Ne kontam. Napravis slice i za jednog i za drugog, instaliras ih u te slajsove, i stavis neki boot manager tipa GAG. To bi bilo to.

Pa nema sta da se konta, interesuje me da li je neko probao, i kako je islo. Nisam siguran koji filesystem NetBSD koristi po defaultu, inace.

Pa nema veze koji koristi, imas dva odvojena slicea od FBSD-a i NBSD-a. Ja koristim GAG boot manager, sigurno ce podic te sisteme.

A GAG moze sve...:o)

z@re
Probacu.

GAG je odlican. Vrlo jednostavno se instalira, mogu mu se postavke sacuvat i na instalacijsku disketu. I jos je fino graficki.

Da li GAG može direktno da učitava kernele operativnih sistema, ili zapravo samo poziva druge bootloadere? Znači, da li može da stoji sam za sebe? Da li sadrži drajvere za različite fajl sisteme? Da li podržava multiboot specifikaciju? Ovo sve nije baš jasno sa web stranice, ali mi na prvi pogled izgleda kao da je u pitanju običan "glupi" chainloader sa grafičkim interfejsom. Sad ću skinem sors da pogledam.

Da, kao što sam i mislio, GAG uopšte nije pravi bootloader, već samo dumb interfejs koji poziva druge bootloadere, tzv. "chainloader". Jedina realna korist od njega (pored VGA grafike) je što može da setuje hidden i active atribute na particijama, i da menja "mesta" diskovima pozivajući BIOS, pa mu je to zapravo i jedina prava svrha koliko vidim.

@random

Ja ne bih voleo da mi bootloader koji nije native dira fajlsistem - uvek bi se odlucio za glupi chainloader nego prepametni bootloader ;-)

Multiboot specifikacija upravo postoji zbog toga da ne bi bilo potrebe za "native" bootloaderima (kod Linuxa recimo ni ne postoji tako nešto, svi distributeri sada koriste GRUB), već da bi jedan završavao posao za sve kernele. Druga stvar, koji je tačno razlog (precizno navedi!) zbog kojeg ti ne bi voleo da bootloader "dira" fajl sistem, obzirom da je u pitanju isključivo read-only pristup?

@random

Razlog?



BTW gresis sto kazes da Linux nema vise native bootloader? A Slackware? Mislim da koristi lilo jos uvek (mada 10.2 nisam probao, mozda je Patrick presao na GRUB).

Zasto je bolje da bootloader jeste native? Zato sto se filesystem moze promeniti.

Bojane, pošto vidim da imamo problema sa nekim osnovnim pojmovima, možeš li ukratko da nam objasniš način funkcionisanja bootloadera? Navedi takođe ukratko, recimo na primeru Linuksa, principijelnu razliku između mehanizma kojim LILO i GRUB učitavaju kernel sa diska (ili uzmi pa uporedi LILO i FreeBSD-jev bootloader, svejedno).

Sta ce ti multiboot loader ako imas dva-tri potpuno razlicita operativna sistema? Sta je u mom slucaju, trenutno, FreeBSD, Windows 2000 i Solaris. Pa i da moze (ustvari nisam siguran jel moze) podignut kernele od sva tri sistema, opet ga ne bi koristio. Ako vec pri instalaciji svaki od ovih sistema rokne svoj bootloader u VBR/superblock particije, zasto fino onda ne stavit jedan chainloader on-top, koristio originalne bootloadere a ne neku GNU budzevinu?

@random


Bootloader cita kernel sa diska, smesta ga na odgovarajucu memorijsku lokaciju i izvrsava, a to sve moze da se promeni (ext4, kernel promenjen i sl.) Dalje, bas kao sto z@re kaze, sto da koristim tu budzevinu, i kad sam mogao da koristim GRUB koristio sam LILO.

Tj. pojasnjenje npr. instaliras FreeBSD 7.0 i GRUB vise nece da radi ;-) Pa dodatna (nepotrebna!) rabota oko osposobljavanja root fs ;-)

BTW GRUB sistem sa citanjem particija je mnogo losije resenje od LILO koji samo zna gde se fizicki na disku kernel nalazi a o filesystemu nista. Probaj da napravis romfs root pa da vidis ;-)

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 24.06.2006. u 20:55 GMT+1]}

Jednostavno, koja je prednost GNU GRUB-a, i zasto ga treba koristiti?

