Da li će to biti .yu ili .cs domeni?
Ili se ne zna?

Pozdrav svima,

Dokumenta koja su u pripremi, tretiraju ccTLD (country code) genericki, tj. ne bave se time da li je on .yu, .cs ili nesto trece. Prosto, da bi se to pitanje resilo, potrebno je formirati instituciju - Nacionalni registar Internet domena, koji ce sa ICANN-om i drugim institucijama moci da dodje do resenja.

Koliko sam ja upoznat sa problematikom .cs, u pitanju je niz problema. Mi smo kao drzava (SiCG) dobili dvoslovnu skracenicu cs (iz toga su izvedeni csd za dinar i sl), a ICANN bez razmatranja preuzima tu listu za ccTLD (nece on da odlucuje o tome, nego preuzima medjunarodni standard). E sad, ranije je cehoslovacka koristila taj ccTLD, pa iako vise nema .cs registrovanih domena (tu informaciju nisam proveravao, prenosim je kako sam je dobio), postoje druge prezentacije (nesto kao npr *.com) koje referenciraju na www.nesto.cs. Kada bi mi poceli da koristimo .cs, desilo bi se da te prezentacije (*.com) referenciraju na pogresan sadrzaj. Na primer, u nekoj prezentaciji bi se ono staro www.nike.cs odnosilo na cehoslovacki nakji, a kada bi korisnik kliknuo na link zavrsio bi na "nasem najkiju".

U svakom slucaju, mi moramo da formiramo NRID, reformisemo nacin dodele domena kako bi on bio efikasan i u skladu sa trenutnom praksom. I da imamo legitimne predstavnike (direktora NRID) koji moze da ucestvuje u radu ICANN i drugih bitnih tela, kako bi reslili ovaj problem. Mislim da ce se onda u razumnom roku resiti i pitanje ccTLD.

Nadam se da sam pojasnio trenutno stanje i plan za naredni period.

pozdrav,
Cedomir Suljagic

P.S. Ne zamerite ako dalje ne budem ucestvovao u diskusiji, i pored zelje ne stizem da pratim sve diskusione grupe.

Najava zvuci dobro, narocito onaj deo koji se bavi cenom registracije domena. Ranije ideje koje su bile u opticaju su podrazuemvale trzisni princip, odnosno upotrebu domaceg TLD-a kao komercijalne kategorije. Sam stav da domeni treba da budu sto jeftiniji i da sluze samo za pokrivanje troska odrzavanja TLD-a je veoma pozitivna promena.

Sobzirom da je nas tLD malog obima, sasvim elpoposao moze daodradi jedna dobra apliakcija koja bi ceo postupak odrzavanja automatizovala, a samim tim bi cena registracije domena mogla biti simbolicna.

Upravo je to i ideja. Dakle, u clanku tome nije bilo mesta, ali princip se zasniva na tome da ko hoce, dakle ne samo ISP nego i npr. web design firme, mogu da se registruju kao ovlasceni registri. Onda u pretplati kupe odredjen broj domena (kao neki krediti) i preko odgovarajuce aplikacije direktno registruju domene. Na kraju meseca dobiju racun za potrosene kredite. Stalan novac koji imaju na racunu kod NRID sluzi kao osiguranje da se plate troskovi prebacivanja domena kod drugog ovlascenog registra, ako ovaj prvi u medjuvremenu prestane da postoji.

To ce sve biti detaljno razradjeno u pravilniku o radu ovlascenih registara koji ce da usvoji NRID kada bude osnovan, ali mislim da Vam je ideja u osnovi jasna. Dodjes kod ISP, predas na uvid odgovarajucu dokumentaciju (ako si firma), platis jednogodisnju pretplatu, operater ISP-a za racunarom popuni neku formu na web-u i imas registrovan domen pre nego sto si stigao da se vratis kuci/u firmu.

pozdrav

Ajde napokon da je i tu nesto krenulo :)

Moze li se negde videti predlog ugovora kako za ISP, tako i za krajnje korisnike?
Moze li se negde videti predlog sitema registracije, transfera, prebacivanja vlasnistva, gasenja domena?
Sta ce biti sa postojecim domenima?
Ima li ikakvih podataka o software-u koji ce se koristiti za registraciju / administraciju zona?

Ako nije tajna, jeste li se odlucili samo za .yu ccTLD ili cete granati domen? Iz iskustva, podela na subdomene _jeste_ bolja.

Koncept kredita mi se generalno ne dopada, ali mogu da shvatim neka druga ogranicanja sa kojima se sukobite iz cega je isti koncept i proizasao.

Takodje !!obavezno!! da se uspostavi ugovorom odredjeni tehnicko-administrativni nivo firme koja zeli da postane ISP! Jedna vrsta kratkog testa i opsteg poznavanja tehnike pre stupanja u odnos sa NRID-om! Iskustvo... ;-)

Recimo samo, da se Holandski NIC trenutno nalazi u poprilicnim problemima jer tek sad savladavaju decje bolesti, a tek su presli milion i po registrovanih domena...

Poz,
Sale
KPN Internet Solutions

Auh. Pa to je isto sto je i ranije zagovarano, samo sad jos i komplikovanije.

Zasto komplikujete? Zasto ne uradite kako se i inace radi sa placanjem domena: Covek dodje na sajt TLD-a, izabere domen, unese podatke, izabere period na koji hoce da ga registruje, plati ga online i zavrsena stvar. Period zakupa domena ne bi trebao da je kraci od godinu dana.

Zasto u sto petljati registre kao posrednike da posreduju u necemu za sta nema potrebe posredovati? Cim ima posrednika to znaci da ima vecih troskova. Napravicete to komplikovanije nego sto je za COM domene koji se broje milionima.

Za broj domena koji ima nasa zemlja to sve lepo moze da odradi jedna ne narocito komplikovana web aplikacija.

Sve sto treba uraditi to je da se automatizuje ono sto se sada radi rucno a to nije mnogo.

@broker - ne slazem se sa tobom. Posrednici moraju da postoje, ne mozes da ostavis administraciju samo NRID-u. Pa zamisli samo, koliko bi poziva dobijali _samo_ sto se tice recimo primarnog i sekundarnog DNS-a!! A sta mislis, koga bi Pera Peric zvao ako mu ne radi mail slucajno?! Pa NRID - tamo je registrovao domen :)

Krajnji korisnik ni ne treba da zna da je NRID u stvari glavni u igri, za samu dobrobit NRID-a, a kamoli da im on bude jedina veza sa domenom :) Pa garantovani bi u tri meseca u svakom smislu iscrpeli NRID do te mere da bi se raspao u toj meri da to ne bi ni pokusavali vise da sastave...

