U pravu si sto se tice vertikalnog rotora.Kod mene je montiran rotor visine h=1.2m i precnika d=0.9m, sa tim rotorom postizem pri brzini vetra od 6.7m/sec 63W na 10m/sec (sto nisam do sada imao) dobio bi max.340W.
Sa trokrakom elisom 2.4m precnika na 6.7m/sec dobijam 330W pri brzini alternatora od 320o/min i ostvarenom silom od 10Njm. a pri 10m/sec dobio bi 1100W pri brzini alternatora od 470o/min i ostvarenom silom od 22Njm.Ako bih hteo pod istim uslovima vetra i istim tipom alternatora da dobijem 330W sa vertikalnim rotorom on bi trebalo da bude h=6m a d=4m.
Posto bi to bila velika skalamerija rade se visepolni alternatori ili manji precnik rotora a vece visine ili nekim efikasnijim rotorima koji mogu da ostvare veci TSR.
Inace alternator koji radimo sa magnetima fi50/15mm 24kom dupli disk,moze da ostvari 1.7Kw pri brzini vetra od 10m/sec sa krilima od 3m precnika.ali na 48V gde bi se alternator vrteo 400o/min. a sila koja je potrebna da se to ostvari je 42Njm pri struji od 36Am.

Vrlo pismeni i strucni podaci-svaka cast!Mene ne plase stub i njegova cena{gvozdje sad i nije skupo},elektronika uopste nije problem,napravicu je sam...ono sto me plasi je elisa i to pre svega kako joj menjati korak kad se pojavi vetar ekstremne brzine a to se desi nekoliko puta godisnje!Dalje me plasi izrada rotora,materijali,dovoljan stepen sigurnosti da ga ne otkine vetar recimo i da nekoga povredi ili napravi kakvu ozbiljnu stetu na okolnim objektima, a ne znam ni da li po zakonu takvo "postrojenje" treba da ima upotrebnu dozvolu...ipak je za svaku pohvalu makar i razmena misljenja na ovu temi..i to je pocetak necega!

U Beogradu postoji firma koja proizvodi krila od karbonskih vlakana za vetrogeneratore od 6KW za francusku firmu EOLTEC
TO SU OVI GENERATORI:http://www.eoltec.com/English/Main_en.htm
Ovaj vetrogenerator ima centrifugalnu regulaciju krila a i plus rep.Ali u vecini slucajeva je dovoljan samo rep plus vestacko opterecenje kada regulator iskljuci punjenje.U zadnje 4 godine pojavilo se dosta turbulentnih vetrova narocito u Nemackoj i oni sada imaju veliki problem kod velikih vetrogeneratora koji imaju elektricno pokretanje mikroprocesorski kontrolisano u pravcu vetra,jer ne moze dovoljno brzo da zakrene rotor kad naidju turbulentni vetrovi,tako da je u tom slucaju rep mnogo bolji i brzi.Inace firma koju sam spomenuo u pocetku moze da konstruise krila da se vrte samo do odredjene brzine bez mehanicke regulacije.

Ovo nisam znao i svakako je vredna informacija.Horizontalno kolo nije ipak resenje mada izrada "krila" sa Klark profilom uopste nije zahtevna gradnja,prvo rebra pa redom...i to bi mozda mogla da bude lagana varijanta,mada me odbija lose iskoriscenje!Sa druge strane 6KW e sigurno preambiciozno za pocetak i za pocetnika...licno bih se odlucio za gradnju kad resim pitanje elise za 1-2KW,i obavezno regulacije koraka elise,za vetrokaz znam i nisam pristalica guranja elektronike pri resavanja problema koje nemamo!Rep na kraju vetrenjace je odlicno resenje,radi "automatski" i ne zahteva odrzavanje.Trebala bi mi pomoc oko elise a posebno oko regulacije koraka...to mi je najtvrdji orah!

Zasto Gane insistiras na krilima sa regulacijom.
evo ovde se lepo vidi izvedena regulacija,obican centrifugalni regulator samo fina izrada:
http://www.eoltec.com/English/Main_en.htm
kako se ovde ubacuju slike?

Ovako nekako (primer):



htm je teško slika

_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 30.10.2008. u 23:16 GMT+1]}

http://www.elitemadzone.org/t3...je-slika-na-forum-step-by-step

Hvala lepo na pomoci oko ubacivanja slika.Taj detalj sam hteo da ubacim gde se lepo vidi centrifugalni regulator za zakretanje krila.A saljem par skica kako radi automatika repom.Inace ima tacan nacin kako se proracunava duzina i tezina repa i na kojoj brzini vetra automatika pocinje da radi.
Evo krila od poliestera koja se kod nas proizvode a zadovoljavaju do 1.5Kw:

[img]http://217.26.67.168/uploads/2/0/2094059/Krila-2.4m_poliester.jpg][/img]

<sub>[Ovu poruku je menjao muscorp dana 31.10.2008. u 09:09 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao muscorp dana 31.10.2008. u 09:16 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao yu1ny dana 31.10.2008. u 09:35 GMT+1]</sub>

Iz nekog drugog hobija znam koliko je vazan korak i dimenzije elise.Imam kod jednog prijatelja vec dvanaest godina vetrenjacu snage 800W koja dobro radi,sve probleme smo resili ali korak nikako!Naime,skoro svake dve godine se dogodi teska havarija,cak je iskrivljen stub,kidane su lopatice rotora,itd...uvek je nalet nekog ekstrmno jakog vetra doveo do havarije,par puta zaista ozbiljne havarije!Stube je napravljen dobro,vibracije je simulirao jedan masinac solidan projektant za stubove,cak ima i program koji moze da "kaze" kod koje brzine vetra ce nastupiti lom...ima na stranim sajtovima da se vidi "sve" osim kljucnih stvari,to izgleda svako cuva za sebe!Sa druge strane,pravljenje uredjaja za automatsko pomeranje koraka bi dosta kostalo i svi sa kojima smo pricali o tome su trazili toliko mnogo da cena ne opravdava korist od tako dobijene energije!Trenutno je vetrenjaca demontirana,uplasila nas je pojava tornada u okolnim zemljama!Sad je u pogonu solarni sistem snage 350W i nekako uz stednju zadovoljava i ono sto je nama vazno potpuno je bezopasan!Mislim posle pomenutih iskustava da je cena solarnih panela dovoljno pala da se bez proverenih resenja na temu-vetar- ne isplati ulaziti u gradnju jer je to {po meni} lepa i ne bas narocito prijatna avantura!To traze strucnjake vise profila,znanja iz bas suprotnih oblasti koje je tesko sresti u jednom coveku.Ne mogu ja da projektujem i stub i elisu,i elektroniku....a kad vetar otkine radno kolo i baci ga na susedni krov-onda to vise nije hobi,stvari postaju ozbiljne i pocinju da prave ozbiljne probleme{strah me da pomislim sta da je krak elise pa na neku osobu-verovatno sad ne bih ovo ni pisao}!Ovo su moja iskustva,i samo kao takva ih treba shvatiti!Po meni tu treba ozbiljna,strucna,proverena ekipa ljudi od kojih jedan treba da uradi elektriku i elektroniku,drugi da resi masinski deo a treci da se "macije" sa vetrom,silama itd...tek tada bi projekat uopste zasluzio to ime da bude projekat!I to da ne budu ljudi koji misle da znaju i mogu-nego ljudi koji zaista znaju i mogu!Svaka cast svakom,ali nije znanje videti kako nesto izgleda na www........!Odgovorni i strucni projektanti voljni da "zadatak"rese i sagledaju iz svih mogucih aspekata!Sve drugo vodi u neuspeh,i krajnje neizvesnu graditeljsku,finansijsku avanturu,cije moguce posledice nije lako ni predvideti!Nama je vetar pokrivio cev precnika 120mm sa debljinom zida od 2,5mm i to uz Veliku Moravu!Ako ima voljnih da za udruzivanje u pravcu nalazenja bezuslovno stabilnog i sigurnog resenja voljan sam da se ukljucim koliko mogu i znam,ali gradnji napamet i "po slici" vise necu ni minut radnog vremena da posvetim!
Po mom dubokom uverenju i po mom iskustvu-samo multidisciplinarni pristup,dakle strucnjaka vise profila moze da dovede do kvalitetnog bezbednog resenja.Izvinite za duzu poruku,osecao sam za potrebu da svoja iskustva iznesem!

A nije ti palo na pamet da ugao asimetricno ogibljenih krilaca regulisu opruge u zavisnosti od pritiska vetra. Mozda ne kriju resenje vec je toliko banalno da se podrazumeva.

Protiv prirodnih sila tesko je boriti se,vetar oduva citave gradove,apsolutno bezbedan sistem ne postoji,mozda bi to udruzenje moglo da se bavi projektovanjem masine za vetar i onda bi moglo sve da se kontrolise.90%malih komercijalnih vetrogeneratora do 10Kw se rade bez zakretanja lopatica,a napomenuo sam da u Beogradu postoji firma koja proizvodi krila sa regulacijom koraka.Ta ista firma projektuje i krila koja su samokociva,projektuju i jedrilice.Vlasnik je profesor sa masinskog fakulteta avio smer (mislim da su dovoljno kometentni u toj oblasti,pogotovo sto ta krila izvoze Francuzima).Na ovoj diskusiji sam primetio jednog masinskog inzenjera avio smera,i jednog projektanta magnetnih mreza strucnjaka za motore sa stalnim magnetima (radi u firmi koja proizvodi iste na N.Zelandu).Mozda je u samom naslovu teme problem jer izraz "VERTENJACA" asocira na Don Kihotovski poduhvat.Dakle ako nema bas na forumu zahtevana kolicina kompetentnih strucnjaka ima ih u okolini pa njihova iskustva i znanje moze lepo da se upotrebi,pogotovu sto neki to nesebicno i besplatno hoce da podele sa prijateljima.A praviti institut za projektovanje "VETRENJACE" je malo preambiciozan plan.

Postovane kolege,
Sto kazu, "lepo se isprocasmo" ...
Pitanje je koja je "vajda"...

Elem, ovaj forum je odlicno mesto da se razmene (prakticna) iskustva, da se primene u raznim okolnostima, te provere i potvrde.

Ja verujem da je svaki ucesnik ovog forume u pravu. Sa sopstvene tacke gledista. Tesko je i nezgodno oceniti neciji rad i iskustvo iz par paragrafa...

Elem, velikodusno se slazem sa gospodinom 'muscorp'...
Izgradnja celog sistema vetrogeneratora je visedisciplinarni poduhvat.
Opet zavisno od stepena do kojega izvodjac zeli da dovede taj sistem...

Opet, ja pretpostavljam, da iza svih diskusija lezi zelja da se (jednog dana) vetro-generacija primeni komercijalno, te da se sva "zamuka" nekako isplati...

Kao sto je pomenuto ovde ranije, praviti jednu vetrenjacu, na vikendici te to koristiti, onako, "iz hobija" je jedna stvar, a raditi istu stvar u komercijalnim razmerama je potpuno druga.

U mom poslu sam radio u par firmi koje su izvele (neku) genijalnu zamisao u industrijsku proizvodnju. Mogu da kazem da taj put nije nimalo jednostavan, niti kratak, a pogotovo nije jeftin...

Na zapadu su uobicajene "šeme" komercijalizacije, te javnih preduzeca i investitora... To je osnova da bi se okupila grupa strucnjaka (iz raznih disciplina) da bi se ta (neka) zamisao izvela u proizvodnju. Izmisliti i cak patentirati nesto je (nepravedno) trivijalna stvar u odnosu na trud koji tek predstoji (da bi se neka kinta zaradila..) ...

Elem, eto, ja cu uvek da ponudim pomoc i savet iz oblasti elektro-magnetike. Onoliko koliko je u mojoj moci...
Na Vama, kolegama iz ostalih grana je da isto tako ponudite pomoc...
Naravno, ako, i kada, se nesto komercijalizuje, onda biznis postaje upravo to, biznis. U pravom, zapadnjackom, kapitalistickom smislu.

Šta u gornjem paragrafu fali, je jezgro. Neko, osoba ili firma (ili udruzenje) ko ce prikupljati podatke, analizirati i primeniti, testirati i objaviti rezultate, te biti fer prema svim ucesnicima kada se relizacija desi...

Ja verujem da nekoliko minuta kucanja po tastaturi nikoga ne kosta puno. Naravno osim ako su u pitanju stvari zasticen IP papirima, ili inovacijama koje bi se mogle realizovati kasnije... A u principu, i to se da resiti, sa fer i otvorenom komunikacijom.

Kao sto moj kolega Ron Mathos, biznismen iz Amerike kaze: "U zivotnom veku velikog ugovora (preko milion dolara), 95% greski koje uticu na projektni plan i klizanje finalnog datuma isporuke, se dese kao posledica lose komunikacije. Ostatak su tehnicke prirode...." .

S'Postovanjem,
Zvonko Lazic.

Slazem se da ovu diskusiju treba da iskoristimo sto efikasnije i da je ne pretvaramo u naucnu fantastiku.
Sto se tice prikupljanja podataka o vetrovima na tlu Srbije,to vec rade ali firme koje zele da grade vece sisteme od par megavata,recimo na podrucju Dolova radila je jedna Kanadska firma,cak je i neka afera iz toga nastala,izgleda da su podaci pokradeni, a sifre provaljene.Kad sam trazio podatke od HMZ za tri podrucja (Zrenjanin,Vrsac,Negotin) poslali su mi Excel tabelu na mesecnom nivou za zadnjih 9god (4 strane) i fakturu od 12.000 din.sto je van pameti za nesto sto su javni podaci,kada sam ih pitao sta sve naplacuju rekose mi, pecat.Neka merenja na tri lokacije radi EPS to jest njihov sektor za obnovljive izvore energije.Medjutim sva su ta merenja u cilju instalisanja velikih sistema,vrlo su skupa i dugotrajna.
Po meni trebalo bi razvijati nesto sto je pristupacno obicnim smrtnicima i to nezavisne sisteme do par KW.Ono sto je realno izvesti u malo boljim radionicama.Sto se tice komercijalizacije, tesko je to za sada u Srbiji izvesti jer su carine za uvoz gotovog proizvoda 1% a repromaterijala za proizvodnju istih 10-12%,znaci proizvodnja je u drugom planu.Jeftinije je uvesti Kineski vetrogenerator nego bilo sta proizvoditi.To ce uraditi neki uvoznik svega i svacega.Ako bi mogli da napravimo dogovor sta u stvari zelimo bilo bi nam lakse da to i ostvarimo.Ja sam se opredelio za tip alternatora sa axijalnim flusom otvorenog tipa zato sto nemora da se radi alat za stancovanje lima koji jako puno kosta i za svaki tip alternatora treba imati odredjeni alat.Stalni magneti nezahtevaju prenos cime se izbegavaju gubici u prenosu i slozenost izrade.Problem cene magneta je sto mi njih nabavljamo iz trece ruke.Kada bi se direktno porucili cena bi bila 3xmanja,ali treb kupiti bar 500kom.
Sledeca prednost ovog nacina izrade je samo 3 pokretna dela (odrzavanje minimalno).Kad vidimo da svetski poznate firme prave vetrogeneratore sa 35% efikasnosti onda ove nase sa 25% opravdavaju izradu jer nismo ulagali mnogo para i vremena u povecanje efikasnosti a to mozemo nadoknaditi na drugi nacin.

Postovani,
Izvinjavam se, ali sam morao prokomentarisati efikasnost :)

Verovatno ste pisali o efikasnosti sistema, celog generatora...
Ja samo moram da napomenem da se efikasnost generatora moze podici bez puno truda, ali sa malo vise novca ulozenog u magnete, i vise vremena provedenog na proracunu i izboru najoptimalnije geometrije za datu snagu...
Ne znam koja je uobicajena efikasnost generatora, ali normalno je da NdFeB generator daje od 65-70% efikasnosti.
Mislim to se moze postici sa dobrim "punjenjem bakra" i solidnon magnetnom mrezom.

Opet, sve se vrti oko novca.
Odnos ulozenog novca i procenta efikasnosti iznad 50% je exponencijalan... Ali opet se isplati jer je vreme isplate krace...

Sad, sto se tice efikasnosti same vetrenjace, to treba neko drugi da prokomentarise :) :) :) ...

S'Postovanjem,
Zvonko.

Da ja sam mislio na efikasnost malih komercijalnih vetrogeneratora kao sistema.Zvola dali pricamo o Axijalnim generatorima bez gvozdja ili o radijalnim sa gvozdjem.
Kazi mi sledece ako imas informacije:Predpostavimo da hocemo da koristimo magnete odredjenih dimenzija.
dali je bolje uzeti deblje N35 ili tanje N40 i koji su jeftiniji deblji N35 ili tanji N45
Pozdrav



_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 02.11.2008. u 22:22 GMT+1]}

>

Postovani,
i jedan i drugi generator se mogu napraviti sa slicnim (ili istim)
stepenom iskoristenja.

Vas pristup (aksijalni flux, bez gvozdja) je bolji i jeftiniji za
napraviti, kao sto ste i Vi napomenuli :)

U mojim proracunima DC motora, uvek se vise isplatilo da se koristi jaci magnet (ako mozete dobaviti N45, bolje je nego N35).
Ali, (sta bi bio zivot bez jednog 'ali')...
To se odnosi na motore (generatore) sa efikasnosti vecoj od 70%.
Izuzeci su kada su male dimenzije motora/generatora preduslov...

S'Postovanjem,
Zvonko.

Dimenzije nisu ogranicenje ali jeste cena znaci ako su N35 vece debljine jeftiniji od N45 tanji a ostale dimenzije iste i mogu da zdovolje potrebe onda mi to vise znaci od dimenzije samog generatora.U pitanju je samo veca dimenzija po debljini a radius ostaje isti (ako sam u pravu).

Pogledajte ovde:

http://www.magneticsolutions.com.au/magnet-formula.html

ispod naslova "Flux density at a distance along the axis between a pair of rectangular magnets with steel path"

Priblizno cete dobiti vrednosti gustine magnetnog polja za razlicite debljine, i razlicit kvalitet magneta.

Unestite Br i cenu po zapremini (ili tezini) za odgovarajuci magnet i dobicete odgovor.

(alternativni link za priblizno proracunavanje gustine magnetnog polja)
http://www.magnetsales.com/Design/Tools1.htm#rect

S'Postovanjem,
Zvonko.

Hvala Zvonko,
ovo ce puno da mi pomogne kod narucivanja magneta.
pozdrav

Nije mi palo na pamet da stavljam "federe"jer bez obzira sto se radi o amaterskom "projektu" ne volim stap i kanap!Vetrenjaca radi na vikendici ali je non stop u pogonu i ta struja i te kako necemu sluzi,imam vrlo slozen elektronski sistem vec treci put modernizovan koji se "brine" o preklapanju napajanja,o paralelnom napajanju{kad nema vetra ili je slab}..Normalno nisam mislio na tornado kad sam pomenuo ekstremne uslove vetra,ali sam i sa nasim ekstremima vec okusio probleme {priznacete da je i to neko iskustvo u svakom slucaju}..E sad,uverio sam se da je prva stepenica kvalitetno radno kolo,u tom smislu sam naveo da se treba organizovati pa da vise ljudi dodje do resenja pri tom da svako iz svoje oblasti bude strucnjak,ja sam gubio vreme "uceci" kako i od cega da napravim kolo,koliki korak da bude..itd...iscrpljivao sam se nepotrebno oko toga sto neki ljudi bez muke znaju jer im je to fah.Nisam pristalica da kupim elisu jer mi je preskupa {bar meni},a i to mi lici na ono-proizvodjac elise je prodao elisu i zaradio,a kako cu ja proci to je moja stvar!Mene licno bar zanima projekat u kome bi se sve napravilo u sopstvenoj reziji,u solidno opremljenoj kucnoj radionici,a ako bih morao da vise od pola opreme kupim-onda je Sunce jeftinji izvor i izbor jer su cene solarnih celija pale sa tendencijom daljeg pada,posebno jos ako otpada izgradnja stuba,njegova lokacija,opstrukcija terena samim stubom,gromobranska instalacija,{imam na stubu uredjaj koji broji koliko je udaraca gromom pretpeo}...i rizikom koji stub nosi svakako.Za mene nema smisla prioretno razmisljati o generatoru dok ne resim ono sto mi je problam sa elisom,mada je lakse napraviti generator svakako,imam tu i neka svoja resenja za sam generator,ali mi treba pomoc oko izrade radnog kola jer je po meni to kljucni problem,sve drugo je lakse za izradu/doradu,moze da se menja i doradjuje,nije tako kapitalno kao sama vetrenjaca.Ako ne valja generator-nista strasno nece da se desi,ali ako zakaze ili se lose projektuje radno kolo i/ili stub,vesanje....nije svejedno,moze cak i dodatno {i nepredvidjeno} da kosta!

Od kog materijala i kog precnika ste pravili elisu?
Elisa i generator moraju biti uskladjeni.Kvalitetna elisa u domacoj radinosti moze da se napravi od raznih mateijala ali pitanje je dali ce biti jeftinije nego gotove,zato sto vec postoji kalup i ako one mogu da se uklope u vase zahteve onda to moze da bude jeftinije u smislu cena / kvalitet.Postoji jedan relativno lak nacin da se izradi kvalitetna elisa u hobi izvedbi.
Da se uradi kostur od recimo prohronskih limova i da se oni navuku na prohronsku cev i zavare tigom,
a zatim da se sve oblozi stakloplastikom a jos bolje grafitnim vlaknima.Posto nam na kraju dodje okrugla cev ona relativno lako moze da se iskoristi za zakretanje krila.
Naravno proracun dimenzija,uglova,brzine (TSR) mora da se uradi nevredi raditi napamet jer sve treba da se prilagodi brzini generatora i brzini vetra.Ovaj nacin je nekome jednostavan a nekome nije.Ja kada sam razmisljao o ovom nacinu planirao sam rebra da isecem na Water jet u Velikoj Krsni na jednom kraku ima 10-15 razlicitih rebara i za svako mora da se uradi program za rezanje,pa posto je to mala kolicina ispada opet mnogo skupo.
Drugi nacin rezanja moze da bude plazmom ali onda moraju da se pripreme matrice opet za svako rebro po kome bi se vodio plazma gorionik.Kada bi postojao interes vise ljudi za istim krilima onda bi se mozda isplatilo raditi tako.Raditi kalup za stakloplastiku je opet pitanje isplativost i vremena i to bi opravdano bilo uraditi za veci broj zainteresovanih.
Moje je misljenje da se treba prvo oprediliti za koje snage se grade vetrogeneratori jer od toga zavisi i sve ostalo.Ako hocemo generator koji daje recimo 1.5KW pri brzini vetra od 9.5m/sec.onda jedan krak krila treba da bude 1.5m
a sa TSR 1:6 i treba na toj brzini da daju oko 38Njm.Generator treba da se vrti oko 360o/min i pri tome da da 32A/48V.
pri brzini vetra od 5m/sec ovaj vetrogenerator ce davati oko 215W.
Sto se tice regulacije zakretanja krila vrlo je tesko u hobi varijanti ostvariti jeftino i dobro resenje,iako su dvokrake elise lakse za izvodjenje zakretanja,a najjednostavniji sistem je centrifulani,opruge vremenom gube pocetna svojstva.

evo jedne interesantne ideje gde nije potreban stub
http://www.youtube.com/watch?v=m6vgWP5U5Ew

Na ovom linku moze da se vidi jedan hidraulicni sistem zastite rotora
http://www.15kwsmallwindturbines.com/15kW_information.shtml



_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 03.11.2008. u 18:05 GMT+1]}

Moze i jednostavnije:

http://www.mdpub.com/Wind_Turbine/index.html

Em je jednostavnije em je za poneti,a covek se snasao i popravio havariju na licino mesto.
pozdrav

Koliko sam nesto kratko citao, imate problema sa lomljenjem vetrenjace pri brzom vetru, evo uputstva za automatsko izmicanje jakom vetru http://www.thebackshed.com/windmill/Docs/Furling.asp

A evo i sajta gde nemorate ni da racunate, jednostavno napravite po vec postojecem uputstvu i to je to, imacete vetrenjacu koja se sama sklanja sa jakog vetra. http://otherpower.com/otherpower_wind.html

Hvala lepo za link,video ih vec {dobro govorim citam i pisem engleski i ruski].Licno ne verujem u vetrenjacu bez tri kraka,i za duzinu ispod dva,dva i po metra!Ono sto cu naredne godine da probam:titanijumsko rebro {zbog tezine,lagano je} i da ga oblozim nekim od fibera.Pala je cena titanijumskom limu pa nije problem ni naci ni platiti.Cesto uradim po nesto za ljude koji se bave raznim masinskim obradama,pa ocekujem jedan radionicki crtez za centrifugalni regulator koji na ovaj nacin nece puno da me kosta ako uopste i kosta.Za elisu nemam jos nista ni na papiru ni obecano,to ostaje preko zime da pokusam da "odradim'.Na licu mesta cu na "uradi sam " nacin da improvizujem balanserku u dve tacke da koliko toliko balansiram elisu,potrosicu par dana na to pa bice bolje nego da nije balansirana uopste.Ukoliko nesto podje naopako i posle ovoga-od svega dizem ruke,brusilicom secem stub i tacka.Od mene na temu "vetar"-bice toliko!Definitivno cu doci do saznanja da je to za moje znanje i moje intelektualne mogucnosti tvrd orah.Par stotina vati je relativno lako-ali za preko toga pocinju bas ozbiljne glavobolje.Ja svim buducim graditeljima zelim uspeha i da prodju bolje nego ja,i savetujem im da obavezno razmisle i predvide bas sve sto moze da bude opstrukcija u gradnji ili eksploataciji,ali da budu svesni da se kao i uvek-bas sve ne moze predvideti.Narocito obratite paznju na lomljenje krakova radnog kola,a pre svega obezbediti da ekstremno snazan vetar ne skine celo kolo sa stuba.

