[ SystemMan @ 14.01.2006. 20:01 ] @
Znam šta su, kako izgledaju i na kom principu rade, ali ne znam koliko koštaju (novi, pošto sam video da ih nude i polovne), i interesuje me koja jačina odgovara kojoj kvadraturi i kakav treba biti raspored u stanu (po sobama).
I naravno iskustva poštovanih učesnika foruma.

Hvala
[ Kinetic @ 04.03.2006. 13:38 ] @
Druze,
imas u N.Beogradu firmu koja ih uvozi i prodaje, nove naravno i nisu skupi za ono sto nude.
Zavisi od prostora, kvalitet, stepen izolacije i kvadratura ali daj im skice pa ce ti napraviti proracun. Imaj na umu da se drugacije greje kuca od stana, neizolovana od izolovane, cigla od siporeksa...
Ako te interesuje, poslacu ti kontakte.
[ sttefan @ 27.10.2008. 19:51 ] @
Ja sam takođe kupio Norveške radijatore za dve sobe i trenutno sam jako zadovoljan. Pišem "trenutno" jer još uvek nije počela zima, pa ću tek saznati kako se ponašaju kada je napolju -15 stepena. Naravno dosta zavisi i od izolacije i količine stvari po sobama, podu,...
Inače kada sam ih otpakovao, zbog debljine i težine samih radijatora bio sam jako skeptičan.
Za sada mi deluju veoma korektno, bešumni su, a i ne podižu prašinu. Termostat im je jako osetljiv pa dobro održavaju podešenu temperaturu.
Inače kupio sam ih i Beogradu, i papreno koštaju. Zvao sam firmu u Sofiji koja ih prodaje i cena je 40% niža. E sad da li se isplati ići za par komada...Inače planiram da kupim još 3, kako bih podmirio potrebe i ostalih soba i naravno ukućana.
Vidim da je tema otvorena još pre par godina, ali sam hteo da je malo "osvežim".

Pozdrav
[ Java Beograd @ 28.10.2008. 08:56 ] @
I najobičniji kineski uljni radijatori su potpuno bešumni (iskreno, nikad nisam čuo za bučne radijatore), a termostat radi tako što održava željenu temperaturu. Ni oni ne podižu prašinu, a koštaju celih 2.990,00 din.

Firma koja ih prodaje, jednostavno, ide logikom "ovce su za šišanje" i lažima o 50% uštede papreno prodaje obične električne otporne grejače, tj. tehnologiju koja je poznata taman koliko i električna energija. Između ostalog, uštedu objašnjavaju i "izuzetno preciznim termostatom". (?!)
[ cozmo_im @ 28.10.2008. 09:18 ] @
Netacno. Uljani radijatori imaju uzasno neprecizan termostat (pa cak i navodno oni firmirani, tipa Elin, Fuego, De Longhi) da je to smesno. Iskljucuje po nahodjenju, struju trosi u abnormalnim kolicinama a desava se i da procure (Fuego, posle 4 godine). De Longhi se isto pokazao, samo sto ne curi. Jako dobro greju ali trose ko ludi jer im je termostatska regulacija iz kamenog doba.

Otprilike je neko izracunao sledecu racunicu:

- Uljni radijatori za stan od 50m2, oko 240 din dnevno
- Norveski i klime oko 105 din. dnevno
- TA pec oko 80 din dnevno

To je otprilike neka cena za uljane koju sam i ja imao, posto sam se dosta grejao i na njih te imam iskustva. Da greju - greju, ali stvaraju puno vlage (iz nekog razloga), dok recimo klima ne stvara nikakvu vlagu u vazduhu.

Najbolje grejno telo je klima inverter (ili obicna klima do recimo -10 maximum, na -5 odlicno radi i obicna klima, otprilike za 1kw na toj temp. dobijas skoro 2,5kw grejanja, inverter je oko 20% bolji).

Norveske radijatore sam vec probao u kuci (ne u mom stanu), i na 6-7 stepeni su odlicni rezultati. Kuca je na vetrovitom delu, prastari prozori, stiropor 3cm, znaci izolacija gora nego u mom stanu koji je ususkan, sa PVC prozorima, delimicno izolovan pri gradnji.

I da, Javo, termostat je hirurski precizan kod njih, plus ima kalibraciju. Dakle, termometrom izmeris zeljenu temperaturu, i podesis to istu na termostatu radijatora. Odrzava ga veoma, veoma precizno, sto je naucna fantastika za uljani radijator.

I ne zaboravite duvalicu na uljanom, sisa 500w struje samo tako, tako da za 1 sat bez problema mozete da potrosite 3 kw (i vise) minimum ako grejete 2 prostorije na ovoj temperaturi (od 6 stepeni izjutra), dok su dva norveska (1,5 i 1,2) trosila manje od kilovat za sat. Pri tom su oko 5 puta brze ugrejali prostoriju nego uljani od 2.6 kw + duvalica, o kvarcnoj da ne govorim. Cak ni klima nije uspela tom brzinom da zagreje jer je potrebno barem minut da uradi preheat pre nego sto pocne da duva. Zeljena temperatura je bila 23, a trenutna u prostoriji 19.

Mala razlika zar ne?

Znaci ne pisem napamet, vec sam ih DETALJNO isprobao ovih mesec dana i uporedio sa kvarcnom, uljanim i klimom. TA pec ne uzimam u razmatranje jer jedna od 3kw kosta 30.0000 din a greje oko 20m2 realno.

Jedino je klima efikasnija, za sad, na ovim temperaturama, oko 10% manje potrosi struje.

Ako se u staroj svapskoj kuci norveski vec sad pokazao bolje od navedenih grejnih tela (ne racunam klimu) sa uzasno malom potrosnjom struje ne vidim razloga za pljuvanje po istim.

Cena je uzasno paprena, prosto ne mogu da verujem da su u Sofiji jeftiniji za 40% a cuo sam da su i u Madjarskoj jeftiniji. Naravno, problem je nase trziste i svest naroda.

I jos da dodam, kolega se zadnjih 8 godina greje na norveske radijatore (on ima malo stariji model, kockastiji je od ovih sad), stan od 50m2 i apsolutno je zadovoljan.

Ja bih uvek izabrao klimu naravno (inverter) ali iz nekih razloga ne mogu da je koristim (zbog deteta). Svima savetujem prvo klimu, a sad, posle ovih iskustava ako ne zele klimu, norveske radijatore.
[ Java Beograd @ 28.10.2008. 09:56 ] @
OK. Dakle, ako sam te dabro razumeo, glavna ušteda norveških radijatora je zbog preciznog termostata ?
[ cozmo_im @ 28.10.2008. 10:29 ] @
Precizan termostat i velika povrsina grejnog tela (recimo onaj od 1,5kw je skoro 1,5m u duzinu, dakle pokriva svaki prozor, a ravnomerno je vruc CEO radijator i odlicno vazduh cirkulise). Nije samo termostat u pitanju vec i iskoriscenost grejne povrsine, tj. grejaca. I drasticno brzo greje, mnogo mnogo brze od uljanog, a osecaj topline je kao kod centralnog grejanja.

Otprilike tako.

Klima je najefikasnija naravno, to svima pricam, ali ako ne smes da je koristis iz nekih razloga, pre bih izabrao norveske nego uljane ili TA pec.

Naravno da ce norveski malo vise trositi od klime i TA, ali daleeeeeko manje od ostalih grejalica na struju, pa i uljanog.
[ andrejbeca @ 28.10.2008. 15:04 ] @
Gde se nalazi termostat na tim norveskim radijarorima?
[ cozmo_im @ 28.10.2008. 15:25 ] @
U posebnom kucistu iza radijatora, izolovan od same toplote radijatora. Modularan je, mozes staviti i digitalni (sistem iskopcaj-ukopcaj). Negde recimo na 50-60 cm visine od tla, mozda malko vise, ne znam koliko ispadne od radijatora do tla (oko 15 cm, radijator je visok oko 37cm mislim, pa tu negde eto).
[ branko_g @ 30.10.2008. 07:38 ] @
@cozmo_im
Prvo hvala na informacijama.
I ja sam u dilemi koji način grejanja da primenim, ali si mi ovim tvojim odgovorima pomogao da se odlučim.
Drugo, vidim da si grafički dizajner što sigurno zahteva kreativnost i maštu ali to ne bi trebalo da zameni
praznine u tvom poimanju Fizike.
Citat:
I ne zaboravite duvalicu na uljanom, sisa 500w struje samo tako...

Mislim da si ovo istresao iz rukava. Da li imaš predstavu šta je duvalica od 500W?
Jedan sobni ventilator sa prečnikom 50-60cm koji napravi takvu promaju da se dižu zavese ne troši više od 70-80W.

Citat:
..dok su dva norveska (1,5 i 1,2) trosila manje od kilovat za sat...

Znači zbog "preciznog termostata" su radijatori za jedan sat bili uključeni samo 20minuta, ili kako to da razumem?

Citat:
Pri tom su oko 5 puta brze ugrejali prostoriju nego uljani od 2.6 kw + duvalica, o kvarcnoj da ne govorim.


To se već radi o subjektivnom osećaju toplote i sposobnosti ti uljnih radijatora da akumuliraju toplotu.
Znači ti uljni se sporije greju ali se zato i sporije hlade.

Još jednom hvala na informacijama i ne zameri što sam "teoretisao" ali budi malo oprezniji sa brojkama.
Stvarne cifre mogu da budu nešto sasvim drugo od onog što mi "osećamo".
[ Java Beograd @ 30.10.2008. 08:28 ] @
Ma nisam 'teo da se mešam, ali je jasno da reklama ćini ćudo !

W (vat) je jedinica za snagu
Wh (vat sat) je jedinica za količinu utoršene energije. Najčešće se koristi kod električne energije, i to multiplicirana i svima poznata kao kWh, tj. kilovat sat.

Dakle, kad potrošač snage 1000 W radi pun sat, on potroši 1 kWh.
Tako, potrošač od 500w nikako ne može za jedan sat da potroši 3 kWh. Uzgred, snaga tih ventilatora je 50 W a ne 500 W. Istovremeno, dva grejača, 1.5 i 1.2 za sat vremena će SIGURNO da potroše 2.7 kWh.

I na kraju, precizan termostat će precizno da reguliše temperaturu, ali ne i da poveća stapen korisnog dejstva grejača. Grečjači uvek imaju stepen korisnog dejstva 1 tj. nema gubitaka.
[ tdjokic @ 30.10.2008. 11:09 ] @
Nesretnim sticajem okolnosti (teska bolest, sve veca starost (rodj.1942)) imam iskustva sa verovatno svim mogucim nacinima grejanja - od otvorenog ognjista, kod moje pokojne babe (tad sam jos bio mlad i relativno zdrav), pa do svih mogucih grejalica, ukljcujuci i one na butan-boce(?) i petrolej.

Od skoro imam i elektronski termostat, nezavisan - ukljucis ga u uticnicu, a u njega sta hoces - moze da regulise i grejanje i hladjenje, jer se temperature ukljucenja i iskljucenja uredjaja regulisu nezavisno, sa tacnoscu od 0,1oC.

Tromi grejaci su razne kaljeve peci (bilo da ih grejes drvima i ugljem, bilo strujom), elektricni kamini, sa nekim samotnim ciglama, termoakumulacione peci, uljani radijatori i slicno. Njihova je osnovna osobina da se polako greju, ali se i polako hlade.

Brzi grejaci su razne grejalice - kaloriferi, panel-radijatori (mislim da su i ovi "norveski radijatori" ustvari ta ista stvar), grejalice sa grejacima na "kanapu" od staklenih vlakana ili liskuna. Namerno izbegavam one sa usijanim kvarcnim i slicnim stapovima i zicama, jer se njih bas bojim - usijana zica je usijana zica, sa njom nema zezanja, cas posla se grejalica prevrne ili na nju padne neki papir i moze nesto da se zapali.

Uljani radijatori zaista mogu da procure, kao i svaka posuda. Imao sam ih i video da imaju cak 3 termostata - redovni, zatim onaj za slucaj pregrevanja, koji se nakon hladjenja peci opet sam ukljuci i sigurnosni, koji je za jednokratnu upotrebu - ako crkne i redovni i onaj sto se sam ukljuci nakon izvesnog vremena.

Licno mislim da uljani radijatori najmanje suse vazduh, jer imaju ogromnu povrsinu na relativno maloj duzini. Meni nisu odgovarali bas zbog toga sto ulje nece da se greje preko neke temperature i ako ti je u sobi hladno, sa termostatom na maksimumu, onda znaci da ti treba veci radijator, sa vise vati, sto meni nije odgovaralo. Sada imam grejalicu sa grejnom zicom koja je kao neka paucina, a pridrzava je liskun, tako da moze da se greje daleko vise od onog ulja. Jeste da susi vazduh, ali je bar mala.

Kod ovih norveskih pise da je temperatura spoljne povrsine 90 stepeni C, sto veoma susi vazduh. Istina je, da je navedeno da su grejaci sa velikom povrsinom, ali nigde ne daje neki detalj o tome. Oni koje sam ja imao, od 1500 vati, su bili veoma dugacki, preko metar, i unutra imali 2 metalna grejaca, tzv. cevna grejaca, koji se koriste u raznim uredjajima. U rernama su cesto i usijani, narocito u rezimu rostiljanja, a kod ovih grejalica se ne usijavaju, ali su ipak vrlo vruci, jer je povrsina i tako dugackog stapa - oko 2 metra - ipak relativno mala. Ocekivao sam da ce tamo pisati da su grejaci omotani metalnom talasastom spiralom, kao sto je bio slucaj sa jednim kaloriferom koji sam takodje imao, ali nista ne pise. Da se radi o tome onda bi mozda temperatura spoljne povrsine bila niza od 90 stepeni.
[ grado @ 30.10.2008. 23:19 ] @
Neko je pomenuo ovde "iskorišćenost grejne površine" kao jednu od komparativnih prednosti norveških radijatora.
Iako je na prvi pogled ta činjenica irelevantna kod električnih grejača, ipak nije baš tako.
Naime, primetio sam da su uljni radijatori i TA peći površinski odnosno zapreminski prilično poddimenzionisani, ili drugačije rečeno, grejači su im predimenzionisani.
Primer1: DeLonghi-jev uljac snage 2kW ima 9 rebara i kada se termostat odvrne na maksimum on radi otprilike 8-10 min pa se na 3-4 min isključi jer se zagreje do max dozvoljene temp.
To znači da tih 9 rebara nije dovoljna površina da bi se tih 2kW neprekidno prenosilo na okolni vazduh sobne temp, a da se radijator pri tom ne pregreva.
Primer2: TA 3.5kW napuni se do maksimuma za 4-5h, sa isključenim jednim grejačem i preostalih 2.33kW za 6-7h.
To znači da nema dovoljan toplotni kapacitet da akumulira svih 8x3.5kWh jeftine struje.
Pretpostavljam da norveški radijatori nemaju tih problema i relativno su niskotemperaturni - sa svim prednostima koje idu uz to.
Iskorišćenost grejne površine naročito je bitna kod centralnog grejanja, pogotovo ako se potrošnja meri deliteljima toplote.
[ tdjokic @ 31.10.2008. 03:44 ] @
Citat:
grado: To znači da tih 9 rebara nije dovoljna površina da bi se tih 2kW neprekidno prenosilo na okolni vazduh sobne temp, a da se radijator pri tom ne pregreva.
Ovo sam i ja rekao u mom prethodnom postu. Moj radijator je iskljucivao onaj termostat za kontrolu ulja, za visekratnu upotrebu. Kad se ulje zagreje do predvidjenog za njega maksimuma, grejac se iskljucuje, bez obzira da li je sobni termostat ispunio svoje ili nije. A najcesce nije, pa bih ja morao da uzimam mnogo veci radijator, sto mi nije odgovaralo zbog vise razloga - veca tezina, potrebna bolja elektroinstalacija itd.

Ukoliko ovi norveski nemaju spiralno navijenu metalnu traku na stapicaste grejace, onda su isti sa svim slicnim panel-radijatorima, koji su se proizvodili i u Jugoslaviji - neka firma iz Valjeva + grejaci Koncar, Zageb. Imao sam jedan takav, 2 grejaca po 500 vati ili bese jedan od 400, jedan od 600 ne znam vise. Okrenes termostat na maksimum i onaj od 400 vati non stop ukljucen i soba toplija nego sa uljnim radijatorom. Ali, pleh vruc, mozes se opeci, i susi vazduh. Opasnosti od direktnog pozara nema, nema ni jedne usijane povrsine, ali za kozu ruku je ipak vruce.
[ cozmo_im @ 31.10.2008. 06:45 ] @
Citat:
Java Beograd: Uzgred, snaga tih ventilatora je 50 W a ne 500 W. Istovremeno, dva grejača, 1.5 i 1.2 za sat vremena će SIGURNO da potroše 2.7 kWh.


Ovaj na mojim uljanim lepo pise da ventilator trosi 500w. Posto on ima grejac u sebi (kao fen jelte...). Na oba radijatora. Mozda sam motorcic za propeler trosi 50w, ali pise da je potrosnja 500w za ventilator (ako niste primetili greje i kad radijator je hladan, tj. ima grejac kao u fenu).

Ne znam koje ste norveske gledali, ali ovaj (Glamox 3001) ima grejac koji izgleda kao aliminijumski panel sa rebrima i ide celom duzinom.

Inace, ne moze se opeci ruka na njemu, probao sam (na rizik jel...). Zbog klinca, cisto da budem siguran. Pre ces se opeci na uljani.

Koristim klime za grejanje 6 godina, uljane celu proslu zimu, pre toga sam imao TA, pa imam veliko iskustvo za grejanje na struju.

Testiracu norveske u novembru pa ako se pokazu kako treba u staroj kuci... uzimam ih.
[ tdjokic @ 31.10.2008. 09:55 ] @
@cozmo_im - ima li sansi da uslikas, makar priblizno, te grejace? Deluje mi veoma zanimljivo. Ja trazio na sajtu i nisam nasao neku takvu sliku.

Inace, kod uljanih je temperatura metala na vrhu manja, a kod samog ulja bas poprilicna, nije bas neopasno za ruke.

Inace, ja nisam gledao norveske, nego ove uopsteno nazvane panel-radijatorima. Ima unutra sipku debljine olovke recimo, duzine 2 metra, U - oblik, i to je hiljadu vati grejac. Glatka sipka, nema na njoj nista.
[ sttefan @ 02.11.2008. 13:39 ] @
Gospodine tdjokic,

maksimalna temperatura koju mogu da postignu norveški radijatori, model GLAMOX 3001, je 70 stepena, što znači da ne suše vazduh i da se svakako radijator može držati rukom, jer rukom se drži radijator, a ne sam grejač. Osnovna motivacija za nabavku istih je bila činjenica da stariji sin ima problema sa disajnim organima, pa mu veoma smeta prašina. Pre nabavke pomenutih radijatora grejali smo se na TA peći. Imam takođe i dve klime ali njih ne koristim zimi za zagrevanja prostorija jer i one, doduše manje od TA peći, podižu prašinu.

Pozdrav
[ sttefan @ 02.11.2008. 14:02 ] @
cozmo_im,

razlika u ceni deluje nestvarno, ali ponavljam ja sam zvao firmu u Sofiji koja je predstavnik norveške firme Adax, baš kao i firma iz Beograda. Razgovarao sam na engleskom, prodavac ga jako dobro govori i cena modela od 1500W je bila (pre par dana) 127 eura, dok je u Beogradu "čitavih" 17000 dinara. U Hrvatskoj i Sloveniji je cena čak veća nego u Beogradu (to sam već pročitao na njihovim sajtovima, tj. nisam ih zvao). Ukoliko ste zainteresovani mogu Vam na mail poslati broj telefona i adresu u Sofiji.

Pozdrav
[ tdjokic @ 02.11.2008. 18:18 ] @
Citat:
sttefan:maksimalna temperatura koju mogu da postignu norveški radijatori, model GLAMOX 3001, je 70 stepena
Ja ih ne poznajem direktno, samo (za sada) nagadjam o njihovim grejacima. Inace, na sajtu proizvodjaca pise ovako:

"Specification
A functional design makes the heat spread quickly into the room. Robust surface with polyester finish. Maximum 90° temperature on the surface." http://www.glamox-agents.com/g...MountID=5&ItemGroup=AD0672

Dimenzija 84 milimetara je veoma mala. U nju su uracuni nosaci i zakrviljenje tela radijatora pa tako ostaje veoma malo mesta za same grejace. Ja priznajem da ih ne poznajem i molim bilo koga ko ima neki dokumentovani podatak da ga iznese, da bismo lakse shvatili osobine samih grejaca. Moze tekstualno, moze slika, sta bilo. Modeli koje sam ja imao su bili od dve razlicite fabrike i u oba su bili stapicasti grejaci, bez ikakvih dodataka na njima. Spoljna temperatura radijatora je u tim modelima bila niza od temperature grejaca, ali su sami grejaci bili topliji, a buduci da vazduh ide i preko grejaca, vazduh u prostoriji je bio prilicno suv. Osim toga, ako grejalica neko vreme ne radi, pa je upalis, oseca se neprijatan miris - gore neke komponente prasine skupljene na grejacima. Taj miris se oseca na vecini grejaca, osim na uljanim radijatorima.

Ne mogu da dokumentujem tvrdnju, ali i dalje imam utisak da su uljani radijatori najhladniji grejaci od svih po jedinici povrsine grejalice, ali ostaje onaj problem sto zbog toga slabije greju, odnosno potrebno je uzeti znatno veci radijator ako hoces da prostoriju zagrejes na istu temperaturu koju ostale grejalice postizu lakse, ali uz veliko susenje vazduha. Isto tako, ubedjen sam da su uljani i norveski (panel?) slicni po ne-podizanju prasine, jer im je povrsina velika i nemaju ventilatore. Mislim da su i ovde uljani u prednosti, mada nemam tacne podatke. Obavio sam neka provizorna poredjenja, uproscavajuci oblik povrsine rebara, merio sam ih kao da su ravna i tu izadje velika razlika u prilog uljanim, ali se opet vracamo na ono - bas zbog te prednosti, slabije greju, pa ti ubrzo treba mnogo veci (i tezi) uljani radijator.

Ja ne dajem prednost ni jednom ni drugom proizvodu, samo pokusavam da sagledam cinjenice. Nezgodna osobina uljanih je i vec spominjano curenje, sto im je prirodna osobina - gde god je neka tecnost, uvek ima opasnosti od toga da curi. A ako je tecnost zatvorena, uvek postoji i opasnost da se ta tecnost pregreje i - ne daj boze - eksplodira. I ta osobina mi nikako nije po volji.
[ tdjokic @ 02.11.2008. 18:51 ] @
Nasao sam vise sajtova o ovim radijatorima. Na jednom od njih se spominje 'velika aktivna povrsina grejaca" ali ne mogu da nadjem sliku, skicu, neki opis. To bi moglo da bude znacajno poboljsanje u odnosu na one slicne panel radijatore koje sam ja imao.

Druga vazna stvar, koju sam i ja spominjao, su mere koje su preuzete da u njima ne bi sagorevala prasina. Naglasava se, da nema vertikalnih otvora, koji bi prasini omogucavali direktan ulazak u radijator, ali je ovo dvosmisleno, jer znaci da je temperatura samih grejaca ipak dosta velika, cim postoji mogucnost da bi prasina unutra gorela, kad bi mogla da udje.
[ gorkilist @ 02.11.2008. 20:35 ] @
Ako neko zna gde se u Bugarskoj prodaju radijatori i koja je cena, molim da mi javi posto sam zainteresovan za iste. Mozda se isplati i za par komada otici do Sofije...jos ako se udruzi vise nas...?!
[ sttefan @ 02.11.2008. 20:53 ] @
Citat:
tdjokic: Naglasava se, da nema vertikalnih otvora, koji bi prasini omogucavali direktan ulazak u radijator, ali je ovo dvosmisleno, jer znaci da je temperatura samih grejaca ipak dosta velika, cim postoji mogucnost da bi prasina unutra gorela, kad bi mogla da udje.


I ja sam to pročitao na sajtu ovog "našeg" distributera i mogu da kažem da je prava neistina da ne postoje vertikalni otvori. Oni i tekako postoje, ali nema mehanički izazvanog strujanja vazduha, već je prisutan prirodni proces da se topao vazduh podiže, a hladan spušta i to je to.
[ zuja1 @ 02.11.2008. 21:10 ] @
Ljudi, ne znam da li znate za naš niški norveški rdijator tzv. KONVEKTOR firma se zove ELDI. Reda veličine kod njih je radijator od 3 kw 18.300 din a kod ovih u Bgd je 1,5 kw 17.000.- Po meni treba i njih uzeti u razmatranje.
[ tdjokic @ 03.11.2008. 03:50 ] @
Sad sam na muci - nasao sam tekst koji objasnjava sustinu tih novih panel radijatora, bilo norveskih, bilo niških (bar pretpostavljam da su slicni), koji dokazuje da tu zaista postoji VELIKA RAZLIKA u odnosu na one starije modele, koje sam ja koristio. Medjutim, tekst sam nasao na niškom sajtu i kako sad da ga citiram a da ne ispadne reklama? Mzda ovako:

"[konvektori jednog domaceg proizvodjaca] su sačinjeni od velikog
broja aluminijumskih lamela, gusto nanizanih na metalne cevi u kojima su smešteni električni grejači.
To sve zajedno čini izmenjivać toplote-konvektor.
Po svojoj konstrukciji podseća na hladnjak automobila a smešten je u luksuzno i po italijanskom ukusu dizajnirano limeno kućište."

A to mi se cini da nije fer, jer oni "norvezani" to nisu izricito naveli, a evo, ima nas koje je bas to zanimalo i sto se meni licno cini najvaznije u celoj stvari! Taj tehnicki detalj objasnjava i visoku cenu tih grejalica, jer tu ide mnogo materijala i vremena za izradu.

Hvala na saradnji, za mene je stvar demistifikovana Izvinjavam se, ako je moje pisanje tu i tamo licilo na nametanje mog stava, bez argumenta, sto mi nikako nije bila namera, ali priznajem da me je samo visoka cena odrzala budnim, ipak sam ocekivao da tu "ima nesto" sto ne znam i sad sam saznao. Sad sam "besan" - par puta ranije sam razmisljao da sam dodam nekakvre aluminijumske dodatke na te moje starije panel-radijatore, da bih im povecao povrsinu, ali nikako nisam mogao da se odlucim i zagrizem u "kiselu jabuku" prerade i dorade. Mozda je presudno bilo i to sto su ovi panel radijatori vise horizontalan predmet, sto je razumljivo, ali je kod mene uglavnom nestasica prostora i vise volim vertikalne stvari.

@ zuja1: Hvala kolega, sad cu moci mirno da spavam

Dodatak: "Proizvode se u tri osnovna modela po visini" - eto, ljudi iz [jedne domace firme] su mislili cak i na mene! Ima i "vertikalnih" modela, kakve nisam primetio na sajtu onog [norveskog proizvodjaca]



[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 03.11.2008. u 05:01 GMT+1]
[ sttefan @ 03.11.2008. 07:02 ] @
Citat:
tdjokic: eto, ljudi iz [jedne domace firme] su mislili cak i na mene! Ima i "vertikalnih" modela, kakve nisam primetio na sajtu onog [norveskog proizvodjaca]


Treba ne zaboraviti činjenicu da se topao vazduh podiže, a hladan spušta. Znači ako je radijator vertikalni, topao vazduh u toku svog kretanja na gore prelazi kraći put, a hladan prelazi duži put. Visina Norveških kada se namontira ne prelazi više od 450 mm, pa je situacija obrnuta.
Lično, veoma pristrasno, imam više poverenja u nešto što se napravi u Norveškoj (+ garancija 5 godina), nego u nešto što se napravi južno. Našalost za mene je stvar jasna.
Pozdrav
[ cozmo_im @ 03.11.2008. 07:35 ] @
Citat:
tdjokic: "[konvektori jednog domaceg proizvodjaca] su sačinjeni od velikog
broja aluminijumskih lamela, gusto nanizanih na metalne cevi u kojima su smešteni električni grejači.
To sve zajedno čini izmenjivać toplote-konvektor.
Po svojoj konstrukciji podseća na hladnjak automobila a smešten je u luksuzno i po italijanskom ukusu dizajnirano limeno kućište."
A to mi se cini da nije fer, jer oni "norvezani" to nisu izricito naveli, a evo, ima nas koje je bas to zanimalo i sto se meni licno cini najvaznije u celoj stvari! Taj tehnicki detalj objasnjava i visoku cenu tih grejalica, jer tu ide mnogo materijala i vremena za izradu.


Pa ja rekoh pre par postova da grejac nije obicna zica kao sto neki tvrde, vec upravo ti aluminijumski paneli (da, izgledaju kao hladnjak, sa rebrima).

Tesko je da se odslikaju (mora da otvorim ceo radijator a u to ne bih da se upustam), ali ih mogu nacrtati da vidite kako to izgleda. Idu celom duzinom radijatora, te je on ravnomerno vruc.

Kada dostigne zadatu temperaturu koju zatim namestite na termostatu, radijator i nije tako vruc, ali je u sobi veoma toplo i prijatno.
[ tdjokic @ 03.11.2008. 10:08 ] @
Citat:
sttefan: Lično, veoma pristrasno, imam više poverenja u nešto što se napravi u Norveškoj (+ garancija 5 godina), nego u nešto što se napravi južno.
Cesto se desava u zadnje vreme da je ovo sto se pravi juzno ustvari sastavljanje necega sto je napravljeno negde na istoku recimo. U konkretnom slucaju to nije bitno, jer ona norveska firma uopste nema te vertikalne. Jasno mi je, da je bolje da vazduh prelazi preko grejaca siroko, popreko, a ne uzduz, ali za neke situacije je to jedino moguce (mala prostorija i slicno). A i inace trenutno o svemu raspravljam teoretski, necu to uskoro kupovati.

Citat:
cozmo_im: Pa ja rekoh pre par postova da grejac nije obicna zica kao sto neki tvrde, vec upravo ti aluminijumski paneli (da, izgledaju kao hladnjak, sa rebrima).
Jeste, rekao si, priznajem. Samo mi je rec panel nekako bila pogresno smestena, mislio sad da se odnosi na celinu.

Citat:
Tesko je da se odslikaju (mora da otvorim ceo radijator a u to ne bih da se upustam), ali ih mogu nacrtati da vidite kako to izgleda. Idu celom duzinom radijatora, te je on ravnomerno vruc.
Nemoj da se mucis, ni sa otvaranjem, ni sa crtanjem. Sada je jasno da je to grejac sa dodacima koji mu povecavaju povrsinu preko koje toplota prelazi sa grejaca na vazduh, a to je najvaznije. Sama konstrukciona resenja nisu toliko bitna.
[ SASA M. @ 03.11.2008. 11:21 ] @
Citat:
cozmo_im: Pa ja rekoh pre par postova da grejac nije obicna zica kao sto neki tvrde, vec upravo ti aluminijumski paneli (da, izgledaju kao hladnjak, sa rebrima).


Na tvoju zalost, to je ipak najjobicni grejac (da, najobicnija zica za grejna tela, cekas ili kantal) kakav se nalazi u bilo kojem drugom slicnom grejnom telu. To da se nalazu u telu od aluminijuma, ili je uronjen u ulje ili vodu ne menja na stvari. Kako je ovo ipak teh. forum, dezinformacije ove vrste ne bi trebalo da se ovde pojave ponovo.
Druga stvar je takodje razjasnjena, na povrsini moze biti do 90c, sto se slaze sa podatkom do kojeg sam dosao da zagrevanje vazduha ide do 70c na izlazu. Sto znaci da je na grejacu vise od 100c.
Trece, prasina, ako je ima, podicice u vazduh bilo ko ko prodje preko nje. Ta prasina ne nestaje vec ostaje neko vreme u vazduhu, koji god nacin grejanja izabrali.
Sto se tice tzv. preciznog termostata, on je sa takvom preciznoscu samo marketing, jer bi bilo koji drugi radio jednako dobro. Razlog je veliki histerezis koji imaju zagrejana tela u stanu.
Sto se tice ELDI, zanimljiv je sledeci tekst:
"Efekat 4 prema 1, postiže se ako zapremina prostorije odgovara snazi ugrađenog konvektora, ako prostorija nema više od dva spoljna zida, termički izolovana bar stiroporom debljine 2 cm, napon mreže nije manji od 210V i spoljna temperatura nije niža od 0 C. Ova temperatura se inače uzima kao prosečna za celu grejnu sezonu na našem podneblju.
Ako su zadovoljeni svi prethodni "ELDI-uslovi" i ako se zadovoljimo unutrašnjom temperaturom ne većom od +22 C, prosečna dnevna
16-časovna i mesećna potrošnja, za jednu prostoriju, iznosiće: vidi diagram."

Sto nam govori da je dijagram beskoristan, jer se ne znaju ni snaga gubitaka date prostorije u kojoj je vrseno merenje, ni velicina iste, ni snaga grejnog tela, spoljna temperatura, vreme merenja, itd.

Kao i ovaj:
"ELDITERM-konvektori su sačinjeni od velikog
broja aluminijumskih lamela, gusto nanizanih na metalne cevi u kojima su smešteni električni grejači.
To sve zajedno čini izmenjivać toplote-konvektor. "

U emisiji na Discovery u emisiji "How Do They Do It", bila je prikazana izrada jedne varijante koja se koristi u americkim montaznim kucama. Mozda ima na yutube. Izgleda kao stub 20 x 20cm duzine 1,5(8)m polozen ispod prozora.
[ tdjokic @ 03.11.2008. 16:11 ] @
Citat:
SASA M.: Na tvoju zalost, to je ipak najjobicni grejac (da, najobicnija zica za grejna tela, cekas ili kantal) kakav se nalazi u bilo kojem drugom slicnom grejnom telu. To da se nalazu u telu od aluminijuma, ili je uronjen u ulje ili vodu ne menja na stvari.
Ovo jeste tehnicki forum, i ja sam cesto dosadan i sebi i Bogu i ljudima kad pocnem da davim oko necega, jer mi je stalo da dodjemo do istine, makar ispalo da ja nisam u pravu.

Kao sto sam rekao, imao sam ukupno 3 panel radijatora, jedan manji, valjda 600 + 400 vati, od jednog proizvodjaca, i dva velika, 1000 + 500 vati, od nekog drugog. Sve sam to bacio, iz raznih razloga. Grejaci su oni oblika olovke, goli, i strasno greju lokalno. Drzaci koji su ih drzali uz noseci lim / telo grejalice su sprzeni, crni, prikljucne papucice za kablove takodje (kablovi su sa silikonskom izolacijom, ali sta vredi kad sam prikljucak izgori) i slicno. Ako gledamo taj detalj, onda bi grejac sa dodatnim limovima, a koji sam sreo u jednom cudnom kaloriferu, brze predavao toplotu vazduhu, jer je veca povrsina na kojoj se izmena vrsi, i brze bi se hladio. Na kraju krajeva, automobilski hladnjaci vode iz motora su slicni tom principu - vruc grejac (= cev kroz koju protice vruca voda) je oblozen talasastim trakama ili tankim lamelama i sve zajedno mnogo brze predaje toplotu vazduhu koji struji kroz taj sistem nego da su cevi same.

Ako se jednaka kolicina toplote prenosi kroz vecu povrsinu, onda je ta povrsina hladnija nego ako istu kolicinu toplote moramo preneti kroz neku malu povrsinu. Hladnija povrsina manje susi vazduh, sto je kod grejalica veoma vazna stvar.

Istina je, da su navedene prilicno visoke temperature na izlazu iz radijatora i na povrsini. Imamo li podatke za druge vrste elektricnih grejalica? Kaloriferi, kvarcne peci, TA peci? Svuda su visoke, ali nemam brojcanih vrednosti. Mozda su ovi radijatori kompromis izmedju velicine, tezine, susenja vazduha, buke i prasine.

Mislio sam, izgleda pogresno, da se oko prasine razumemo. Prasina je tu, ali neke grejalice je podizu aktivno - kaloriferi, TA peci, a neke ne. Neke imaju hladnije grejace, neke toplije, pa na nekima ono sto dodje do grejaca sagoreva i zagadjuje vazduh, na drugima ne. To se moze utvrditi jednostavnim eksperimentom - ostavis grejalicu dan, dva da miruje, upalis i vidis da li smrdi ili ne.

Citat:
Sto se tice tzv. preciznog termostata, on je sa takvom preciznoscu samo marketing, jer bi bilo koji drugi radio jednako dobro.
Ovde postoji problem. Mehanickih termostata ima nekoliko vrsta - sa bimetalom, sa kapilarom (i nekim fluidom unutra) i mehanicki sa bimetalom i "grejacem". Obicni bimetalni gase grejac na nekoj izabranoj temperaturi, kad se zagreju, a zatim se polako hlade, hlade, hlade i dok se oni ohlade i ja se smrznem! Podignem temperaturu na kojoj ce se gasiti. Onda on upali grejalicu i drzi tako do besvesti, postaje suvise vruce, uzas. Slicni su i sa fluidom, valjda nesto malo osetljiviji. Oni sa "grejacem" imaju unutra u kutijici jedan otpor, koji glumi mini grejalicu za samu kutijicu u kojoj se nalazi termostat, pa se tako bimetal brze zagreva i iskljucuje grejalicu. Kad se grejalica iskljuci, prostorija se postepeno hladi, kao kod obicnog termostata, ali se u kutijici pojavljuje brze hladjenje, jer se i onaj otpor unutra iskljucio, pa je hladjenje kutijice jos brze nego hladjenje sobe. Tako se vestacki smanjuje histereza bimetala.

Ipak, elektronski, cak i komercijalni, su tu nenadmasni. Posedujem jedan takav, sa podelom od 0,1 stepen i sondom sa zicom oko 2 metra. Temperaturu paljenja i gasenja drzim obicno na razlici od 0,2 stepena, jer ako stavim samo 0,1 termostat se suvise cesto pali i gasi, prosto treperi. Naravno, treba eksperimentisati sa lokacijom sonde, jer od toga u mnogome zavisi u kom delu prostorije ce termostat odrzavati onih 0,2 stepena razlike. Ne secam se tacno da li neki od ovih radijatora ima sondu za prostoriju ili meri samo negde iza grejalice, i tu moze da bude problem, ali cak i tako verujem da brze reaguje. Bilo je negde napisano da se moze dodati elektronski termostat, nesto "samo se ukljuci" ali da bi nesto "samo ukljucio" treba ga dodatno i kupiti, sto je ipak neprihvatljivo ako radijator u startu kosta oko 200 eura.

Cinjenica je, da sam sa oni starijim modelima panel-radijatora imao relativno losa iskustva, ali mi se cini da su ipak prevelike pare u pitanju da bi proizvodjaci totalno lagali. Marketing jeste cudo, ali sve ima svoje granice.
[ cozmo_im @ 03.11.2008. 18:36 ] @
Citat:
SASA M.: Na tvoju zalost, to je ipak najjobicni grejac (da, najobicnija zica za grejna tela, cekas ili kantal) kakav se nalazi u bilo kojem drugom slicnom grejnom telu. To da se nalazu u telu od aluminijuma, ili je uronjen u ulje ili vodu ne menja na stvari. Kako je ovo ipak teh. forum, dezinformacije ove vrste ne bi trebalo da se ovde pojave ponovo.


Super, da li si video grejac od Glamoxa?

Idi do Rovexa pa nek ti pokazu sta i kako izgleda pa onda hajmo da pricamo o "najobicnijim" zicama.

A u kuci (staroj svapskoj posle II sv. rata), sa JEDNOKRILNIM prozorima i stiroporom od 3cm, prostoriju od preko 14m2 (tacno mislim da ima mozda 17, zidovi su krivi), 1500w Glamox je sa 18 na 23 stepena zagrejao za cca 5 minuta (nismo bili 2-3 dana u toj kuci) na spoljnoj temp. od tacno 6 stepeni. Zatim radi oko desetak sekundi a oko 15 ne greje. Merio sam vremena. I tako par sati. Kazem oko 1KW/h sa bojlerom koji se dogrevao desetak minuta, TV-om, 2 sijalice od 100w...

Grejac (nacrtah na brzaka):



Bukvalno je i toliko tanak. Ovo belo su rupe ustvari. Grejaca ima vise slojeva.

Ustvari ako znate kako izgleda resetka dole na TA peci, e takvi su, mnogo tanji samo, i u vise slojeva
[ tdjokic @ 03.11.2008. 22:13 ] @
Off topic - evo novog tipa radijatora, bar za mene - nema ulje, nije norveski (panel) radijator, nema ventilator, a zvanicno ga zovu radijator sa MICA termickim grejnim telom. Mica na engleskom znaci liskun. Srednji deo grejalice je resetkasti kavez, u cijoj sredini su dve ploce od liskuna, a nisam nikako mogao da vidim gde je grejna zica. Na kavez su dodati plasticni zidovi i sve je postavljeno na tockice. Snaga je 1500 vati, postoji samo jedan model, sirok je 50 cm, a visok nesto vise. Izgleda da susi vazduh manje od starijih modela panel radijatora, kalorifera i kvarcnih. Mozda malo vise od uljnih, ali je od njih dosta laksi. Meni bas odgovara (uzi, a visok), cena solidna - 2600 dinara, skoro dzabe :-)

[ SASA M. @ 04.11.2008. 17:40 ] @
Citat:
cozmo_im: Super, da li si video grejac od Glamoxa?

Idi do Rovexa pa nek ti pokazu sta i kako izgleda pa onda hajmo da pricamo o "najobicnijim" zicama.




Ti si tvrdio da poseduje revolucionarni postupak u pretvaranju elektricne energije u toplotnu. Na tebi je da nam to predstavis. Po mom zakljucku tu nema nista bitno revolucionarno. Ono sto sam uspeo da saznam je da se grejac upravlja triac-om. Ne ide mi Norveski, pa ne znam bas sve, ali za toliko sam razumeo iz teh. specifikacije sa stranica proizvodjaca. Na zalost nema nista na engleskom, pa posto si ti video grejac, bio bi red da nam kazes kako radi.
[ bakara @ 04.11.2008. 22:04 ] @
Pazljivo pratim ovu temu od pocetka i samo gledam kada ce neko ove norveske radijatore da nazove necim drugim osim obicnom el. grejalicom u lepom pakovanju...

Mislim, nemam nista protiv, ali to je u sustini najobicniji el. grejac sa dig. termometrom i kako vidim postao je toliko popularan kao nekada kvarcne grejalice pa do pre neku godinu uljani radijator.

Princip je isti, ostalo su nijanse!

Meni licno je mnogo interesantniji radijator koji je pokazao @tdjokic, a vidjao sam i malo drugacije varijante uljanog radijatora.
[ SASA M. @ 05.11.2008. 18:42 ] @
Da, ovaj mica je zanimljiv, na ovoj adresi ima nesto vise:
http://www.minco.com/products/heaters.aspx?id=75
Izmedju dva sloja liskuna ima neki sloj metala koji se koristi kao grejac.
[ Java Beograd @ 06.11.2008. 08:45 ] @
@bakara
Sasvim tako. A ono što mene dovori do ludila su dve stvari

1. Notorna laž da štede nergiju, tj. daju više toplotne energije sa manje potrošene električne energije ("zahvaljujući preciznom digitalnom termostatu" ?!?)
2. Besomučno visoka cena, zasnovana na notornoj laži iz tačke 1.
[ dishi68 @ 14.11.2008. 09:41 ] @
Imam niški Eldi term konveror i zadovoljan sam kvalitetom grejanja i potrošnjom.

Pre nekoliko godina je na nekoj TV inžinjer pronalazač predstavio svoje «pronalaske». Ništa revolucionarno, ali radi i to na principu veće površine grejnih tela. Napravio je peć na čvrsto gorivo, na plin i el. energiju. Sve peći su bile izuzetno lake, pošto nijedna nije imala nakakav šamot, niti teške gusane metalne ploče

Zapravo je na klasično ložište (kod peći na čvrsto gorivo) dodao veliki broj zavarenih limova po vertikali čime je povećao površinu grejnog tela i na taj način «smanjio» potrošnju, jer je velika količina toplote odlazila u dimnjak. Da bi iskoristio i ono toplote koja kroz dimnak izlazi napolje, on je i na samom ćunku dodao tj. zavario 8 lima L profila tako da ćunak ima u preseku oblik kvadrata. Po ovom sistemu grejanja ustvari nema klasičnog dimnjaka već ceo ćunak ide direktno u plafon. Sama temperatura grejnog tela je niža nego kod klasičnih peći, ali je sa većom površinom grejnog tela postigao «uštedu» tj. smanjio je gubitke toplotne energije.


Pokušao sam da nacrtam poprečni presek takvog ćunka. To je u fazonu kao sa onim štedisom gde se na izlazu iz peći dodaju nekoliko manjih cevi i stim se povećava površina ćunka u ovom slučaju dodatnog grejnog tela. Taj princip je iskorišćen i kod norveškog radijatora tj. Eldi konventora.


