[ dvsd @ 18.01.2003. 22:42 ] @
Molim sve koji nešto znaju o projektu toplotnih pumpi da me upute na konkretne sajtove ili literaturu... Ili, ako imaju što od dokumentacije da mi pošalju ili mi se obrate putem email-a. Dakle, ko ima nacrte ili literaturu za gotove projekte... Molim da mi ih pošaljete...

Unapred hvala!

(Danilo aka tOwk: sredio sam ,,OL KEPS'', pogledaj http://www.elitesecurity.org/about/rules/)

[Ovu poruku je menjao tOwk dana 23.01.2003. u 02:09 GMT]

[Ovu poruku je menjao secret dana 27.04.2005. u 23:28 GMT+1]
[ pro @ 20.01.2003. 14:03 ] @
poz. dvsd i kao sto Vanja rece: ne 'vici' toliko ;D

i mene interesuje ista stvar...poznat mi je princip delovanja, ali to nije
dovoljno za handmade jednog takvog 'sistema'...naravno moze se prepraviti
recimo stari zamrzivac ili frizider,ali mislim da je to igranje tipa: hajde da ulozim
vreme i novac! malo eksperimentisem pa kaj bu bu...hmm..
tu bi eventualno mogao da pomogne neko ko za predmet na faksu ima ?termodinamiku...ili je to recimo imao za diplomski etc...
a sto se site-ova tice, domacih nema...nazalost...ali probaj recimo
http://www.heatpumpcentre.org/

srecno
[ McKracken @ 24.01.2003. 03:22 ] @
Koja vrsta toplotnih pumpi? Za koju namenu, kapacitet i slicno..

Vecinu informacija mozes naci u knjizi Termodinamika sa termotehnikom (B.Djordjevic i ostali) za Tehnoloski fakultet.


Daj malo blize sta te interesuje pa da pomognemo :)
[ mac @ 07.08.2003. 03:17 ] @


Pa frizider i jeste toplotna pumpa a od starog verovatno neces napraviti nista jer je pokvaren pa ga zato i zovu "stari" Uzmi novi pa se igraj!!!!!!!!
[ salec @ 07.08.2003. 14:02 ] @
Možda se treba obratiti nekom servisu za popravku i proizvodnju rashladnih vitrina (hint: vidi nalepnice na starijim vitrinama u prodavnicama, mesarama i sl.). Oni bi verovatno znali kako da to isprojektuju i naprave.
[ CoSmO-011 @ 24.10.2003. 01:51 ] @
Koliko se ja secam, te toplotne pumpe su jedine masine kojima je covek uspeo da 'zezne' prirodu.Znam, perpetum mobile nije moguce napraviti, ali u srednjoj skoli smo na nekom primeru(neki zadacic), prikazali da je ona energija koja se ulozi(elektricna) manja od one koja se dobije(grejanjem).Znam da nam je svima bilo cudno.Postojala su neka objasnjenja u vezi svega toga, ali sam zaboravio.Uglavnom, kao sto ste rekli, teoretski(a donekle i prakticno) bi bilo moguce napraviti toplotnu pumpu ako bi koristili frizider pa onaj zadnji deo okrenuli vani a unutrasnji ka prostoriji koju grejemo, naravno ukoliko su vrata od frizidera otvorena .Uredjaj bi bio mnogo ucinkovitiji ukoliko bi razlika temperatura van i unutra prostorije bila sto veca.Ukoliko negde gresim molim da me ipravite!
Sto se tice teorije obavezno bi bilo procitati neku knjigu iz termodinamike i termotehnike - oblast levokruzni procesi.
I jos nesto.Negde sam cuo za tzv. fenkojler aparate, koji cini mi se, rade na istom ili slicnom principu.Leti greju, zimi hlade.A koriste bas te toplotne pumpe, koje su usput i vraski skupe.Ako neko nesto zna o ovome, neka nesto napise.
[ CoSmO-011 @ 24.10.2003. 17:39 ] @
Citat:
Ja :
...ako bi koristili frizider pa onaj zadnji deo okrenuli <b>vani</b> a unutrasnji <b>ka prostoriji</b> koju grejemo, naravno ukoliko su vrata od frizidera otvorena ...

Potkrala mi se greska(verovatno sam bio umoran)!!!Mislio sam da se onaj zadnji deo frizidera okrene ka prostoriji koja se greje.Sorry !
Vrlo interesantna tema.
Neka se javi neko ko je mnogo vise upuceniji od nas(prethodnika), pa nek' napise koju.
[ Ivan_BG @ 26.10.2003. 13:37 ] @
Ja bih rekao nesto oko fan-coil aparata. To nema veze sa toplotnom pumpon. To je uredjaj koji se koristi u klimatizaciji velikih objekata (hotela, bolnica...) i radi tako sto mesa prethodno pripremljen vazduh u klima komori sa vazduhom iz prostorije. Inace, postoje razni rezimi fan-coil aparata, zavisno od sistema klimatizacije koji je razveden. Najcesci je dvocevni sistem sa prebacivanjem. To znaci da kada je leto kroz fan-coil protice hladna voda temperature 6 stepeni, koja se zagreje oduzimajuci toplotu vazduhu koji ide u prostoriju pa se posle hladi u rashlednim kulama ili chilerima, a zimi protice topla voda prethodno zagrejana u kotlu. Sto se tice toplotnih pumpi o tome moze da se prica mnogovise od ovoga, tako da ako ima neko konkretno pitanje mozda bih i mogao da kazem rec dve...
[ Goran BG @ 03.01.2004. 22:27 ] @
Frizider jeste toplotna pumpa uz uslov da ti je potrebna toplotna energija koju odaje kondenzator sa njegove ledjne strane i da ti nije potrebna njegova funkcija hladjenja. Na istom principu i rade svi uredjaji za razmenu toplote. Ostalo je stvar maste....
[ ticma @ 10.11.2004. 12:17 ] @
Da li neko poznaje ili je cuo da se neko zagreva kucu pomocu toplotne pumpe? Konkretno me zanima kako izgleda sistem da se pomocu toplotne pumpe zagreva kompletna kuca. Cuo sam da se ukopaju cevi u dvoristu na dubini oko 1,5m i da je tamo konstantna temperatura oko 10 stepeni pa se ta temperatura pomocu kompresora koji nije jaci od 2 kw dize na nekih 50-60 stepeni a to je dovoljno za zagrevanje!!
Koliko bi takavi sistem kostao i sta sve treba od uredjaja?
[ Dr_Strangelove @ 10.11.2004. 16:19 ] @
Znash kako, teshko da je zimi na -10c temperatura zemlje na 10c, malo je prevelika razlika. A taj sistem toplotne pumpe se ne koristi za grejanje jer je nepraktichan po pitanju koeficijenta iskorishcjenosti. Dakle ne mozhe da se napravi velika razlika temperature, jer bi morao od hladnog da uzimash toplotu shto je poprilichno teshko i neekonomichno sa energetske strane gledano...
[ marko37 @ 11.11.2004. 16:56 ] @
Citat:
Da li neko poznaje ili je cuo da se neko zagreva kucu pomocu toplotne pumpe?