Pomisli samo na:

sudske sporove oko vlasnista domena;
sva moguca tehnicka pitanja;
samo cista administracija (koju pravedno NRID smesta u ruke ISP-ova kojih je na desetine i stotine naspram jednog i jedinog NRID-a);

a pored svega toga, treba da rade primarni zadatak - odrzavanje zona koji je sam po sebi i dovoljno zahtevan za jednu ozbiljnu organizaciju :-)

Ovo sto sam do sada procitao daje vrlo dobre nade da ce sve izaci na dobro ;)

Poz,
Sale

Zašto je bolja?

Zato jer imas vece mogucnosti onda, bolju preglednost, bolju administraciju, pa cak i konkurenciju.

Ako pogledas recimo Australiju, tamo je podeljeno na cak 8 pod-domena. Od toga, koliko se secam (i ako se nije promenilo), samo .au (ccTLD) je pod vodjstvom samog NIC-a, dok su poddomene delegirali privatnim firmama na period po 2 godine, nakon cega je opet konkurs.

Samo primera radi:

.yu - NRID;
.org.yu - firma X;
.co.yu - firma Z;
.gov.yu - IT sektor pri ministarstvu X (bez 2-godisnjeg mandata);
.edu.yu - IT sektor pri univerzitetu BGD-a (bez 2-godisnjeg mandata);

E, sada NRID odradjuje administaciju ccTLD domena i radi konkurs za pod domene (sem gov i edu). To ostavlja NRID-u vremena za poboljsanje i rad na infrastrukturi, informisanju generalnog stanovnistva, sklapanju ugovora / dogovora sa zainteresovanim partnerima za ulaganje i slicno. Takodje, firma X i firma Z placaju neku clanarinu godisnje. NRID na top levelu kontrolise uslove registracija i odredjuje okvirna zakonsko / tehnicka pravila registracije. NRID nije ni u kakvom dodiru sa krajnjim korisnicima (sem, naravno zalbi na rad firmi X i Z ukoliko ih ima + uvek otvoreni za sugestije i sl). NRID takodje odredjuje uslove registracije (ko i na koji 2nd level domen ima prava, rezervisani domeni koji ce se izdavati samo putem licitacija ili na osnovu tezine zahteva i sl).

Firma X - osvojila je konkurs za .org.yu domen i ima pravo da u naredne 2 godine vrsi registraciju istih. Ovo se obavlja i dalje samo i iskljucivo preko ISP-a, po NRID nalozenim pravilima. Firma X ima mogucnosti da odstupa i menja cenu registracije u korist svog profita, ali opet samo u meri u kojoj NRID to dozvoli i unapred se potpise. Firma X ima obavezu nedeljnog / mesecno / godisnjeg izvestavanja NRID-a o registraciji domena. Unutarnja politika Firme X ostaje van domena NRID-a, dakle na koji nacin ce oni to da odradjuju NRID-u nije od presudnog znacaja. Pomisli recimo na: promocije koje firma X pravi, sponzorstva, jednokratne akcije oko registracije domena. NRID bi se svakako pobrinuo da Firma X ostane transparentna u odnosu ka ISP-ovima, da nema svoje 'ljubimce' i slicno. Sto znaci da i ISP-ovi mogu da konkurisu za ovo, sa time da ce morati da podjednako odradjuju registracije inace zestoke novcane kazne.

Firma Z - identicno kao firma X, samo za .co.yu domen, sa malim zakonsko-administrativnim izmenama u smislu ko sme i pod kojim uslovima da registruje domen u odnosu na .org.yu.

Nakon isteka 'mandata' od 2 godine, NRID raspisuje javni konkurs za sledece 2 godine. Svako moze da ucestvuje, da izadje sa svojim konceptom i idejama. Ko se izabere stupa na scenu i odradjuje dalje registraciju. Sva administracija je tako koncepirana da sledeci u mandatu moze u par nedelja da preuzme administraciju (ovo je svakako u nekoj meri propisano od strane NRID-a).

Sad, zamisli, firma koja je tehnicki sposobna, sa jakim i brzim ljudima, moze za 2 godine da napravi lep profit za sebe a i da unese dovoljno novina u proces da i ISP i krajnji korisnici profitiraju od toga. Pa ako su toliko dobri, sledece godine nece biti problem da budu opet izabrani. Sa druge strane, ako ne valjaju nista, i pre isteka 2 godine mogu biti 'smenjeni'.

Posto se registracija delegira medju vise partija, za logicno je da ce brzina registracije domena, resavanja incidenata, kao i (veoma cesto potcenjivana) administracija dobiti vise paznje, te samim tim i biti na vecem kvalitetu.

Daklem, to su prednosti. Naravno, treba ce ljudima da se naviknu na ovaj koncept, ali jednom usvojen i prihvacen je daleko fleksibilniji od samo ccTLD domena. Kako za pojedince, tako i za firme i za sve koji su u ovom poslu. NRID mora samo ovaj koncept zakonski tako da postavi da moze da 'barata' sa izabranim firmama, da primenjuje kazne kada je to potrebno i slicno. I naravno da promovise (kampanje, jednodnevni kursevi i slicno, a u saradnji sa Firmom X i Z).

Jos jedna stvar - zakon! U slucaju tuzbi i sporova bi NRID bio postedjen svega toga, sto zna da sacuva i vremena i novca i ugleda. Bio u prici kao savetodavno telo, ali ne bi donosio nikakve odluke niti imao ikakve obaveze u takvim sporovima.

Takodje bi bilo moguce, ukoliko recimo IT sektor za edu.yu odluci da 'preda' registraciju na 2 godine nekome u mandat, to bi bilo moguce (recimo, radi reorganizacije fakulteta ili sta god)... ;)

www.filoloski-fakultet.co.yu i www.filoloski-fakultet.edu.yu dobijaju sasvim drugo znacenje, zar ne ;)

Eto, to ti je samo u kratkim crtama. O ovome smo napisali stotine stranica i debata i rasprava i sve u svemu sam NL je priznao, da sada imaju mogucnosti da krenu iz pocetka, da bi poceli sa 2nd level domenima. Samo ta cinjenica dovoljno govori ;)

Sa samo .yu domenom, sve ovo pada u vodu, ali se vremenom ipak 'rapsparcava' jer se u praksi pokazalo kao nemogucim da jedan domen objedini sve potrebe.

Jos da smo pametni, pa da se ucimo na tudjim greskama i gde bi nam bio kraj :)

Poz,
Sale

_{[Ovu poruku je menjao SmilieBG dana 30.11.2005. u 23:19 GMT+1]}

Hvala na iscrpnom odgovoru.

Svi ti argumenti deluju mi razumno, ali se tiču samo jedne strane. Iz mog pak ugla, kao korisnika, neuporedivo mi je prijemčiviji domen.yu, nego domen.co.yu. Kraće je i elegantnije - lakše se kuca u browseru, lakše se pamti, lakše diktira, a čini mi se i da je marketinški efektnije (ako si firma).