[att_img]

[Ovu poruku je menjao Goran Mijailovic dana 14.02.2009. u 18:15 GMT+1]
[ tdjokic @ 14.11.2008. 10:27 ] @
Citat:
dishi68: Imam niški Eldi term konveror i zadovoljan sam kvalitetom grejanja i potrošnjom.... Taj princip je iskorišćen i kod norveškog radijatora tj. Eldi konventora.
To je sustina nesporazuma (i visoke cene takvih radijatora) u celoj ovoj diskusiji. Niko ne tvrdi da postoje magicni nacini ustede energije, ali veca povrsina grejnih tela i dokazano bolja regulacija elektronskim termostatima, tome drasticno doprinose. Cak i da toga nema, mnogima je presudno pitanje i susenja vazduha, zbog alergija i slicno.

Stvarno je steta sto nikako ne mozemo doci do fotografije tog grejnog tela. Ja licno ne mogu da odem u pretstavnistvo i pogledam, jer ne izlazim iz stana, zbog bolesti.

Inace, MICA tj. liskun je vrlo krt i ima svoja mehanicka ogranicenja, zato su grejalice sa takvim grejacima vrlo retke. Inace, ova moja lepo greje i ne susi vazduh, bas zbog velike povrsine grejne ploce - pravougaonik cca 35x40 cm, dva komada, greju obostrano.
[ Java Beograd @ 14.11.2008. 10:28 ] @
Da, činjenica je da kod loženja na čvrsto gorivo najveći deo toplote (kažu čak i do 70%) ode preko dimnjaka. ( da zagreva naselje :) ) Svaka varijanta, svaka ideja koja bi tu toplotu iskoristila je dobrodošla.
[ dishi68 @ 14.11.2008. 11:32 ] @
Citat:
tdjokic: To je sustina nesporazuma (i visoke cene takvih radijatora) u celoj ovoj diskusiji. Niko ne tvrdi da postoje magicni nacini ustede energije, ali veca povrsina grejnih tela i dokazano bolja regulacija elektronskim termostatima, tome drasticno doprinose. Cak i da toga nema, mnogima je presudno pitanje i susenja vazduha, zbog alergija i slicno.

Stvarno je steta sto nikako ne mozemo doci do fotografije tog grejnog tela. Ja licno ne mogu da odem u pretstavnistvo i pogledam, jer ne izlazim iz stana, zbog bolesti.

Inace, MICA tj. liskun je vrlo krt i ima svoja mehanicka ogranicenja, zato su grejalice sa takvim grejacima vrlo retke. Inace, ova moja lepo greje i ne susi vazduh, bas zbog velike povrsine grejne ploce - pravougaonik cca 35x40 cm, dva komada, greju obostrano.


Ja nikako nisam heo da nabavim TA peć zbog sinusa. Niški konvektor malo "miriše" kada se prvi put stavlja u pogon, a to se dešava zbog ulja u proizvodnom procesu. To se rešava tako što se ostavi da pregori uz otvoren prozor, ali bilo bi bolje da se napravljeni konvertor može industrijski oprati pre nego što se sklopi. U toku eksploatacije tj. pre početka sezone obavezno ga izduvam kompresorom. Meni ne smeta iako imam ponekad bolesne sinuse. Ne isušuje vazduh kao naprimer TA peć. Na poslu imamo TA peći, ali skoro da nikako ne dozvoljavam kolegama, da je puste da izduvava. Verovatno Norveški radijatori nemaju toliko izražen problem sa sagorevanjem tih naslaga ulja iz procesa prizvodnje.

Iz el. materijala se sećam da se neki materijal u obliku naslaganih pločica može koristiti da svojom inducijom ili šta već beše, zagreva vazduh između tih ploča i da se koristi za grejanje. To je valjda neki materijal koji se koristi za kondenzatore, nisam siguran, odavno sam završio školu.

Najveći fazon, je što ovaj pronalazač ovo prikazao pre 10-tak godina, a proizvodnja nije toliko zahtevna, a sigurno je da bi ukupna potrošnja el. energije bila smanjena i da ne bilo potrebe kupovati kvarcne peći i uljane radijatore.

Da li se neko seća MEK 2000? Služio je kao dodatni grejač za radijatore na centralno grejanje, imao je svoj termostat i jednostavno se ušrafljivao u donji deo radijatora.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.11.2008. u 13:30 GMT+1]
[ edo_ze @ 14.11.2008. 12:12 ] @
Što se tiče velikih toplotnih gubitaka kod loženja na čvrsto gorivo, tu se ne može puno pomoći. Jednostavno ne možete vreo dim toliko iskoristiti da ga ohladite na recimo 25-30 stepeni. Može privremeno, ali sistem ubrzo prestaje da funkcioniše (poznato kao "vatra neće da povuče") morali bi ventilatorom prinudno strujanje zraka da stvorimo. Drugi problem ohladjenog dima je kondenzacija vodene pare u dimnjaku, stvaranje raznih kiselina ili baza, štali je već, to opet nagriza sam dimnjak i malter, pojavljuju se fleke na dimnjacima, a same betonske kape se raspadaju.
Znači, dim koji izlazi iz dimnjaka mora biti, ako ne vreo, onda prilične temperature. I jednostavno koristite kotao snage 25-30 kW za zagrijavanje prostora kome je dovoljno 15 kw toplotne energije.
[ branko_g @ 14.11.2008. 12:14 ] @
Citat:
Da, činjenica je da kod loženja na čvrsto gorivo najveći deo toplote (kažu čak i do 70%) ode preko dimnjaka. ( da zagreva naselje :) ) Svaka varijanta, svaka ideja koja bi tu toplotu iskoristila je dobrodošla.


Jedino pravo rešenje da se poveća stepen iskorišćenja je vodeni izmenjivač toplote.
Znači vreli gasovi iz gorionika(preko 800°C) idu kroz cevi oko kojih se nalazi voda i rashlađuju se
na 200-220°C. Kod takvog principa prenošenja toplote je stepen korisnog dejstva i preko 80%.
Naravno to su one peći za centralno grejanje, peći sa direktnim "zračenjem" taj stepen korisnog
dejstva ni iz daleka ne mogu stići.

[ edo_ze @ 14.11.2008. 12:25 ] @
Interesuje me ovo oko isušivanja zraka, sinusa i ostalo što spominjete.
Može li mi reći neko kolika je to normalna vrijednost vlažnosti zraka?
U sobi imam sat sa termometrom i higrometrom. Ljetos kad su bile velike vreline poslijepodne je vrijednost vlažnosti padala i do 45%. U ovom zimskom periodu pokazuje 60-65% iako prostor zagrijavam klima-inverterom, maltene 24 sata. Ne uzdam se puno u taj hogrometar mada mijenja vrijednosti zavisno od doba dana. Pri disanju ne osjetim neke promjene i nije mi jasno kako to izgleda. Doduše prostor u kući mi je sav otvoren i zrak cirkuliše pa možda korištenje sudopera pomaže održavanju vlažnosti. Koje promjene se primjećuju kada je vazduh suh?
[ dishi68 @ 14.11.2008. 12:37 ] @
Citat:
edo_ze: Što se tiče velikih toplotnih gubitaka kod loženja na čvrsto gorivo, tu se ne može puno pomoći. Jednostavno ne možete vreo dim toliko iskoristiti da ga ohladite na recimo 25-30 stepeni. Može privremeno, ali sistem ubrzo prestaje da funkcioniše (poznato kao "vatra neće da povuče") morali bi ventilatorom prinudno strujanje zraka da stvorimo. Drugi problem ohladjenog dima je kondenzacija vodene pare u dimnjaku, stvaranje raznih kiselina ili baza, štali je već, to opet nagriza sam dimnjak i malter, pojavljuju se fleke na dimnjacima, a same betonske kape se raspadaju.
Znači, dim koji izlazi iz dimnjaka mora biti, ako ne vreo, onda prilične temperature. I jednostavno koristite kotao snage 25-30 kW za zagrijavanje prostora kome je dovoljno 15 kw toplotne energije.



Ovo valjda važi samo za kotlove?

U sistemu koji sam prethodno opisao nema dimnjaka, već samo onih čunaka skroz do vrha kuće. U svakom slučaju mislim da ovo nije nerešiv problem.
[ ikac2000 @ 14.11.2008. 14:49 ] @
> Može li mi reći neko kolika je to normalna vrijednost vlažnosti zraka?
Zimi 20-22 C, 40-60%
Leti 26 C, 40-60%
[ sttefan @ 16.11.2008. 18:59 ] @
Citat:
tdjokic: Stvarno je steta sto nikako ne mozemo doci do fotografije tog grejnog tela.


Evo i slike grejača unutar radijatora. Slikao sam ga odozdo pa na gore...inače radijator sam postavio na 10-ak cm od poda, pa nisam imao baš puno prostora za slikanje. Ova prva rešetka bele boje je zaštitni deo radijatora, a u unutrašnjosti je srebrne boje grejač. Njegova dužina je koliko i sam radijator, recimo oko 1.5m, dok je širine (odnosno visine) oko 15-ak cm. Pre par dana i u drugoj sobi sam postavio još jedan radijator, mislim da sam već spomenuo da sam kupio dva. Ovaj drugi je jačine oko 1.5kw, a soba je veličine oko 16m2. Predhodno postavljeni radijator je jačine 2kw, a soba je veličine oko 17 m2. Smatram da je za tu kvadraturu ipak bolje uzeti od 2kw nego od 1.5kw, jer se ovaj slabiji češće pali. No u svako slučaju rade i dalje korektno. Kad bude "pravog" mraza...javljam se sa utiscima.

Pozdrav


[Ovu poruku je menjao sttefan dana 16.11.2008. u 20:12 GMT+1]
[ tdjokic @ 17.11.2008. 00:46 ] @
Citat:
sttefan: Evo i slike grejača unutar radijatora.
Hvala.

Ovoliko koliko se vidi lici na aluminijumski odlivak, kao sto se radi u peglama - cevni (stapicasti) grejac je uliven u aluminijum i tako najbolje prenosi toplotu na aluminijum a ovaj dalje, bilo ka rublju koje se pegla ili, u ovom slucaju, na vazduh koji se zagreva.

Znaci, sada imamo dokumentovano da su ovi drugaciji od onih koje sam ja imao, gde je grejac bio go, kao olovka, i tako je grejao vazduh, diretkno, sto je dovodilo do jakog susenja, jer je povrsina grejaca veoma mala.
[ branko_g @ 17.11.2008. 07:37 ] @
Citat:

tdjokic Wrote:
Znaci, sada imamo dokumentovano da su ovi drugaciji od onih koje sam ja imao, gde je grejac bio go, kao olovka, i tako je grejao vazduh, diretkno, sto je dovodilo do jakog susenja, jer je povrsina grejaca veoma mala.


To o " jakom sušenju vazduha jer je površina grejača mala" je jedna od monogih zabluda koja kruže u ovom
"tehničkom" forumu, a proističe iz nepoznavanja prave prirode onoga o čemu se piše.

Radi se u stvari o tzv. "relativnoj vlažnosti vazduha".
Racimo da je u jednoj prostoriji vazduh pre zagrevanja ima temperaturu od 10°C i da je njegova relativna vlažnost 60%.
To znači da svaki litar vazduha pri toj temperaturi može "rastvoriti", primiti maksimalno (recimo) 10 grama vodene pare,
a on u sebi sada ima 6 grama(60% maksimalne vrednosti).
Kada se vazduh zagreva raste njegova moć da absorbuje vodenu paru pa na recimo 22°C može primiti (recimo)20grama
vodene pare i tih 6 grama predstavljaju onda samo 33% vlažnosti.
Pri tome vodena para nije "nestala" nego se jednostavno promenila osobina vazduha da može još više ove vodene para da
absorbuje pa se na primer veš brže suši a grlo i sluzokoža postaju "suvlji", i mi osećamo da je vazduh "suv".

Ako sada prostorija zagreva grejnim telom koje ima malu površinu a veliku temperaturu pri cirkulaciji
vazduha oko ovog grejnog tela se on zagreva na veću temperaturu i njegova relativna vlažnost onda stvarno
i postaje mala.
Ali tako zagrejan vazduh ne ostaje na toj visokoj temperaturi nego se diže, meša sa okolnom vazduhom i hladi
pa mu se ta niska relativna vlažnost ponovo povećava.
Isto se dešava i sa grejnim telima koje imaju veću površinu a manju temperaturu, samo u manjoj meri,
bitno je koju temperaturu ima vazduh kada se dobro promeša a temperatura izjednači.

Jedino pravo rešenje je dovesti vodenu paru spolja nekim "ovlaživačem vazduha" koji na ultrazvučnom principu
iz vodenog rezervoara stavra sitne kapljice koje izduvava u prostoriju ili još jednostavnije,
sušiti veš u prostoriji u kojoj se boravi, naravno ako u kući nema pušača.

P.S. Radoznao sam na "kontra-argumente"
[ Java Beograd @ 17.11.2008. 08:55 ] @
Bilo kako bilo - količina vodene pare u vazduhu je konstantna. (OK, ako nema kuvanja, tuširanja i slično) Vodena para ne može da se "dezintegriše", ma kakvo da je grejno telo: veliko, malo, podno, zidno električno ili kakvo drugo.
[ whitie2004 @ 17.11.2008. 09:07 ] @
Za alergicare, ali i nas zdrave, prvo i najvazni je da u vazduhu nema sitnih cestica; da se 'ne dize prasina' ...

Kod sistema sa ventilatorom, smeju se koristiti samo u kombinaciji sa nekim dobrim hepa filterom.

Kod sestema sa prirodnom konvekcijom, najveci udeo u strujanju vazduga ima razlika temperature grejnog tela i vazduha. Tu je razlika izmedju sistema sa 80 i 60 stepeni mala ( ne i zanemariva ). Jedino je pravo resenje podno grejanje gde sa kontaktnom temperaturom izpod 30 C. strujanja prakticno i nema.
[ tdjokic @ 17.11.2008. 10:11 ] @
Citat:
branko_g: Isto se dešava i sa grejnim telima koje imaju veću površinu a manju temperaturu, samo u manjoj meri,

P.S. Radoznao sam na "kontra-argumente"
Prihvatam da "mi neki" zbog nepoznavanja materije nismo izlozili precizno problem, ali si ti i sam objasnio o cemu se radi. Jednostavno, mnogo je prijatnije, u istoj prostoriji, sa istom konacnom temperaturom, ako se zagreva grejacem vece povrsine nego grejacem manje povrsine ili cak usijanim grejacem, uz istu snagu grejaca. Toplota se stvara i rasporedjuje ravnomernije. Sta meni vredi sto negde po coskovima sobe postoji rezerva vlage kad mi iz onog starijeg modela panel radijatora izlazi mlaz pregrejanog vazduha? Uz to, grejalice sa manjim grejacima su vrlo cesto povezane sa intenzivnim kretanjem vazduha, bilo ventilatorom, bilo zbog prirodnog kretanja, stvarajuci tako dodatni problem, prasinu.

A za ovlazivace, hvala na pitanju, isprobao sam ih nekoliko, i svaki je, na svoj nacin dodatna obaveza i problem. Vruci sa dve elektrode - nisam bio svestan da se unutra akumilisu minerali iz vode, sve dok osigurac nije pregoreo, od tada ga redovno ispiram; vruci nalik na bojler - veliki rezervoar, tezak, nespretan, okrece se naopako, voda se moze prosuti, kad nestane vode elektronika iskljucuje grejac - a sta ako ga ne iskljuci, nije mi se dopao; hladan sa ventilatorom - ima u sebi nekakav sundjer, koji treba menjati na nekoliko meseci a nigde ne mozes da ga kupis, bez veze; jos mi ostaje UZ da probam, a cuo sam ovde, u jednoj drugoj temi da on moze da koristi i obicnu vodu, iz cesme, ali ti onda nakon kraceg vremena soba pobeli, sto znaci obavezna upotreba destilisane vode, koja nije jeftina.
[ dishi68 @ 17.11.2008. 11:44 ] @
Možda je najbolja kombinacija Leskovačkog proizvođača mermernih grejnih tela, koji su između dve mermerne ploče ugradili konvertor. Može da akumulira toplotu, a u isto vreme može vrlo brzo da zagreje prostoriju.
[ edo_ze @ 17.11.2008. 15:00 ] @
Citat:
tdjokic:
Ovoliko koliko se vidi lici na aluminijumski odlivak, kao sto se radi u peglama - cevni (stapicasti) grejac je uliven u aluminijum i tako najbolje prenosi toplotu na aluminijum a ovaj dalje, bilo ka rublju koje se pegla ili, u ovom slucaju, na vazduh koji se zagreva.


Nisam siguran da se radi o aluminijskom odlivku. Jucer sam vidio konvektorske grijalice na ovaj fazon. Bas sam zavirivao odozdo i vide se ova rebra i grijac po sredini, bas kao ovaj na slici sto je bio samo mislim da su ta rebra napravljena stancanjem debljeg alu lima. Jedan takav radijator snage 800W, duzine oko 1 metar, sirine oko 30 cm, dubine 6-7 cm, ovdje kod nas kosta 55 maraka (oko 27 eura), ima min<->max regulaciju temperature, on-off, limeno kuciste, mogucnost montiranja na postolje ili na zid i to je to. Mislim da je to na isti fazon kao i ovi norveski, samo je razlika u digitalnom regulatoru temperature.
[ rajkoplje @ 10.02.2009. 21:46 ] @
Pozdrav svima.
Pažljivo sam pročitao čitav razgovor, i mogu (ako uopšte nekoga zanima) da kažem sledeće: imao sam 5 Glamox radijatora (norveških sa malim "n"); 3 * 1.200W i 2 * 1.500W, + jedan mali koji je kao za kupatila. Grejao sam (tj.pokušao da grejem) površinu od oko 70m2, što je otprilike u skladu sa normama koje su u Rovex-u dali za srednje izolovan prostor, mada je moj izolovan i malo bolje. Sve što sam u toku zime uspeo bilo je da na spoljnim temperaturama od +8 do +10 u kući imam oko max 22 stepena, a na nižim spoljnim temperaturama, morao sam u spavaćoj sobi da ih pojačam na (po njihovom "izuzetno preciznom") termostatu da bi bilo oko +18, a da nije bilo Alfa kamina u dnevnoj sobi, sedeli bi smo svi u jaknama. Pri tome i dan danas dugujem oko 60.000 dinara struje od tih par zimskih meseci.
Struju troše BITNO više od onoga što oni reklamiraju ("polovina snage radijatora" tj. radijator od 1.200W troši 600W na sat - može ali na +10 i više), a posle otprilike mesec dana svi do jednog su počeli kad se greju da šište dok se ne isključe, a pošto je termostat "izuzetno precizan" to se dešavalo na svakih par minuta, tako da spavanja jednostavno nema.
Da rezimiram - čista prevara, tj. marketing, uz dozu rezerve da bi možda još jedan ili dva radijatora promenila stvar na bolje što se tiče temperature u sobama, ali isto tako bi promenili i račune za struju, tako da ne verujem da može da bude mnogo bolje.
Pozdrav svima
[ dishi68 @ 11.02.2009. 00:27 ] @
Moj račun za struju za januar je 3140 din. Imam jedan Eldi term konvertor i jednu kvarcnu grejalicu, takođe imam i šporet na drva ali kako ćivim u dvosobnom stanu od 54 m2 na trećem spratu, mrzelo me da nosim drva, a i kada bih je založio i posle kraće dremke peć bi se ugasila i onda bih ponovo u trpezariji uključio kvarcnu (koju ne preporučujem). Za vreme novogodišnjih praznika Elditerm kovertor je bio non stop uključen do 7 januara, kada sam počeo da radimmislim da je i tada bio uključen da bi održavao temperaturu sve dok se nije otoplilo a mislim da je to bilo negde oko polovine januara. Eldi term konvertor se nalazi u sobi u kojoj je sa unutrašnje strane stavljen siropor debljine 1 cm (ispod norme) stan je većim delom odrenut na severnu stranu i ima samo jedan red cigala ( u prodežetku je bilo planirano da se sazida još jedna zgrada) Drugu sobu ne grejem, trenutno živim sam. U delu trpezarije i druge sobe okrenute prema zapadu su dvostruka prozorska krila od zida do zida, bez roletni i izolacije.

Zaklučak: Dobro grejanje za 3140 din. mesečno. Jeftinije od daljinskog u Nišu. Nisam ušao u Crvenu tarifu

Eldi term ne šišti kad radi i ne čuje se termostat.
[ cozmo_im @ 11.02.2009. 09:29 ] @
Citat:
rajkoplje:
Da rezimiram - čista prevara, tj. marketing, uz dozu rezerve da bi možda još jedan ili dva radijatora promenila stvar na bolje što se tiče temperature u sobama, ali isto tako bi promenili i račune za struju, tako da ne verujem da može da bude mnogo bolje.
Pozdrav svima


Evo ovako, moja iskustva u tastinoj kuci (stara svapska, nizi plafon) od oko 60m2. Predsoblje se nije grejalo (povremeno 800W kvarcna), spavaca i dnevna soba. Kuca ima stirodur izolaciju 5cm, ali nema PVC, obicni prozori i vrata.

U spavacoj 1200W Glamox. U dnevnoj 2000W. Racun za struju ispod 6000 din za dec-januar (u to idu i ostali potrosaci u kuci, ta kvarcna, bojler, sporet i sve ostalo, doduse manje ona koristi nego uobicajena porodica). Racun za novembar-dec je bio oko 3500 din. Znaci u to je ukljucena i kvarcna povremeno. Nista ne siste radijatori, aposlutno nikakav zvuk ne ispustaju, znas da rade ili ne rade samo po lampici - i odlicno greju! Racun je meren na 37 dana, da je bilo kao sto treba na mesec dana citanja brojila racun bi bio oko 4000 din!

Dakle, na onom velikom minusu, radijatori su bili podeseni na +23 do +24 na termostatu (kineski termometar pokazuje 21 u sobi, a u visini glave oko 23).

Radili su ovako: 20 sekundi sija sijalica termostata, 12 sekundi ne sija. Slicno je i na onom od 1200w, doduse on je bio namesten na 21 osim uvece kad se podigne na 24. Naravno ukljuceni su non-stop bili.

Prema tome, ili tebi nije dobro izolovan prostor ili nesto drugo nije u redu (brojilo, mozda ti ne radi MT na brojilu ili slicno). Ili su neispravni radijatori, reklamiraj ako je tako.

Ja u mom stanu dva uljana (jedan 2,5 drugi 2KW) i klima za grejanje nisam imao veci racun ispod 100e sad za period od 36 dana (dec-januar).

Moj stan ima 50m2, nije izolovan, ali ima PVC i obicna vrata. Tako da mi tvoje zapazanje ne pije vodu ili gubis negde drasticno na termoizolaciji!!

EDIT: Da dodam, norveski su se pokazali sjajno u takvoj staroj kuci.
[ rajkoplje @ 12.02.2009. 22:53 ] @
Pozdrav!
@ cozmo: ja tebi verujem, jer kažeš da se radi o kući koja je izolovana, i što je najbitnje - sa niskim plafonom (manja zapremina koja se greje). Međutim, priča vezana za norveške radijatore i račun za struju malo ne pije vodu.

1) prostom računicom, prema podacima koje si naveo da su radijatori radili 20 sekundi pa 12 nisu, možeš da izračunaš da su samo oni za 30 dana potrošili oko 1450 kW struje. Ako uzmeš prosečnu cenu kilovata iz zelene i plave zone (oko 3 dinara) dolaziš do računa od oko 4400 dinara bez PDV-a, a sa PDV-om oko 5.100 dinara. To bi trebalo da su potrošili samo radijatori, a naveo si još dosta kućnih aparata, što bi verovatno dovelo do toga da uđeš u crvenu zonu kad više ništa nije isto, a posebno nije krajnji iznos na računu

2) jedino što možda može da opravda celu priču je možda činjenica da recimo noću nisu grejali, pa se potrošnja smanjuje za oko 1/3

3) greškom sam napisao da su radijatori šištali, nsu naravno, nego su pucketali svaki put kada se termostat isključi (posle 5-6 sekundi verovatno zbog hlađenja nekog dela unutra), i to je pucketalo svih 5 komada

4) na sreću, ovo iskustvo me je nateralo da uvedem etažno grejanje, i to kombinaciju drva - struja, tj. dan - noć, a radijatore sam sa velikim zadovoljstvom prodao, naravno upola cene.

Pozdrav
[ dishi68 @ 12.02.2009. 23:37 ] @
Citat:
rajkoplje: Pozdrav!
@ cozmo: ja tebi verujem, jer kažeš da se radi o kući koja je izolovana, i što je najbitnje - sa niskim plafonom (manja zapremina koja se greje). Međutim, priča vezana za norveške radijatore i račun za struju malo ne pije vodu.

1) prostom računicom, prema podacima koje si naveo da su radijatori radili 20 sekundi pa 12 nisu, možeš da izračunaš da su samo oni za 30 dana potrošili oko 1450 kW struje. Ako uzmeš prosečnu cenu kilovata iz zelene i plave zone (oko 3 dinara) dolaziš do računa od oko 4400 dinara bez PDV-a, a sa PDV-om oko 5.100 dinara. To bi trebalo da su potrošili samo radijatori, a naveo si još dosta kućnih aparata, što bi verovatno dovelo do toga da uđeš u crvenu zonu kad više ništa nije isto, a posebno nije krajnji iznos na računu

2) jedino što možda može da opravda celu priču je možda činjenica da recimo noću nisu grejali, pa se potrošnja smanjuje za oko 1/3

3) greškom sam napisao da su radijatori šištali, nsu naravno, nego su pucketali svaki put kada se termostat isključi (posle 5-6 sekundi verovatno zbog hlađenja nekog dela unutra), i to je pucketalo svih 5 komada

4) na sreću, ovo iskustvo me je nateralo da uvedem etažno grejanje, i to kombinaciju drva - struja, tj. dan - noć, a radijatore sam sa velikim zadovoljstvom prodao, naravno upola cene.

Pozdrav


Upravo sedim pored Elditerm radijatora i izbrojao sam da radi 8 sekundi, a 20 ne radi. Možda bio pauza kada ne radi bila duža da radijator nije pored iskrivljenih vrata terase. Znači baš uopšte ne dihtuju.
[ cozmo_im @ 13.02.2009. 10:50 ] @
Citat:
rajkoplje: Pozdrav!
@ cozmo: ja tebi verujem, jer kažeš da se radi o kući koja je izolovana, i što je najbitnje - sa niskim plafonom (manja zapremina koja se greje). Međutim, priča vezana za norveške radijatore i račun za struju malo ne pije vodu.
1) prostom računicom, prema podacima koje si naveo da su radijatori radili 20 sekundi pa 12 nisu, možeš da izračunaš da su samo oni za 30 dana potrošili oko 1450 kW struje.


Nisam pojasnio: tako su radili samo kad je bio onaj minus. Kad je temp. oko nule ili malo iznad, onda je situacija drugacija, dakle bas kao sto je dishi68 napisao: sigurno preko 15 sekundi ne radi, a recimo radi manje od desetak sekundi. I nocu im je spustana temp. na 20 stepeni pa su manje radili.

Moje zapazanje za ucinak grejanja se vise odnosilo da ipak dobro greju pri niskim temp.

Tako da otprilike je racun kao sto rekoh bio oko 6000 din (tasta doduse pali bojler samo kad treba, kao i ves masinu te s te strane potrosnja nije velika).
[ rajkoplje @ 13.02.2009. 20:44 ] @
@cozmo

Nisam ni ja baš bio precizan; kad je temperatura napolju iznad 0, nije ni meni bilo loše... Na žalost, čim je blizu i ispod...
Pozdrav, i molim te da ne shvatiš ovo kao bilo kakvu raspravu. Jednostavno, iskustvo je bilo takvo, celu zimu sam merio, brojao, pa brojao i merio, proveravao, pitao, čitao na internetu...
[ rajkoplje @ 13.02.2009. 20:49 ] @
Usput, prošlog meseca sam za grejanje nekih malo manje od 100 m2 (jedna soba više se greje nego dok sam imao norveške r.) sa el.kotlom (18 kW, najčešće radilo samo 6, retko 12, a nikad svih 18), uz sve druge aparate (bojler i veš mašina svaki dan zbog malog deteta) potrošio 7.300,00 dinara struje... U kući je na onom minusu bilo 23-24 stepena, a čisto poređenja radi, temperatura vode u kotlu je prosečno na 45-50 stepeni.
Zvuči nestvarno i meni samom u poređenju sa prošlom zimom
[ cozmo_im @ 13.02.2009. 21:09 ] @
Izgleda da zavisi od prostorija i izolacije, mozda i polozaja stana ili kuce, bas me zacudilo da su tako neefikasni... znam jos neke ljude kojima su se OK pokazali (u stanovima doduse.... tu do 50-60m2).

U sustini konvektorski vid grejanja na struju je stedljiviji od klasicnih grejalica, a grejanje na inverter klime je jos isplativije.

Kod grejanja na norveske radijatore treba paziti malo tamo gde ima vise spoljnih zidova, a ako nema izolacije ili su losi prozori onda retko sta pomaze... ortak ima novu kucu bez izolacije i kolko god da ganja kotao, jedva postize 20 stepeni na onom minusu...
[ tdusko @ 16.02.2009. 11:12 ] @
Citat:
cozmo_im: Izgleda da zavisi od prostorija i izolacije, mozda i polozaja stana ili kuce, bas me zacudilo da su tako neefikasni... znam jos neke ljude kojima su se OK pokazali (u stanovima doduse.... tu do 50-60m2)...


Zavisi ali mnogo zavisi. Ja zivim u stanu od 44 m2 u dva nivoa. Dole ima oko 25 m2, a gore(potkrovlje) oko 20 m2. Sobzirom da je pod kosinom ne moze se reci da se greje standardnih 20 m2. Stan je izolovan spolja stiroporom od 5 cm, a stolarija je kompletno PVC. 2 zida su spoljna. Grejem se na elektricni kotao od 2 x 4.5 kilovata. Dole su dva radijatora, jedan od 10, a drugi od 7 rebara. Gore je jedan od 10, a u kupatilu je nesto sto lici na susilicu za vesh ;).

Stan se greje od 18 (kad dodjem sa posla) do 24 (krecem na spavanje) sata konstantno, podeseno na 23 stepena. Nocu ne grejem zato sto je kotao jako bucan kada se ukljucuje/iskljucuje tako da me obavezno probudi. Ujutru kada se probudim oko 8 sati temperatura je oko 19 stepeni i tada ukljucim grejanje na pola sata. Kada krenem na posao iskjlucujem grejanje. Opet, u 18 temperatura bude oko 18-19 stepeni. Kada je ukljuceno grejanje, uvek je to samo jedan grejac, nikada nisam ukljucio 2. Ne znam koji minus bi me naterao da ukljucim oba jer i sa jednim radijatori su vreli za par minuta.

Nema potrebe da vam pricam koliki mi je racun jer je to smesno. Inace, cim je tempratura iznad 5-6 stepeni nema potrebe za grejanjem jer je temperatura 22 stepena u stanu. I da, spoljni zidovi su sa juzne-zapadne strane.
[ cvetanovicmarjan @ 19.02.2009. 15:06 ] @
@rajkoplje, nadam se da kupac tvojih radijatora ne cita tekstove na forumu. Ne verujem da si i njemu kod prodaje izneo ono sto si nama ovde.
U svakom slucaju HVALA ti, ali mogu reci da si me sada doveo u zabludi da li uopste da uzimam ove radijatore (sa malim "n")?

Moj stan je 49m2, ima tri sobe, kupatilo, hodnik i terasu, na visokom prizemlju je... zgrada je nova, ima fasadnu ciglu. Jedna strana je vani, deo jedne strane ide ka hodniku a dve su ka komsijama. E sta ja sada da radim???

Prvo sam razmisljao da uvedem centralno, kotao na elektricni pogon ... od 1200 do 1500evra bi mi ispalo ... a onda razmisljam ako za koju godinu prodajem stan i kupujem veci, mozda ce mu ovo biti i mana, a ne prednost. Uvek neko ima da doda: "a zasto si ovo ovako, mogao je majstor da ti cevke pusti da idu na ovaj a ne na onaj zid i dr".

Onda razmisljam da stavim norveske i sutra kada prodajem, skinem i nosim kao deo namestaja. Kombinacija radijatora za tri sobe bi bilo oko 55000-60000dinara.

Medjutim, tvojih 5 komada i 60000dinara dugovanje za struju me smrzlo sa svim.
Imam klince i stalno su kuci, tako da bih ja morao da dobro grejem 24h.

MOLIM one kojima je toplo, da mi daju predlog kako da resim sledecu grejnu sezonu.

p.s. nisam naveo: trenutno sam postanar i useljavam se tek aprila pa mi nije za ovu sezonu problem, vec bih da pripremim grejanje za sledecu. A ako se ipak odlucim za centralno na elekstricni kotao, onda bih to uradio u martu, pre useljenja.
[ rajkoplje @ 19.02.2009. 19:07 ] @
@cvetanovicmarjan

Ne znam šta da ti kažem, posebno što ovde ima nekih koji tvrde da su radijatori odlični...
3.000 - 3.200 kW u proseku u zimskim mesecima, za celodnevno (znači i noću) grejanje, to nikako nije malo za nekih 70 kvadrata koje sam ja grejao, a pri tome temperatura nikako iznad 22 stepena (nama je to bilo malo, a to je relatovna stvar, možda je tebi dosta). Jesu lepi, jesu lagani i zgodni, ali moraš da imaš struju blizu svakog, što je ipak malo verovatno da će da ti se uklopi. Rešenje su produžni kablovi.
Takođe, one tabele koje prodavci daju za računanje koliko ti je radijatora (tj. watti po kvadratu) potrebno nisu baš realne, jer ono što oni smatraju dobrom izolacijom nema verovatno niko. Znači, ti slobodno gledaj one srednje ili donje vrednosti (znači bar jedan ili dva radijatora više nego što je možda predviđeno za tvoj kvalitet izolacije). Ovo shvati bukvalno, jer sam ja mesece proveo prvo računajući pre kupovine, onda računajući dok sam ih koristio, i na kraju sam ih prodao. Pratio sam i zapisivao potrošnju svakodnevno, i jedino što je bilo ohrabrujuće je što na temperaturama preko 5 stepeni može i u kući da bude preko 22, a kad je ispod 5 - vrlo vrlo teško. A troše konstantno PREKO 1/2 OD SVOJE SNAGE NA SAT, to ti 100% garantujem.
Prihvatam mogućnost da na njihov rad utiče slaba struja, tj. nizak napon (a jeste kod nas u kraju često nizak), pa da ne uspevaju da potrošenu struju predviđenom brzinom pretvore u toplotu.
Takođe prihvatam da u su u manjim stanovima u zgradama možda efikasniji, ali moje iskustvo je bilo upravo onakvo kako sam izneo u temi.
U svakom slučaju, prodao sam ih lako (mada po nižoj ceni) :), a možda nekome 20.000,00 mesečno za struju nije puno, pa će i sa radijatorima da bude zadovoljan :)

p.s. i koleginicu sa posla sam prevario da kupi dva komada, pa me sad stalno proziva kad god spomenemo grejanje. Ona greje sa ta dva jednu sobu (veliku) i drži ih stalno na najjačem. E ni to nije rešenje jer joj je na oba crkao termostat, tj. istopili su se neki lemovi pa ju je to koštalo oko 4.000,00 dinara + prevoz do NBGD.
[ cvetanovicmarjan @ 19.02.2009. 19:27 ] @
@rajkoplje, ubedio si me - nema sta.

Neki hvale ove radijatore sa malim slovom "n" i na nekoliko posta a tvoj jedan me odvrati za cas.

Posto imam klince meni je najbitnije da grejanje bude dobro. Ovde nas greje alfa sporet i temperatura je mozda i 30stepeni. Hocu reci navikli smo na toplo.
Medjutim za april a i sledece zime nece biti sporeta i moramo trositi struju malo vise. Sad sto struja kasnije mora da se plati, nadamo se da ce racuni biti veliki samo 6 meseci pa da to podelimo u startu (stedimo novac leti, da bi struju placali zimi).

Kolika bi mi potrosnja bila ako uvedem centralno grejanje, elektricni kotao. S obzirom da je stan 49m2, mislim da bi kotao mogao da bude od 6kw ili 9kw???

p.s. ocigledno tekstove na forumu ne cita ni tvoja zena/devojka kada spominjes kolegenicu i njeno grejanje.
[ rajkoplje @ 19.02.2009. 19:54 ] @
@cvetanovicmarjan

Ja se trenutno grejem na Alfin kamin sa kazanom na koji su povezani radijatori i grejem oko 90 kvadrata. I nema potrebe da ti pričam o temperaturi :). Nema zime.
Pre oko mesec dana u sistem sam ubacio i el.kotao (da ne ložim noću i kad su temperature preko 10 stepeni napolju) i mogu da ti kažem da u ceni nema velike razlike između kotlova od 12-18-24 kW. Ne znam za 6 kw, taj nisam video.
Ja sam sa uključenih 12 kw za oko mesec dana sa ostalim kućnim aparatima (najviše bojler i veš mašina - malo dete u kući) potrošio oko 1000 kW. Kotao sam ostavljao uključen noću od 12 do 7 ujutru, i nekoliko dana sam ga testirao pa je radio i preko dana. Troši struju, nije da ne troši, ali 24-25 stepeni nabije u svim prostorijama za sat vremena od uključivanja. Posle toga radi u proseku 15-20 sekundi u minutu, dakle 15-20 minuta na sat. Znači da ćeš sa 12 kW stalno uključenih da potrošiš isto struje ili nešto malo manje kao i sa norveškim radijatorima, ali pališ sve na jedno dugme, a temperatura u kući nije ni za poređenje.
Poenta je da na struju grejanje ne može da bude jeftino ni ovako ni onako (u mom slučaju), a tebi bi sigurno bilo dovoljno da uključiš i 6 kW (tj.jedan grejač na kotlu), pa bi to bilo verovatno upola manje. Majstor mi je savetovao da uzmem kotao od 18 kW ne zbog samog grejanja koliko zbog preventive ako jedan gejač u sred zime crkne.

p.s. koleginica ima 50 godina, tako da ne bi bilo problema ni da mi žena ovo pročita ;)

Ako hoćeš da ti prenesem neka mišljenja oko novog grejanje, piši mi na mail (rajkoplje@gmail.com) ili na pm, ne bih da širim ovde raspravu ako bude nekih koji se ne slažu, a rado ću da ti kažem do kakvih sam zaključaka došao ispitujući razne varijante grejanja

[ cvetanovicmarjan @ 19.02.2009. 22:03 ] @
@cozmo_im, odakle ti ovaj deo komentara:

"Otprilike je neko izracunao sledecu racunicu:

- Uljni radijatori za stan od 50m2, oko 240 din dnevno
- Norveski i klime oko 105 din. dnevno
- TA pec oko 80 din dnevno"

DA LI NEKO ZNA, DA LI JE OVO TACNO. NE BI REKAO DA TA PEC POTROSI MANJE NEGO LI KLIMA???

[ cvetanovicmarjan @ 19.02.2009. 22:34 ] @
@rajkoplje, nema potrebe da siris raspravu. Ukoliko neko tvrdi drugacije nega iznese svoj slucaj a ne samo da nagadja.

Ono sto je meni najbitnije je, da imam mogucnost da temeratura u prostoriji bude i 30', jer mala beba kada se kupa onda onih 22' su kao frizider. Ukoliko to ne mogu radijatori sa malim slovom "n" onda mi je dzaba i da je potrosnja 80% manja.

Vec sam naveo da sam o norveskim radijatorima razmisljao kao alteranativu i pogodnost da se lako montiraju (veoma brzo) i isto tako skidaju, pakuju i bivaju deo namestaja za selidbu. Stan koji smo kupili ima 49m2 i sve sto deca budu veca on ce biti manji, tako da razmisljamo da za tri-cetiri godine uvecamo kvadraturu, a druga solucija je i prelazak u Beograd. Iz tog razloga je i ovo preveliko mozganje. Da li se isplati uvesti centralno grejanje na elektricni kotao za 3-4godina stanovanja??? A iznos nije mali, samo za uvodjenje oko 1500evra.

Neznam sta nam je ciniti i u martu moramo resiti da li idemo na varijantu "centralno sa el kotlom" ili neki drugi vid: TA peci ... posto norveski radijatori su skupi, elditerm nis konvektori isto, a @cozmo_im, tvrdi da je sa TA najmanja potrosnja ... ako je tako razmislicemo i o toj soluciji.

EVO ZA SVE (nisam dugo bio na forumu, pa da isti ima i neku korist od mene. p.s. nisam bio, jer uvek ima likova koji bi samo da se svadjaju i to na svim temama) CENE:

NORVESKI RADIJATOR, 600W - 12.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 800W - 13.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 1000W - 14.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 1200W - 15.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 15000W - 17.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 2000W - 20.000,00 dinara


ELDITERM NIS KONVEKTORI, 1.8kw - 14.110,00 dinara
ELDITERM NIS KONVEKTORI, 2.4kw - 16.650,00 dinara
ELDITERM NIS KONVEKTORI, 3kw - 18.300,00 dinara


TA PEC Elind, 2.5kw - 21.999,00 dinara
TA PEC Elind, 3.5kw - 26.999,00 dinara
TA PEC Igotherm, M20 AK, 2kw - 28.420,00 dinara
TA PEC Igotherm, M30 AK, 3kw - 31.578,00 dinara
TA PEC Igotherm, M40 AK, 4kw - 36.841,00 dinara


Uljane radijatore ne uzimam u obzir jer nekada mi je potrebna i temperatura od 30' (kada kupamo bebu - svakog dana) a to ne mogu ni dva da postignu.

JA IMA TRI SOBE, od 8m2, 13m2 i 16m2 i moram da kombinujem nesto od ovoga ili centralno sa elekticni kotao.


p.s. laik sam za ovu temu, stoga vas molim da mi ne uzmete za zlo ako koristim neke "nestandardne" termine, reci.
[ rajkoplje @ 19.02.2009. 22:59 ] @
Uz dobru organizaciju, i ako ti fizički ne smetaju, TA peći su verovatno (sigurno) najjeftinija varijanta što se tiče potrošnje struje. Znači da ih puniš noću (isključivo) a da duvaju danju, s tim da kad je minus mora i preko dana bar malo da se dopuni. Moji roditelji greju 25 kvadrata sa TA pećkom od 4.5 kW, a račun je zimi oko 2.000 dinara sa ostalim potrošačima (istina, nema ih puno). Temperatura - nikad ispod 23-24. Druga stvar je što su velike, pomalo ružne, a i pitanje je koliko ti komada treba jer je teško sa jednom grejati dve prostorije. Kupatilo, hodnik... verovatni problemi osim ako stan nije organizovan tako da jedna peć greje bar dve od prostorija koje imaš.
Što se tiče centralnog grejanje i kotla, razmisli (pošto kažeš da ti se stan gradi, možda nije kasno) o cevima koje idu u pod; MNOGO su jeftinije od bakarnih koje idu po zidovima, a i nećeš imati problem estetske prirode kad eventualno budeš prodavao stan. Efekat verovatno i bolji jer ako se dobro odradi, imaš i delimično podno grejanje.
[ dishi68 @ 19.02.2009. 23:17 ] @
Kod Eldi terma postoji centralna jedinica s kojom se može regulisati temperatura u svakoj sobi ponaosob i unapred za svaki dan u nedelji. Bukvalno ideš na posao u 7 h radijatori se pale u 6 h gase do 7 h.Vraćaš se s posla u 15 h. Radijatori se pale u dnevnoj sobi i kuhinji u 14 h, i gase pre spavanja npr. 23 h, a radijator u spavaćoj sobi se pali u 22 h i gasi u 01h. Samo ta centralna jedinica košta koliko i najskuplji radijator. Rad Elditerma se uopšte ne čuje.

Kao izolacija u stanovima na spoljnjim zidovima se mogu koristiti i pluta tapete (pogodno je što se mogu krečiti).
[ cvetanovicmarjan @ 19.02.2009. 23:22 ] @
@rajkoplje, stan je gotov, tako da ne mogu bas nista da ukopavam i dr.
Useljenje za april je pomereno bas zbog grejanja, jer ovde alfa sporet i drva, sasvim nam je lepo. Mislim i da april nece biti problem i mozemo ga proci sa uljanim radijatorom (imamo neki mali-nov i neki stari sa puno ravnih rebara) ali sada pravimo planove za sledecu sezonu, jer ukoliko radimo grejanje onda je bolje pre useljenja.

Sto se tice TA peci, gledao sam ima ove nove:
1. Igotherm TA peć M 20 AK, Dimenzije(VxŠxD): 68 x 51,5 x 24,5, STO I NIJE PUNO .. 24.5mm? ... Ostale karakteristike: Snaga: 2 kW, Maks. punjenje (kW/7h): 14, Težina: 102 kg.