Zanima me za koju snagu vetrogeneratora predvidjate krila od 2.5m duzine kraka?I za koju brzinu vetra?Pri brzini vetra od 5m/sec dobice se oko 600W (struje) a pri brzini od 10m/sec oko 4.7Kw.Ako na lokaciji gde se postavlja vetrogenerator vetar ne prelazi 5m/sec kontinualno,pitanje je imali smisla graditi tako veliki rotor, i to pod uslovom da se postigne efikasnost krila od 0.4.
pozdrav

Godisnji prosek vetra u juznom Banatu je otprilike najveci u Srbiji i iznosi 6m u sekundi. Preporucujem, svima, izucavanje jednostavnih proracuna na adresi http://www.otherpower.com/windbasics1.html i nakon toga imacete uvid u godisnju proizvodnju vase vetrenjace. Vetrenjaca precnika 1,5 m proizvodi u teoriji 100 vati pri brzini od 16 km na sat, ali po ispitivanju naucnika Betza, savrsena vetrenjaca (koju cini mi se niko jos nije napravio) ne moze da izvuce vise od 59.26%, ovo nas dovodi do jos realnijeg pogleda na stvari tako da mozemo slobodno da zakljucimo da jednostavna rucno radjena vetrenjaca moze dostici Betzov limit ali ustvari imace najverovatnije oko 30 vati snage a to je 30% od snage vetra.

Ako je vetar duplo brzi snaga vetra se racuna po principu 100 (vati) x2 x2 x2 = 800 vati, i kada izracunate realnih 30% efikasnosti dobicete 240 vati po precniku od 1,5 metara.

Nego vratimo se na vetrenjacu precnika 1,5 metara i godisnji prosek za juzni Banat, jer brzina vetra od 6 ms znaci brzinu od 21,6 km na sat a to je 1,35 puta jace od recimo 16 km na sat, tako da treba da racunamo po gore objasnjenom primeru, sledece 100 (vati) x1,35 x1,35 x1,35 = 246 vati i kada izracunamo 30% dobijemo 73,8 vati, to pomnozimo sa brojem sati u godini (365 x 24 = 8760 sati) i dobijemo

73,8 x 8760 = 646488 vati po godini, odnosno 646,488 kilovata. (Ali imajte na umu da je godisnji prosek brzine vetra meren na stubu visine 30 ili 40 metara, ako me secanje dobro sluzi.)

Naravno to bi bilo tako pod uslovom da svu energiju iskoristimo bez rasipanja, treba imati na umu da akumulatori imaju koeficijent punjenja, recimo 0,7, sto znaci da 1000 vati po satu vremena moze u bateriji da uskladisti 700 wati. Isto tako bi trebali da izracunamo gubitke na ispravljackim diodama, koje su potrebne za punjenje akumulatora, tu je opet bitna stvar ne prepunjavati akumulator, pa onda recimo akomulator se sam od sebe prazni, pa recimo inverter koji ce pretvarati 12 volti u 240 takodje trosi otprilike 10% snage, pa recimo ako ste u urbanoj sredini sve navedeno pada u vodu bez visokih stubova, a mozete zamisliti kako bi to sarenilo stubova i vetrenjaca koje jedna drugu zaklanjaju izgledalo, plus tome vetrenjace prave vibracije ako su okacene direktno na kucu, pa gromovi koji bi sibali po tim takoreci antenama od stubova.

Ako se pitate koliko struje daje dupliranje precnika vetrenjace, odgovoricu vam jednostavno, 4x vise, to je iz prostog razloga sto je povrsina vetrenjace u tom slucaju cetiri puta veca.

Licno istrazujuci mislim da vetrenjaca na salasu, nekom selu ili na periferiji grada moze da posluzi za elektricne uredjaje kao i za grejanje, koje bi bilo izvodljivo sa Termoakumulacionim pecima ili slicnim nacinom za skladistenje toplote, koja bi se po potrebi pustala u prostoriju. U urbanim sredinama male vetrenjace na kucama bi mogle posluziti za kompjuter, ili neke neonke i slicno, pod uslovom da su to vetrenjace sa vecim brojem lopatica i manjom brzinom vrtenja, sto dodatno smanjuje efikasnost zbog potrebe za redukcijom. A zasto takve? Pa zato jer se sporije vrte i samim tim manje buke prave, a bezbednost je maltene ista kod obe.

Jos cu da dodam da vetrenjaca koja nije pod opterecenjem, dobija slobodu ubrzanja, sto ce dovesti do lomljenja cak i ako postoji automatska zastita od vetra, jer ako punite akomulator a regulator ga iskljuci da se ne prepuni, ode vetrenjaca, to se regulise sa skidanjem regulatora punjenja i dodavanjem malog regulatora nakon akumulatora, koji pocinje da propusta struju kroz sebe kada akumulator dostigne odredjenu voltazu, ta struja se sprovodi recimo na neki grejac ili sl. Na engleskom taj regulator nazivaju "dump load" i stavlja se ustvari na kleme akumulatora, a sa izlaznih linija na regulatoru struja odlazi na grejac.

Kada su u pitanju urbane sredine mislim da se skoro nista ne moze postici, osim eventualno ogromnih vetrenjaca sa vertikalnom osovinom, koje bi se lagano okretale na nasim krovovima i cinile da grad izgleda veoma cudno zar ne? Inace takav tip vetrenjace moze postici efikasnost od svega 15%, ali su zato bolje kad su u pitanju turbulentni gradski vetrovi. Postoje neke zaista lepe varijante tih vetrenjaca, napravljene od fiberglasa. Osim takvih vetrenjaca neke male obicne bi mogle biti koristene ali samo za komp. ili po koju neonku, naravno jedina korist bi bila mirna savest kad je smanjenje zagadjenja u pitanju, a i to je pod znakom pitanja zbog male efikasnosti.

Jos bih dodao, da se po mogucnosti zaobidju kupovni generatori u velikom luku, jer to znacajno umanjuje efikasnost i povecava cenu vetrenjace kao i tezinu, pored toga moracete izdvojiti jos novca za redukciju. Iskreno preporucujem nabavku snaznih Neodimiumskih magneta i pravljenje celokupnog alternatora. Alternatori rucne izrade su daleko bolji u svakom pogledu, pogotovo kad su u pitanju blagi vetrovi. Lakiranu zicu jednostavno kupite u nekom servisu elektricnih uredjaja i motora.

_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 05.11.2008. u 13:27 GMT+1]}

Predlazem da procitate ranije postove na ovu temu cisto da neke stvari ne ponavljamo jer smo dosta toga apsolvirali.I poslao sam ranije podatke koje sam zvanicno dobio od HMZ za 3 lokacije za poslednje tri godine nigde nema brzine vetra prosecno mesecno vece od 5m/sec,nigde ih nema u poslednjih 9god.Inace oni mere na 10m.visine.Tek od skoro su EPS i jedna kanadska firma poceli ozbiljno merenje na 50m i kako se to inace radi u svetu, i ti podaci nisu dostupni.Ako ste poceli izgradnju generatora pa imate neki problem javite se mozemo u KIT formi da Vam isporucimo ono sto je Vama problem da uradite.Tako cete imati manje gresaka.Mozete da se javite i za magnete ako ih niste nabavili.
Pozdrav

Vrlo lep projekt vetrogeneratora iz koga se moze dosta nauciti.

http://www.fastonline.org/CD3W...ind%20turbine%20May%202003.pdf

...samo da zamolim kolegu muscorp-a (a i još neke) da ne koristi ovu temu za reklamu svoje firme, takvi postovi će biti obrisani jer se kose sa Pravilnikom foruma.
Tema je odlično razvijena, sa mnogo vrlo iskoristivih rešenja i saveta i trebalo bi da nastavi u tom pravcu.

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 05.11.2008. u 16:20 GMT+1]}

Ocigledno je moja zelja da pruzim kolegama informacije da se i u ovoj zemlji mogu resiti neki problemi i na laksi nacin pogresno shvacena.Ako na ovom forumu postoji recimo 20 ljudi kojima trebaju magneti ali im treba mozda 20-tak.kom.zasto se nebi udruzili i uvezli direktno magnete iz Kine i platili ih 4$ kom nego da svako kupi tu kolicinu i da placa 20€/kom.mnogi zbog takve cene odustaju od projekta.Drugi problem je gde moze da se kupi recimo 2Kg lak zice, najmanja pakovanja su po 20-Kg.Moja firma se nebavi prodajom recimo lak zice,ali je koristimo u proizvodnji i voljan sam da ustupim nekome 2-3Kg koliko mu je potrebno.Ima i drugih primera ali da ne duzim.J sam samo imao dobru nameru.
pozdrav

Brzina od 6 m/s na visini od 30 - 40 metara za Juzni Banat je zvanicno objavljena kao povoljna vest za izgradnju "Vetroparka Dolovo". Da postoje ozbiljna istrazivanja i da su rezultati javno dostupni prikazacu slike dole.



Ovo su uopsteni podatci, za dobijanje precizne slike najbolje je postaviti anemometar sa mesecnim prosekom ili slicno na visinu koju smo predvideli za vetrenjacu, tako cemo dobiti tacan uvid u mogucnosti zeljenog mikrolokaliteta.

Sto se tice nabavke magneta pretpostavljam da je najbolje obratiti se Gospodinu Zvonku, ili Gospodinu Ljubi Perisicu (Muscorp), Institut Mihailo Pupin recimo proizvodi snazne keramicke magnete, mozda ce tokom vremena poceti praviti i Neodimiumske koje iskreno preporucujem jer su cetiri puta jaci.

Sto se tice zice, meni je jedan covek koji vrsi remont motora besplatno davao zicu i to jos koliko mi god treba, ali nisam hteo tako, hocu da kupim svoju i gotovo, tako sam nasao jednu prodavnicu ovde u Pancevu i lepo ljudi kulturno pitaju te, koliko kila, i ti kazes kilu i oni pitaju koje debljine i ti kazes debljinu i resen problem, drago im da imaju novu musteriju. Cena 950 dinara po kili.

_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 06.11.2008. u 23:46 GMT+1]}

Evo interesantnih pouka o vetru i visini vetrenjace,

[att_img]

Sasvim levo vetar se krece bez prepreka, na visini od pet metara vetar dostize brzinu od 3,5 metara u sekundi, a na visini od 25 metara vetar je duplo brzi i dostize brzinu od 7 metara u sekundi. Desno su prikazane vetrenjace na razdaljini 10x, 20x i 30x vecoj od visine drveca, kao i smanjenje brzine vetra koji je naleteo na prepreku.



_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 05.11.2008. u 16:28 GMT+1]}

> Moja firma se nebavi prodajom recimo lak zice,ali je koristimo u
> proizvodnji i voljan sam da ustupim nekome 2-3Kg koliko mu je potrebno.

Da lak zica je veliki problem amaterima! Vecina majstra, firmi, retko kada
hoce da proda neke manje kolicine kao sto ti hoces, pa je to razlog zasto je
lak zica sa stanovista malih kolicina VELIKI PROBLEM. I za tim postoji
potreba na trzistu, ali kolika je isplativost premotavanja na mala pakovanja
(100gr, 500gr, 1Kg) treba proceniti!

Pa u tome i jeste stvar da sam ponudio lak zicu, cenu nisam ni spomenuo jer sam ponudio kolegama koji se bave vetrogeneratorima a ne svim amaterima a rekao sam da ustupim sto znaci da je cena koliko mene kosta na veliko.Ja sam druze nastupio dobronamerno ne kao trgovac,nego kao covek koji se susrece sa istim problemima kad god mi je nesto potrebno za eksperimentisanje.Ista je prica i sa magnetima i sa poliesterom itd.
posdrav
i predlazem da se vratimo na temu i zaboravimo sta sam spomenuo.

Evo tri velike slike godisnjih i mesecnih energija vetra sa ponekim detaljima i usporedbama, preuzete su sa Instituta za Multidisciplinarna Istrazivanja, na sajtu ima jos par nekih tablica ali su vise orijentisane na snagu sunca, (sto je izuzetno korisno za pravljenje ploca za grejanje na topli vazduh, ako nekoga interesuje, ima i toga).

http://wind-sun-serbia.cms-bg.net/projects/index_projects.htm

Ako pogledamo kartu ruze vetrova koja je prikazana i donje grafikone onda mozemo da zakljucimo,da sto se tice brzine vetra jako je uzan prostor na tlu Srbije gde ga ima dovoljno broj dana u godini i dovoljne brzine,najveci deo teritorije ima malo vetra za vece sisteme koji se inace grade na tim visinama koje su prikazane,ali ga ima uz reke,na planinskim vrhovima i na drugim mikrolokalitetima gde moze da se iskorisiti za manje nezavisne sisteme do par kilovata a te podatke uglavnom nemamo.
(to je kao za mini hidroelektrane,uradjen je kataster jos 1987 za isplative sisteme,ali nisu uzete u obzir vodenice i manji tokovi koji mogu da obezbede oko 30-50KW nekih 8-9meseci.)
One se podizu na visine do 12-15m i to su vec vrlo kriticne visine za statiku stuba,sigurnost sistema i konacno cene investicije.
Bas tu u Dolovu su zainteresovani ivestitori angazovali Kanadsku firmu da vrsi merenje i analizu podataka koji su se sifrovano slali na obradu.U medjuvremenu je doslo do provale i podaci su se pojavili u delu javnosti i to pre nego sto su obradjeni,verovatno cemo o tom skandalu cuti malo kasnije,mozda za koji dan.
Ja mislim da su za nas relevantni podaci sta se desava na 9-12m,sto je onako realno za samogradnju i to na raznim mestima sirom Srbije.A toje da retko gde ima kontinualnog vetra jaceg od 5m/sec.Imamo sezonske vetrove kao sto je Kosava ali ona najvise i pravi probleme vetrogeneratorima jer ima kratkotrajne udare od par sec, koji visestruko premasuju njenu brzinu.
Cena magneta u jednoj od hrvatskih firmi koja je gore spomenuta je 93.76kn za magnet 50x25x10 N35 franko Zagreb.inace kn prema euru je oko 7:1 (oko 13€)

pozdrav

Naravno, pozeljno je prvo postaviti anemometar sa mesecnim prosekom ili slicno na visinu koju smo planirali za vetrenjacu, pa izvrsiti merenje snage vetra na mikrolokalitetu, ovo su uopsteni podatci, ali mnogo govore.

_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 05.11.2008. u 18:49 GMT+1]}

Zato su meni bili interesantni podaci HMZ mere se na manjim visinama, mere se vec godinama i po tim podacima ni u Vrscu gde su i najvece prosecne brzine nijedan mesec u zadnjh 9god.nije presao prosecnu brzinu od 5m/sec.
Ako hocete mogu Vam poslati njihov izvestaj za Zrenjanin,Vrsac i Negotin.Ja sam ga doduse dobio postom tabelarno i na papiru i prebacio u Excel za zadnje 3 god.jer se klima sto se vertova tice promenula za zadnje 4god. pogotovu u ovom delu Evrope.
cak ni prosecne mesecne brzine vetra nisu dovoljne za projektovanje manjeg sistema jer jedan mesec moze da bude mnogo veci prosek zbog par dana kosave od drugog.A sistem treba da funkcionise svakog meseca.

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 05.11.2008. u 19:36 GMT+1]}

Ako uzmemo prosecnu brzinu od 4 ili 5 metara u sekundi, na visini od 10 metara, to uopste nije lose. Po meni je to sasvim zadovoljavajuce za bilo kog entuziastu. Mislim da visoki stubovi od recimo 15 metara, nece imati nikakvih problema sa pravilno uradjenim sajlama i sistemom za automatsko izmicanje vetru, naravno pod uslovom da vetrenjacu drzite pod opterecenjem.

Ko hoce, moze u realnom vremenu da gleda brzinu vetra na 10 metara visine, ukljucene su cetiri merne stanice i podatci se azuriraju na svakih 7 ili 10 minuta.
Ukljucene su na: Beogradu, Kosutnjak
Pancevu,
Kolubari A
Kolubari B

http://www.hidmet.sr.gov.yu/latin/osmotreni/automatske.php

_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 05.11.2008. u 21:52 GMT+1]}

Ovde se bas lepo vidi u Pancevu sada duva kosava i tacno izmedju dva merenja ide od 3-6m/sec.
Hteo sam da Vam posaljem jedan Excel file gde na bazi Prosecne mesecne brzine vetra,visine stuba,strmost terena,nadmorske visine,faktora turbulencije i faktora sigurnosti
mozete da izracunate:
dnevni i mesecni i godisnji energetski bilans,verovatnocu brzine vetra i dobijene prosecne snage vetrogeneratora od 1Kw precnika rotora od 2.5m, faktor gustine vazduha i procenat vremena rada generatora.
ali ne znam kako se to radi ovde.
pozdrav

Kada napišeš poruku i pošalješ, videćeš na dnu svoje poruke tab "Upload uz poruku", označi fajl koji hoćeš da uploaduješ i to je to.

Pozdrav!

hvala prikaceno.Podatke ubacivati u zuta polja za one koje nemate dole u uputstvu je objasnjeno koji se faktori ubacuju,Za turbulenciju,za kontinetalni ili primorski ili ostrvski deo itd.
Pozdrav

Sada Vam saljem jedan scenario potreba za vikendicu,potreban kapacitet akumulatora za 3 dana autonomije za sistem od 12V.Na drugom listu sveske imate brzi proracun snage generatora u odnosu na precnik rotora i brzine vetra,to su sve one silne formule malo sazeto ubacene u programcic.
Pozdrav

Evo programcica kako da na brzinu proracunate trofazni alternator sa axijalnim fluksom.
u zuta polja ubaciti zeljeni napon broj polova (poluparova kad stavite 12 to je za 24magneta),u zeleno polje projektovani broj namotaja po kalemu,broj obrtaja alternatora,radius (odnosi se na poluprecnik kroz centar magneta),indukcija u [T],to se nalazi u podacima o magnetima malo je slozenije doci do tacnog podatka ali moze se predpostaviti 0.3 - 0.5 zavisi od snage magneta debljine statora itd.],Duzina provodnika (odnosi se na duzinu ravnog dela kalema koji preseca magnet i treba ga projektovati da bude kao i duza strana magneta ili precnik magneta ako je okrugao),ako u braon polje ubacite struju punjenja akumulatora dobice se snaga u W i sila koja je potrebna da se to ostvari u NJm.U sivim poljima dobija se linearna brzina magneta koja zavisi od predpostavljenog broja obrtaja alternatora i potreban broj namotaja da bi se zadovoljili gornji uslovi.
pozdrav

Ako se sada vratimo na pricu o krilima i brzini vetra,onda za jedan primer izgleda ovako:
precnik krila 2.4m
tsr 1:6
brzina vetra 3m/sec
rezulta:
brzina alternatora=140o/min
potrebna sila=1.99Njm
snaga W=29

brzina vetra 10m/sec
rezulta:
brzina alternatora=477o/min
potrebna sila=22Njm
snaga W=1100

Ako povecamo krila duplo
precnik krila 4.8m
tsr 1:6
brzina vetra 3m/sec
rezulta:
brzina alternatora=71o/min
potrebna sila=15.89Njm
snaga W=119

precnik krila 4.8m
tsr 1:6
brzina vetra 6m/sec
rezulta:
brzina alternatora=140o/min
potrebna sila=63Njm
snaga W=950

ako se postigne efikasnost krila0.4
Generalno ako udvostrucimo precnik rotora dobicemo 4 puta vecu snagu
ako imamo dva puta vecu brzinu vetra dobicemo 8 puta vecu snagu.

ako to sve slozimo i saznamo podatke na nekoj lokaciji imamo vec dosta podataka da napravimo manju gresku nego kada sve to nebi uzeli u obzir
Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 05.11.2008. u 23:58 GMT+1]}

Vrlo lepo sto se tice podataka o proracunu snage radnog kola-svaka cast i najlepse hvala!Dodao bih d apostoje diode i nije ih problem naci sa kojima se gubi tri puta manje energije nego sa klasicnim,i savremeno izvedeni pretvaraci gube ispod pet posto,elektronika je najmanji problem i najmanje kosta i svakome cu rado pomoci,nema sanse da se prepuni akumulator ,ali mi trebaju podaci za radni napon,struju itd {ovde vredi pomenuti da se kod ekstremnih brzina vetra srazmerno povecavaju napon i struja iz generatora,kako se "kocenje"izvodi opterecenjem generatora,treba svakako predvideti da generator ima namotaj koji ce komotno da podnese bar dva-tri puta vece opterecenje, a ispravljacki most bar deset puta jaci od nominalnog tereta}...Ako smem da kazem,meni bi trebala pomoc oko izrade profila radnog kola,sa kosturom od titana,neki fiber okolo...izrada tri istovetna krila nije problem {bar tako mislim}.Nameravam da tri komada titana stegnem srafovima zajedno i plazmom posecem odjednom,tako da cu sve geometrijske nepravilnosti ravnomerno da prenesem na sve komade odjednom pa greska verujem i nece biti greska-jer ce svaki krak biti identican.Ne mora da bude krak bas dva i po metra.ali ne mogu da ugradim duzi od tri metra nikako.Racunam ne vetar 4-5m/sec,ali mislim da je mudro predvideti da podnese i 150Km/h,imacu uvek konstatno opterecenje rotora,mada ako je nuzno,nije problem ni sa porastom napona povecavati teret na strani generatora,ovde da dodam da ne znam sta je prihvatljivije za elisu, a struje koliko mogu da izvucem,ja sad samo zelim odrziv sistem koji radi!
PS
O zici za motanje:Koristite samo onu deklarisanu kao BORODUR,ona je tamno zagasite boje,nikako LAKOFIX koji cete prepoznati po sjajnoj zutoj boji.Borodur ima mnogo vise slojeva laka,podnosi visoke temperature koje se javljaju kad je vetar jaci od "normalnog".Ovo je observacija i dobronameran savet-nema potrebe da otvaramo pricu o vrstama zice!