Konkretno, FreeBSD, NetBSD, WinXP i koji bootloader?

Mozes koristiti i GRUB ali i GAG. Ja imam svoje razloge zasto GRUB ne koristim, ali ti vidi sta ti vise odgovara. Ja imam NetBSD/WinXP dualboot, ali svaki sistem drzim na posebnom disku. Uskoro ce biti triple boot, jer sam upravo skinuo solaris 10.

Primetićeš da Sun od 2006. za Solaris 10 na x86 koristi GRUB kao bootloader.



Objašnjenje nije dovoljno precizno. Zanima me tačno kako bootloader čita kernel sa diska? Kako zna gde je kernel? Odakle saznaje tu informaciju?

Inače, kada promeniš kernel, sa LILOm moraš da ponovo instaliraš bootloader. Sa GRUB-om nije potrebna nikakva intervencija -- napraviš mali /boot fajlsistem, npr. ext2, na njega staviš GRUB i Linux kernele i zaboraviš na njega.



Precizno objasni zašto? Ovo sve što si napisao niti je precizno niti naročito tehnički potkovano.



Koja je to dodatna rabota oko root fajl sistema? Ja nisam primetio da takva postoji. Druga stvar, FreeBSD-jev native bootloader radi po istom principu, koji ti nazivaš glupim (čita fajl sistem).



Upravo iz navedenog razloga (promena kernela) je čitanje particija bolje i robusnije rešenje. Takođe, sa GRUB-om je moguće imati praktično neograničen broj kernela, bez da se potroši i minut na podešavanje bootloadera. Zapravo najveća prednost GRUB-a je što ga podešavaš i instaliraš samo jednom, i to kada prvi put instaliraš OS, dok LILO moraš da baby-situješ pri svakoj promeni kernela. Druga velika prednost je moćna komandna linija. Što se romfs-a tiče, postoje patchevi za GRUB koji omogućuju njegovo korišćenje, ali mi ovde pričamo o klasičnom bootloaderu za server ili radnu stanicu, ne o specijalnim slučajevima za embedded i diskless sisteme.

Randome, napravi romfs root fs pa butuj sa GRUB ako mozes.

LILO reinstaliras svaki put kada promenis kernel, tako ima podatak na kome se fizickom sektoru diska nalazi kernel. GRUB ne, ali GRUB ima stazu do kernela i proba da cita fs (romfs)!!! Toloko!!! Romfs (ili svaki fs koji GRUB ne zna, opet npr. novi fs) GRUB ne moze da butuje. Zasto ne bi bilo problema sa FreeBSD 7 ako naprave novi fs?

Da li GRUB moze da butuje mozda JFS, ako moze XFS/ext2/ext3/ReiserFS? Da li moze romfs?

LILO je bolji zato sto za njegovo funkcionisanje nije bitno koji fs imas na root, moze to da bude i tvoj randomFS pa opet LILO nece imati problema. A drugi loaderi su bas pravljeni za sistem sa kojim dolaze.

Moguca je promena u kernelu, pa da novu verziju GRUB pokusava da izvrsi sa pogresne lokacije u memoriji, takodje. Uostalom, sistem se instalira pa radi 3 godine, i dakle reinstalacija bootloadera nakon promene kernela nije problem.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 25.06.2006. u 17:52 GMT+1]}

Da, može da butuje kernel i sa JFS-a, a može i sa romfs-a, i sa cramfs-a (mada ne vidim razlog zašto bi neko za takav setup koristio GRUB). Mogu da se iscimam pa da da ti napravim demonstraciju, ali samo ako si spreman da položiš nešto u opkladu :o).



Grešiš opet. Ni za funkcionisanje GRUB-a uopšte nije bitno koji fs imaš na root particiji.

Već nekoliko godina unazad, ako nisi primetio, običaj je da se kernel (ili više njih) drži na posebnoj maloj (par desetina MB je dovoljno) particiji, koja služi za potrebe bootovanja sistema, i koja se čak ni ne mountuje prilikom normalnog rada sistema. Ako hoćeš da menjaš fajl sistem koji koristiš (recimo instaliraš FreeBSD 7), nema nikakve potrebe da na toj boot particiji koristiš neki najnoviji FS.