2. Igotherm TA peć M 30 AK, Dimenzije(VxŠxD): 68 x 68,5 x 24,5, SAMO JE MALO SIRA ... Ostale karakteristike: Snaga: 3 kW, Maks. punjenje (kW/7h): 21, Težina: 148 kg.

Malopre sam stavio cene za ove uredjaje koje su malo vece nego sto sam nasao sada na drugom mestu:
Igotherm TA peć M 20 AK - 26.999,00 dinara
Igotherm TA peć M 30 AK - 29.999,00 dinara


SADA AKO ZANEMARIMO POTROSNJU U ODNOSU NA NORVESKE RADIJATORE, KOJE SU OSTALE RAZLIKE???
Koliko znam i ta peci i norveski radijatori i klime i uljani suse vazduh.
Norveski su manje glomazni i enterijerski su lepsi za stan.
... sta jos?












[ cvetanovicmarjan @ 19.02.2009. 23:30 ] @
@dishi68, pravio sam racunicu i za Elditerm konvektore i trebalo bi mi za tri sobe oko 63.000,00 dinara + "ta centralna jedinica košta koliko i najskuplji radijator", ukupno oko 82.000,00 dinara i to samo za tri sobe, a gde je hodnik i kupatilo. Kad sakupim skoro kao da uvodim grejanje na el kotao.

Slicna racunica je i za norveske radijatore.
[ mali genije @ 20.02.2009. 07:52 ] @
Citat:
cvetanovicmarjan: @dishi68, pravio sam racunicu i za Elditerm konvektore i trebalo bi mi za tri sobe oko 63.000,00 dinara + "ta centralna jedinica košta koliko i najskuplji radijator", ukupno oko 82.000,00 dinara i to samo za tri sobe, a gde je hodnik i kupatilo. Kad sakupim skoro kao da uvodim grejanje na el kotao.

Slicna racunica je i za norveske radijatore.

stavi bre centralno grejanje to ti je naj jeftinije i zaboravi na probleme i razne racunice i trgovacke price
pozdrav..
genije..
[ tdusko @ 21.02.2009. 00:04 ] @
Mislim da se kod nas i dalje pogresno rezonuje kada je u pitanju zagrevanje stambenog prostora. Akcenat treba da bude na tome da se prostor izoluje maksimalno moguce pa tek onda razmatrati grejna tela. Dobro izolovani prostor ne samo da maksimalno stedi energiju vec sprecava pojavu vlage, budji, temperaturnih oscilacija...

@cvetanovicmarjan

Moj savet ti je da ako je ikako moguce uradis izolaciju unutrasnjih zidova, sobzirom da je u pitanju stan, a onda ces moci ukoliko su stavljeni kvalitetni prozori da se grejes i na ringlu, a kamoli na norveske radijatore, klimu, el kotao, TA pec ili slicno... Procitaj moj predhodni post i bice ti sve jasno.
[ cvetanovicmarjan @ 21.02.2009. 12:48 ] @
mislim da je dobra izolacija, jer zgrada je nova, sa fasadnom ciglom, eventualno prozori nisu pvc vec drvo.

ovih danas smo pravili milion racunica i mislim da je @mali genije - u pravu, da je centralno najeftinije na duzi vremenski period. Jeste da nam je za uvodjenje potrebno oko 150.000,oo dinara (sve je ukljuceno u cenu) ali na kraju kada sve stavimo na papir se isplati.
Ako kupujemo ta peci, pr da uzmemo dve (jednu od 2kw a drugu od 3kw), potrebno je 50.000,oo dinara i opet mogu samo dve prostorije da grejemo a treca, kupatilo i hodnik???
Za norveske nam treba oko 80.000,oo dinara u startu, ali pitanje je koliko moze da nam bude toplo, jer imamo bas malu decu. A i @rajkoplje je imao problem da proda svojih pet norvezana, pa nebi da imam takav problem.


Kako stvari stoje: el kotao, 5 panel radijatora, radijator za kupatilo, bakarne cevi, majstor 225e (25e po radijatoru i kotao se racuna kao 3radijatora) i kada dodamo oko 130.000,oo dinara, cifra je oko 150.000,oo dinara.


... e kada poskupe struju (u najavi za 60%), prodavacemo radijator po radijator, da istu platimo.
[ tdusko @ 21.02.2009. 13:41 ] @
Fasadna cigla je solidan izolator ali ako nema dodatog stiropora bice frke sa strujom. Vodi racuna ako budes kupovao el. kotao da odaberes neki koji je "najtisi". Mozda ti sada to i ne deluje kao preterano bitno ali veruj mi da jeste. Moj kotao je neki Mikoterm i neverovatno je bucan. Nocu nema sanse da ga ostavim ukljucenog jer me budi 100%. Preko dana takodje priredjuje poprilicno intenzivno stresiranje jer na iznenadne zvukove nema navikavanja. Takodje ni pumpa nije bas najtisa. I jos jedna stvar: prilikom ukjucivanja i iskljucivanja kotao pravi elektromagnetne smetnja koje pojedini uredjaji bas i ne vole mnogo.

Norveski radijatori u kombinaciji sa dobrom izolacijom mi deluju kao puno elegantnije resenje.
[ cvetanovicmarjan @ 21.02.2009. 18:38 ] @
"Norveski radijatori u kombinaciji sa dobrom izolacijom mi deluju kao puno elegantnije resenje. "

i ja sam razmisljao, zato i dosao na ovu temu .. ali, neki rekose da nisu dobri i sada oduzimamo i dodajemo i do sredine marta, resicemo sta nam je ciniti.

@tdusko; "prilikom ukjucivanja i iskljucivanja kotao pravi elektromagnetne smetnja koje pojedini uredjaji bas i ne vole mnogo."
Stavio bih kotao u manjoj sobi, koju cu koristiti kao radnu, tj bice tu i racunar ... DA LI bi imao neke vece probleme???
[ mali genije @ 21.02.2009. 18:54 ] @
Citat:
cvetanovicmarjan: "Norveski radijatori u kombinaciji sa dobrom izolacijom mi deluju kao puno elegantnije resenje. "

i ja sam razmisljao, zato i dosao na ovu temu .. ali, neki rekose da nisu dobri i sada oduzimamo i dodajemo i do sredine marta, resicemo sta nam je ciniti.

@tdusko; "prilikom ukjucivanja i iskljucivanja kotao pravi elektromagnetne smetnja koje pojedini uredjaji bas i ne vole mnogo."
Stavio bih kotao u manjoj sobi, koju cu koristiti kao radnu, tj bice tu i racunar ... DA LI bi imao neke vece probleme???

uzmi kvalitetan kotao i neces imati tih problema nikako.
pozdrav..
genije..
[ cvetanovicmarjan @ 21.02.2009. 21:04 ] @
"uzmi kvalitetan kotao"

KOJI??? neka preporuka.

stan je velicine 49m2, ima tri sobe, hodnik i kupatilo ... ukupno sest panelnih radijatora marke vonova-vogel&noot.

velicine 600x400 - hodnik
velicine 600x400 - trpezarija
velicine 600x1000 - dnevna
velicine 600x800 - mala spavaca soba
velicine 600x1200 - veca spavaca soba
susac 500x1000 - kupatilo

majstor mi je preporucio kotao 12kw a nije mi preporucio marku ... uzecu neki gotov set ... ja se pitam da li je i mnogo, mislim za ovako mali stan bi i 6kw bilo dosta ...

pr. kod proracuna za klimu (ima na jednom sajtu proizvodaca, pocinje na slovo v) za 50m2 sa visinom od 2.6m, proracun je 4.29kw minimalno.



koja marka i koliko kw??? vasa preporuka.
[ mali genije @ 21.02.2009. 21:19 ] @
imas pp da ne bi bila reklama
pozdrav..
genije..
[ dishi68 @ 21.02.2009. 22:12 ] @
Citat:
cvetanovicmarjan: "Norveski radijatori u kombinaciji sa dobrom izolacijom mi deluju kao puno elegantnije resenje. "

i ja sam razmisljao, zato i dosao na ovu temu .. ali, neki rekose da nisu dobri i sada oduzimamo i dodajemo i do sredine marta, resicemo sta nam je ciniti.

@tdusko; "prilikom ukjucivanja i iskljucivanja kotao pravi elektromagnetne smetnja koje pojedini uredjaji bas i ne vole mnogo."
Stavio bih kotao u manjoj sobi, koju cu koristiti kao radnu, tj bice tu i racunar ... DA LI bi imao neke vece probleme???


Najbolja je proba uživo, ukoliko imaš mogućnosti da nađeš nekog ko ima Elditerm radijatore.
[ tdusko @ 22.02.2009. 11:05 ] @
Citat:

majstor mi je preporucio kotao 12kw a nije mi preporucio marku ... uzecu neki gotov set ... ja se pitam da li je i mnogo, mislim za ovako mali stan bi i 6kw bilo dosta ...


I ja mislim da ti je 6 Kw dosta. Ja imam od 9 Kw(2x4.5) i nikada do sada nisam ukljucivao drgugi grejac. Sa 4.5 Kw radijatori su za otprilike 10-ak minuta vreli, a momentalno pocinju da se greju nakon ukljucivanja kotla
[ cozmo_im @ 22.02.2009. 19:42 ] @
Jedno pitanje za el. kotao za centralno? Da li on pali i gasi grejac (tj. da li radi stalno ili kao i kod ostalih grejnih tela kad zagreje vodu na odredjenu temp. on samo dogreva, tj. ne radi valjda svo vreme grejac??)?

I da li se to regulise (video sam da ima) preko digitalnog tajmera i termostata? Recimo ako se temp. spusti recim na 20 stepeni preko noci na tom daljinskom termostatu da li el. kotao automatski regulise temp. vode (snizava ili samo manje koristi grejac)?

Navodno tvrde prodavci el. kotlova za centralno da ostvaruje ustedu 30% u odnosu na drugo grejno telo na struju.
[ mali genije @ 22.02.2009. 19:53 ] @
Citat:
cozmo_im: Jedno pitanje za el. kotao za centralno? Da li on pali i gasi grejac (tj. da li radi stalno ili kao i kod ostalih grejnih tela kad zagreje vodu na odredjenu temp. on samo dogreva, tj. ne radi valjda svo vreme grejac??)?

I da li se to regulise (video sam da ima) preko digitalnog tajmera i termostata? Recimo ako se temp. spusti recim na 20 stepeni preko noci na tom daljinskom termostatu da li el. kotao automatski regulise temp. vode (snizava ili samo manje koristi grejac)?

Navodno tvrde prodavci el. kotlova za centralno da ostvaruje ustedu 30% u odnosu na drugo grejno telo na struju.

el. kotlovi imaju mogucnost povezivanja ambijentalnog termostata i igradjen termostat za temperaturu vode u sistemu
tako da na odredjenoj temp.vode iskljucuje grejace ili na temp. ambijenta. uglavnom iskljucuje grejace skroz.
pozdrav..
genije..
[ bakara @ 22.02.2009. 20:06 ] @
El. grejac na el. kotlu radi kao i svaki drugi el. grejac, pali se i gasi se zavisno od zadate temp.

Potpuno isto kao i grejac na tim "norveskim" radijatorima.

Termostat moze da se stavi kakav god hocete i gde hocete i od njega zavisi koliko grejac radi.
Pumpa radi stalno.
[ tdusko @ 22.02.2009. 21:38 ] @
Postoje dva parametra koja uticu na iskljucivanje/ukljucivanje grejaca. Prvi je temperatura vazduha u prostoriji podesena na termostatu, a drugi temperatura vode u kotlu podesena na termostatu koji meri tu temperaturu. Kada se ukljuci kotao, ukljucuju se grejac i pumpa. Kada se dostigne zadata temperatura vode u kotlu gasi se grejac, a pumpa nastavi da vrti toplu vodu dok temperatura vode ne spadne ispod neke temperature, recimo 5 stepeni ispod zadate temperature na termostatu ili dok se ne dostigne zeljena temperatura vazduha. Kada se dostigne zeljena temperatura vazduha iskljucuje se pumpa i grejac ukoliko je ukljucen.
[ cvetanovicmarjan @ 23.02.2009. 00:29 ] @
Pogledao sam u ugovoru o koriscenju el.energije i tamo pise max snaga 11.1kw.

Mozda laik pitanje, ali koliko bi trosili ostali uredjaji ukupno: sijalice (ovo je nesto malo ali rekoh da stavim), tv, racunar, masina za ves, masina za sudove, frizider, el sporet ... kada bi svi uredjaji bili ukljiceni u isto vreme???

Mozda je pitanje smesno, ali ako stavim kotao od 9kw ostaje 2.1kw i AKO znamo da ta snaga (11.1kw) moze biti i manja, STA mi je ciniti???

KOJA je razlika ako stavim manji kazan??? Recimo ja bih stavio 6kw, jer u nekom proracunu za klimu, za 50m2 i visinom od 2.6m potrebno je min 4.29kw ... znaci ovih 6kw bi bilo dovoljno??? Ali to je kod proracun za klimu.

Naleteo sam na dva majstora koji rade godinama i obojica su mi rekli tu ces staviti kotao od 12kw (pre nego sto sam video kolika mi je snaga, pricao sam sa njima) a meni je to u startu bilo mnogo.
Ocigledno ovi rade na neko iskustvo i preslikavaju od ranije ili su mi rekli zato sto su kotlovi od 12 do 36kw najpristupacniji, ima ih svuda u prodaji i sve marke imaju ovu kw.


KOLIKA bi postrosnja struje bila mesecno, odprilike za stan od ~50m2???
[ tdusko @ 23.02.2009. 08:11 ] @
Uvek mozes da platis par hiljada i da trazis da ti povecaju angazovanu snagu, to bar nije problem. Ali ako planiras da u jednom trenutku trosis vishe od 11 Kw mislim da si u najavi u grdnim problemima sa racunom za struju
[ cozmo_im @ 23.02.2009. 10:21 ] @
Za izolovan stan (stiroporom) koji ima PVC ili ALU prozore i ako se susedni stan greje, potrosnja je max 80w po m2. Znaci za stan od 50m2 je potrebno 4KW snage za grejanje. Obicno se racuna oko 100w po m2 ili oko 140-160w po m2 za neizolovan stan.

Ako je stan sa izolacijom dovoljno je izmedju 4 i 5KW na -7 (ne znam zasto mere bas na toj temp. na Kosutnjaku) za neke temp. od 24 stepena unutra ili 21 na -17.

Moj komsija greje stan od 50m, neizolovan, PVC prozore ima sa nekim kotlom od pre 25-26 godina koji ima samo 6 i 12KW prekidac bez ikakvog termostata, samo prati temp. vode (drzi na 70 mislim) i njemu je racun za struju kada je palio ponekad 12KW (mada on preteruje, ima oko 28 stepeni kod njega, posto ima bebu, ali to ne valja, za decu i bebe je optimum od 22-23 maximum, pri kupanju max 25, spavanje 20-21 stepen) bio oko 20.000 din za 37 mernih dana (znaci bio bi drasticno manji da je EDB postena i da meri na 30 dana) ono kad je bilo najhladnije u januaru (kod nas -12).

Znaci sumnjam da bi racun bio preko desetak hiljada u najhladnijim danima za konstantno grejanje od pristojnih 23 stepena (racunam ako je napolju -10 recimo).

Meni je sa dva uljna radijatora podesenih 24h non stop na 1500 i 1200w plus klima (radi 24 h non stop) od 1200w racun za taj period bio oko 9000 din (to je znaci 4KW snage) sa ostalim potrosacima u kuci (masina, bojler non-stop ukljucen, ne stedim bas svetla, radi TV ceo dan, komp ceo dan, masina jednom - dva put dnevno, sporet i tako...).

Mislim da je 4,5KW prava (ako ne i previse) snaga za 50m2 stana (ne kuce) jer kod komsije kad je na 6KW to greje kao blesavo (doduse on je pregradjivao neke prostorije pa ima vise radijatora). Pri tom ako taj prastari kotao greje suludo na 6KW mogu da zamislim kakvi su novi kotlovi.

Norveski radijatori su odlicno resenje ako nemate para i uslova za etazno grejanje a nije da nisu stedljivi, nama su se odlicno pokazali.

Kotao sa powerstep digitalnom regulacijom je 50.000din (2x4,5KW), digitalni tajmer i termostat je 2500 din, radijatori od 1,6m u proseku oko 7000-7500 din (treba ti tri komada recimo), cevi su 80 din metar one plasticne + ruke majstora i ventili i spojnice. To ne izadje bas malo, minimum 100-120.000 din za 50m2. Jos ako ti treba i dodatni neki radijator... povecava se cena.

Za norveske treba izdvojiti 54000 din ako koristis dva od 1500 i jedan od 2000w (to je ukupno 5KW) kako su meni rekli za 50m2, mada su rekli da komotno moze sa dva od 2KW.

Sto se tice potrosnje, realno je da na vecem minusu kotao radi sigurno oko 40-50% vremena ako namestis 23-24 stepena i nocu na oko 21 (tako mi otprilike kaze ortak da bi bilo na 4,5, njemu stari kotao na 6KW radi 50% vremena na maksimumu), racunaj recimo 55KW dnevno minimum samo na kotao. To ti je 1500-1600KW mesecno. I dodaj na to normalnu potrosnju struje (meni je 400-450KW) znaci racunaj oko 2000KW recimo, ne verujem da ce ici preko. To ti je ispod 12000 din mesecno. Pod uslovom da EDB meri na 30 dana...

[Ovu poruku je menjao cozmo_im dana 23.02.2009. u 11:32 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cozmo_im dana 23.02.2009. u 11:32 GMT+1]
[ cvetanovicmarjan @ 23.02.2009. 10:38 ] @
slazem se sa vama ... ja sam u startu rekao 6kw je dosta ... a ovi majstori sto su mi rekli 12kw preskocicu, jer ukoliko on nema neku tablicu da izracuna kolika je potrebna snaga, onda izem ti majstorluk ...

... koje radijatore i kog proizvodjaca mi preporucujete??? panelne ili aluminijske???
Pitao sam za proizvodjaca ne da se ovde reklamira nego su mi nejasne njihove cene ... recimo radijatori proizvodjaca iz Nisa su dosta jeftiniji nego oni iz Austrije, znate na koje mislim v&n ... takodje i oni St.....n su dosta jeftiniji nego ovi pomenuti ... JEL IMA NEKE VEZE kako ce grejanje da bude (kolika ce potrosnja da bude, da li skupi vise zadrzavaju toplotu ili??? ) ako uzmem jeftinije radijatore, ili je samo razlika u garanciji???

[ cvetanovicmarjan @ 23.02.2009. 10:47 ] @
@cozmo_im, ma ja sam u startu hteo norveske ali strah me da se "zimi ne cesam tamo gde me ne svrbi" jer imam malu decu i ako ne mogu da ugrejem stan kako treba, dzaba mi i da su besplatni. Na zalost nemam nikoga da odem i uverim se da li to zaista vredi, zato u poslednje vreme i razmisljam da stavim el.kotao i radijatore svuda po stanu.
Inace za uvodjenje mi treba oko 150.000,oo dinara sa "majstorske ruke".
Norveski su dobri jer mozes da ih skines i nosis sutra u drugi stan, a ovo ostaje.
[ cozmo_im @ 23.02.2009. 11:30 ] @
Moja iskustva sa norveskim su u niskoj kuci (svapskoj) i to izolovanoj stiroporom od 5cm, da naglasim. Pretpostavljam da su manje efikasni u neizolovanim kucama ali me cudi da bi se mucili u stanu koji ipak ima oko sebe stanove koji se greju...

Nije problem skinuti ni centralno grejanje, ortak kad se selio za jedan dan je sve lepo spakovo i odneo... ti tu imas mali kotao elektricni i par radijatora, nemas tu 20 soba...

Ima sad neki celicni panelni radijatori, oni se kupuju po dimenzijama, cene od 3500 pa do 10000 (neki od 2,2 metra). Neki srednji od 60cm visine i 1,6 sirine su oko 7500 din komad. Otprilike majstor treba ti kaze kolki ti treba za koju sobu i to je to. Mislim da panelni se zagreju maltene odmah... ali se odmah i ohlade...

Mislim da je 150.000 malo puno. Imas kotao od 9KW za 38000 din bez power step regulacije (mozda je malo manje ekonomican), racunaj max 4 radijatora od po 7500 din prosek, to je 30.000, cevi racunaj oko 3500 din to ti je sve zajedno oko 72000 din i majstori oko 250e max max, to je oko 23000 din plus jos jedno par iljada nekog materijala mislim da bi te izaslo ispod 120.000 din.
[ Java Beograd @ 23.02.2009. 12:23 ] @
Ljudi, ja moram da priznam da mi nikako nisu jasne te temperature koje vi navodite. Nikako ne vidim ni jedan razlog zagravati kuću/stan na (po meni - suludih)23 C (ili još više !). Ne samo da nije finansijski isplativo nego je čak i neprijatno, a možda i nezdravo (nisam lekar pa ne smem da tvrdim).

Na 20 C ja boravim u potkošulji sa duksom, ili majica i trenerka na raskopčavanje. Zapravo, ne samo ja, već i ostali članovi moje porodice. Već preko 22 C duks, ili gornji deo trenerke je suvišan. Dakle, dok je napolju ciča zima, sve zaleđeno - ja u kući treba da budem samo u majici !? Mislim - zašto ? Čemu to !? Pa kad neko dođe u goste, i ima potkošulju i košulju šta treba - da se preznojava !?

Ja u svojoj kući grejem na 19 - 20 C, spavaću sobu na malo manje tj. na 17-18. Ponavljam, pri tome, džempere ne nosim (ni nemam ih), osećam se sasvim prijatno. Moja su deca već velika, ali svejedno, duboko sam uveren, i za malu decu je 20 C sasvim dovoljno. Deca su aktivnija fizički od nas, pa se na većoj temperaturi samo znoje. Čak i prostorija u kojoj spava beba ne treba biti previše zagrejana.

Jedino, jedino, jedino, zna se, treba lepo zagrejati kupatilo kad se kupa beba.
[ tdusko @ 23.02.2009. 12:55 ] @
@cvetanovicmarjan

Mislim da ti je cosmo_im dao poprilicno preciznu kalkulaciju za ova dva(kotao ili norveski) necina zagrevanja. Ja mogu to samo da potvrdim. Svaki veci racun koji dobijes od ovoga sto ti je on izracunao znaci da je izolacija losa ili zagrevas na nenormalno visoke temperature.

Takodje, saglasan sam i sa Java Beograd po pitanju temperatura do koje ljudi greju svoje prostorije. Smatram da temperatura u prostorijama gde se boravi preko dana treba da varira od 21 do 23 stepena. Sve preko toga je preterivanje i tvrdim da covek sa normalnom telesnom temperaturom ne moze da sedi na 26-7 stepeni u dugim rukavima, a da mu bude prijatno. Lepo covek kaze, zasto sedeti u kratkim rukavima kad je napolju minus. I termotehnicari projektuju grejanje tako da u kupatilu bude nesto vishe od 23, u hodniku 17-18, a u dnevnoj sobi 22. Ne treba se niko navikavati, a posebno ne deca na visoke temperature.
[ cvetanovicmarjan @ 23.02.2009. 13:46 ] @
suze su mi potekle od smeha za deo komentara " ..Pa kad neko dođe u goste, i ima potkošulju i košulju šta treba - da se preznojava !? ..."

kod nas je bas tako ... trenutno gde stanujemo, dnevni boravak je 24m2 i grejemo prostoriju sa alfom - na drva. Temperatura je haos...i veci deo vremena smo na majce - priznajem.

Kada se grejemo na struju, mozda ce situacija biti drugacija i zbog same pomisao da nam mesecno treba za stuju puno para. U to cemo se uveriti od aprila, a vec dosta dobro iduce grejne sezone.

vec sam pitao, ako zna neko preciznije da mi odgovori:
"JEL IMA NEKE VEZE kako ce grejanje da bude (kolika ce potrosnja da bude, da li skupi vise zadrzavaju toplotu ili??? ) ako uzmem jeftinije radijatore, ili je samo razlika u garanciji???"




[ cozmo_im @ 23.02.2009. 13:48 ] @
Ne bi trebalo ici preko 23 stepena preko dana ili ispod 20 stepeni preko noci.

Naveo sam samo racun komsije koji greje na preko 25 (gotovo 28!!!!) sto znaci da ako on tako plati 20.000 dinara, ne verujem da (a i racunica) kaze, moze da se potrosi vise od 10.000 dinara u januaru ako se koristi 4,5KW grejac + ostali potrosaci, na prijatnih 23 stepena.

Ja drzim 23 stepena, a ako treba dete da se kupa malo pojacam samo dok se on presvlaci i to je to. Nocu spustam na 21 stepen, ne vise od toga jer je neprijatno za spavanje.
[ KRALJEIVC @ 15.05.2009. 13:34 ] @
Jeste da pisem iz toplijih krajeva (Podgorica) ali se slazem sa Javom da je pretjerano zagrijavati prostoriju preko 21 stepen. Mnogo je ljepse a i ljekari preporucuju nize temperature u spavacim sobama (16-17 stepeni). Na kraju krajeva, valjda se jos koriste jorgani (vuneni ili perjani) koji su efikasni i na mnogo nizim temperaturama. Za dnevni boravak je dovoljno 20 stepeni. Ako se uz tv i prilegne, uvjek se nadje neka deka ili frotir, zar ne? U eri svjetske energetske efikasnosti uzalud je pominjati koliki ima znacaj toplotna izolacija prostorija koja moze da ustedi i do 40% energije za grijanje, takodje i za hladjenje. No osjecaj topline je subjektivna stvar pa je npr pusacima potrebna veca temperatura za par stepeni (zbog suzenja krvnih sudova, sto uzrokuje slabiju cirkulaciju a time tijelu stvara osjecaj hladnoce) a gojaznim osobama par stepeni manja itd. a tih "par" stepeni odrazavaju se na racun za struju za par desetina procenata... Gradacija grijanja (cijena/efikasnost) je od prilike ovakva: podno elektricno, podno parno, parno na cvrsto gorivo, parno na plin, parno na mazut, TA, parno ne elektriku, radijator elektricni ("norveski", "svedski" "niski" "kineski" itd), klima, kalorifer, kvarcno...(pec na drva sam izostavio jer ih ima na desetine izvedbi a toliko i raznih efikasnosti).

[Ovu poruku je menjao KRALJEIVC dana 15.05.2009. u 15:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao KRALJEIVC dana 15.05.2009. u 15:10 GMT+1]
[ snajperista @ 24.08.2009. 15:03 ] @
Pojavili su se i Francuski radijatori. Ima li neko iskustva sa njima?
Šta mislite o mermernim radijatorima?
[ pexus @ 07.09.2009. 15:44 ] @
I mene interesuju iskustva korisnika Francuskih (Atlantic ) radijatora, t.j. koliko nude kvaliteta za duplo manju cenu u odnosu na Norveske radijatore?
[ pexus @ 23.09.2009. 10:26 ] @
Da li ce se efikasnost "atlantic" konvertora-radijatora smanjiti ako ga postavim na "stand alone", t.j. prenosne nosache, umesto da ga utiplam u zid?
[ mali genije @ 23.09.2009. 15:22 ] @
Citat:
pexus: Da li ce se efikasnost "atlantic" konvertora-radijatora smanjiti ako ga postavim na "stand alone", t.j. prenosne nosache, umesto da ga utiplam u zid?

nece okaci ga na nosace.
[ pbozidar @ 02.10.2009. 12:20 ] @
za gospodina cozmo-im:)

Pomagajte....

Kakva su vasa iskustva sa tim norveskim radijatorom bila prosle zime..videh na forumu da ste se pripremali za zimu prosle godine i da je testiranje bilo u toku.....
hocu da kupim jedan od 1250wh, marke beha( valjda), e sad ono glavno- kuca u kojoj zivim je manji stan u sklopu velike prizemne kuce od naboja , soba koju bih grejao je 3,80m2 x4,0m2, naboj debljine 70mm- soba ima jedan dupli prozor , ostale prostorije ne bih grejao jer ih nekoristim ...oko kuce ima dosta objekata , recimo da je ususkana , visina plafona je 230mm....sto je nize od standarda....recitre mi koja su vasa iskustva bila sa norveskim radijatorima....cena nabavke istih mi nije bitna ako su stvarno dobri..bitna mi je potrosnja el. energije i naravno temperatura u sobi na recimo minus 10....
Napomena: zna se da je naboj idealan zimi jer zadrzava toplotu a leti da hladi prostoriju)
Potrebno mi je vase misljenje i savet..naravno svi koji su imali iskustva sa tim molio bih vas da mi pomognete.

Pozdrav. Bozo
[ mirko petrovic @ 02.10.2009. 12:33 ] @
Evo vec 3 godine se grejem na norveske radijatore serije GLAMOX 3001, mogu vam reci da nisam zadovoljan vec sam prezadovoljan. Mozda ja nisam adekvatan za poredjenje jer grejem mali stan, sve ukupno 27m2 - dnevni boravak i kuhinja 12m2, sobica 9m2, hodnicic 2-3m2 i kupatilno 3m2, moram da naglasim da je izolacija dobra jer je u pitanju nadogradnja na postojecu zgradu, iznad nas nema nikoga a sa 2 strane je spoljni zid.

Posto sam dobio preporuku od njihovih majstora, da sve grejem sa 3 norveska radijatora 1200W za 12m2 800W za 9m2 i 600W za kupatilo, morao sam zbog manjka prostora (u kupatilo nisam imao gde, zena stavila ormancice za kozmetiku) kupiti vece radijatore za sobe ( 12m2 - 1500W i 9m2 - 1200W) da bih imao isto snage, opet sam imao problem pa sam na kraju ugradio 2 x 1200W jer je to bilo najvece sto moze da stane ispod prozora i pored balkonskih vrata.

U poceku sam se iskreno plasio da ce me ova mala cuda grejati em sam uzeo manje snage, iskren da budem i zena mi je radila o glavi, jer cena nije mala a ona je zimogrozljiva. Ali bog me pogledao, nakon prve zime moje odusevljenje je raslo iz dana u dan, racuni za struju oko 2500 dinara u proseku sa ostalom kucnom potrosnjom, neverovatno. A da cudjenje bude vece te godune zbog visokih temperatura i pozicije stana, sam morao ugraditi jos jednu klimu pa sad imam 2 klime, to leto je bilo i 50oC u Beogradu, ja dobijem racun za struju 3200 dinara, znaci nisam mogao verovati, da hladjenje placam skuplje nego grejanje.


Pozdrav od Mirka i zimogrozljive Dijane


[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 02.10.2009. u 15:48 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 02.10.2009. u 16:17 GMT+1]
[ vlajkoo @ 02.10.2009. 14:36 ] @
koja je cena
[ pbozidar @ 02.10.2009. 15:08 ] @


cene mozete proveriti na sajtovima
www.norveskiradijatori.com
www.bravus.rs
skupi su ali...ako su tako dobri kao sto ih hvale ...onda i vredi...cene mozete videti na gore napisanim sajtovima...uz to i karakteristike i modele

Ja sam na 80% da ih kupim...ali misljenje jos nekih ljudi bi mi dobro doslo.

Gospodine Mirko hvala na iscrpnom objasnjenju, pozdrav Vama i zimogrozljivoj Dijani:)

Pozdrav.
[ Java Beograd @ 02.10.2009. 15:22 ] @
Mada sam već pisao na ovoj temi, želeo bih samo da vam jedno ponovim:

Iskoristivost svih električnih grejača je 100%. Nema gubitaka, sva električna energija iz mreže se pretvara u toplotnu. To jest, toplotne energije će se dobiti onoliko, koliko se električne energije potroši !

Na citiranom sajtu stoji ordinarna glupost i marketinška laž o uštedi od 50% ! Ne nasedajte. Ne možete potrošiti 1000 kWh električne energije i dobiti 2000 kWh toplotne energije.
[ Brodoplovac @ 02.10.2009. 16:34 ] @
@Java je sto posto u pravu.

Jednom sam gledao neku hrvatsku on-line reklamu. U njoj je objašnjeno kako se prave norveški radijatori. Reč je o najobičnijoj kamenoj ploči koja se izbuši specijalnim mašinama tako da rupe prolaze duž same ploče. Onda se u te rupe gurnu obični električni grejači (slični onima u rerni ili bojleru).

Po svojoj konstrukciji ovo dosta liči na obične TA peći.

Zaključak: Nema besplatnog ručka, ne nasedajte.
[ pbozidar @ 02.10.2009. 16:56 ] @
i sta ja sad da zakljucim za moju sobu od naboja sta je najbolje ???

[ pexus @ 02.10.2009. 17:03 ] @
Citat:
Java Beograd: Mada sam već pisao na ovoj temi, želeo bih samo da vam jedno ponovim:

Iskoristivost svih električnih grejača je 100%. Nema gubitaka, sva električna energija iz mreže se pretvara u toplotnu. To jest, toplotne energije će se dobiti onoliko, koliko se električne energije potroši !

Na citiranom sajtu stoji ordinarna glupost i marketinška laž o uštedi od 50% ! Ne nasedajte. Ne možete potrošiti 1000 kWh električne energije i dobiti 2000 kWh toplotne energije.


Hoćeš da kažeš, da bih se verovatno bolje ugrejao na onu malu expres ringlu od 1.5 ili 2 KW, nego na taj radijator!? Što onda ne utiplati u zid ringlu od 600 dindzi, umesto da se kupuju "kojekakvi" reklamni trikovi i podmetanja trgovaca!


Ja kupio neki Atlantic (francuski) radijator, pa sad racunam, ... da se nisam ..preracunao?


... a mog'o sam i kjafu da kuvam u sobi....
[ rsinisa @ 02.10.2009. 17:15 ] @
Citat:
Java Beograd:Ne nasedajte. Ne možete potrošiti 1000 kWh električne energije i dobiti 2000 kWh toplotne energije.

Najzad neko ko ima zdravu logiku. Prosto neverovatno kako ljudi nasedaju na razne marketinške rečenice, a da nisu ni probali da provere bar teorijsku stranu, a kamo li praktičnu.

Pozdrav.
Sinisha
[ mali genije @ 02.10.2009. 17:44 ] @
evo i ja da kazem nesto na ovu temu posto sam radio uporedna merenja dva radijatora.
-VIVAX 2000w=2500din(na kucnu adresu AKS-om)
-malo kvalitetniji termostat 3000din
-norveski radijator rovex 2000w cini mi se da je bilo prosle zime oko 16000din ali nisam siguran.
merenja su radjena u istoj prostoriji i na odrzavanju konstantne temperature tokom odredjenog vremeskog
perioda za koji je
-ROVEX potrosio 3,7kwh
-VIVAX 4,0kwh
na vivax je ugradjen samo kvalitetniji termostat od onog koji je na njemu fabricki ugradjen
znaci 2500+3000=5500din sto je tri puta jeftinije.
merenja su radjena prosle zime.
pozdrav..
genije
[ tdjokic @ 02.10.2009. 17:48 ] @
Tacno je to da se ne moze dobiti 2000 vati iz 1000 vatnog grejaca, ali je vazno, kao sto je pexus to slikovito objasnio, i kakav je oblik grejnog tela i kakva je regulacija. Od oblika grejnog tela zavisi i prenos energije na sobni vazduh i duzina vremena u toku kojega u grejnom telu ostaje akumulirana toplota. Primer - TA peci sa ciglama ili kaljeve peci, preradjene na struju.

Kod ovih radijatora je akumulacija mala, sto je i razumljivo obzirom na konstrukciju, ali je povrsina za prenosenje energije na vazduh prilicno velika, opet uzevsi u obzir konstrukciju i njihove prilicno male dimenzije.

Uz to, oni imaju i dobru regulaciju, pa temperatura u prostoriji ne skace gore dole, kao jojo, sto je osobina mnogih elektricnih grejalica sa klasicnim termostatima a kod norveskih mislim da su elektronski. Za ljude kojima je hladno, u koje nazalost i sam spadam, je regulacija jos vaznija nego za ostale, pa nam je sa boljom regulacijom i na nizoj temperaturi prijatno.

Imao sam neki obican panel radijator - obican gvozdeni lim + goli grejaci u obliku stapa + klasican termostat. Da greje, greje, ali prodje mnogo vremena dok se termostat smiluje da ugasi a posle opet ceka i ceka dok ponovo ne ukljuci grejace i muka ziva.

Sada se grejem pomocu neke cudne i prilicno retke grejalice - sa liskun plocom u kojoj je grejac. To je nesto slicno ovim norveskim - velika povrsina, ali je termostat obican. Na srecu, imam i svoj nezvisan elektronski termostat i tako mogu temperaturu bolje da regulisem.
[ tdjokic @ 02.10.2009. 17:54 ] @
Citat:
mali genije: evo i ja da kazem nesto na ovu temu posto sam radio uporedna merenja dva radijatora.
Zaboravio si jos jednu "sitnicu" koja je meni licno vec izvukla iz dzepa lepe pare - vlaznost vazduha. Da li si i nju merio uporedno? Grejna povrsina od 0,25 metra kvadratna moze da zagreje istu prostoriju kao i grejac od 1 metar kvadratni, ali ce osecaj u njoj biti drugaciji. Uostalom zasto ljudi prave podna grejanja nego da bi svuda bilo ravnomerno toplo a nigde u sobi nesto usijano kao sto su male grejalice i mali radijatori.
[ dishi68 @ 02.10.2009. 19:31 ] @
Citat:
pbozidar: i sta ja sad da zakljucim za moju sobu od naboja sta je najbolje ???


Preporučujem Niški Edi term konvertor. Manje košta.

Malo umetnosti u grejanju nije na odmet

Stakleni radijatori

http://www.uredidom.com/PODRU%.../341/View/Details/Default.aspx



[ bojank83 @ 03.10.2009. 08:04 ] @
Java
Citat:
Na citiranom sajtu stoji ordinarna glupost i marketinška laž o uštedi od 50% ! Ne nasedajte. Ne možete potrošiti 1000 kWh električne energije i dobiti 2000 kWh toplotne energije.


Nije ordinarna glupost, usteda jeste 50% ali nije naglaseno u odnosu na sta, konkretno se misli na etazno grejanje na struju jer je instalirana snaga duplo veca, npr. za stan od 80 kvm je potreban je elektricni kotao od 12-18 kW dok je za grejanje sa norveskim radijatorima GLAMOX3001 potrebno 6-8kW, samim tim se ostvaruje usteda i preko 50%, znaci nije laz ali je marketinski dobra informacija.



Brodoplovac
Citat:
Jednom sam gledao neku hrvatsku on-line reklamu. U njoj je objašnjeno kako se prave norveški radijatori. Reč je o najobičnijoj kamenoj ploči koja se izbuši specijalnim mašinama tako da rupe prolaze duž same ploče. Onda se u te rupe gurnu obični električni grejači (slični onima u rerni ili bojleru).

Po svojoj konstrukciji ovo dosta liči na obične TA peći.


To sto si gledao uopste nema veze sa konstrukcijom norveskih radijatora o kojima se ovde prica, norveski radijatori na nasem trzistu su panelni radijatori - konvektori, jer vazduh struji izmedju 2 ploce izmedju kojih je grajac velike aktivne povrsine... inace sad svi mogu da radijatore zovu norveskim, jer je naziv izbrendiran.
[ radarac66 @ 03.10.2009. 20:47 ] @
Citat:
pexus: Hoćeš da kažeš, da bih se verovatno bolje ugrejao na onu malu expres ringlu od 1.5 ili 2 KW, nego na taj radijator!? Što onda ne utiplati u zid ringlu od 600 dindzi, umesto da se kupuju "kojekakvi" reklamni trikovi i podmetanja trgovaca!


Ja kupio neki Atlantic (francuski) radijator, pa sad racunam, ... da se nisam ..preracunao?


... a mog'o sam i kjafu da kuvam u sobi....


Duplo vise greje ringla og 200W nego radijator od 1000W, to je definitivno, ali:

ringla nije namenjena za rad bez direktnog prenosa toplote tako da bi se vaoma brzo usijala i pregorela.

pozz
[ radarac66 @ 03.10.2009. 20:51 ] @
Citat:
mali genije: evo i ja da kazem nesto na ovu temu posto sam radio uporedna merenja dva radijatora.
-VIVAX 2000w=2500din(na kucnu adresu AKS-om)
-malo kvalitetniji termostat 3000din
-norveski radijator rovex 2000w cini mi se da je bilo prosle zime oko 16000din ali nisam siguran.
merenja su radjena u istoj prostoriji i na odrzavanju konstantne temperature tokom odredjenog vremeskog
perioda za koji je
-ROVEX potrosio 3,7kwh
-VIVAX 4,0kwh
na vivax je ugradjen samo kvalitetniji termostat od onog koji je na njemu fabricki ugradjen
znaci 2500+3000=5500din sto je tri puta jeftinije.
merenja su radjena prosle zime.
pozdrav..
genije


Lepo, lepo, nema sta; jedino ti je promaklo da izmeris

potrosnju VIVAX-a sa originalnim("nekvalitetnim") termostatom u istim uslovima(ista prostorija, zapremina, izolacija i ista spoljna temperatura)

tek u tom slucaju mozes racunati na pribliznu validnost podataka.

pozz
[ radarac66 @ 03.10.2009. 20:56 ] @
Citat:
tdjokic: Zaboravio si jos jednu "sitnicu" koja je meni licno vec izvukla iz dzepa lepe pare - vlaznost vazduha. Da li si i nju merio uporedno? Grejna povrsina od 0,25 metra kvadratna moze da zagreje istu prostoriju kao i grejac od 1 metar kvadratni, ali ce osecaj u njoj biti drugaciji. Uostalom zasto ljudi prave podna grejanja nego da bi svuda bilo ravnomerno toplo a nigde u sobi nesto usijano kao sto su male grejalice i mali radijatori.


E to se zove pravilan raspored toplote;

kod podnog grejanja, ako je izolacija dobro uradjena je gotovo idealan( dole najtoplije a nagore sve hladnije), tako da su noge na toplom, a glava nije usijana...

Plus usteda u mnogo nizoj temperaturi grejnog fluida,

pozdrav
[ pexus @ 03.10.2009. 23:00 ] @
Opet, ne mozemo se zaustaviti na na toj konstataciji! Kod podnog grejanja dolazi do problema cirkulacije mikro prasine, koja se dize sa velike povrshine poda prostim strujanjem vazduha. Zatim tu je i problem sa cirkulacijom krvi u stopalima, koja se "pregrevaju" ......da ne ulazim u detaljisanje..
Nema idealnog grejanja!
Sto se tice zdravlja, trebalo bi da najmanje stetno bude centralno grejanje sa sto vise grejnih tela kod izvora hladnog vazduha(prozora i hladnih zidova), a sa dobrom termoregulacijom (skuplji termostati), tako da se sa sto nizom temperaturom grejnog tela ostvaruje ujednacena temperatura prostora, bez velike cirkulacije vazduha(prasine). Pa koliko para toliko...luksuza
[ radarac66 @ 03.10.2009. 23:24 ] @
pexus:

Kontaktna temperatura koze je 30-32oC,
tako da je kod pravilno dimenzionisanog sistema,
gde temperatura poda ne prelaci 26oC
pregrevanje stopala iskljuceno.

Naravno, preduslov svega je
dobro uradjena izolacija prostorije
da bi se gorenavedeno moglo primeniti.

Tu se krije glavna greska,
jer ljudi ugrade podno grejanje a losa im je izolacija,
pa prevelike gubitke toplote nadoknadjuju
povecanjem temperature poda,
a kao nuspojava se javlja problem sa cirkulacijom, reuma,...

A sto se prasine tice,
leti ona kod bilo kog vida grejanja,
samo su razliciti krugovi turbulencije.
[ radarac66 @ 03.10.2009. 23:59 ] @
Brodoplovac:

kamene(ili mermerne) ploce koje se buse i u njih ugradjuju elektricni grejaci

ne zovu se norveski radijatori nego MERMOTERM
[ Java Beograd @ 06.10.2009. 07:33 ] @
A posebna je zabluda da bolje greju masivna grejna tela. Uz večitu konstataciju: "... I kad ga isključiš, to posle greje još duuuugoooo ... ". A pri tome zaboravljaju koliko vremena treba da prođe dok se zagreje !?
Dakle, nema laži - nema prevare. Ako 'oćeš da dugo greje posle isključivanja, mora ISTO TOLIKO vremena da prođe dok se zagreje, odmah posle uključivanja.

Sa energijom je tako jednostavno kalkulisati !
[ radarac66 @ 06.10.2009. 15:00 ] @
Citat:
Java Beograd:
Dakle, nema laži - nema prevare. Ako 'oćeš da dugo greje posle isključivanja, mora ISTO TOLIKO vremena da prođe dok se zagreje, odmah posle uključivanja.

Sa energijom je tako jednostavno kalkulisati !


Inercija je jako pozitivna stvar, ako se dobro proracuna.