Ja sam razmisljao o algoritmu za elektroniku pa ne znam dali to moze ovako, a da bude jednostavno.
-Pocetak punjenja recimo 11V podesivo
-Kraj punjenja recimo 14.7V podesivo
-kod prestanka punjenja da se prebaci na vestacko opterecenje
-kad padne napon ispod recimo 10v da se iskljuce potrosaci da nedodje do dubokog praznjenja.
-da se oni ponovo ukljuce na recimo 11V.
-da se ista elektronika moze primenuti za 12/24/48V
-da ima sto manju potrosnju da ona ne crpi mnogo iz akumulatora.
i jos nesto sto me muci dali moze da postoji neki histerezis kod granicnih vrednosti da to sve neskljoca non stop.
i dali moze da se sve uradi sa snaznim IGBT umesto relejom.
sto se tice grejanja zice u stvari je to opasno i za poliester koji ne trpi bas neke visoke temperature.
pozdrav

Kolega Zvonko mi je puno pomogao kod proracuna alternatora i ovom prilikom zelim jos jednom da mu se zahvalim.Inace ove programcice sam uradio zato sto su mi se smucile sve one silne formule ali ako neko zeli ozbiljnije da projektuje alternator sa aksijalnim fluksom ima tu jos mnogo toga sto moze da se uradi bolje da bi se povecala efikasnost istog i mislim da ce nam u tom pravcu kolega Zvola svima pomoci jer je to njegova oblast.
Sto se tice krila od titanijuma ja mogu da ponudim opremu za rezanje i zavarivanje,ali ne znam gde ima da se nabavi titanijumski materijal jeftino (lim i cevi).
Pozdrav

Titanijum lim ima maltene gde hocete-ovo je moj utisak!Tacnu adresu dobavljaca mora da se raspitam,ja sam od raznih prijatelja dobijao dosta lima i rekli su mi da nema problema sa nabavkom {ako znate nekog ko pravi opremu za galvanizaciju oni koriste titan},ali znam sigurno da ga ima.Akumulator ne bi trebalo prazniti ispod 11V jer to je granica kad nastaju nepovratna ostecenja ako pricamo o kiselom olovnom akumulatoru,niti ga treba puniti preko 13,8V po teoriji.Projektovao sam regler za auto,i tu se svi proizvodjaci "slazu" {BOSCH,VALEO,MARELLI...} da prag okidanja treba da bude 0,5-08V iznad toga pa sam i ja to postovao i prosao je sve testove,ali ovo uvecanje napona {ja licno} tumacim da je izazvano padovima napona u instalaciji jer su tamo daleko vece struje.Kako kod vetrenjaca struja nije velika isao sam na 13,8V i nije bilo problema.IGBT je divna stvar i svakako moze,no zbog cene i iskoriscenja ipak ako se ja pitam preporucujem FET-ove,nisu kod vetra velike struje,oni imaju mali prelazni otpor manji nego IGBT {koji su po vokaciji ipak na kraju tranzistori samo sto nisu "gladni" pobude} a jeftni su,ispod deset evra za oko 20A ampera trajne struje {>60A u impulsu} sto je zaista popularna cena,a faktor sigurnosti je jos uvek veliki.Inace nema potrebe za histerezisom kod regulacije napona,akumulator se puni izvorom konstantne struje {i time je stavljen ad-akta kao problem,a punjenje se iskljucuje kad dostigne 13,8V},monitorise se napon na krajevima generatora i kad predje neku projektovanu vrednost biva okidan jedan triger koji spaja dodatni teret na generator,{akumulatopr se i dalje puni}ako je napon i dalje visok teret ostaje,no kako je teret znatno veliki napon brzo pada pa se triger "resetuje",napon opet raste...i ciklus ide u krug,ja sam to tako radio i to me nikad nije izdalo ni u simulacijama na stolu ni u praksi,jedino sto ja jos monitorisem i broj obrtaja kola{ ovo sam uradio za slucaj da otkaze "prva linija odbrane" sa opisanim trigerom,ali se ova zastita ni kad sam imao lomove nije ukljucila sto govori da je triger "polozio"},no to sam ja hteo,za tim mozda i ne postoji potreba-u slucaju da neko strucan proracuna radno kolo.Plazma mi je dostupna,TIG takodje,ali svakako hvala na ponudi!

brojeve sam ubacio samo primera radi.Jos se postavlja pitanje sta kad napon na akumulatoru pane na 11V,regulator kaze "treba punjenje" a vetra nema,zato mislim da u tom slucaju treba iskljuciti potrosace sa akumulatora.Inace ja sam rad da mi uradite jedan takav regulator za sistem od 24V 60A pa ako hocete posaljite mi ponudu.
Kad sam trazio ALmg5 cevi nigde nisam mogao da ih nadjem kad sam zvao Nisal i Aluminijumski komdinat trazili su da porucim oko 5t od jednog profila a meni je trebalo oko 200Kg,zato mislim da je i titanijum ista stvar,jedino negde slucajno da se nadje.

Zaboravim da napomenem ko racuna za rotor dobijena snaga odnosi se na mehanicku snagu elktricne treba racunati oko 50% koliko mozemo postici efikasnost generatora.
Pozdrav

jos jedan programcic za dizajn krila od drveta

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 07.11.2008. u 00:07 GMT+1]}

Zaboravio sam da dodam,na 11.2V iskljucuje sa napajanje potrosaca automatski ali i to je jednostavna stvar,fetovi traze malo za pobudu srecom i jedan triger ih lako ukljuci ili iskljuci.Za titan vam dugujem informaciju,znam neke ljude koji ga seku i prave od njega kuke za kacenje anoda kod cinkovanja,pa onda prave korpe za istrosene anode,uvek su mi davali koliko mi je trebalo i govorili da nije problem da se nadje.Za NISAL,znam za problem koji opisujete,resenje je upornost,i ja kupujem od njih hladnjake ali uvek kupim ono sto oni naprave vise za nekog velikog kupca,tako i vi,pratite u dogovoru s anjima kad se pojavi neki veci kupac pa ono sto pretekne uzmete vi,jedino takav nacin znam.Nisam u situaciji da pricam o nicemu konkretnom za jedno mesec i po dana,ocekuje me jedna laksa operacija pa cu biti "van stroja"jedno mesec dana,a znacu tacno sve u naredni utorak,jos da dodam za one koji sami razmisljaju o gradnji elektronike da obavezno predvide senzor okretanja rotora,to pomaze kod "stednje" struje kad vetra nema,zasto bi elektronika trosila struju ako vetrenjaca stoji?Pokazalo se da nije dovoljno pratiti napon na generatoru,jer on u praznom hodu zna da bude veliki ali kad prikljucite teret on padne,pa se kod "pokusaja"ukljucenja potrosi vise nego sto se dobije.Kod mene se pokazalo kao dobro resenje pracenje broja obrtaja elise pa tek ako je taj broj takav da mozete da dobijete bar 0,1A struje punjenja sve pocinje da radi.Ovo sam probao i podesavao na licu mesta merenjem.Prilikom grmljavine su mi gorele komponente do kojih su vodili kablovi za informaciju o okretanju elise i kad nije bilo udara groma u vetrenjacu,sigurno kao posledica indukcije,ovo je izbegnuto ugradnjom koaksijalnog kabla,i ovo je jedno iskustvo iz prakse i ovde nije dobro nista sto nosi oznaku CD....bas zbog neznog okidanja,ja sam tu stavljao tranzistore i obarao sam im ulaznu impedansu da bih iskljucio lazna okidanja...no ovo bas i nije tema,voleo bih da cujem i iskustva dugih,svakako je vise ljudi pametnije,vise vidi,sarenilo pristupa jednom problemu moze samo da da nov kvalitet i diskusiji a i konacnom resenju svakako!

Sto se tice akumulatora ima interesantna stvar, u Somborskoj fabrici akumulatora, oni prave neke trakcione baterije koje cini mi se mogu potpuno da se prazne, manje vise bez posledica, imaju svoj unapred predvidjeni broj potpunih praznjenja i punjenja, koriste se za one viljuskare u robnim kucama i slicno. Ima ih koliko me secanje sluzi raznih velicina. A cini mi se i da im je garantni rok na nekih sest godina.

Inace postoji nacin za ozivljavanje obicnih olovnih akumulatora, pod uslovom da im nije procurela celija, postovacu sta znam uskoro. Nije bajka, postoje patentirane sprave koje sluze za tu namenu.

Desulfatiziranje akumulatora,znam ,tu su Rusi genijalci,mada nije lose ,neki ljudi ne znaju!Mene bi interesovalo da neko nesto napise o stubovima,dali je bolji trougao ili cetvorka,kako jednostavno odrediti resetku,to bi zaista bilo za pocetnika prvo slovo azbuke.Ipak se odatle pocinje i ogromne su snase da se napravi greska.

Evo sta sam saznao o ozivljavanju baterija. Trakcione baterije su mnogo bolje za ozivljavanje od automobilskih. Na trakcionim baterijama je potrebno mnogo vise vremena za stvaranje sulfata, to je zbog toga sto su olovne ploce glatkije i boljeg kvaliteta, pored toga deblje su, sto im povecava mogucnosti ozivljavanja na duze vreme, ali nije samo to u pitanju, automobilske baterije se ljuspaju kada ih zahvati stvaranje sulfata i delovi olovnih ploca otpadaju i odlaze na dno celije, pored toga cela konstrukcija im je slabije odradjena, pa lakse dolazi do kratkog spoja izmedju celija.

Nemam nameru nekoga razuveriti u koriscenje bilo koje baterije, na kraju krajeva obe su napravljene od olova, jedini je problem u tome sto se danasnji automobilski akumulatori prave sa tankim zidovima, zbog ustede materijala. Nekada su akumulatori bili debeli i bolji.

Nego evo u uploadu uputstva za sastavljanje Desulfatora, ali obratite paznju na pogresno postavljenu vrednost C2 i stavite navedenu odgovarajucu vrednost.

A evo i neke sheme, isto za pravljenje Desulfatora.
http://www.electronics-lab.com/projects/power/036/

Postoji neki podatak za neke kupovne ozivljavace, i njihova snaga je od 0-4 ampera, na frekfenciji od 2000-12000 ciklusa u sekundi, mogu ozivljavati veci broj akumulatora koji su povezani serijski ili paralelno.

Postoji i nacin dugotrajnog punjenja, gde se akumulator puni sa 1% do 2% ampera od ukupnog broja ampercasova koliko ima akumulator, na voltazi 14,4V, 48 do 120 sati. Zatim treba isprazniti akumulator na 50%, pa ga ponovo napuniti, i tako par puta. Ako se nista ne desava treba probati sa vecom voltazom, ali to je opasno i temperatura akumulatora nesme prelaziti 51.7° C.

Negde sam citao da se moze akumulator ozivljavati sa drugim akumulatorom dvostruko vece voltaze (ali ne znam za amperazu, da li moze biti ista, ili i ona mora biti duplo veca), sve sto se treba uraditi jeste da se drzi nekoliko sekundi u kontaktu, vise puta tako se radi, ali nakon svakog puta se proveri voltaza u pokvarenoj bateriji. Neki kazu 1 sekunda neki pet ili sest, ali poenta je da se istopi sulfat na plocicama tim sokiranjem. A ko nezna spomenucu da kod bilo kog punjenja akumulatora cepovi trebaju biti otvoreni i nivo elektrolita u redu. Neznam koliko je ova vrsta popravljanja efikasna i bezbedna, ali mozda pomogne.

_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 08.11.2008. u 01:59 GMT+1]}

Trojka je jeftinija, cetvorka je skuplja ali i stabilnija, prvenstveno zbog toga sto ima usidrenje sa cetiri sajle.

Evo lepe strane koja ima crteze stopala stuba i zgloba, veoma bitnih za podizanje. http://otherpower.com/towers.html

Najlakse bi bilo podici stub od debele cevi (sa sajlama naravno), ali ako se neko odluci za samogradnju trojke ili cetvorke, onda bi oni trouglovi izmedju uspravnih sipki trebali da budu jednakostranicni, a i trebalo bi na nekoliko mesta (obavezno i na mestima gde su pricvrscene sajle) kod cetvorke povezati dijagonalno suprotne uspravne sipke.

Mislim da najgornja sajla treba biti usidrena onoliko daleko koliko je visok stub, smanjivanjem razdaljine usidrenja smanjivala bi se i stabilnost a povecavanjem razdaljine pretpostavljam da bi se povecavala stabilnost ali bi sajla pocela sama sebi da pravi tezinu, sto bi mogao biti problem. Broj sajli procenite sami, ako stub ne izgleda nesto specijalno pouzdan povecajte broj sajli. Na jednoj od slika koje se vide na gore spomenutom sajtu, stub od 80 stopa to jest 24 metra visine, ima sajle na cetiri visine, i mozete videti da su gornje dve stavljene blizu jedna drugoj. To je zbog toga da se ojaca deo stuba koji je izmedju najgornje sajle i druge po redu odozdo. Najgornja sajla treba biti sto vislje, bitno je jedino da ne smeta krilima. Usidrenje je pouzdano ako se napravi rupa u zemlji i popuni se betonom, naravno sto dublje i sire to bolje.

Ako je neko propustio ponovicu da je automatsko izmicanje vetru apsolutno potrebno za svaku (meni poznatu) vrstu vetrenjace, mozete vi staviti koliko hocete jak stub i krila, ali bez automatskog izmicanja jak vetar ce lako da polomi krila, ili da iskrivi stub, ili oboje.

_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 08.11.2008. u 23:45 GMT+1]}

Mogao bi neko da postuje i shemu elektronike koja nadgleda vetrenjacu, odnosno regulise punjenje?
Pozdrav, Ljuba

Po mojim zapazanjima punjenje izgleda ovako (tu neracunam regulaciju izlaznog napona vetrenjace, neki interesantni eksperimenti postoje na netu ali nisam istrazivao, njihova korisnost se ogleda u tome sto znacajno povecavaju efikasnost punjenja akumulatora, ali to neznaci da su apsolutno potrebni) : od vetrenjace struja dolazi na ispravljacke diode, one pune akumulator, sa akumulatora jedan par zica odlazi na inverter a drugi par odlazi na "dump load" tago ga zovu na engleskom. Ovaj dump load propusta struju na odredjenoj voltazi i pomaze da se akumulatori ne prepune, struja iz dump loada odlazi na neki grejac ili jos mnogo bolje na kompresor vazduha koji skladisti visak struje u vidu kompresovanog vazduha, inace vazdusni kompresori tokom rada prave i toplotu i hladnocu, koja moze da se koristi po potrebi. Snaga grejaca ili kompresora treba da bude ista kao i najveca predvidjena snaga vetrogeneratora. Ako smo sve izveli kao sto je navedeno akumulatori ce uvek biti lepo napunjeni, jedino sto nisam napomenuo, to je neka sklopka, koja bi trebala biti izmedju akumulatora i invertera, a ona bi sluzila za to da se akumulator ne isprazni previse, mislim da se i tu umesto sklopke moze staviti takozvani dump load, koji bi pustao struju iz akumulatora sve do minimalne predvidjene voltaze za akumulator. Struja koja odlazi iz akumulatora preko dump loada na grejac ili sl. ce uvek biti one voltaze koju ima akumulator, bez obzira na to koliko vetrenjaca ima u datom trenutku napona.

Strujni kabal koji pada kroz stub ostavimo malo duzi, na dnu stuba na visini od recimo pola metra, napravimo rupu kroz koju mozemo da ga izvadimo zajedno sa uticnicom i utikacem. Iskljucimo kabal dok se vetrenjaca ne vrti i pustimo ga da se odmota sa vremena na vreme, inace i na kupovnim vetrenjacama postoje ovakva resenja, naravno kabal je licnasti. Sve treba izvesti pazljivo i ne prilaziti stubu dok vetrenjaca radi ili je vreme kisovito.

Onaj visak, u obliku kompresovanog vazduha, mozemo iskoristiti na najrazlicitije nacine, recimo za stvaranje struje za grejanje ili punjenje bicikla na vazdusni pogon, treba da se pojave a mozda ih vec ima automobili sa komprimovanim vazduhom (cena svega 3000-5000 evra), imaju veliku autonomiju, a mogu i da se pune kod kuce sa kompresorom, itd.

Jos cu da dodam, mada nisam siguran, jer ne poznajem prirodu "dump loada", (zbog toga sto ne znam da li mogu biti optereceni strujom na svojim izlaznim linijama) da umesto grejaca ili kompresora mozemo staviti jos jednu banku akumulatora, itd, itd.

Ako je neko propustio da procita ranije, ponovicu, da visak struje koju pravi vetrenjaca, moramo na neki nacin ili uskladistiti ili potrositi kroz koristan rad. Ovo je potrebno jer vetrenjaca ubrzava ako radi u prazno, a onda moze lako da se polomi.

_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 08.11.2008. u 23:46 GMT+1]}

Postoje danas vrlo kvalitetne komponente a se jednostavno izradi izvor konstantne struje kojom se puni akumulator i to je najbolje resenje po meni,jedino mora da ga prati sklop koji ce kad je akumulator pun da iskljuci punjenje.To sa stanovista gradnje nije problem ili izazov,za vestacki teret je malo kriticna konstrukcija sklopa jer mora da zadovolji projektovane zahteve,mora da radi na minus dvadeset ili vise stepeni znaci treba ugraditi komponente vojnih standarda ako je vetrenjaca na izdvojenoj lokaciji i cesto bez nadzora.Zgodno je,razumno i pozeljno da se vestacki teret "kaci" u AC grane generatora,jer zasto bismo opterecivali ispravljacki most?Ovo moze da malo komplikuje napajanje generatora pa mozda nece uvek biti moguce,ali je svakako prakticnije a efekat je potpuno isti.Ukoliko ne mozete da opteretite AC granu generatora morate svakako biti vrlo "izdasni" sa diodama i njihovim hladnjacima,ne sme se na njima stedeti-neka budu za struju mnogo vecu od ocekivane.

ovde ima shema jednog od najprostijih regulatora punjenja.
http://www.mikroe.com/sr/magazine/p2broj/2broj7.htm

Moze i ovo da radi ali samo da "odradi",ne savetujem ni jedan sklop koji trosi struju kad nema vetra,a zatim i NE555 je ipak pravljen da bude tajmer,dalje-ovo kolo nema kontrolu struje punjenja koja se ne sme zaobici kod vetrenjace jer je napon kao funkcija promenljivosti vetra nepredvidiv...I samog autora ocenjujem sa "nedovoljan" jer svi proizvodjaci kao pravilo koje se mora postovati pominju da napon kod Pb akumulatora nesme nikako da padne ispod 11V,a on pise o 8V!
Ja cu biti mozda i dvadesetak dana u najgorem slucaju odsutan pa cu da "okacim" neka idejna resenja za elektroniku,mada mi je zao sto se niko od masinaca ne oglasava da nam malo priblizi problematiku stubova!

sta mislite o ovom regulatoru

Pozz
Nije me bilo 10 god na forumu!
:)
Vidim poneko se jos i interesuje za temu.

Licno ja pravim stub tj napravio sam deo tj.70% stuba.
Osnova 1m x 1m a na vrhu 0.5m x 05m visine 6,2 m
Ima 4 ivice i na ivicama je 50x50x5 L profil a poprecne su 30x30x3 L profil pod uglom od 45 stepeni duz cele visine. Stub je iz dva dela zbog montaze,da se ne penjem kao manjak po stubu prilikom montaze, remonta i servisa. Delovi su spojeni sa sarkama i ojacani kada se sastave tj.uspravi stub tako da sarke sluze samo da se podigne.
Temelji su 50x50x100 cm i kompletni u zemlji.
Cuce se da li je to dovoljno da se ne srusi. Livada je unaokolo (50 tak metara) tako da nije frka i ako padne. O njegovu glavu, da smo mi zivi i zdravi a ostalo...
:)

A gde montirate stub,mislim u kom kraju i da nije malo nizak sa 6.2m obicno se preporucuje min 9m,A drugo pitanje je koliki vetrogenerator cete okaciti na stub i sa kolikim krilima.
Pozdrav

U Jagnjilu blizu Mladenovca. Dobri moj,stavio bih ja i onaj od 30m da se moze finansijski. I ovaj mi dodje puno para a nesto vece. Ja se borim sa vetrenjacama ima 3 god. Don Kihot je mala maca.
:)
Sto se tice stubova,nasao sam program za proracun zove se "safi". wwwDOTsafiDOTcom Nema nigde c*ack za njega nego ima samo demo verzija. Sada ga skidam pa cemo da vidimo sta kaze.

<sub>[Ovu poruku je menjao vanmilo dana 19.11.2008. u 19:35 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vanmilo dana 19.11.2008. u 19:36 GMT+1]</sub>

Program je ok ali... nema ono sto mi (nam) treba. Zakljucan je deo za za tower!
:(
Nasao sam neki drugi. Zove se STAADtower.
Videcemo kakav je.

_{[Ovu poruku je menjao vanmilo dana 19.11.2008. u 19:51 GMT+1]}

Vidim da se o ovome (alternativni izvori energije) sve cesce moze cuti, i u privatnim razgovorima i javno, pa... tek par sugestija za sve one koji samastalno ulaze u ovakve projekte. Probacu da ukratko o stavkama koje su ovde pominjane.


---


Nosaci i stubovi za vetrenjace (vetrogeneratore, kako se kome dopada...) su jako vazan segment vasih projekata a

obicno se na njih obraca jako malo paznje.

Gledajte na stvari ovako;
- Ako napravite (ili kupite) generator losije izvedbe imacete manje energije,
- Ako vam propeleri nisu adekvatno uradjeni dobicete manji broj obrtaja tj. manje iskoriscen potencijal vetra
- Ako nemate odgovarajucu elektroniku - opet gubici... itd...

Ali

- Ako stub ili nosac ne izdrzi opterecenje vetra - NEKO CE POGINUTI
(isto vazi i propelere, odletece, i ukoliko pri tom potkace nekoga... razmislite...)

Da bih bio jos slikovitiji dacu vam primer;
Pre par meseci, u BG-u bese jedna kratka ali vrlo drcna oluja... Jedna od njenih posledica je i iscupano drvo u Prvomajskoj ulici, precnika oko 40cm. Drvo je bilo 6 do 7 metara visoko. Znaci, nije polomljeno nego iscupano.

Stanite kraj jednog takvog drveta, dobro ga pogledajte i razmislite o kojoj snazi se tu radi.