Pa eto, ja koristim to "čudo tehnike" svaki put kada koristim klima uređaj za zagrevanje... :)

Citat:
Cuo sam da se ukopaju cevi u dvoristu na dubini oko 1,5m i da je tamo konstantna temperatura oko 10 stepeni pa se ta temperatura pomocu kompresora koji nije jaci od 2 kw dize na nekih 50-60 stepeni a to je dovoljno za zagrevanje!!



Moguće da postoji nešto tako, ali ćeš ipak morati da priupitaš nekog ko se bolje razume, po mogućstvu nekog sa termotehnike (mašinac).

--

Mašta je data čoveku da kompezuje ono što nije, a smisao za humor mu je dat da se pomiri sa onim što jeste.
[ ticma @ 11.11.2004. 20:43 ] @
Sto se tice male razlike u temperaturi zato se kopa i postavljaju se cevi na vecoj dubini jer je tamo temeratura konstantnija i nikad ne pada blizu nule.
[ netman @ 11.11.2004. 21:20 ] @
Da, cevi se postavljaju na dubinu i do 100m jer je tako najvece iskoriscenje. To su neke proverene informacije i tako se radi u Kanadi.
Cuo sam na od prof. Djordja Kozica(Masinac,Termodinamika) da razvija ovaj sistem za nase trziste i da ce moci kod njih u lab. da se vidi neki model na kome mogu da se vrse i merenja na sistemu u radu, samo je problem sto sam to cuo pre 6 meseci i nista od toga do danas nisam video!
Znaci, sistem radi i postoji mnogo takvih instaliranih u svetu, samo sto kod nas to jos nije zazivelo.
[ Dr_Strangelove @ 12.11.2004. 00:15 ] @
100m u dubinu??? Pa onda bi mogli da se greju na naftu... :):):)
[ dlalic @ 12.11.2004. 10:52 ] @
Toplotne pumpe se siroko koriste u Americi, Kanadi, Skandinaviji - u mnogo hladnijim predelima od nasih, za grejanje.Ovaj sistem se smatra najekonomicnijim nacinom grejanja (uz gas) i pored toga ste se u stvari trosi struja. A struja je tamo jako skupa.
Generalno postoje dva nacina ukopavanja cevi u zemlju:
horizontalni-cevi se postavljaju na malu dubinu 0.7-1m na veliku povrsinu. Ovaj sistem ima prednosti kada se planira grejanje pre izgradnje kuce. Tada je moguce prilikom pripreme terena i kopanja temelja ukopati i cevi. I da, Zemlja zaista vec na ovim dubinama ima priblizno konstantnu temperaturu tokom godine od 7-21*C u zavisnosti od nadmorske visine.
vertikalni-kada se cevi ukopavaju u dubinu nekoliko desetina metara, pa tako u nekoliko prolaza u zavisnosti od potrebnog kapaciteta. Ovo nije tako skupo i komplikovano kako se na prvi pogled cini jer se koristi isti sistem kao za busenje bunara, sto kod nas kosta oko 350-400din po metru sa sve cevima fi50. Ovaj sistem ima prednosti jer ne trazi "prekopavanje" cele baste.

Googlaj sa "geothermal heat pump" pa ces svasta naci. Gotovi projekti se prodaju, ali mislim da se uz dobru edukaciju moze napraviti i "uradi sam".

I da, naravno da ovo nije perpetum mobile mada se na prvi pogled tako cini. Npr klima uredjaj ima oko 1.5kW elektricne snage, a u rezimu grejanja daje oko 3.5kW toplotne energije. Energija se ne "pravi", vec se prebacuje-"pumpa", iz jedne sredine (zemlje, vazduha,vode) u drugu. Zimi ti prakticno hladeci Zemlju grejes kucu, prilikom cega koristis samo el. energiju za pogon kompresora.
[ -zombie- @ 14.11.2004. 09:48 ] @
Citat:
dlalic:
vertikalni-kada se cevi ukopavaju u dubinu nekoliko desetina metara, pa tako u nekoliko prolaza u zavisnosti od potrebnog kapaciteta. Ovo nije tako skupo i komplikovano kako se na prvi pogled cini jer se koristi isti sistem kao za busenje bunara, sto kod nas kosta oko 350-400din po metru sa sve cevima fi50. Ovaj sistem ima prednosti jer ne trazi "prekopavanje" cele baste.


ovaj, baš pre nego si ti napisao ovo, htedoh da primetim da (po mojim saznanjima) to uopšte nije tako jeftino, jer kopanje bunara košta otprilike 50€ po metru..

ovo što ti navodiš je praktično za ceo red veličine manje, tako da moram da pitam da li si baš siguran u cene (pošto ja nisam)?
[ dlalic @ 15.11.2004. 14:09 ] @
Nisam rekao kopanje, nego busenje. Bunari se buse vrlo primitivnim sredstvima: Busilicom od ~1000w sa regulacijom broja obrtaja, homemade svrdlom i pumpom za vodu,postavljaju se plasticne ili metalne cevi od fi50 pa navise. Jedan poznanik je rucno(!!!), bez busilice, sa rucno pravljenim svrdlom, izbusio bunar(ne bih na pamet, ali preko 10m) u Fruskogorskoj ilovaci. Ko je nekad isao na Fruskogorski maraton po kisnom vremenu zna o kakvoj se zemlji radi.Ako si licno zainteresovan pisi pa cu ti na pp poslati telefone ljudi koji se time bave. Doduse svi su iz NS ili okoline
[ dlalic @ 15.11.2004. 14:13 ] @
A vezano za temu: postavljale bi se u jednu rupu dve paralelne cevi, na donjem kraju povezane, znaci u obliku slova "U", jedna uz drugu i zatrpavale.
[ ticma @ 16.11.2004. 08:49 ] @
Jos ne znam koji je sitem bolji, da li postavljati cevi u dubinu ili sa vecom duzinom cevi na manjoj dubini. Posalji broj fona majstora za busenje mozda to bude u opticaju. Bas volim sto si iz Novog Sada :-))
Jos pokusavam da nadjem neke cene toplotne pumpe za kucnu upotrebu!!
[ ticma @ 16.11.2004. 09:30 ] @
Slovenci su bas azurni, odmah su odgovorili sa gomilom propratnog materijala, ali kad sam video cene toplotnih pumpi....
__________________________________________________________________
Primer ogrevanja stanovanjske hiše z geotermalno energijo

