

Pokusao sam ukratko da vam ispricam istoriju nase robotike i da vam kazem da pokusate da dodjete do nekih informacija, znaci nesto se i kod nas radi, nismo ni mi za baciti...

Ja se trudim da na Internetu nađem što je moguće više podataka, ali imam samo ova dva linka

Robotika na RAF-u
Predstavljanje sajta robotika na RAF-u

TERMINATOR UZ BUGARSKE
U SVETU je trenutno u toku 77 velikih projekata za izradu androida. Prednjače Japanci sa 36 projekata, slede Amerikanci sa 10, zatim Nemci i Korejci sa po sedam, Englezi sa četiri, Kinezi sa tri i Šveđani sa dva.
Samo jedan veliki nacionalni androidski projekat zasada guraju: Rusija, Austrija, Australija, Tajland, Singapur, Italija, Iran i Bugarska koja razvija "Kibertrona" - robota visine 175 santimetara, težine 90 kilograma i koji neodoljivo podseća na Terminatora.

JEDAN ZGLOB, JEDAN POKRET
NAUČNA fantastika definitivno postaje stvarnost, tvrdi za "Novosti" Svemir Popić, savetnik u Centru za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin". Napredne tehnike sve brže se približavaju cilju da se robotska brzina pokreta izjednači sa brzinom ljudskih pokreta.
- Prosto rečeno: svaki stepen slobode kod čovekolikog robota jeste jedan aktivirani zglob koji omogućava jedan pokret. Naše koleno, na primer, ima jedan stepen slobode, a rame ima tri - objašnjava Popić. - Robotsko kretanje munjevito se približava našem, ali čovečji sistem i dalje je složeniji od svakog postojećeg robota, jer ima suviše veliki broj mišića koji učestvuju u poketima i hodanju.

MOŽDA robotički pomagači ili kako ih je Čeh Karel Čapek još 1921. godine nazvao roboti u našim uslovima i prilikama zvuče kao naučna fantastika, ipak u svetu je u poslednjih godinu dana njihova primena porasla za više od 20 odsto.
Samo do pre desetak godina svetska populacija robota brojala je oko 800.000, angažovanih uglavnom u industriji, od čega su gotovo jedna trećina radi u Japanu. Obavljanje složenih i po čoveka opasnih aktivnosti u proizvodnim halama, istraživanje drugih planeta, otkrivanje i uklanjanje eksplozivnih naprava, sve češće obavljaju specijalizovani roboti, koji su već zakoračili u dom savremenog čoveka.
Ako se zna da je u 2003. godini u upotrebi bilo oko milion personalnih robota, a da će u 2007. godini ta cifra dostiću desetak miliona, neosporno je da su personalni roboti segment tržišta sa potencijalno najvišom stopom rasta u svetu. Hoće li roboti u najskorije vreme da postanu "kućne pomoćnice", "negovateljice", "uveseljivači" ili "vojnici"?
Pokušali smo to da saznamo od akademika Miomira Vukobratovića, direktora Centra za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin", utemeljivača i osnivača, u celom svetu priznate "Beogradske škole robotike (1969. godine realizovao čuvenu metodu tačke nula momenta).
- Robot je sve više u službi čoveka: kako u kućnim poslovima, tako i u operacionoj sali, ali i vojnik, ako zatreba. Roboti mogu preuzeti i obaveze "negovateljice", naročito kod bolesnika koji zahtevaju neprekidnu negu. Takođe u upotrebi su i roboti antiteroristi, koji otkrivaju i uklanjaju sumnjive i eksplozivne naprave postavljene na prometnim mestima (aerodromi, metroi). To samo potvrđuje onu tezu da tehnologija (vreme) radi za nas - objašnjava akademik Vukobratović, za "Novosti".