Naprimer:
Komad mermera, betona, kamena,kaljevu pec, termo pec...itd,
zagrevate od 00 do 08 casova po ceni od 0.984din/zelena, ili 1.476/plava po kilovatu,
a grejete se od 08-24,

jedini uslov je svoja kuca, odnosno veci stan jer su gabariti
elemenata za akumulaciju poveliki.

pozdrav
[ Java Beograd @ 08.10.2009. 08:21 ] @
Svakako, svakako. U jeftinoj tarifi je zapravo, velika ušteda koju donose svima nama dobropoznate TA peći.
[ gabaoo @ 18.10.2009. 14:03 ] @
Jako sam zainteresovan za kupovinu niskog Eldi grejnog tela (1.8 Kw), i zanima me cena. Jurio sam svuda po netu, ali nje nema (kao da cena zavisi od kupca). Jedino sam ovde naso neke cene, ali mislim da su promenjene, jer su to cene sa pocetka 2009. godine.

Tako da, ako neko ima uvid u njihove cene, molim da napise post sto pre.
[ missavic @ 30.10.2009. 14:30 ] @
Ovako,isla sam redom i citala svaki postavljen post na ovu temu..ali nisam smislila sta da radim i kako da resim svoj problem,stoga imam molbu i trazim pomoc )

Planiram da se u naredna 2 meseca uselim u stan od 47kv,dvosoban,stara zgrada necete verovati ali iz 1930,slabe instalacije,monofazna struja,osiguraci 16A,tabla sa njih 8.
Zgrada je prilicno ususkana,ovo je 3 sprat,iznad je potkrovlje.
Posto cu ziveti sama, planiram da grejem samo jednu sobu od 16kv konstantno i tu da provodim zimu, a za ostale prostorije se lomim, moguce da bih opremila i drugu od 12kv nekim sekundarnim nacinom grejanja )).Kao pomoc razmisljam o pecima na plin....
Problem je naravno odabrati adekvatno grejno telo..
Lomim se izmedju TEA peci,norveskog radijatora i klime naravno ))
Za sada imam jednotarifno brojilo,nadam se da cu ga zameniti jos ove zime a kasnije i da ce uvesti u naredne 2 godine trofaznu struju..Ali moja briga je kako da prezimim ovu zimu i da se ugrejem a pri tome da mogu da platim racune...((

Pomozite svojim predlozima
Unapred zahvalna
Marija
[ Java Beograd @ 30.10.2009. 14:56 ] @
Sa monofaznom strujom je jako teško. Ipak, ugrejati 16 m2 nije veliki problem. Ako je, kako kažeš stan ušuškan onda neće biti probema.

- Klima (obična, kineska do 200 EUR) je sasvim OK, sve dok temperature napolju nisu ispod -5. Štaviše i najmanje troši u odnosu na predatu toplotu.

- TA peći su sasvim OK, što se grejanja tiče (tim pre što troše uglavnom jeftinu struju) ali su bezobrazno skupe. Dati 250 - 300 EUR za mnogo cigli i dva grejača je bruka. (Posmislite samo koliko bi koštao klima uređaj, da se, nedajbože, proizvodu u Magnohromu, Elindu, Valjevu ...) Zauzima ne zanemarljiv prostor u sobi.

- Norveški su takođe sasvim OK, sa njima ćeš imati nešto veći račun (za 16 m2 i dalje sasvim podnošljiv), ali i oni su relativno skupi. Uz to su bar lepi.

- Kineski uljni radijatori: jeftini, lepo greju (za 16 m2 sasvim OK), mali.

Moji predlozi:
(niskobudžetni ) Klima od 200 EUR (bar ćeš i leti da se hladiš) i jedan uljni radijator
(visokobudžetni ) Klima od 200 EUR i jedan norveški radijator

Kad uvedeš trofaznu struju, i kad se raširiš na svih 47 m2 - onda razmišljaj i o TA peći.



[ ikac2000 @ 30.10.2009. 18:49 ] @
Citat:
Java Beograd: i jedan uljni radijator
(visokobudžetni )


Ima uljanih od 3,500 RSD i DeLonghi od 9,000 RSD.

Ovaj skuplji, je nekako oklopljen. Vredi li razlika?

U cemu je jos razlika izmedju nisko i visokobudzetnih radijatora?
[ cozmo_im @ 01.11.2009. 10:45 ] @
Midea uljani, 11 rebara, 2,5kw max snage + ventilator greju odlicno i odlicno su odradjeni.

1,5 kw je dovoljno za sobu od 20m2 kad je do -5 napolju.

Za 1 sat radi oko 25 minuta, dakle trosi oko 600-700w na sat u tom rezimu. U sobi bude 23 stepena.

Na vise od -5 mora na 2,5 ali tad isto radi manje od pola sata (recimo 5-6 min greje pa 6-7 iskljuci), ali je onda oko 25 stepeni u sobi.

Govorim o sobi s PVC prozorima, bez spoljnih uticaja (ususkano).

Za manje sobe, za odrzavanje nekih 19-20 stepeni dovoljno je ukljuciti ga na 1kw.
[ missavic @ 01.11.2009. 12:47 ] @

Deluje kao dobro resenje.Meni obavezno treba jedan uljani radijator da bi me "pratio" po stanu ako mi zatreba i za ostale prostorije.
Klimu bih takodje ugradila,videla sam da ima za 31 000 da se nadju inverter klime.Ionako ce mi leti verovatno biti potrebna,mada moram prvo da vidim koliko mi instalacije dozvoljavaju...

Moze se desiti da od deda Mraza dobijem i polovnu TEA pec pa vec sa takvim naoruzanjem mislim da meni nema zime..
U svakom slucaju "norvezani" i njihova ugradnja ce pricekati trofaznu struju i dvotarifno brojilo....

Hvala svima na pomocu
Marija
[ bakara @ 01.11.2009. 18:24 ] @
Citat:
missavic
Moze se desiti da od deda Mraza dobijem i polovnu TEA pec pa vec sa takvim naoruzanjem mislim da meni nema zime..

Nemoj rano da se nadas, jos uvek imas monofaznu struju u tom stanu

Najpametnije je da odmah spremis pare za klimu, posle ces vec sam znati listu prioriteta da napravis.
[ missavic @ 01.11.2009. 22:34 ] @
Uh mislis da TEA ne bi nikako valjala na monofaznu..
Ja sam racunala nju samo nocu da ukljucujem i da mi bude tada jedini potrosac...
Onda preko dana mogu nesto drugo...
Neka moja logika.
[ Java Beograd @ 02.11.2009. 08:47 ] @
Citat:
missavic: ... Ja sam racunala nju samo nocu da ukljucujem i da mi bude tada jedini potrosac...

Ako je peć do oko 4 kW onda može. Misim, ako je zaista jedini potrošač. Jer, to je otrpilike nei limit po fazi. Uostalom, ako je dobiješ od Deda Mraza - probaj, ništa te ne košta.
[ cozmo_im @ 02.11.2009. 16:30 ] @
Kod nas u kuci s monofaznom su radile dve od 3KW bez problema (ne u stanu, u pitanju je nasa stara, svapska kuca, ja zivim u stanu). Nikakvih problema, jedino sto je novo je tabla sa osiguracima, instalacije nisu sredjivane jer je procenjeno da su dobre.

Monteri TA peci najbolje znaju kako i koliko moze.


[ bakara @ 02.11.2009. 19:48 ] @
Citat:
missavic: Uh mislis da TEA ne bi nikako valjala na monofaznu..
(

Ja mislim da se neces ogrejati na nju...kazem to iz iskustva sa grejanjem na TA od 2.5kw na monofaznu struju...
Na monofaznoj struji pec jednostavno ne postize da se dovoljno ugreje i ispada da mora da se puni stalno a duvanje ventilatorom je tek ohladi.

TA pec po nekom mom iskustvu jednostavno nije dovoljno efikasna kada radi na monofaznu struju, na trofaznoj je vec sasvim druga prica.

Moj savet:
Uzmi tu pec koju vec dobijas i kupi klimu, to je najsigurnija varijanta.
[ cozmo_im @ 03.11.2009. 09:39 ] @
Kod nas nije bio takav slucaj... 2 peci od 3KW pune su za par sati na monofaznoj (oko 6-7 sati se pune nocu) i bogami su vrele i do uvece se ne ohlade.

Znaci, stvarno su grejale ko lude... (AEG, full ispravne, ko nove).
[ missavic @ 03.11.2009. 10:25 ] @

Mnogo ste mi svi pomogli hvala jos jednom.
Danas idem u EDB da predam za dvotarifno brojilo.
Jedna TEA pec nocu sa bojlerom,a preko dana klima i po potrebi uljani radijator.
Mislim da ce to biti ok.
Donji osigurac tj kod brojila je na 25A,tako da ce moci 5kw odjednom da se ukljuci.
U medjuvremenu posto je ipak stara propala fasada,planiram da spoljne zodove sa unutrasnje strane oblozim plutom...cak mi se slaze uz namestaj
PVc prozori su dupli punjeni argonom (ako se ne varam tako se zove)
Dobro je vec sam se uplasila da cu proci ko "devojka sa sibicama"

Hvala i pozdrav svima

[ q1wertyng @ 15.11.2009. 15:01 ] @
POZZZZ svima ja vec duze vreme citam na forumu o ovim radijatorima!!! Svi pricate da su dobri i da ce da ih kupite, ali niko se vise ne javi da kaze da li su zadovoljni potrosnjom i kvalitetom!
Ukoliko neko ima Rovex,BEHA ili Atlantic Radijatore neka mi odgovori kako je zadovoljan!!!
Unapred Hvala!!!!!!!
[ sttefan @ 15.11.2009. 20:23 ] @
Citat:
q1wertyng: POZZZZ svima ja vec duze vreme citam na forumu o ovim radijatorima!!! Svi pricate da su dobri i da ce da ih kupite, ali niko se vise ne javi da kaze da li su zadovoljni potrosnjom i kvalitetom!
Ukoliko neko ima Rovex,BEHA ili Atlantic Radijatore neka mi odgovori kako je zadovoljan!!!
Unapred Hvala!!!!!!!


Još poodavno sam napisao da ih imam i da sam zadovoljan njima (Glamox). Kad se pogledaju izbliza uočava se loša završna obrada (na plastici pogotovo), ali iz daljine izgledaju baš fino. E sad ono najbitnije: odlično rade, odlično "drže" temperaturu, temperaturna razlika tokom dana se bukvalno ne oseća, bešumni su, odlično greju za jako kratko vreme ugreju prostoriju, ne dižu prašinu, ali su baš mnogo skupi. Inače ja sam uzeo prošle godine dva komada, pa sam u ovoj godini uzeo još 5 komada. Tako da ih sada imam u svim prostorijama koje koristim, ali i dalje nažalost konstatujem da su bezobrazno skupi. Inače što se potrošnje tiče smatram da su manji potrošači od TA peći, e sad za neko konkretno poređenje, nemam vremena niti me zanima. Meni je stvar jasna, radijatori odlično rade, ali su, po treći put ponavljam, bezobrazno skupi!

Pozdrav
[ q1wertyng @ 01.12.2009. 18:43 ] @
Ma to je ok!!!! nego potrosnja i to???
Ja sam uzeo isto norveski ali BEHA!!!
[ Kypck @ 15.12.2009. 08:21 ] @
Letos sam se pripremao za zimu, i u renoviran stan od 35kvm (stan je u prizemlju, stara gradnja, postavljen je stiropor samo na delu gde je moj stan, a komsije iznad i pored nemaju...postavljeni su i Rehau pvc prozori sa termoizolovanim staklom...) postavio sam 3 Rovex radijatora, i za sada sam zadovoljan. S obzirom da sam prethodnih zima imao problem sa kondenzacijom u kuhinji i kupatilu (zidovi su hladni, pa kada se zagreje prostorija javi se nevorovatna kolicina kondenza), ove sezone sam u svakoj prostoriji (kuhinja, kupatilo, soba), drzao upaljen radijator na 19 stepeni kada nisam tu, a kada se vratim sa posla, pojacam u dnevnoj sobi na 23 stepena. Uz to, ne kuvamo mnogo ja i zena, ali zato bojler ne stedimo, kao ni svetla, racunar itd.
Racun za novembar je 5800 dinara.

I ono sto je bitno, u stanu je prijatno i toplo, za razliku od ranije varijante (mermerni radijator u sobi od 20kvm), uljani radijator u kuhinji i grejalica u kupatilo koja gori po potrebi...
[ aleksa74 @ 15.12.2009. 09:54 ] @
Code:
http://www.tesy.com/household_eng.php?catid=40&product=364


šta mislite o ovome, 5400 u metrou
na istom mestu uljni radijator 2100W 4.100 din
pročitao sam sve u ovoj temi, i nisam načisto šta mi je bolje za spavaću sobu sa bebom 14m2
[ Kypck @ 15.12.2009. 14:09 ] @
Mislim da je ovaj Rovex proveren...video sam te jeftine...pitanje je da li su tako efikasni.
Ja nisam rizikovao, i zadovoljan sam (osim cenom koju sam platio kada sam ih uzimao...2 plate sam dao na to).
[ dishi68 @ 15.12.2009. 16:39 ] @
Citat:
aleksa74
Code:
http://www.tesy.com/household_eng.php?catid=40&product=364


šta mislite o ovome, 5400 u metrou
na istom mestu uljni radijator 2100W 4.100 din
pročitao sam sve u ovoj temi, i nisam načisto šta mi je bolje za spavaću sobu sa bebom 14m2



I ja sam mislio da je to konvertor, ali nije, baš sam pogledao izbliza. Moja preporuka, niški Elditerm konvertor, jeftiniji a radi to što treba, greje sasvim pristojno, a ne diže prašinu. Samo uz to treba napomenuti da prozori i vrata treba dobro da dihtuju, a ukolkiko je u pitanju stan. a spoljni zidovi nisu izolovani, trebalo bi ih izolovati pluta tapetama (kod nas ih proizvodi Beogratska Atma Požeška 150 ili tekstilnim tečnim tapetama "Japanski malter" kod nas postoji kao Dekotex-om (oko 1400 din 4m2)
[ Catch 22 @ 15.12.2009. 22:05 ] @
^ Zanimljivo!

[ Kypck @ 16.12.2009. 07:49 ] @
Sigurno izadje oko 4000 samo za radijatore...ali ipak oni rade kada smo tu na 23, a kada nismo na 18-19. To je malo vise nego sto oni preporucuju. Ja sam zadovoljan i kako greju, a i cenom. Jer za stan od 45kvm, grejanje kosta 2500 mesecno, sto je 30.000 na godisnjem nivou, a sa racunom za ove radijatore od oko 4.000, nece preci taj iznos...

Inace, prvobitno sam hteo el.kotao, ali nisam mogao jer imam monofazno brojilo, a traze mi 70.000 za trofazno, a nisam hteo onaj ruski grejac zbog odrzavanja (instalacija mora biti cista i redovno da se ubacuje soda bikarbona). Ovo je elegantnije resenje i zadovoljan sam. Dosao sam u iskusenje da uzmem te jeftine i odustao sam. Ne znam da li sam pogresio ili ne :)
[ Take 5 @ 16.12.2009. 14:00 ] @
Pomenuti konvektori (ovo je ispavan termin!) se trenutno prodaju po ceni:


Citat:
Električna grejna tela bez vode i ulja. Rade potpuno bešumno bez ventilatora, vibracija, isparenja i bez usijanih grejača. Toplotu šire prirodnim strujanjem vazduha, zadržavajući njegovu prirodnu vlažnost, uz
ujednačenost temperature u svim delovima prostorije.Energetska efikasnost: 25 do 45 W/m , zavisno od podneblja i kvaliteta termičke izolacije.
Opcije upravljanja: elektronskim termostatom sa impulsnom širinskom modulacijom; mikroprocesorskom kontrolnom jedinicom.
Poseduju medunarodno ekološko priznanje i deset godina iskustva na tržištu.ELDITERM-konvektori su sačinjeni od velikog
broja aluminijumskih lamela, gusto nanizanih na metalne cevi u kojima su smešteni električni grejači.
To sve zajedno čini izmenjivać toplote-konvektor.
Po svojoj konstrukciji podseća na hladnjak automobila a smešten je u luksuzno i po italijanskom ukusu dizajnirano limeno kućište.Proizvode se u tri osnovna modela po visini, prilagođeno raspoloživom prostoru u Vašem stanu i u šest razlićitih veličina, po snazi, prilagođeno naravno, zapremini grejanog prostora.
Instalirana snaga: 0.6, 1.2, 1.8, 2.4, 3.0 i 3.6 KW za prostorije površine
do: 4, 8, 12, 16, 20 i 24 m respektivno, za standardne visine 2,5m


EDIT moderatora: post na forumu ne može biti komercijalna reklama.


[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 16.12.2009. u 16:13 GMT+1]
[ cozmo_im @ 16.12.2009. 20:40 ] @
Evo racuna za novembar za kucu od oko 60m2. Jedan Rovex od 2kw i jedan od 1.2kw. Predsobblje se ne greje, a taj od 1.2 se ukljucuje povremeno (ne bas po ceo dan), onaj od 2kw radi stalno osim nocu (eventualno kad je hladno). Bojler ukljucen, sporet povremeno, ves masina jednom u 2-3 dana.

Racun je 2800 dinara.

Za moj stan od 50m2 racun zadnji je 5340 din - dve klime na 25 stepeni uglavnom, osim nocu (ponekad), bojler u full-u, sporet u full-u, ves masina 2 puta dnevno, dodatno ukljucivan svaki drugi dan uljani Midea na 1200 W (termostat na pola) za susenje vesa. Sve u full-u. Ispod 920KWh. Stedimo tako sto kad nismo tu i klinac u vrticu iskljcimo jednu klimu na 21-22 ili smanjimo komplet na 21 kad uopste nismo tu.

Po meni su, do -10, klime zakon za ustedu. Prosek potrosnje u ovih 7 dana od zadnjeg merenja struje je isti kao i novembar-decembar (10.11-09.12.), tj. dnevni prosek potrosnje.

Ocekujem oko 6000 din racun ako moram da palim radijator jedan.

Uvek mi je tako bilo sa klimama.

Stan je ususkan, PVC, nova vrata...
[ Kypck @ 19.12.2009. 10:08 ] @
Sinoc je bilo -11. Greju bez problema, toplo je u stanu, cak i za kratke rukave. Svaka preporuka, vredeli su te pare...
[ mihajlo78m @ 13.02.2010. 13:07 ] @
Ja mislim da su elditerm konvektori stariji od norveskih radijatora ali da je privreda u svetu razvijenija i bice tako dok ne pocnemo da ulazemo u domace
[ bgboki72 @ 18.02.2010. 22:25 ] @
Moje iskustvo sa norveškim radijatorima je sledeće:

Stan od 50m2 - hodnik i kuhinja (bez radijatora) imaju oko 12m2; spavaća soba (1kW) 9m2; dnevni boravak koji uključuje i zastakljenu terasu (1,4kW i 2kW) 25m2 i kupatilo (norveški za kupatila - 0,6kW) 4m2.

Stan je u prizemlju (u podrumu se, naravno, ne greje), sa dva spoljašnja zida. Dodatno je izolovan stirodurom sa svih strana, uključujući i pod terase, nova Rehau pvc stolarija svuda, svuda parket, osim u kuhinji i kupatilu (pločice), nova ulazna vrata koja pristojno zaptivaju.

U stanu nas je dvoje, kuvamo svaki drugi dan, mašina za veš se uključuje na 2 ili 3 dana, noću. Mašinu za posuđe koristimo možda jednom nedeljno, takođe noću. Radijatori rade od 07 do 11h i od 16 do 24h na 24C, a tokom ostalog dela dana na 17C.

Račun za decembar oko 17.000 dinara, a za januar (baš ga gledam) 17.908,05 dinara .

Komšije do mene plaćaju oko 6.000 dinara grejanje na TA peć - imaju lošija ulazna vrata, ali samo jedan spoljašnji zid, ostalo je isto - oko 50m2 i terasa, kao i dodatna izolacija.

Ozbiljno razmišljam o donošenju TA peći.



[ Java Beograd @ 19.02.2010. 08:04 ] @
Citat:
bgboki72: Moje iskustvo sa norveškim radijatorima je sledeće:

Stan od 50m2 - hodnik i kuhinja (bez radijatora) imaju oko 12m2; spavaća soba (1kW) 9m2; dnevni boravak koji uključuje i zastakljenu terasu (1,4kW i 2kW) 25m2 i kupatilo (norveški za kupatila - 0,6kW) 4m2.

Stan je u prizemlju (u podrumu se, naravno, ne greje), sa dva spoljašnja zida. Dodatno je izolovan stirodurom sa svih strana, uključujući i pod terase, nova Rehau pvc stolarija svuda, svuda parket, osim u kuhinji i kupatilu (pločice), nova ulazna vrata koja pristojno zaptivaju.

U stanu nas je dvoje, kuvamo svaki drugi dan, mašina za veš se uključuje na 2 ili 3 dana, noću. Mašinu za posuđe koristimo možda jednom nedeljno, takođe noću. Radijatori rade od 07 do 11h i od 16 do 24h na 24C, a tokom ostalog dela dana na 17C.

Račun za decembar oko 17.000 dinara, a za januar (baš ga gledam) 17.908,05 dinara .

Komšije do mene plaćaju oko 6.000 dinara grejanje na TA peć - imaju lošija ulazna vrata, ali samo jedan spoljašnji zid, ostalo je isto - oko 50m2 i terasa, kao i dodatna izolacija.

Ozbiljno razmišljam o donošenju TA peći.


Ovde nešto nije u redu. Mnogo je to para, i mnogo struje. Prvo što bi čovek pomislio je da je loš energtski bilans, tj. veliki gubici ali kažeš da je dobro izolovana, pa mi tek onda nije jasno. Ajde da ostavimo pare po strani (možemo kasnije da se vratimo) i da sad razmotrimo samo potrošnju u kilovatima. Bez obzira na jeftinu - skupu tarifu.

Račun od oko 17.000 - 18.000 din podrazumeva potrošnju od oko 2.500 kilovat sati.
Moja četvroročlana porodica potroši bez grejanja oko 500 kW/h mesečno pa bih zaključio da tvoja dvočlana potroši oko 250 kW/h (ili možda manje, ali morao bi ti da daš tu informaciju)
Dakle, za grejanje potrošiš 2.250 kW/h mesečno ili čak 75 kW/h dnevno. Podeljeno po kvadraturi to je 1.5 kW/h dnevno po kvadratnom metru, što je izuzetno, izuzetno mnogo !

Ja živim u prizemnoj kući (bez podruma, bez sprata) a u decembru i januaru sam trošio oko 0.6 kW/h dnevno po kvadratnom metru. (Kuća je 100 m2, perfektno izolovana)

E sad, primećujem i još jednu veliku razliku: ja prostorije grejem na 20oC - 21oC. Lično mi tako prija, a mislim da je tako zdravije (i za roditelje i za decu) jer je manja razlika u temperaturi (napolje - unutra). Ne mogu da shvatim razlog zagrevanja prostorija na 24oC jer to onda podrazumeva boravak u majci ili potkošulji, a svaki dalji komad odeće preko bi dovodio do preznojavanja. Na kraju krajeva, 21oC je i standard koji se uzima kao referentna temperatura grejanih prostorija kod svakog projekta grejanja. Možda bi i ti mogao da postigneš značajne finansijske uštede ako obučeš zimi duks ili gornji deo trenerke. (Duks košta 1.000 din a omanja TA peć oko 36.000 din) (Mala šala, naravno. )

Prema nekim svetskim podacima dobro izolovane stambene površine se smatraju one koje imaju gubitke ispod 0.8 kW/h po kvadratnom metru dnevno, zatim, one sa toplotnim gubivcima 0.8 - 1.2 kW/h po kvadratnom metru dnevno se smatraju srednje izolovanim, a preko toga loše izolovanim.



E sad, možda je moja računica pogrešna, jer pre svega treba znati tačnu potrošnju energije a ne para. Takođe, trebalo bi znati potrošnju energije u mesecima kada se ne greje (maj - septembar) da bi računica bila tačnija. Nabavkom TA peći nećeš umanjiti ukupno potrošenu el. energiju, ali možeš da promeniš ondos jeftina - skupa tarifa, što će rezultirati umanjenim računom.
[ Kypck @ 19.02.2010. 14:23 ] @
Ne znam, i ja mislim da nesto nije u redu. Stan mi je u prizemlju, ispod je podrum, iznad je stan, izolovan je spolja (samo moj deo sp. zidova, ostali nemaju izolaciju), imam kineska neizolovana ulazna vrata i rehau pvc stolariju sa termostaklom. Laminat je u dnevnoj sobi od 20kvm, kupatilo i kuhinja su plocice. Ne kuvamo nesto posebno, ali ne stedimo struju (bojler, racunar su skoro stalno upaljeni). temperatura na radijatoru u kupatilou je na comfort skali na min, u kuhinji je na 19 stepeni stalno, a u sobi na 23 (uglavnom stalno). Racun za novembar mi je bio oko 5000, a za decembar i januar 9000 dinara.
U pitanju su Rovex radijatori. Komisnica koja se greje na 2 TA peci ima isti toliki racun za struju (nema izolaciju), a stan je isti.
[ dishi68 @ 19.02.2010. 17:43 ] @
Ja sam sa Niškim Elditerm radijatorom od 3kW potrošio 807 kWh što u mom slučaju znači 3524,77 dinara sa PDV-om, a prošlog meseca je bilo oko 1700 dinara. I sve to za stan od 54 m2 sa izolovanim spoljnim zidovima sa unutrašnje strane, starim prozorima i računarom pored vrata od terase koja uopšte ne dihtuju. Radijator je bio uključen ceo dan, osim kada sam na poslu i kada sam otvarao vrata terase da izluftiram sobu, pošto sam pušač. Osim radijatora imam i kvarcnu grejalicu u trpezariji koja je u hladnim danima bila non stop uključena, normalno sa regulacijom na termostatu pri minimumu. Drugu sobu ne grejem. Zbog računara koji je pored vrata terase morao sam da povećam temperaturu na termostatu.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 19.02.2010. u 18:54 GMT+1]
[ dishi68 @ 19.02.2010. 17:53 ] @
Citat:
Kypck: Ne znam, i ja mislim da nesto nije u redu. Stan mi je u prizemlju, ispod je podrum, iznad je stan, izolovan je spolja (samo moj deo sp. zidova, ostali nemaju izolaciju), imam kineska neizolovana ulazna vrata i rehau pvc stolariju sa termostaklom. Laminat je u dnevnoj sobi od 20kvm, kupatilo i kuhinja su plocice. Ne kuvamo nesto posebno, ali ne stedimo struju (bojler, racunar su skoro stalno upaljeni). temperatura na radijatoru u kupatilou je na comfort skali na min, u kuhinji je na 19 stepeni stalno, a u sobi na 23 (uglavnom stalno). Racun za novembar mi je bio oko 5000, a za decembar i januar 9000 dinara.
U pitanju su Rovex radijatori. Komisnica koja se greje na 2 TA peci ima isti toliki racun za struju (nema izolaciju), a stan je isti.


Problem je u podrumu i delimično laminatu. Treba da se uradi izolacija poda ili plafona podruma. Ja se smrznem kod komšije koji živi u prizemlju bezobzira koliko pusti da TA peć duva kada mi je na nogama hladno. Najbolje rešenje je podno grejanje ili umesto laminata parket od plute 1200 din/m2 Beogradska Atma
[ bgboki72 @ 19.02.2010. 22:49 ] @
@Java: Potpuno se slažem da je 24C preterano i crkoh živ, ali probaj da objasniš mojoj ženi, jedva smo se našli na 24 (htela je 26!!!)

A sad ste mi bacili žišku, ako ne sutra, u ponedeljak najkasnije idem u EDB da proverim šta se dešava, pa vam javljam...
[ Kypck @ 22.02.2010. 12:43 ] @
Znam da mi je tu velika rupa, i kada je rec o hladnoci i vlagi (vlazi?). Ali plafon nije ravan, a nije samo moj podrum dole...tako da, nista od toga. Kako je bilo, odlicno je. Prosle zime je bez prozora i sa povremenim grejanjem kupatila i kuhinje toliko bilo kondenzacije i budji, da sam sada prezadovoljan.
[ predre @ 22.08.2010. 00:23 ] @
BGBOKI onako, čisto iz zezanja, proveri da li sklopka prebacuje u drugu tarifu. Zvuči glupavo ali ja sam imao tu zaye8anciju
[ diniczoran79 @ 31.08.2010. 20:32 ] @
Koji radijatori brze zagrevaju sobu norveski ili mermerni
[ Galenika @ 10.09.2010. 20:40 ] @
Norveski brze zagreje sobu, dok mermerni ima tu prednost da isijava toplotu u rikverc i napred. Dakle greje zid iza sebe i tako recimo onaj snage 1200 vati ugreje iza sebe oko 4 kvadrata zida + sto ima kakvu takvu akumulaciju zbog mermera. Ako se na mermerni ugradi elektronski termostat, bolje ce regulisati zadatu temperaturu i nece biti jojo efekta temperature. To se malo odrazi i na potrosnju, dakle ne drasticno vec jako, jako malo.
[ gojava @ 02.10.2010. 11:29 ] @
Ajd sad, kako da budem pametan, kad su informacije oprečne?

Imam dobro izolovanu kuću. Živim na spratu. Međutim, na spratu nemam grejanje. Hteo sam da nabavim ove neke električne konvektore, za početak bar za dnevnu i spavaću sobu. Problem je u tome što ne znam koji kapacitet konvektora da uzmem.

Dnevna soba je površine 20 m2, dok spavaća ima površinu 14 m2. Oko njih se ništa ne greje. Dnevna soba ima 2 spoljašnja zida, dok spavaća ima samo jedan.

Za kvadraturu od 20 m2 (dnevna soba), preporuke proizvođača su sledeće:

1. norveški Adax (Rovex Beograd): 2 kW (23500 din)
2. norveški Beha (Bravus Beograd): 2 KW (23000 din)
3. francuski Atlantic: 2.5 kW (14300)
4. domaći Eldi (Niš): 3 kW (23950 din)
5. Vaillant: 2.5 kW (cena ?; ima veoma malo podataka o proizvodu)

U čemu je fora? Da li su ovi norveški radijatori zaista toliko efikasniji od domaćih, ili oni jednostavno u radu imaju kraće pauze od domaćih, pa mu sve to dođe na isto?

[Ovu poruku je menjao gojava dana 02.10.2010. u 12:49 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao gojava dana 03.10.2010. u 10:16 GMT+1]
[ ako Bog da @ 07.10.2010. 15:56 ] @
5. Vaillant 2,5 kw = 12.373,48 mpc iz cenovnika za septembar.

Imamo istu dilemu, a gotovo sam siguran da cu se odluciti za br.5 iskljucivo zbog cene.

Pozdrav.
[ tdjokic @ 07.10.2010. 16:14 ] @
3 kW zaobidji iz razloga koji nisu strogo u vezi sa temom - to je vec blizu maksimuma osiguraca i zice koji se normalno ugradjuju u stambene prostorije - osigurac 16 ampera, zica 2,5 mm2. A prostorije ti nisu nesto narocito velike, zagrejace i 2 kW na neku podnosljivu temperaturu, pogotovu za spavacu (14 m2). U dnevnoj moze da bude malo sveze, mozda za nju da uzmes 2,5 kW.

Mislim da regulacija ima veoma vaznu ulogu. Ako ti jedan radijator ide od +20 do +17, na +17 ces imati osecaj da ti je prilicno hladno. A ako neki drugi ide od +18 do + 18,5 mozda ce ti biti stalno prijatno a manje struje trosis. Imam univerzalni elektronski termostat, nezavisan od aparata, mogu u njega da ukljucim sta hocu, a on ima mogucnost regulacije 0,1 stepen C, "naucna fantastika" . Podesavam malo vecu razliku jer sa 0,1 hoce da treperi, ne moze da odluci da li je dovoljno toplo ili nije pa neprekidno pali i gasi prikljuceni aparat, a vec sa 0,2 stepena radi mirno a ni jedan mehanicki, niti losiji elektronski ne moze to da odradi. Losiji (obicniji) elektronski imaju cesto najmanje podesavanje 1 stepen, sto je vec prilicno. To imam na (prenosnim) klimama, ali leti vrsi posao.
[ gojava @ 07.10.2010. 17:56 ] @
U dnevnu sobu ću za početak da ubacim TA od 4.5 kW, pa ću da vidm kako će da bude.
Za spavaću sobu sam već naručio Vaillant 2 kW. Sutra stiže. Nisu imali od 1.5 kW.

Dosta sam tu razmišljao šta valja, a šta ne, i na kraju sam došao do zaključka da dobra izolacija prostora mnogo bolje štedi struju nego tamo neki super precizni elektronski termostati. U termostate se ne razumem uopšte, ali ako termostat ima osetljivost 1-1.5 C, onda je to po meni sasvim prihvatljivo. Nadam se da će ovaj koji je ugrađen u Vaillant biti u tim granicama. Ne verujem da bi Vaillant ugradio neku pijačnu igračku od termostata u konvektor na kom stoji njegovo ime.

@ako Bog da, hvala, ali već sam saznao cenu.

Ako nekog interesuju kompletni cenovnici firmi koje su pomenute u prvom postu na ovoj stranici, neka se izjasni, ispisaću ih.
[ Galenika @ 07.10.2010. 23:46 ] @
Matori samo TA peći u tvom slučaju zbog akomulacije po jeftinoj tarifi. Da je u pitanju jedna soba pa da ubaciš šta bilo za grejanje ( ne ulaze kvarcne peći i obične grejalice-duvalice ), ovako su ipak dve prostorije u pitanju tako da je TA u izolovanoj kući pravi izbor.
[ gojava @ 08.10.2010. 09:22 ] @
Zaboravi sam da pomenem i firmu iz Užica koja se zove Elektrotermija. Prave konvektore po izgledu slične onima koje prodaju Vaillant i Atlantic. Grejači su njihovi, radijator je valjda italijanski. Rade ih koliko znam po tehničkoj dokumentaciji koju su dobili od nemačke firme Tehnoterm, sa kojom imaju saradnju. Pominjem ih zbog toga što su njihovi konvektori najjeftiniji od svih ranije pomenutih. Vaillant je malo skuplji, a Atlantic, još malo preko toga (mada on ipak ima elektronski termostat). Eldi i norveški su već dosta skuplji (duplo).
[ dishi68 @ 08.10.2010. 21:15 ] @
Citat:
gojava: Zaboravi sam da pomenem i firmu iz Užica koja se zove Elektrotermija. Prave konvektore po izgledu slične onima koje prodaju Vaillant i Atlantic. Grejači su njihovi, radijator je valjda italijanski. Rade ih koliko znam po tehničkoj dokumentaciji koju su dobili od nemačke firme Tehnoterm, sa kojom imaju saradnju. Pominjem ih zbog toga što su njihovi konvektori najjeftiniji od svih ranije pomenutih. Vaillant je malo skuplji, a Atlantic, još malo preko toga (mada on ipak ima elektronski termostat). Eldi i norveški su već dosta skuplji (duplo).


Ima li neko slike ovih Elektrotermijinih konektora iznutra. A nije loše ako postoje i za ostale proizvode
[ leedija @ 09.10.2010. 11:49 ] @
Citala sam po raznim forumima za ovaj vid grejanja i jako sam se zainteresovala. Treba mi nesto sto ce biti najekonomicnije pri samom postavljanju, ali naravno i kasnije tokom zime u periodu grejanja. Radi se o kuci koja ima oko 60 kvadrata i koja ima dobru izolaciju i pvc prozore. Posetila sam i sajtove koji prodaju norveske radijatore, ali nije mi bas sve bilo jasno, pa vas zato molim za pomoc. Meni bi trebalo oko 5 radijatora, ali nisam bas dobro razumela da li svaki radijator radi kao jedinica za sebe nezavisno od ostalih u kuci, ili su ipak na neki nacin povezani, tako da je u celoj kuci uvek ista temperatura?
Neki clanovi su pominjali da mesecno sa ovom kvadraturom placaju oko 5000 dinara mesecno, sto i nije mnogo, ali nisam razumela koliko im rade radijatori? Da ne bude da rade samo par sati, pa da je zato toliki racun, ili da jos koriste neki drugi vid grejanja pored ovog? Da li je ta cena ustvari realna?
Rade po principu uvlacenja hladnog, i izbacivanja toplog vazduha, sto znaci kao neki vid grejalice?! Ispravite me ako gresim! Da li je ovo stvarno dovoljno da lepo zagreje prostorije tokom hladnih zimskih dana, ili cu morati da koristim jos nesto da malo dogrejem?
Unapred se svima zahvaljujem na odgovoru.
[ gojava @ 09.10.2010. 18:59 ] @
Iz aspekta grejanja, tavanska izolacija je važnija od izolacije zidova. Nisi napisala da li imaš tu izolaciju.

Tačno je da postoji mogućnost centralnog upravljanja konvektorima koji su raspoređeni po stanu. Taj centralni modul ima svoju cenu, ne znam koliku, ali mislim da onda treba promeniti i module na konvektorima da mogu da primaju bežične komande od centralne jedinice. Mislim da to nije neophodno. Sasvim je dovoljno da razlika temperatura u susednim prostorijama ne bude veća od 5-6 stepeni, pa da prostorije osetno ne gube toplotu jedne na račun drugih. Opet nisam siguran, ali trebalo bi da ovi originalni norveški konvektori imaju mogućnost međusobnog povezivanja u sistem, ali, sa druge strane, siguran sam da Elditerm konvektori to mogu.

Za potrošnju ne mogu ništa konkretno da kažem. Nemam iskustvo u tom smislu. Znam samo iz priča nekih ljudi. Ima veoma oprečnih stavova. Neki ni u ušuškanom stanu ne mogu da se ogreju na ove konvektore, dok drugi pričaju da im je u kući toplo da ne može boje da bude. Obično ne pominju o kojim je temperaturama reč, pa iz tog razloga sve prihvatam kao relativno. Verujem samo onima koji imaju bebu pa onda napišu kako su zadovoljni sa grejanjem.
[ leedija @ 10.10.2010. 14:23 ] @
Tavanska izolacija je takodje dobra. Ok je da radijatori rade nezavisno od ostalih, ali me opet brine da kad radijatori budu radili tokom celog dana, radice i po skupoj struji pa me to onda zbunjuje kako racun moze da bude tako mali? Koliko sati je ustvari tim ljudima ukljucen radijator za 5000 dinara mesecno?! Moram biti oprezna, da ne bude posle da se smrzavam zarad malog racuna, ili da mi bude prijatno u kuci a i da mi "gori pod nogama" od racuna.
[ gojava @ 10.10.2010. 15:28 ] @
Probaj sama da izrčunaš. Uzmi da u najgorem slučaju moraju da rade 80% vremena, pa izračunaj koliko ćeš kilovata da potrošiš, uračunaji i bar 400 kW ostale potrošnje, podeli tu potrošnju po zonama (cene imaš ne netu) pa ćeš da vidiš koliko max može da te košta. Račun uopšte nije težak.
[ sorax @ 11.10.2010. 11:18 ] @
Citat:
tdjokic: 3 kW zaobidji iz razloga koji nisu strogo u vezi sa temom - to je vec blizu maksimuma osiguraca i zice koji se normalno ugradjuju u stambene prostorije - osigurac 16 ampera, zica 2,5 mm2. A prostorije ti nisu nesto narocito velike, zagrejace i 2 kW na neku podnosljivu temperaturu, pogotovu za spavacu (14 m2). U dnevnoj moze da bude malo sveze, mozda za nju da uzmes 2,5 kW.

Mislim da regulacija ima veoma vaznu ulogu. Ako ti jedan radijator ide od +20 do +17, na +17 ces imati osecaj da ti je prilicno hladno. A ako neki drugi ide od +18 do + 18,5 mozda ce ti biti stalno prijatno a manje struje trosis. Imam univerzalni elektronski termostat, nezavisan od aparata, mogu u njega da ukljucim sta hocu, a on ima mogucnost regulacije 0,1 stepen C, "naucna fantastika" :-). Podesavam malo vecu razliku jer sa 0,1 hoce da treperi, ne moze da odluci da li je dovoljno toplo ili nije pa neprekidno pali i gasi prikljuceni aparat, a vec sa 0,2 stepena radi mirno a ni jedan mehanicki, niti losiji elektronski ne moze to da odradi. Losiji (obicniji) elektronski imaju cesto najmanje podesavanje 1 stepen, sto je vec prilicno. To imam na (prenosnim) klimama, ali leti vrsi posao.



Kakav ti je taj elektronski termostat? Moze neka slika? Gde moze da se nabavi? Cenim da ove jeftinije varijante norveskih radijatora, koje u sebi nemaju tako osetljiv termostat, mogu podjednako dobro da rade kao i ovi skuplji, ako bi koristili gore pomenuti termostat. Cini mi se da im je to i jedina prednost (mozda gresim)?
[ tdjokic @ 11.10.2010. 13:20 ] @
Citat:
sorax: Kakav ti je taj elektronski termostat? Moze neka slika? Gde moze da se nabavi?
To sam nabavio od Conrada. Imam stariji model, koji se vise ne vidi na njihovom sajtu. Novi model je verovatno po funkciji identican a oznaka mu je UT 200. Evo sajta sa njim http://www.conrad.de/ce/de/pro...;promotionareaSearchDetail=005

Kosta prilicno ali ako i novi radi kao ovaj moj onda se isplati. Ima jake kontakte pa se moze direktno ukljucivati jak potrosac do 16 ampera. Ne treba mu nikakva baterija, radi na svoju struju. Senzor ima prilicno dugacku zicu, oko 2 metra, tako da ga mozes postaviti na razlicitim polozajima, gde ti najvise odgovara.

Ako imas nekog da ti ga nabavi, OK. Ako nemas, nabavlja jedan covek iz Beograda, ali onda moras da platis jos i carinu i PDV, da sve bude legalno. Stize za oko mesec dana.

Svaka cast dobroj izolaciji kuce / stana, to jeste glavno, ali sam ubedjen da ako ti izolacija nije idealna onda ovakve spravice dosta pomazu, jer se i na nizoj temperaturi osecas prijatno, samo da ne skace svaki cas gore, dole. Mozes se i toplije obuci ako imas ravnomernu temperaturu a ne da svakih pet minuta skidas / oblacis dzemper. Meni termostati na uobicajenim grejalicama / kaloriferima nikako ne odgovaraju, uvek nesto dugo cekam - ili se kuvam dok cekam da iskljuci ili se mrznem dok razmislja da li je vreme da upali.
[ ako Bog da @ 12.10.2010. 16:55 ] @
Kod jedne firme konvektor Vaillant od 1kw kosta 8.200 din,
kod druge Atlantik od 1kw staje 9.200 din.

Ima li bitne razlike kod ova dva modela?

Hvala.
[ dishi68 @ 12.10.2010. 17:29 ] @
Niko da odgovori na pitanje da li ima fotografija unutrašnjosti ovih drugih konvektora.
[ gojava @ 13.10.2010. 07:52 ] @
Vaillant ima običan kapilarni termostat.

Atlantic, ako je model F17, onda ima običan termostat, a ako je F117, onda ima elektronski i to je kao bolja varijanta, mada nigde nema podataka koja mu je osetljivost.
[ tdjokic @ 13.10.2010. 10:17 ] @
Citat:
gojava: Vaillant ima običan kapilarni termostat.
Jesi li ti ovo licno video (fizicki, u prospektu,...) ili koristis uobicajenu rec, kao sto svi cesto radimo? Ovo pitam zato sto je u vecini meni znanih termostata za grejalice rec o BIMETALNIM termostatima, onima koji u sebi kao aktivni deo imaju komad lima fabricki sastavljenog od dva lima razlicitih koeficijenata sirenja na toploti, pa kad takav lim zagrevas on se krivi i tako pali / gasi neki uredjaj. Jednostavniji termostati, koji su najcesci i jeftiniji, imaju relativno mali komad takvog lima, recimo 3 - 4 cm, ravnog, oblikovanog kako je konstruktor odredio. Savrseniji, relativno retki, imaju prilicno dugacak takav lim, savijen u krug (spiralu), mozda ga ima 10-tak cm, i trebalo bi da su osetljiviji.

Ne razumem se dovoljno u kapilare, ali mislim da se oni vise koriste za rashladne uredjaje mada sam nedavno imao u rukama bojler sa kapilarnim termostatom a ima ga i u rernama. Imao sam i sobni termostat na slicnom principu, ne mogu da se setim kako se zvanicno zovu, ali on ima u sebi mali tanjiric, od oka precnik 3 cm, duplih zidova, pa je u njemu neki fluid i on se siri i skuplja i tako pali i gasi sta treba.