Tvoja frustracija GRUB-om dolazi odatle što ne umeš pravilno da ga koristiš, i to je sve.

I dalje nisi odgovorio na moje pitanje: kako bootloader u trenutnku podizanja sistema zna gde se kernel nalazi na disku? Odakle pročita tu informaciju?

_{[Ovu poruku je menjao random dana 25.06.2006. u 18:58 GMT+1]}

Pa vec sam ti rekao, npr. lilo pri instalaciji (/usr/sbin/lilo) cita /etc/lilo.conf i u MBR (prvih 512bajta HDD) upisuje u sam bootloader

1. Koji se sistemi dizu i sa kojih diskova i particija
2. ako se dize linux, gde se fizicki, tj. na kome sektoru diska nalazi kernel i kolika mu je duzina. Dalje, i kernel parametre.

Sad, pri butovanju, ROM BIOS pokrece lilo koji isti koristi za citanje diska, a podatke gde je kernel ima. Itekako sam ti odgovorio, i bez ovoga. GRUB mi se ne svidja zato sto je prekompleksan, citanje fajlsistema je nepotrebno. Zasto da bude jednostavno kad mozemo da komplikujemo? A multiboot specifikaciju ne spominji, ne drze je se ni Windows ni Solaris, to je GNU specifikacija, de facto. ;-)

LILO podržava navođenje proizvoljnog broja različitih kernela i njihovih parametara u lilo.conf. Znači sve to zajedno sa kodom bootloadera stane u 512 bajta? :o)



Solaris ne podržava multiboot specifikaciju? :o) Da ti dam jedan savet: kad već blefiraš na forumu, koristi Google da proveriš makar jednostavno proverive stvari:

http://www.sun.com/bigadmin/fe...rticles/grub_boot_solaris.html
http://www.genunix.org/distrib...ix_site/behind_the_scenes.html

Ama sta se vi svadjate?

randome, ako ne stane u 512 bajta, stace opet u neki fajl na disku ciju lokaciju lilo zna prilikom instalacije, i koji ce ucitati prilikom bootanja. Cemu bre taj hw dependent stuff, koliko je to relevantno na ne-intel unix masini (npr. PPC ploce koriste PREP boot standard
http://www.debian.org/ports/powerpc/inst/prep

To je hw dependent BS, covece. Iskreno.

Neko je pomenuo da LILO ne moze da boot-uje *BSD?
Netacno-ja koristim LILO da podignem WinXP(primary master) i Win98,Slackware,OpenBSD(secundary master)
Za *BSD je potrebno da slice bude primary i aktivan sto se uostalom i podrazumeva u bilo kom slucaju....
A gle cuda odbarao sam da ne stavljam loader za BSD-dakle,izabrao none-opcija "keep MBR untouched"
Lilo mi je upisan u MBR hdc-a,posto sam hteo da ostavim sacuvan i NT Loader
Sa druge strane GRUB jednostavno odbija da se upise u bilo sta durgo sto nije MBR hda ili sam hda-probao vise puta....
Sa LILO mi je sve uvek radilo dobro,moze da se upise gde hoces i nisam nikad imao nikakvih problema,plus da ne pominjem jednostavnost i lakocu koja ga prati-tu se apsolutno slazem sa Bojanom-zasto komplikovano,kada moze jednostavno...
I sta onda ako mora da se upisuje svaki put prilikom izmene krenela-zaboga,pa ne kompaliram kernel svaki dan...
Mislim stvarno-ako je tesko otvoriti konzolu i lilo.conf i na kraju kucati lilo...
PoZ!

Od tih sistema samo Slack LILO podiže direktno, za ostale on prosto poziva njihov bootloader da odradi posao.

Ponoviću još jednom, možeš mi i čitati sa usana:

LILO ne može direktno da boot-uje BSD kernel.



??????



Ovo provereno nije tačno. Btw, koja je razlika između "MBR hda" i "sam hda"?