PRVO MI, PA JAPANCI

PODSEĆANJA radi, akademik Vukobratović je pre 38 godina sa timom svojih istaknutih saradnika u Institutu "Mihajlo Pupin" realizovao aktivni egzoskelet, preteču savremenih humanoidnih robota. On je trebalo da pomogne teškim invalidima tipa paraplegičara. O sve većoj želji čoveka da ga mašina zameni i olakša mu život i u kućnim poslovima, naš sagovornik kaže:
- Robot u stanu? Lepo zvuči, ali je to teže ostvarljivo ako nema tipiziranog kako enterijera, tako i eksterijera (kose ravni, novi rasporedi pokućstva). Treba i robotu pomoći da dobije tu antropomorfnu, čovekoliku crtu, da emocionalno podražava "domaćina", da "razume" njegov osmeh ili ljutnju, tj. da postoji maksimalno moguće "emocionalno" slaganje između robota i ukućana - priča prof. Vukobratović.
U prilog ovome ide i najava japanskog udruženja za robotiku, da će sledeća generacija robota do 2010. godine biti obložena "silikonskom kožom", koja će primati nadražaje, baš kao i koža čoveka (osećaj dodira, bola, promene temperature). To su tzv. roboti za komunikaciju sa ljudima, a jedan takav prototip koji nosi naziv "Ripli" ima ugrađen audio sistem sa više mikrofona i može da prepozna izgovorenu reč. Na osnovu postavljenog pitanja on daje odgovarajuće informacije putem sintetizovanog glasa!
- Cilj je da roboti "žive" među ljudima. Tome bi mogao da doprinese veliki napredak humanoidne robotike, pa se čini da nismo daleko od vremena kada će perfektni personalni robot imati sve atribute savršenog sluge - priča naš sagovornik, podsećajući da su do sada izuzetne kreacije čovekovih "dvojnika" napravili Japan ("Soni" sa modelima SDR-3, SDR-4 i "Kjurio", "Honda-Asimo", "Pino", "Nuevo" "Morf") i Koreja (KHR 1, KHR 2).

LOPOVI NEMAJU ŠANSE

PREMA rečima prof. Vukobratovića u svetu su danas sve više zastupljeni i tzv. roboti zabavljači, koji spadaju u jednu od najskupljih vrsta.
- Robot zabavljač veličine 40 centimetara košta oko 10.000 evra, a onima visine od oko jednog metra cena dostiže i od 25.000 do 30.000 evra. Jedino što teši, jeste da im zbog sve veće proizvodnje i popularnosti cena na tržištu pada - kaže Vukobratović.
Jedan od prvih "mališana" koji je 1999. godine osvojio srca širom sveta bio je "Sonijev" AIBO, četvoronožni robot, koji na japanskom upravo i znači - drugar! Među najskupljim i najmodernijim modelima "igračaka" jeste ERS-7/ AIBO, kućni ljubimac, koji putem "emocija" komunicira sa "gospodarima". Kao i pravi pas obožava "češkanje" ispod brade i živi sa svojim ukućanima: potrebno mu je šest nedelja da od šteneta emocionalno "izraste" u psa. Za razliku od njega postoji i "nevaljali" "Ciklon AIBO", pravi mali "bandit", kojem je cilj da napravi "štetu". Cene ovih "psića" kreću se od 1.200 do 1.600 evra.
- Posle ozbiljnog humanoidnog robota visokih performansi "Honda P2" (1997), čiji su pokreti bili slični ljudskim, najviše simpatija pokupio je njihov relativno novi "potomak" "Asimo", čija je namena prevashodno imitacija i zabava, pa će on živahno i da "zaigra" ispred vas - uz osmeh komentariše prof. Vukobratović.
Najozbiljniji konkurent "Asimu" mogao bi da bude takođe japanski "Soni Kjurio", visine 70 centimetara i težine 55 kilograma, koji trči, skače, pleše, peva, igra golf i bejzbol, vozi rolere i poseduje veliku pokretljivost. Robot "Amikus 3000", koji može da udari 100 loptica u minuti, idealan je partner za stoni tenis (dostupan je samo u SAD, a cena mu je 2.300 dolara). Tokijski aerodrom već poseduje robota "prevodioca" iz klase "Papero" (partnerski personalni robot), sa ugrađenim rečnikom od 50.000 japanskih i oko 25.000 engleskih reči. Japanska kompanija "Tmsuk" predstavila je, čini se, najčudnijeg od svih: "Roborior" čuva vaš dom kad ste odsutni i opremljen video kamerom, zvučnikom i senzorom pokreta, tako da svog vlasnika obaveštava putem mobilnog telefona o svakom "uljezu". Poželite li da ga imate u svom stanu, koštaće vas 300.000 japanskih jena, a nabavlja se samo u Zemlji izlazećeg sunca.
Da vam pomognu u održavanju higijene stana, tu su roboti- usisivači "Rumba" i "Trilobajt", koji imaju veliku mogućnost manevrisanja i "snalaženja" u prostoru, a cena im je oko 995 dolara.
Ali, šta je sa tamnom stranom čovečanstva, današnjim sve češćim, modernim ratovima? Hoće li i robotika svoje "kormilo" usmeriti u tom pravcu?
- Već postoje roboti koji postavljaju ili demontiraju mine. I sami smo osetili posledice dejstva "inteligentnih projektila" u toku NATO agresije 1999. godine, a sve je veća primena ovakvih borbenih sistema u Iraku - kaže prof. Vukobratović.