Podatki o objektu

Velikost objekta 150 m2
Način ogrevanja Talno ogrevanje s temperaturo dvižnega voda max. 35°C
Skupna toplotna potreba 8,6 kW
Izhodišča:
-zunanje stene k=0,39 W/ m2 K
- streha k=0,21 W/ m2 K
- okna k=2,50 W/ m2 K
- tla k=0,99 W/ m2 K
Ogrevanje sanitarne vode Bojler 200 l / 47°C

Podatki o lokaciji objekta

Najnižja dnevna zunanja temperatura - 14°C
Pričakovana temperatura prostora 20°C pozimi, poleti hlajenje
Struktura tal Od 10 m globine apnenec

Potrebna dela in oprema

Rudarska dela

- izdelava geološke prognoze
- priprava rudarskega projekta in pridobitev upravnih dovoljenj
- vrtina globine 100 m premera 145 mm, vrtanje se izvaja z izplakovanjem ali s kompresorjem
- vgradnja geosond G100 s pripadajočo opremo
- betoniranje vrtine s posebno cementno maso
- hidravlično testiranje geosonde

Toplotna črpalka

- reverzibilna toplotna črpalka sistema voda - voda, namenjena ogrevanju in hlajenju (obrnjen – reverzibilen ciklus delovanja), grelno število (razmerje med oddano toplotno energijo in porabljeno električno energijo) EER > 4, vgrajena osnovna elektronska regulacija delovanja, ki pomeni regulacijo temperature izstopne vode ter zaščito med delovanjem, vgrajena elektronska regulacija ogrevanja, ki pomeni tritočkovno regulacijo ogrevalnega tokokroga, ki uravnava temperaturo dvižnega voda glede na zahtevano temperaturo v gretem prostoru ter glede na zunanjo temperaturo, regulacija omogoča tudi prilagoditev delovanja toplotne črpalke na cenejšo tarifo, ločeno regulacijo ogrevanja sanitarne vode ter v poletnem času regulacijo hlajenja v reverzibilnem načinu delovanja.V črpalki je hladilno sredtstvo freon R407C.
- bojler za sanitarno vodo izoliran, vakuumsko emajliran, vgrajen toplotni menjalnik za ogrevanje s toplotno črpalko, vgrajen elektro set z grelnikom 2000 W, ki služi kot rezerva, regulacijskim termostatom in zaščito
- montaža toplotne črpalke, ki obsega namestitev toplotne črpalke, povezava do pripravljenega razdelilnika ogrevalnega sistema, priklop toplotne črpalke na geosondo skupaj z vgradnjo obtočne črpalke, polnitev primarnega sistema in geosonde z glikolom, preverjanje tesnosti
- poskusni zagon toplotne črpalke

Vrednost predvidenih del

Pridobitev dokumentacije- izdelava geološke prognoze z energetskim izračunom,- pridobitev lokacijske informacije- izdelava rudarskega projekta in revizija projekta,- pridobitev rudarskega dovoljenja,- pridobitev kredita oz. subvencije 365.000 SIT
Rudarska dela 1.293.500 SIT
Toplotna črpalka z bojlerjem ( TH V 8 RE ) 950.680 SIT
SKUPAJ 2.609.180 SIT
( v ceni ni obračunan DDV v višini 8,5% )

Rok izvedbe in garancija

- 2 – 3 mesece za pridobitev rudarskega dovoljenja
- tehnična izvedba 10 dni po pravnomočnosti rudarskega dovoljenja (po dogovoru z naročnikom)
- 5 let za toplotno črpalko z obveznim letnim servisom proizvajalca,
- rudarska dela po gradbeno rudarskih uzancah
- geosonda po DIN standardih, to je 50 let


Možno je pridobiti sredstva za izvedbo projekta pri Ekološkem skladu RS po obrestni meri 1 % + TOM za obdobje 6 let.

Na željo investitorja pripravimo tudi vlogo za pridobitev državne subvencije po vgradnji TČ po objavi v Uradnem listu RS.
[ energija @ 19.11.2004. 23:38 ] @
Rezultati 400 ugradjenih toplotnih pumpi svedskog izuma, pokazuje da kuca prosecnih dimenzija sa ukupnom godisnjom potrosnjom elektricne energije do 30.000 kWh radi zagrejavanja, moze smanjiti potrosnju sa 50%.

Najbolji efekt ima pri temperaturi do -10C, u kombinaciji sa elektricnim patronom koji se automatski ukljucuje pri temperaturi od -10C.

Plasiranje toplotne pumpe se iskljucivo vrsi na otvorenom prostoru, obicno pored kuce ili u dvoristu.

Odgovara kako podnom tako radiatorskom sistemu grejanja.

U slucaju direktnog zagrejavanja stambenog prostora elektricnom energijom, postoji sistem konvertiranja.

Proizvodi se u velicini; 48X, 61X, 81X. Svaka velicina toplotne pumpe je optimirana odredjenoj velicini stambenog prostora.
[ netman @ 20.11.2004. 12:50 ] @
@energija:

Ovo izgleda kao neka reklama. Ako je tako, koje su cene i sta znace oznake 48X,61X...?

Da li je neko ovde uopste nepravio toplotnu pumpu? Da li je moguće da je sve to tako komplikovano, šta je sa osnovnim konceptom: povezeš kompresor, isparivač, kondenzator i ekspanzioni ventil i imaš osnovu sistema?
Da li moguće koristiti kompresore veće snage, kao iz pokretnih hladnjača?

Ovo su samo neka razmišljanja a vi se nadovežite.
[ energija @ 21.11.2004. 13:09 ] @
<DIV></DIV></div><br clear=all><hr>Fynda en begagnad bil. <a href="http://g.msn.com/8HMASVSE/2752??PS=47575" target="_top">Leta hr </a> </html>
[ energija @ 21.11.2004. 14:08 ] @
48X, 61X+(toplovodne cevi): stambeni prostor ili lokal od 100-200m2
81X: stambeni prostor, lokal ili industrijski lokal od 200m2

Ova toplotna pumpa inace nazvana "ledeni stapic",
zbog svog jedinstvenog izgleda funkcionise na principu
vazduh-voda.Svojim aluminijumskim profilima uzima toplotu
iz hladnog i vlaznog vazduha i prenosi je putem bakarnih cevi
u jedini pokretljivi deo sistema- kompresor.