E, sada, kad razmisljate o pravljenju nosaca morate znati da to sto pravite nije namenjeno samo da drzi (nosi) tezinu vetrenjace vec mora izdrzati nalete vetra kakvi se mogu pojaviti jako retko ali... kada se ti udari dese, ako vas stub ne izdrzi em cete ostati bez vetrenjace, em cete mozda nekog ubiti.

Kada projektujete stub ili nosac ne projektujete ga za 99,9 posto vremena vec za onih 0,01 posto ekstremnih udara. Tek tada, ako izdrzi naletete vetra od 150 do 200km/h vas stub odnosno nosac se moze smatrati razumno pouzdanim.
(100% pouzdan sistem ne postoji)

Znaci ne zezajte se ako ne zelite da nekoga nosite na savesti.

Evo i jednog besplatnog prakticnog saveta. Otpornost stubova i/ili nosaca (bez obzira na materijal kojim je izradjen) moguce je relativno jeftino povecati celicnim sajlama. Najbolje je kuke za sajle postaviti na visini iznad druge trecine visine nosaca i razapeti ih pod uglom od 45 stepeni u odnosu na stub odnosno povrsinu zemlje. Sajle se ne kace pri samom vrhu da bi se zadrzao odredjen procenat elasticnosti koja je za stabilnost stuba podjednako vazna kao i cvrstina stuba.
(prakticno, ako podizete stub od 6 metara, negde oko 4,5 metara treba postaviti kuke ili alke za kacenje sajli a obim kruga oko stuba po kojem cete rasporediti (obicno se stavlja 4) ankere bio bi oko 9m. Ankere takodje treba uraditi na betobskoj podlozi (sto dublje to bolje). Sajla bi (za gore pomenuti primer) trebalo da bude precnika 8mm ili deblja.
(za primer pogledajte kako su konstruktivno reseni dalekovodi)

Na ovaj nacin cete dobiti i do 70 posto izdrzljiviji stub tj. nosac.


---


Jos jedna stvar koja se tice sigurnosti. U zakonodavstvu evropskih zemalja koji regulise ovu tematiku stoji da svaki sistem za generisanje energije iskoristenjem vetra mora imati BAR dva potpuno ne zavisna sistema za zaustavljanje uredjaja. Znaci obratite paznju da nije nephodno samo napraviti uredjaj koji ce generisati energiju vec je nephodno imati i KONTROLU na njenim radom.

Uzmite na primer situaciju; digli ste stubic na krovu ili u basti... na njemu vasa lepa vetrenjacica, zvrnada... vetar poceo da biva ozbiljniji i vi gledate kako sve pocinje da vibrira i zvizdi i... samo se pitate kad ce se raspasti. Ako nemate nacin da vetrenjacu zaustavite u svakom momentu - NE postavljajte je.

Postoje i mehanicke i elektronske izvedbe uredjaja za usporavanje i zaustavljanje a koje cete koristiti birajte sami ali jos jednom ponavljam, bez takvih uredjaja nemojte vetrenjacu pustati u rad.


---


Dalje, generatori za vetrenjace. Tokom poslednje decenije (od kako je talas iskoriscenja obnovljivih izvora energije iz Amerike zapljusnuo Evropu i ostale delove sveta...) razvijeno je vise vrsta generatora i moglo bi se citav roman napisati o tome (a ja nemam vremena...) ali stvari koje bi se dalo pomenuti su sledece;

Specificnost generatora za vetrenjace je to sto je potrebno naci optimalno resenje za iskoriscenje energije generisane na dosta sirokom rasponu broja obrtaja a u nasim uslovima, u Srbiji, potrebno je naci resenje koje ce biti fokusirano na manje brzine.
(Imamo relativno spore prosecne vetrove, 3 do 12 m/s sa udarima do oko 30m/s. Sve preko toga su ekstremi za nase podnevlje)

Znaci generalna instrukcija za one koji ce se samostalno upustiti u izradu generatora sa neodymium-skim magnetima bi bila;
- Sto veci broj polova (18, 24, 36... [da bi na malim brzinama dobili upotrebljivu energiju])
- Sto veci precnik generatora (na racun duzine)
- Tri faze, zvezda
- Sto bolji (N45, N50 ili N52) neodymium-ski magneti
(javite se ako nekom treba... mogu da nabavim dosta toga, mislim na razlicite dimenzije magneta...)


Pored toga postoje i razlicita konstruktivna resenja. Zbog jednostavnosti (vrlo, vrlo, vrlo uslovno receno) popularne su seme za izradu tzv. "pancake" generatora, generatora sa aksijalno usmerenim flux-om. Ljudi se varaju... postoje i vrlo jednostavne seme za izradu radijalno usmerenog fluksa (koji je punom snagom fokusiran na namotaje i u vecoj meri iskoristen) ali se takve seme retko vidjaju... jer podrazumevaju bolje poznavanje konstruktivnih resenja generatora uopste. Ako zelite da udjete u ozbiljnu pricu, da vam se investicija isplati, da maksimalno iskoristite potencijal vetra, da dobijete ozbiljnu kolicinu energije (30-50kw) onda zaboravite pancake generatore. To je za maksimalno par kilovata (sa razumnim precnikom do 50cm.), cak i ako koristite dupli rotor (dva rotora sa magnetima).

Postoji i jgrupa korisnika (npr. vikendasi) koji bi bili zadovoljni sa nekoliko stotina vati ili npr 1kw. U tom slucaju najbolje je koristiti PMDC motore. Svaki od njih je ustvari generator i ima ih jako dobrih. Dobrim se opet smatraju oni koji ce sto pre (na sto manjoj brzini) poceti da daju struju napona preko 13v i sto je moguce vise ampera.

Popularni su Ametek motori ali nisu najbolji. Najbolji za koje ja znam su Indiana General motori. Na svega 215 obrtaja daju 13v i par ampera a brzini oko 800 obrta daju ceo kilovat. Mislim da sam skoro video i neko poredjenje Ametek i Indiana motora pa ako nekom zatreba nacicu... Znaci ako vam je dovoljno da npr. u vikendici u kojoj nemate struju, osvetlite par prostorija, uvece pogledate par sati TV, i za jos kojekakve sitnice... ovi motori tj. generatori su odlicno resenje. Jednostavno, brzo i jeftino.

Ako nekom trebaju imam i jedne i druge (i Ametek i Indiana)... javite se. Svi su potpuno ispravni i testirani... a specifikacije mozete naci po netu...


---


Jos jedna generalna podela kada su u pitanju vetrenjace je;
- vetrenjace sa horizontalnom osovinom rotora i
- vetrenjace sa vertikalnom osovinom rotora

I jedne i druge imaju svoje prednosti i mane... ima puno toga napisanog po netu... Ukazacu samo na jedan aspekt koji cinimi se nije dovoljno obradjen. Naime, nije nikakav problem postaviti vetrenjacu u nenaseljenom delu, na ledini... i u tom slucaju OK je koristiti vetrenjace sa horizontalnom osovinom (onakve kakvu vecina podrazumeva kada se pomene rec "vetrenjaca"). Medjutim, u urbanim sredinama, u sredinama gde je neophodno izbeci propelere koji zvrndaju i koji predstavljaju potencijalnu opasnost za ljude dolazi do izrazaja nekoliko mogucnosti (konstruktivnih resenja) za postavljanje vetrenjace sa vertikalnom osovinom tzv. VAWT.

Da ne duzim... Moguce je i u urbanim, gradskim uslovima postaviti vrlo mocan sistem za generisanje stuje, koji nije opasan za okolinu, upotrebom VAWT resenja i dobro projektovanog generatora. Ako ima zainteresovanih za ozbiljne projekte ili ako ste spremni da investirate u proizvodnju ovakvih uredjaja (urbanih vetrenjaca sa vertikalnom osovinom kapaciteta 30kw)... javite se.


Ima jos dosta tema od kojih je svaka roman za sebe; konstrukcija propelera, kontroleri, skladistenje energije tj. baterije... itd. ali, malo sam pretipkao za prvo javljanje... i plasim se da cu neke smoriti :)

Pozdrav.

Hvala sto ste se javili da obogatite ovu temu Vasim iskustvima.Ja sam vrlo zainteresovan za vetrogenerator sa vertikalnim rotorom bas za urbana naselja,ali bi jako dobro bilo da mogu da rade bez multiplikatora.Razmisljao sam o jednom modelu koji bi bio precnika oko 1m sa 36 parova magneta postavljenih radijalno prema namotajima.St Vi mislite o takvoj izvedbi za snagu oko 5KW.Saljem skicu kako sam to zamislio
pozdrav

Nisam imao nameru da komentarisem pojedinacne projekte niti za to imam vremena. Moj prethodni Post je bio vise generalnog karaktera. Za temeljno pretresanje konkretnih projekata postoji i nacin i vreme i mesto... Ipak, da ne ostanem duzan evo kraceg komentara;

Vasa skica predstavlja samo dosta grub prikaz konstrukcije generatora (nema resenja nosaca, propelera, elektro sheme, seme flux-a, izbora jezgra kalemova...) tako da cu samo to sto vidim komentarisati.

Na skici postoji par "bubuljica"... ispravite me ako ne citam dobro, precnik vaseg generatora je u bocnoj projekciji 1000mm a na projekciji odozdo precnik je 480mm. (Trebalo bi da stoji malo "r" za poluprecnik. "R" je oznaka za precnik.)

Iz skice koju ste ponudili nije moguce videti potpun smer magnetizacije odnosno moguce ga je tumaciti na dva potpuno razlicita nacina. (mozda se radi o rasporedu za radijalno usmeren fluks a mozda se radi o traverznom rasporedu magneta [jako interesantna varijanta])

Za pretpostaviti je da je to vasa varijanta Maglev resenja, specificnog po tome sto eksploatise levitaciju (elegantan nacin za eliminaciju trenja). Po pitanju konstrukcije generatora to je vrlo dobar primer onog sto sam pomenuo u prethodnom tipkanju... radijalno fokusiran flux i veci precnik koji daje bolji rezultat a razlog za to je sto se dobija dovoljno mesta za veci broj polova i time postize veca brzina smene polova na kalemovima pri istom broju obrtaja. Cista matematika i malo razumevanja magnetne indukcije... Znaci ako je potrebno dati komentar na izbor resenja, moj komentar je da je vas izbor vrlo dobar.

Dosta toga zavisi od precizne izrade ali taman da lopatom nabacate i magnete (36 parova) i par kila bakra, ovakva izvedba (na precniku koji planirate) garantuje mnogo vecu energiju od 5 do 10kw. Potencijal ovakvog resenja na precniku od 1000mm je sigurno oko 100kw na bzinama oko 500 obrtaja u minuti. Koliko cete zaista ostvariti zavisi od jos jako puno cinilaca... Bice interesantno cuti kakvi su rezultati kada budete imali gotov proizvod.

Poredjenja radi i tek da bi imali parametre za poredjenje evo moje ponude za slicno konstruktivno resenje.

Precnik generatora: 300mm, Broj obrtaja: od 350 do 800, Snaga 3 do 15kw
Precnik generatora: 500mm, Broj obrtaja: od 150 do 600, Snaga 4,5 do 40kw
Precnik generatora: 800mm, Broj obrtaja: od 80 do 400, Snaga 6,5 do 85kw

Vidim da se izmedjuostalog bavite proizvodnjom i prodajom generatora i propelera te ako ste zainteresovani za saradnju, za konsalting usluge, za nabavku proverenih generatora veceg ucinka od onog koji ste planirali i sl. javite se sa zahtevom za ponudu. Bice mi zadovoljstvo da saradjujemo.

Pozdrav.

Skica koju sam ponudio je amatersko razmisljanje cisto kao ideja pa nije ni precizna niti je rezultat nekog ozbiljnog projekta tako da ima tu jos mnogo da se radi i daleko je od proizvodnje ovakvog generatora.Ja sam razmisljao kako kod sebe na krov kuce uradim generator koji nije opasan po zivot a da nemora da ima multiplikator.Zato mislim da sa vecom obodnom brzinom mogu dobiti potrebnu struju na relativno slabim vetrovima kakvi su u Beogradu.Rotor sam planirao da bude 1.8 precnik i 3m visine sa 3-4 krila.Hteo sam da izbegnem donji druk lezaj pa zato mislim da moze da se primeni levitacija,U svakom slucaju hvala na komentaru.
pozdrav

Javite mi se na pp ili e-mail

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 21.11.2008. u 17:35 GMT+1]}

To drvo ocigledno nije moglo da se pomeri u stranu jer nije dovoljno tanko kao rotor krila kod vetrenjace sa horizontalnom osovinom, u suprotnom mislim da taj vetar nebi nista napravio.

Pogledajte ovo:

http://www.technologyreview.com/energy/21737/?a=f

http://www.technologyreview.com/video/?vid=159

Nije lose.

ima interesantnih ideja

<sub>[Ovu poruku je menjao muscorp dana 05.12.2008. u 01:06 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao muscorp dana 05.12.2008. u 01:08 GMT+1]</sub>

znali neko kako se zove ta firma koja pravi elise za vetrenjace i imaju li sajt

Ljudi,postavih slicnu temu pre neki dan,nisam ni video da postoji ovako opsirna tema na ovu tematiku.Drago mi je sto ima ovoliko ljudi koji se interesuju u vezi izgradnje vetrenjaca.

Da li je neko od forukasa napravio vetrenjacu koja lepo funkcionise i daje napon od 220 V 50 Hz i nekih 3-4 KW

Ima li neko takav?

Napravio bih istu takvu vetrenjacu,potreba mi je za vikendicu u kojoj nemam struju,ni trenutnu mogucnost da se prikljucim na mrezu.

Hvala

za Ggera Ovo je jedna firma http://www.wing.co.yu/
a druga je Tabu Plast iz Uljme oni rade trokrake elise 2.4m u precniku
pozdrav

Ako nekog zanima prost i jeftin regulator punjenja koji trosi 20mA iz akumulatora dok nema vetra evo sheme koju sam uradio i koja provereno radi.Ako bi se uradio u Cmos tehnici trosio bi i manje.
A pogledajte i link jednog automatskog regulatora koji kontrolise 3 akumulatora i puni ih po potrebi
http://viewer.zmags.com/showma...d=hggds&pageid=72#/page70/

pozdrav

Ima li negde da se kupe gotovi fabricki vetrogeneratori?Kolike su im odprilike cene?Ova samogradnja moze vise da kosta nego gotov fabricki proizvod.

Ima ELBI iz Valjeva 750W kosta oko 2500€,U Petrovaradinu ima firma koja prodaje 60W za oko 50.000,Jedna firma prodaje Kineske 1KW 1400€.Mogu da se uvezu i cena im je oko 1200€/KW.

pozdrav

Zanima me kako zakociti vetrenjacu kada krene jak vetar i sta se desava sa njom pri vrlo jakim vetrovima?

Vetrenjaca ne sme da se zakoci vec se zahvaljujuci takvoj konstrukciji repa,
zakrece tako da je povrsina koja je izlozena vetru manja i time se i sporije okrece.

Prelistajte ljudi cele teme - nemojte da budete lenji!
Ovde je toliko pisano...

Zanima me kako zakociti vetrenjacu kada krene jak vetar i sta se desava sa njom pri vrlo jakim vetrovima?

Pedja Z je delimicno odgovorio na gornje pitanje.Doduse moze da se zakoci tako sto se napravi kratak spoj na sve tri faze ako je alternator sa stalnim magnetima, ali samo dok vetrenjaca miruje i ukoliko se ocekuje nepogoda ili se vrsi neki remont na vetrenjacu.
Pored zakretanja repom treba vetrogenerator da bude uvek necim opterecen,ili puni akumulator ili regulator punjenja prebaci na vestacko opterecenje kad se postigne gornja granica napona akumulatora.To opterecenje moze da bude neki otpornik,grejac,sijalice i sl.
U nekom predjasnjem postu sam postavio jednu semu prostog regulatora gde se vidi i to vestacko opterecenje.
Najgore od svega je kad jak vetar naglo menja pravac.

pozdrav Ljuba

Pribavio sam jednu brosuru o izradi vetrogenereatora sa stalnim magnetima.Ideja mi je da je napravim i postavim na placu ali se plasim sta sve moze da se desi zbog jakog i naglog vetra dok ja nisam tu.
Ovu temu sam ovde otkrio nedavno na moje veliko odusevljenje.

Da ima i na internetu dosta toga o gradnji generatora sa stalnim magnetima.
a vidim i ovde kod nas da je dosta preprodavaca neodijumskih magneta,
sto znaci da se nesto i radi cim njih ima.
Lepo bi bilo ako mozes da tu brosuru postavis i ovde.

Znas da je vertogenerator samo delic u celoj slici.
Tu su akumulatori, pretvaraci, elektronika koja vrsi kontrolu punjenja akumulatora...
i skoro sto sam procitao, a stvarno mi nikada nije palo na pamet je ledena kisa,
tj. sneg i led koji se nahvataju na lopatice i izbace je iz balansa.
Zanimljiv problem, ali eto jos jedan problem u nizu.

A sto se tice vetra to se lako da resiti jer postoje i proracuni za izradu repa, ugla...
Kada pronadjem ponovo dodacu ovde.
---
http://www.thebackshed.com/windmill/Docs/Furling.asp
---
Ako hocete nesto para da ustedite onda je na prvom mestu, barem po meni,
suncani kolektori tj. zagrevanje vode putem sunca.
Dobro ti govoris o vikendici ali ja kazem generalno.

I to je moj zadatak za ovu godinu i svakog ko hoce na najjednostavniji nacin da ustedi koji dinar :)


_{[Ovu poruku je menjao PedjaZ dana 05.02.2009. u 00:15 GMT+1]}

Pedja nema struje na placu i vikendici a ja sam radioamater i eto moje muke.Pribavio sam dva celicna akumulatora (polovna) za sada koje treba oziveti a kupicu i jedan solarni panel za struju.Pravo resenje za jesenje , zimske i proletne dane je upravo vetrogenerator .Doba godine kada su solarni paneli manje efikasni a vetra na pretek pogotovo na mojoj lokaciji na vrhu brda.Agregat necemo da spominjemo jel njegov svakodnevni rad mnogo boli po djepu.On je resenje samo za vreme kontesta zbog vece snage predajnika i to 24 ili 48 sati sto se jednom mesecno i moze finansiski preziveti.Resenje mi je akumulatorska grupa od mnogo ampera koja ce se non stop puniti kombinaciom vetar-sunce.

Apropo snega i leda, ove zime je na jednu od vetrenjaca koje imam instalirane, doduse sa vertikalnim rotorom, je napadao sneg a preko noci je sve zaledilo.Nije se vise vrtela skoro dve nedelje dok nije vreme popustilo,dok na drugoj sa tri kraka jeste napadao sneg ali je sve sletelo kod malo jaceg vetra.

Postavicu programcic za izracunavanje duzine repa.

Pozdrav. Registrovao sam se na forum posto sam nasao ovu zanimljivu temu, a planiram i ja da pravim neku vetrenjacu za proizvodnju el. struje. Napisacu kako sam ja to zamislio, a vi mi samo odgovorite dali je to moguce, ili ako nije zbog cega, i kako da resim problem. Vidim da ovde ima ljudi koji mnogo znaju o ovoj oblasti, pa se nadam da cete mi dati neki savet.

U elektriku se uopste ne razumem, ali cu pokusati da razumljivo opisem sta sam zamislio. Ovako, zamislio sam da proizvodim jednosmernu struju 12 v ili nesto vise. To mi je dovoljno za potrebe vikendice, posto sam i do sada koristio 12 v iz akumulatora. Planirao sam da vetrenjaca ima tri peraja duzine 60 cm od aluminijuma 3 mm debljine. Broj obrtaja preko remenice i kajsa da bude nesto uvecan prenesen na alternator iz nekog automobila. Alternator direktno povezan na akumulator, a akumulator povezan dalje sa potrosacima. Takodje planiram da se vetrenjaca nesmetano okrece na stubu, i da uvek prati pravac vetra. Zbog ovoga moram alternator da povezem sa kablom koji vodi do akumulatora preko dva bakarna prstena u gornjem delu stuba koji ce fiksno stojati dok po njima klizaju cetkice povezane sa alternatorom. Ta dva prstena ce naravno biti povezana sa kablom koji vodi do akumulatora.

Interesuje me takodje dali moram nekako da blokiram broj obrtaja po jakom vetru i moram li da pravim neku zastitu od udara groma, i kako to da izvedem?

Izvinjavam se ako sam bio nejasan, ovo nije oblast o kojoj nesto znam pa mozda nisam koristio dobre izraze, ali nadam se da ste me razumeli. Izvinjavam se i ako sam postavio neko od pitanja na koje je vec bilo odgovora (mislim da nisam), ne znam strane jezike pa su mi oni razni linkovi bili beskorisni.

hvala unapred

Pre nego sto krenes da citas o ovoj temi od prve strane da ti dam samo neke smernice.

Duzina krila vetrenjace i kapacitet akumulatira racunas po tome sta tebi treba, tj. koliko imas potrosaca
da se ne desi da gledas tv dva sata i cekas dva dana da se akumulator dopuni.

Tih 60cm ce sigurno biti malo.

Krila moraju da imaju aero profil sto znaci da samo iskrivljen lim nece biti dobar.

Kada nema vetra alternator ce ti vucu struju iz akumulatora i nepotrebno ga trositi a kako to da sprecis...
kreni od prve strane.

"dali moram nekako da blokiram broj obrtaja po jakom vetru?"
Pogledaj link koji sam gore dao.

...

Pre nego sto sam gore piskarao, procitao sam temu od prve stranice i obisao svaki link koji jos funkcionise. Mislim da sam objanio da iz ove oblasti nemam pojma i izvinio se ako postavljam pitanja koja su vec bila.

U svakom slucaju, hvala na odgovoru. Pogledacu opet, ali nisam nasao nista o tom problemu sa alternatorom na ovoj temi. I dodao bih da su potrosaci obicno dve sijalice, motor do brisaca i mozda neki tranzistor. To je do sada na akumulator moglo da radi jedno 5-6 sati a verovatno i vise, sto je meni za jedan dan i vise nego dovoljno. Znaci stvar je u tome da se akumulator polako puni i da kad ja dodjem tamo mogu da koristim struju nekoliko sati na dan. Da li u tom slucaju mogu da koristim takva peraja od 60 cm?

A sto se tice tvog linka gore, slike su prilicno jasne, ali vec sam rekao da ne znam strane jezike pa tako nista ne mogu odatle da iskoristim. A da pravim nesto od prilike...

