KDE ili GNOME?

[ tOwk @ 25.06.2001. 05:15 ] @

Što se tiče šminke, teško je odlučiti se. GNOME omogućava lakše i jednostavnije "themisanje" menadžera prozora, pošto se za KDE mora napisati poseban modul za iscrtavanje ivica i ko zna čega. Naravno, GNOME nije vezan za jedan WM pa ovo ne mora važiti za sve (ali važi za Sawfish i Enlightenment koliko ja znam).

Međutim, funkcionalnost koju nude je gotovo identična, za običnog korisnika gotovo i da nema razlike. Za programera, razlika je u osnovnim mehanizmima komunikacije i organizacije: GNOME se bazira na Bonobo i ORBit-u, a KDE na KParts (KOpenParts ili kako su se zvali u 1.x) i DCOP-u. Za samo iscrtavanje UI-a, GNOME koristi GTK razvijen za GIMP program koji je izuzetno "prijatan" i "opušten" za korišćenje. U tamnim bojama, GNOME ne izgleda suviše privlačno. KDE za iscrtavanje GUI-a koristi QT biblioteku (http://www.trolltech.no/), koja je već nekih godinu dana pravi open-source (distribuira se i pod GPL licencom).

KDE i GNOME koristim od pre 1.x verzija, i tada je GNOME izgledao mnogo bolje i više obećavao. Međutim, KDE je davno stigao GNOME, i sada je izjednačena borba. Trenutno koristim oba okruženja, i to KDE 2.1 i GNOME 1.2 (nisam stigao da instaliram ceo 1.4 iako sam ga skinuo čim se pojavio). Transparentan mi je prelaz u potpunosti sa jednog na drugi, funkcionalnost je veoma slična.

Prednosti KDE-a: veliki broj programa, odličan API za C++ programere, jednostavniji DCOP od CORBA mehanizma, uobičajena podešavanja desktopa jednostavna (ona nešto ređa su malo teže izvodljiva)

Prednosti GNOME-a: isto veliki broj programa, nešto neuređeniji API ali i dalje vrlo dobar, sva podešavanja se izvode na jednolik način koji nije suviše jednostavan, ali se može postići i nešto komplikovanije, sve opensource od samog početka.

Konačno: početnik će lakše srediti KDE (moje mišljenje, naravno), ali u svakom slučaju savetujem da oba (i GNOME 1.4 i KDE 2.1.1 + kdelibs 2.1.2) budu instalirani. Ukoliko to nije moguće, savetujem da se u svakom slučaju instaliraju GTK+ biblioteke, QT i kde-libs, a alternativno i gnome-libs kako bi svi programi mogli da se startuju. Naravno, može se koristiti i neko sasvim drugo okruženje, ali ovo je ono što ja preporučujem (pošto većina novijih programa koristi neki od ova dva sistema, naravno pored već tradicionalnog Motifa itd.).

I još par napomena: KDE ne liči na Windows - da bi se to ustanovilo treba pogledati interni API KDE-a i videti koliko je on različit od Win32 API-a, u mnogim aspektima i dosta bolji od istog. Korisnički interfejs se može lako podesiti da neodoljivo podseća na Windows, ali to je retko standardno podešavanje. Ovo konstatujem da bih skrenuo pažnju na to da ni KDE, a ni GNOME nisu samo "lepi" korisnički interfejsi - to su kompletna okruženja koja obezbeđuju veliki deo funkcionalnosti koju često nude sami operativni sistemi, ali rade pod X-om.

U svakom slučaju, koji god da se odabere, dovoljno je dobar (čak i previše) da zadovolji potrebe nekog korisnika. Međutim, nekome može zasmetati samo nešto što ne ume da podesi po svom nahođenju, ili zato što je suviše teško podesiti (npr. KDE se može podesiti da izgleda identično kao GNOME, a GNOME se može podesiti da izgleda identično kao KDE).

Zbog svega ovoga, U PRAVU SI (ko god da si, i šta god da izabereš).

Toliko.

PS (Posle Spisum): subjektivno izlaganje bez pokušaja da bude objektivno CHANSERV:name (Name of ChanSer