U sustini toplotna pumpa se sama o sebi brine, kada, kako i koliko da radi ,
a pomocu digitalnog kontrolera podesavaju se zeljene temperature.

Ova toplotna pumpa je rucni rad, svaki komponent je jednostavan,
pazljivo odabran i proveren, svaki detalj je dobro osmisljen,
i ceo sistem ima minimum 50 godina radnog veka.

Cena 6000€ (57000skr)
Vise informacija o pumpi e-mail ili tel: 0046-40-21 93 37(18-24h)
Slike i mala skola o toplotnim pumpama na engleskom jeziku na sajtu:
www.octopusenergi.se
[ ticma @ 22.11.2004. 17:42 ] @
Vrlo zanimljivo i posto cu sigurno povezati centralno grejanje na toplotnu pumpu, zanima me par detalja. Da li je ta cena sa ugradnjom toplotne pumpe i to u Svetskoj, a kako doci do nje u Srbiji? Ako imam centralno grejanje na struju u kombinaciji podno i radijatori sta je jos potrebno osim toplotne pumpe ? I da li je moguce povezati toplotnu pumpu sa sistemom salarnih panela za zagrevanje vode?
[ ticma @ 02.12.2004. 13:55 ] @
Ako jos nekog zanima grejanje kompletne kuce na principu tplotne pumpe uskoro pocinje izrada sistema pa koga interesuju detalji neka se javi.
Pozdrav Zoran, Novi Sad
[ mdj300B @ 22.03.2005. 20:55 ] @
POZDRAV SVIMA!
Koliko sam mogao u ovih posljednjih petnaestak dana proučavanja TOPLOTNE PUMPE shvatiti koji su njezini potencijali na ovim našim siromašnim područjima bivše juge, utoliko sam morao nešto da nešto kažem.
Glavni problem zbog čega kod nas nema ovakve vrste grijanja je i zbog toga zato što zaostajemo za evropom a i zbog toga što nemamo para!
Ali ako kažem da je to najekonomičnija vrsta grijanja i da se ja bavim mišlju da to pokušam sprovesti u djelo, ali nikako bez vaše pomoći.
Evo moje zamisli: Budući da ovaj sistem radi na principu oduzimanja topline od zemlje (hlađenjem iste) i dizanjem te topline s toplotnom pumpom u praksi su se pokazale iskoristivosti od 400 do 500% , znači snaga recimo kompresora 1KW a na kondenzatoru dobivena toplotna energija od 4 do 5KW ( za ne povjerovat). Što to puno košta?: pa polaganje plastičnih cijevi na dubinu od 1 do 2 na površini 2,5 puta većoj od grijanog prostora u kući, Original toplotna pumpa hiljade eura, pa sam ja to ovako mislio izvesti:
Budući da je voda ovdje kod mene konstantne temperature od 14 C i zimi i ljeti osobno sam izmjerio prije 10 dana na 32 metra (toliko mi je duboka pumpa od hidrofora ). Pored pumpe imam također i bunar 10m, pa bi ovu vodu iz pumpe tjerao nekom niskoprotočnom pumpom (recimo za centralno) preko isparivača (koji na i izlazu ima i do -35 C stupnjeva) od "pazite sad" nekog prerađenog KLIMA UREĐAJA u opet onaj bunar tako da na izlazu imam temperaturu vode negdje 7 C stupnjeva. Tako da investicija nebi trabala biti u hiljadama eura nego baš pogodna za naše prostore ( mislim da nas dosta na selu ima ovakvu situaciju- hidrofor pored bunara-).
Izračunao sam da negdje da s klimom električne snage od 1KW bi dobio na izlazu oko 4,2KW toplotne energije uz protok vode od 7500litara na 24 sata (ako grijete non stop), da bi onoj vodi od 14C oduzeli toplinu do 7-6C koja se vraća u bunar.
To praktički znači da bi ja na račun podzemne vode profitiro! Samo što mislite dali ću preoptereti bušotinu na 32 m ovolikim protokom( računam na to da je bunar samo dva metra od bušotine) ?, jer ako je manji ( mislim protok) oduzimanje toplote je također manje pa napokon i ekonomičnost pa recimo s 14C na 2C omjer 1KW izlaz 3,4KW- kažete opet dobro ?
Ma može i bolje ako na ovaj sistem priključite podno grijanje onda od 1KW dobijete 5KW toplinske (ma ljudi jeli to moguće!).
Ako računate da plin PROPAN-BUTAN (dosta se ljudi ovdje kod mene tako grije) ima istu cjenu kao jeftina struja u zimsko doba ( ne morate vrerovat ako neko tvrdi drukčije rado ću mu dokazati da je to tako!!) zamislite uštedu u hlađenju ovakvim sustavom s jeftinom strujom u ljetno doba (50% jeftinija nego zimi).
Gradski plin (metan) je do duše duplo jeftiniji od ovog nesretnog PROPAN-BUTAN, ali opet ova toplinska pumpa je jeftinija i od njega i od DRVA (samo koja je zajebancija s drvima), onda vam je jasno o čemu se ovdje priča a između ostalog i ovdje ( mislim priča) OBAVEZNO ŠTIVO - http://www.majstor.hr/teme/200...nskepumpe/toplinskepumpe.shtml - gdje sam većimu idea i pokupio.

JAVITE SE SVI KOJI IMATE PRIJEDLOGE I NASTAVITE OVU JAKO ZANIMLJIVU TEMU!!

S poštovanjem Mario!