Evo, sad se naglas preslišavam...U Evropi ovakav "ravan" model imaju Francuska, Holandija, Norveška, Švedska, Italija, Hrvatska, Slovenija, Mađarska... U stvari, ne mogu da se setim nijedne zemlje koja ga nema, sem Velike Britanije. Nije valjda da bi se svi oni rado prešaltovali na poddomene, da mogu?

Za Holandiju, iz prve ruke, znam da bi...

Pogledaj sa druge strane Spaniju. Jedna daleko veca zemlja od Holandije ima svega 30.000 registrovanih .es domena. Zbog lose politike NIC-a i nista drugo. Toliko su komplikovan proces napravili, da im je jednostavnije kupiti .com :)

Slazem se da jeste 'lepse' samo domen.yu i lakse za ukucati, ali je u skoro svakom drugom administrativom i tehnickom pogledu lakse odrzavati poddomene. Zato sam i rekao, treba ce neko vreme da se ljudi naviknu, ali navikavali su se i na daleko teze i nelogicnije stvari, mislim da ce ovo lako proci ;) Ne bi trebalo dozvoliti da estetika prevlada razumom :)

Ako je firma .co.yu;
institut / neprofitabilno .org.yu
prosveta .edu.yu

Takodje, obrati paznju da je ccTLD model usvojen u vecini ovih zemalja pre vise od decenije. Njima je gotovo nemoguce da predju na bilo koji drugi model sada, najvise iz tehnickih razloga. A verujem da vecina bi... NRID ima tu priliku i bila bi steta ne iskoristiti je.

Nemoj me pogresno shvatiti i samo .yu ce 'odraditi' posao, ali...

Poz,
Sale

_{[Ovu poruku je menjao SmilieBG dana 01.12.2005. u 00:29 GMT+1]}

To pak govori samo da su Španci osmislili lošu i komplikovanu proceduru, koja bi verovatno jednako loše funkcionisala i sa poddomenima.



Meni je pak razumno da se usvoji baš ono što će korisnicima biti lakše, 'lepše' i jednostavnije, a administracija da se tome prilagodi i osmisli način da se to efikasno realizuje. A ne obratno - da administracija osmisli način koji je njoj najjednostavniji, pa da se korisnici prilagođavaju. :)



A ako si naprosto privatno lice koje želi da zakupi domen?

da li ce oni koji imaju .co.yu/org.yu domen imati prednost pri registraciji .yu domena istog imena? I ko ce imati prednost od .co.yu/.org.yu da registruje .yu ako su istog imena?

_{[Ovu poruku je menjao gorang dana 01.12.2005. u 01:43 GMT+1]}

@balsa: u spaniji je je NIC pri samom ministarstvu (citaj: birokratija na kub). Da je privatizovano da vidis kako bi isao .es :) Do sada bi postojao i elitesecurity.es :)

sto se tice korisnika i sta je njima lepse, slazem se sa tobom (opet) da samo .yu lepse zvuci. Pak, praksa je pokazala da vremenom to nije dobro / prakticno. Zakon / drzava / administracija u mnogim sferama zivota sprecavaju i druge lepe stvari iz ciste 'zastite' korisnika.

@gorang: postojao bi samo jedan jedini .yu domen: nic.yu. Svi ostali domeni bi bili poddomeni. Podela na subdomene i pomaze, da recimo firma (profitabilna) i ne profitabilna organizacija i fizicko lice mogu da imaju 'isti' domen, npr:

sava.co.yu (sava gume);
sava.org.yu (neka X ne profitabilna organizacija);
sava.id.yu (ako se recimo .id uvede za fizicka lica).

u slucaju samo .yu domena to pak ne bi moglo. Isto tako, Sava (fizicko lice) ne moze da uzme org.yu niti co.yu, kao sto ni druga dva ne mogu da uzimaju druge domene, do onih koji su njima namenjeni.

Poz,
Sale

Mislim da se neće odstupati od postojećeg pravilnika koga je donela radna grupa za reformu registra .yu Internet domena koju je svojevremeno forimirao Bane Anđelić.


Pravilnik.pdf, http://www.arii.sr.gov.yu/Pravilnik.pdf
Ugovor.pdf, http://www.arii.sr.gov.yu/Ugovor.pdf

Tema o tome:
http://www.elitesecurity.org/tema/20833/

Da ne pravimo bauka. TLD se sastoji od baze koja sadrzi tri bitna podatka: naziv domena, primarni i sekundarni DNS. Sve ostalo su administrativni podaci koji imaju opisni karakter. Nema tu prostora da se komplikuje. Tehnicka podrska se sastoji samo u tome da se proveri da li su ovi podaci tacni, odnosno intervencija ako nisu tacni, a iz nekog razloga se ne mogu ispraviti preko korsinickog web interfejsa). Oko toga TLD mora biti konsultovan u svakom slucaju.

Verovatno mesas gomilu propratnih komercijalnih usluga koje nude svetski registri, koje u staripredstavljaju neku vrstu hostign usluge, a za koje zaista treba tehnicka podrska.

TLD se ne bavi hostingom nego samo bazom domena koja je u biti jednostavna. Neki tamo Pera Peric nema sta da cima admine YUTLD-a sto mu ne radi emai lkada to nema veze sa TLD-om. On za to treba da cima svog hosting provajdera.

E sad, zasto su potrebni posrednici da bi umesto krajnjeg krosinika upisali ta tri podatka u TLD bazu? Postoji samo jedan razlog: da bi uzeli novac. Funkciju upisa u TLD registar sam TLD mora da obezbedi i ona ulazi u trosak TLD-a. Zasto bi se sada neko tu ubacivao kao posrednik i naplacivao uslugu registracije domena kada samo radi manuelni posao upisivanja podataka koji moze bilo ko sam za sebe da uradi? Cak bi se moralo praviti komplikovanje softversko resenje, ukljucujuci i komplikacije sa kreditiranjima, papirologijom i ostalim. Ispasce da se zbog tako jednostavnog posla koji moze biti skoro potpuno automatizovan, pravi cela masinerija administracije koja ce da kosta vise nego sam servis.




Sudski sporovi, ako do njih dodje, opet ce morati da idu preko YU TLD-a jer niko drugi ne moze time da se bavi. Posrednici, pravno gledano, sa tim nemaju nikakve veze.

Tehnicka pitanja se mogu odnositi samo na to da slog u TLD-u nije ispravan, a ne moze se ispraviti kroz odgovarajuci interfejs, sto bi moglo da se desi samo kod ozbiljnog kvara u TLD-u. To bi u svakom slucaju moralo da se resava sa TLD-om, jer niko drugi nema pristup bazi na tom nivou. Problemi sa tim dali radi DNS za domen, email, sajt i slicno, nemaju nikakve vezze sa TLD-om nego sahostingom.