Evo da pokusam ja da pomognem.
Ako hoces da eksperimentises sa krilima uradi ih od PVC cevi recimo fi 150 (to su one kanalizacione sive) mogu da izdrze i jak vetar ako nisu duza od 60cm koliko ti planiras.Umesto alternatora pronadji DC motor (recimo iz starih komjutera koji su vrteli one velike trake) oni daju 24V pri brzini od 330 obrtaja u min. znaci da ces vec na oko 150 moci da pocnes punjenje akumulatora.(jedan kolega na forumu ima na prodaju te motore ili slicne).Ako tako uradis netreba ti nikakav prenos koji treba izbegavati kad god mozes.Izmedju generatora i akumulatora treba staviti jednu diodu da ti se struja nevraca iz akumulatora ka tom generatoru.
Sa tom duzinom krila koju planiras mozes ocekivati oko 1000 o/min pri brzini vetra od 10m/sec i neku struju odo oko 100W.
to jest poce ce ti punjenje pri brzini vetra od 3-4m/sec.St se tice bakarnih prstenova netreba da komlikujes samo spusti kabl pored ili kroz stub
i svakih 6 meseci proveri da nije jako uvrnut.Iz prakse se pokazalo da koliko vetar duva iz jednog pravca i okrene u drugi automatski ti se i kabl vraca u normalno stanje.Ako vikendicu koristis samo dan dva nedeljno sticice da ti se napuni akumulator od 50Ah.
Dobro bi bilo da imas regulator punjenja akumulatora i zbog mogucnosti prepunjavanja a jos vise zbog vestackog oprerecenja da kada duva jak vetar mozes da opteretis generator da se krila nebi raspala od prevelike obodne brzine.
Moram sad da zavrsim imam hitan poziv.Ako ti trebaju jos neke inform. slobodno pitaj.

Pronadji negde projekat iz SAM-a gde je naveliko opisana izrada vetrenjace.
Jako dobro štivo za početi

Hvala vam na pomoci, posebno muscorp-u. Hvala sto si odvojio vreme i detaljno mi pojasnio sta i kako treba da radim. Trudicu se da pratim ova uputstva i tako napravim vetrenjacu. Za krila cu jos da razmislim, posto imam mogucnost da ih od aluminijumskog lima izrezem i iskrivim pa mogu da budu istog oblika kao da ih pravim od PVC cevi. To mislim jedino zbog cvrstoce, posto sam video onaj link gde je covek od PVC cevi napravio krila, pa su mu se pri jakom vetru polomila! Kod mene istina nema jakih vetrova, ali za svaki slucaj!

Hvala jos jednom, planiram da pocnem da je pravim sledece nedelje, pa ako naidjem na jos neki problem potrazicu resenje u ovoj temi.

Taj sto su mu se raspala krila je mnogo stanjio u korenu i lose ih izbusio.Plus toga nije napravio mehanicku zastitu da mu rep otkloni rotor pri brzini vetra iznad 10m/sec.Ja imam takav generator instaliran kod mene na Vozdovcu i preziveo je sve oluje prosle i ove godine iaku smo imali udare vetra i do 90Km/h.Ali ako ti je lakse od AL ti tako uradi samo im daj bar slican oblik kao da radis od cevi da dobiju bar malo aerodinamican oblik inace neces imati efikasna krila.Sto se tice vetrenjace iz SAMA ne znam na koju je kolega mislio jer su oni imali cini mi se tri priloga raznih izvedbi i sve su bile prilicno slozene mehanicki po mom misljenju bespotrebno.Ja sam pre 15 godina radio onu sa vertikalnim rotorom iako sam i na njoj stavio DC motor umesto da sa zezam sa premotavanjem alternatora.Odlicno je radila 5 god a onda je trebalo spustiti i sevisirati i podmazati lancanike a to niko nije uradio tako da sada radi samo pri jakim vetrovima.Zato sam napomenuo da treba prenose izbegavati kad god mozes.Varijanta sa vertikalnim rotorom moze da radi samo ako se upotrebi alternator sa stalnim magnetima i to min 12 polova (24 magneta) i sa tri puta vise zice u statoru nego sto je potrebno za trokraku elisu.To sve vazi ako hocemo da izgradimo vetrogenerator bez prenosa.
Ako bas zagrizes da pravis predlazem ti da svratis do mene imam instaliranu jednu trokraku od PVC krila oko 250w i jedan vertikalni rotor od 250W Ove dve su radjene kao trofazni alternatori sa 12 polova sa neodymiumskim magnetima.
imam uradjenu i jednu od DC motora.
Imam uradjeno i detaljno uputstvo za izradu vetrenjace.
pozdrav Ljuba

Dodacu ovde i jednu semu regulatora.To je tip regulatora sa rednim opterecenjem i zadrskom od 10-tak/sec.
dobra strana je sto nema releja.Dodao sam i jedan sklop koji ukljucuje napajanje samog regulatora tek kad brzina rotora postigne napon od 11,2V.tako da sama elektronika neprazni akumulator dok nema dovoljno vetra da pocne punjenje akumulatora.

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 07.03.2009. u 23:04 GMT+1]}

Evo to iz SAM-a
Ne moras to da pravis ali moras obavezno da procitas
http://www.zasve.net/biblioteka/vetrenjace/iz%20sama/




_{[Ovu poruku je menjao PedjaZ dana 08.03.2009. u 03:30 GMT+1]}

Odlicni su ovi clanci iz SAMA moze dosta da se nauci pogotovo kad se pocinje razmisljati o samogradnji.Mogu i krila lepo da se urade po njihovim uputstvima (iako je samo vezivanje krila kriticna tacka).Regulacija od prejakog vetra je takodje kriticna jer opruge vremenom propadaju i gube elasticnost.To treba izvesti cisto mehanicki bez ikakvih opruga.Tamo gde nema te regulacije krila ce se sigurno raspasti kad naidje oluja.Sto se tice pobuda alternatora ako se ne premotavaju mislim da je ona varijanta sa dodatnim DC motorom na osovinu alternatora najzgodnija jer ne trosi struju iz akumulatora za pobudjivanje.A mana svih ovih konstrukcija su reduktori.Mora odrzavanje da bude cesto i redovno.U to vreme nisu postojali Neodymijumski magneti pa su se ljudi snalazili na razne nacine.U proslom postu sam napomenuo da sam ovu vertikalnu varijantu radio ali umesto alternatora stavio sam DC motor tako da nisam morao da stavljam duple lancanike nego samo 1 par da bi dobio dovoljnu brzinu za punjenje akum.Ona je jako lepo radila bez stresa i potresa i cak sam i usmerivac kasnije skinuo jel nije bilo potrebe za istim pocinjala je da puni vec pri brzini vetra od 2.5m/sec,ali je posle 5 god. zaribao prenos.

hvala PedjiZ za link da se malo podsetimo sta se sve radilo i kako.Ta su iskustva od izuzetnog znacaja.I dobro je da nije bilo svega i svacega pa su ljudi morali da razvijaju sive celije i da se snalaze, ali je bar bilo velikog zadovoljstva kad se nesto napravi i proradi.
Pozdrav Ljuba

dodajem dve slike kako mogu relativno lako da se urade krila od drveta a da veza sa generatorom bude pouzdanija.
ova dimenzija krila postizu brzinu od 170o/min pri vetru od 3m/sec i ostvaruju silu od 1Nm.(oko 10W)
pri brzini vetra od 10m/sec postizu brzinu od oko 570o/min i silu od oko 12Nm.(oko 450-500W)



<sub>[Ovu poruku je menjao muscorp dana 08.03.2009. u 09:59 GMT+1]



[Ovu poruku je menjao muscorp dana 08.03.2009. u 10:13 GMT+1]</sub>

Sta da vam kazem, hvala vam na pomoci, slikama, linkovima... muscorp resio sam da pratim tvoje predloge u izgradnji vetrenjace. Izradicu krila od PVC cevi, ako bude problema, zamenicu ih kasnije. Za sada sam u potrazi za odgovarajucim DC motorom. Kako sam shvatio motor treba da bude 30V sa sto manjim brojem obrtaja (350-400). A nasao sam u prodaji i regulator punjenja akumulatora za vetrogeneratore a ispod je tekst koji stoji u oglasu:

Regulator za Vetrogeneratore 12V,16A ON/OFF tipa
ukljucuje punjenje akumulatora na 11v a iskljucuje na 14,4V
Automatski prebacije na vestacko opterecenje
montira se na standardnu DIN sinu

Cena je 2500 din. pa eto da pitam dali se isplati da kupim, posto sile nema da bih ja to sam mogao da napravim.

Sto se tice mehanickih delova, nije mi problem da ih izradim posto moj otac ima metalostrugarsko-bravarsku radnju, ali na ovaj nacin sa DC Motorom taj deo je sveden na minimum.

Taj regulator punjenja sam ja dao u oglas.Ali je on za trofazne alternatore nije pogodan za DC motor.Tu treba malo drukcije uraditi ali i to nije problem.Takodje imam i kompletan generator sa DC motorom (oko 100W)za 150€ treba da napravis samo stub.
ti pogledaj dali mozes da nadjes jefinije delove ja sam ovaj motor platio 100€.zato sam ti i rekao da svratis bar da vidis kako sve izgleda pa ces onda odluciti sto ti je ciniti.

pozdrav Ljuba

Znaci, svud gde je elektronika tu si i ti!

Nije mi bas usputno da svratim posto sam iz Despotovca, a retko dolazim u glavni grad. Ako onaj regulator ne odgovara, da li imas neki koji odgovara? Probacu da nadjem motor malo jeftinije od 100e, mozda nadjem neki ako procackam internet ili obliznje elektro radnje.

Poslao sam ti privatnu poruku da se javis coveku koji prodaje DC motore.
Inace se ne nalaze lako motori koji imaju dovoljno snage i da rade na malim brzinama.AMER je jedna od firmi dosta koristena u te svrhe a ima i boljih.
Inace nisam ja neki strucnjak iz elektronike al imam dosta prijatelja koji mi pomazu

pozdrav Ljuba

Nebojsa culi smo se danas pa ti saljem link koji sam ti obecao
sajt je tek u povoju ali ima vec nekih sadrzaja koji mogu biti interesantni
http://www.e-biznis.rs/musprodukt/index.php/download.html

pozdrav Ljuba

Pozdrav svima! Interesuje me koliko utice precnik elisa i njihova povrsina, m2. Koliko daje elektricne energije 3 elise povsine 1m2. dali se do sada neko zapitao za tu oblast, na primer pri brzini vetra od recimo 3m/s. Koliko je meni poznato sto je veca povrsina elisa stim ce generator davati vise struje, naravno preko reduktora.

inace na ovim stranicama mislim da je vec bilo o ovoj temi ali evo ponovo

Formule za izračunavanje snage vetra

Inače, formula za izračunavanje snage koju ima vetar glasi:
1/2 x gustina vazduha x površina rotora x brzina vetra3, gdje je
gustina vazduha oko 1.23 kg/m3
Ako uzmemo prečnik rotora od 2m, i brzinu vetra od 5 m/s, dobijemo:
P= 1/2 x 1.23 x 3,14 x 125 = 241,38 W
Ako povećamo brzinu vetra na 10 m/s, dobijemo:
P= 1/2 x 1.23 x 3,14 x 1000 = 1931 W, odnosno 8 puta više!
Generalno, ako udvostručimoprečnik rotora, možemo izvući četiri puta veću snagu,
a ako udvostručimo brzinu vetra, možemo računati na 8 puta veću snagu.
E, sad. jedan baja, zvao se Betz, otkrio je da se iz vetra može dobiti najviše oko 59%
raspoložive snage, pa tako u prvom slučaju možemo računati na 142,41 W, a u drugom na 1128,67 W.
To su ipak samo teoretske vrednosti.
Ja teoretski iz 120 cm i pri brzini vetra 10m/sec mogu dobiti:
Snaga u vetru je:
P= 1/2 x 1.23 x 1,1304 x 1000 = 695 W,
59% od toga iznosi 410,05, a ja dobijem samo 125W, što je 30% od 410.05.

Prema tome, iskoristivost mog uređaja je 30%.

To je nekako uobičajena vrednost (30-40 %) kod fabričkih modela...

Ako neko i ima komercijalni link ka prodavcu nekog dobra za izradu vetro generatora predlazem da slobodno navede link na ovim stranicama.
Takvi proizvodjaci a samim tim i linkovi su prava retkost, i malo blago za sve koji prate ovu temu.
Cak i kao samo reklama mislim da je to ok.
Ipak ovo nije tema gde ima 1 000 000 ponuda. Naravno da ako neko pretera ima da ga koristimo kao temelj za vetrogenerator :).

pregledaj wind generatogi
http://www.reuk.co.uk/Savonius-Wind-Turbines.htm
Wind turbine water heating
potrazi na guglu ima svega

Zdravo Peto_1
vidim da si posetio nas sajt pa sam ti tamo i odgovorio.
ali da i ovde malo osvezimo pricu.
To sto su kalemovi veci od magneta je iz razloa sto korisni deo kalema samo onaj kolika je supljina u namotaju.
Supljina to jest da kazemo duzina (vertikalni deo) kalema treba da bude koliko je dugacak i magnet.
pozdrav

Pozdrav muscorp
Posto vec spominjemo magnete pitao sam za neodyum magnete, Koji se mogu naci kod nas? Pogledao sam sajt super se moze pregledati i sve je OK.
Razmisoljao sam o vecem broju namotaja oko 24 na statoru, i 48 magneta. Dosta sam trazio po sajtovima i video da neki magnete stavljaju na metalne ploce a neki preporucuju da se upotrebi drvo, sperploca. Pa sad sam u dilemi sta raditi? Svakako bi pravio sa sto vise magnete jer se odnosi na broju obrtaja zbog broja polova.

Pozdrav peto1,
U principu, kod magneta, najvaznije je da sto bolje zatvorite magnetnu mrezu. Sta to znaci... Ako zamislite magnetne silnice koje povezuju severnu i juznu stranu magneta, kada se magnet postavi u sklop generatora, onda se silnice prilagode materijalima u tom sklopu. Naravno, sto materijal ima veci permeabilitet, tuda ce silnice ici. Da ne rastezem puno...
Koliko vidim planirate da pravite diskoidni generator slican onom koji 'muscorp' radi. Znaci da su navoji zice u ptocepu kroz koji se krece magnetno polje (te tako generise struja). Kako god da konstruisete rotor (magnete) treba da osigurate da se magnetne silnice krecu kroz vazduh samo tamo gde je to korisno, odnosno kroz procep (i zice), a sve ostalo kroz metal ('meki odnosno magnetni' metal, gvozdje).
Tako, da ako imate. na primer, jedan disk sa magnetima, sa statorom na jednoj strani, onda se magneti mopraju postaviti na metalnu plocu. Isto tako ako imate dva diska sa magnetima sa statorom u sredini, oba diska su metalna. Medjutim ako hocete jos snage te 'uduplate celu konstrukciju tako da imate dva statora sa tri diska (disk sa magnetima, pa statorski navoji, pa opet disk sa magnetima, pa statorski navoji, pa opet disk sa magnetima) onda onaj disk u sredini treba da bude ili drveni ili aluminijumski.

Ekvivalentna magnetna mreza se moze napraviti sa elektro-analogijom gde je magnet izvor struje, a svaka materija kroz koju magnetne silnice prolaze je 'otpornik'. Sto manji otpor, to vise struje :) ... Vazduh, drvo, aluminijum, sve metrije koje nisu podlozne magnetnom polju imaju slicnu (veliku) 'otpornost' (a u magnetnom zargonu, mali permeabilitet)...

Naravno, uz koristenje NdFeB magneta, Vi zelite da iskoristite maksimum raspolozive magnetne sile, a to ce biti sa umanjivenjem 'otpora' u magnetnoj mrezi.

Pretpostavljam da 'muscorp' ima puuno prakticnog iskustva bas u ovom polju (Pozdrav, muscorp-u :) )

Pozdrav, Zvonko.

zdravo Peto 1

Kakvu ti vetrenjacu hoces da pravis sa vertikalnim rotorom ili klasicnu trokraku horizontalni osovinu.
i koje snage i za koje napone.
Ako hoces klasican trokraki rotor obda je prilicno tesko uraditi tako velike ploce sa tako puno magneta.
to bi mogao da izvedes lakse ako radis generator ali to nije zgodno za samovsku varijantu.
Sto se tice postavke magneta oni se iskljucivo postavljaju na celik i to bi najbolje bilo da je od mekog gvozdja
samo tako mozes da zatvoris magnetnu mrezu.
Ako mi malo pojasnis sta u stvari nameravas da pravis mozda bi mogao da ti dam neke smernice.
ono sto ja ne znam u kontaktu sam sa jednim inzenjerom konstruktorom motora i generatora sa stalnim magnetima
on meni puno pomaze da razjasnim neke dileme.
Video si da sam uradio jedan CD sa uputstvom za izradu vetrenjace,na tom CD-u ima jos puno dodataka i programa
naravno jednostavnih za koriscenje gde mozes vrlo brzo da dobijes parametre buduceg generatora, menjajuci ulazne podatke
pa mozes da vidis sta mozes da ocekujes kad povecas ili smanjis recimo broj polova (broj magneta),brzinu okretanja,magnetnu indukciju,broj namotaja,Snagu,silu kojom treba okretati (da bi znao koja krila mogu da zadovolje tu silu).itd.
Probacu sada da nadjem i ubacim jednu sliku interesantnog projekta mozda si ga i video ali ako nisi tu je koristeno mnogo magneta
ali su radijalno postavljeni.
Pozdrav

Zdravo Zvonko
super je da si se ponovo ukljucio i da nam svima pomognes sa strucnog aspekta
ja sam bas veceras na onom mom sajtu ubacio par linkova ka kalkulatorima magneta

http://www.e-biznis.rs/musprod...drazno/144-crteiiprojekti.html

pozdrav

Pozdrav svima !
Vidim da ste se svojski udruzili da mi pomognete. Vrlo sam vam zahvalan na tom podrucju. Nameravam da gradim generator sa horizontalnom osovinom, koja bi imala tri elise.Po mogucstvu drvene ili ?. Napon bi bio za akumulator od 12v. Posto vec imam invertor 12/220 od 1500w koji mi stoji neikoriscen jos od vremena kada su bille restrikcije. Taj invertor nikada nisam maksimalno opterecivao. Ima zastitu od praznjenja akumulatora ali nikad nije iskopcavao, posto imam dva kumultora od po 180Ah. I taj invertor je izraden u smogradnji. Nas petoro smo to uradili tako sto je svako nesto dometao nabavljao sklopke , trafoe, elektroniku, zicu, kablove tako da smo vrlo jevtino prosli. Trafo je motan zajedno sa punacem u jednom tafou i dobro me je sluzio. Automatcki je uljucivao ima struje-nema stuje. Napajao se sa 220v. Sada mi treb regulator napona za 12vdc koji ce moci da puni 4 akumulatora od po 180Ah,posto nameravam da kuoim jos 2akumulatora. Mozda kasnije jos koji akumulator novci??? Vetrogenerator mislim postaviti na nekih 10-12m visine ako se komsije ne budu puno bunili. Za elise sam smislio da se njihov nagib prema vetu menja zavisno od brzine vetra tako da bi mogao da regulisem odredeni broj obrtaja.Spominjao sam 24-ro polni generator zbog toga da bi izbegao prenose. Gradipo bi osovinu generatora i elise iz jednog komada. Naravno ako je to moguce. Neodyum mgnete ste spominjali 50x20x10 sad koje 32 ili 45 zavisi sta mi preporucujete koiji su bolji i jetiniji, /koliko para toliko muzike/ poznato! Szaki dobronamerni savet, kritiku prihvatam, samo me nemojte kamenovati.
Pozdrav svima koji su me spomenuli.

Ajd prvo ja da probam, posto Zvonko moze da se javi tek nocas zbog vremenske zone.
Ako hoces da ti sistem bude na 12V i ako hoces da imas recimo 1 KW.to su struje vec oko 80A i prilicno je velika struja koju treba da propustis
kroz stator (debljina zice) moje je misljenje da bi trebalo da ides na 24 ili cak 48V ako hoces vetrogenerator jaci od 1KW.
za taj jedan kilovat su ti potrebna krila 2.7 do 3m precnika TSR 6.
regulaciju netreba da komlikujes urdi je ovako:
http://www.e-biznis.rs/musprod...rukcije/109-proracunrepom.html

sa ovom regulacijom mozes da radis sve do 4 KW i vrlo je pouzdana

krila od 3m i TSR6 dace ti brzinu na generatoru od oko 380 o/min i silu od 43Njm.
a isti precnik ali TSR7 da ce ti brzinu generatora od 440 o/min i silu od 36Njm

na 3m/sec brzine vetra dobices brzinu generatora od 114 o/min sa krilima TSR 6
i silu od 3.8 Njm
ako hoces da na 3m/sec brzine vetra pocne punjenje akumulatora imaces u tom slucaju sa gornim parametrima
45W.To vazi za 12 polni generator (24 magneta)

magneti 50x25x12.5mm N35 kostaju 1500 din+PDV/kom.

eto malo tema za razmisljanje
pozdrav

Pozdrav muscorp
Neki nesporazum je u pitanju. Imam trenutno 2x180Ah akumulatora njih sigurno ne mogu puniti sa 80A. Grejace se do besvesti rok tajanja 10-20 punenja. Bolje bi blio da se puni sa nekih 15-20A. Zato sam napisao da bi se elise mogle pomerati i smanivati napadni ugao prema vetru. Da bi imao konstantn boj obrtaja elise.
Prtvarac napona je od 1,5 KW ne mislim da ga toliko opterecujem. A on je vec gotov i pravljen je na 12v. Neznam dali da pravim sada nov na 24 ili 48 to ce mi biti sada jako skupo. Od silnog razmisljanja boli glava.
Pozdrav.

Pa samo ti invertor na 1kW trosi 80 Ampera!
To sto ti hoces automatski da se regulise ugao elise je dosta komplikovano, skupo i neprakticno.
Jednostavnije je elektronski regulisati struju punjenja, a ne mehanicki.

Moraces da prepravis pretvarac na 24V ili vise inace ces lepe pare da das za kablove.
Racunaj na struju od 100A i duzinu kablova od min. 30 metara pa ces videti koliko to kosta.

Sada mi nista nije jasno kako moze samo inertor da trosi 80A.
Struja punjenja ce se regulisati elektronski. Npadni ugao vetra na elisu regulisac se automacki, to je zastita od olujnih vetova.
Ako regulaciju punjena postavim pored stuba i tu prikopcam na akumulatore i na invertor, dalje ide 220v.
Odakle sad 100A. Izvini ali ovo stvarno ne razumem.

Pozdrav peto1 i ostali 'vetrenjasi'...

Koliko ja razumem tvoj projekat (ajde da krenemo unazad), ti imas akumulatore (12V) pa inverter (220/12V) pa vetrenjacu 220V (jer ti je takav postojeci inverter).
Tacnost ove postavke je bitna, inace nista sto se diskutuje nece da se uklapa :)

Ja islim da je pomenuti kapacitet tvog invertera (1.5kW) samo to, kapacitet, ne znaci da ce bas da gura toliko...
A to sto ti nije bas jasno oko velikih struja sto muscorp i pedja pominju je jednostavno, Snaga = Napon x Struja... podeli pomenute snage sa pomenutim naponima i eto ti ogtomnih struja...

Elem, ako je pomenuta postavka tacna, to znaci da ti nameravas da gonis vetrenjacu na 220V?? Da li je to tacno?
Sa odgovarajucim namotima i gustinom magnetnog polja to se moze. Ja verujem da na muscorp-ovim web stranicama ima dosta pojasnjeno kako to da se uradi. Ako jos imas poteskoca javi pa acemo pokusati pomoci :)

V=BvLn (V-napon, v-linearna brzina magneta u odnosu na navoje, B-gustina magnetnog polja, L-ukupna duzina provodnika, n-broj polova) iz gornjeg, mozes da odredis brojeve namotaja za postavljeni B i broj obrtaja. Broj obrtaja ti i muskorp znate bolje, B u procepu ce biti od 0.35-0.45 Tesla ali ov u zadnju cifru muscorp ce znati bolje iz prakticnog iskustva.