Citat:
Atlantic, ako je model F17, onda ima običan termostat, a ako je F117, onda ima elektronski i to je kao bolja varijanta, mada nigde nema podataka koja mu je osetljivost.
Gledao sam nesto vise na Conradu ponudu termostata. Za uobicajene namene se spominje osetljivost (histereza je tamo zovu) od 1,5 do 0,8 stepena, kako koji termostat. Na mojim klimama je podela po 1 stepen, ne mozes izmedju da podesis, a one imaju elektroniku.
[ gojava @ 13.10.2010. 10:26 ] @
Nisam video. Pozovi Vaillant pa ih pitaj. Meni je tip iz Termotehnike (Užice) rekao da njihovi konvektori imaju kapilarne termostate, pa sam ja, s obzirom na cenu uređaja, pretpostavio da to slučaj i kod Vaillant-a.
[ diniczoran79 @ 16.10.2010. 15:38 ] @
Gde mogu da se kupe atlantic konvektori?
Koji su bolji ATLANTIC ili NORVESKI BEHA radijatori?

http://www.bravus.rs/BEHA/index.html
[ tdjokic @ 16.10.2010. 17:05 ] @
Citat:
diniczoran79: Gde mogu da se kupe atlantic konvektori?
Koji su bolji ATLANTIC ili NORVESKI BEHA radijatori?

http://www.bravus.rs/BEHA/index.html
Izvinjavam se ako mi je promaklo, ali mi se cini da je na sajtu ovog proizvodjaca dato najvise slika i podataka od svega sto smo ovde imali prilike da vidimo. Recimo, za termostat kazu da je osetljivost 0,2 stepeni C, o cemu sam i ja govorio tu skoro. Dalje, pokazana je slika lamela i naglaseno da je temperatura radijatora uvek ispod 80 stepeni C, o cemu smo takodje jednom ranije imali nekakvu diskusiju. Tada sam naglasio da nisam strucnjak ali sam ubedjen da ce se covek prijatnije osecati ako mu isti prostor greje VELIKI grejac nize temperature nego MALI grejac visoke temperature i ovo je od prilike to.
[ HiTech Profile @ 16.10.2010. 22:43 ] @
Da i ja pitam nesto. Do sada sam imao dva mermerna radijatora (mermoterm) u kuci u dve prostorije. Planiram da kupim jos radijatora, pa me sada zanima da li da uzmem isto mermer ili za pormenu norveski ili nesto trece. Da kazem da nemam vecih zamerki na rad i grejanje mermera, portosnja i racun su prihvatljivi, ali mozda ima nesto bolje. Na TA peci se ne vrecam, o njima imam samo lose misljenje. Kuca je pristojno izolovana, sa gipsom, stiroporom, pvc. Citam ovde skoro svi hvale norveske, da li su bolji i od mermoterma?
[ rajkoplje @ 17.10.2010. 11:34 ] @
>



--
Rajko Pljevaljcic

--0016361e83022446fe0492cd9ae8
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-1
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

Nisu, ne nasedaj, mnogo su skuplji<br><br><div class="gmail_quote">2010/10/16 HiTech Profile <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:es-liste@es.verat.net">es-liste@es.verat.net</a>&gt;</span><br><blockquote class="gmail_quote" style="margin: 0pt 0pt 0pt 0.8ex; border-left: 1px solid rgb(204, 204, 204); padding-left: 1ex;">
Da i ja pitam nesto. Do sada sam imao dva mermerna radijatora (mermoterm) u kuci u dve prostorije. Planiram da kupim jos radijatora, pa me sada zanima da li da uzmem isto mermer ili za pormenu norveski ili nesto trece. Da kazem da nemam vecih zamerki na rad i grejanje mermera, portosnja i racun su prihvatljivi, ali mozda ima nesto bolje. Na TA peci se ne vrecam, o njima imam samo lose misljenje. Kuca je pristojno izolovana, sa gipsom, stiroporom, pvc. Citam ovde skoro svi hvale norveske, da li su bolji i od mermoterma?<br>
<font color="#888888">
<br>
--<br>
<a href="http://www.elitesecurity.org/p2718017" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p2718017</a><br>
<br>
Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/liste" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/liste</a><br>
<br>
Deaktivirajte rich-text formatiranje u svom mail klijentu ili webmailu kada odgovarate na poruku. Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:155458:8296ab859bc3a616f39d87d136cc64f5<br>
[ gojava @ 17.10.2010. 12:43 ] @
Nije taj mali grejač toliko mali, nego je samo manji.

Ja sam kupio Vaillant od 2 kW i za sada sam zadovoljan. Doduše, ni dnevne temperature nisu nešto niske, mada je ujutru bilo 4 stepena. Fino zagreje sobu. Držim termostat između 7 i 8 od mogućih 12. To je negde oko 21 stepen C. Sedim ceo dan u duksu i nije mi hladno. Ne osećam ni suv vazduh niti bilo šta slično. Kućište mu se ne zagreva nešto previše. To je relativno, jer ako je npr. u prostoriji veoma toplo i još konvektor radi, onda će i kućište da bude toplije nego što treba. Uglavnom, kad zagreva, kućište mu je mnogo hladnije nego TA peć od 4,5 kW kad je puna. TA peć ne smem ni da pipem sa prednje strane, a na ovaj konvektor slobodno mogu da spustim dlan i da tako držim neko vreme. Sa druge strane, očigledno je da mu termostat nije previše osetljiv. Pošto zagreje prostoriju, to je po ovom vremenu za nekih 15-ak minuta, prestane da greje i prođe dosta dugo vremena dok se ponovo ne aktivira. Za to vreme se oseti da je malo temperatura pala, ali bih to pre vezao za osećaj da više ne udišem topao vazduh, već da je on malo svežiji - prirodniji. Meni to ne smeta. Nisam merio (nema lampicu), ali mi se čini da se veoma retko uključuje i da kad se uključi ne dogreva dugo. Čini mi se da je dobar štediša. Kad greje, greje stvarno dobro. Lepo izgleda. Konvektor većih dimenzija (takvi su norveški) mi ne bi odgovarao.
[ bojank83 @ 20.10.2010. 20:07 ] @
Malo poredjenja nije na odmet, slike govore vise od reci

Atlantic - link1 / link2

Beha - link1 / link2

Valiant - link1 / link2

Eldi - nepotrebno al ajde link1

-----------------------------------------------------

MADE IN CHINA - link1 / link2 / link3 / link4 / link5


pa vi gledajte sta kupujete :)
[ diniczoran79 @ 23.10.2010. 18:18 ] @
bojank83 Koji od ova 4 je najkvalitetniji. Jer planiram da kupim jedan ali ne znam za koji da se odlucim.
[ gojava @ 24.10.2010. 09:24 ] @
Beha, mada je bojank83 ispustio da pomene najpoznatije norveške radijatore Rovex.
[ tdjokic @ 24.10.2010. 12:17 ] @
Malo po malo, naterao sam sebe da po ovim sajtovima pogledam regulaciju i ispada da se najvise koriste osetljivi elektronski termostati, 0,2 do 0,1 stepena C osetljivosti. Takodje se na mnogim mestima pise o povecanju povrsine preko koje toplota prelazi sa grejaca na aluminijumske lamele pa onda na vazduh, cime se postize niza temperatura povrsine grejalice i manje susenje vazduha.

Dobro je, osnovne tajne su otkrivene, sad jos kad bi znali koji su najkvalitetniji za sto manje para .
[ diniczoran79 @ 24.10.2010. 13:24 ] @
tdjokic kvalitetno a jeftino tesko ces da nadjes.
Ja sam proveravao cene za sve radijatore, posto mi treba jedan od 1kw. Kineze i ne planiram da gledam, ima neke kopije konvektora za 4-5 hiljade dinara.

BEHA 1kw - 16000 din
ROWEX 1kw - 16500 din
ATLANTIC 1kw - 9200 din

A mozete i sami da vidite:

http://www.bravus.rs/BEHA/Files/Cenovnik.pdf

http://www.rovex.co.rs/norvesk...ri/norveskiradijatoricena.html
[ bojank83 @ 25.10.2010. 08:18 ] @
Citat:
bojank83 Koji od ova 4 je najkvalitetniji. Jer planiram da kupim jedan ali ne znam za koji da se odlucim.


ja se grejem vec 7 godina na norveske radijatore koje prodaje rovex, serija je stara glamox 3001 ali sa DT termostatima :)


Citat:
Beha, mada je bojank83 ispustio da pomene najpoznatije norveške radijatore Rovex.


da, da rovex prodaje norveske radijatore od 2000 ili 2001 godine, dok bravus prodaje slicne radijatore od 2009 godine, a sve cene po modelu su im manje 500 din, malo cudno zar ne?


ps. nisam ih pomenuo jer nisam nasao slicne na kineskim sajtovima
[ gojava @ 25.10.2010. 08:24 ] @
Eldi od 1.2kW košta 16354 din. Eldi ima dobar termostat.
[ bojank83 @ 25.10.2010. 12:35 ] @
Citat:
Eldi od 1.2kW košta 16354 din. Eldi ima dobar termostat.


nigde nisam na sajtu nasao koja je preciznos i koja je histereza?

eldi izgleda kao da su ga pravila deca na opste tehnickom...ne moze da se poredi sa ostalim konkvektorima, pogotovu sa ovim novim modelima pojedinih proizvodjaca...

kad vec dajemo lepe pare za grejna tela, makar da su lepi na oko, da ne zauzimaju prostor i da dobro greju...

[ dishi68 @ 26.10.2010. 12:50 ] @
Ima i neki Tesy konvektori 1 kW negde preko 5.000 dinara.


Upravu si za Eldi term nije toliko lep na oko, Ustvari ovo bi trebalo biti projekat jednog regiona, a ne jednog privatnika.

Kod njih je veća površina koja greje, pa možda nije bilo moguće da budu elegantni ka Rovex. Treba ih uporediti, ali kako?
[ tdjokic @ 26.10.2010. 15:09 ] @
Citat:
dishi68: Ima i neki Tesy konvektori 1 kW negde preko 5.000 dinara
Ranije su postojali konvektori sa grejacima bez ikakvih dodataka, prosto jedna metalna tanka cev, kao olovka. Spolja lici na ove o kojima pricamo a unutra samo grejac, koji se vrlo greje (kad ga duze ne ukljucujes, na njemu se skupi prasina i kad ga opet ukljucis prasina gori i smrdi) i vrlo susi vazduh ali zato moze da bude dosta jeftiniji. Delimicno na cenu utice i vrsta termostata, obican je mnogo jeftiniji od elektronskog.
[ dishi68 @ 26.10.2010. 22:19 ] @
Citat:
tdjokic: Ranije su postojali konvektori sa grejacima bez ikakvih dodataka, prosto jedna metalna tanka cev, kao olovka. Spolja lici na ove o kojima pricamo a unutra samo grejac, koji se vrlo greje (kad ga duze ne ukljucujes, na njemu se skupi prasina i kad ga opet ukljucis prasina gori i smrdi) i vrlo susi vazduh ali zato moze da bude dosta jeftiniji. Delimicno na cenu utice i vrsta termostata, obican je mnogo jeftiniji od elektronskog.


Znam za te ali ovaj sam baš pogledao ispod i sličan je ovim sa X rebrima tj. grejačima u obliku slova X. Sigurno da kvalitet nije isti, kao i norveški radijatori, naročito pto se tiče termostata.
[ diniczoran79 @ 28.10.2010. 07:50 ] @
Narucio sam Rovex norveski radijator, u petak idem da ga preuzme i odma montiram.
Javicu vam kako funkcionise.
[ tdjokic @ 28.10.2010. 11:55 ] @
Citat:
diniczoran79: Narucio sam Rovex norveski radijator, u petak idem da ga preuzme i odma montiram.
Javicu vam kako funkcionise.
Koju si seriju narucio? Jer:

"Svi norveški radijatori imaju elektronske termostate. Na seriji GLAMOX moguće je birati termostate ET elektronski ili DT digitalni elektronski termostat."

Znaci, oba elektronska ali je prvi "sa tockicem" a drugi sa ekranom.
[ diniczoran79 @ 28.10.2010. 17:01 ] @
Sa tockicem
[ simke83 @ 29.10.2010. 10:40 ] @
Imam pitanje! Zivim u suterenu novije zgrade gde je izolacija navodno kvalitetno odradjena! Zena treba da mi se porodi za dvadesetak dana! Stan je povrsine 40 kvadrata! Malu sobicu cu grejati sa uljnim radijatorom! Mene zanima koje je najbolje resenje zagrejati preostalih 30 kvadrata dnevne sobe i trpezarije! Vidim da su jeftini ovi TESY konvertori al koliko bi mi to pomoglo! Hvala unapred na pomoci!
[ Java Beograd @ 29.10.2010. 11:44 ] @
@Simke
Kao prvo, čestitam, bićeš otac ! Nek je živo i zdravo. :)

Kao drugo, mislm da bi ti TA peć bila najbolje rešenje. Ako ne, onda, pod uslovom da je stvarno dobra izolacija, biće dovoljno grejno telo od oko 2.000 W. TESY je sasvim OK.
[ dishi68 @ 31.10.2010. 02:00 ] @
Citat:
Java Beograd: @Simke
Kao prvo, čestitam, bićeš otac ! Nek je živo i zdravo. :)

Kao drugo, mislm da bi ti TA peć bila najbolje rešenje. Ako ne, onda, pod uslovom da je stvarno dobra izolacija, biće dovoljno grejno telo od oko 2.000 W. TESY je sasvim OK.


Nikada TA. Razmislite malo, TA peć sagoreva prašinu na 900 0C. Norveški ili niški, mermoterm zagrevaju se najviše na 90 0C, podno ili zidno grejanje još na manjoj temperaturi 20-tak 0C.

Kakakav je Tesijev termostat?

http://www.tesy.com/en/product...anel_convectors/cn_02_100_mas/

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 31.10.2010. u 02:11 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 31.10.2010. u 02:17 GMT+1]
[ tdjokic @ 31.10.2010. 11:36 ] @
Uobicajeni marketinski pristup je da ako nesto nemas to ne naglasavas, pa samo kazes sta imas. Na relativno skromnom Tesy sajtu NIGDE se ne spominje ELEKTRONSKI termostat, svuda pise "podesivi" ili "sobni" i slicno. Da imaju elektronski, sigurno bi naglasili, a imajte u vidu da posebni elektronski kosta oko 40 eura.

Sa druge strane, i oni naglasavaju da imaju aluminijumski grejni element koji ne susi vazduh itd.: "The special aluminum heating element of the device prevents room air from drying and produce heating comfort." Dakle, ponovo se susrecemo sa tim pojmom oko koga smo vec nekoliko puta diskutovali. Ja licno imam slicno misljenje ali nemam neki precizan dokaz za to, niti teorisko znanje, samo znam da mi neke grejalice vise smetaju a neke manje (uz istu snagu, naravno) i obicno su ove koje vise smetaju male i usijane. To je sve sto znam da kazem o tome.

Gde se prodaju ove Tesy? Ja licno imam prilicno dobro iskustvo sa grejalicom tipa http://www.tesy.com/en/product...ctors/floor_convectors/mc_201/ koju sam kupio u Beogradu, ali je od nekog drugog proizvodjaca. To su grejalice sa liskunom, nesto izmedju pravih konvektora i obicnih grejalica. Grejni element je sastavljen od velike liskunske ploce i samog grejaca, pa je povrsina grejaca prilicno velika ali liskun je liskun, nekad se oseti miris u sobi, ko ce ga znati da li je to zdravo ili ne.
[ Java Beograd @ 01.11.2010. 08:23 ] @
Koja je prednost podešavanje temperature na desete delove celzijusovih stepeni ? WTF ? Mislim, šta, kao ti postaviš na 22.7 C ali nikako ne možeš da se ogreješ ako je samo 22 ?
Šta je sledeće ? Podešavanje na 100-te delove stepena ? 22,76 C ! Čemu to uopšte ?
[ tihi2 @ 01.11.2010. 08:34 ] @
Ako je pravi i osetljivi termostat onda podešavanje na desete delove ima jako mnogo smisla. Kada sam se grejao na gas tačno sam osetio kada će se uključiti jer mi je počelo biti hladnjikavo, a termostat ima razliku od upaljenog do ugašenog 0.8*C.
Sada imam merače koji održavaju +- 0.2*C tj pale se na 22.2, a gase na 22.6 i to je prava milina. Naravno da su podešeni na 22.4*C.
[ tdjokic @ 01.11.2010. 11:31 ] @
Citat:
Java Beograd: Koja je prednost podešavanje temperature na desete delove celzijusovih stepeni ? WTF ? Mislim, šta, kao ti postaviš na 22.7 C ali nikako ne možeš da se ogreješ ako je samo 22 ?
Šta je sledeće ? Podešavanje na 100-te delove stepena ? 22,76 C ! Čemu to uopšte ?
Postovani moderatoru, nije to WTF jer mnogi ljudi o tome pricaju, i amateri i strucnjaci. Grublji termostati imaju vecu razliku izmedju temperature na kojoj iskljucuju (grejace) i na kojoj ukljucuju, a osetljiviji imaju manju razliku. Ako se ne varam ta razlika se naziva histerezom. I onda osetljiviji ljudi (ili neka materija, ako se radi o nekom procesu) tu razliku osete ili kao previsoku ili kao suvise nisku temperaturu ako je histereza velika.

Ne valja da histereza bude ni previse niska, jer bi onda termostat ukljucivao i iskljucivao bezbroj puta u sekundi i pregoreo. Buduci da sam vlasnik elektronskog termostata kod koga se mogu nezavisno podesavati i temperatura ukljucenja i temperatura iskljucenja, a osetljivost je 0,1 stepen C, video sam, da kad namestim te dve temperature da budu razlicite samo 0,1, onda termostat samo klikce, jer temperatura varira od samog kretanja vazduha i slicno. Sa 0,2 stepena razlike imam sasvim normalno ponasanje termostata, recimo 20 sekudni greje, 20 ceka i slicno.

Desavaju se i razne anomalije. Ako je suvise hladno, grejalica ne moze da postigne zadatu temperaturu za iskljucenje i termostat se ne gasi i po nekoliko sati. Ili se desi da termostat iskljuci grejalicu a temperatura nastavi da raste (termostat je digitalni i stalo se vidi trenutna temperaturu na njegovom senzoru) zbog inercije grejalice ili prostorije i predmeta u njoj ili sto se napolju pojavilo sunce ili prestao vetar ili je pocelo leto itd.

Ima jos jedna stvar. Analogni (mehanicki) temostati hoce da oklevaju - razlika u temperaturi nastaje vrlo sporo i bimetal ne zna sta da radi - da li da pali ili da gasi i desavalo mi se, sa vise sobnih termostata, da pocnu da cvrce kontakti, "smelcuju", cega kod elektronskog ne moze da bude.

A ima jos jedna druga stvar: ukoliko je u prostoriji ravnomernija temperatura, ona moze biti i niza, jer se lakse primerno obuci, nego ako ti je svakih nekoliko minuta hladno / vruce, hladno / vruce itd.

I na kraju, ljudi su veoma razlicito osetljivi na temperaturu, u zavisnosti od stanja organizma, urodjenih osobina itd. Ja sam vec u godinama (68 ) i mnogo sam nikakav, pa kad ustanem od spavanja cesto mi je hladno i na +26 C a kad se stabilizujem, nakon nekoliko sati, bude mi vruce i na 20 C, pa sve zive grejace po kuci pogasim i otvorim prozore i vrata na terasu i sasvim mirno sedim na +18 C. Glupo, ali istinito.
[ bojank83 @ 03.11.2010. 09:46 ] @
Sto je veca preciznost i manja histereza to je bolje jer tada termostat reaguje za male promene temperature, kod najpoznatijih norveskih radijatora termostat je osetljiv 0.1 oC a regulacija 0,3oC, znaci na zadatih 21oC ukljucuje se na 20.9oC i iskljucuje na 21,2oC.

Koliko ce vremena raditi zavisi od spoljne i zadate temperature, ne moze 20 sekudi da radi pa toliko da ne radi, ako je napolju npr -5oC ili kao danas 15oC, vreme rada i ne rada se menja na osnovu toga. Prednost elektronskih temostata i jeste da su ne cujni i mogu da se pale i gase bezbroj puta.

Podesavanje temperature je ugodjaj, tj. veci komfor, a sama temperatura osecaj - kao sto gospodin djokic kaze nije svima isto na istoj temperaturi, neko na 22oC sedi u majci a neko u dzemperu - takodje kad je u oktobru 16oC svi nosimo zimske jakne, a u aprilu na istoj temperaturu smo u duksu, ima tu malo i psihologije :)

Konstrukcija grejaca je veoma bitna, za grejanje je najbitnije da se grejanje odvija na niskotemperaturi i na sto vecoj povrsini, zato je recimo podno grejanje najekonomicnije. Kod norveskih radijatora je specijalno konstruisan grejac (kao sace) i velike aktivne povrsine i niske temperature. To sto je aluminijum je dobro zbog njegove provodljivosti i brzog zagrevanja istog materijala.

Koliko sam uspeo da vidim tesy ima sledece duzine, 2500W - 95cm, 2000W - 77cm, 1500W - 62cm, 1000W - 55cm, 500W - 43cm znaci da bas i nema veliku aktivnu povrsinu.

Tesy ima losu konstrukciju i jos slabiju srazmeru 500W x 5 = 2500W, 43cm x 5 = 215cm sto nikako nije onih 95cm.

Svi mi znamo da recimo za 10kvm je potrebno 10 rebara za grejanje npr duzine 70-80cm, dok je za 20kvm potrebno 20 rebara i to je duzine npr 150cm - znaci veca snaga veca dimenzija i veoma je bitno da je srazmerno.

Pa zasto su uljani veliki potrosaci? jer nisu srazmerno pravljeni, vec je nabijena snaga, znaci KONSTRUKCIJA je VEOMA bitna.

[ Java Beograd @ 03.11.2010. 10:39 ] @
Citat:
bojank83: Pa zasto su uljani veliki potrosaci? jer nisu srazmerno pravljeni, vec je nabijena snaga, znaci KONSTRUKCIJA je VEOMA bitna.

Opet, po ko zna koji put - pogrešno !

Nije radijator potrošač već je prostorija potrošač. Za zagrevanje hladne, neizolovane prostorije potrebno je više energije. Ta energija se mora predati prostoriji, kroz ovakvo ili onakvo grejno telo. U zavisnosti od tipa grejnog tela, prostorija se može zagrejati brže ili sporije, na tačno zadatu temperaturu ili više / manje.

Ali, jasno je da će ukupno potrošena energija, za zagrevanje prostorije na istu temperaturu biti ista bez obzira koje grejno telo se koristi.


Sa druge strane tačno je da su kineski uljni radijatori loše konstruisani. Po svojoj konstrukciji nisu u stanju da prostoriji pruže svih 2000 W koliko najčešće imaju instalirane snage. Zato se redovno dešava da umesto da ih termostat za temperaturu prostorije uključuje/isključuje, isključuje ih sigurnosti termostat, da bi zaštitio od pregrevanja. Ali, to nikako ne može da utiče na ukupnu potrošnju energije.
[ dishi68 @ 03.11.2010. 11:09 ] @
Citat:
Java BeogradOpet, po ko zna koji put - pogrešno ! [/b
Ali, jasno je da će ukupno potrošena energija, za zagrevanje prostorije na istu temperaturu biti ista bez obzira koje grejno telo se koristi.

Sa druge strane tačno je da su kineski uljni radijatori loše konstruisani. Po svojoj konstrukciji nisu u stanju da prostoriji pruže svih 2000 W koliko najčešće imaju instalirane snage. Zato se redovno dešava da umesto da ih termostat za temperaturu prostorije uključuje/isključuje, isključuje ih sigurnosti termostat, da bi zaštitio od pregrevanja. Ali, to nikako ne može da utiče na ukupnu potrošnju energije.


U istom postu imaš dve suprotne tvrdnje. Ali stoji da konstrukcija veoma bitna. Kada ukapirate u kom delu konstrukcije se razlikuju uljni radijatori od konvektora
doćićete do zaključka, da se sa istom količinom energije može kvalitetnije zagrejati i veća zapremina prostorije koja se greje. stvar je u tome da neka grejna tela greju efikasnije prostor od drugih. pogledajte samo razliku između kvarcne grejalice i uljnog radijatora, da ne pominjem norveški radijator. ili bacite pogled na kvalitet grejanja sa onim malim pećima sa kaljevima u čijem središtu je spiralni grejač iz termo peći.

Citat:
bojank83:

Konstrukcija grejaca je veoma bitna, za grejanje je najbitnije da se grejanje odvija na niskotemperaturi i na sto vecoj povrsini, zato je recimo podno grejanje najekonomicnije. Kod norveskih radijatora je specijalno konstruisan grejac (kao sace) i velike aktivne povrsine i niske temperature. To sto je aluminijum je dobro zbog njegove provodljivosti i brzog zagrevanja istog materijala.

Koliko sam uspeo da vidim tesy ima sledece duzine, 2500W - 95cm, 2000W - 77cm, 1500W - 62cm, 1000W - 55cm, 500W - 43cm znaci da bas i nema veliku aktivnu povrsinu.


Pa zasto su uljani veliki potrosaci? jer nisu srazmerno pravljeni, vec je nabijena snaga, znaci KONSTRUKCIJA je VEOMA bitna.


slažem se sa bojank83 da je konstrukcija vema bitna. Oni koji ne veruju mogu da nađu nekoga ko ima Elditerm ili norveški radijator, pa neka ih pitaju za iskustva.
[ Java Beograd @ 03.11.2010. 11:19 ] @
Aha, dobro. A gde onda nestane ona energija koju je uljni radijator potrošio iz električne mreže ? Pojede maca ?

Verovao ili ne, sa energijom je jako jednostavno ! Ne možeš je stvoriti, ne možeš je izgubiti. A kad su u pitanju električna grejna tela, tu je još jednostavnije: koliko energije izvučeš iz električne mreže, toliko toplotne energije možeš da predaš prostoriji. Sve drugačije tvrdnje, na primer da sa manje potrošene električne energije možeš dobiti više toplotne energije su čisto šarlatanstvo.

Naravno, ne sporim da su norveški radijatori lepši od kineskih uljanih, i da mogu da uštede energiju tako što ne dozvoljavaju zagrevanje prostorije preko željene temperature.

I još jednom (nije mi teško da ponovim 100 puta): jedina ušteda se dobija toplotnom izolacijom prostorije a ne zamenom jednog električnog grejnog tela drugim.
[ dishi68 @ 03.11.2010. 11:36 ] @
Citat:
Java Beograd: Aha, dobro. A gde onda nestane ona energija koju je uljni radijator potrošio iz električne mreže ? Pojede maca ?

Verovao ili ne, sa energijom je jako jednostavno ! Ne možeš je stvoriti, ne možeš je izgubiti. A kad su u pitanju električna grejna tela, tu je još jednostavnije: koliko energije izvučeš iz električne mreže, toliko toplotne energije možeš da predaš prostoriji. Sve drugačije tvrdnje, na primer da sa manje potrošene električne energije možeš dobiti više toplotne energije su čisto šarlatanstvo.

Naravno, ne sporim da su norveški radijatori lepši od kineskih uljanih, i da mogu da uštede energiju tako što ne dozvoljavaju zagrevanje prostorije preko željene temperature.

I još jednom (nije mi teško da ponovim 100 puta): jedina ušteda se dobija toplotnom izolacijom prostorije a ne zamenom jednog električnog grejnog tela drugim.


Mace ne jedu el. energiju.

a nerazumem kako ne shvataš pojam efikasnosti. Sa kvarcnom el. radijatorom ti je toplo samo na 1,5-2 m, da bi se ogrejao na večoj udaljenostimora da prođe dosta vremena. Dok je sa norveškim tj. sa Niškim radijatorima sasvim drugačije

Očigledno da nikada nisi bio u prostorijama gde se greje norveškim radijatorima.

Znam da se energija ne može ni iz čega stvoriti, ali se može efikasnije iskoristiti. Čemu onda npr. razvoj motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Zašto je BMW motor najefiksaniji?

Efikasnost, koeficijent iskorišćenosti tebi ništa ne znače.
[ kalimero 011 @ 03.11.2010. 11:47 ] @
^
Citat:
Efikasnost, koeficijent iskorišćenosti tebi ništa ne znače.

Efikasnost tj. koeficijent iskorišćenosti SVIH grejnih tela na struju sa otpornim grejačem, uključujući i ''norveške'' radijatore je isti. I @Java Beograd je u pravu iako ne mogu da verujem da ovo mora stalno da se ponavlja - SVA grejna tela na struju sa otpornim grejačem podjednako dobro/loše će zagrejati istu prostoriju i ušteda (veoma mala) se može postići samo preciznim termostatima, tako što temperatura osciluje oko željene sa manjom amplitudom. Ova ušteda je toliko mala da je praktično zanemarljiva, pogotovu kad se u računicu uključe i TA peći koje troše jeftiniju struju.
[ tdjokic @ 03.11.2010. 12:35 ] @
Mozda usteda nije velika ali je velika razlika u komforu. Sa jednom grejalicom me peku oci, susi mi se nos, u grlu mi valjda pucaju kapilari, sta li, pa se gusim, a sa drugom je prijatnije, lakse se dise, a to je veoma vazno.

Nazalost, nista nema dzabe. Grejalice sa hladnijom povrsinom nuzno moraju biti mnogo vece od recimo maleckog kalorifera, zauzimaju vise mesta, teze su, skuplje itd.
[ bojank83 @ 03.11.2010. 12:45 ] @
APSOLUTNO JE TACNO da je prvi osnov grejanja - sto je moguce bolja termicka izolacija prostora (smanjenjem gubitaka smanjuje se potrosnja energije potrebne za grejanje)

ALI nije tacno da sva grejna tela isto nadohnadju gubitke prostora.

Uljani imaju problem konstrukcije i to je 100% tacno, takodje skoro sva grejna tela imaju posrednike, elektricna energija - struja/ preko grejaca u toplotu/ grejanje posrednika - ulje / krajnji efekat grejanje emisijom samog posrednika.

Sto se tice komentara "koliko energije izvučeš iz električne mreže, toliko toplotne energije možeš da predaš prostoriji"

Uzmes uljani 2kW, norveski 2kW, ringlu 2kW, fen 2kW, peglu 2kW, kalorifer 2kW svi pomenuti uredjaji emituju toplotnu energiju potrosnjom elektricne energije.
Da li ce svi pomenutu uredjaji potrositi isto za grejanje istog prostora? Koliko ce koji uredjaj vremena raditi da postigne ugodnu temperaturu (22oC) u prostoru kad je napolju 0oC i koliku zapreminu uredjaji mogu grejati?

E upravo u tome se razlikuju svi potrosaci tj. grejna tela.
[ bojank83 @ 03.11.2010. 13:08 ] @
Citat:
kalimero 011: ^

Efikasnost tj. koeficijent iskorišćenosti SVIH grejnih tela na struju sa otpornim grejačem, uključujući i ''norveške'' radijatore je isti. I @Java Beograd je u pravu iako ne mogu da verujem da ovo mora stalno da se ponavlja - SVA grejna tela na struju sa otpornim grejačem podjednako dobro/loše će zagrejati istu prostoriju i ušteda (veoma mala) se može postići samo preciznim termostatima, tako što temperatura osciluje oko željene sa manjom amplitudom. Ova ušteda je toliko mala da je praktično zanemarljiva, pogotovu kad se u računicu uključe i TA peći koje troše jeftiniju struju.


Energetska efikasnost nema veze sa stedjom energije, stednje energije uvek podrazumeva odricanje.
Imate sijalicu 75W, ugasite je, sedite u mraku i tako stedite elektricnu energiju, kupite energetski efikasnu sijalicu (koja je 10x skuplja) od 15W, sedite u osvetljenom, znaci komfor isti ali manje energije trosite - to je energetska efikasnost.

Energetsku efikasnost je upotreba manje količine energije za grejanje iste zapremine sa potpuno istim komforom.

Da se stvori 1kWh enegije je potrebno 4kg uglja iz basena Kolubare, TA pec nije stedisa elektricne energije, jer trosite puno kWh mesecno samo ih placate "4x jeftinije", ja tu ne vidim ustedu?

Komsija potrosi 3000kWh mesecno ali ih plati 4x jeftinije, jer ima TA pec. JA potrosim 1500kWh mesecno i skupih i jeftinih, JA sam se grejao EFIKASNO, JA sam USTEDEO veliki broj kWh i jedno 6t uglja, JA sam sacuvao EKOSISTEM jer je zbog mene manje kilovata stvoreno u TE obrenovac i samim tim sam smanjio emitovanje stetnih gasova.
[ Java Beograd @ 03.11.2010. 14:05 ] @
STEPEN KORISNOG DEJSTVA (ili, kako je neko napisao koeficijent iskoriščenosti.)

Označava se slovom grčkog alfabeta eta. Eta može biti od 0 do 1. Kod skoro svih mašina, osim korisnog rada, javljaju se gubici. Gubici su toplotni, zato što se pri svakom korisnom radu oslobađa suvišna i nepotrebna toplota. Primeri:

- Obična sijalica sa užarenom niti: korisno - svetlost, gubici - toplota. Stepen korisnog dejstva manji od 0.2
- Štedljiva sijalica: korisno - svetlost, gubici - toplota. Stepen korisnog dejstva znatno bolji, preko 0.8
- Elektromotor: korisno - obrtaji, gubici - toplota. Stepen korisnog dejstva zavisi od tipa elektromotora
- Procesor u računaru: korisno - ('bem li ga šta je), gubici - toplota (takozvana disipacija). Toplota se preko hladnjaka izbacuje u prostoriju
- Motor sa unutrašnjim sagorevanjem: korisno - obrtaji, gubici - toplota. Stepen korisnog dejstva oko 0.23
- Električno grejno telo: korisno - toplota, gubici - toplota. Očigledno, gubitaka nema, jer i toplota koja se javlja na utikaču, kablovima i slično na neki način ide u prostoriju i greje je. Dakle, stepen korisnog dejstva je 1. Nema gubitaka. Sva električna energija se pretvori u toplotnu i preda vazduhu u prostoriji.


- Poenta je ne dozvoliti da se tako dobijena toplotna energija izmigolji kroz hladne zidove, prozore, podove i plafone.
- Tačno je da TA peć nije nikakav štediša električne energije. Ali jeste štediša para kojima se plaća račun za električnu energiju. Malo li je ?
- Klima uređaji i inverteri ne spadaju u električna grejna tela, već u toplotne pumpe. Njihovim koriščenjem se dobija više toplotne energije nego što se potroši električne, zato što toplotu uzimaju iz spoljne sredine i prenose je ("pumpaju je") u unutrašnjost kuće / stana.

[ kalimero 011 @ 03.11.2010. 14:27 ] @
@bojank83
Citat:
Komsija potrosi 3000kWh mesecno ali ih plati 4x jeftinije, jer ima TA pec. JA potrosim 1500kWh mesecno i skupih i jeftinih, JA sam se grejao EFIKASNO, JA sam USTEDEO veliki broj kWh i jedno 6t uglja, JA sam sacuvao EKOSISTEM jer je zbog mene manje kilovata stvoreno u TE obrenovac i samim tim sam smanjio emitovanje stetnih gasova.

Ne baš. ;) Šta misliš zbog čega je struja danju skuplja 4 puta? Pitaj nekog u EPS-u odakle potiču kilovati koji se troše noću, a možeš i da li više vole da im se potrošači greju na TA peći (i troše struju noću) ili da upale ''norveški''/kalorifer/ringlu ;) u doba vršnog opterećenja.
[ Java Beograd @ 03.11.2010. 14:27 ] @
Citat:
bojank83: Uzmes uljani 2kW, norveski 2kW, ringlu 2kW, fen 2kW, peglu 2kW, kalorifer 2kW svi pomenuti uredjaji emituju toplotnu energiju potrosnjom elektricne energije.
Da li ce svi pomenutu uredjaji potrositi isto za grejanje istog prostora?
Hoće.

Citat:
bojank83: Koliko ce koji uredjaj vremena raditi da postigne ugodnu temperaturu (22oC) u prostoru kad je napolju 0oC
Neki brže, neki sporije, neki nikad. Na primer, pegla ima jako malu površinu, i kad se oslobodi 2.000 W na tako maloj površini, ona će se pregrejati, i isključiće se. Proći će puno vremena dok sigurnosni termostat ne uključi ponovo grejače na pegli. Tako, umesto da rade sve vreme, grejači u pegli će biti uključeni tek oko 10% vremena. I za to vreme, ako si baš rešio da se greješ na peglu, prostorija će se zagrejati tek 10%, ali će i biti utrošeno samo 10% električne energije.

Citat:
bojank83:E upravo u tome se razlikuju svi potrosaci tj. grejna tela.
Naravno da se grejna tela razlikuju. Neka su napravljena da efikasno predaju toplotu vazduhu u prostoriji (imaju veliku površinu), a druga imaju malu površinu pa time koncentrišu toplotu i lošije je predaju prostoriji. Ova prva grejna tela, zato što efikasno predaju toplotu sredini mogu brzo da zagreju prostoriju i mogu neprekidno da rade. I pri tome će, naravno, neprekidno da troše električnu energiju. Ali opet, i u svakom slučaju, uvek, ukupno emitovana toplota prostoriji odgovara ukupno utrošenoj električnoj energiji.
[ diniczoran79 @ 03.11.2010. 14:36 ] @
Aaauuu ala ste ga vi zakomplikovali.

Ja sam prosle nedelje kupio norveski radijator Rovex od 1kw, jer mi treba samo za dogrevanje i jos uvek nisam imao potrebe da ga isprobam.

Šta vi mislite dali sam pogresio sa ovom kupovinom ili ne?
[ Java Beograd @ 03.11.2010. 15:01 ] @
@diniczoran79

Nisi.
[ tdjokic @ 03.11.2010. 15:28 ] @
Citat:
diniczoran79:  Ja sam prosle nedelje kupio norveski radijator Rovex od 1kw, jer mi treba samo za dogrevanje i jos uvek nisam imao potrebe da ga isprobam.
Jesi li ga montirao na zid ili si mu mozda dokupio nogice za na pod? Mene bas te nogice zanimaju za neku hipoteticku buducu kupovinu.
[ dishi68 @ 03.11.2010. 16:39 ] @
Citat:
kalimero 011: ^

Efikasnost tj. koeficijent iskorišćenosti SVIH grejnih tela na struju sa otpornim grejačem, uključujući i ''norveške'' radijatore je isti. I @Java Beograd je u pravu iako ne mogu da verujem da ovo mora stalno da se ponavlja - SVA grejna tela na struju sa otpornim grejačem podjednako dobro/loše će zagrejati istu prostoriju i ušteda (veoma mala) se može postići samo preciznim termostatima, tako što temperatura osciluje oko željene sa manjom amplitudom. Ova ušteda je toliko mala da je praktično zanemarljiva, pogotovu kad se u računicu uključe i TA peći koje troše jeftiniju struju.


Da se razumemo. Upoređujemo različita grejna tela u istim uslovima izolacije. Merilo treba da bude količina novca kojom plaćamo grejanje za mesec dana. I kad sve podvučem mora de je Elditerm magični radijator, pa ja plaćam manje nego sa drugim el. grejnim telom. Ne verujete, kupite Elditerm konvektor. Plaćam manje nego ADSL (samo grejanje, ne celokpna el. energija).


Elektično grejno telo ne čini samo grejač i prekidač. Čemu onda višedecenijski rad generacija inžinjera, ako poso zavržava i običan spiralni grejač obavijen kaljevima. Zašto se ne grejete i dalje na taj način? Ne sviđa vam se da vas štipa izgorela prašina za nos, ali to je identično norveškim radijatorima. Ugrejete sa samo ako stojite bluzu takve grejalice. Kod Norveškog radijatora toga nema. svugde je toplo. Kako? Još niko od psetioca teme nije odgovorio na ovo pitanje. a ja čak i nisam nešto tehnički obrazovan, pa kapiram.


"Grejač je napravljen od perforiranih aluminijumskih lamela. Specijalno projektovani oblik grejača omogućava veću grejnu površinu i usmeravanje toplotne energije u željenom smeru. To je ujedno i razlog zašto je prosečna radna temperatura BEHA grejača jedna od najnižih temperatura grejača na tržištu. Kritična temperatura izgaranja prašine iznosi 225ºC. Temperatura grejača je stabilna na oko 90ºC. Tako i temperatura površine radijatora nikada nije viša od propisanih 80ºC. Niskotemperaturna tehnologija sprečava prekomerno sušenje vazduha u prostoriji i izgaranje prašine, što je naročito značajno za osobe sa alergijama i sličnim zdravstvenim problemima. Grejači su pričvršćeni na kućište radijatora posebnim "plivajućim" nosačima koji sprečavaju neželjene šumove grejača prilikom zagrevanja i hlađenja (to je jedinstveno rešenje radijatora BEHA). Dodatno, poleđina BEHA radijatora premazana je posebnim premazom koji sprečava nepotreban prelaz temperature na zid iza radijatora."




[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 03.11.2010. u 18:38 GMT+1]
[ tihi2 @ 03.11.2010. 17:45 ] @
Vrlo jednostavno:
Manja temperatura grejnog tela x veća površina = veća temperatura grejnog tela x manja površina
Energija je jednaka i potiče iz utičnice. Korisna energija kod grejača je 96% (svih pa i tih u svakoj magičnoj ploči).
Prijatnije je što je temperatura grejnog tela bliža temperaturi prostora.
Potrošena energija je ista bez obzira čime se grejemo.
Platićemo onoliko koliko to košta, zavisno od energenta koji smo izabrali.
Kada ugasimo grejanje onda najviše štedimo? I onda nam je efikasnost najveća? Ne bih rekao.
Elektrodistribucija je vrlo srećna što ima savesne potrošače koji neće da koriste nižu tarifu jer na njih ozbiljno računa da pomognu u ovom teškom periodu.
Treba zaista biti patriota i plaćati kwh struje 4 puta skuplje. To treba javno pohvaliti.
[ kalimero 011 @ 03.11.2010. 19:33 ] @
@dishi68
Citat:
kad sve podvučem mora de je Elditerm magični radijator, pa ja plaćam manje nego sa drugim el. grejnim telom.

Da bude potpuno jasno, ti tvrdiš da sa ovim radijatorom pod istim uslovima (ista spoljna temperatura, ista prostorija koja se greje, ista postignuta temperatura prostorije, isti termometar ;) potrošiš značajno manje struje nego sa drugim grejačem?
[ diniczoran79 @ 03.11.2010. 20:13 ] @
Citat:
tdjokic: Jesi li ga montirao na zid ili si mu mozda dokupio nogice za na pod? Mene bas te nogice zanimaju za neku hipoteticku buducu kupovinu.


Ja sam montirao na zid.
A nogice za na pod se kupuju posebno i kostaju 2000din.
Nevrede toliko jer mogu da se naprave za manje para.

http://www.rovex.co.rs/norvesk...e/podni-nosac-radijatora01.jpg
[ dishi68 @ 03.11.2010. 20:54 ] @
Citat:
kalimero 011: @dishi68

Da bude potpuno jasno, ti tvrdiš da sa ovim radijatorom pod istim uslovima (ista spoljna temperatura, ista prostorija koja se greje, ista postignuta temperatura prostorije, isti termometar ;) potrošiš značajno manje struje nego sa drugim grejačem?


Ja vozim BMW, a ti? Mislim grejem se ekonomično.

I da, energija ni iz čega se ne može stvoriti, to znam.

Značajno manje kWh u odnosu na TA peć, uljne radijatore ... Po prošlogodišnjoem odnosu između meseca koji je prethodio grejnoj sezoni i meseca sa najmanjom prosečnom dnevnom temperaturom, razlika u ceni je malo više od 1000 dinara, za to vreme ADSL bez PDV košta 1400 dinara.



Ovo samo nosi trgovački naziv Norveški radijator, inače tačnije je konvektor. Ako se malo bolje pogleda uoči će se glavna konstrukcijska razlika izme radijatora i konvektora koja između ostalog omogućava efikasnije grejanje.

Pasivni hladnjaci u vašim računarima ili akustičnim pojačalima nemaju slučajno rebrastu površinu nego radi ... hlađenja.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 03.11.2010. u 22:17 GMT+1]
[ kalimero 011 @ 03.11.2010. 21:07 ] @
^
Citat:
Ja vozim BMW, a ti?

Šta bi ovo trebalo da znači?
Citat:
Značajno manje kWh u odnosu na TA peć, uljne radijatore ... Po prošlogodišnjoem odnosu između meseca koji je prethodio grejnoj sezoni i meseca sa najmanjom prosečnom dnevnom temperaturom, razlika u ceni je malo više od 1000 dinara

Nisi odgovorio na moje pitanje.
[ dishi68 @ 03.11.2010. 21:25 ] @
Dopunio sam post.

Odgovor je da.
Stvar je u konstrukciji. Grejači mogu da budu istovetni, s tim što će jedan biti uronjen u ulje drugi uglavljen mešu šamotne cigle ili kaljeve i teći opklopljen rebrastim aluminijumom. I to nije sve još su potrebni savršeni termostat i oklop koji između ostalog poboljšava cirkulaciju vazduha u prostoriji.