Pa ceo posao oko TLD i jeste cista administracija (upis odgovarajuceg sloga za domen koji sadrzi podatak o primarnom i sekundarnom domenu i kontakt podatke. Drugog posla tu i nema. Posrednik nema sta da doda, vec samo mora da unosi te podatke. ako je obezbedjen web interfejs ondabilo ko moze da unsi te podatke, kao sto i sada ljudi sami popunjavaju zahteve za registraiju domena.

To uopste ne sputava provajdere da nude uslugu registracije domena (popunjavanja formulara) isto kao sto se to i sada radi. Zasto insistirati na tome da mora da se radi preko posrednika?

To ti je isto kao kada bi sada drzava uvela obavezu da moramo da registraciju automobila vrsimo samo preko ovlascenih agencija, a ne direktno kao sada. I sada postoje agencije za registrciju automobila ali je stvar izbor vlasnika vozila da li ce sam da se petlja ili ce da angazuje agenciju.

Ili jos banalnije, zamisli da drzava propise da ne moze da se izvrsi upis u maticnu knjigu rodjenih, vencanih umrlih, ili da se dobiju podaci direktno nego samo preko posrednika.

Isto tako treba da bude i sa registracijom domena. Treba da postoji procedura za registraciju i ne sme drzava nikoga prisiljavati da to mora da radi preko posrednika. Obaveza koriscenja posrednika ima smisla samo ako je za izvrsenje neophodna odgovarajuca strucnost, a to onda podrazumeva da ovlascenje za izvrsenje mogu da dobiju samo oni kojima je ta strucnost proverena (drzavni ispiti, licence i slicno).

Insitiranje na posrednicima za registraciju domena nema smisla jer:

- posao koji ti posrednici treba da rade je toliko banalan da moze da ga radi svako i bez posrednika

- verovatno je nelegalno s obzirom da bi se svelo na to da drzavna institucija ispunjavanje svoje usluge prema gradjanima uslovljava angazmanom drugih pravnih lica

- komplikuje tok novca i preusmerava ga sa direktne putanje krajnji korsinik - drzava, zaobilaznim putem: krajnji korisnik - trece lice - drzava

- poskupljava administraciju

YU TLD ima problem sa administracijom samo zbog jedne stvari: rade to rucno. Onog momenta kada se napravi aplikacija koja ce ceo proces da automatizuje, svi problemi su resenii nema ni jednog razloga da drzava trazi da se obracamo trecim licima da bi smo dobili servis koji drzava moze i direktno da nam obezbedi.

Jos jednom, ova zemlja je veoma mala. Broj domena sa kojima se baratai sa kojima ce se i u buducnosti baratati je smesan u donosu na zemlje sa kojima se poredimo, a cak ni oni nisu tolikokomplikovali postupak. Jedini ozbiljan problem koji su drugi imali sa domenima je komercijalizacija usluge.

Koliko drugih poslova gradjani imaju sa drzavom koji traze mnogo komplikovanije iskuplje pocedure, pa drzava ne uslovljava da se to radi preko trecih lica. Registracija domena jejedan od servisa drzave koji moe potpuno da se automatizuje i tako administracija i komunikacija sa korsinicima servisa smanji na minimalnu meru, u cemu je u velikoj prednsoti u odnosu na ostale servise za koje ova drzava ne moze da obezbedi ekonomicnu administraciju. Besmisleno je sadaizmisljati administrativne poslove koji su nepotrebni.

@valeksic - hvala za linkove, pogledacu ih.

@broker:

[qoute]
zasto su potrebni posrednici da bi umesto krajnjeg krosinika upisali ta tri podatka u TLD bazu? Postoji samo jedan razlog: da bi uzeli novac.
[/quote]

A administativni kontakt? A tehnicki kontakt? A mogu li adrese samo iz Srbiji ili i firma sa predstavnistvom u Becu moze da uzme domen? A provera postoji li postanski broj / adresa / ulica / grad?

Ako je tako jednostavno registrovati domen, u prva 3 dana ce _svi_ moguci domeni biti registrovani, pa ce trebati citava armija advokata da rasplete to sve.

A sta cemo, kad treba da se prebaci domen? Koga obavestiti, da je domen prebacen sa ISP A na ISP B? A sta ako neko hoce da ulozi zalbu? Kome? Gde da nadje info ko je registrovao domen?

Posrednici (registri poddomena) bi postojali da sacuvaju NRID. Kako bi NRID imao dovoljno vremena da se posveti drugim stvarima, na hijerarhijski visem nivou. A ne da se petlja sa papirologijom i 'glupostima'.

Nije to nista komplikovano kao sto tebi izgleda, ali je dovoljno obezbedjeno da se vecina problema moze na adekvatan i brz nacin resiti. Veruj mi, zaista treba spreciti, da _svako_ ko ima stalnu IP adresu i volju postavi DNS server kod sebe kuci i krene da registruje domene. Izazvalo bi toliki haos i pometnju, da bi citava armija advokata bila potrebna da resi sve to :(

Po NL sistemu je:

NIC (NRID) > ISP > krajnji korisnik

Cena domena varira od 0 evra (uz odredjeni, minimalni paket kod ISP-a) do cak 33 evra godisnje. Cena domena koji ISP placa NIC (NRID) je 3,60 godisnje! I ima ljudi koji registruju domene i za dz i onih koji placaju 33 evra godisnje! Sva svakog ponesto, pa ko sta voli.

Na koji nacin mislis da NRID radi proveru, eto recimo, samo sto se tice placanja domena? Koliko kosta da jure po sudu Peru Perica za 2 evra godisnje, sto nije platio registraciju domena :) Ili da cekaju 30-tak godina, da bi im se isplatila sudska procedura? Ili da idu u minus za ta 2 evra? Ili da obavezu da se placanje samo preko CC / PayPal vrsi!? :) Ili da moraju unapred da plate za domen, koji ce u medjuvremenu neko drugi registrovati, pa da potrose 10 evra na administraciju, ne bi li ta 2 evra vratili Peri? A uz sve to, registracija domena bi trajala 4-5 dana (transfer novca, provera i sl). Ovo je do sada _samo_ o placanju!!!
A napomenucu: tehnicka provera DNS-a; provera podataka (administrativnih) itd... Pa zakopao bi se NRID tako duboko...

Dakle, i dalje tvrdim da je koncept:

NRID -> registri poddomena > ISP > krajnji korisnik

najbolji, kada se sve sagleda.

Mozda me nisi razumeo, ali NRID bi radio samo administraciju svega 7 ili 8 domena. Ostalo bi radili podregistri (po 2 godine, pa konkurs).

Takodje, ne zaboravi da svaki domen koji je registrovan pod .yu (isto i pod org.yu, co.yu itd), da ako ne funkcionise kako treba (DNS) da ima posledica i po OSTATAK sveta, ne samo za Srbiju. Ti podaci se dele sa ostalim DNS-ovima na svetu. I ako Srbija krene svakojaki DNS spam da salje, mislis da ce ostali sedeti skrstenih ruku? Nemoj se varati...