[ mdj300B @ 27.03.2005. 19:47 ] @
Hm! biće da je prošla zima i zatoplilo je pa više niko nema što za reć!
[ ticma @ 28.03.2005. 11:57 ] @
Malo smo se zamislili izgleda!!
Pokusavam da saznam ko sve ugradjuje kod nas toplotne pumpe.
Za sada su jako ljubazni ovi iz alfa klima http://www.alfaclima.co.yu/
Kod njih je uradjaj za zagrevanje kuce od oko 150 m2 1300 evra, a snaga je 9KW.
Sto se tice iskoriscenja snage za sistem sa radijatorima iskoriscenje je 3,2 za temperaturi do 55 stepeni, sto je temperatura manja veci je stepen iskoriscenje, tako da se za podno grejanje moze racunati oko 4,5-5 posto su temerature znatno manje u sistemu.
Posto imas podzemne vode kao i kod mene u Novom Sadu onda je idealno sa kopanjem cevi i uzimanjem "tople" vode iz dubine i to je dovoljno vec oko 10-15 m.
Nikako da odem da vidim ovde je uradjena kompletna bolnica na sistemu tpolotnih pumpi i kaze mi drugar koji radi na odrzavanju da je super radilo preko cele zime i uprkos niskim temeraturama!!
Ja sam jos iskomplikovao pa hocu i solarne kolektore koji su na krovu da prikljucim na sistem sa toplotnom pumpom da greje i sanitarnu vodu i da greje kucu!
Pozdrav
[ mdj300B @ 28.03.2005. 19:45 ] @
Ticma hvala na sajtu.
Našao sam dosta upotrebljivih tehničkih podataka i karakteristika tako da kad pogledam proračune za svoj konkretan slučaj vidim da sam tu negdje.
Što se tiče solarnih kolektora to ti je dobra idea u ljetnim mjesecima ćeš imati obilje tople sanitarne vode a i sada u prelaznom razdoblju ti može bitno pridonositi grijanju.
Nastojat ću da se javim kada počnem sa izvedbom projekta toplinke pumpe do tada------
Sretno!
[ ticma @ 28.03.2005. 19:48 ] @
OK, cujemo se!
Ja sam ozbiljno odlucio da se time pozabavim do sledece zime!!
[ I1708 @ 13.04.2005. 23:04 ] @
Ja imam instaliran sustav grijanja s toplinskom pumpom koji radi savršeno. Napisao sam preko onog što su ti slovenci poslali da usporediš:

Velikost objekta 150 m2
Ogrevanje sanitarne vode Bojler 150 l 44°C (u sredini bojlera)

Najnižja dnevna vanjska temperatura - 14°C
Temperatura prostora 20°C zimi

Zemni kolektori umjesto bušenja.

- iskop uzdužnog kanala dubine 1m duljine 230m
- izvođenje iskopa frezom (obično to koriste za vodu, plin, telefonske kable....)


Toplinska pumpa

- toplinska pumpa voda-voda sa mikroprocesorskim upravljanjem i ugrađenim el. grijačem za neke krajnje ekstremne slučajeve
- spremnik tople sanitarne vode kapaciteta 150l ugrađen u pumpu
- instalacija i puštanje u pogon (normalno i punjenje kolektora i radijatora)


Vrednost predvidenih del

Iskop: - morate sami saznat cijenu
Toplinska pumpa s bojlerom: - 41.000 kn
Cijevi: - 5.000 kn
Punjenje protiv smrzavanja: - 4.000 kn

To je cijena u Hrv. bez poreza (PDV
)
U ovom gore je ugrađeno pasivno hlađenje, znači samo cirkulacija kroz zemlju i sustav u kući bez rada kompresora.
Inače može se ako želite napraviti aktivno hlađenje, bez hlađenjam upravljanje putem interneta preko GPRS-a.

- garancija je 2 god. i to zato što nismo još u EU, oni imaju 5 do 10 godina na istu pumpu......


Eto takva je situacij u Hrv. ako želite mogu vas spojiti s firmom koja se bavi time.

Lijep pozdrav.
[ Black_eyed @ 20.04.2005. 09:27 ] @
Ovo je sve prilicno zanimljivo.

Bas sam prosle godine uradio centralno grejanje na prirodni gas. Ideja mi je da ove godine uradim neki low-cost solarni sistem za grejanje sanitarne vode.

Glavni problem mi je bio kako dovesti toplu odu do kupatila, tj. do sistema cevi a da sto manje rasturam intalaciju. Resenje sam nasao u izmenjivacu toplote koji se montira u el. bojler u kupatilu. Naime, jedna firma iz Kraljeva pravi izmenjivac toplote na onom nosacu grejaca u bojleru. Znaci, izvadite originalni nosac grejaca i stavite izmenjivac na kojem i dalje postoji el. grejac. Sistem moze da radi i na struju a mozete i terati toplu vodu kroz izmenjivac.

Verovatno cu i preko zime terati toplu vodu iz sistema centalnog grejanja kroz bojler. Zasto? Ja imam sanitarnu vodu iz gasnog kotla ali to nije bas to, treba vremena da krene topla voda, pogotovo ako vam treba mala kolicina tople vode. Bojler mi je mnogo blizi lavabou i kadi.

Za solarne kolektore planiram da postavim jednopanelne radijatore i to ispod crepa. Mnogo je jednostavnije, jeftinije a preko leta mi je i onako pakao na tavanu. Racunam da ce to uspeti da zagreje vodu za tusiranje u bojeru.

Ako neko ima iskustva u izgradnji low-cost solarnih sistema, voleo bih da ih cujem/cujemo.
[ Black_eyed @ 20.04.2005. 09:41 ] @
Ovo je sve prilicno zanimljivo.

Bas sam prosle godine uradio centralno grejanje na prirodni gas. Ideja mi je da ove godine uradim neki low-cost solarni sistem za grejanje sanitarne vode.

Glavni problem mi je bio kako dovesti toplu odu do kupatila, tj. do sistema cevi a da sto manje rasturam intalaciju. Resenje sam nasao u izmenjivacu toplote koji se montira u el. bojler u kupatilu. Naime, jedna firma iz Kraljeva pravi izmenjivac toplote na onom nosacu grejaca u bojleru. Znaci, izvadite originalni nosac grejaca i stavite izmenjivac na kojem i dalje postoji el. grejac. Sistem moze da radi i na struju a mozete i terati toplu vodu kroz izmenjivac.

Verovatno cu i preko zime terati toplu vodu iz sistema centalnog grejanja kroz bojler. Zasto? Ja imam sanitarnu vodu iz gasnog kotla ali to nije bas to, treba vremena da krene topla voda, pogotovo ako vam treba mala kolicina tople vode. Bojler mi je mnogo blizi lavabou i kadi.

Za solarne kolektore planiram da postavim jednopanelne radijatore i to ispod crepa. Mnogo je jednostavnije, jeftinije a preko leta mi je i onako pakao na tavanu. Racunam da ce to uspeti da zagreje vodu za tusiranje u bojeru.

Ako neko ima iskustva u izgradnji low-cost solarnih sistema, voleo bih da ih cujem/cujemo.
[ ticma @ 21.04.2005. 10:44 ] @
Zemni kolektori umjesto bušenja.

- iskop uzdužnog kanala dubine 1m duljine 230m
- izvođenje iskopa frezom (obično to koriste za vodu, plin, telefonske kable....)