[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 04.11.2010. u 03:14 GMT+1]
[ kalimero 011 @ 03.11.2010. 21:29 ] @
@dishi68
Nekad davno, dok sam se kačio na 2400bps po BBS-ovima, uglavnom nije bilo moguće naknadno menjati svoje poruke, a kasnije je to omogućeno, ali se smatralo nepristojnim, pogotovu ako neko odgovori u međuvremenu... Elem, opet nisi odgovorio na moje pitanje, a što se BMW-a tiče, ako je (po tvom naknadnom objašnjenju) grejanje na konvektor vožnja BMW-a (u smislu uštede), biće da ja vozim auto na vodu...
U međuvremenu si dodao novi post. Ako se tvoj odgovor ''Da'' odnosi na ono što sam te pitao, puno sreće u daljem reklamiranju Elditerma...
[ dishi68 @ 04.11.2010. 02:13 ] @
Citat:
kalimero 011: @dishi68
Nekad davno, dok sam se kačio na 2400bps po BBS-ovima, uglavnom nije bilo moguće naknadno menjati svoje poruke, a kasnije je to omogućeno, ali se smatralo nepristojnim, pogotovu ako neko odgovori u međuvremenu... Elem, opet nisi odgovorio na moje pitanje, a što se BMW-a tiče, ako je (po tvom naknadnom objašnjenju) grejanje na konvektor vožnja BMW-a (u smislu uštede), biće da ja vozim auto na vodu...
U međuvremenu si dodao novi post. Ako se tvoj odgovor ''Da'' odnosi na ono što sam te pitao, puno sreće u daljem reklamiranju Elditerma...


Nisam imao nameru da budem nepristojan.




U proračunima niste uzeli u obzir efikasnost emitovanja toplote iz grejnog tela koje je obavijeno uljem, šamotom, aluminijumom

[ Java Beograd @ 04.11.2010. 06:46 ] @
Citat:
dishi68: U proračunima niste uzeli u obzir efikasnost emitovanja toplote iz grejnog tela koje je obavijeno uljem, šamotom, aluminijumom

Opet ti sa efikasnošću ! To ima veze samo sa brzinom odavanja toplote. Ali ne i na ukupni energetsi bilans.

I još jednom: norveški radijatori su lepi, funkiconalni, zgodno se kače na zid, imaju dobre i precizne termostate, dobre izmenjivače toplote. Sve u svemu - odlično grejno telo. Ali nisu štediše električne energije.

I oko mnogopominjanog BMW-a. Jeste, BMW je udoban, komforan, snažan, brz, sa velikim ubrzanjem. Ali, znaš li koliko benzina proguta kad ga "nagariš" do daske i dostigneš 100 km/h za 8 sekundi ? E, isto tako i norveški radijator.
[ tihi2 @ 04.11.2010. 07:55 ] @
Alo ljudi, ne vredi ovako.
Treba negde prvo pročitati šta znači reč "efikasnist" pa je onda upotrebljavati.
Java, nećeš ubediti čoveka da nije u pravu u ovom veku. Odustani na vreme, čuvaj živce.
Njihova namena je jasna i dobro to rade: povremeno grejanje u prelaznom periodu kada je potrebno malo energije i jeftinije je od paljenja celog sistema zbog jedne ili dve prostorije. Kao osnovno i jedino grejanje je čista finansijska propast.
Ko bude ovo sve čitao bez predrasuda i sa ukjučenom zdravom logikom, lako će zaključiti gde je istina. Kad nema uključene logike, nema ni smislenog razgovora. Sve mislim da je nekom dosadno pa se malo zeki...
Uostalom, kada bi svi isto mislili i kada bi ljudi isto znali, kome bi se prodavali ti norveški, Elditermovi i ostali fantastični radijatori toga tipa?
[ bojank83 @ 04.11.2010. 08:08 ] @
Citat:
I oko mnogopominjanog BMW-a. Jeste, BMW je udoban, komforan, snažan, brz, sa velikim ubrzanjem. Ali, znaš li koliko benzina proguta kad ga "nagariš" do daske i dostigneš 100 km/h za 8 sekundi ? E, isto tako i norveški radijator.


Ne ne gresis nije on BMW vec MERCEDES u grejanju.

Citat:
Ovo samo nosi trgovački naziv Norveški radijator, inače tačnije je konvektor. Ako se malo bolje pogleda uoči će se glavna konstrukcijska razlika izme radijatora i konvektora koja između ostalog omogućava efikasnije grejanje.


Da li je neko rekao suprotorno? Pa i stare svedske ploce su konvektori ali ih svi zovemo svedske ploce.

Citat:
I još jednom: norveški radijatori su lepi, funkiconalni, zgodno se kače na zid, imaju dobre i precizne termostate, dobre izmenjivače toplote. Sve u svemu - odlično grejno telo. Ali nisu štediše električne energije.


A sta je po tebi stedisa eletricne energije?


--------------
p.s. u nedelju cu iskenirati sve racune od prosle zime i letnji racun da bi moglo da se vidi koliko tacno kosta grejanje, poslacu i slike kuce i povrsinu koju grejem norveskim radijatorima, da vidite da je ekonomicnije i od centralnog grejanja


[ dishi68 @ 04.11.2010. 08:45 ] @
Sinoć posle pisanja posta sam ukapirao zašto se ne razumemo. da bi za zagrejali prostoriju na neku zadatu temperaturu, slažem se sa Javom da je Norveši radijator eventualno za malu razliku u prednosti nad drugim el. grejnom telima tipa panelni, uljni radijatori itd. Njegova efikasnost je u režimu rada održavanja zadate temperature, naravno uz sve druge navedene prednosti.

Ovako nigde nećemo stići, vi na pitanje odgovarate pitanjem, pritom ne odgovarate na već postavljena pitanja. Igramo se gluvih telefona.

Za početak kažite mi koja je osnovna razlika između uljnih radijatora i Norveških radijatora, osim što su grejači u različitim sredinama?
[ Java Beograd @ 04.11.2010. 09:07 ] @
Dobro, ajde da probam da prekinem gluve telefone. Dakle, nema pitanja u ovom mom postu.

@bojank83 A sta je po tebi stedisa eletricne energije?
- Štediša električne energije (utrošenu na grejanje) je toplotna izolacija zidova (tavana, poda) i kvalitetna savremena stolarija.
- Umanjivač računa za električnu energiju je TA peć (ali ne i štediša eletricne energije)
- Štediša električne energije može biti inverter (klima uređaj) tj. toplotna pumpa koja radi na skroz drugačijem principu od običnih elektro grejača.


@dishi68 Za početak kažite mi koja je osnovna razlika između uljnih radijatora i Norveških radijatora, osim što su grejači u različitim sredinama?

- lepši izgled
- knogo kvalitetniji termostat
- mogućnost montaže na zid
- drugačiji princip razmene toplote između grejača i vazduha
- reklamna kampanja, podrška potrošačima, servis - sve to na visokom nivou

[ dishi68 @ 05.11.2010. 00:21 ] @
Citat:
Java Beograd: Dobro, ajde da probam da prekinem gluve telefone. Dakle, nema pitanja u ovom mom postu.

@bojank83 A sta je po tebi stedisa eletricne energije?
- Štediša električne energije (utrošenu na grejanje) je toplotna izolacija zidova (tavana, poda) i kvalitetna savremena stolarija.
- Umanjivač računa za električnu energiju je TA peć (ali ne i štediša eletricne energije)
- Štediša električne energije može biti inverter (klima uređaj) tj. toplotna pumpa koja radi na skroz drugačijem principu od običnih elektro grejača.


@dishi68 Za početak kažite mi koja je osnovna razlika između uljnih radijatora i Norveških radijatora, osim što su grejači u različitim sredinama? .

- lepši izgled
- knogo kvalitetniji termostat
- mogućnost montaže na zid
- drugačiji princip razmene toplote između grejača i vazduha
- reklamna kampanja, podrška potrošačima, servis - sve to na visokom nivou


U odgovoru na moje pitanje suštinu nisi dotakao, osim ovog neodređenog "drugačiji princip razmene toplote izmežu grejača i vazduha". Koji drugačiji princip? Zašto je on uopšte važan?

Da li vam poprečni presek norveških radijatora nešto znači?

Da li vam nešto znači, da se spoljni omotač Elditerm konvektora skoro uopšte ne greje, u odnosu na temperaturu vazduha iznad njega, on je leden.

Nije mogućnost montaže na zid, već obavezno montaža na zid ispod prozora.


[ Java Beograd @ 05.11.2010. 08:06 ] @
Citat:
dishi68: U odgovoru na moje pitanje suštinu nisi dotakao, osim ovog neodređenog "drugačiji princip razmene toplote izmežu grejača i vazduha".
Ti to sad mene ispituješ kao da si profesor ? WTF ?

Citat:
dishi68: Koji drugačiji princip? Zašto je on uopšte važan?
Otkud znam koji drugačiji princip, nisam ga ja pravio. Ko kaže da je taj princip bog zna koliko važan ? Osim što u reklamnim pamfletima piše da je važan.

Citat:
dishi68:Da li vam poprečni presek norveških radijatora nešto znači?
Ne.

Citat:
dishi68:Da li vam nešto znači, da se spoljni omotač Elditerm konvektora skoro uopšte ne greje, u odnosu na temperaturu vazduha iznad njega, on je leden.
Pa šta ? (Ili je možda trebalo da kažem: "Wow ! Potpuno leden ! Mirakul ! Daj odmah da kupim 10 komada, na pitam šta košta, čim je spoljni omotač leden !

Citat:
dishi68:Nije mogućnost montaže na zid, već obavezno montaža na zid ispod prozora.
Aha, znači u startu ne mogu da ih koristim u sobama gde nemam klasične prozore, već francuske terase. Šteta. Vrći mi pare za onih 10 komada.

Vidi, dishi68 umorio sam se od prepucavanja, pa se zato malo za]ebavam. Deblji ili tanji, sa hladnijim ili toplijim omotačem - WTF ? Ukoliko misliš da su kupio grejno telo koje stvara energiju - fino. Bravo. Čestitam !
[ dishi68 @ 06.11.2010. 07:06 ] @
Citat:
Java Beograd: Aha, znači u startu ne mogu da ih koristim u sobama gde nemam klasične prozore, već francuske terase. Šteta. Vrći mi pare za onih 10 komada.

Vidi, dishi68 umorio sam se od prepucavanja, pa se zato malo za]ebavam. Deblji ili tanji, sa hladnijim ili toplijim omotačem - WTF ? Ukoliko misliš da su kupio grejno telo koje stvara energiju - fino. Bravo. Čestitam !


Pa ako hoćeš da se ogreješ tu bi koristio podno grejanje, zar ne. Nije valjda da se plašiš diskusije, već si se umorio. Šalim se i ja.

Cenim da si akademski građanin, pa si me još više razočarao, zato što na temu gledaš iz jednog ugla, strogo iz el. tehničkog ugla. Kamo se izgubi slobodan um? Nemoj da se ljutiš, ali sve genijalne stvari su proste.
[ SomiKnight @ 10.11.2010. 22:15 ] @
Citat:
- lepši izgled
- knogo kvalitetniji termostat
- mogućnost montaže na zid
- drugačiji princip razmene toplote između grejača i vazduha
- reklamna kampanja, podrška potrošačima, servis - sve to na visokom nivou


Ova cetvrta stavka je nebitna, prve tri idu u prilog norveskim radijatorima i po meni JAKO su bitne.
Dakle manje mesta zauzimaju, ono cudo od uljanog bas smeta kad se mota po sobi.
Termostat je neverovatno vazna stvar, ja sam u stvari najvise zbog toga danas uzeo jedan radijator samo da bih izbacio uljani, jer nema sanse da nocu namestim prijatnu temperaturu, ili se skuvam, ili se smrznem, tako da uljani moze da trosi i 0kw meni on ne radi posao, ne drzi dobro temperaturu i kraj price.
Onda lepsi izgled, takodje bitna stavka, na prvi pogled ne deluje toliko vazno posto se prica o potrosnji energije, ali meni je bitno da mi je osim sto je prijatno toplo u prostoriji u kojoj boravim i prijatno namesten ambijent, ovaj crveni sto sam uzeo bas lepo cuci za razliku od odvratnog uljanog. Mislim sad treba da se raspravljamo kako sam dao bezveze pare za izgled, kao da to nije bitno, pa glupavi luster mi kosta 150e, po logici nekih odavde ja sam glup sto sam uopste kupovao luster, kad i obicna sijalica koja visi sa kabla na plafonu daje istu kolicinu svetlosti.

I samo dve reci o radijatoru, naime u radnji sam naleteo na coveka kome sam se pogresno obratio misleci da je prodavac, sto nije bio, vec korisnik njihovih radijatora, i napomenuo je da se cuje pucketanje metala, poznat zvuk hladjenja metala, ponekad samo doduse, i zavisi od okolnosti, ali eto desava se da znaju ipak ljudi za tu cinjenicu, tek sam danas kupio pa ne znam kako to izgleda nisam jos iskusio, ako primetim javicu, u svakom slucaju besuman rad izgleda nije skroz tacna informacija.

A drugo, posto necu trenutno da montiram na zid dok ne smislim gde cu ga, uzeo sam i podne nosace koji su ODVRATNI blago receno, uz onako lepe radijatore u boji su totalni promasaj u dizajnu, tj tu dizajna i nema izgledaju kao najobicniji nosaci za police od iverice, a u stvari verovatno i to i jesu, obicni nosaci kojima su izbusene rupe na pogodnim mestima kompatibilnim sa ovim radijatorima.
[ tdjokic @ 11.11.2010. 11:27 ] @
Citat:
SomiKnight: Termostat je neverovatno vazna stvar, ja sam u stvari najvise zbog toga danas uzeo jedan radijator samo da bih izbacio uljani, jer nema sanse da nocu namestim prijatnu temperaturu, ili se skuvam, ili se smrznem, tako da uljani moze da trosi i 0kw meni on ne radi posao, ne drzi dobro temperaturu i kraj price.
Ovo si mogao da uradis sa bilo kojom grejalicom po ceni od oko 40 eura. Ja imam Conradov elektronski termostat, o kome sam vec pricao, osetljivost 0,1 stepen, nezavisno podesavanje temperature ukljucenja i iskljucenja (mogucnost koriscenja kako za grejanje, tako i za hladjenje) ali uljanog nisam mogao nikako da nateram na jacu temperaturu - cim mu se ulje ugreje na neku temeraturu, on se iskljuci i amin, a meni jos uvek hladno. U vezi ostalih grejalica je bilo vec dosta price (ono o susenju vazduha itd.) da ne obnavljam pricu, ali to je bas ona pozicija koju si ti proglasio za nebitnu, a po mom i misljenju jos mnogih, to JESTE bitno.

Ovaj tip grejalica je skup delimicno zbog skupog termostata a delimicno bas zbog dodatnih mehanickih delova koji omogucavaju drugaciji nacin izmene toplote izmedju grejaca i vazduha. Mislim da neki proizvodjaci imaju to jednostavnije, sa livenim dodacima na grejace, a drugi ih prave kao lamele pa to nataknu na grejace. U svakom slucaju, dosta rada i materijala, ali to je bas to.

Na kraju krajeva, da je istina sto kriticari ovog sistema kazu, onda bi proizvodjaci ovog tipa grejalica odavno stavili katance na vrata fabrika, jer narod sve prevare otkrije, ranije ili kasnije, a ovi to odavno prodaju i mogla se prevara odavno otkriti da jeste prevara, a ja licno mislim da nije.
[ SomiKnight @ 11.11.2010. 13:06 ] @
Da, moja greska, lose sam razumeo cetvrtu stavku, ako ima veze sa prasinom i vlaznoscu vazduha onda ok, mada koliko sam shvatio uljani radijator ni ne susi vazduh, niti bas dize prasinu, mozda jer je topliji vise sagoreva istu?, ne znam.

Taj conrad bi trebao da se cimam da trazim gde ima, a i sta da prikljucim na njega? Opet uljni? Taj uljni sam ionako uzeo jer sam morao nesto na brzinu da uzmem, opet bi tu ostao problem ruznoce :) kao i zauzimanja prostora, a takodje i norveski moze lepse da se stavi ispod prozora i duzi je pa bolje pokrije prozore. Sve u svemu ja ne znam sta drugo bi i mogao da kupim sem norveskog, mozda ima onih francuskih lepsih modela, ima u katalogu, ne znam da li ima kod nas, niti koja im je cena, za ovaj jedan sto mi je trebao mrzelo me da se toliko cimam, ako bude trebalo jos neki da se uzima mozda se nateram, a mogli bi bas i ti sto prodaju druge radijatore da porade na marketingu, nek sami predstave sta imaju, da ne moramo mi bas da se lomimo da saznamo sta sve postoji.
[ kalimero 011 @ 11.11.2010. 13:43 ] @
@tdjokic
Citat:
Na kraju krajeva, da je istina sto kriticari ovog sistema kazu, onda bi proizvodjaci ovog tipa grejalica odavno stavili katance na vrata fabrika, jer narod sve prevare otkrije, ranije ili kasnije, a ovi to odavno prodaju i mogla se prevara odavno otkriti da jeste prevara, a ja licno mislim da nije.

Sve ove osobine ''norveških'' radijatora koje je @Java Beograd naveo stoje i tu prevare nema. Prevara je u tvrdnjama da se korišćenjem istih postiže ušteda u potrošnji struje / troškovima zagrevanja prostorija.
[ tdjokic @ 11.11.2010. 13:50 ] @
Citat:
SomiKnight: Taj conrad bi trebao da se cimam da trazim gde ima, a i sta da prikljucim na njega? Opet uljni?
Ja sam ga spomenuo samo kao mogucnost probe, eksperimenta, a inace si u pravu. Po onom drugom pitanju, koje je meni veoma vazno, ono o vlazi (relativnoj ili kakvoj vec) zaista nemas sta da uzmes osim ovih norveskih.

Trenutno koristim grejalicu sa liskunom, ona je daleko laksa i jeftinija, a isto tako ima veoma veliku grelnu povsinu - recimo da je ploca liskuna velika oko 40 x 50 cm i u njoj je grejac od 700 vati, a grejalica ima 2 takve ploce, pa se to susenje vazduha ne oseca mnogo. Ali mislim da trenutno nigde ne mogu da se kupe. Ja kupio ovde i u toj prodavnici ih vise nemaju.
[ branko_g @ 11.11.2010. 15:02 ] @
Citat:
a isto tako ima veoma veliku grelnu povsinu - recimo da je ploca liskuna velika oko 40 x 50 cm i u njoj je grejac od 700 vati,
a grejalica ima 2 takve ploce, pa se to susenje vazduha ne oseca mnogo.


Opet ta urbana legenda da veća površina grejnog tela manje suši vazduh.
Bitno je da je ukupna masa vodene pare u nekoj prostoriji ostaje konstantna, recimo 1kg.
Taj kilogram pri 10stepeni i zapremini (recimo) 30m3 predstavlja relatinu vlažnost vazduha od 60%.
Kako se vazduh zagreva, raste i njegova mogućnost da absorbuje vodenu paru, i taj isti 1kg pri 20stepeni
predstavlja samo te 30% relativne vlažnosti.
Da li se taj vazduh greje većim površinama nižom temeraturom, ali i većimom cirkulacijom vazduha(zbog veće površine),
ili manjom povrčinom veće temperature, ali i manjom cirkulacijom vazduha(zbog manje površine), je sve jedno.
Bitno je to ravnotežno stanje na kraju kada se zagreje sav vazduh u prostoriji.
Taj 1kg vodene pare sa početka priče ne može ni da se smanji ni da se poveća, on ostaje isti ma kojom temperaturom mi grejali taj vazduh.
[ Java Beograd @ 11.11.2010. 15:22 ] @
Citat:
branko_g: Opet ta urbana legenda da ...
Ja sam odustao.
Ovde ima ljudi koji su spremni da se zakunu da sa njihovim norveškim radijatorima račun za struju biva prepolovljen, a da je vazduh u prostorijama mirisan i nekako mek i prijatan za dušu, srce i telo.
Pa ko sam ja onda da im protivurečim ?
[ tdjokic @ 11.11.2010. 15:31 ] @
Ej, lepo vas molim - manite me vec sa tom vlagom. Ja sam lepo rekao da se u to ne razumem u pravom smislu reci, onako - strucno, naucno, ja samo znam kakav je osecaj u prostoriji gde radi mala, usijana grejalica ili mali kalorifer u odnosu na prostoriju u kojoj radi nesto drugo, vece povrsine. U buduce necu vise govoriti o vlaznosti nego o "osecaju u vezi vlaznosti vazduha" i gotovo.

Tesko mi je da prihvatim da fabrike pisu i ovakve stvari na zvanicnim sajtovima "Da li isusuju vazduh?
Naprotiv, to je ekološki proizvod i bez problema ga koriste osobe sa respiratornim poteškoćama i alergijama." a da ovde nekoliko ljudi ubedjuje sve nas ostale da to nije tako. Svakako da fabrike vole da navode vodu na svoj mlin, ali je istina da je povrsina nekog ovakvog grejaca niza od povrsine nekih drugih grejalica i takodje je istina da je osecaj u vezi vlaznosti vazduha prijatniji a i manje prasine se dize, jer se vazduh krece lagano, ne vrtlozi se toliko zbog velike povrsine sa koje preuzima toplotu i ne mogu da verujem da fabrike lazu bas 100%.

Na kraju krajeva, ako fabrike lazu da li laze i higrometar? Mozda si ti u pravu, mozda mi osetljiviji osecamo bas tu razliku u relativnoj vlaznosti, ali se pogresno izrazavamo. Eto, moze li tako?
[ tihi2 @ 11.11.2010. 16:46 ] @
Uh breeee, Vi zakuvaste baš ozbiljno... videćete šta će biti kad gazda ovo pročita. Sledi katanac 100%.
Ovo što se osećaja tiče je u stvari potreba da temperatura grejnog tela ne prelazi stotinak stepeni, što bliže sobnoj temperaturi to bolje.
Problem je gorenje prašine koja se normalno nalazi u vazduhu. Možda će neko napisati koja je to temperatura (ko zna). Paljenjem kalorifera od 2kw koji ima grejač od bar 500*C - svima je jasno o čemu pričam.

[Ovu poruku je menjao tihi2 dana 11.11.2010. u 23:10 GMT+1]
[ dishi68 @ 12.11.2010. 19:42 ] @
Citat:
kalimero 011: @tdjokic

Sve ove osobine ''norveških'' radijatora koje je @Java Beograd naveo stoje i tu prevare nema. Prevara je u tvrdnjama da se korišćenjem istih postiže ušteda u potrošnji struje / troškovima zagrevanja prostorija.


Jedino se može dokazati prevara u laboratorijskim uslovima.

Proizvođači Elditerma čak tvrde da 4 puta manje el. energije troši njihov radijator od TA peći.

[ tdjokic @ 12.11.2010. 21:18 ] @
Citat:
dishi68: Jedino se može dokazati prevara u laboratorijskim uslovima.

Proizvođači Elditerma čak tvrde da 4 puta manje el. energije troši njihov radijator od TA peći.
TA pec je zavisna od rasporeda skupe i jeftine tarife, o kom sam ja licno odavno izgubio svaki pojam. Kad mi nesto treba ja ga ukljucim i to je to. Ne trosim nesto preterano, tako da mogu sebi da dozvolim da kad mi treba trosim bez obzira na (meni nepoznatu) jeftinu ili skupu tarifu.

Znaci, tu smo kratki sa podatkom.

Sledeca stvar je, da TA pec ne mozes za 5 minta da ugrejes ili ohladis kao norveski ili slican radijator / konvertor. Znaci, ako ti toplota ne treba iduceg dana, ona ce propasti i bacices struju koju si potrosio da to zagrejes.

Treca stvar je regulacija tj. termostat. Sto precizniji, to mozes da izaberes nizu radnu temperaturu, najnizu koja ti jos prija. Kod grubljih termostata, ako izaberes da ti se pali na najnizoj podnosljivoj, onda ti je maksimalna koju taj termostat dozvoljava previsoka, pa opet bacas energiju. A drugo, pise na nekim sajtovima da nocu mozes da smanjih temperaturu pomeranjem tockica kod analognog elektronskog ili programiranjem dan / noc kod digitalnog, a to je kod TA nemoguce, jer se ona po definiciji dugo zagreva i dugo hladi.

Pazljivim podesavanjem ovih faktora neko bi mozda i mogao da postigne tih 4 puta manju potrosnju. Sumnjam da iko tvrdi da norveski "stvara" energiju, to bi bilo smesno, ali je mozda moguce da potrosis manje energije zbog optimizacije rezima zagrevanja, jedino tako. E sad, koliko ljudi, toliko navika i potreba i izoliranosti stana i jos po neceg i onda jedan moze da se zaklinje da njemu isti radijator, za jednaku sobu trosi 8x manje od nekog drugog. I tako do besvesti ......
[ kalimero 011 @ 12.11.2010. 22:01 ] @
^
Citat:
Pazljivim podesavanjem ovih faktora neko bi mozda i mogao da postigne tih 4 puta manju potrosnju.

Niko i nikad. Osim na papiru.
Citat:
E sad, koliko ljudi, toliko navika i potreba i izoliranosti stana i jos po neceg i onda jedan moze da se zaklinje da njemu isti radijator, za jednaku sobu trosi 8x manje od nekog drugog. I tako do besvesti

Svako ko se ikad grejao ''norveškim'' radijatorom, a pritom je u istom prostoru pre ili posle toga koristio drugo grejno telo na struju i tvrdi da se potrošnja značajno razlikuje, verovatno ima razlog što to tvrdi... Ali svako ko se ovde informiše treba da zna da je tako nešto nemoguće i da se najverovatnije radi o reklami.
[ dishi68 @ 13.11.2010. 23:15 ] @
Citat:
kalimero 011: ^

Svako ko se ikad grejao ''norveškim'' radijatorom, a pritom je u istom prostoru pre ili posle toga koristio drugo grejno telo na struju i tvrdi da se potrošnja značajno razlikuje, verovatno ima razlog što to tvrdi... Ali svako ko se ovde informiše treba da zna da je tako nešto nemoguće i da se najverovatnije radi o reklami.


Najverovatnije???

Isti taj svako je uvideo prednost Norveških radijatora i uvek će u slučaju da se greje na el. energiju izabrati "norveški" radijator, osim ako ne otputuje u toplije krajeve.

Možda malo drugačijeg grejanjana struju http://www.elitemadzone.org/t3...infracrveni-elektricni-grejaci

Dobro me potseti da tražim od Elditerma barem neki popust.

[ tihi2 @ 14.11.2010. 09:01 ] @
Citat:
dishi68Proizvođači Elditerma čak tvrde da 4 puta manje el. energije troši njihov radijator od TA peći.
Papir sve trpi pa i gluposti. A pošto za lažnu reklamu ne postoji kazna ovoga pune novine.
Citat:
tdjokic: TA pec je zavisna od rasporeda skupe i jeftine tarife, o kom sam ja licno odavno izgubio svaki pojam. Kad mi nesto treba ja ga ukljucim i to je to.
A i razlika u ceni 1kwh je samo 4 puta. Ne znam zašto su izmislili nižu tarifu. Samo nas zbunjuju.
[ tdjokic @ 14.11.2010. 12:39 ] @
Citat:
tihi2: A i razlika u ceni 1kwh je samo 4 puta. Ne znam zašto su izmislili nižu tarifu. Samo nas zbunjuju.
Cini mi se da nisi procitao sve. U daljem tekstu sam napisao "Ne trosim nesto preterano, tako da mogu sebi da dozvolim da kad mi treba trosim bez obzira na (meni nepoznatu) jeftinu ili skupu tarifu."

Ne tvrdim ja da je niza tarifa nesto zlo ali priznajem da se ne osvrcem na to iz nekih drugih razloga. Cak sta vise, slazem se da niza / visa tarifa presudno uticu na troskove grejanja, tu nema dileme.

Takodje sam rekao da se pazljivim biranjem faktora koji uticu na grejanje TEORISKI mogu podesiti takvi uslovi da se "grejes" koliko hoces puta jeftinije, ali mozda za jedan dan ili cak samo za 1 sat, a za reklamiranje je i to dovoljno da se proglasi za istinu, a na dnu strane sitnim slovima pise "Sobu smo grejali na +12 C" ili neka slicna nebuloza.

Medjutim, u praksi, TA pec punis kad je struja jeftinija i kad ti treba niza temperatura u sobi (noc). Imao sam neko vreme i TA pec i onda mi se desilo da mi je celu noc vruce, jer ona i kad se puni prilicno greje, a preko dana se relativno brzo ohladi i kad mi najvise treba da se ogrejem (negde u popodnevnim i vecernjim satima, kad se vratim sa posla) moram da trosim skupu struju! Nista nije crno / belo, u svim dogadjanjima ima i sivih zona i zato kazem da sve mozes prikazati i kao odlicno i kao cistu katastrofu, samo ako znas dobro da se sluzis recima. Retko koja reklama govori cistu istinu ali retko koja i laze 100%.
[ tihi2 @ 14.11.2010. 13:28 ] @
Čitam ja detaljno sve.
I u pravu si: ako si mali potrošač ili novac nije problem onda je komfor prvi prioritet. To norvežanin omogućava.
Ali ne može se reklamirati da "troši 4 puta manje energije". To je čista laž ali pošto kod nas možeš da pišeš šta hoćeš onda se ljudi i navuku. E to treba sprečiti.
Kada se tako nešto napolju kaže, onda odmah sledi zahtev za atest koji to dokazuje, a ko njega nema onda se firma kažnjava enormnom cifrom. Pa nek neko proba opet.
[ Galenika @ 15.11.2010. 23:20 ] @
Danas sam pazario digitalni elektronski termostat, sa limunda. Apsolutno isti model koji ima i gospodin Djokic, 35 evra. Ima kabal sa sondom duzine 2 metra i postavi se na visinu oko metar i po. Zada se temperatura 21 stepen i bogami mnogo bolje regulise toplotu u prostoriji. Par sati mi radio tako i mogu reci da sam prezadovoljan. I sad recimo kupim DeLonghi grejalicu DCH 2530, koja kosta oko 6000 dinara, ima keramicki grejac 900/1800 vati, izuzetno je kvalitetna. I tako se ja napravim recimo pametan i ukljucim je na 1800 vati, namestim termostat na 22 stepena i ono super greje nekih 12 kvadrata i lepo regulise temperaturu. Eto ga meni norvezanin za mnogo manju djuntu, 35 evra termostat i 57 evra mnogo kvalitetna minijaturna grejalica, znaci sve zajedno 92 evra. Jeftinije i manjih gabarita. A isti efekat se moze postici i sa najbednijom grejalicom/kaloriferom 2000 vati koja kosta 1450 dinara. Plus sto ti kaloriferi mnogo bolje ugreju jer imaju prinudno strujanje vazduha - ventilator.
[ SomiKnight @ 24.11.2010. 19:46 ] @
Jedan komentar na norveski radijator, Adax Neo model je u pitanju, od 1.4kw , vec sam pomenuo da sam prilikom kupovine razgovarao sa covekom koji je dao primedbu da se cuju radijatori, i evo sada da potvrdim da je to tacno. Naime prilikom hladjenja ili grejanja ume da se cuje pucketanje metala, kao da se kvrcne kuciste, pa malo zveci.
Meni nije problem jer koristim radijator za dogrevanje, a i nije mi u dnevnoj sobi, ali da moram da uzimam za ceo stan zbog ovog problema bih verovatno pokusao sa franckuskim radijatorima ili njima slicnim. Ovo vise pisem kao informaciju ako nekog interesuje i vazan mu je taj detalj, u svakom slucaju za tu cenu ovakve stvari ne bi smele da postoje. Grejanje, digitalni termostat i tako to je super, ali finis bas i nije po meni nesto.
[ Galenika @ 26.11.2010. 03:06 ] @
Norveski radijatori... Prenapumpano i skupo. Kad je napolju zesci minus, sisaju struje kao blesavi a racun samo udara po dzepu. Ja bih pre glas dao mermernom radijatoru, jer koliko toliko ima makar neku akumulaciju zbog mase mermernih ploca, ali opet zna da povuce struje. Ali kaljeva pec na cvrsto gorivo, po mogucstvu bukva sa 15 % vlage, tamo gde uslovi dozvoljavaju lozenje, apsolutno i u svakom pogledu salje u aut sve grejalice, uljane radijatore, norvezane, francuze i tako dalje. Jednostavno, ko se greje na kaljevu pec zna o cemu govorim. A kaljeva pec ozidana izmedju dve prostorije, napolju minus 15 a unutra plus 25, kratki rukavi a sve to uz minimalnu potrosnju drva. Neprocenjivo!
[ tdjokic @ 26.11.2010. 12:37 ] @
Ja sam se grejao neko vreme na kaljevu pec. Jeste komfor, ali se ulaze dosta posla. Moras da je cistis, negde da imas uskladisteno gorivo, da to gorivo donosis u stan, da lozis pec, da nadgledas vatru dok se ne stabilizuje, da po potrebi dopunjujes gorivo itd.

Princip je jasan, ali ko ima i gradjevinske uslove i nekoga da radi sav ovaj rad. A zamisli sad porodicu koja stize sa posla, a stan hladan, pa onda prvo lozi pec (ako si drva pripremio dan ranije), pa nece svakog dana da povuce, pa cekaj da se zagreje, i taman si sve uradio a ono - vreme za spavanje.

Ovde nije dilema kaljeva ili elektricna, samo se izmedju elektricnih trazi najmanje lose resenje i to ti je to.
[ dishi68 @ 27.11.2010. 00:17 ] @
Citat:
Galenika: Danas sam pazario digitalni elektronski termostat, sa limunda. Apsolutno isti model koji ima i gospodin Djokic, 35 evra. Ima kabal sa sondom duzine 2 metra i postavi se na visinu oko metar i po. Zada se temperatura 21 stepen i bogami mnogo bolje regulise toplotu u prostoriji. Par sati mi radio tako i mogu reci da sam prezadovoljan. I sad recimo kupim DeLonghi grejalicu DCH 2530, koja kosta oko 6000 dinara, ima keramicki grejac 900/1800 vati, izuzetno je kvalitetna. I tako se ja napravim recimo pametan i ukljucim je na 1800 vati, namestim termostat na 22 stepena i ono super greje nekih 12 kvadrata i lepo regulise temperaturu. Eto ga meni norvezanin za mnogo manju djuntu, 35 evra termostat i 57 evra mnogo kvalitetna minijaturna grejalica, znaci sve zajedno 92 evra. Jeftinije i manjih gabarita. A isti efekat se moze postici i sa najbednijom grejalicom/kaloriferom 2000 vati koja kosta 1450 dinara. Plus sto ti kaloriferi mnogo bolje ugreju jer imaju prinudno strujanje vazduha - ventilator.


Da bi postigo efikasnost norveških radijatora moraš da sniziš temperaturu grejnog tela povećavanjem površine grejnog tela, a kada bi gubitak prenosa toplotne energije sa grejača na ulje pa ponovo na povećanu površinu grejnog tela bio minimalan, tada bi ti trebao efekat dimnjaka tj. ćunka koji se postiže oklopljivanjem radijatora.

Ups pogrešio sam radi se o keramičkoj grejalici.
[ ivan_sim @ 27.11.2010. 00:46 ] @
Ljudi shvatite jedno:
Sa tim grejalicama ne mozete dobiti vise od onoga sto ste ulozili.
Tu mogucnost moze samo da ima toplotna pumpa tj klima uredjaj.
Primer:
Grejalica, radijator... za sat vremena ako potrosi 1.000w ona moze da vam oda toplote u vrednoisti max 950w.
Klima koja potrosi 1.000w a oda toplotu u vrednosti 3.000w.
Sve je samo stvar kako iskoristiti prednost jeftine tarife struje.
[ Galenika @ 27.11.2010. 01:22 ] @
Citat:
tdjokic: Ja sam se grejao neko vreme na kaljevu pec. Jeste komfor, ali se ulaze dosta posla. Moras da je cistis, negde da imas uskladisteno gorivo, da to gorivo donosis u stan, da lozis pec, da nadgledas vatru dok se ne stabilizuje, da po potrebi dopunjujes gorivo itd.

Princip je jasan, ali ko ima i gradjevinske uslove i nekoga da radi sav ovaj rad. A zamisli sad porodicu koja stize sa posla, a stan hladan, pa onda prvo lozi pec (ako si drva pripremio dan ranije), pa nece svakog dana da povuce, pa cekaj da se zagreje, i taman si sve uradio a ono - vreme za spavanje.

Ovde nije dilema kaljeva ili elektricna, samo se izmedju elektricnih trazi najmanje lose resenje i to ti je to.


Kaljeva pec koju ja posedujem ozidana je 1965. godine. Ima 120 kaljeva, dakle visine dva metra. Do sada nikada nije povracala, znaci kreci se u toj prostoriji na svakih deset godina. Prezidana je tek 2006. godine, posle 40 godina eksploatacije. Kako sam ja sada preuzeo ulogu glavnog coveka u kuci, ja je i lozim. Najbitnije je da drvo bude sa 15 do 20 % vlage, tada se smanjuje i pepeo i velika je iskoristivost gorive materije. O komforu ne treba previse ni pricati, to se unapred zna. Priprema za lozenje sastoji se u tome sto levo i desno u lozistu postavim nekoliko cepanica ili ti stative, sredina ostaje prazna. Tu redjam sitna drva, pa uglavim hepo kocke. Na njih dodam jos par krupnih cepanica i gore napravim precku, znaci kaljeva pec je puna drva. Kad se potpali i razgori pod cugom, posle 20 minuta zatvorim cug. Tako nalozena kaljeva pec u 07:00 drzi toplotu u prostorijama do 19:00 pri spoljnoj temperaturi od 0 stepeni celzijusa. A koliko puta sam nasao zara u njoj, znaci samo se dodaju krupne cepanice i ona nastavlja da tinja i vrti dimove kroz kanale, tako i greje kaljeve.

Ovo sam morao da napisem iz prostog razloga sto jako puno ljudi norveske radijatore dize u nebesa, te usteda struje i slicne gluposti. Oni su dobri jedino duz obale Jadranskog mora gde temperature ne idu u surovi minus i uz solidnu izolaciju ne trose puno. Takodje ni klima uredjaj pri velikom minusu nije u stanju da greje kako treba, osim onih modela od 800 evra pa na gore. TA pec je mnogo bolje resenje, a ko se plasi staklene vune nek je ocerupa, ubaci kamenu vunu, ofarba, sredi instalacije i eto ekoloskog proizvoda koji valja. Plus sto ce se i ogrejati i nece puno platiti jer trose jeftinu struju. A kad nam ukinu i jeftinu tarifu, rovex inzenjering ce izmisliti elektricno cebe sa digitalnim termostatom za napaceni narod. Ne trosi puno, samo 400 vati al ipak greje.
[ SomiKnight @ 27.11.2010. 08:04 ] @
Niko ovde ne dize norveske radijatore u nebese, nego je tema o njima pa nije ni cudno da se najvise o njima prica.

Ko god se uhvati za ovaj radijator odmah ga napadne kako trosi kao i svako drugo grejno telo, ali suprotno toj logici se taj isti radijator ispljuje kako kad je napolju hladno vuce struju ko nenormalan, kao da u skladu sa tim sve druge grejalice ne vuku toliku struju kad je napolju minus...

Evo mi grejemo na drva dva sprata, ja sam na gornjem, i naravno najbolje je grejanje kombinacija na drva i strujom, zato sam ja i uzeo jedan norveski jer se nocu ne lozi pa da mi drzi temperaturu u toku spavanja. Imao sam i uljni radijator, ili se skuvam nocu ili se smrznem sa njim. Sa norveskim, konstantna temperatura cele noci, jako prijatno za spavanje. I nije bitno kako se zove, ali bitno je da moze da se stavi ispod prozora njihovom duzinom i da ne smeta, i da je lep :) , mada uputio sam zamerku da se cuje ali da kazemo da to nije bitno u ovom postu toliko.
Imam i klimu u dnevnoj sobi sa kojom ujutru dogrejem ako jos nije zalozena vatra, i meni se grejanje ne klimu ne svidja, kao prvo bucna je i duva dok greje, meni to smeta, kao i to da ima onaj efekat da ne radi pa malko zahladni, pa onda pocne da duva pa je cak i malo vise toplo nego sto treba i tako u krug, kako li ste nazvali to zaboravio sam, histerezis?
Da imam TA pec u spavacoj sobi ne mogu ni da zamislim jer bi se verovatno u zavistnosti od spoljne temperature, a posto ona sama bude topla nocu, neka budio u znoju a nekad lepo spavao. O zauzecu mesta u sobi da i ne pricam.

Inace grejanje na drva ima takodje problem sa nestalnom temperaturom, ume da bude i jako vruce u trenutcima, i onda malko zahladni pa dok se ubaci drvce, pa problemi oko toga ako niste kuci jedno vreme, pa se vatra ugasi, pa unosenje drva, pa cepanje drva, pa pomalo i dima i tako dalje.

Tako da vecina nas zna sta je najbolje grejanje, ali posto moraju da se prave kompromisi po pitanju komfornosti, prakticnosti, cena, prostora i tako dalje, ostaje da za veliki broj domacinstava je jedina opcija grejanje na struju, i ja tu ne vidim velike dileme oko izbora grejnog tela, ili TA ili neki norveskog tipa, po mogucnosti mozda najbolje kombinacija kako koja soba pruza mogucnosti, kome ne smeta izduvavanje onda moze i klima i eto, na kraju i nije neki izbor priznacete.
[ Galenika @ 27.11.2010. 08:45 ] @
Svako ovde ima pravo da iznese svoje misljenje, al BEZ KALJA NE VALJA :D
[ tdjokic @ 27.11.2010. 11:25 ] @
Citat:
Galenika: Svako ovde ima pravo da iznese svoje misljenje, al BEZ KALJA NE VALJA :D
Nazalost, ne moze svako da ga ima u stanu i to u svakoj sobi.

Mislim da norveski imaju najbolju kombinaciju one dve vazne osobine - regulacija i velicina povrsine koja greje. Obe te osobine povoljno uticu na osecaj korisnika, bar je tako vecina rekla. Eto, ti si licno proverio vrednost preciznije regulacije elektronskim termostatom. Grejanje je ravnomernije, nema cas vruce, cas hladno, pa mozes da izaberes temperaturu koju zelis, nekad cak i malo nizu. TA peci bi isto tako mogle da se regulisu na taj nacin da nije one akumulacije, pa je nekad u sobi suvise toplo od same peci, ne od normalnog grejanja ventilatorom.

Ovde nam nedostaje jedno precizno merenje, higrometrom, za slucaj jedne iste prostorije a za dve razlicite grejalice - male, ljute i norveskog, velikog i blagog, da bi se uverili za taj osecaj vlaznosti vazduha. Imam neke relativno grube i higrometar i higrostat, mehanicke, ali nisam precizno merio a sada nemam mogucnosti. Uglavnom, kad grejalica pocne jace da greje, higro -metar i -stat reaguju, prvi pokazuje pad vlaznosti, (ne pise koje i kakve, jednostavno je to jedna kutija sa 2 skazaljke, pa kod jedne pise TEMPERATURE, od 0 do 120, jer je americki proizvod, a kod druge pise HUMIDITY, od 0 do 100, a ne pise cega, da li ukupne, da li relativne) a drugi ukljuci ovlazivac, ali je sve prilicno grubo, tako da jedva nesto poboljsava. Verovatno bi mi digatalni vise pomogli, ali kao sto sam vec rekao, nova, drugacija grejalica mi je smanjila probleme sa osecajem u vezi vlaznosti.
[ dzapket @ 27.11.2010. 12:01 ] @
[quote]Galenika: TA pec je mnogo bolje resenje, a ko se plasi staklene vune nek je ocerupa, ubaci kamenu vunu, ofarba, sredi instalacije i eto ekoloskog proizvoda koji valja. Plus sto ce se i ogrejati i nece puno platiti jer trose jeftinu struju.

Izvinjavam se na skretanju teme sa norvezana. Ovu temu pratim, posto ozbiljno razmatram da kupim nekoliko jacih norveskih radijatora, ali kada sam naleteo na ovaj post, morao sam da pokusam da resim goruci (grejuci) problem.

Moj problem je vezan za prastaru TA od 6kW (prelazno resenje dok se ne odlucim za neki drugi vid grejanja, razlog pre svega eurski), u kojoj je "majstor" zamenio grejac i gornji sloj staklene vune, posto je stara potpuno propala. Sad imam dva problema sa popravljenom peci. Jedan je nepodnosljiv smrad gorenja nove staklene vune, za koji kazu da ce proci kada vuna dovoljno izgori (!?). Drugi je pretolpa gornja povrsina TA, (sa mokrih ruku slucajno kapnula voda na nju i bukvalno prokljucala). Moj zakljucak je da je "majstor" ubacio ko-zna-kakvu vunu unutra, pa me plasi taj smrad (ne znam za koliko ce vuna izgoreti sasvim) i mogucnost da se deca slucajno opeku na TA.