I za kraj: sistem koji je 99% automatizovan i krene naopako, srusice samog sebe do temelja ;) Isto kao i sto 70% projekata ne uspe, zbog loseg planiranja... Razmisljaj mesec, godinu, 5 godina od sada...

Poz,
Sale

_{[Ovu poruku je menjao SmilieBG dana 01.12.2005. u 13:25 GMT+1]}

@valeksic: procitao sam oba PDF dokumenta i ok su. Nadam se da ce se samo strogo pridrzavati istih, a ne da bude upadanja u kancelarije i prisilnih registracija i izmena domena ;)

Poz,
Sale

Izvini, a ti stvarno smatras da to neko treba da proverava? Akomislis da treba, da li stvarno mislsi da neko to moze da proverava? To niko ne proverava u celom svetu. To su podaci koje si obavezan da das tacne jer ako ih ne das tacne onda ce ti biti ponistena registracija.



Ako ce neko da prebacuje domen lepo ode na isti formular na sajtu kojim je domen i registrovao i izmeni ih.

Ako ce neko da se zali, kako god okrenes mora da se zali NIC-u a ne posredniku preko koga je kupio domen. A NIC ce, kao i dosada, za sporove da uputi strane u sporu da to rese preko suda.



Pa ne postoji viose nivoa i ne psotoje gluposti. Jedino sto jepotrebno to je upis domena u registar. To je ono sto radi NIC i sto nema potrebe da iko drugi radi kao posrednik.



To jeste komplikovano. Uvodi se nepotreba papirologija i procesdure koji samo usporavaju, komplikuju i poskupljuju stvar. Sto se tice sporova, opet, posrednici tu ne mogu nista, sporovi ce u svakom slucaju da zavrsavaju kdo NIC-a.



Ja sve vise mislim da se ti nisi mnogo bavio registracijom domena. Posto tovji komentari nekako nemaju utemeljenja u dosadasnjoj praksi ni na nasem NIC-u ni na drugim.

Nio ne mora da radi ikakvuproveru da li je ko platio ili nije. Domeni su se oduvek placali unapred. Ako korisnik domena na plati na vreme produzenje, domen mu istice i on gubi pravo na njegovo koriscenje domena. Ako neko drugi registruje domen, registrovao ga je. To je cela filozofija.



Tehnicka provera DNS-a se cak i sada u YU NIC-u radi automatski (a skoro sve ostalo se radi rucno), i to je tako jednostavna operacija da mi nije jasno sto si to potezao kao argument.



Ma da, treba to da uvedu za sve poslove sa drzavom. Sto sami da se petljamo kad uvek moze da se nadje neki posrednik da nam obavlja poslove, za pare. Sto da idemo u opstinu po potvrdu kad je bolje da za to angazujemo advokata. lepo platimo coveku i on podigne dokument, aonda odemo kod njega da ga preuzmemo.



Ne znam sta si ovim hteo reci. Znas li ti uopste kako funkcionise DNS?



Mozda siu pravu. Koji ce nam djavo tolika autoamtika, mozemo mi sve da radimo ipeske. Jeste da je skuplje, ali bar mozemo da kazemo da ne moze kompIjuter da pogresi.

Toliki registri domena rade potpuno automatizovano, ali u Srbiji mora da ide na konjski pogon. Moramo mi u necem da se razlikujemo, pa to ti je :)

A ko ce da zna da su tacni, ako ih ne proverava?
U Holandiji je recimo taj sistem povezan sa sistemom PTT-a, pa se unos podataka, na osnovu kucnog broja i postanskog faha provera, odgovara li unetoj ulici / gradu...
Cak je ICANN nalozio da se .com domeni 'srede' i 'spamuju' sa mailovima da krajnji korisnici to provere :) U jednoj recenici si samog sebe ponistio i ne znam dal' da ti odgovaram dalje...? :(

Ali ajde idemo ;-)


I onda ce NIC sa svakim pojedincem da pretumbava po 100 puta jednu istu proceduru, da trosi vreme i novac, kada sa posrednikom moze u jednom telefonskom razgovoru to da resi, posto su NIC i osoba kod posrednika na istoj 'talasnoj' duzini? I ne znam kako pravno stoji kod nas, ali mi je logicno da sud to resava, a NIC samo da odradi sta je sud presudio.

Sam upis domena u registraj je najjednostavnija stvar u celoj prici. Par sekundi komunikacije izmedju 2 racunara. Ali proces do i posle toga je, pak, nesto komplikovaniji.


6 godina u samoj srzi iste... and counting...


Internacionalni - DA! A sta mislis zasto? Ajde malo razmisli. Evo, dacu ti jedan hint:
Registar u USA, zakupac u Indiji... A ti razmotaj film dalje.


A zamisli, moze i za dzabe, ako uzmes hosting kod istog - koji ti i ovako i onako treba :)


A pazi sad, samo ideja, predlog:
ako korisnik ne ponisti domen, on se automatski produzava 3 meseca (WOW!) :)

Proveru DNS sam potegao kao argument, jer pomisli samo da svako ko misli da zna nesto o internetu pocne da registruje domene (posto se vidim tome tezi). I stigne mu od NIC-a da mu MX zapis nije u redu... "MX? wtf...? Ma sad cu da ih zovem, da mi objasne to lepo..." :)


Znam toliko da je jedan od najkomplikovanijih sistema koji postoje u svetu racunarstva. Jedna izuzetno fina i izbalansirana stvar, u pravim rukama. Takodje, jedan sveopsti haos u rukama amatera...

A hteo sam reci, da se stvara nepotrebni haos u internetu ako se DNS politika ne vodi kako treba. Znas (valjda) kako se dele informacije o novim / izmenjenim zonama u svetu interneta? Kao i sta znaci ako ccTLD zona pukne (usled recimo prevelikog broja zahteva, hackera, sta-god...)?

I nikada nisam rekao da sam protiv automatizacije - vec samo za _kontrolisanu_ automatizaciju!

Sutra cu vam napisati 10 top FAQ koje tehnicko odeljenje NL NIC-a dobija, cisto da steknete neki utisak...

Poz,
Sale

_{[Ovu poruku je menjao SmilieBG dana 01.12.2005. u 23:43 GMT+1]}

Cek, u jednommomentu tvrdis kako mora rucno da se proverava zato sto korisnici mogu da budu iz celog sveta pa nema tog automatizma koji moze da proveri sve do adrese i broja, a sada tvrdis kako to sve moze automatizovano? Odluci se.

Nas sistem bi mogao da se automatizuje i na tom nivou ako ima volje za tim. Za firme, sve moze da se uradi preko maticnog broja ili, bolje, PIB-a, za fizicka lica preko maticnog broja, ali sumnjam da ce iko to da radi jer za tim nema potrebe.

Kad bi se to i radilo, to bi mogao da radi samo NIC, kao vladina sluzba, jer drugi po zakonu ne mogu imati pristup potrebnim podacima, bar ne licnim podacima gradjana.