Kao sto sam pomenuo ranije, preporucujem ti da dobro pogledas muscorpove stranice i linkove. Ima dosta dobrog materijala.

Pozdrav,
Zvonko.

Kao sto Pedja Z rece u tom sam kontekstu i ja spomenuo 80 A to jest da nije zgodno da se rade alternatori na 12V ako treba da budu malo jaci
i da je bolje raditi sa vecim naponima,bas zbog tih velikih struja.
doduse to moze da se desi samo preko 10m/sec vetra.
Prosecno ako budes imao mesecno 4m/sec bice jako dobro.
Komercijalne vetroturbine od recimo 2 KW se cesto rade na 120V pa se ide sa 10 akumulatora od 200A
a 5 KW rade na 240V i 20 akumulatora od 200A.
pozdrav

Ja sam ovaj post poceo da pisem ranije pre posta odgovora Peto1 i zvolin ali sam bio prekinut pa nastavio pa izgleda da se neuklapam u temu.Automatsko zakretanje svakog krila je za samovsku varijantu jako komlikovana stvar i moze da bude jako skupa ako treba dobro da funkcionise.Treba samo definisati kakv alternator zeli Peto i koje snage.Pa polako da idemo korak po korak.

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 01.04.2009. u 21:45 GMT+1]}

Pozdrav svima!
Izgleda da se nismo dobro razumeli. Zasad imam 2 akumulatora po 180Ah invertor ulaz 12volti koja daje napon izlaza od 220 volti. Mislim da je sad malo jasnije.
generato sm mislo napraviti 24 polni 48 magneta. Manji broj obrtaja. Elektonikom za regulaciju napon a punjenja. A sto se mehanike tice za zastitu od jakih vetrova je dopola resena.
Pozdrav i hvala vam.

Zdravo Peto 1
Dali si probao da nacrtas kako da smestis 24 magneta na celicnu plocu koliki precnik ce to biti
za 12 magneta 50x25x12,5mm ploca je 300mm.Stator ima 9 namotaja zice 1.8mm (65n) stator je precnika 350mm debljine 19mm
tabela:
br.obrt. [V] ovaj alternator na 56 o/min daje 14V
100 24.5
150 36.8
200 49.0
250 61.3
300 73.5
350 85.8
400 98.0
450 110.3
500 122.5

sa krilima 2.4m TSR6 moze da da oko 800W pri brzini vetra od 10m/sec
sa krilima od 3m dobices i preko 1KW
ako svih sest zica izvedes iz statora mozes da ga povezes ili u zvezdu ili u trougao.
a ovde pogledaj seheme jednostavnih regulatora i semu povezivanja iz zvezde u trugao

http://www.e-biznis.rs/musprod...gulatorazavetrogeneratore.html

nikakva posebna regulacija krila ti nije potrebna i nikakv prenos
pozdrav

Pozdraz svima i hvala na pomoci!
zvola preplsio si me da sam pceo da se tresem.
muscorp hvala ti na svemu sto si se toliko trudio i zalagao. Oko magneta i CD-a cemo se jos cuti. Sutra pocinjem sa nacrtom jer dosad nisam imao tacne dimenzije magneta.

Sta mislite o ovome linku za regulator punjenja http://www.otherpower.com/pmgreg.html. Meni deluje zabavno, ima tu potencijala, sa preciznijom izradom i vecim kontaktima manje bi grejanje kontakata bilo.

_{[Ovu poruku je menjao 7oran dana 02.04.2009. u 00:01 GMT+1]}

Zdravo Peto1

Zvola ne zeli nikoga da plasi.
One formule koje je Zvola naveo su osnov za pocetak projektovanja alternatora.Zvola je inzenjer kome je to struka i na osnivu njegove
pomoci ja sam dobio vec kod prvog alternatora rezulate koje sam i predpostavio.Ja sam samo te formule pretocio u jedan programcic
koji mi pomaze za brzi orijentacioni proracun bilo kog alternatora.Otprilike sve sto ti treba je u tim formulama za amaterske projekte a da se dobiju dobri rezultati na kraju.Inace kad bi hteli stvarno da konstruisemo alternator sa visokim ucinkom to je prilicna nauka.
Komercijalne male vetrenjace imaju iskoriscenje 35-40%.Ako mi dobijemo i priblizno te rezultate to ce biti dobro.
Inace ako to nije tako onda je besmisleno raditi u samovskoj izvedbi bilo sta.Zato mislim da Zvoline postove treba uvek shvatiti kao dobronamerne i veoma strucne.
pozdrav

Pozdrav svima!
Malo ste me utesili posle onoliko A-ra sad se vec bolje osecam. Danas nism stiga nista da uradim oko planova za vetrogeneratora, sta ces kad imas zenu i decu i unucice. Planiras jedno ispadne drugo. Ali nism zaborazio da pogledam sta ima novo na sajtu. MUSCORP me je sasvim smirio i tolp preprucuje da se pridrzavam sta mi ZVOLE napise i da je to najiskrenija pomoc. Posto je na Novom Zelandu nije ni tako daleko ako mozemo uspostviti kontak preko interneta. Siguno da nas podrzava u nasim naporima da se snalzimo malo bolje u nasim uslovima. Sa njegovim znanjem i pompci siguran sa da cemo uspeti. Jos samo da vas zamolim za jednu pomoc, da bi mogao da plniram dalje koliko mora biti razmak imedu magneta, da bi moga poceti da obadujem PITAGORU. Nadamo se najboljem.
Podrav svim Don Kihotima.

Peto1
vec imas 2 akumulatora po 12V to je redno vezano 24V.
Kazes da ste pravili pretvarac sa 12 na 220v. Po kojoj shemi?
Da bi pretvarac radio na 24v(umesto na tvojih 12V) potrebno je premotati tvoj primar(do sad je bio za 12V a tebi treba duplo vise namotaja za 24V i to ne iste debljine nego treba koristiti srazmerno struji tanju zicu.
Izlazni tranzistori su najverovatnije bar za 50V(bilo bi bolje da su bar za 60V) tako da i oni zadovoljavaju.Zbog duplo manje struje imaces mnogo manje grejanje izlaznih tranzistora, tako da mozes i neki par da izbacis ako imas 3-5 pari izlaznih tranzistora.
jedini problem moze biti pobudni deo kome bi trebalo ubaciti 7812(ili 7815) da spusti napon.
Vse detalja o prepravci mozes dobiti ako vidimo shemu pretvaraca.
Na sajtu imas dosta pretvaraca pa pogledaj i to malo.
Pozdrav.

Sto se tice razmaka magneta od statora to treba da bude oko1.5-2mm max.
ako pitas za razmake izmedju dva magneta na ploci.Oni ti zavise od precnika ploce,broj magneta,broja kalemova.
Prvo treba da napravis geometriju kalemova i proracunas broj namotaja i debljinu zice.Takav kalem se na plocu najbolje slaze ako je trouglastog
ili trapeznog oblika.Kada dobijes dimenziju i oblik kalema poredjaj ih jedan do drugog (na crtezu ne i da ih pravis stvarno), pa ako radis sa 9 kalemova i 12 magneta onda ces dobiti geometriju i dimenzije ploce (za ovu varijantu dimenzija statora je 35cm a rotora 30cm).
Otvor u kalemu treba da bude kolika je duzina magneta. plocu rotora podelis sa 12 segmenata i sredina magneta je po linijama podele.
tako ces dobiti i razmak medju magnetima i nemoras ni da znas koliki je on mora da bude takav kakav je.
isti princip vazi za bilo koju kombinaciju namotaja i magneta.
Ako bas nisam bio jasan pitajme sta da pojasnim


ovde mozes da vidis primer i sa 9 i sa 12 kalemova:
http://www.e-biznis.rs/musprod...jarazno/category/1-slike1.html


pozdrav

Pozdrav JECHAM!
Sve si mi lepo opisao,zahvaljujem, ali problem oko pretvaraca premotavanja nije tako jednostavno. Pretvarac je motan na jednom trafou zajedno sa punjacem za akumulatore. Nisam danas bio lenj pa sam poskidao oblogu kutije u kojoj se nalazisva ta sklamerija. Napatio sam se poprilicno da ga skinem sa postolja police gde stoji je ima oko 15-20 kg. Kada sam ga otvorio vidi se trafo dve ploce sa elektonikom i jedna ploca sa tranzistorima 6komada koji su na aluminijumskim hldnjacima.Velcinu hladnjaka sam izmerio 10x 25 sm sa tri tenzistora x2. Ploce su su spojene sa 4 gugacka srafaja, tako da imaju medusobno rastojanje od nekih 4-5 sm. ispod eletronoke se nalaze de sklopke i izvodi za 4 led diode koje pokazuju rezim rada. Pun akumulator, puni akumulator, prazni akumulator i crvena dioda koja se pali kada akumulator dostigne minimum da se ne isprazni ispod 10v.Onda gasi sve. U pocetku sam imao samo jedan akumulator i desilo mi se nekoliko puta da ostanem u mraku. Onda sam kupio jos jedan akumulator iste amperaze , oba su od 180Ah. od tada vise nism imao takvih problema. To je sve gradeno davne 90-te. Na tazistorima se ne moze procitati koje su oznake. Znam samo da je to mene sluzilo dobro. Odjednom sam imao prikopcan telvizor, satelitsku antenu, Pumpu za centrlno grejanje,jedan starinski komodor plus 7 neonke od po 20W nisu uvek sve bile ukopcane.ALI sam proba i par puta sam proveravao dali se pretvarac greje nije se ni smlacio. Samo sam pazio na akumulatore da imju uvek dovoljno tecnosti u celijama. Inace trfo radi besumno jer kad je bio napravljen i isproban skinuli smo ga i potopili u lak i ostavili da se osusi. kada smo ga montirali odonda radi bez problema. Elekroniku mnam je pravio jedan prijatelj koji se pre nekoliko godina preselio u SAD tako da bilo koje podatke o elektronici namamo. Napominjem da su napravljena 5 komada i svirade, nemam primedbu. Gledo sam neke kineske inzertore u HOBI HAUSU u nema njima kilogram u njina a snaga imje od 1 KW. kada sam prvo put gledao bile su nekih 8.000.00 dinara pre neki dan gledam preko 10.000.00 dinara. Ja ovaj moj na nameravam da opterecujem sa nekim velikim potrosacima. Semo da ne predem u crvenu zonu jer sam stalno utom opsegu. Mesecno potosim 700-800 KW ako to smanjim ja sam na konju.
Pozdrav.

Pozdrav muscorp
Sve si mi leop prikazao, sada sam malo pametniji. Moram prvo prviti namotaje. Strugarski radovi nisu problem posto imam srug. Kucista lezajeva no problem. Raspored magneta vertikalna glodalica+podeona glava no pboblem. Aparat za varenje imam klasican+Varstroj 250 CO2+TIG DC 150. Fali mi samo plazm alip roblema nema posto toliko novaca nemamo. Materijala imam sto fali mogu nabaviti. U metalstu sam vise kod kuce nego sa elektronikom. Covek uci dok je ziv. Cevi za stub imam. Mislio sam napraviti cetvorougaoni stub kao bandera. Ostalo mic po mic Dolaze topliji dani pa moge da radim u redionici da se ne smrzavam. Sada me samo Auo CAD 2007 masira otkako sam instalirao XP.Dok sam imao onau staru 98-cu AutoCAD 2000 tu sam vec bio kod kuce.Bice i nacrta tako da se mogu razmenuti pogledi i misljenja.

Pozdrav.

Peto 1
navijamo za tebe bices novi vetrenjas.
ono sto ti bude problem mogu da ti uradim ja (Kalemovi,komplet stator i sl).
posto vec proizvodimo transformatore i aparate za zavarivanje uvek se nadje zice a i masina za viklovanje je tu pa ako treba ti vici.

zaboravih sto se tice stuba mozes i sa 3 cevi da ustedis materijal a idi u visinu sto vise.

pozdrav

Bravo Peto1! Najzad malo entuzijazma. Ova tema danas puni tri godine i ovo ce biti verovatno prva vetrenjaca u izradi. Pridruzujem se zanosu i spreman sam da pomognem tako sto cu ustupiti na probno koriscenje(!) komplet od tri drvena krila 2.5m, do izrade sopstvenih. Za početak jedna briga manje. OK?

Zdravo Miko,
gde si do sada i nece biti prva na Kosovu su izgradjene dve i ja sam jedu postavio na sajt zajedno sa tvojim projektom
evo vidi pa kazi kako ti se cini:http://www.e-biznis.rs/musprodukt/index.php/samovci.html
pozdrav

Postovanje Ljubo,
razmišljam kako pomoći Peto1 i svim ostalim a da ne zaglibe...
Obišao sam, unazad nekoliko godina, na ovim prostorim skoro sve što je bilo zamišljeno da se okreće na vetru, od najvećeg objekta (gromom pogodjena Nikšićka), do najmanje fabričke. Uglavnom su, osim onih na jahtama, bile loše montirane, pogresno povezane i nisu bile u funkciji.

Elise samograditeljskih vetrenjača u okretanju prolazniku skreću pažnju, i mogu se videti iz daljine, pa sam tako obišao razne zabiti i ćuvike, kretao se čudnim putevima i upoznao iste takve ljude. Nije za priču šta se sve može videti, jer ta vrsta neobičnosti, da tako nazovem, je ipak pozitivna. Uglavnom zakrenuta vesla postavljena na neku osovinu, u podrumu je još nemontiran nekakav agregat od par kilovata, tu još nešto treba da sa doradi i... pogleda uprtog u zemlju vlasnik objašnjava da ne može naci dobrog majstora, kako vetar nije dobar, država nema sluha itd. Treba biti vrlo oprezan u davanju bilo kakvog saveta, jer malo karikiran odgovor koji sam dobio prvi put glasi: imao sam tešku bolest, ovim se zanimam, eto, da mi prođe vreme, volim da gledam kako se okreće, znam da bi moglo bolje ali sad nesto nemam vremena.

Zašto ovakav uvod? Potreban je bar jedan svetao primer. Sve oci su uprte u Peto1, a nedoumice usporavaju i dovode u pitanje odlučnost kakvu smo videli u naseg junaka. Cak je i Pirotjanac koji je zapoceo ovu pricu (permutovao sam datum) pre tri godine, odustao ili mozda broji kilovate pa nema vremena da se javi?

A uspesna resenja postoje. I vrlo su jednostavna, ali vec sam pominjao putokaz do njih. A da ponovim, ne treba akcenat baciti na izradu pojedinih komoponenata, vec uvek imati na umu da ceo sistem mora da bude udesen. Dakle, polazni i najvazniji podaci za ovakve, naravno amaterske, projekte vezani su za lokaciju (konfiguracija terena, rastinje, objekti, pa zatim, komsije – zvizdanje, treskanje i zveckanje moze biti prijatna za vlasnika vetrenjace, ali komsija to moze doziveti kao buku – zakon pred usvajanjem), pa mikrolokaciju (stub, sajle, kablovi). Odavde se gradi koncepcija a obicno i nastaje prva greska koja se posle umnogostrucava: mogucnosti se zanemaruju a zelje rastu. Zato, nemoj ocekivati previse, jer su svi (SVI) podaci koji su objavljeni, pa cak i od strane institucija, naduvani. Zaboravi na kW, kWh, ovde se igra malim brojevima, 100-200w, i u vrlo retkim vremenskim intervalima. Svi proracuni gube smisao pred Udarima vetra, kada inercijalne i ziroskopske sile i oscilacije postaju dominantne. Nema ni zarade, ni ustede, ni ekonomije. Postoji potreba, rizik i zadovoljstvo.

Posto akumulatori vec postoje, stub-np (no problem), donatori se prijavljuju masovno, praktično si sve rešio, ako bude zapelo za alternator, pre nego sto se upustis u izgradnju, probaj sa nekim od gotovih (dobices na zajam!), posle prve oluje videces sve slabosti i imati iskustva. Drugim recima, nemoj da napravis gresku br. 1, da ceo sistem dimenzionises prema svojoj zamisli! Sva lepota ideje o vetrenjacama i lezi u tome da upoznajemo i da se prilagodjavamo zakonima prirode, koji su nepromenljivi (!), a ne da po nasim zamislima pokusavamo da im se suprotstavljamo.

Moja vetrenjaca na tzv. probnom stolu bez nadzora, izaziva nevolje svih vrsta i pokazuje slabe tacke. Pozivam te da pogledas kako izgleda biti u njenoj blizini za vetrovitih dana, 40km juzno od Beograda. Termini za gledanje su slobodni, a razgledanje sa vodičem, po dogovoru.

Pozz

Jedan veliki pozdrav svima koji me spominju i onima koji samo citaju ovj forum.
Do sada sam se samo raspitivao i pokusavao da nadem neko resenje, sa kojim bi mozda mogao, ne da zaradim koji KW nego da ustedim sebi troskove od EPS-a. Sada tek vidim da ima tu mnogo zainteresovanih ljudi koji razmisljaju kao ja. Naravno da ne mislim da se totalno osmostalim, ali ako mesecno ustedi i 100KW meni ce racun sigurno biti manji. Narocito ako ovo pomnozimo sa 12 meseca onda je to ipak neka cifra. Siguran sam da se ulozeno nece tako brzo vratiti ali kako smo mi navikli ima kade. Posto se sada pocela voditi i neka prica o propisima dali se moze ili ne moze graditi, na koju visinu i koju snagu, komsije, buka dali takav propis postoji da ne ispadne da nesto uradimo a posle da mormo da demontiramo. Ostajuci sa uspomenama koliko smo se trudili nizasta. Treba li neka dozvola ili ne. Jer ako treba dozvola i papirologija onda se skoro necemo okretati na promaji. Uh sad kad spomenuh promaju setih se da sam negde citao o jednoj vetrogeneratoru cinimise u Australiji koja radi na promaju. Sada ne bi jako duzio jer idm popdne na put a vracm se najverovatnije iduce subote ili nedelje, kao zena kaze. Ja sam glava porodice a zena vrat.
Pozdrav svima.

Pozdrav svima.
Nesto me iznenadujete niko se ne javlja na forumu kao da niko nema nikakvih problema sve je OK.Jedva da sam stigao pa sam se potrudio da pregledam ko je sta napisao ali sve je jako dijetalno. Nadam se da niste svi odustali.
Zasad pozdrav svima.

Peto1,
dobro Ti nama došao! Pa, ako si se odmorio, saopšti nestrpljivoj publici kakve su želje, potrebe i mogućnosti. Recimo: imam plac, kuću.... na takvom mestu (ne treba PIB), podigao bih stub od ..... materijala, visine xx metara, učvršćen tako i tako (uklješten, na zglob...). Lokaciju (ni)sam precizno odredio, unaokolo na xxx metara nema prepreka, ima-nema naseljenih kuća na x kilometara, pristupnost radi servisiranja je ... udaljenost od akumulatorske stanice xx.
Pa malo o zamišljenom agregatu, željenoj snazi, krilima, elektronici....pa o ruži vetrova i - već počinje da se sužava i nazire nekakva ideja o kojoj može da se malo prodiskutuje. Pa možda neka skica ili fotka, bitno je da se u ovoj fazi ne zanemari bezbednost i usklađenost komponenata.
Instalisana snaga koja se reklamira u prospektima je ona koja se ostvaruje pri 15m/s, a učestanost i trajanje takvih naleta vetra je daleko ispod 1%. Daklje, ne nasedaj na priče o uštedi i kW, interval brzine vetra koja je za ovu priču interesantna, prema specifičnoj snazi i učestanosti je između 3m/s (ispod 20W/m2, iskoristivost praktično =0, krila hvataju zalet) i 8m/s (niska učestanost).
Pozz

Ovo je bilo:
cekajuci Petla kao cekajuci Godoa

E vo u prilog Permagovih navoda o prosecnim mesecnim brzinama vetra u 3 godine na 3 lokacije
Zrenjanin,Vrsac,Negotin
podatke sam dobio od HMZ :http://www.hidmet.sr.gov.yu/latin/osmotreni/automatske.php




za Permaga.
gledam tvoje rezultate merenja na probnom stolu pa mi nesto nestima.radio si sa 12 namotaja a dobio si male napone pri relativno visokim obrtajima.Cini mi se da je negde greska kod projektovanja.Ili su ti slabi magneti pa imas malu indukciju,ili ti je debeo stator pa ima mnogo gubitaka,ili nemas dovoljan broj namotaja po kalemu,ili si povezao u deltu(trugao).

prikacio sam rezultate merenja mog alternatora.Koristio sam magnete fi 50x12.5mm N35,u projektu sam predpostavio 0.4T,a dobio sam mereci teslametrom skoro 0,6T,radio sam sa 9namotaja i 24 magneta,a stator mi je 19mm,a mogao bi biti i 15 (bilo bi jos bolje). Ispravi me ako gresim
pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 12.04.2009. u 20:36 GMT+1]}

Pozdrav svima nemojte me ubiti.
"Cekajuci Petla kao cekajuci Godoa". Cukao sam Godoa da se gosti razidu posto je meni danas uskrs, ne mogu da ih rasteram red je red. Sada sam se dohvatio tastature, vidim da me stizu kritike , nisam odustao od vetrogeneratora. Posto me pitate gde stsnujem mogu vam reci u jednom mirnom kraju Novog Sada gde nema visoke gradnje. Sve su kuce u okolini prizemne tako da ih mogu nadvisiti sa nekih 12m visokim stubom. Za sada sam pricao sa komsilukom koji zasad nemaju nikakvih primedbi, sto ne znaci da posle ne pocnu da filozofiraju ovako ili onako. Stub sam zamislio kao sto su gradke bandere cetvorouglaste. Stim da ga pravim iz dva dela, stub u stubu. Unutrasnji stub bi se mogao dici i spustiti pomocu elektricne dizalice sa sajlom. Konusi bi se sastali nekih 0,5m na vrhu donjeg i donjeg stuba koje bi fiksirao srafovima. Na donji stub bi morao da napravim stepenice da bi se mogao popeti na platformu koja bi bila na nekih 5m. Zato sam tako razmisljao jer nemam bas toliko prostora da ce stub pravim iz jednog komada. Platforma bi sluzila da se kada se gornji deo stuba upusti u donji sve bude na dohvat ruke, i ako treba da se popravlja. Doni stub koji naleze na temelj bio bi 80x80sm ili 1mx1m. Problem mi je jedino temelj koliko da bude dubok i ojacanje sa armaturom da moze da izdrzi stub sa udarima vetra a da osane na svom mestu. Zato cu morati da se konsultujem sa nekim gradevinarom ili da se raspitam kod EPS-a, imam tamo neke drugare pa da cujem sta oni misle o tome. Temelj mi je najbitniji jer ne bi da postavlam sajle za osiguravane stuba posto sam dosta zatvoren obektima nus prostorija, radionica i nebi voleo da neki krak sajle pricvrstim na te objekte. Sada dok ovo ne resim usput cu pokusati da na strugu nastuzem neke delove koje mogu da idu paralelno sa izgradnjom suba. Inace vrh drugog stuba, unetrasnjeg, gornjeg dela pravio bi teko da samo obuhvata cev na kojoj se okrece kompletan generator, u zavisnosti odakle duva vetar. Za sad toliko, umoran sam i vidim da krevet place zamnom.

I ovde se mogu pratiti vremenske prilike za vetrogeneratore.
http://www.vremenskaprognoza.org/Srbija/Novi%20Sad?lang=sr-Latn

Pozdrav.