Nije teško samo ako je LILO u MBR-u. U suprotnom se situacija znatno komplikuje. Primera radi, ako na mašini imam dual-boot sa Windowsom, ja više volim da MBR prepustim Windowsu. Recimo da koristimo Windowsov MBR, tj. iz MBR-a nam se direktno učitava NTLDR, a NTLDR poziva LILO. Takođe zamislimo da nam je sistemska Windows particija NTFS. U tom slučaju je nakon dodavanja novog kernela potrebno:

1) Editovati /etc/lilo.conf
2) Pokrenuti /sbin/lilo
3) Prekopirati instalirani LILO stage0 u fajl na FAT particiji ili flopi disku (dd if=/dev/hda5 of=/media/floppy/lilo.img bs=512 count=1.
4) Restartovati računar, podići Windows i prebaciti fajl na Windows sistemsku particiju.
5) (Opciono) podesiti boot.ini

Ako pak koristimo GRUB potrebno je samo:

1) Editovati /boot/grub/menu.lst

Pa ti sad vidi šta je jednostavnije.

Koji,bogati,bootloader,kada sam prilikom instalacije Free/Net/Open BSD izabrao da MBR ostane cist?

A tu je i 98-ica-taj sistem nije,koliko ja znam,inicijalno predvidjen da deli hard sa necim drugim(niko doduse ne kaze da to nije izvodljivo),i kod njega,opet,koliko ja znam,nema boot loader-a vec mu je dovoljan i standardni MBR code hd-a



Probaj da stavis Grub u /dev/hdc(secundary master)pa ces videti kako ce proci....




Dobro ti je rekao covek-ti volis komplikovano umesto jednostavnog-zasto bi koji moj,ja uopste koristio budjavi NT Loader koji jedva da moze i sebe samog da podigne,pored Lilo-a

Nemam vise nista da dodam....

Vidi, najbolje da ja tebi malo pojasnim kako stvari funkcionišu, i to, da bi ti bilo jasnije, na primeru tvoje konfiguracije.

Svaki od tih <Free|Net|Open>BSD sistema ima svoj sopstveni bootloader, čiji stage1 se nalazi u prvom sektoru njihove particije, i koji LILO chain-load-uje.

Sam boot loader se nikada ne nalazi nalazi u MBR-u, uglavnom zbog toga što ne može da stane ceo u MBR.

Proces ide ovako nekako: BIOS nakon POST-a čita sa uređaja koji mu je u njegovoj konfiguraciji naznačen kao boot device prvih 512 bajtova (MBR) u memoriju od adrese 0x7c00, proverava "potpis" (AA55h), i skače na 0x7c00 gde počinje izvršavanje, u tvom slučaju LILO stage1. Ovaj kod, kao što rekosmo, nije bootloader, on samo ispisuje na ekranu

L

a zatim učitava u memoriju pravi boot loader (možeš ga naći na disku kao fajl /boot/boot.b), zatim ispisuje na ekranu

LI

i izvršava učitani boot loader. Ako je uspešno učitan i izvršen, boot loader ispisuje na ekranu

LIL

i zatim učitava sa diska map file (/boot/map), u kome se nalaze informacije o tome gde se na disku nalaze kerneli. Nakon što je tabela deskriptora uspešno učitana iz map fajla, na ekranu se ispisuje

LILO

U slučaju da zatim u okviru LILO-a izabereš, recimo, stavku "FreeBSD", LILO učitava njegov boot1 (stage 1 bootloader), koji se nalazi u prvih 512 bajtova njegovog boot slice-a, i skače na njega. boot1 pronalazi i učitava boot2 (stage 2 bootloader), koji je malo kompleksniji, razume strukturu fajl sistema dovoljno da može da pročita fajlove sa njega i služi da učita kernel ili loader (stage 3, nalazi se u /boot/loader na FreeBSD particiji). /boot/loader startuje komandni interpreter, čita /boot/loader.rc, učitava kernel i odgovarajuće module na osnovu odatle dobijenih informacija. Na kraju, loader čeka 10 sekundi na intervenciju korisnika, ako korisnik pritisne taster, daje mu prompt, a ako ne, bootuje kernel.



Zato što Windows XP ne može da se podigne bez NT loadera. A ti si u stvari verovatno hteo da pitaš zašto ostavljam standardni "Windows" MBR? Zato što Windows prilikom popravki i apgrejda sistema voli da pregazi MBR bez pitanja.



Win98 takođe ima bootloader, koji se takođe nalazi u prvom sektoru njegove boot particije. Standardni "Windows" MBR u stvari samo učitava prvi sektor sa aktivne particije i izvršava ga, ničem drugom ne služi.