Praksa je ovakva: u zahtevu za registraciju domena potpisujes da si dao tacne podatke. Ako se u nekom momentu utvrdi da nisu tacni, gubis pravo na koriscenje domena. Ne vidim razlog zasto bi bilo drugacije. To je praksa koju i ICANN sprovodi, jer je nerazumno ocekivati da ce iko te podatke da proveri. Medjutim, ako u bilo kojoj situaciji bude potrebno da se provere i utvrdi se da su podaci netacni, ode domen.



Prvo, NIC nema sta da rasprvlja. Jedini odgovor koji zalbenik moze da dobiej od NIC-a jeste: "Obrtite se sudu a mi cemo izvrsiti promenu ako to sud nalozi". Nema dalje do toga, a tako NIC i sada radi.

A kako god okrenes, svaka zalba mora da zavrsi u NIC-u. Ne moze niko da se zali posredniku, jer je neko registrovao domen na koji on polaze pravo. Posrednik nema nista sa tim, on samo popunjava formulare i uzima proviziju. Dakle, posrednik tu nista ne pomaze.




Cek, pa ti si sam rekao da nas TLD treba da bude raspoloziv bilo kome u svetu. Tu spadaju i USA i zakupac u Indiji.

No svjedno, ja ne vidim nijedan ralzog, zasto bi iko nekoga molio da produzi registaciju domena. Svako domen korsiti onoliko koliko mu je potrebno i placa unapred za taj period. uvek moze da produzi period i ako produzenje radi na vreme, pravo na koriscenje domena mu je obezbedjeno. Ako ne plati, gubi domen i sta tu ima ko da ga moli, da mu daje automatsko produzenje od 30 dana i slicno. ICANN ima sasvim korektnu proceduru po tom pitanju. Ne platis, domen se stavlja na cekanje jedno vreme (za koje jos uvek mozes da produizis registraciju) a posle nekog vremena biva oslobodjen da ga registruje neko drugi. Ne vidim razlog da nas NIC radi drugacije i vuce za rukav korisnike.

Automatsko produzenje domena moze da bude opcija, ukoliko se korisnik tako izjasni. Novac mu se automatski skida sa racuna na ime produzenja, a ako je opercija neizvodljiva, on o tome biva obavesten i ako sam ne izvrsi uplatu, sledi mu isto: gubi domen. to je takodje svakodnevna praksa kod drugih registara.



Ti non stop pokusavas da poistovetis usluge hostinga i usluge TLD-a. To nije isto i ne moze biti isto. I danas kod provajdera mozes domen da registrujes besplatno (cak i COM) ako uzmes neki paket usluga. To nema nikakve veze sa NIC-om, vec sa poslovnom politikom provajdera. I sve ostalo o cemu ti pricas se i dnas radi, tako sto provajder obavi kompletan posao registracije domena za svog klijenta. Ali, danas je to stvar izbora, klijent moze da prepusti provajderu da mu to obavi ali i NE MORA, ako zeli to sam da obavi.

Znam za mnogo slucajeva da su ljudi koji su prepustili provajderu taj posao, kasnije imali problema jer su provajderi veoma nekooperativni ako korisnik odluci da promeni provajdera. Da ne pricamo o paketima kada korisnik domena dobije besplatno u paketu pa mu provajder kasnije osporava pravo na domen. Ti se sad zalazes da se sve te lose strane posredovanja uvedu kao normalne jer se izbacuje mogucnost da korisnik domena sam sebi registruje domen kod NIC-a direktno i time sam ima kontrolu nad svojim domenom.

Nema nista lose da provajder moze da obavi ceo posao za klijenta, ali ima MNOGO toga loseg ako ne postoji izbor za korisnika, odnosno on mora da to radi preko provajdera.



Cek, ti se dakle zalazes da se uvode posrednici koji bi pored uloge popunjavanja formulara imali i ulogu da umesto NIC-a odgovaraju na telefonske pozive?

Prvo, ako je ceo sistem automatizovan, nije potrebna veca podrske od tog sistema.
Ako DNS nije ispravan, sistem to prijavi korisniku (eventualno mu prikaze precizan opis greske) i uputi ga na FAQ gde mu pise sta da proveri kod svog provajdera. On nema za sta da zove NIC, nego svog provajdera koji mu obezbedjuje DNS. Uostalom, ko jos zove NIC? Sve se to resava automatizovanim emailovima.

Problem podrske korsinicimaimaju sistmi koji su komplikovani i nude veliki izbor usluga i opcija u uslugama. NIC ne spada u takve. Kod NIC-a se samo popunjava jedan formular koji sadrzi tri bitna podatka: naziv domena, primarni i sekudnarni DNS. Nema tu sta da bude nejasno korisniku, a ako mu nije jasno, onda ne treba da se petlja.



U cemu je razlika izmedju COM domena i .yu domena po tom pitanju? COM domen moze da registruje svako, bez ikavih ogranicenja i provera, a siguran sam da je broj amatera koji to rade mnogostruko veci nego ukupan broj domena koji postoje na .yu domenu. Sve je to tako izbalansirano da svaka susa moze da napravi svoj DNS na kucnom racunaru i na njemu da hostuje COM domene i to ne pravi probleme, a pravice problem ako u Srbiji neko to pokusa da radi sa mnogostruko manjim brojem domena?

Cak ni sada to ne predstavlja problem, jer u NIC-u nikome ne pada na pamt da proverava gde se nalazi DNS, cije je vlasnistvo, kakav je link do njega, i za koje svrhe se koristiti. Jedino sto se proverava, to je da li je navedeni DNS ispravno podesen da hostuje navedeni domen. Ako to radi, sve je u redu. Tako radi svaki TLD u svetu, a srpski treba da to komplikuje?

Tehnicki problemi oko TLD-a se svode samo na jedan: da li navedeni DNS radi ili ne radi.

Uostalom, kako mislis da bi posrednici tu doprineli? Cak i ako posrednik vrsi registaciu on ce u upisti onaj DNS koji njegov klijent trai, a to opet moze biti bilo koji server pa i neki koji moza ne bi bio pogodan, tehnicki gledano. Da mozda nece posrednik da proverava taj server pre registracije? Kako ce da ga proverava? Da ne zagovaras mozda ideju da ce domeni moci da se registruju samo na DNS-ovima koji pripadaju posrednicima? To bi tek bilo skandalozno.

Svi potencijalni ozbiljni problemi oko YUTLD-a se svode na pravne probleme, a ne tehnicke. Te probleme treba na vreme predvideti i smisliti kako ih efikasno resavati. Posrednici u tome nemaju nikakvu ulogu, jer oni pravno gledano nemaju nikakav znacaj.

Stavise, oni mogu da bude problem, jer nije kod nas )a ni u svetu) retka praksa da posrednik registruje domen na svoje ime (sa yu domenima to ne rade jer je to po trenutnim pravilima neizvodljivo, ali sa COM i ostalim se to radi itekako).