Zasto zemni kolektor a ne busenje i koriscenje podzemnih voda? Da li nemate podzemne vode ili je rentabilnije postavljati cevi na manju dubinu?
Ja se dvoumim sta je bolje, posto kod mene ima podemnih voda mislim da je to bolje, konstantnija je temperatura?
U Srbiji je, bar sto sam ja saznao, toplotna pumpa 1200 evra, pumpa za vodu oko 70 i busenje i postavljanje cevi oko 100 evra.
Pokusavam da nadjem nekog da napravi projekat da uklopi u ceo sistem grejanja i solarne kolektore koji su vec namontirani na krov, povrsina je 10,8 m2.
Mislim da je to mocuce ali...
[ salec @ 21.04.2005. 14:01 ] @
Citat:
Black_eyed: Za solarne kolektore planiram da postavim jednopanelne radijatore i to ispod crepa. Mnogo je jednostavnije, jeftinije a preko leta mi je i onako pakao na tavanu. Racunam da ce to uspeti da zagreje vodu za tusiranje u bojeru.

Ako ti je "pakao na tavanu", zasto onda jednostavno ne montiras na tavan obican bojler, samo bez termoizolacije? Pali grejac samo kad ti treba brzo zagrevanje, a ako mu das dovoljno vremena preko dana, zagrejace se i bez paljenja. To mi izgleda jednostavnije i jeftinije nego cela skalamerija sa radijatorima, pumpama, izmenjivacima itd.
[ Black_eyed @ 22.04.2005. 11:28 ] @
Citat:
salec: Ako ti je "pakao na tavanu", zasto onda jednostavno ne montiras na tavan obican bojler, samo bez termoizolacije? Pali grejac samo kad ti treba brzo zagrevanje, a ako mu das dovoljno vremena preko dana, zagrejace se i bez paljenja. To mi izgleda jednostavnije i jeftinije nego cela skalamerija sa radijatorima, pumpama, izmenjivacima itd.


Ako sam te dobro razumeo ti predlazes da uzmem bojler koji radi, skinem mu spoljnu izolaciju i postavim ga na tavan. Prvo, sam bojler je skuplji od resenja koje predlazem, drugo, sta ti mislis koliko bi vremena trebalo da krene topla voda sa tavana, kupatilo je u prizemlju a kuca je na sprat. Trece, sta ces da uradis zimi ? Voda ce da smrzne u bojleru, nije bas tako jednostavno kao sto mislis. Tesko mozes napraviti solarno grejanje sanitarne vode bez pumpe i izmenjivaca a da to bude efikasan i upotrebljiv sistem.

Resenje sa jednopanelnim radijatorom (nadam se da znate kako izgleda jednopanelni radijator) nije najelegatnije ali ima svoje prednosti. Prvo ti radijator su vrlo jeftini, imaju tacke za vesanje, fiting nije problem itd. Drugo resenje je da uzmem 20 m bakarnih cevi i nesto "U" komada i sam napravim "zmiju" od toga. Videcu kada se konkretno posvetim tom projektu.

Ipak, to treba na nesto i da lici. Inace, mogao bih da uzmem stari bojler, ofarbam ga u crno i montiram u dvoriste i napravim spoljni tus. Hocu da imam toplu vodu u kupatilu.
[ ticma @ 27.04.2005. 17:28 ] @
Ipak mislim da je jednostavnije napraviti kolektor na krovu. Od profila okolo odole pocinkovani lim unutra staklena vuna i bakarni lim i spiralna bakarna cev a odgore staklo. Mnogo je manja kolicina vode i moze se zimi koristiti sa antifrizom. Preko zime danju temperatura vode kad je suncan dan bude i 60 stepeni a nocu moze da ledi!
Video sam izmenjivace male kao kuciste od kompjutera u njega ulaci cev iz kolektora i vraca se a sa druge strane ulazi voda iz bojlera, znaci ima dva zatvorena vodena toka, znaci moraju dve pumpe, ali se koristi obican bojler ne mora sa onim komplikovanim izmenjivacem u samom bojleru!!!
[ ticma @ 27.04.2005. 18:02 ] @
Ovo su firme koje se navodno bave izradom i ugradnjom toplotnih pumpi, pa sada treba redom zvati da se vidi sta ko nudi!!

ETG INZENJERING
PODGORICA, SCG 081 612 239

FILTER-FRIGO
BEOGRAD, SCG 011 3473 321

FRIGOMEX
BEOGRAD-BORCA, SCG 011 3324 215

FYROGENIS-YU
NOVI BEOGRAD, SCG 011 3115 653

INVEST FONKO
BEOGRAD, SCG 011 3235 794

MEGA-MENT
BEOGRAD, SCG 011 603 559

POIMEX GROUP-MARKPROINTERNATIONAL
BEOGRAD, SCG 011 3421 274

SEBRA
BEOGRAD, SCG 011 3030 190

TERMO
SUBOTICA, SCG 024 44 116

VIESSMANN
BEOGRAD, SCG 011 3097 887
Strana 1 od 2

GORENJE D.O.O. BEOGRAD
BEOGRAD, SCG 011 3610 555

REFER
BEOGRAD, SCG 063 1711 117

AEROINZENJERING
NOVI BEOGRAD, SCG 011 3013 706

SM ENGINEERING
BEOGRAD, SCG 011 638 915

YUBEL INZINJERING
NOVI BEOGRAD, SCG 011 3116 085

AIRCO
NOVI SAD, SCG 021 467 144

AIRCO B
BANJA LUKA, BIH +387 51 218646

BEOPUMPE
NOVI BEOGRAD, SCG 011 2153 385

BEOTECHNOCLIMA
NOVI BEOGRAD, SCG 011 606 188

ESOTEH
BEOGRAD, SCG 011 2623 836

DOO "ALFA CLIMA"
Direktor: Saša Jović
Adresa:B. Radičevića 14 B-10, 19350 Knjaževac
[ I1708 @ 27.04.2005. 22:14 ] @
Ovako,

Podzemne vode su bolji izbor od kolektora jednostavno zato što voda bolje izmjenjuje toplinu od zemlje i ne trebaš kupovat cijevi za zemne sonde ili zemne kolektore... pa onda ne trebaš ni antifriz u njima....

Što se tiće razlike između kolektora koji se postavljaju horizontalno i sondi koje idu vertikalno, razlika je cijeni izvođenja (u Hrv. bušenje po metru dubine je oko 50 eura, ovisi o terenu, a kopanje frezom oko 1 eur po metru dužnom, prema mojim saznanjima).
Jedino kod bušenja može bit dobro iskorištavanje podzemnih voda samo treba bit dovoljno vode jer se voda na jednom mjestu vadi, a na drugom vraća opet u zemlju (holanđani rade 90% na taj način).

Freza - naziv za stroj koji ima priključak sličan motornoj pili i vrlo učinkovito prqavi kanale u zemlji. (ima kod nas i tomo vinkovića sa istim priključkom.....)