Da li znas da li bi ta kamena vuna resila neki od problema i gde moze da se kupi "na meru"?

I jos jedno pitanje, posto vidim da imate iskustva sa termostatima. Da li bi imalo ikakvog efekta i smisla okciti neki dobar termostat na TA?

[ tdjokic @ 27.11.2010. 12:46 ] @
Citat:
dzapketGalenika: TA pec je mnogo bolje resenje, a ko se plasi staklene vune nek je ocerupa, ubaci kamenu vunu, ofarba, sredi instalacije i eto ekoloskog proizvoda koji valja. Plus sto ce se i ogrejati i nece puno platiti jer trose jeftinu struju.


Izvinjavam se na skretanju teme sa norvezana. Ovu temu pratim, posto ozbiljno razmatram da kupim nekoliko jacih norveskih radijatora, ali kada sam naleteo na ovaj post, morao sam da pokusam da resim goruci (grejuci) problem.

Moj problem je vezan za prastaru TA od 6kW (prelazno resenje dok se ne odlucim za neki drugi vid grejanja, razlog pre svega eurski), u kojoj je "majstor" zamenio grejac i gornji sloj staklene vune, posto je stara potpuno propala. Sad imam dva problema sa popravljenom peci. Jedan je nepodnosljiv smrad gorenja nove staklene vune, za koji kazu da ce proci kada vuna dovoljno izgori (!?). Drugi je pretolpa gornja povrsina TA, (sa mokrih ruku slucajno kapnula voda na nju i bukvalno prokljucala). Moj zakljucak je da je "majstor" ubacio ko-zna-kakvu vunu unutra, pa me plasi taj smrad (ne znam za koliko ce vuna izgoreti sasvim) i mogucnost da se deca slucajno opeku na TA.

Da li znas da li bi ta kamena vuna resila neki od problema i gde moze da se kupi "na meru"?

I jos jedno pitanje, posto vidim da imate iskustva sa termostatima. Da li bi imalo ikakvog efekta i smisla okciti neki dobar termostat na TA?

-----------------------
Pretpostavljam da se kolega dzapket zbunio i da je njegov post trebalo da izgleda kao ovo iznad crte. Desi se, nista cudno, ali me je u prvi moment zbunilo, nisam video u cemu je sustina posta.

Za vunu ne znam nista da ti kazem.

Za termostat bi vredelo da sama pec ne ispusta toplotu nekontrolisano, a to ne mozes da regulises termostatom. Drugo, elektronski termostati su skupi ko djavo. Kolega rece da je nasao na limundo, za 35 evra, stariji model, mozda i koriscen, ali novi su jos skuplji i moras da znas da ih ima dve vrste: jedni ne mogu da ukljucuju jake potrosace, drugi mogu. Mozda bi tebi koristio i taj koji NE MOZE da ukljucuje jake potrosace, samo za ventilator TA peci, znaci za samo grejanje prostorije, ne za punjnje peci kao takvo, tamo mora jak termostat. Ovi koji ne ukljucuju jake potrosace su verovatno jeftiniji, nisam trenutno u toku.
[ dzapket @ 27.11.2010. 14:02 ] @
Citat:
tdjokic: Izvinjavam se na skretanju teme sa norvezana. Ovu temu pratim, posto ozbiljno razmatram da kupim nekoliko jacih norveskih radijatora, ali kada sam naleteo na ovaj post, morao sam da pokusam da resim goruci (grejuci) problem.

Moj problem je vezan za prastaru TA od 6kW (prelazno resenje dok se ne odlucim za neki drugi vid grejanja, razlog pre svega eurski), u kojoj je "majstor" zamenio grejac i gornji sloj staklene vune, posto je stara potpuno propala. Sad imam dva problema sa popravljenom peci. Jedan je nepodnosljiv smrad gorenja nove staklene vune, za koji kazu da ce proci kada vuna dovoljno izgori (!?). Drugi je pretolpa gornja povrsina TA, (sa mokrih ruku slucajno kapnula voda na nju i bukvalno prokljucala). Moj zakljucak je da je "majstor" ubacio ko-zna-kakvu vunu unutra, pa me plasi taj smrad (ne znam za koliko ce vuna izgoreti sasvim) i mogucnost da se deca slucajno opeku na TA.

Da li znas da li bi ta kamena vuna resila neki od problema i gde moze da se kupi "na meru"?

I jos jedno pitanje, posto vidim da imate iskustva sa termostatima. Da li bi imalo ikakvog efekta i smisla okciti neki dobar termostat na TA?

-----------------------
Pretpostavljam da se kolega dzapket zbunio i da je njegov post trebalo da izgleda kao ovo iznad crte. Desi se, nista cudno, ali me je u prvi moment zbunilo, nisam video u cemu je sustina posta.


U pravu si, tako je trebalo da izgleda. Greskom sam obrisao oznaku za kraj citata, posto nisam zeleo ceo da navodim.


Citat:
tdjokic: Za termostat bi vredelo da sama pec ne ispusta toplotu nekontrolisano, a to ne mozes da regulises termostatom. Drugo, elektronski termostati su skupi ko djavo. Kolega rece da je nasao na limundo, za 35 evra, stariji model, mozda i koriscen, ali novi su jos skuplji i moras da znas da ih ima dve vrste: jedni ne mogu da ukljucuju jake potrosace, drugi mogu. Mozda bi tebi koristio i taj koji NE MOZE da ukljucuje jake potrosace, samo za ventilator TA peci, znaci za samo grejanje prostorije, ne za punjnje peci kao takvo, tamo mora jak termostat. Ovi koji ne ukljucuju jake potrosace su verovatno jeftiniji, nisam trenutno u toku.


Uh, nisam ni pomislio na onaj za jake potrosace, mislio sam na onaj koji regulise rad ventilatora, ali ako je cena polovnog 35 evra, odustajem unapred.
[ Galenika @ 27.11.2010. 14:04 ] @
Gospodine Djokicu, to ste u pravu da kaljevu ne moze svako da ima. Ali tamo gde uslovi to dozvoljavaju, pomisliti na norvezana je apsolutno besmisleno, imajuci u vidu da kostaju podosta. Recimo ja sa kaljevom grejem 60 kvadrata, kupatilo ne racunam. Za tih 60 kvadrata treba nekoliko Norvezana, pa puta njihova " povoljna " cena!!!
Mada narod gleda samo kako ce manje da se pomuci, jelte sve na dugme, cak sam skoro video svetlo da se ukljucuje na daljinac :D
Ja licno imam lepe mesecne prihode, iznad proseka, al opet mi nekako ova pec najbolja. Struju mogu da cepam za grejanje koliko hocu, al kao sto mi komsinica rece, drva ipak najbolje greju. Pritom svako ko mi dodje u goste vrlo prijatno se iznenadi. Grejanje ce me ove sezone kostati 30.100,oo dinara, uzeo sam 7 metara bukve po 4.300,oo. Znaci bezuslovno grejanje! Ima struje, nema struje, ne moram da mislim o tome.

Dzapket, verovatno majstor malo zeznuo stvar. Ne znam koja TA pec je u pitanju, mozda je poremetio raspored magnezitnih opeka kad je menjao grejac, a sto se tice vune, ona obicno mora da nagoreva izvesno vreme, znam smrdi ko deponija. Najbolje ti je da odes u neku radnju koja to ima i da naglasis da ti treba kamena vuna za TA pec! Imas to po farbarama malo vecim, zatim Uradi Sam ( nije reklama ), stovarista sirom gradova i zemlje Srbije, itd... Ako si makar malo vican majstorijama i alatu odradi to sam a ako nisi nadji nekog proverenog da ti to odradi. I ne brini se sto ti je pec matora kao biblija, to je jednostavana naprava koja kad se remontuje i ofarba zna da bude kao iz fabrike.

I jos nesto da naglasim, sto sam vec u nekim prethodnim postovima i uradio. Nezavisni digitalni termostat, 16 Ampera, 3500 vati max, 220 volti, prikljuciti na njega najbedniju kinesku grejalicu-duvalicu od 15 evra, na grejalici ukljuciti oba grejaca a na termostatu nastelovati recimo 22 stepena, eto vam ga Norveski radijator za 35 za termostat + 15 za grejalicu = 50 evra ukupno. Znam da deluje malo bolesno :D
A sto se tice grejalica koje suse vazduh, opusteno, manje vlage u stanu/kuci = manje budji po coskovima :)
[ dzapket @ 27.11.2010. 15:29 ] @
Galenika, puno hvala na informacijama, samo jos uvek ne znam da li cu sa kamenom vunom izbeci smrad ili ce i ona morati da smrdi dok ne izgori?
Nameravam sam da pokusam da sredim stvar, posto jesam vican majstorluku. Istina, pojma nemam kako blokovi treba da stoje u ovoj TA, ali sam nekoliko drugih rastavljao i sastavljao, a, bogami i nosio, pa se nadam da cu se snaci. Ince, podrazam tvoje isljenje o kaljevim pecima, jednu imam i koristim i ne nenameravam da je menjam. Jos kad bi neko umesto mene mogao da vuce drva na treci sprat...
[ tdjokic @ 27.11.2010. 16:39 ] @
Citat:
dzapket: Jos kad bi neko umesto mene mogao da vuce drva na treci sprat...
E, e, to, bas to :-) . Tamo nazad, negde 1992 - 93 godine, saznam ja da postoje drva u kutijama, one palete / pelete, ne znam kako se kaze. Presovana strugotina, pa slepljena nekim lepkom, dodje kao neka cev precnika 8 cm a rupa 4 cm (od oka) a nalomljeno na kratke komade, taman za u pec. Cisto, lepo, jednakog oblika, milina. Takodje imaju i neke tablete od uglja, i to u lepim belim plasticnim dzakovima, valjda po 25 kg. Znaci, doneses kuci 1 - 2 kutije paleta i jedno dzakce uglja i imas za nedelju dana da se grejes. Ko ima kola, nema problema, ko nema, plati taksi, to je toliko malo i toliko industriski spakovano da je pravo cudo. Jos jedino kad bi po soliterima mogle da se zidaju kaljeve peci ali bi istovremeno morao da postignes nekako da te iskljuce sa njihovog "sad-ga-ima-sad-ga-nema" centralnog grejanja, na kome nema nikakvog termostata, nego majstor Pera u toplani odredjuje koliko ce tog dana "da pusti".

I tako, obrni, okreni, ako si u nuzdi, za dogrevanje, predgrevanje (hladno, a jos nije sezona, pa ne loze), pa leti nekad bas se ohladi, kao topliji januarski dan i tome slicno, opet se vracamo na struju. A za grejanje strujom ti treba grejalica i eto nas opet kod izbora - koja grejalica?

@Galenika - je li limundo kao ebay, aukcija / licitacija, prodaju fizicka lica? Ako nije, da idem da kupim jos jedan termostat za mene, vrlo povoljno to 35 evra.
[ dishi68 @ 27.11.2010. 21:25 ] @
Citat:
Galenika: Gospodine Djokicu, to ste u pravu da kaljevu ne moze svako da ima. Ali tamo gde uslovi to dozvoljavaju, pomisliti na norvezana je apsolutno besmisleno, imajuci u vidu da kostaju podosta. Recimo ja sa kaljevom grejem 60 kvadrata, kupatilo ne racunam. Za tih 60 kvadrata treba nekoliko Norvezana, pa puta njihova " povoljna " cena!!!
Mada narod gleda samo kako ce manje da se pomuci, jelte sve na dugme, cak sam skoro video svetlo da se ukljucuje na daljinac :D
Ja licno imam lepe mesecne prihode, iznad proseka, al opet mi nekako ova pec najbolja. Struju mogu da cepam za grejanje koliko hocu, al kao sto mi komsinica rece, drva ipak najbolje greju. Pritom svako ko mi dodje u goste vrlo prijatno se iznenadi. Grejanje ce me ove sezone kostati 30.100,oo dinara, uzeo sam 7 metara bukve po 4.300,oo. Znaci bezuslovno grejanje! Ima struje, nema struje, ne moram da mislim o tome.

Dzapket, verovatno majstor malo zeznuo stvar. Ne znam koja TA pec je u pitanju, mozda je poremetio raspored magnezitnih opeka kad je menjao grejac, a sto se tice vune, ona obicno mora da nagoreva izvesno vreme, znam smrdi ko deponija. Najbolje ti je da odes u neku radnju koja to ima i da naglasis da ti treba kamena vuna za TA pec! Imas to po farbarama malo vecim, zatim Uradi Sam ( nije reklama ), stovarista sirom gradova i zemlje Srbije, itd... Ako si makar malo vican majstorijama i alatu odradi to sam a ako nisi nadji nekog proverenog da ti to odradi. I ne brini se sto ti je pec matora kao biblija, to je jednostavana naprava koja kad se remontuje i ofarba zna da bude kao iz fabrike.

I jos nesto da naglasim, sto sam vec u nekim prethodnim postovima i uradio. Nezavisni digitalni termostat, 16 Ampera, 3500 vati max, 220 volti, prikljuciti na njega najbedniju kinesku grejalicu-duvalicu od 15 evra, na grejalici ukljuciti oba grejaca a na termostatu nastelovati recimo 22 stepena, eto vam ga Norveski radijator za 35 za termostat + 15 za grejalicu = 50 evra ukupno. Znam da deluje malo bolesno :D
A sto se tice grejalica koje suse vazduh, opusteno, manje vlage u stanu/kuci = manje budji po coskovima :)




Sa delom oko kaljeva se slažem, a sa eksperimentalnim norveškim radijatorom od kineske grejalice duvalice ne. Da si napisao sa bugarskim Tesy konvektorom koji košta oko 5000 dinara, tada bih se složio.

[ SomiKnight @ 27.11.2010. 22:02 ] @
Citat:
Ovu temu pratim, posto ozbiljno razmatram da kupim nekoliko jacih norveskih radijatora


Da naglasim opet, ja da kupujem za ceo stan radijatore razmislio bih dobro da li da uzmem norveske jer NISU besumni, cuje se pucketanje metala prilikom promene temperature.

Bilo bi dobro neki korisnik francuskih ili niskih da se javi i kaze javlja li se ova pojava i kod njih.
Nisam se raspitivao ima li ovih modela i koja je cena ali mi deluju takodje lepi http://www.atlantic-comfort.com/Odyssee-ELEC ili http://www.atlantic-comfort.com/tatou , tako da bi i prednost ovih norveskih neo sto su lepi mogla da se zanemari.
[ Galenika @ 28.11.2010. 04:18 ] @
Citat:
dishi68: Sa delom oko kaljeva se slažem, a sa eksperimentalnim norveškim radijatorom od kineske grejalice duvalice ne. Da si napisao sa bugarskim Tesy konvektorom koji košta oko 5000 dinara, tada bih se složio.


Da, napisao sam primer sa najbednijom kineskom grejalicom-duvalicom, ali postoji i De Longhi grejalica-duvalica sa keramickim grejacem od 60 evra, znaci minijaturna grejalica snage 900/1800 vati i najbolja je duvalica koju sam mogao da sretnem na trzistu zemlje Srbije. Ima filter za prasinu i tako to, mnogo brate dobra stvar i odlicno uradjena, a zauzima prostor ko podeblja studentska fascikla. Nije potrebno da naglasavam koliko brze ventilator tera toplotu napolje od obicnog konvektora, a prasinu ne sagoreva iz prostog razloga sto ima filter.

Citat:
tdjokic: @Galenika - je li limundo kao ebay, aukcija / licitacija, prodaju fizicka lica? Ako nije, da idem da kupim jos jedan termostat za mene, vrlo povoljno to 35 evra.


Jeste, licitira se, mada sam video da su ovi licitirali do 2900 dinara, dao sam na poruku moj broj telefona i rekao sam prodavcu da ako je dobro ocuvan platicu mu 35 evra istog momenta. Odmah sam ga uzeo onog dana kad sam te pitao preko privatnih poruka gde ima da se kupi. Kaze mi ovaj da je donesen iz Austrije, mada meni to uopste nije bitno, ocuvan je, kao da je izasao pre mesec dana iz kutije, skoro isti kao tvoj i radi kao zmaj. Znaci ima sondu koju obesis negde u prostor, nastelujes temperaturu i regulise odlicno. Planiram da kupim jos 3 komada, treba za u kucu :)

Citat:
dzapket: Galenika, puno hvala na informacijama, samo jos uvek ne znam da li cu sa kamenom vunom izbeci smrad ili ce i ona morati da smrdi dok ne izgori?
Nameravam sam da pokusam da sredim stvar, posto jesam vican majstorluku. Istina, pojma nemam kako blokovi treba da stoje u ovoj TA, ali sam nekoliko drugih rastavljao i sastavljao, a, bogami i nosio, pa se nadam da cu se snaci. Ince, podrazam tvoje isljenje o kaljevim pecima, jednu imam i koristim i ne nenameravam da je menjam. Jos kad bi neko umesto mene mogao da vuce drva na treci sprat...


Nazalost neces izbeci smrad, to mora da nagori i tacka, zato se to radi tamo u maju-junu mesecu, kad temperature nisu ekstremne, pecka se ocerupa i kad se zavrsi sa remontom pusti se da radi par dana i da nagori, pa kad dodje grejna sezona da ne udaras glavom o zid. Sto se tice magnezitnih opeka i njihovog vracanja nakon demontiranja, to se radi relativno lako, ili markerom da obelezavas svaku opeku gde koja ide ili jos bolje digitalcem ili telefonom od dva megapiksela pa na gore da slikas svaki postupak vadjenja opeka da bi kasnije mogao na kompu da vidis slike kako se koja vraca. Ja sam tako radio od kad znam za sebe.

Znaci nemam ja nista protiv Norvezana, ali ona njihova reklama i uveravanje kako je to best baj mi ide na pip. Daju savete da kad nismo kod kuce da ih iskljucimo i eto dodatne ustede, kakav idiotizam. A to sto su zidovi hladni non stop, nikom nista. Prostor kad se greje prioritet je da zidovi budu zagrejani jer je subjektivni osecaj u prostoriji daleko lepsi. Zatim, Norvezani da bi se koristili preporucljivo je imati spoljnu izolaciju od bar 5 cm, itd... Kupiti jedan Norveski je ok, ali izabrati to cudo da ti greje stan od 50-60 kvadrata kosta u startu dosta a mesecni racuni kao svetog Petra kajgana. TA pec je majka Mara za one koji se greju na struju, svaki bolji komfor bolje i kosta.
Znaci opet, bez KALJA ne valja :D
[ diniczoran79 @ 28.11.2010. 15:38 ] @
Ja sam kupio norveski radijator pre jedno mesec dana. Jos uvek ga nisam pustao da radi jer temperatura nije jos u minus.
Kupio sam ga da bi samo dogrevao 12m2.
Koristio sam ga pre par dana jedno sat vremena i nije lose za sada, videcemo kad udari mraz kako ce raditi, a to pucketanje sto vi pricate ja nisam cuo.
Za grejanje koristim TA pec,a preko nje sam stavio granitnu plocu od 4cm da manje gubi toplotu, a u rezervu imam i alfu 70 ako ne daj boze ponovo budu restrikcije.
A ako hocete da poboljsate grejanje menjajte prozore, jer sa losim prozorima se mnogo gubi toplota.
[ dishi68 @ 05.12.2010. 11:20 ] @
Najzad je pronađenao rešenje koje spaja TA i norveški radijator.

http://magazingrejanje.com/radijato.html#0

MERMERNI RADIJATOR 1500W




Radijator postavljen na metalne nogice

Mermerni radijator 1500w 84x42x8 cm (princip rada norveškog radijatora) radi na principu cirkulacije vazduha, preko orebljenog grejača sa regulacionim termostatom ugrađenim na njemu koji reguliše temperaturu izlazećeg vazduha. Potpuna automatika postiže se dodatkom sobnog termostata. Greje površinu od oko 17m kvadratnih. Postavlja se na zid ili na stopice od kovanog gvožđa.




Ugradjeni termostat i prekidač u radijator od 1500W


Prednost nad klasičnim mermernim radijatorom je u tome što odmah počinje da greje. Prednost u odnosu na norveški radijator je što poseduje i akumulaciju toplote pored pomenute cirkulacije vazduha.




Potrebna vam je samo monofazna električna utičnica od 220 volti u koju jednostavno uključite vašu grejnu ploču koja može biti okačena na zid ili postavljena na podne nosače, i da odmah dobijete ubedljivo najjednostavnije, najkvalitetnije i najjeftinije grejanje!
[ tdjokic @ 05.12.2010. 13:21 ] @
Citat:
dishi68: Najzad je pronađenao rešenje koje spaja TA i norveški radijator....
Koliko kosta i koliko je tezak? Lepo je sto se spominje narebreni grejac ali je malo nejasno kakav je taj grejac, jer je kod norveskih to sustina. Takodje se ne definise kakav je termostat ugradjen, mehanicki ili elektronski, i to je vazno.
[ Galenika @ 05.12.2010. 23:45 ] @
Moj mermerni od 1200 vati greje odlicno, a ima obican termostat ili ti mehanicki. Fino regulise temperaturu, dakle cik-cak malo radi malo ne. Grejanje na mermer je po meni bolje od Norveskog, a ovaj radijator sto je dishi68 predstavio, postoji vec duze vreme na trzistu i u ponudi ove firme koja ga je sklepala. E sad, koliko je tezak, koja je cena i kakav je termostat to ne znam, ali bih mogao da pretpostavim da je termostat mehanicki malo bolje izrade, ima oko 70 kila sigurno i kosta bar 20 - 25.000,oo ako ne i vise ;)
[ dishi68 @ 06.12.2010. 01:06 ] @
Koliko košta TA peć?

Na sajtu jednog proizvođača vido sam ovaj termostat, pa ukoliko neko može da mi kaže neđto o njemu.

[img]http://www.mermoterm.com/galerija-mermoterm.html[/img]
[ Galenika @ 06.12.2010. 09:16 ] @
Magnohrom 2.5 kw oko 29 000, jos jedan domaci proizvodjac od 2 kw je oko 28 000
Magnohrom od 3.5 je 34 000, magnohrom od 4.5 je 45 000 dinara. Po cenovniku novih TA peci koji je trenutno na snazi u Republici Srbiji, samo snagu TA peci pomnozis sa 10 000 dinara i dobijes cenu nove, plus/minus koja hiljada :)
Ima i polovnih, repariranih, na teritoriji Beograda, lepo su ofarbane i ispecene u komori, nova vuna i to kamena, magnezitne opeke zamenjene ako je neka negde pukla, prevoz i montaza besplatni a cene su sasvim pristojne. Sve je zamenjeno ili reparirano na tim pecima, ventilator, grejaci, instalacija, termostati, vuna, itd... Nisu lose, lepo rade svoj posao.
[ tdjokic @ 06.12.2010. 10:52 ] @
Citat:
Galenika: Ima i polovnih, repariranih
Moze se lako desiti da te reparirane budu bolje od novih. Nove proizvode obicno sastavljaju niskokvalifikovani radnici / radnice na tekucoj traci, svako radi svoj operaciju bez razmisljanja, sto ima i dobre i lose strane, ali se desi i da nesto zbudze, iskrive, zeznu i na kraju aparat ipak radi, ali jedva. Reparaturu moraju raditi strucniji radnici, koji razmisljaju i proveravaju pojedine delove, pa sto je dobro zadrze. Doduse, za TA peci ne znam kako izgleda montazna traka i da li uopste postoji, ali govorim uopsteno.
[ ako Bog da @ 14.12.2010. 14:35 ] @
Kupih Vaillant konvektor VER 4 sa elektronskim termostatom od 1 kw koji sam stavio u sobu od 13,25 m2 sa jednim spoljnim zidom i mogu reci da greje odlicno.
Preko dana stoji na 5, nocu na 4.
Mislim da bi i onaj od 0,75 kw bio dovoljan, ali ga trenutno nije bilo na lageru.

Pozdrav.
[ dishi68 @ 14.12.2010. 21:29 ] @
koliko je koštao?
[ ako Bog da @ 15.12.2010. 12:46 ] @
mpc 8.360.- din
[ tdjokic @ 15.12.2010. 14:11 ] @
Citat:
ako Bog da: mpc 8.360.- din
Ovo je iznenadjujuce niska cena za tako poznatu marku. Kako je to moguce? Da li je termostat zaista elektronski, ja gledao na njihovom sajtu opis grejalice generalno i uputstvo za rukovanje i nigde izricito ne pise, niti navodi osetljivost. Drugo, ranije su postojale takve grejalice bez dodatnih mehanickih elemenata na grejacima, samo grejac, debljina kao prosecna olovka, ali dosta dugacak, pa je onda temperatura po duznom metru niza. Da li se vide neki dodaci - nalivena aluminijumska rebra ili izrezani limovi (kao na transformatoru, gomila tankih limova, jednako isecenih) navuceni na grejac? Mozda je to starija generacija grejalica, bez limova, sto bi drasticno snizilo cenu. Jedan od dokumenata na sajtu potice iz 1995 godine, to je prilicno davno.

Stvarno je zbunjujuce.

Gde se uopste prodaju ti bugarski, spomenuti u nekoli postova?

Hvala za info!

[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 17.12.2010. u 00:51 GMT+1]
[ dishi68 @ 16.12.2010. 21:25 ] @
Citat:
tdjokic

Gde se uopste prodaju ti bugarski, spomenuti u nekoli postova?

.
Tem o
[ tdjokic @ 16.12.2010. 23:52 ] @
Citat:
dishi68: .
Tem o
Hvala!
[ gilebatocina @ 17.12.2010. 12:56 ] @
Vec duze vreme razmisljam o nabavci ovog radijatora ali sam odustajao od toga zbog cene. Naime potreban mi je da zagrejem sobu od 16m2. Letos je na kuci uradjena kompletna spoljna izolacija stiroporom od 10cm, a preko nje i fasada jedne nase firme sa juga Srbije. Do ove godine sobu sam zagrevao sa TA peci ali sam je izbacio. Trenutno se grejem uljanim radijatorom od koji ima 12 rebara, ali nisam zadovoljan . Tek kad ukljucim ventilator nesto kao i zagreje. Sobu grejem od 15 casova pa do ponoci.Iznad mene je soba koja se ne greje, imam dva spoljna zida koji su izolovani, pored mene su hodnik i jos jedna soba koja se ne greje.Pod u sobi je prekriven laminatom, a jedan trokrilni prozor nije bas najsjajniji. Videh da je kolega uzeo radijator po prihvatljivoj ceni pa me interesuje hoce li biti dovoljan jedan takav da zagrejem sobu na neku normalnu temperaturu od 20 stepeni recimo, i to ne non stop nego u navedenom terminu, osim vikenda kada bi radio od jutra. Radijator malo poznatije marke je placen 6500 tako da su to bacene pare. Molio bih za neki savet.
[ branko_g @ 17.12.2010. 18:59 ] @
Očigledno da i pored izolacije gubiš isuviše toplote kroz zidove i plafon ka ne grejanim prostorijama, pa i kroz pod, jer laminat i nije neka izolacija.
Kada bi grejao i ostale prostorije možda bi i mogao tu prostoriju grejati jednim radijatorom.
Ovako je jedino rešenje veća snaga grejanja, možda dodatkom još jednog radijatora.

[ gilebatocina @ 17.12.2010. 19:09 ] @
Sve ostale prostorije u kuci se greju,osim te sobe iznad, do i hodnika pored. Ne bih da kupujem jos jedan radijator, pre bih da kupim neki od ovih tzv norveskih. Gledao sam ove Valiant, koje oni zovu konvektorske grejalice. Cena ima je pristupacna, najskuplji od cini mi se 2.5kw im je oko 13000 dinara. Interesuje me da li bih sa njime mogao da grejem ovih mojih 16m2. Cudi me samo sto im je cena toliko niza u odnosu na konkurenciju, ako ne racunam pomenute bugarske, koji su jos jeftiniji.Ako neko ima iskustva sa ovim radijatorima molio bih ga da to podeli sa nama.
[ branko_g @ 17.12.2010. 20:04 ] @
Citat:
Cena ima je pristupacna, najskuplji od cini mi se 2.5kw

Nisi napisao koliko je tih "12 rebara" koje sada koristiš u kW, ali su sve elektriščne grejalice bez izuzetka jako dobe sprave i pretvaraju električnu
energiju praktično 100% u toplotu. Razlika je "samo" u tome kako se ta toplota prenosi na okolinu, i prema tome imamo jedan subjektivni osećaje te toplote
ako koristimo kvarcnu peć, drugi ako koritimo kalolifer, treći sa "norveškim" radijatorima...
U svakom slučaju sam ubeđen da ćeš se ogrejati samo ako to novo grejno telo ima znatno veću snagu od onog koje sada koristiš.
Zato pogledaj koliku sangu sada koristiš, sigurno je negde zapisano na radijatoru.
[ tdjokic @ 17.12.2010. 20:58 ] @
Citat:
branko_g: Razlika je "samo" u tome kako se ta toplota prenosi na okolinu
Ima jos jedna razlika, mislim da smo o njoj vec pisali i u ovoj temi, ali za svaki slucaj da ponovim. I ja sam imao uljni radijator. Nevazno koliko rebara, ali on kad se zagreje ne zanima ga vise da li meni treba jos toplote ili ne, gasi se. Moj uljni je imao 3 (tri) termostata u sebi. Jedan je onaj koji korisnik direktno podesava prema svojim potrebama, a druga dva su zastitni, razliciti su i korisniku nedostupni.

Znam ja da "ako mi treba vise toplote treba da kupim jaci radijator" ali zasto? Nekadasnja plehana grejalica, sa dva stapna grejaca, kakvi se po svoj prilici ugraduju u ove nove norveske i slicne radijatore, je grejala dokle ja hocu. Dva grejaca po 500 vati, ali greju celu noc ako mi se hoce i to je dosta. Ovi uljni greju 20% vremena i onda cekaju da im se ulje ili sta vec ohladi pa tek onda krecu ponovo.

Jaci radijator je i skuplji i veci i tezi i treba mu jaca instalacija i sve to samo zato sto je uljni, sto ima svoje prednosti, ali ne vredi ako nece da greje onako kako mu ja kazem.

Zasto niza cena? Za Vaillant nisam nigde nasao neku sliku, skicu, objasnjenje, ali za Atlantic imaju na sajtu delimicno prikazano i dovoljno se vidi. Jeftinija je izrada, jer se po svemu sudeci dodatna rebra na grejacima odlivaju od aluminijuma, sto je relativno jeftino i brzo. Oni skupi imaju seckane dodatke ("stancovane") kao kod transformatora, gusto listici jedni do drugih, sto je verovatno skuplje i sporije za rad.

Naravno, svaka grejalica ce duze trajati ako joj se da sansa da malo radi, malo odmara, ali uljni stvarno mnogo odmara, bar kod mene je bilo tako, a cini mi se da nisam jedini.
[ gilebatocina @ 17.12.2010. 21:00 ] @
Da, zaboravio sam to da naznacim. Radijator je snage 2.5 kw i kad ukljucim ventilator on trosi jos 0.5kw(pretpostavljam da i on ima nesto kao grejalica), sto znaci ukupno 3kw. Do ove zime sam isti prostor grejao sa TA peci od 2.5kw, i to sasvim pristojno, iako nije bilo izolacije na kuci. Znaci treba mi nesto sto ce zagrejati sobu na 20 stepeni bar. Evo radijator radi od 15 casova + ventilator i ne prelazi 17 stepeni. Cim iskjucim ventilator temperatura pada. Radijator je vruc i cujem kad ukljucuje i iskljucuje termostat. Pretpostavljam da ulje ne moze da se zagreje vise.

[Ovu poruku je menjao gilebatocina dana 17.12.2010. u 22:51 GMT+1]
[ leedija @ 20.12.2010. 12:13 ] @
Potreban mi je odgovor ljudi koji se vec greju norveskim radijatorima i koji se greju na neki drugi nacin(navesti kako se greju).

Uveliko je pocela sezona grejanja, pa s toga imam nekoliko pitanja:
1.koliku povrsinu u kuci grejete i kakva vam je izolacija?
2.koliko casova dnevno radi grejno telo i kolika vam je temperatura u kuci?
3.da li norveski radijatori treba da rade non stop da bi bilo toplo u kuci, ili rade sa prekidima i koji je to vremenski period? (kada su radijatori na plin svesna sam da rade non stop)
4.koliki vam je mesecni racun za struju/plin?

Ako se u medjuvremenu setim jos nekog pitanja...... do tada, unapred se zahvaljujem na odgovorima!
[ leedija @ 20.12.2010. 12:29 ] @
Potreban mi je odgovor ljudi koji se vec greju norveskim radijatorima i koji se greju na neki drugi nacin(navesti kako se greju).

Uveliko je pocela sezona grejanja, pa s toga imam nekoliko pitanja:
1.koliku povrsinu u kuci grejete i kakva vam je izolacija?
2.koliko casova dnevno radi grejno telo i kolika vam je temperatura u kuci?
3.da li norveski radijatori treba da rade non stop da bi bilo toplo u kuci, ili rade sa prekidima i koji je to vremenski period? (kada su radijatori na plin svesna sam da rade non stop)
4.koliki vam je mesecni racun za struju/plin?

Ako se u medjuvremenu setim jos nekog pitanja...... do tada, unapred se zahvaljujem na odgovorima!
[ leedija @ 20.12.2010. 12:45 ] @
Izvinjavam se sto sam dva puta poslala poruku, nesto me je zezao internet!
[ Galenika @ 20.12.2010. 13:37 ] @
1. Zivim u stanu, nemam izolaciju, prozori su drveni, 2009. godine ampasovani, prefarbani, sve dovedeno u tip-top stanje + alu roletne sa ispunom. Grejem negde oko 60 kvadrata - gruba procena.
2. Kaljeva pec radi 24 sata bez prekida ( lozenje ), od pocetka decembra je tako i mermerni radijator od 1200 vati takodje radi non - stop, s tim sto ja preko noci termostat odvrnem do kraja i arci jeftinu struju, akumulira toplotu bar do podne, zagreje i pod i zid iza sebe. Temperatura od 22 pa na gore, dakle kao na plazi.
3. Norveski radijatori su non - stop pod naponom, ali imaju elektronski termostat koji regulise rad grejnog elementa, znaci odrzava bas precizno temperaturu. U prelaznom periodu kad nije mnogo hladno napolju, mogu da se iskljuce kad nisi kod kuce, medjutim kad zakuca zima kao ovih dana, moraju da rade konstantno, u suprotnom cvokotanje od hladnoce. Oni rade po principu cik-cak, znaci radi - greje, dostigne zadatu temperaturu, iskljuci se, pa se ponovo ukljuci kad temperatura padne ispod zadate. Mislim da je osetljivost termostata oko +/- 0,1 stepen celzijus.
4. Meni je mesecni racun za struju i leti i zimi oko 4.000,00 dinara. Pri tom moram da naglasim da masina za ves radi samo nocu, bojler radi 24 sata, u garazi imam smederevac na kome zimi kuvamo i tako. Leti majstorisem u garazi, tako da je i tu potrosnja. Znaci to je sa sve rtv pretplatom. Drva za kaljevu i smederevo uzmem oko 7 metara, znaci to je oko 30.000,00 dinara za tih 6-7 meseci grejanja i kuvanja.
[ tdjokic @ 20.12.2010. 14:15 ] @
Off topic - dobro bre ljudi, koji mu je djavo? Evo, stalno dupli postovi, meni, jednom drugom kolegi, ovde! Kliknes kao covek na posalji a na oko se ne desava nista, pa nastavis da klikces i poruke se samo dupliraju, same od sebe! Upomoc!
[ Galenika @ 21.12.2010. 01:45 ] @
Citat:
gilebatocina: Da, zaboravio sam to da naznacim. Radijator je snage 2.5 kw i kad ukljucim ventilator on trosi jos 0.5kw(pretpostavljam da i on ima nesto kao grejalica), sto znaci ukupno 3kw. Do ove zime sam isti prostor grejao sa TA peci od 2.5kw, i to sasvim pristojno, iako nije bilo izolacije na kuci. Znaci treba mi nesto sto ce zagrejati sobu na 20 stepeni bar. Evo radijator radi od 15 casova + ventilator i ne prelazi 17 stepeni. Cim iskjucim ventilator temperatura pada. Radijator je vruc i cujem kad ukljucuje i iskljucuje termostat. Pretpostavljam da ulje ne moze da se zagreje vise.

[Ovu poruku je menjao gilebatocina dana 17.12.2010. u 22:51 GMT+1]


Pa bolje da si kupio onu zidnu grejalicu sa ptc keramickim grejacem snage 1000/2000 vati, mnogo bi se bolje ogrejao nego na taj uljani radijator. Uljani radijator samo dobro greje portirnice, inace to guta struje kao blesavo i totalno je neefikasno za vece prostorije. TA sto si izbacio napravio si gresku, sad lepo vrati TA al po mogucstvu neku od 3 - 3,5 kilovata, na trofaznu i ima da se ogrejes ko covek po jeftinoj tarifi.
[ dishi68 @ 02.02.2011. 22:09 ] @
Postoji i Čačanski Cini tj. njihov električni suvi radijator AERO





Električni suvi radijator sastoji se od:
- kućišta izrađenog od pocinkovanog lima, koji je završno obrađen elektrostatskim nanošenjem epoksi
-poliesterskog praha (“plastificiranjem”)
- elektronskog termostata koji obezbeđuje precizno merenje i regulaciju sobne temperature + 0.5° C, te na taj način obezbeđuje uštedu u utrošku električne energije i pun komfor grejanja
- cevnog orebrenog grejača čija je površina znatno povećana, čime se smanjuje njegova temperatura, povećava vek trajanja i izbegava sagorevanje čestica prašine na njemu
- specijalnih izolatora koji obezbeđuju potpunu zaštitu od napona dodira (klasa II zaštite)

Njegov rad zasniva se na principu prirodne cirkulacije vazduha (konvekciji), kao i zračenju što ga razlikuje od običnih konvektora i grejalica i svrstava u grupu radijatora. „Suvi“ radijator znači da za izmenu toplote ne koristi dodatni medijum (voda, ulje), već isključivo vazduh, čime je izbegnuta mogućnost zamrzavanja ili povećanja pritiska unutar grejnog tela. U električni suvi radijator ugrađen je i sigurnosni elemenat koji štiti uređaj od pregrevanja u slučaju bilo kakvog kvara ili nepravilnog rukovanja, kao i druge zaštite predviđene standardom. Uređaj nije predviđen za rad u prostorijama visoke vlažnosti (kupatila, saune) niti na mestima gde ima prskajuće vode. Uređaj se radi u tri varijante i to 1000, 1500 i 2000 W sa priključnim naponom 220-230V.
[ dinic79 @ 03.02.2011. 17:24 ] @
Imam norveski radijator serije Glamox 1kw sa elektronskim termostatom.
Ako je nekome potreban neka se javi dinic.zoran@yahoo.com
[ deksha @ 09.02.2011. 17:16 ] @
Norveski radijator ADAX Neo u crnoj boji 1,4KW. Ako je neko zainteresovan - logovanje@yahoo.com Zadovoljan sam izgledom i radom ali mi je postao visak zbog selidbe u stan sa CG.
[ bgboki72 @ 14.02.2011. 21:56 ] @
prešao sam na TA, norveški uključujem samo noću u prostoriji u kojoj spavamo. kome treba radijator koji je radio četiri meseca neka se javi na bgboki72@gmail.com
[ dishi68 @ 09.03.2011. 23:10 ] @

Evo delimičnog objašnjenja efikasnosti konstrukcije Norveškog radijatora (mada postoje niški i čačanski) i to pomoću usavršenog uljnog radijatora
Potražite na netu delonghi-radijator-v-550920

Zahvaljujući "efektu dimnjaka", poseban oblik gornjeg dela baterije snažno izbacuje vazduh, značajno povećavajući zagrevanje (vazduh je topliji za 10C i zagreva se brže, 40% )


[ StringOfLife @ 30.09.2011. 02:00 ] @
U narednom periodu trebao bih da resim grejanje novog stana za neki naredni period,dok se ne uvede parno grejanje..Prvi izbor su mi norveski radijatori,Glamox serija,ali resih da se pre definitivne kupovine posavetujem ovde jer vidim da ima dosta iskustava razlicitih..

Elem, stan je velicine 52m2, ali nece se konstantno ceo grejati, vec samo 2 sobe + kupatilo po potrebi..Stan je u deljivoj kuci, prvi sprat, severna strana, ispod je lokal (prazan,ne greje se) a iznad potkrovlje, nenamesteno, samo krovna bez izolacije, na podu samo stavljen stiropor (3 ili 5cm nisam siguran). Kuca nije izolovana, prozori su drveni sredjeni ove godine, nisu na nivou PVC/AL-a, ali ne duvaju i sasvim solidno dihtuju za sada..Pod je brodski ispod koga je stiropor.. Stan se sa juzne strane lepi za komsiju, koji greju koliko ja znam..Ja bih uglavnom grejao 2 sobe (obelezene na skici), spavaca (~10m2) i dnevna sa trpezarijom i kuhinjom (~19m2), od kojih je dnevna primarna i u kojoj bih zeleo tokom cele zime ~21-23C max (ne podnosim vrele sobe,vise mi prija prohladno od toplog). Spavam u hladnoj, prohladnoj sobi, jedino preko dana ako se nesto radi u njoj bi mi trebala neka temp slicna ovoj u dnevnoj. Da li cu ovo moci da postignem norveskim radijatorima?Da li ce jedan Glamox od 2kw biti dovoljan za dnevnu sobu i koliko ce zapravo efikasan biti? Za spavacu sam mislio da koristim neki uljani radijator koji imam,mada moozda i tu uzmem neki manji norveski radijator..Znaci,saveti,misljenja,predlozi,sve je dobrodoslo :)

Hvala unapred!




[ Java Beograd @ 30.09.2011. 08:06 ] @
Koliko vidim planiraš da uvedeš parno tj. centralno grejanje. Stoga, kupovina norveških radijatora (ili bilo kojih drugih grejnih tela) je čisto bacanje para.
Moja preporuka je da kupiš obične radijatore, u koje ćeš da ubaciš Mek Cini grejač, ili bilo koji drugi, koji se montira u standardne radijatore. Ti grejači nisu skupi, a sami radijatori su investicija koja će se uklopiti u kasnije ukupno centralno grejanje. I kasnije, u toku eksploatacije centralnog grejanja, ove grejače možeš da koristiš povremeno, u prelaznom periodu (jesen/rano proleće) za dogrevanje.

Što se tiče potrebne snage, za 25 m2 grejne površine, prema opisu koji si naveo, potrebno je angažovati oko 2.000 W snage grejnih tela
[ StringOfLife @ 30.09.2011. 13:20 ] @
Citat:
Java Beograd: Koliko vidim planiraš da uvedeš parno tj. centralno grejanje. Stoga, kupovina norveških radijatora (ili bilo kojih drugih grejnih tela) je čisto bacanje para.
Moja preporuka je da kupiš obične radijatore, u koje ćeš da ubaciš Mek Cini grejač, ili bilo koji drugi, koji se montira u standardne radijatore. Ti grejači nisu skupi, a sami radijatori su investicija koja će se uklopiti u kasnije ukupno centralno grejanje. I kasnije, u toku eksploatacije centralnog grejanja, ove grejače možeš da koristiš povremeno, u prelaznom periodu (jesen/rano proleće) za dogrevanje.

Što se tiče potrebne snage, za 25 m2 grejne površine, prema opisu koji si naveo, potrebno je angažovati oko 2.000 W snage grejnih tela


Planiram ali tek sledece ili one tamo godine.Norveski su mi prvi pik uostalom i zbog toga sto kasnije imam gde da ih preselim,nece se baciti sigurno,a cuo sam da su najisplativiji za grejanje..Znaci,po tebi,prema onome sto sam opisao gore(raspored soba,stanje) mislis da ce mi biti dovoljan jedan od 2KW za dnevnu i nesto drugo za ovu sobu pored?Jer na sajtu distributera,prema onim nekim tabelama za srednje izolovan prostor (gde mislim da spada i ovo moje) kazu da nije dovoljno 2KW?To me buni malo..
[ Java Beograd @ 30.09.2011. 13:36 ] @
U pravu si, nisam dobro prostudirao opis stana. Sad vidim da je komšijski zid prema sobama koje se ne greju, a hladno je i odozdo i odozgo.
Računaj grubo da ćeš trošiti oko 120 W /m2. Dakle, samo za dnevnu će trebati oko 2 - 2.5 kW. Za spavaću će siguro da posluži uljani, ali ne bi loše bilo da kupiš i posebno grejno telo za kupatilo.


[ StringOfLife @ 30.09.2011. 22:45 ] @
Citat:
Java Beograd: U pravu si, nisam dobro prostudirao opis stana. Sad vidim da je komšijski zid prema sobama koje se ne greju, a hladno je i odozdo i odozgo.
Računaj grubo da ćeš trošiti oko 120 W /m2. Dakle, samo za dnevnu će trebati oko 2 - 2.5 kW. Za spavaću će siguro da posluži uljani, ali ne bi loše bilo da kupiš i posebno grejno telo za kupatilo.