Ja zaista i dalje ne vidim, kako neko moze da se zalaze za uvodjenje posrednika u registraciju domena, osim ako nema licni interes da to tako bude. Srbija je zemlja sa malim brojem domena, koje je lako odrzavati i ne postoji potreba da se taj posao prepusta trecim licima. Cak je idealna opcija da se to radi centralizovano, na jednom mestu, od strane nekomercijalne, drzavne sluzbe, koja radi kao javni servis, sa minimalnim i potpuno jasnim troskovima, bez ikakvih komercijalnih interesa, uslovljavanja komercijalnih i nekomercijalnih usluga i slicnim potencijalno problematicnim aktivnostima.

Da opet napravim poredenje sa drugim drzavnim servisimma: Da li bi bilo normalno da ne mozes da odes u MUP i sam registrujes svoje vozilo, nego moras da odes u neku agenciju, koja ce ti dati specialan popust na registraciju ako kod njih polazes vozacki ispit, vrsis tehnicke preglede, placas osiguranje ili koristis neku drugu njihovu uslugu, a ako kupujes automobil registraciju ces dobiti besplatno?

Ili, kako bi bilo da porez na kucu moras da placas preko banke, pa ce ti oni dati specijalan popust ako imas tekuci racun kod njih, jos veci popust ako se osiguras preko njih, a ako uzmes kredit, porez ne placas?

Da budemo jasan, sasvim j eu redu da razne agencije, banke, firme i druge organiacije nude takve usluge i pogodnosti, ali da to bude stvar izbora njihovih korisnika, a ne da drzava to namece kao obavezu.

Treba da budemo realni i prakticni, a drzava pre svega treba da radi tako da svoje servise omoguci besplatno ili uz nadoknadu realnih troskova, a ne da pravi posao trecim licima, obavezujuci da se preko njih koriste drzavni odnosno javni servisi.


_{[Ovu poruku je menjao broker dana 02.12.2005. u 11:03 GMT+1]}

Dobro ste se (argumentovano) sukobili, ali mislim da je bilo dovoljno.

Dobro je imati oponente kada razložno objašnjavaju svoje stavove, jer se možda i nešto plodonosno iz toga izrodi, a veoma je lepo da celu diskusiju prati i g. Šuljagić.

Po mom mišljenju, sistem koji je usvojen za generičke domene - ICANN koji dodeljuje licence registrantima, je mnogo bolji nego varijanta dok je postojao monopolski položaj jedne firme koja ga je izdavala. Takođe, kako je kod nas nic.yu jedini dodeljivao domene po aktuelnom pravilnimu, nismo mogli da odemo na neko drugo mesto i da brže i jednostavnije registrujemo domaći domen. S druge strane, zašto još neko ne bi zaradio od ovog servisa. Meni je to sasvim OK - država omogućuje dodatni razvoj Internet-baziranih firmi.

Mene najviše interesuje koliko će trajati celokupna procedura od momenta kada kupim domen do momenta kada on postane vidljiv na netu (za generičke domene, u pojedinim slučajevima domen postane vidljiv i za 6 sati).

Ne dopada mi se ideja da kupovina domena bude isključivo dostupna preko ISP-a, mnogo je bolji predlog da različite organizacije mogu konkurisati da postanu registranti (naročito mi je interesantan primer web design/development agencije).

Mislim da bi bilo dobro da se ta licenca plaća ne malu sumu, da bi se obezbedila ozbiljnost registranata (npr. min. 1000 EUR godišnje, unapred na početku godine). Šta će se dešavati kada registrant bankrotira? Ko uzima podatke i dalje ih obrađuje? Da li će se ograničiti broj registranata (trebalo bi)?

Mislim da bi u NRID-u trebalo okupiti različite stručnjake koji bi vodili politiku razvoja nacionalnog domena.

Što se tiče .yu/.cs domena, mislim da je najinteresantniji predlog, da se to rešava na nivou kada država uđe u EU (.sr.EU ili slično - i ovako je pitanje koliko će cs postojati, mi smo suviše neozbiljna država za potrebe definisanja svetskih standarda), u svakom slučaju, mi smo u lošijem položaju nego za .cs i .su domene, jer je tada internet bio mnogo manje razvijen. Mislim da nije dovoljno ni 10 godina da bi se mogli ukinuti .yu domeni, i kada ih niko ne bi koristio u tom periodu.

Ukratko, ne treba dirati ovaj domen dok se ne vidi tačno koja je država u kojoj živimo.

@broker: ocito ne zelis da cujes ono sto imam reci. Ja samo prenosim +/- 20 godina iskustva i znanja oko registracije domena.



To uopste ne mora biti samo ISP, pa cak ni IT based firma. Moze recimo, banka, koja ima IT odeljenje, da zatrazi istu licencu od NRID-a. Jedini uslov bi bio, da ta firma / institucija / pa cak i privatno lice, ispuni odredjene tehnicko-administrativne uslove, da 'pokaze' da je sposoban za taj posao.


U NL je to 250 godisnje + 3,60 po domenu.


i

Totalno se slazemo.

Poz,
Sale

Ja sam se potrudio da cujem i dogovorim ali verovatno ide tesko posto izjavljujes kontradiktorne stvai kao recimo ovo sa stazom. Prvo je bilo 6 godina a sada je +/- 20, mada ne znam sta to tacno znaci.

Ne bi bilo lose dapojasnis i ostale nejasne ili kontradiktorne stavove koje si izneo.


Za Dragana: YU NIC nije firma, ne radi komercijalno, ne daje komercijalne usluge na trzistu i samim tim se ne moze ponasati monopolski. Kada bismo tako gledali onda mozemo drzavu da optuzujemo i za mnogo drugih monopolskih institucija.

@broker:

ja radim 6 godina sa registracijom domena, sa firmom koja vec 20 godina iskustva u tome ima. Jasnije?!

I slobodno reci, sta sam to kontradiktorno jos napisao ;)

Sto se tice NIC-a i profita (vezano za Draganov odgovor), verujem da je mislio da registranti mogu da profitiraju a ne sam NIC :) A po mom skromnom misljenju NIC ne bi trebao da ima nikakve (ali _nikakve_ veze sa vladom).

FAQ cu postaviti ujutru, moram da prevedem prvo, ali me ceka pivo u gradu :) Prioriteti. Za sada samo sledece, NL NIC, sa 1,7 miliona registrovanih domena u 16-o milionskoj drzavi i sa oko 350 registara dobija oko 150 poziva dnevno od krajnjih korisnika / registranata...

Poz,
Sale

FAQ moram jos da sredim, ali evo jos malo cinjenica povodom .nl domena.

Cena registracije domena u periodu 25 april 1986 do 1 april 1996 nije postojala, tj domeni su se registrovali besplatno (kao kod YU-NIC trenutno).