Najrentabilnija je podzemna voda - najmanje bušenja i kopanja i najmanje cijevi, zatim kolektori, zatim sonde.

Solarni kolektori - oni su dobri samo za grijanje tople vode za kupanje.... ljeti. Zimi kad trebaš energiju najviše, od njih u pravilu ne dobivaš mnogo jer dan je puno kraći, a sunčanih dana je malo.
Spajanje kolektora i pumpe nije baš najbolje rješenje. Ali je moguće pomoću spremnika tople vode s dva izmjenjivača topline - jedan za pumpu i jedan za sol. kolektore.

Što se tiće cijena razlika je ogromna, kod nas toplinska pumpa s instalacijom košta oko 7.000 eura za kuću oko 200 m2 (ako su podzemne vode onda je jeftinije - ne treba cijev i antifriz).

Eto, ako ti to šta znači, sretno.
[ ticma @ 30.04.2005. 05:32 ] @
Puno hvala,
u ovoj fazi je jako korisno imati puno informacija, ipak je to nova tema za nase podrucje i
malo ima prakse sa ugradnjom toplotnih pumpi pa je svaki savet koristan!!
U svakom slucaju odlucujem se za koriscenje podzemnih voda. Ostalo je "samo" odluciti koji uredaj kupiti i sve povezati!
Jos jedno pitanje, kolika je snaga Vase toplotne pumpe, i koji je model?
Unapred hvala, Zoran.
[ slalic @ 17.06.2005. 08:40 ] @
Postovani,
citam sve ove interesantne stvari napisane na ovom sajtu i neverovatno korisnim mi se cine. Ima li neko informaciju o dobijanju elektricne energije iz toplotne razlike. Dakle, temperaturna razlika kao izvor struje?
[ mmirilovic @ 17.06.2005. 09:19 ] @
Ključna reč: "termoparovi". Međutim, el. energija dobijena na ovaj način
je izuzetno mala. Pa se koristi samo u specijalnom slučajevima. Recimo u
mernoj tehnici.

http://en.wikipedia.org/wiki/Thermocouple
[ vlados @ 27.06.2005. 17:25 ] @
uhhh al se ovdje svega nacitah :))))

Ajd pitajte sta vas zanima ali konkretno!

Ugradio sam i pustio u rad 30-tak toplotnih pumpi vazduh-voda od 12-250 kW i to od raznih proizvodjaca.

Napominjem DAIKIN kao najbolji ('bes Carrier i njihovu seriju sa proDialog -om ;)

Da neko proizvodi toplotne pumpe kod nas nesto nisam cuo a trebao bih :)
Mislim znam neke entuzijaste koji su kako kazu napravili chiler vjerovatno ima jos takvih poduhvata ali da to neko ozbiljno radi, mislim "proizvodi" sigurno bih znao.

Hmm ako ne smatrate za one sitne vazduh-vazduh, nesto Soko (Mostar) Beograd mada se ta proizvodnja odvija na puko sklapanje komponenti iz uvoza :)

Pa onda one stare prozorske od Slobode Cacak, Ei Nis, Rudi Cajevec... Mislim da je to davna proslost



P.S.
Ovaj "Octopus" interesantan ....
[ ticma @ 28.06.2005. 15:19 ] @
uhhh al se ovdje svega nacitah :))))

Ajd pitajte sta vas zanima ali konkretno!

Ugradio sam i pustio u rad 30-tak toplotnih pumpi vazduh-voda od
12-250 kW i to od raznih proizvodjaca.

Napominjem DAIKIN kao najbolji ('bes Carrier i njihovu seriju sa
proDialog -om ;)

E baj mi je drago, pokusavam da nadjem nekoga ko se razume u to da probam da sklopim sistem koji ce raditi.
Za sada imam radijatore i elektro kotao na kuci od 130 m2 u dvoristu sam iskopao (izbusio) bunar na 18 m za vodu,
i sada bi trebalo ubaciti toplotnu pumpu ali ne znam koju ni kolike snage. Na krovu imam i 10.8 m2 suncanih kolektora koje
bi voleo da ukljucim u ceo sistem sa toplotnom pumpom ako je to moguce??
Pitao sam ljude iz Alfa clima Knjazevac za toplotne pumpe i oni tvrde da ih proizvode.
probaj i sam www.alfaclima.co.yu tel 019 731-711.
Ako treba jos nesto od informcija potrebnih za konkretniju odluku - ticma@eunet.yu
Unapred hvala
Zoran Matic Novi Sad
[ mdj300B @ 28.06.2005. 16:43 ] @
Evo jednog konkretnog pitanja za majstora vladosa!
Budući da se u sistemu toplinske pumpe voda zagrijava do recimo 45 C i takva ulazi u sistem (za ovaj slučaj-ne računajući podno grijanje) radijatorskog grijanja a izlazi s recimo 40 C pitanje:
Koliko bi se u postocima morao povećati svaki radijator ako kroz njega protječe voda ulazne temperature 45C u odnosu na "normalno" grijanje na lož-ulje ili recimo plin propan-butan, inače ja mislim da je temperatura tamo negdje oko 60-80 čak celzija?
I ako bi ste mogli s nama podjeliti svoje znanje možete nam ukratko objasniti kako vi izračunavate i dimenzionirate sistem centralnog grijanja za neki konkretan slučaj ili što jedan majstor traba da zna kada radi centralno grijanje?

Pozdrav i hvala!
[ vlados @ 29.06.2005. 12:43 ] @

da konkretna pitanja su tu

Eh jos da meni nije sezona u punom jeku pa da se malo posvetim ovome bilo bi bas interesantno da to sve sklopimo ali ajd dugo je do zime.

Kao prvo toplotnom pumpom je moguce niskotemperaturno grijanje dakle pomocu ventilatotor konvrktora i/ili cijevnih panela (zidno grijanje, podno grijanje itd.)

U kao prvo, u tom pravcu treba razmisljati a ne o radijatorima cija toplotna moc drasticno pada pri niskoj temparaturi polazne vode, pa bi za pokrivanje toplotnih gubitaka za jednu prostoriju treba OGRAMAN broj clanaka (prilozit cu formulu cim stignem) sto bi bilo naracionalno u pogledu nabavke, montaze , obezbijedjivanja protoka ( neodgovarajuci precnici cijevne instalacije=veliki otpori u cijevnoj mrezi= cirkulaciona pumpa velike snage=visoka investicija+velika potrosnja el. energije ...)

Dakle manite se razmisljanja o prikljucenju toplotne pumpe na neku postojecu instalaciju radijatorskog centralnog grijanja.(mdj300B)!!!