Pozdrav Peto 1
nije to bila kritika nego sala.
a onako usput mislim da nije dobra ideja da u naseljenom mestu pravis vetrogenerator sa klasicnim aero elisama.
bez obzira na sve mere bezbednosti koje bi primenio uvek postoji opasnost od raspada rotora i nedaj boze da se neko povredi ili jos gore.
a mislim da ti to nece ni vlasti dozvoliti.
Mozda bi trebao da razmisljas o nekom tipu Vertikalnog rotora koji je ipak mnogo bezbedniji za urbana naselja.
taj tip rotora mozes da postavis i na krov jer mnogo je stabilniji u radu i nece da ti rastrese kucu.A mozda i dve tri manje jedinice
koje bi spojio da rade paralelno.

pozdrav

Peto1,
Hm... ajde probaj da taj stub spustiš malo ili... kao što kaže muscorp da u startu izabereš elegantnije rešenje. Ovako, kako si krenuo, jastuke ćeš stavljati na krov, a spavaćeš sa šlemom na glavi.

I velike vetrenjaće imaju svoje loše trenutke
http://www.youtube.com/watch?v=segmMvgE4mw&feature=related
a ova tvoja po zamisli ne spada baš u minijature. Visina stuba ne mora da nadvisi baš svaku krošnju, naročito ako nije na pravcu najčešćih vetrova, a smislićemo i nešto jednostavnije od teleskopa u betonu. I gledej odmah da dovučeš par TV ekipa, onako, zbog komšiluka.

Odgovor za muscorp: još je daleko od idealnog, ali razmišljamo o poboljšanju! U nizu: krila, alternator, kontroler, potrošač, alternator je karika na koju treba obratiti pažnju. Mota mi se po glavi i radijalni alternator po uzoru na:
http://www.alxion.com/e_index.html
A u ovom trenutku nemam ni mogućnosti za merenja. Samo posmatram, juče se mezimče lepo ponašalo, pokupilo nešto snage i prosulo niz vetar u obliku dnevnog osvetljenja. Šteta za GWh!

Nadam se da se ovde okupljaju ljudi koji u sebi imaju izbalansiran odnos između racionalne i one druge strane. Od malih vetrogeneratora nema ekonomske koristi. Nema ni od velikih.Tako bar tvrde ekonomisti, dug je period otplate, više od godinu dana pa kamate koje su ukalkulisali ne mogu isplatiti ni za sedam godina. Zato veliki sistemi (bilo je sinoć na RTS2) traže malo pomoći od države da bi zaštitili planetu. A jadni dobri investitori, pošto su nakitili celu planetu, setili su se novih prostora za kolonizaciju. Spremamo im dobrodošlicu, a i da hoćemo, ne bismo im mogli zabraniti.

Na stranu veliki, male vetrenjače nas (još uvek na vrema) osvešćuju saznanjem da struja ne raste u strujomeru nego da je samo jedan od oblika energije, koja postoji svuda oko nas. Svako prebacivanje iz jednog oblika u drugi ima svoje mane (gubitke) i zaista je najlakše koristiti je u osnovnom obliku, što bliže izvoru. Kad pogledamo arčenje energije, vidimo da samo procesi grejanja i hlađenja (zloupotreba klima uređaja) i tzv. kogeneracija, mogu uštedeti toliki trud a na jednostavan način. I opet je ovo primedba za institucije, a ja ću sa svoje strane dati mali doprinos. Pa kad dođe leto, neću se zatvoriti u veliku prostoriju i uključiti klimu na maximum, udisati ustajali vazduh sa bakterijama, i čuditi se što se ne osećam dobro, nego ću potražiti mesto pored reke, naručiti špricer i hladiti se na (onom energetski beskorisnom, do 3m/s) povetarcu. Eto, tako zamišljam ekologiju!

Pozdrav muscorp

Nisam ni pomislio da se radi o nekoj kritici valda znamo i za salu. Posto si me malo obeshrabrio ranije sam i ja razmisljao o vertikalnom vetrogeneratoru. Ako mislis na Savonius turbine njih ima rzlicitih oblika i velicina. Koliko sam prostudirao one imaju manju snagu u odnosu na horizontalne. Sada sam u dilemi ovakav ili onakav.

http://www.reuk.co.uk/Savonius-Wind-Turbines.htm
http://www.youtube.com/results...Savonius+wind+turbine&aq=f

Ove sam sve pregledao cak sam i poceo da redim na jednom manjem tipu, ali mi se osovina cini kratka jer u strug mogu da obradim duzinu oko 1100mm. Ako odbijem kuciste lezajeva i generator ostace mi nekih 800mm. To mi je izgledalo jako malo sa precnikom od 600mm. Takav bi mogao montirati na stub od 6m-ra. Ili cak kako si rekao na krov radionise jer se tu moze lako montirati jr ima gvozdenu kontrukciju. Duzina je 15x12m. na jednu vodu kako se kaze. Sada cu pokusati da zavrsim ovu turbinu i da je postavim. Ako neko ima ideje samo napred.

permag

i tebe da spomenem u pozitivnom smislu. Pisao si da postoje neki zakoni, odredbe, predlozi,usvojeni, predlozeni ili usvojeni u vezi izgradnje vetrogeneratora. Ako imas neke informacije rado bi podelio sa tobom. Da ne radimo nesto sto ce posle biti samo spomenik njih imamo dosta.

Pozdrav!

Sada sam video sta si napisao ima nesto u tome TV zaboravi odma stize inspekcija.

Prvo za Permaga
Ja mislim da mi koji smo ovde okupljeni radimo vetrenjace sto iz entuzijazma sto shvatamo to bas kao alternativnu energiju to jest tamo gde nema drugih mogucnosti.
Ja sam od radijalnih odustao odmah zato sto trebaju alati za stancovanje lima i to za svaki model posbno,a to su cifre.
Axijalni je privlacniji zbog jednostavnosti konstrukcije a i on moze da bude znatno efikasniji raznim nacinima slaganja zice i povecanjem gustine iste.Za sada ostajem kod axijalnih a za radijalne bi se odlucio samo za precnike oko 1000mm za VAW rotor.

Peto 1.
evo ti link za moju koja mi se vrti na kuci:http://www.e-biznis.rs/musprodukt/images/video/vaw_lenz.swf
ja sam sve ovo uradio samo bravarski nista strugarski.Ono sto sam pogresio je da donji deo nisam ucvrstio nego sam ostavio ovako slobdno,
pa sam ga jednom zakocio naglo (kratko spojio generator) a nisam obratio paznju da duva vetar pa su mi se ti donji krajevi deformisali.
ovo je inace dobro resenje da je generator u sredini rotora.Mirnije radi i netreba velika preciznost kod izrade i netreba okolna konstrukcija.
kod generatora koji sam ovde radio sve je isto kao i kod horizontalne izvedbe ali ima 3xvise namotaja zice i onda mu netreba prenos.

a evo i nekih idejnih resenja mog drugara Zlatka:http://www.e-biznis.rs/musprod...s/M_images/pdf/vior_modeli.pdf
i na onom linku koji si ti poslao ima slicnih rezenja ovim koje je radio Zlatko
u februarskom broju Hrvatskog casopisa Majstor (bisi Sam) izasao je clanak o urbanim generatorima koji se sada rade u Cikagu

evo i mojih par modela na Youtube:http://www.youtube.com/user/ljubomirperisicbeogr

pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 13.04.2009. u 20:18 GMT+1]}

Pozdrav muscorp

http://www.e-biznis.rs/musprodukt/images/video/vaw_lenz.swf

Ovo sto sam video na snimku dobro izgleda! Samo me interesuje kako si uspeo da se cev rotora vrti na drzacu koji je pricvrscen na krov. Zar tu nema nekih lezajeva. Na cemu se vrti da bi smanjio trenje prilikom okreanja. Mislim da se trenje mora svesti na minimum. Zlatkov crtez VIOR_V1 A: 0.3 kW Rotor 0.5 kvm mi se svida u tom pravcu sam i ja poceo da gradim vetrogenerator, samo sam ja mislio da nema prenosa nego da generator bode direktno na osovini. A tu moras nesto i da struzes da bi osovina bila stabilna, i u osi da ne baca jer onda dolazi do vibracija. Znaci osovina turbine iznad kucista sa lezajevima, a generator ispod kucista lezaja. Imao sam zamisao da za kuciste lezaja upotrebim stojadinovo kuciste od prednjeg tocka, i u nju da nastruzem novu osovinu. Zadrzao bi dobos, na nju se moze nadograditi nosaci magneta a stator da pricvrstiti ma plocu koja ce drzati glavcinu. Cetiri srafa koja drze felnu mogu produziti novim srafovima na koje mogu narezati navoj da bi se mogli pricvrstiti rotori sa magnrtima.Sta mislis o tom nacinu.


Za permag

"Ovako, kako si krenuo, jastuke ćeš stavljati na krov, a spavaćeš sa šlemom na glavi." Ja bih ipak spavao u krevetu sa jastukom ispod glave SLEM mi ne spominji. ALERGIJA. Ostale savete prihvatam. Samo me interesuje sa je sa zakonima. Posto vidim da si dosta upucen na tom polju.

Pozdrav!!

Stiže...

Postoje Prirodni zakoni: strujanja, Faradejev, Omov ... oni se ne menjaju nego se mi prilagođavamo njima. Što se ovih drugih tiče važi Pravilo jačeg ili: dok se Vlas(t)i ne dosete. Za dobru nameru nema kaznene politike, pa ako nikog ne ugrožavaš, tvoja ideja je plemenita i ne može biti predmet bilo kalkve zloupotrebe prava.

Zakon o energetici pominje dozvole sa dva aspekta: objekat i proizvodnja. Pretpostavljam da te proizvodnja i prodaja elektrodistribuciji u ovom momentu ne zanima. Što se objekata tiče, Zakon ih deli prema instalisanoj snazi, pa se do 10MW smatraju objektima male snage, a proizvođači čiji su objekti od 1 do 10 MW, spadaju u povlašćene proizvođače, dok ove ispod toga i ne primećuje.

Međutim, za objekte u građevinskom smislu, postoji mnoštvo propisa uglavnom lokalnog karaktera. Sa stanovišta bezbednosti postoje pravilnici i standardi kao npr. za antenske stubove, opet zavisno od konstrukcije i visine. Ako, recimo, visinom zaparaš nebo, pojaviće se nove okolnosti. Pomenuh Zakon o zaštiti od buke , koji je u proceduri, jednostavno da skrenem pažnju na nešto što u početku izgleda zanemarljivo. Ali, pošto si se (ispravno) odlučio za vertikalno rešenje onda nemaš glavobolje.

U svakom slučaju bezbednost i oprez. Umnogostruči stepene sigurnosti, ne zbog zakona nego zbog sebe i zbog onih koji kreću tvojim stopama. Ti zakoni ne pokrivaju ovu oblast kompletno, pogledaj:

http://www.elektrosrbija.rs/me...pravna_regulativa_u_Srbiji.pdf

I standarde za antenske stubove:

http://k7nv.com/

zdravo svima
evo Peto ubacicu sliku gde mozes da vdis kako to izgleda.Inace i ja sam koristio glavcinu od keca jer je najjeftinija a zadovoljava.
samo sto ja nisam menjao originalnu osovinu nego sam ostavio istu.
nemoj da te mrzi da malo detaljnije pregldas ovaj sajt koji trenutno radim imas skoro sve sto ti treba o takvoj konstrukciji
pogledaj ovu stranu sa vido zapisima (samo moras da se registrujes) http://www.e-biznis.rs/musprod...g/104-kursvetrogeneratori.html

pozdrav

Za permag

Ovakvi odgovori me vec malo ohrabruju. Znaci da nas za sada ne rgistruje ( ne postojimo). Nasi agregati su minijatura, znaci red i samo napred. Kada si spominjao TV odmh sam pomislio da posle njih dolazi inspekcija. Jer ovi (vlast) uvode i naplatu parkiranja bicikla u gradu. Najpametnije sto manje reklame i ne boli te glava. Zastita mora da postoji bez nje ne bi ni pusao u rad. Mehanicka + elektricna.


Za muscorp

To sam i ja nameravao da radim, imam i crteze samo sto mi sad nisu dostupni radeni su u Auto Cedu 2000 win. 98. Kada sam malo remontovao racunar sve sam prebacio na diskove, XP i istalirao Auto Ced 2007 nece da prepozna trazi 98. Cim to sredim bice i nacrta pa onda mozemo i to podrobnije raztumaciti.
http://www.e-biznis.rs/musprodukt/images/video/kan_urban.swf Zamisao o vise magneta i manji obrtaji to jako dobra ideja.

Pozdrav!!

Zdravo Permag

reci mi dali mozes da mi kazes koliku silu mogu da ostvare u Njm, krila od 3m precnika pri brzini od recimo 450 o/min
NACA koji ti radis

Postavio sam na sajtu novi clanak o teoriji rada 3 faznog alternatora pa koga interesuje moze da pogleda:
http://www.e-biznis.rs/musprod...69-teorija3fazealternator.html

pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 17.04.2009. u 18:47 GMT+1]}

Pozdrav muscorp

Pogledao sam zadnji prilog koji si naknadno prikacio. Sve se lepo vidi ali me permag ubediva da spavam sa slemom, zbog blizine kuce i zbog komsija. Sada sam se prebacio na vertikalnu osovinu, koja se vrti i kod tebe na kuci. dimenzije si mi rekao da su visina x precnik 120x80sm. Mene interesuje obim jedne lopatice, i koji je radijus na njoj. Odnosno kolika je obim lima 120x?. Ja sm mislio da donja i gornu strana lopata pricvrstim na lim da bude stabilnija. Ili pricvratio sa 3ili 4 cevi za osovinu. Mozda bi isao na visinu lopata do 2m. Osovina je od cevi od 2"(cola). A nameravam da rotor magnrta i stator stavim ispod kucista lezaja koja bi ujedno bila zasticena od kise i snega. Na tom principu da kuciste lezaja bude u kutiji koja je u krovu a samo osovina da stoji iznad krova napolju.

Pozdrav!

Zdravo Peto

Probacu da ti nadjem matematiku za Lenz rotor, a predlazem ti da se malo udubis u teoretsko razmatranje svih parametara pre nego sto zapocnes da radis,hocu da kazem da nije bas tako jednostavno otprilike odrediti neke dimenzije pa ce sve da se pogodi.Permag je naveo vise puta da treba ceo sistem uskladiti sto bolje.Vertikalni rotor ima svoje prednosti za urbane uslove jer je bezbediji, ali skalamerija treba znatno da je veca u odnosu na trokraku elisu za istu snagu.Evo podseti se ovog linka gde se uporedjuju tri vrste rotora:http://users.xplornet.com/~rmanzer/windmill/rotor_calculator.html

Ako hoces da radis tako da ti generator bude dole onda napravi ram pa gore i dole lezaj a ne da ti cela osovina bude slobodna iznad generatora
jer ces tesko izbalansirati da ti gornji vrh ne bacaka.Ja sam isti tako poceo pa sam kasnije spustao ceo rotor na nize da mi se bolje rasporede sile.Taj ram je pogotovu potreban ako ides na vece visine.
i jos jedno pitanje koliko snage zelis da ostvaris.
pozdrav

Pozdrav


HRISTOS VASKRS!

Pozdrav svima koji slave uskr i onima koji su ga vec proslavili. Sa mnogo srece i uspeha u daljnjem radu.



Pozdrav!!!!

Pozdrav svima!

Za muscorp

Video sam prikaceni fajl i prema tome bi napravio i svoj vetrogenerator. Ja sam isti takav pokusao da uradim, samo sto sam planirao da stavim 6 lopata ali bez onih ravnih delova, samo polukruzne cevi. Sada cu pokusati da napravim ovakav model koji se vrti i kod tebe na kuci. Eksperimentalno da vidim sta se moze izvuci iz nje. Kraj osovine bi bio u tavanu na koje cu moci posle da montiram diskove sa magnetima (dva diska sa po 20 magneta, znaci 40 magneta) stator bi bio sa trofazni 3 puta po 6 namotaja po fazi, ili moda sa 6 faza po 3 namotaja pa ih posle sa grecom sojiti za napajanje akumulatora. Za snagu koja bi se mogla dobiti treba eksperimentisati. Ne nameravam da dobijem nekoliko KW, mozda nekoliko stotinu vati. To sto sam napisao da mi je pretvarac od 1,5KW ne znaci da ocu generator od 1,5KW. Ne nameravam da ga maksimalno iskoristim, bitno mi je da se ustedi koji kilovat od EPS-a. Stim bi i racun za struju bio manji. Koliko vati daje u proseku tvoj agregat na krovu, posto sam procitao unazad da se malo ostetio nadamse da se moze popraviti. Pisao si i o novom koji planiras da pravis isto sa vertikalnom osovinom precnika od 2m i visine od 3m. Kolicina energije zavisi i o vetrovima koji se mogu uhzatiti u vetranjacu. Mozda imas ovaj link na kome se lepo moze pratiti brzina vetra na podrucju Srbije, Bosne, hrvatske i Slovenije.

http://www.vremenskaprognoza.org/Srbija?lang=sr-Latn

Pozdrav svima nadam se da ste se dobri proveli i da sada imate vise elana za rad.

Pozdrav Peto
Ja imam zelju da uradim jedan veci za grad poput onog Kanadskog sa precnikom generatora od1000mm
ali za sada je to samo zelja.
postavicu ti jos jedan crtez kako moze da se poboljsa efikasnost vertikalnih rotora.Kod njih je najveca mana sto polovina rotora radi a druga fakticki koci.

Trebalo bi ti sto se tice vetra podaci za prosecno mesecno, bar za jednu godinu sto sam ja dobio od HMZ i stavljao na ovom forumu
A i to bas nije neki sto posto dovoljan podatak jer u toku meseca mogu da duvaju kosave sa jakim udarima koji bas nisu pogodni
a moze da bude i vise dana bez vetra.

pozdrav

Pozdravljam sve koji su dali doprinos u ovoj temi,ja sam novi kolacic I sam zelim da pokusam napraviti vjetrenjacu pa vidjet cemo kako ce ispasti.

Vidim ima ljudi od stuke pa bih zelio postaviti jedno relativno lahko pitanje. Procitao sam sve postove od pocetka I ovo nije niko spomenuto.

Neodimiumski magneti su zaista skupi pa me interesuje da li se mogu koristiti obicni magneti istih dimenzija u izradi alternatora,odnosno koliko su oni ucinkoviti,tj ako su recimo cetiri puta slabiji od Neodimiumskih znaci li to da ce alternator s obicnim magnetima proizvesti cetiri puta manje snage. Moze li alternator s obicnim magnetima koji su puno jeftiniji dati barem 60W u odnosu na Neodimiumske koji, recimo daju 150-300W.

Nadam se da sam bio jasan,lijep pozdrav.

Zdravo Jasmine,

Moguce je koristiti obicne (feritne) magnete. Trebate imati u vidu da je remanentno polje neodimiumskih magneta ~1.2Tesla a feritnih ~0.42Tesla.
Usto, polje koje nedimski magneti mogu da 'naguraju' u procepu se krece negde od 0.4-0.5Tesla. Feritni magneti mogu da dodju od 0.12-0.2 Tesla uz primedbu da feritni magneti treba da budu 2 ro 3 puta deblji da bi se gornje cifre postigle...

Ukratko, deblji magneti, sto manji procep, it to je to...
Dobicete otprilike kao sto ste naveli, oko trecinu snage u odnosu na NdFeB magnete..

Pozdrav,
Zvonko.

Pozdrav novom clanu
zdravo Sudo 25



Jedan od znacajnih parametara kod proracuna alternatora je indukcija Tesla koja jako zavisi od snage magneta
i zazora izmedju statora rotora i magnetnih ploca.
Dole sam ti postavio razliku izmedju 0.5T i 0.25T.To je malo nepregledno ali uocices razliku.
a pogledaj i ovaj video prikaz gde se malo bolje vidi kako izgleda program za brzo projektovanje generatora
http://www.e-biznis.rs/musprodukt/images/video/prog_mag.swf


Projektovani napon [V] 13
Broj polova [np] 12
projektovani broj namotaja [n] 65
Broj obrtaja [omega] 140
radijus [r] u mm 110
B Indukcija [T] 0.5
duzina provodnika u mm [L] 50
Struja punjenja akumulatora [A] 1.2


Linearna brzina [v] m/sec 1.612
potreban broj namotaja po polu [n] 26.9

ocekivani napon za odredjeni broj namotaja [V] 31.4
potreban momenat da se ostvari struja [M] [Nm] 1.1




Projektovani napon [V] 13
Broj polova [np] 12
projektovani broj namotaja [n] 65
Broj obrtaja [omega] 140
radijus [r] u mm 110
B Indukcija [T] 0.25
duzina provodnika u mm [L] 50
Struja punjenja akumulatora [A] 1.2


Linearna brzina [v] m/sec 1.612
potreban broj namotaja po polu [n] 53.8

ocekivani napon za odredjeni broj namotaja [V] 15.7

Ako ti trebaju snage od 60 do 100W mozes da pronadjes jednosmerni motor (recimo Amtek , neki modeli daju 24V na 330o/min i struju do 100W)
koji na malim obrtajima daju dovoljan napon za punjenje akumulatora a i dovoljno struje do 100_tinak wati
a da nemoras da pravis nikakav prenos.
Mislim da je to jeftinije i bolje resenje nego praviti alternator od "obicnih magneta"

pozdrav

Pozdrav Zvola
izgleda da smo u isto vreme pisali postove.Pa se ponavljamo

Za Peto 1


Peto evo jos par resenja povecanja efikasnosti kod Vertikalnih rotora

pozdrav

Pozdrav svima!

Pregledao sam i ima dobrih ideja. Danas pocinjem da pravim sablon za krila Lenz_diag.jpg Lenz_diag.jpg - 33.46k koji si mi poslao. Nadam se da ce biti povoljnih rezultata. Precnik bi bio oko 600mm a visina 1000mm. Za ovu visinu imam osovinu koju sam nastrugao izmedu dva kirnera tako da osovina ne baca, lepo se vrti u kucistu lezaja. Videcu sta ce na kraju da ispadne.

Pozdrav svima!

Zdravo Peto 1

Sa tom dimenzijom mozes da ocekujes oko 40W pri brzini vetra od 6m/sec pod uslovom
da postignes 25% efikasnosti rotora.

Mozda di dobro bila da vec sada razmislis da kasnije mozes da dodas jos jedan takav rotor kada ovaj isprobas.
da bude jedan gore a drugi dole u sredini alternator

pozdrav

Pozdrav muscorp!


Pregledao sam i naknadno postavljene linkove, super su samo za nas malo nedostupni. Sto se elise tice sad sam bio kod drugara koji je limar da bi napravio radiuse na krilima od vetrenjace i on mi je dao ideju!! Da se savije flah 5x30x660 kao za oluke stim sto mu je obim 660mm sa radijusom. Precnik vetrenjace cu naknadno regulisati kada budu gotova krila, bice sigurno preko 1000mm.Mozda cu staviti i 6 lopata, ali oda ce precnik biti jos veci. Visina ce ostati 1000mm. Jer imam pocinkovani lim 0,55mm 1x2m. Taj lim cu podeliti na tri dela znaci 3x666mm. Takvih tabli imam na lageru. Kupio sam ih vec dosta davno kada sam poceo da razmisljam o vetrogeneratoru. Samo sam onda hteo da pravim samo polukruzne elise bez onih produzetaka. Ako se pokaze dobro nece biti problem napraviti i dve turbine. Sada za pocetak i ovo ce mi kolilo toliko posluziti za infiormacije sta dalje, menjati,dodati,oduzeti ili prepraviti.