Uh,mozda komplikujem,ali mislim da se nismo razumeli..Srafirani deo su komsije...Verovatno cu uzeti jedan Glamox3001 2KW od ponedeljka,pa cemo videti..Valjda ce moci da greje dnevnu sobu :hm:
[ dishi68 @ 20.10.2011. 13:39 ] @
Jeli neko video ove Crown MAXCALORY 1600 radijatore? Po ceni sigurno nemaju precizan termostat.
[ tdjokic @ 20.10.2011. 14:00 ] @
Ranije su se ovde vidjali takvi "radijatori" - panelne grejalice - koji su bili napravljeni od "hladnih" grejaca i velikih komada pleha. "Hladni" grejac je onaj koji se ne usijava pa time drugacije utice na vlaznost vazduha nego grejalice ciji se grejaci usijavaju ili nisu usijani zbog intenzivnog kretanja vazduha preko njih ventilatorom.

Oko te vlaznosti smo ovde dosta pricali a sustina je u tome da se u sobi bolje osecas sa panelnim grejalicama nego sa onim grejalicama sa usijanim grejacima. Znaci, nije to nesto naucno objasnjeno, samo je osecaj bolji. Ovo naglasavam jer smo imali neke nesuglasice oko toga. Ja licno vidim na higrometru da usijana grejalica vise menja njegovo pokazivanje nego ona sa "hladnim" grejacima i nije mi bas jasno, ali nema veze. Nesto tu postoji, inace ljudi ne bi davali tolike pare za one bolje panelne grejalice.

A one su bolje od starijih, jer su nekad grejaci bili u obliku dugackih stapova, metalnih, grejac unutra sakriven, izolovan, ali su stapovi bili goli i dosta tanki, tako da su morali biti ogromni da bi bili koliko, toliko "hladni". Sada su na grejace stavljeni ili presovani aluminijumski limovi, seceni na isti oblik i onda ih se stavi mnogo njih ili su grejaci uliveni u liveni aluminijum. Sa oba nacina se sada povrsina prelaska toplote sa grejnog tela (= grejac + aluminijum) na vazduh povecava i onaj utisak o komforu u vezi vlage se poboljsava. Nesto nalik na racunare, na hladjenje CPU - ako duvas samo u go procesor, moras mnogo da duvas da ga ohladis, ali ako na procesor prvo stavis nekakav metal, velike povrsine (rebra, cevcice itd.) pa duvas u taj metal onda sve zajedno lakse ohladis (i grejes sobu). To je sustina panel grejalica.

Termostat je dobro imati sto precizniji za bilo kakvu grejalicu, jer su razlike izmedju maksimalne i minimalne temperature u sobi manje. To nije direktno osobina samo panel radijatora, ali je korisno, mada se prodaju i sa obicnim termostatom.

Ja imam poseban elektronski termostat, koji se moze nezavisno podesiti u deseti deo stepena izmedju temperature kad se grejalica (ili klima) pali (gasi) i gasi (pali) pa sa njom mogu da komandujem obicnoj grejalici.

[ dinic79 @ 20.10.2011. 18:02 ] @
tdjokic

Mozes li da postavis sliku tog elektronskog termostata ili neku prodavnicu gde moze da se kupi?
[ tdjokic @ 20.10.2011. 18:59 ] @
Ne moze nigde :-) zastareo model, ali imaju noviji, Conrad.de. Mogu ti poslati na PP adresu gde su ranije mogli da ti nabave iz Nemacke a ima nesto i kod nas. Moj je stariji brat ovoga termostat_elektronski

PP poslata, ako ne mozes da je vidis (malo poruka imas? ne znam ta pravila) javi ovde pa daj mejl adresu da ti napisem.

[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 20.10.2011. u 20:09 GMT+1]
[ dinic79 @ 20.10.2011. 21:33 ] @
Znam sta je ovo, vidjao sam ranije. Hvala
[ gmhans @ 31.10.2011. 13:13 ] @
Iz dosad pročitanog, nisam siguran da li su norveški radijatori bolji ili lošiji od ostalih ajde da kazem električnih grejnih tela, ali mislim da bi u mom slučaju mogli da obave (obavi - jedan komad) posao. Naime, u pitanju je kupatilo povrsine oko 4,5m2 i njega bi jedan "norvežan" grejao zimi. Kad je neko u kupatilu temperatura bi trebala da je veća, a tokom ostalog perioda da održava neku pristojnu temperaturu, da bi se izbegli stres jutarnjeg ulaska u ledeno kupatilo i kondenzacija zidova. E, sad problem je koji konvektor izabrati, jer na tržištu ima dosta modela, pa se bojim da oni jeftiniji imaju obične grejače kod kojih priča o velikoj grejnoj površini otpada. Što je najgore, ima dosta modela koji su vrlo tanki (ne mora ni da spadaju u neke jeftinije), pa ni za njih nisam siguran da unutra može da stane grejač sa adekvatnom grejnom površinom. Bilo bi jako korisno, kad bi neko mogao da mi preporuči neki konvektor na osnovu onog što se krije "ispod haube"... Eto, kod Eldi-ja se vidi bogato i gusto saće grejača, ali je i cena malo bogatija. Opet kod Valijanta (pardon - Vaillant-a) VER/4 je cena rekao bih OK, ali ta vitka figura ne uliva poverenje... Pa ima tu i nekih "Tesy", Atlantic, pa nekih "Topliša - kopija Eldi-ja"... Tako da bi savet dobro došao.

[Ovu poruku je menjao gmhans dana 31.10.2011. u 14:25 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao gmhans dana 01.11.2011. u 11:09 GMT+1]
[ Galenika @ 12.11.2011. 03:02 ] @
Evo ja da se javim, prosle sezone sam se odlicno ogrejao za male pare. Kaljeva pec je lozena i mermerni radijator je radio 24 sata, u stanu nikad ispod 20 stepeni, cesto sam bio u kratkim rukavima. Mermerni radijator je u periodu jeftine tarife, dakle nocu, radio non stop na 32 stepena a ujutru pri prelasku u skuplju tarifu termostat je namestan na 22 stepena, malo radi - malo ne. Ceo taj zid iza mermenog radijatora je uvek bio ekstra topao tako da je i on u neku ruku ucestvovao u grejanju prostora, a nocu je srkljao jeftinu struju i radio non stop iz razloga da sto vise ugreje za male pare. To je po meni prednost mermera u odnosu na Norveski radijator, jer ima kakvu takvu akumulaciju i bolje greje, bolji je subjektivni osecaj u prostoriji, greje se i zid a to svakako utice na ubijanje zime po stanu. Sad evo malo jace od mesec dana se grejem isto na kaljevu i na mermerni radijator JA zadovoljan :)
[ ericmilos @ 17.11.2011. 23:40 ] @
Imam norveske radijatore, kupio sam ih u rovex-u prosle godine, i mogu vam reci da bolji nacin grejanja nisam video...
Uzeo sam modele iz Serije ADAX NEO.
Zivim u potkrovlju na petom spratu koje je dobro izolovano. Zidovi su blok monta sa stiropor izolacijom 5cm, a plafon je rigips sa 5cm vuna...
Stan ima 53m2, stim sto sam ja jos i terasu koja je 6m2 zatvorio sa PVC i dobio trpezariju. U nju sam ubacio jedan od 800w...


Sve ukupno u stanu imam 5 komada:

Spavaca soba 16m2 1x 1.4kw
Decija soba 10m2 1x 1kw
Terasa (trpezarija) 6m2 1x800w
Dnevna soba sa kuhinjom 1x 1.2kw
Kupatilo 600w

Ne secam se tacno al mislim da su me svi izasli oko 105000 din...

Racun za struju je bio za jedno 3500-4000din vise u grejnoj sezoni... a temperatura u stanu nije bila ispod 22-24C... nikada....

To je moje iskustvo sa ADAX NEO serijom norveskih radijatora...

Ako nekome treba neka pomoc ili korisna informacija, slobodno neka pita... iskreno stvarno ima bas dosta prednosti u odnosu na bilo koje drugo grejanje...

Mene bas interesuje iskustvo nekoga ko ima ATLANTIC F117 seriju radijatora, posto drug adaptira stan, ja mu preporucujem Norveske, mada ATLANTIC su mnogo povoljniji... cak i vise nego duplo...
Pa da ne kupuje covek Norveske ako i Francuski rade isti posao...

pozzz
[ schmaug @ 20.11.2011. 01:58 ] @
Evo nekog iskustva: u stanu sam od 44+10m2, gde je ovih 10m2terasa pretvorena u kuhinnju i zastakljena. Izolacija zgrade je 5cm stirodur, predzadnji sam sprat i imam sve pvc prozore. Grejem se na TA, a imam mogućnost loženja u slučaju nužde (kaljeva peć).

Poslednji račun za struju je bio 4500din bez tv pretplate, pri čemu mi rade TA 3kW, TA 2.5Kw isključivo noću, bojler non-stop,
rerna vrlo često,veš mašina, sušilica za veš, sudo maš., 2 računara i tv crt non-stop danju i 4-člana smo porodica. Temperatura u stanu je oko 21do23C.

Letnja potrošnja nam je oko 2800din, što prostom računicom govori da je za ovaj mesec grejanje koštalo 1700din, gde su spoljne temperature bile manje od 10C. Kada budu niže temperature napolju, imam još jednu TA 2.5kW. Moja pretpostavka je da će se taj račun za struju povećati za oko 800-900din.
Dakle u najgorem slučaju očekujem 5400-6000din ukupno za stan 54m2.

Suština je da TA peć troši struju u jevtinijoj tarifi (noću), koja je ČETIRI PUTA jevtinija od dnevne. Znači ne upola, već
ČETIRI PUTA . Ako TA uključujete samo od 24h-08h, znači da ih koristite pravilno. To se postiže pomoću tajmera. Ako ih bilo kako drugačije koristite, znajte da ima boljih načina (klima ili kalorifer). Praćenjem sam uvideo da TA pećima (MK) treba 4-5h da se napune, pa sam tajmere podesio da uključuju od 04h-08h. Čuo sam od kolege da su Igotherm TA još bolje i da im "cigle" bolje zadržavaju toplptu.

Najbolja stvar je imati kombinaciju 2 vida grejanja, jer država nema sigurnu strategiju. Nekad je gas najevtiniji, nekad struja, drva... Nažalost.

Uštede sam napravio u sledećem: za većinu kuvanja indukciona ploča i za osvetlljenje štedljive sijalice. Čini mi se da je i respektivna štednja kupovina
lap-top računara, ako vam on radi non-stop jer je razlika i 10x (konkretno kod mene 600wobičan i 65w lap-top). Na godišnjem nivou nije mala cifra, sigurno.
[ dishi68 @ 24.11.2011. 07:39 ] @
Direktnim upoređenjem Niškog Elditerma i Francuskog Atlantika, na moje iznenađenje Niški Elditerm je bolji. Tačnije Niški Termostat radi ono što je napisano u prospektu

"ELDI-EKONOMIK termostat je patentom zaštićen elektronski termostat sa impulsnom širinskom modulacijom i ugrađen je u svaki konvektor. Radi u tri režima:
1. Startni. Traje 10 do 15 min i radi bez prekida. U ovom režimu se prostor zagreva.
2. Prelazni. Sledi automatski posle startnog.Traje 15 do 30 min i radi sa pauzama. Ovde se dostiže zadata temperatura i skraćuje aktivan interval.
3. Održavanje temperature. Sledi automatski posle prelaznog. U ovom režimu interval potrošnje (aktivan interval) traje oko 5 sec. a pauza traje oko 15 sec. Naravno, cirkulacija toplog vazduha (grejanje) se nastavlja i u toku pauze te imamo efekat: 20 sec grejanja-5 sec potrošnje. To u makro razmerama znači: 4 časa grejanja-1 čas potrošnje, u visini nazivne snage konvektora."

Elditerm termostat stvarno ima tri režima rada, dok Atlanitk radi non-stop dok ne postigne zadatu temperaturu. Da je Eldi poradio na dizajnu onda bi vredeo daleko više nego Norveški radijatori.
[ tdjokic @ 24.11.2011. 12:53 ] @
Citat:
dishi68: Direktnim upoređenjem Niškog Elditerma i Francuskog Atlantika, na moje iznenađenje Niški Elditerm je bolji. Tačnije Niški Termostat radi ono što je napisano u prospektu
Svaka njima cast za funkciju ali pretpostavljam da taj termostat ima u sebi neke specijalne delove da bi to postigao. Mozda su ti delovi OK, mozda se opet lakse kvare od standardnih, ko ce ga znati.

Licno imam poseban elektronski termostat, nezavisan, sa prednje strane ima utikac a sa zadnje uticnicu, tako da grejalica ukljucena u tu uticnicu podleze kontroli integrisanog elektronskog termostata u tom utikacu / uticnici. On radi jednostavno "pali / gasi" ali se temperature ukljucenja i iskljucenja mogu podesavati nezavisno, pa moze kontrolisati i grejanje i hladjenje, minimalno podesavanje je 0,1 stepen C. Ja obicno podesim grejalicu na recimo 22 iskljucenje a 21,8 ukljucenje i onda on odrzava tu temeraturu tamo gde je senzor.

U zavisnosti od polozaja senzora u ostatku prostorije je temperatura razlicita i zato je dosta vazno dobro izabrati polozaj senzora. Kod ovih panelnih radijatora sa ugradjenim elektronskim termostatom je polozaj senzora neizbezno negde pri dnu radijatora i to je izvesno ogranicenje, narocito za pocetak rada grejalice, pa ovaj niski sistem to do neke mere koriguje ali mislim da nije presudno za ukupan efekat grejanja bilo kog panelnog radijatora.

Svaki elektronski bolje regulise od mehanickog jer je bitno manja razlika izmedju temeratura ukljucenja i iskljucenja nego kod mehanickih, to je sustina, ostalo su finese.
[ dishi68 @ 25.11.2011. 01:32 ] @
Od elditerm termostata možda su bolji neki skuplji modeli norveških i francuskih, naroćito neki francuski NOIR koji se automatski isključi ako dođe do naglog pada temperature tj. ako otvorite prozor ili vrata
[ Java Beograd @ 25.11.2011. 07:31 ] @
Plašim se da pomislim šta bi se desilo meni i mojoj porodici kad bi temperatura u sobi umesto 21.3 oC porasla na čitavih 21.4 oC Užas !
[ dishi68 @ 25.11.2011. 10:32 ] @
Na sajtu proizvođača Noirot radiatora tvrde da je 1o C=7% uštede, da je idelna temperatura 19o C a ekonomična 15,5o C. Uz to imaju već pomenuti detektor otvorenog prozora i detektor odsutnosti, tako da ako nema nikoga u prostoriji neko duže vreme onda se automatski smanjuje temperatura.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 25.11.2011. u 15:32 GMT+1]
[ gorca @ 01.12.2011. 17:33 ] @
Istrazivao sam nekoliko dana kakvih sve norveskih (konvektorskih) radijatora ima kod nas i koliko kostaju pa evo da napisem. Moze nekome koristiti jer znam da bi meni da je imala informacija na jednom mestu.
Znaci, decembar 2011. godine. Jaci modeli (2 - 2,5KW). Pisem i dimenzije posto po logici povrsina ovih grejnih tela jeste bitna, kao sto je bitna i njihova duzina zbog kapaciteta izbacivanja (konvekcije) toplog vazduha.

Vaillant VER 200 (elektromehanicki termostat, nemacki) 2000W, ~11500 RSD, 720mm x 430mm

Vaillant VER 250 (elektromehanicki termostat, nemacki) 2500W, ~13000 RSD, 900 x 430mm

Beha P20 (elektronski termostat, norveski) 2000W, 23000 RSD, 1423 x 400mm (U Hrvatskoj su ~200 EUR)

Eldi (elektronski termostat, domaca proizvodnja) 2400W, ~24000 RSD, 1130 x 240mm

Adax Glamox 3001 PR2000ET (elektronski termostat, norveski) 2000W, 23500RSD, 1670 x 350mm (U Bugarskoj kod uvoznika su 145 EUR)

Adax Neo NP20DT (elektronski termostat, digitalni displej, norveski) 2000W, 28500 RSD, 1394 x 370mm

Atlantic F117P (elektronski termostat, francuski) 2000W, 12500 RSD, 740 x 450mm

Tesy (elektromehanicki termostat, bugarski) 2000W, ~8000 RSD, 980 x 400mm (postoje verzije i sa elektronskim termostatom ali nisam nasao kod nas)

Verovatno ima jos razlicitih modela/proizvodjaca ali ovo je ono sto najcesce moze da se nadje kod nas.
[ dishi68 @ 02.12.2011. 07:35 ] @
Postoji i Crown sa elektromehanickim termostatom od 1800W valjda je oko 5000 dinara

Evo i najnovijeg trenda čak i kod kineza new glass panel heater

http://www.alibaba.com/product...,200010208,200714401,200952350

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 02.12.2011. u 09:14 GMT+1]
[ brankos @ 22.11.2012. 17:20 ] @
A jel neko imao bliski susret sa ovim:
Konvektosrka grejalica sa pride ventilatorom 2000W.
Sutra u Metrou 3000 dinara :-D

Tarrington house CVH2000

METRO vikend akcija

Izguglajte je. Ne izgleda loše, nego, malo mi pre jevtina :-)
[ brankos @ 26.11.2012. 22:28 ] @
Da sam sebi odgovorim, pošto su kolege nešto stidljive ovih dana ;-)
Vozio danas pored Tempa i ajde da pogledam možda imaju isto ovo samo druge marke.
Kad ono...
Ista stvar, samo druga firma, podigoh ga kad samo što nije odleteo na plafon koliko je lak. Nakon pogleda kroz one otvore - šok. Unutra stotinak bukvalno iglica sa 1 i 2. strane pričvršćene na neku ploču :-D
One se valjda ugreju i malo zrače okolo, pa taj vazduh ide na gore...
Eto ukratko opis konvektorske grejalice za oko 3500 din.
[ star-duster @ 08.12.2012. 09:48 ] @
Može li neko da mi kaže (makar subjektivno) kolika je razlika u kvalitetu, izradi, radu i sl. između:
1) onih no-name konvektorskih radijatora kojih sada ima u svakoj radnji tehnike (Vox, Vivax, Crown, Bauer i sl.) i
2) onih firmiranih (tj. firmiranijih) konvektorskih radijatora, npr. Eldi, ili onih francuskih, norveških itd.

Razlika u ceni je ogromna. Za radijatore slične snage grupa pod 1) košta oko 6 hiljada, a grupa 2) od 20 hiljada pa naviše. Vredi li ta razlika u ceni?

Nije mi bitan baš perfektno precizan termostat, samo da radijator bude funkcionalan i energetski efikasan. Radijator bih kupio za dogrevanje spavaće sobe od oko 25 kvadrata u kojoj se već nalazi i radi TA peć (ali koja se do večeri sasvim isprazni ako duva tokom popodneva i bude hladno preko noći, dok se ponovo ne napuni).
[ Panik @ 05.01.2013. 21:05 ] @
Moja iskustva sa Crown ili Vox konvektorskim grelalicama ili radijatorima:
Do pre par zima grejao sam se sa mermernim radijatorima.I ako se spoljna temperatura zimi nije spuštala ispod 4 ili 5tog stepena ispod nule nije bilo problema što se tiče grejanja.Napominjem da stanujem na poslednjem spratu zgrade koja je zidana 30 godina prošlog veka,bez spoljne fasadne izolacije/gola cigla/ koja je od starosti otplala pre dvadesetak godina.Iznad stana krovna terasa,sa tri strane spoljni zidovi,a sa četvrte strane komšijski stan u kome niko ne živi zimi/isti se izdaje ljudima kojima je jeftinije da zimi budu u selu a da sa proleća dođu u Beograd/.Stolarija drvena stara i uz malu adaptaciju relativno dobro dihtuje.Ako su niže temperature morao sam da se dogrevam sa elektičnim radijatorima što je više nego dupliralo potrošnju a tripliralo finansijski utrošak struje.Ali prošle zime,koja je bila izuzetno hladana i duga, sa konstanto niskim temeraturama, sam kupio prvo Crown konvektor od 1,8 kw/2 grejača po 900w/ za dnevni boravak veličine cca 20 kvadrata,a ubrzo i dva konvektora od 1kw/2x500w/ 1 za sobu od cca 12 kvadrata a drugi za kupatilo od cca 5 kvadrata/.I oduševio sam se kako greju i koliko manje troše od mermernih radijatora a pogotovu od uljnih.Kada je spoljna temperatura bila blizu -20 st.ja sam termostat podesio da sobna temperatura bude 21 stepen/mereno digitalnim termostatom na razdaljini od od cca 4,5 metara od grelalice a na visini od cca 1,7m/.U sobi i kupatilu su se konvektori pokazali još bolje.Merio sam i pratio rad njihovog termostata na temperaturi od 21 stepen ispod nule.Uključuje se čim malo padne ispod 21 stepeni,radi 20 sekundi,postigne temperaturu,isključuje se i ostaje isključen 40 sekundi/merio sam vreme paljenja i gašenja na 1 minut/.I to sve na temperaturi od cca - 20 stepeni.Što je toplije vreme uključivanja je sve ređe.Tako da te hladne zime nisam koristio ni mermerne a ni električne radijatore.Celokupna potošnja mi nije prelazila cca 1.100-1.300 kilovata na čitanju od 30-34 dana a ogrejao sam se kao čovek/stan je veličine cca 50 kvadrata.Pri grejanju ne isušuju vazduh,nema ventilatora koji dižu prašinu,lagani su za nameštanje-mogu da stoje na svojim nogarima ili ih kačite pod prozor.Sami radijatori su hladni dok greju,tako da nema opasnosti za malu decu da se opeku ako ih dodirnu.Cena im je više nego povoljna-od 1,8 kw sam platio oko 5.000 din. a dva manja po cca 3.000din.Ove godine su nešto skuplji ali su i dalje neuporedivo jeftiji od norveških ili francuskih radijatora.Termostat je elektronski,odličan i precizan.Estetski izgledaju dobro,nešto su deblji od ovih skupljih ali ne mnogo.Lagani su.Iskreno, ja sam oduševljen kako greju i kako relativno malo troše.Jedina mana je što kada nema struje nema ni grejanja/prednost termopeći/i što rade 24 sata/skupa tarifa 2/3 i jeftina1/3 vremena/.Zaista ih preporučujem.
Izvinjavam se na dužem postu ali sam želeo da podrobno opišem kako dobro rade!
[ brankos @ 19.01.2013. 01:10 ] @
@ star-duster
hvala na ovako lepom i opširnom opisu.
Osećam se skoro ubeđen da kupim bar jedan od dva navedena radijatora.
Ako samo možemo da dobijemo i neku oznaku, pogotovo modela sa elektronskim termostatom koji je ako sam dobro razumeo na kablu - odvojen od jedinice.

Opet se u Metrou na akciji pojavio Tarrington house, sad je model koji je bio 3000 -
2400, a za 4000din. se prodaje model CVH-2200 sa digitalnim tajmerom i verovatno termostatom, a imaju i VOX, ali panel-radijator za 5400. Lepo bi bilo odabrati nešto od toga ako je slično tom CROWN-u od 1.8kW.
[ brankos @ 22.01.2013. 18:06 ] @
@ Panik,
moje izvinjenje, tek sad vidim da sam se greškom obratio osobi koja je pitala za grejalice na postu iznad. Čim sam pomenuo opširan opis jasno je na šta se osnosi :)
Pitanje iznad i dalje važi. Bilo bi dobro da znamo model i eventualnu prodavnicu.

Hvala
[ Java Beograd @ 24.01.2013. 07:49 ] @
Moram da vam skrenem pažnju na neke fizičke zakonitosti, tek toliko da možda razbijete neke zablude.

Enegriju ne troše grejalice, peći, radijatori ... Energiju troše zidovi, tj, prostorija, odnosno cela kuća ili stan. Koliko koja prostorija troši energije - lako je proraćunati. (Google: "proracun toplotnih gubitaka")
Dakle, ako sračunate da su tolotni gubici, na primer 1 kW u prostoriju se mora ubaciti isto toliko energije da bi se održala željena temperatura. Dakle, mora da se potroši 0,1 kubik gasa (otprilike), ili 0,1 litar lož ulja, ili da sagorite toliko_i_toliko drva.

Ali, sve je sa ciframa jasnije kad se pominje grejanje na struju, jer su jedinice mere iste. Ako su toplotni gubici prostorije 1kW za sat vremena iz električne mreže mora da se povuče 1kW električne energije da bi se održala željena temperatura. Nema boga, to je to. Samo da vas podsetim, pretvaranje el. energije u toplotnu uvek ide 100% tj. bez gubitaka.

Kad sa ovim pojmovima rasčistite, biće vam jasno da uštedu električne energije ne možete ostvariti kupovinom veče ili manje grejalice, kupovinom jedne jake ili više malih, ovog ili onog brenda i td. i td. Ušteda energije se može ostvariti samo i jedino smanjivanjem toplotnih gubitaka prostorije.

Naravno, nisu sve grejalice iste. Bitno je da može da održava tačnu željenu temperaturu, jer veća temperatura - veći gubici. Bitan je subjektivan osećaj toplote, bitna je raspodela tolote u prostoriji, i još mnogo toga.
Kad su u pitanju TA peći, uštede u električnoj energiji nema, ali ima u ceni električne energije, (što je ipak najbitnije) jer se električna energija koristi noću, po nižoj tarifi.
[ petar_antic @ 30.08.2013. 22:37 ] @
ljudi treba da kupim radijatore i dvoumim se izmedju norveskih glamox i francuskih noirot? Da li ima neko neku preporuku? Unapred hvala
[ rovaccccc @ 02.09.2013. 08:55 ] @
Citat:
Java Beograd:
Moram da vam skrenem pažnju na neke fizičke zakonitosti, tek toliko da možda razbijete neke zablude.

Enegriju ne troše grejalice, peći, radijatori ... Energiju troše zidovi, tj, prostorija, odnosno cela kuća ili stan. Koliko koja prostorija troši energije - lako je proraćunati. (Google: "proracun toplotnih gubitaka")
Dakle, ako sračunate da su tolotni gubici, na primer 1 kW u prostoriju se mora ubaciti isto toliko energije da bi se održala željena temperatura. Dakle, mora da se potroši 0,1 kubik gasa (otprilike), ili 0,1 litar lož ulja, ili da sagorite toliko_i_toliko drva.

Ali, sve je sa ciframa jasnije kad se pominje grejanje na struju, jer su jedinice mere iste. Ako su toplotni gubici prostorije 1kW za sat vremena iz električne mreže mora da se povuče 1kW električne energije da bi se održala željena temperatura. Nema boga, to je to. Samo da vas podsetim, pretvaranje el. energije u toplotnu uvek ide 100% tj. bez gubitaka.

Kad sa ovim pojmovima rasčistite, biće vam jasno da uštedu električne energije ne možete ostvariti kupovinom veče ili manje grejalice, kupovinom jedne jake ili više malih, ovog ili onog brenda i td. i td. Ušteda energije se može ostvariti samo i jedino smanjivanjem toplotnih gubitaka prostorije.

Naravno, nisu sve grejalice iste. Bitno je da može da održava tačnu željenu temperaturu, jer veća temperatura - veći gubici. Bitan je subjektivan osećaj toplote, bitna je raspodela tolote u prostoriji, i još mnogo toga.
Kad su u pitanju TA peći, uštede u električnoj energiji nema, ali ima u ceni električne energije, (što je ipak najbitnije) jer se električna energija koristi noću, po nižoj tarifi.

Sa vecim dijelom se slazem,jos samo fali da osim smanjivanjem toplotnih gubitaka ustede se mogu ostvarit i kupovinom toplotne pumpe(klima uredjaj ali kvalitetan),koji takodje trosi el.energiju,samo sto omjer potrosene struje i dobivene toplote dodje oko 1:4 odnosno za potroseni 1 kw struje daje u prosjeku oko 4kw toplote,ta usteda nije mala ali je cijena toplotne pumpe veca:-(
[ nindza@ @ 07.12.2013. 03:58 ] @
Citat:
petar_antic: ljudi treba da kupim radijatore i dvoumim se izmedju norveskih glamox i francuskih noirot? Da li ima neko neku preporuku? Unapred hvala



I mene bi ovo zanimalo, posto se i ja dvoumim ovo ovih radijatora, pa ako bi neko podelio svoje iskustvo mnogo bi mi znacilo

Puno Hvala
[ markokove @ 20.07.2014. 21:22 ] @
Postovani, imam jedno pitanje za nekog ko se sretao sa ovakvim vidom grejanja.

Kupio sam stan i zatekao u njemu neke radijatore koje prvi put vidim. Nisu Norveski a po mom misljenju je neka vrsta Konvektorskog grejanja. Verovatno nesto dosta starije pa je prevazidjeno. Ali, interesuje me da li je isplativo grejati se na ovako nesto i da li bi neko mozda kupio ovo? Nisam mogao da dam oglas jer ne znam sta prodajem . Poneta je da samo otkrijem kakvo je to grejanje i da li moze da se proda posto bi u stan ubacio TA pec i resio problem. Najveca mana je sto zauzima veliki prostor i gotovo duz svih zidova se nalaze pa zauzima prostor u stanu jer ne znam da li bi smeo da stavim stvari odmah do panela (ujedno i da li bi smanjio efikasnost grejanja).

Evo slike pa ako neko zna, bio bih mu zahvalan na pomoci. Hvala unapred







[ Java Beograd @ 21.07.2014. 07:38 ] @
Ovo je veoma rasprostranjen tip grejanja u Americi.

https://www.google.rs/search?q=baseboard+heaters&tbm=isch

Iskren savet: mojne da bacaš tj. prodaješ, bar dok ne proveriš kako šljaka. Činjenica je da će možda TA da bude jeftinija, zbog potrošnje struje na nišoj tarifi, ali ovo grejno telo ima neprejebiv položaj: po celoj sobi, dole i nisko, i verujem da stvara prijatnu atmosferu, tj. raspored toplote je blizu idealnom.
[ markokove @ 21.07.2014. 16:40 ] @
Hvala Java Beograd. Znači to je neki baseboard heater. Ja sam probao da pojačam na maksimum posto neće da greje kad je napolju 30 stepeni :). Čuje se tiho kako radi i posle pola minuta-minut je postalo mlako. Iskreno, ne znam da li smem da približim i na koliko odstojanja stvari (ormar, krevet). Inače, stan je mali pa mi to baš uštine i tako mali prostor od 24 kvadrata. Sad ću da probam da ispitam nekako koja mu je snaga i kako greje. Ne znam kome bi mogao da ponudim da prodam ako se odlučim da skinem? Kako se to baš kod nas zove??? Hvala unapred na odgovoru...
[ majstor d @ 07.09.2014. 17:40 ] @
Poštovani,
Molio bih da mi neko od Vas stručnijih sa ove teme o Norveškim radijatorima odgovori na jedno pitanje!
Konkretno da li je izvodljivo neki jeftiniji konvektorski radijator tipa Crown, Bauer,Tesy povezati sa nekim digitalnim termostatom npr. http://www.termostati.co.rs/pr...39-computherm-q3.html?sef=hcfp ?
Čitajući celu temu ispada da je glavna caka norveških, francuskih ,niških radijator jedino precizni termostat !
[ ice-phoenix @ 07.10.2014. 19:20 ] @
Citat:
majstor d:
Poštovani,
Molio bih da mi neko od Vas stručnijih sa ove teme o Norveškim radijatorima odgovori na jedno pitanje!
Konkretno da li je izvodljivo neki jeftiniji konvektorski radijator tipa Crown, Bauer,Tesy povezati sa nekim digitalnim termostatom npr. http://www.termostati.co.rs/pr...39-computherm-q3.html?sef=hcfp ?
Čitajući celu temu ispada da je glavna caka norveških, francuskih ,niških radijator jedino precizni termostat !


Nije samo glavna caka bolji termostat nego povrsina i tezina , i kako je napravljen izmenjivac toplote (ono parce aluminiuma u kojem su grejaci ) , protok vazduha

npr


NP20 DT ADAX BELI - NEO norveški radijator 2000w
Težina: 8,7kg
Cena : 29.000,00 RSD
Visina radijatora: 370mm
Dužina radijatora: 1394mm
Dubina : 84 mm
Površina (dobro izolovano): 18 - 25 kvadrata ( razlika zbog izolacije i visine plafona )
zapremina radijatora 0.04332552 m3
Garancija 5 godina

Mille radijator ND22 01J 2000w
Visina radijatora: 400mm
Dužina radijatora: 940mm
Dubina : 75mm
Težina: 6 kg
Cena : 6,999.00 RSD
grejanje povrsine : ? ( nisam nasao ne znam zasto kriju )
zapremina radijatora 0.0282 m3
Garancija 2 godine


Moje misljenje je :
Kad malo bolje razmislim Norveski mi se kao dugorocno resenje cine isplatljivijim jer veci je garanti rok veca mu je grejna povrsina i shodno velicini brze zagreje prostor

e sad ne znam protok vazduha i ne znam kakav je izmenjivac toplote da mogu sa sigurnoscu da tvrdim .



[ tihi2 @ 07.10.2014. 20:53 ] @
Zaista veruješ da Norveški radijator 4 puta bolje greje zato što je 4 puta skuplji?
Ako radijator potroši 2kw struje, gde bi se izgubila ta energija osim u sobi?
20m2 prostorije sa ciglom od 25cm može da zagreju oba ali samo do spoljnjih 0*C.
Ne nasedajte na gluposti, 2kw potrošene struje u grejanje je 2kw tople energije i tačka. Zakon o održanju energije se uči u osnovnoj školi.
[ lud ko struja @ 07.10.2014. 21:35 ] @
@ ice-phoenix: Iz iskustva ljudi koji imaju te "norveske" (pa sad bas iz Norveske ili Francuske, Bugarske, Kine) radijatore i iz tekstova na internetu sam zakljucio da razlika u ceni nikad ne opravdava razliku u ucinku. U najgorem slucaju je razlika dupla (duplo bolje greje BEHA od kineskog) mada mi to deluje previse a razlika u ceni je 4 puta!!!

@ tihi2: Jeste 2kW potrosene struje u grejanje 2kW tople energije ali ne i isto zagrejan prostor. Pa 2 bojlera ne rade isto (jedan zagreje brze) a ne grejaci. I povrsina dosta znaci, ne mogu ringla i fen da zagreju isto kao radijator i kalorifer.
[ ice-phoenix @ 07.10.2014. 22:59 ] @
@lud ko struja ni nisam rekao da je 4 puta bolji nego gledam ako ti je 5 godina garancija onda si neko duze vreme siguran a ako mi je zapremina veca onda ce lakse predati toplotu i termostat ce se drugacije paliti tako da mozda ustedi dugorocno vise struje al opet kazem treba testirati

@tihi2 vidim da spominjes zakon o odrzanju energije iz os skole i vidim i da si i na tom razumevanju termodinamike i elektrotehnike
[ lud ko struja @ 07.10.2014. 23:04 ] @
Nisam rekao da si ti rekao da je 4 puta bolji vec sam ja zakljucio da nije, na osnovu tudjeg iskustva (licnog ili internetskog), posto se i ja raspitujem za najbolji vid grejanja na struju (a da to nije TA pec i inverter klima) http://www.elitemadzone.org/t479419-konvektori-za-grejanje
[ ice-phoenix @ 07.10.2014. 23:35 ] @
@lud ko struja pa i ja gledam sta da kupim , mislim da cu kupiti jedan kineski jedan norveski ( polovan posto su mnogo jeftiniji) pa cu da vidim kako ce koji da radi ove zime i javi cu
[ anon3017188 @ 08.10.2014. 06:25 ] @
Pa ako bas nemate izbora i morate bas taj oblik grejanja onda se raspitajte i za ovako nesto............

http://www.cini.rs/elektricni-radijatori

"Cini" pruza dobar kvalitet .Inace ja imam njihove radijatore " panelo " i mogu reci da su odlicni-fantasticni - mali a greju kao zmaj.To su ovi radijatori za CG.

http://www.cini.rs/sr/aluminijumski-radijatori/panello

A taj komentar da polovni Norveski radijatori imaju jako nisku cenu govori o isplativosti i konforu takvog grejanja.

[ tihi2 @ 08.10.2014. 07:31 ] @
Citat:
lud ko struja:@ tihi2: Jeste 2kW potrosene struje u grejanje 2kW tople energije ali ne i isto zagrejan prostor. Pa 2 bojlera ne rade isto (jedan zagreje brze) a ne grejaci. I povrsina dosta znaci, ne mogu ringla i fen da zagreju isto kao radijator i kalorifer.
Ne zagreva površina već količina energije. I na ringlu se može grejati, ako spustiš rešo na pod, zagrejaće kao radjator.
Grejač od 2kw će uvek bojler od 80l zagrejati za isto vreme. Ako grejač ima kamenac duže će grejati. Ako je izolacija bojlera lošija (ima ih sa 3, 5 i 10cm izolacije) češće će se paliti da održi zadatu temperaturu. To nema veze sa grejačem.
Da bi ringla dala 2kw energije ona se usija, jer je male površine. Da bi radijator dao 2kw on je topao. Da bi podno grejanje dalo 2kw energije pod je mlak. Površina ne utiče na količinu energije već na naš subjektivan osećaj ugodnosti. Što je manja razlika temperature grejnog tela i okoline nama je lepše.
Ovo sa Cini grejačima je dobro rešenje. Koristio sam za dogrevanje, imam ih i sada u radijatorima i to radibaš dobro za prelazni period, da se ne pali grejanje a da matorima bude toplo.
@ice... šta reći, hvala na stručnoj proceni. Nekima nema pomoći. Sa tvojon pameću, ja bih još prošle nedelje kupio. Bilo bi dobro da kupiš oba, da dobro iztestiraš, pa da nam preneseš svoja iskustva.

[ Java Beograd @ 08.10.2014. 07:39 ] @
Toplotnu energiju iz kuće / stana troše hladni zidovi. Grejna tela su tu da nadomeste potrošenu toplotnu energiju.
Dakle, prvi i osnovni uslov je ne trošiti energiju, tj. izolovati zidove i sačuvati tioplotnu energiju u stanu.

Osim kod toplotne pumpe, sva ostala električna grejna tela u kuću ubace onoliko energije koliko izvuku iz elektro-mreže. Ne mogu ni više ni manje.

I TA peći takođe potpadaju pod ovo pravilo, ali imaju prednost jer energiju izvlače iz elektro-mreže onda kad je 4 puta jeftinija.
[ lud ko struja @ 08.10.2014. 13:29 ] @
@ anon3017188: Ako su ti cini iste cene kao oni drugi, sto da ne. Cuo sam ja i za one njihove grejace koji se ugradjuju u radijator ali su mi rekli da tu mora da se menja termostat i ugradjuje jos nesto na radijator da bi bilo bezbedno, a i onda greje i trosi malo jace nego uljani. I TA peci imaju jako nisku cenu, komsija kupio trojku za 5000

@ tihi2: Imam iskustva sa kvarcnim grejalicama i kalorifer grejalicama (jel se tako zovu). Ne postoje 2 razlicite koje isto greju. U bojleru sam menjao grejac (crkao posle par dana nakon ciscenja i postavljanja, isti proizvodjac i model), ovaj greje slabije. I bio bih spreman da se kladim u sve sto imam da ringla ne moze da zagreje kao radijator (mozda kao neki najgori uljani, mada sumnjam).
Osecaj ugodnosti je jako povezan sa osecajem toplote, i verovatno da konvektor od 90x40 pruza bolji osecaj nego uljani od 60x40, osim ako ne? Ovaj ipak ima i ulje.
Kako si ti zadovoljan sa tim cini grejacima u radijatorima, za koliko zagreju prostoriju (ako mozes navedi m2 ili m3, izolaciju, broj rebara, jacinu grejaca itd.), da li mogu da zagreju kad je minus (-5 do -10)? Ja nisam cuo nista bas pozitivno o njima, ili kazu da su onako ili da ne valjaju.
[ anon3017188 @ 08.10.2014. 13:52 ] @
Citat:
lud ko struja: @ anon3017188: Ako su ti cini iste cene kao oni drugi, sto da ne. Cuo sam ja i za one njihove grejace koji se ugradjuju u radijator ali su mi rekli da tu mora da se menja termostat i ugradjuje jos nesto na radijator da bi bilo bezbedno, a i onda greje i trosi malo jace nego uljani. I TA peci imaju jako nisku cenu, komsija kupio trojku za 5000



Pa to ti ja i kazem...........nemoj da pravis nauku od tih elektricnih radijatora !!!! Kupis TA pec za 5000 dinara i utedis novac.

Toplotna provodljivost materijala , pocetna toplotna inercija,vrsta legure AL,dimenzije izmenjivaca......itd.....sve je to marketing i zamajavanje naroda...............

Imas i mermerne ploce za grejanje ............evo....

http://www.mermoterm.com/zasto-mermoterm.html

Jel vidis sta kazu ljudi -- " stedi struju ".
Eto i o ovome moze da se napravi citava nauka.....toplotna provodljivost mermera, mermer akumulira toplotu..........itd.

U realnim uslovima eksplatacije za tako male povrsine koje treba zagrejati svi ti radijatori su slicni po pitanju potrosnje struje i kolicine toplote kada ih poredis po istoj snazi -- minimalna razlika-- i nemoj da zaboravis cenu pocetnog ulaganja za uredjaj.

Zasto si protiv TA peci ?



[ lud ko struja @ 08.10.2014. 13:58 ] @
Zbog velicine, prasine, jednotarifnog brojila. Ne treba mi da " stedi struju ", moze slobodno da potrosi nekih 400kW
[ anon3017188 @ 08.10.2014. 14:30 ] @
Jedno-tarifno brojilo jeste problem.Inace ja imam " mermerni radijator " koji stoji i skuplja prasinu u podrumu.
[ Java Beograd @ 08.10.2014. 14:39 ] @
Citat:
lud ko struja:Zbog velicine, prasine, jednotarifnog brojila. Ne treba mi da " stedi struju ", moze slobodno da potrosi nekih 400kW
Onda kupi obične kineske uljane radijatore i uživaj. Greju kao i svaki drugi radijator a koštaju oho-ho manje od onih "norveških". Osećaj i filing - sasvim OK. I kineski uljani radijatori imaju termostat, OK, nije precizan na deseti deo stepena, ali i inače čemu to i kome to realno treba ? Namestiš otprilike na pola, i onda koriguješ već prema potrebi.
[ lud ko struja @ 08.10.2014. 14:45 ] @
Pa od ovih kineskih i bugarskih "norveskih" nisu jeftiniji, ista je cena. Od francuskih "norveskih" jesu malo, a od bas-bas "norveskih" 3-4 puta. Jel si se nekad ti grejao na uljane, kakvi su? Sta je bitnije, sto veci broj rebara ili proizvodjac?

@ anon3017188: Jel te nekad ogrejao ili si kupio, probao, razocarao se i sutnuo ga u podrum?
[ anon3017188 @ 08.10.2014. 14:52 ] @
Ja sam to kupio i drzao iza ledja naslonjeno na zid kako bi me zastitilo od hladnoce koja je dolazila kroz zid.Grejao je ledja.To je bilo pre nekih 7-8 godina u jednom poslovnom prostoru koji nije bio potpuno zavrsen i sredjan.Sledece godine sam to zavrsio,sredio i tu mermernu plocu prebacio u podrum .Proizvodjac je Made in Leskovac mermo-lux cini mi se.
[ uskok @ 10.12.2014. 14:52 ] @
Da li mozda neko ima iskustva sa, navodno, finskim radijatorima Ensto Beta? Imam jedan norveski, onaj Rovex, koji koristim preko 10 godina i jako sam zadovoljan. Model od 2000w bez problema ugreje prostoriju od 22 kvm na Zlatiboru u pristojno izolovanoj kuci (dobra stolarija i 5 cm stiropor). Za sve ove godine nije imao nikakav kvar i relativno brzo uspe zagrejati prostoriju. Medjutim, sada treba da kupim jos 3 radijatora od 1500w i razlika izmedju Rovex i ovih Ensto uopste nije zanemarljiva (mislim da je oko 8000), pa se na tri komada prilicno nabere. Ovi "Finci" takodje daju garanciju na 5 godina, sto mi ipak govori da ne bi trebalo da se radi o nekim losim prozivodima, ali bih ipak voleo da mogu pronaci neki komentar. Nazalost, u pretrazi po netu nalazim samo linkove za prodaju, sto legalne, sto nelegalne, bez ikakvih tema na forumima o iskustvima kupaca.
[ botr @ 10.12.2014. 21:04 ] @
Kupi jedan, pa probaj :) Ako radi lepo, onda jos 2 i resio si problem :)

Ja cu verovatno uzeti neki jeftinji, tipa Bauer ili slicno. Primarno grejanje mi je na drva, a konvektor bih koristio cisto kao dogrevanje ili za odrzavanje temperature nocu.