Sledece cene su na godisnjem nivou:

Cena registracije prvog domena '96 je bila 43 evra; svakog sledeceg 115 evra;
'97 je svaki (prvi ili sledeci domen) kostao 18 evra;
'98 i '99 je domen kostao 17 evra;
2000-e je kostao 15 evra;
2001 i 2002 je cena bila 8 evra;
danas svaki domen kosta 3,60 evra godisnje.

'Clanarina' za clanove NIC-a '96 i '97 je bila 1150 evra.
'98 i '99 je bila 900 evra;
2000-e je bila 700 evra;
od 2001 do 2004 600 evra;
Danas je clanarina 250 evra godisnje.

Broj clanova NL NIC-a (firmi koje imaju pravo da registruju .nl domen):
1996 - 166;
1997 - 210;
1998 - 301;
1999 - 500;
2000 - 930;
2001 - 1204;
2002 - 1396;
2003 - 1598;
2004 - 1830.

Broj registrovanih domena:

1996 - 9614;
1997 - 26234 (ovde sedi .yu sada +/-);
1998 - 56053;
1999 - 157144;
2000 - 532956;
2001 - 684693;
2002 - 803445;
2003 - 1005292;
2004 - 1332688.
Trenutno je preko 1,7 miliona registrovano, od toga najveci registar ima oko 60.000 domena;

U celoj 2005 godini (do danas) je ccTLD DNS sistem bio nedostupan oko 21 cas. Od toga je oko 14 casova bilo planirano, ostalo ne planirano. U ovo se racunaju svi sistemi (sam DNS, zahtevi (mail illi web) itd).

Poz,
Sale

Dakle, obecani FAQ. Ovo je 'javni' FAQ, dakle dostupan svakom posetiocu NL NIC sajta. Pored toga, postoji i poseban deo, koji je dostupan samo clanovima NIC-a i tice se detaljnijih opisa procesa vezanih za registraciju domena. Dakle, ova dole pitanja je postavio 'average Joe'.

Opsta pitanja:

1. Sta znaci 'clan NIC-a' a sta 'vlasnik'. Koja je razlika?
2. Zasto ste postavili moje licne podatke u javni Whois registar, tako da im svako moze pristupiti?
3. Na koji nacin mogu uputiti zalbu da se moji licni podaci ne prikazuju u Whois registru?
4. Zasto nije moguce izvrsiti vise od 15 whois upita dnevno?
5. Kako mogu da registrujem domen koji se ne zavrsava sa .nl (iliti .yu)?
6. Mozete li mi poslati fajl sa svim e-mail adresama, svih ISP-ova?
7. Kada mogu da registrujem .eu domen?
8. Mozete li mi poslati listu svih do sada registrovanih domena?

Pitanja vezana za .nl (iliti .yu) domene:

Tarife
1. Koliko kosta registracija domena?

Registracija
1. Kako mogu da registrujem .nl domen?
2. U kojim slucajevima je vlasnik obavezan da potpise ugovor o registraciji domena?
3. Zelim da registrujem vise domena. Da li je to moguce?
4. Zelim da registrujem .nl domen sa sedistem u Belgiji. Da li je to moguce?
5. Zelim da registrujem odredjeni domen, medjutim na vasem sajtu je ovaj domen oznacen kao 'iskljucen' za registraciju. Sta to znaci i koji je razlog ovome?
6. Zasto je NIC odredjene domene stavio pod 'rezervisane'?
7. Zasto nije moguce registrovati numericki domen (npr. 12345.nl /.yu)?
8. Kada ce biti omoguceno da se registruju domeni sa specijalnim znakovima?
9. Na vasem sajtu stoji dugacka lista clanova NIC-a (registranata). Moze li mi NIC preporuciti kod koga da registrujem domen?
10. Postoji li mogucnost na vasem sajtu, da proverim DNS za domen koji zelim registrovati?

Za vlasnike domena
1. Kako da znam, kada mi domen istice?
2. Kako da znam, koji clan NIC-a je odgovoran za registrovani domen?
3. Vlasnik odredjenog / odredjenih .nl domena je bankrotirao. Sta ce se dogoditi sa domenima koje je registrovao?
4. Sta se dogadja u slucaju da clan (ISP npr) preko koga sam registrovao domen, ne ispunjava finansijske duznosti prema NIC-u?

Izmene registracije domena (mutacije)
1. Kako mogu da izmenim moje licne podatke / podatke o firmi?
2. Zelim da preselim domen kod drugog clana NIC-a, medjutim trenutni clan ne saradjuje da se ovo ostvari. Moze li NIC da 'naredi' da se ovo ispuni?
3. Koje garancije pruza NIC da ce domen biti uspesno preseljen?
4. Koje su moje opcije u slucaju da od NIC-a (putem meil-a) dobijem informaciju da je procedura gasenja / selidbe mog domena pokrenuta?
5. Sta mogu da ucinim, da se postaram da transfer mog domena bude uspesan?

Opt-out (odnosno: zahtev da se licni podaci ne unesu u Whois)
1. Na kojoj osnovi ce NIC presuditi o opt-out zatevu?
2. Do resenja ovog zahteva moze da prodje i nekoliko nedelja. Hoce li moj domen biti u ovom periodu aktiviran i koji podaci ce stajati u Whois-u?
3. Sta se dogadja sa opt-out zahtevom u slucaju promene vlasnika domena ili transfera domena?
4. Opt-out zahtev je odbijen od strane NIC-a. Ima li vlasnik domena pravo na zalbu?
5. Kako ce izgledati whois informacija o mom domenu u slucaju da NIC odobri moj zahtev za opt-out?

Za clanove NIC-a (posrednike dakle)
Tarife
1. Zasto je NIC objavio cene domena koje meni naplacuje na javnom delu NIC sajta?

Registracija
1. Kako mogu postati clan NIC-a, prve ili druge kategorije?
2. Koliki su troskovi clanarine?
3. Kako mogu dobiti korisnicko ime i sifru za deo sajta namenjen samo clanovima?

==================

Pored ovoga, postoji i jedna poveca sekcija o zalbama / legalnim pitanjima, gde se uglavnom postavljaju pitanja o 'kradji' domena, autorskim pravima za domen, opsta moralna pitanja povodom naziva domena i ostalim pravnim zackoljicama. Ima oko 30 pitanja, ako nekog zanima, mogu i njih da prevedem...

Naravno, odgovore ovde nisam pisao, ali koga i to zanima, mogu da dopunim.

Poz,
Sale

Inace u ponedeljak je bio odrzan sastanak radne grupe ..tj. da kazem Rasprava o statutu Registra Nacionalnog Internet domena...nadam se da je to pocetak funkiconisanja price oko domena na pravi nacin

I, šta se diskutovalo na tom sastanku, konkretno. Daj nam insajderske informacije.

O ... http://www.elitesecurity.org/t...ra-nacionalnog-Internet-domena