Pozdrav!

Zahvaljujem na informacijama,ako stignem ovih dana cu poceti pomalo raditi prakticno pa cu i postaviti ovdje radove da cujem misljenja.Pozdrav.

Pozdrav!

Za muscorp Mislio si na ovakvu speciju.

http://www.gual-industrie.com/english/statoeolienang.html

Zdravo Peto

To je jedan od onih linkova sto sam postavio sa usmerivacima,ali mislim da je to malo komplikovano za reakizovati,ako imas mogucnosti sigurno
nije lose resenje pitanje je cene.
Kad sam ti predlozio da razmislis o dva rotora mislo sam na to sto si ti rekao da hoces da radis Lenz model od 600x1000
pa sam ti predlozio da kad radis projekat da razmislis o mogucnosti da kasnije dodas jos jedan rotor istih dimenzija,a da ti generator ostane u sredinu ta dva.Nesto slicno kao sto je Zlatko crtao

pozdrav

Pozdrav muscorp!


Po tvom linku sam i nasao pregledniju sliku o toj turbini. Posto sam sad krenuo da radim onu koju sam zamislio sa lopatama od 660mm. izmedu loata od 600mm to mu dode 1260mm x 3 dode mu 3780 pitagora 3,14 dode nekih 1203mm. Znaci presnik elise bi bio oko 1200mm. Ako bi pravo sa 6 elisa matematika je druga 1260 x 6 dode mu 7560 pitagora 3,14 dode nekih 2407mm. Ne bi da idem mnogo visoko iznzg krova ostajem kod visine elisa od 1000mm. Generator bi ostao u krovu ispod kucista lezaja od keca. A posto ima i disk sa cilindrom jedan problem kocena od prevelikog broja obrtaja je resen.
zvola / Zvonko/ mi je dao ideju o centrifugalnoj kocnici Guverner brzine. Disk postoji cilindri i pakne takode sve na kucistu od keca. Judan problem manje. Proizvodnja struje me zasada ne interesuje toliko. Koliko wati videcemo mozda ce generator biti sa 3 magnetna diska i 2 statora, to mogu i posle u tavanu da izfilozofiram. Sze zavisi koliko ce da duva vetar. I ona od 10 kw proizvodei kao i moja kada nema vetra.


Pozdrav svima!

Za muscorp i ostale clanove.

Na ovakav model sam mislio.

http://www.windstuffnow.com/main/vawt.htm

Zdravo Peto 1

Kod tog rotora neces imati problema sa velikom brzinom nego sa malom
sve ti te kocnice nisu potrebne.
bovoljno ti je samo vestacko opterecenje kad iskljuci regulator punjenje akumulatora.
moj ti je predlog sto jednostavnija konstrukcija, jel mislim da ti je to suvise trosenje vremena na stvari koje ti ne poboljsavaju efikasnost.
Drugi jednostavniji nacin za kocenje je obican prekidac i kratko spojis stator i nece se skoro ni mrdnuti.
pozdrav

Pozdrav!

To sto ti kazes o malim obrtajima, to me ne plasi nego oni veliki kada dode neko nevreme a nisam kod kuce. Ko ce da stisne prekidac. No u svakom slucaju nasao sam semu i to je dobro za pocetak. Danas sam isekao limove, ujutu idem kod limara da ih savijemo i samo polako napred. Polomio sam se dok sam nasao tabelu inch, col pa digitron da sve prevedem na srpski da se zna. Sada vec imam neku osnovu sa koje mogu ga krenem sa mrtve tacke. Pomoc drugih koji takode nesto rade je uvek dobro dosla. Puno vam hvala.


Pozdrav i neka malo jace duva.

Peto1 pozdrav
Ako ces sa vetrenjacom da punis akumulator onda ce akumulator da povlaci struje koliko mu treba,i on stalno koci generator,
Kada regulacija iskljuci punjenje akumulatora onda prebaci na vestacko opterecenje na naeki recimo grejac i sl otpornik,
a i sam oblik vertikalnog rotora sam sebe koci tako da nece nikad otici u neku slobodnu nekontrolisanu vrtnju.
zato mislim da ti nikakve mehanike nisu potrebe,jel cela prica o generatorima sa stalnim magnetima je interesantna sto mogu da se izvedu mehanicki jednostavne konstrukcije a savaka dodatna mehanika stvara probleme kod eksploatacije.Zato ja malo insistiram na prostim resenjima koje mogu pouzdano da rade i u amaterskim izvedbama.
No ako imas volje da radis komplikovanije sklopove sto da ne.

Pozdrav Ljubo!

Naravno da nameravam da punim akumulatore, otpora svakako da ima. O rgulaciji punjenja sam pricao sa jednim elektronicarem kiji mi je tamo neke 75-e pravio rgulator za pomak zice na CO2 aparatu, koja i dan danas radi besprekorno, posto u to vreme nisi mogao sebi da dozvolis luksuz da kupim CO2 pravili smo ga smi. Kao rusi kopirali smo Gorenje Varstroj 250A Samo smo mesto selenskog ispravlaca stavili diode, ruske sve radi vari i aluminijum. Bio mi je problam naci teflonski ulozak narucilo sam ga od slovenaca i poslali za divno cudo. E pa on mi je obecao da kada budem napravio generator i vidimo podatke o naponu i snazi napraviti regulator napona za punjenje akumulatora. Posto punjac koji je u pretvaracu mozda mogu da korisim u nekim ekstremnim prilikama kada se akumulatori isprazne a vetrogenerator ne radi zbog vetra, da dopuni akumulatore sa grdske mreze da se ne bi ispraznili i ostetili. Mogucnost da nabavim i koji solarni panel zasd ne odobrava direktor finansija. Spomenuo si grejace kada regulator punjenja prebaci na pun, i on mi je o tome govorio, setio sm se da neki frizideri u kamp prikolicama, koje rade na amonijak imaju takve grejace 12V i nekih 90W a mogu da rade i na 220V preko trafoa 220V-12V. Sa njima bi se mogao opteretiti generator ako nedaj boze ne prestane da duva KOSAVA, a bas ne trosis nista jer nisi kod kuce. Ali frizider i zamrzivac ce i onda raditi tako da mozda nece ni prebacivati na pomocne gerjace da koce. Videcemo smo da nas bog pozivi i da ova kriza prode. Limove sam savio sad samo da uzmem jos flahove i da i njih isavijam. Uzecu malo jace flahove 5mm x 50mm. Na njih mogu lakse navariti drzace i pvezati sa osovinom, bice malo pipavo, nesto cu smisliti.


Pozdrav.

Malo smo se uspavali

Peto dali si vesc video ova resenja za povecanje efikasnost VAWT rotora:
http://www.e-biznis.rs/musprod....php/alternativnaenergija.html

Pozdrav Ljubo!

Sto smo malo zakazali pa valda je prirema za praznik rada 1 maj. Mnogo razmislam o ozakoj izvedbi, dole naveden. Ako neko zna neke blize informacije o dimenzijama osim onih da su 4m x 1,5m i druga varijanta 8m x 3m. Broj lopata mozes i ovako izbrojati, neke blize podatke ne mogu da nadem na netu. Mozda je neko negde otkrio nesto sto mi je promaklo neka objavi bicu mu jako zahvalan. Posto se rotor vrti izmedu dva lezaja a oko njega stoji stator usmerivac vetra, moze da se napravi vrlo stabilno i ne zahteva visoke stubove. To bih mogao da postavim na radionicu koja je na jednu vodu, stim da je malo podignem, posto je pad na krovu mali. Na 12m samo 60sm. Mislim da bi dizane od nekih 1m bili dovoljni da bi na to postavio postolje. A sad da mi se lepo provedete za ove praznicne dane cuvajte liniju jer posle nece biti ko da se penje po stubovim a i alkohol samo umereno!!!

Pozdrav svima i puno uspeha u daljem radu.

http://www.gual-industrie.com/english/statoeolienang.html

Pomoz' Bog narode!
Svaka čast za sjajnu temu i još bolje odgovore!
Već nekih mesec-dva iščitavam razne teme po forumima i skupljam sve i svašta o vetrogeneratorima.
Mnogo je rešenja, ali 2 su mi se svidela i krenuo sam da skupljam delove za građenje disk-alternatora sa neodijumskim magnetina, koje sam izvedio iz hard diskova kojih u firmi ima gomila (to mi je i najveća ušteda u celom projektu - ako to može da se izvede sa ovim magnetima). Što se tiče konstrukcije vetrenjače najviše mi se dopala ona iz SAM-a - AEC-AR100 sa vertikalnom turbinom i usmerivačem (našao sam i par postova po forumima koji svedoče o pouzdanosti i kvalitetu iste). Uz to je i dosta robusna i izdržljiva. Odgovara mi jer nije toliko osetljiva na turbulencije i promene smera vetra, jer bi je postavio na planini kod vikendice, a pored je šuma, pa ne moram mnogo visoko da je podižem. Nadmorska visina je oko 800 m, blizu Ibra u dolini Jorgovana - kod Kraljeva. Treba mi za osvetljenje u vikendici, radio, punjenje mobilnog i ako uspem da izvučem dovoljno snage i da napajam frižider kad nema struje (oko 200W), jer često nestaje. Najviše su mi se svidele sijalice sa LED diodama kojih ima kod kineza za sitne pare, a svaka troši oko 1W. Na njih bi potrošio do 50W- da lepo svetli :-)!
Računam da bi mi trebalo do 250-300W.
Video sam neki kontroler punjenja za 2500 din i to mi odgovara - ne bi se petljao sa elektronikom previše, mada mi nije nepoznata.
Da se vratim na alternator. Ko što rekoh magneti su iz hard diskova, manji su od ovih kupovnih, ali stavio bi ih duplo više, probaću da prikačim sliku, da vidite šta sam zamislio. Stavio bih 1 ploču. Magneti na svakoj strani imaju i sever i jug, pa bi ih stavio uzdužno. Dužine su oko 4cm. Stavio bi 18 namotaja 1,8 žice, sa 70-80 namotaja (odprilike sam tako računao).
Druga alternativa mi je DC motor iz starog tejp drajva, imamo ih u firmi, mogao bi i 2 da stavim, a za prenos bi koristio kaišni prenos iz veš mašine oko 1:15 ili bi možda probao sa klinastim kaišem.
Ako nije na odmet dajte svoje mišljenje o ovoj mojoj ideji i unapred hvala!
Pozdrav!

Zaboravih da dodam da je prečnik rotora 30cm, a efektivna dužina namotaja 3cm

Zdravo Miki,

Ja mogu da prokomentarisem magnete...
Sve lepo izgleda, pogotovu posto gradis 'budzetni' generator... Ako imas mogucnosti, kada sastavis generator, prikaci osciloskop i proveri izgled faza. To zbog nepoznanica oko hard-disk magneta. Mada pretpostavljam da ni to nije nikakav problem, posto ces verovatno ispravljati sa mostom, pa te oblik napona nece puno zanimati...

Uglavno, samo napred :)

Pozdrav,
Zvonko.

Zdravo Miki,
i ja zaboravio da napomenem...
Ako mozes da skupis delove za generator sa duplim rotorm (pogledaj na web-stranicama mus-corp-a) iskoristices magnete puno bolje, a i vise struje ces da dobijes..

Pozdrav...

Miki,jesi li probao da stavis magnete kao sto si nacrtao i hoce li da ostanu tako ?

Hvala Zvonko!
Nisam još počeo da pravim, još sam u idejnoj fazi, mada sam prikupio nešto materjala (magnete, disk, ležajeve).
Problem sa ovim magnetima je što sam jedva uspeo da nađem 12 i 12 istih magneta (oni u spoljašnjem redu su nešto duži i širi od onih unutrašnjih). Zato sam odustao od 2 diska. Čak i Maxtor diskovi različitih kapaciteta imaju magnete različite veličine. Ti magneti variraju u širini i dužini po +/- par milimerata. Uglavnom su svi debljine oko 1-2 mm. Bojim se da bi stavljanje magneta različitih veličina predstavljalo problem (zbog različite snage mag. fluksa), dok ne verujem da bi mnogo uticalo na balans rotora, jer je ploča 30cm prečnika i 6mm debljine, pa je prilično teška. Možda grešim...
Pre 4 dana sam u podrumu firme otkrio 2 DC motora za pogon starog tejp-drajva, koje vidim da ljudi dosta uspešno koriste za vetrogeneratore.
Ovo je lep primer, a moji motori su identični kao na ovoj starnici: http://www.mdpub.com/Wind_Turbine/index.html
Evo i slike jednog.

Jedino nisam siguran koliko snage mogu da izvučem iz svakog. Zovu ih Ametek motori. Ovi su na 30v.
Promenio sam mišljenje o turbini, kad sam video ovo, a već su ljudi u ovoj temi pomenuli:

Evo ponovo linka:
http://www.gual-industrie.com/english/statoeolienang.html

Sjajna ideja! Pogotovu što se tiče početne snage vetra, robusnosti, prostote konstrukcije i neosetljivosti na turbulencije. Ako je neko već u Beogradu to pravio, voleo bi da pogledam uživo kako izgleda i radi. Mislim sa bi ova turbina (samo manjih dimenzija) sa dva pomenuta DC motora mogla da mi podmire potrebe, ali još ću proveriti. Ipak mi je to mnogo manji posao.


_{[Ovu poruku je menjao MikiPop dana 07.05.2009. u 13:24 GMT+1]}

Zdravo Miki,
Super, ako mozes da iskoristis te stare DC motore, jos bolje. Samo ih zavrti na prosecnu brzinu kojom mislis da ceh ih goniti i pogledaj na osciloskopu sta daju... To ce ti resiti sve probleme oko magneta, namatanja i tako dalje...

A inace sto se magneta tice, magneti treba da budu isti zbog davanja ravnomernog napona. Ja opet nisam siguran koliko neregularnosti (u sinusoidi napona) ispravljac tolerise, ali za svaki slucaj, najbolje je kada svaki par polova daje isti magnetni flux...

Pozdrav, i srecan rad :)
Zvonko.

Pozdrav svima.

Nije me bilo nekoliko dana pa sad opet da se cujemo. Ovaj model sam poceo da radim. http://www.gual-industrie.com/english/statoeolienang.html Samo je ovde problem kao sam procitao na sajtu da nemaju veliki obrj obrtaj do nekih 120 obrtaja i pri jalim vetrovima. Kod ove turbine sam dosao do zakljucka da treba biti dosta precizan, narocito sa rotorom. Treba dosta strugarskih radova gde sam kod kuce. A i obod rotora treba saviti u krug sto bas nije tako lako. Isto tako i stator odnosno usmerivac xetra treba da se pravi prilicno precizno sto ce koliko vidim biti dosta pipavo, ali se da resiti. Treba nastrugati valjke da bi se cev jednako savijala u krug, sto su dodatni radovi. Celu konstukciju cu praviti od cevi od 1/2" I verujem da ce naterati na nekolikooo kg. Sto se generatora tice potrebno je napraviti generator sa sto vise polova. Da bi se dobio napon od 48v, posto sam resio da umesto starog pretvaraca napravim nov na 48-230v.

Za Zvonka kako mogu regulisati snagu punjenja, jer bi za pocetak stavio samo 4 akumulatora od po 180Ah sto je nekih 720Ah a posle bi najverovatnije dodao jos 4 akumulatora iste snage sto bi bilo nekih 1440Ah. Kolio ja znam sruja punjenja nije ista kada su u pitanju 4 ili 8 akumulatora. Pretvarac bi sada pravio od nekih 3KW. Problem mi je naci pravog coveka koji bi mi napravio elektroniku, jer tu bas nemam neka iskustva. Regulator punjenja koji sam imao, koji se napajao sa 230v za vreme kada su bile rstrikcije, imao je potenciometre za regulaciju napon i za regulisanje snagu punenja pa sa dva akumulatora od po 180 Ah 12-230v na pretvaracem od 1,5 KW imao sam solidno napajanje tako da nism ni primetio kada nestane struja ili kada dode.
Za MikiPop
http://www.gual-industrie.com/english/statoeolienang.html Dali si prostudirao sve na sajtu sto je tamo objavleno. Posto hoces taj model da pravis.

Pozdrav svima i samo napred.

Zdravo svima!
U firmi mi rekoše da ove stare tejp računare možda šalju u muzej! Šta da se radi...
Ipak se vraćam na disk alternator, ako ne nađem neko lakše rešenje ili nekloga ko Ametek DC motore ima na prodaju po nekoj razumnoj ceni!
Da Zvonko, to jesu nepoznanice kod ovih magneta, ali dok ne sastavim alternator, ne mogu znati kako će se ponašati. Možda bih te nepravilnosti sinusoidalnog napona mogao da ispeglam nekim kondenzatorom posle ispravljačkog mosta. Možda bi mogao da mi posluži onaj iz veš mašine.
Mislio sam i da povećam broj magneta i namotaja, pa da tako umanjim nepravilnosti. Inače gornja slika diska nije dobra, crtao sam je od oka, veći je razmak između magneta. Magneti su 4 cm dužine, a razmak može biti oko 2 - 2,5 cm.
Peto1 pročitao sam što sam našao na sajtu, mislio sam da pravim dosta manjih dimenzija, pa da mi za prstenove rotora posluže točkovi sa starog bicikla petobrzinca - pravilnog su oblika i izbalansirani. Evo u prilogu slične ideje sprovedene u delo.
Mislim da bi povećanjem dužine, tj. visine turbine povećala brzina rotiranja. Jedino ne znam koliko lopatica da stavim u stator i rotor. Na gornjoj slici se vidi 16 za stator i 9 za rotor. Nisam siguran da li da ih samo umanjim ili da smanjim broj.
Samo napred, zajedno smo jači!

Miki


<sub>[Ovu poruku je menjao MikiPop dana 08.05.2009. u 13:03 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao MikiPop dana 08.05.2009. u 13:09 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao MikiPop dana 08.05.2009. u 13:10 GMT+1]</sub>

Pozdrav svima

Predlazem kolegama koji hoce da grade vetrogenerator da obrate paznju da usklade sistem u celosti to jest da neprave slab generator i preveliki rotor i obrnuto,da povedu racuna da vetra u proseku mesecno nama vise od 4m/sec,da usklade kapacitet akumulatora sa potrosacima
da frizider ne moze da se pokrene inverterom manjim od 1.5 Kw.Zatim prenos na reduktoru moze da se radi ili lancima i lancanicima ili eventualno zupcastim kaisem.Zatim ako se radi generator sa stalnim magnetima treba izbegavati prenos,jer prenos samo unosi gubitke.
Ceo sistem nece preci 25-30% snage vetra.Amtek motori mogu da daju do 120W.i netreba im prenos jer rade na niskim obrtajima.
Brzina kod VAWT rotora sa povecava smanjenjem precnika,ali onda treba povecati visinu zbog povrsine.Ona iz SAMA je jednostavnija konstrukcija a dobija se isti efekat kako i kod ove sa fiksnim statorom.Sa magnetima iz hard diskova ne moze da se dobije vise od 60W pogotovu na jednom rotoru.Treba imati u vidu da ako se poveca rotor 2 puta moze se izvuci 4 puta vise snage, a ako se poveca brzina vetra 2 puta moze se ocekivati 8 puta vise snage.Treba uraditi scenario potrosnje u toku dana pa to pretvoriti u mesecnu potrosnju,pa na osnovu toga planirati kapacitet akumulatora a sve u zavisnosti prosecne mesecne brzine vetra.
Svi ovi parametri treba dobro da se prouce i onda da se uskladi ceo sistem.
Regulator punjenja akumulatora netreba komlikovati dovoljno je da iskljuci punjenje na recimo 14.4V i da prebaci na vestacko opterecenje.
A tu semu sam vec postavljao ovde na forumu.Uskoro cemo uraditi taj regulator u KIT formi.Inace komplikovanije regulatore pravi firma GAUSI iz Sombora.ali i kostaju.Ima varijanta i kada se napuni jedna grupa baterija da se prebaci na drugu grupu itd.

Link:http://www.e-biznis.rs/musprod...70-teorija3fazealternator.html

http://www.e-biznis.rs/musprod...vetrogeneratore.html?showall=1

A sve sto treba da se racuna ima na nasem CD-u:http://www.e-biznis.rs/musprodukt/index.php/cd.html

Pozdrav svima!

Za Miki

Ako vec oces da pravis vetrenjacu od tockova za bicikli za rotor upotrebi tocak od mini bicikla a za stator od normalnog bicikla. Nemoj smanjiti broj lopata ni u rotoru ni u statoru samo ih smanji srazmerno. Sto se tice magneta ako je za eksperiment uzmi magnete za vrata imaju dimenzije 30x15x5mm za bagatele. I onda mozes praviti i sa dva magnetna diska, ali stator ne sme biti deblji od 5mm. Zbog malih obrtaja kod ovih vetrogeneratora treba praviti sto vise polova i time izbegavas prenos, dodatno opterecenje. Zica za namotaje uzmi 0,3-0,4mm. Minimum 18 namotaja 3x6 trofazni i po 20 magneta po disku. Kako je rekao Zvonko nisko budetni ne moze stajati mnogo novaca. Inace ja sam poceo da radom rotor od 2,5m precnika, a sa statororom ce imati precnik od 3,5m. Visina lopata u rotoru ce biti od 1m, isti ce biti i na statoru. Zasad dobro napredujem nadam se da ce nesto postici, samo sto je malo pipavo zbog alata i sablona koji jos moram dodatno da pravim, da bi dobio neku simetriju.

Pozdrav svima i radite, rad obogacuje coveka. Pete.

Hvala narode!

Za muscorp:
gde bi mogao da se nabavi inverter od 1.5kw i da li postoji neka jednostavnija varijanta za samogradnju? Što se tiče prenosa mislim da bi bio neophodan, jer VAWT ima mali broj obrtaja, a veliki momenat. SAM-ovci su uradili 1:13 prenos i 3x veći br. namotaja rotora da bi postigli cilj. Uzevši u obzir gubitke i povećanje brzine rotora pomoću prenosa mislim da bi prenosom ipak bio na dobrom dobitku, jer nisam u mogućnosti da pravim rotor jako velikih dimenzija. Ovde je primer prilično uspešne primene kaišnog prenosa.
http://www.e-vozila.com/forum/...&postorder=asc&start=0
Slažem se da je prenos klinastim kaišem bolji, pa ako budem mogao - planiram da ga primenim, ali eksperimente ću ipak odraditi običnim kaišnim prenosom, jer već imam sve elemente.

Za Pete-a:
Ti magneti za vrata su suviše slabi, a hard disk magnete već imam, tako da mi nije problem da ih iskoristim za probu.
Kolika maksimalna snaga alternatora bi teoretski mogla da se dobije sa žicom debljine 0,3-0,4mm ? Mislim da bi ipak trebao da stavim veći prečnik.
Samo napred, pa kad dođeš do nekog konkretnijeg napretka, postavi i neku fotografiju svog rada!

Pzdrav svima i još jednom hvala!

Miki

MikiPop, pogledaj ovdje: http://wondermagnet.com/other/gentest.html

Hvala buco22!
Odlična strana, vredi videti da je neko već probao ono što sam zamislio.
Ipak ima likova koji misle da nešto može da se uradi sa malo para! :-)