SRPSKO-KINESKI
SA timom svojih saradnika i uz veliki doprinos eksperata iz Kine prof. Miomir Vukobratović planira razvoj prvog kinesko-srpskog humanoidnog robota visokih mogućnosti, ali i kaže:
- Jedna od mojih i najvećih počasti Beogradskoj školi robotike jeste priznanje koje je došlo iz Japana. Jedna od vodećih japanskih fabrika humanoidnih robota dobila je ime "ZMP inkorporejšen", po našoj, u svetu priznatoj metodi tačke nula momenta (ZMP), koja je pre 38 godina označila "rođenje" humanoidne robotike.

ČVRSTI, A JAKI
SAVREMENI roboti konstruisani su od najnovijih kompozitnih materijala, velike mehaničke čvrstoće a veoma male težine, najčešće od ugljeničnih vlakana, sa strukturom poput "tkanja". Imaju mogućnost adaptacije na promenu režima rada, pa se često nazivaju "pametnim" ("smart") materijalima. Možda je zato za 2050. godinu u Koreji već "zakazana" fudbalska utakmica između reprezentacije profesionalnih igrača i tima sastavljenog od robota "fudbalera".

Evo u ova dva teksta koja sam nasao na internetu i nesto od onoga sto sam ja napisao u mom prvom post-u

Nisi naveo izvore odakle su tekstovi.

Znam, setio sam se kasnije i izvinjavam se zbog toga, u zurbi sam...

http://www.srbi.org/index.php?...k=view&id=191&Itemid=2

http://www.pregled.com/nauka.p...nauka_tmpl&tekuca_strana=1


A sto se robotike i informacija vezanih za nju tice, i na ftn-u je trebala da zazivi ideja o sajtu na kojem ce se moci naci gomila informacija o robotici, mehatronici i kucnoj automatizaciji... Zaista ne znam zasto to jos nije uradjeno... Dotad, opet ostaje da se snalazimo sami za informacije i obavestenja...

Ovo me nevjerovatno zanima!!!
Skinuo sam knjigu sa RAF-a,pa citam...
Knjiga je super, bas ono sto mi je trebalo, upravljanje servo motorima preko paralelnog porta:)
Ljudi googlajte Real Time Linux, mislim da se tim smjerom treba krenuti...postovacu kasnije link, sad sam u zurbi!
samo da se vise ljudi interesuje za ovo...:(

Da li je kod nas moguce kupiti nekog od robota?
Ili ga naruciti?

izvini dali ima neki nacrt kako to da napravim ako ima mozes li mi nekako poslait
i ja pravim nekog robota prikrajusam ali trebami resenje za upravljanje.

moja adresa je>[email protected]
ao nemozes posaljimi pun naziv njige pacu probati da je nabavim.
HVALA U NAPRED!

ima dase kupio cd-robi uljucujese u racunar instalirase program za upravljanje

ali tu nije toliko bitan ceo robot vec njegova plocica na oju dolazi USB
nisam sada siguran koji je sajt
mislm da je>www.ce-de.robi.co
ali nisam siguran
poslacu ti ao ovo nije tacno poslacut onda pravu

Sve u svemu verovatno si i mail pogreshio, al neshto sumnjam da usled ovakvog pravopisa i poshtovanja interpunkcija, ti mozesh da napishesh i najjednostavniji program?!
I naravno izvinite za offtopic i zbog postovanja u staroj temi ali prosto sam morao ^^