Dakle pravi koncept i obim investicije onda idemo u realizaciju.


Drugo pitanje je koju toplotnu pumpu odabrati, odnosno da li kondezator treba biti vodom ili vazduhom hladjen?

Za podrucja odakle ste vi preporuka je naravno da to bude toplotna pumpa sa vodom hladjenim kondezatorom i tu na scenu stupa onaj BUNAR. Izvaredan toplotni IZVOR koji treba iskoristiti.

Ako ste jos zainteresovani tu sam

E da formulica za radijatore stize prevece zurim ...

[ pppooo @ 01.07.2005. 14:36 ] @
@ mdj300B
mislim da vam je proračun poprilično tanak, u toku 24 sata vi kažete da bi pumpali 7500 litara vode i iskoristili razliku od sedam stepeni. Ta količina vode pri tim uslovima približno oko 22 MJ energije što odgovara energiji od 6 kWh ,kada bi ste imali stopostotno iskorištenje, što je naravno nemoguće, znači uz to još trebate trošiti energiju za pumpanje, ako bi to bilo hidroforom sa dubine od 32 metra za to bi vam bila potrebna snaga oko 150W približno , što je utrošak električne energije od oko 3,6 kWh za 24 sata. Znači ja bih rekao dobitak :6,1x0,8-3,6=1,28kWh za 24 sata. Na mjesečnom planu zanemarivo u odnosu na potrebnu energiju. Pozdrav.
[ mdj300B @ 01.07.2005. 19:19 ] @
Hej gospon Pppooo ja priznajem da sam se prešao prvi puta u računu ali ako baš hoćemo na tačno ovih 22MJ je u stvari 220MJ (7500*4190*7), tako da nije 6kWh već je prava vrijednost 61,1 kWh! Znači tačno, ja bih iz vode vukao svaki sat 2,54kw i + snaga toplinske pumpe ako je iskorištenje 1/4(400%) + 0,84kw = 3,38 kw na izlazu! Nije baš nešto ali za 120 kvadrata kuće s izolacijom od 10cm duplo više snage bi bilo dosta.
Što se tiče protoka standard je ( to sam tek nedavno saznao) 1,5-3 galons per ton per min (1 galon=3,7litara , ton ti je 12000 btu ili 3,52kW)
Znači meni treba 2 ton pa bi to bio protok vode od 12-24 litre u minuti ( ovo gore je za temperaturnu razliku od 5 stupnjeva) i na kraju za 16 satni rad pumpe ispada da je to više vode nego što sam ja zamislio prvi put a to me i brine.

Što se tiče onih 32 metra, ne vučem ja vodu s te dubine jer je to nemoguće, već je od hidrofora do vode 7metara a ostatak cijevi je kompletno u vodi.
Evo cjele priče kada smo bušili bušotinu za hidrofor bilo je bitno naći vodu na što većoj dubini, da bude što kvalitetnija, tako, kada je bušeno "prva voda" je nađena na 7 metara (ova prva ovisi o vodostaju obližnje rijeke i varira od 1m do 9m kada je suša ) na 22 druga i na 32 treća i tokom cjele godine ima 14 celzija. Fora je da su ova vrela povezana hidrostatski tako da kada prebacujem vodu iz ove bušotine od 32 metra (u stvari 7) u onaj bunar koji je na "prvoj vodi" dubine 9 metara ( zna se desit i da presuši ali to nije bitno jer u njega ću sipat vodu) mislim da će po principu spojenih posuda u bunaru biti prisutan podtlak koji će sisati vodu i biti skoro izjednačen s podtlakom u ovoj 32 metarskoj bušotini. Tj mislim da nebi trebalo biti više od 100W.
Mene jedino muči ako u slučaju dali ću preopteretiti bušotinu ako budem crpio više od 10 000 litara dnevno.
Kažem bunar je 2 metra horizontalno od bušotine i u njega ću sipati vodu, muči me to dali će ova voda dovoljno curiti od bunara prema bušotini tamo duboko u zemlji?
Moram reći da sam neki dan pustio da cjeli dan i noć voda teče iz hidrofora u bunar i to je bilo oko 8000 hiljada litara i nije bilo nikakvih ploblema, ali što poslije 5 dana 10 , 100 ????
Nalazim se na ravničarskom zemljištu 1400m od rijeke Save na nadmorskoj 83m. Eto ako ima nekakav geodeta da me usmjeri ili imate nekakav prijedlog pišite!!

Gledaj PPPOOO i ja do nedavno nisam vjeraovao da postoje strojevi koji imaju iskorištenje veće od "makar" 95% ali doista toplinske pumpe imaju u prosjeku kod pumpi vazduh-voda 200% na -18 celzija vanjske temp. do 450-500% kod pumpi voda-voda u sistemu podnog centralnog grijanja.

Pozdrav !

I svakako obavezno štivo http://www.majstor.hr/teme/200...inskepumpe/toplinskepumpe.html ili google -open loop heat pump-
i još http://geoexchange.org/about/movie.htm
[ pppooo @ 04.07.2005. 14:16 ] @
ok tačno za 61kWh. Ja sam i mislio da je plan da se pumpa sa 32 metra zbog problema dotoka vode iz "posude u posudu".Pogledaću ovaj članak baš me interesuje to 400% sumnjam nešto...
[ pppooo @ 05.07.2005. 13:59 ] @
što se tiče koeficijenta korisnog dejstva ja sam mislio na teoretske vrijednosti termodinamičkih procesa (koji između ostalog zavisi i od temperature ambijenta -planeta Zemlja). Što se tiče pumpanja mislim da je eksperiment najbolje rješenje, ali kako ste mislili rješiti filtraciju?
[ mdj300B @ 06.07.2005. 20:06 ] @
Hm, o kvaliteti vode nisam baš puno razmišljao a takođe i o filtraciji.
Voda je pogodna za piće pa mislim da nebi trebalo nekakva posebna briga o ovome, tj. ne mislim je filtrirati!
[ Majk55 @ 16.07.2005. 02:19 ] @
Pozdrav svima zainteresovanima za TOPLOTNE PUMPE

Kao prvo toplotna pumpa je jako dobra stvar!
Ziveo sam u Subotici do 1996. godine i grejao sam svoju kucu sa toplotnom pumpom tipa voda-voda.
Evo kratkog opisa sistema. Koristio sam dva bunara dubine 42m. Jedan za uzimanje vode a drugi za vracanje vode. Bunari su precnika 50mm ( 2 inca ) okiten crevo. Temperatura vode je bila konstantna +14 C. Toplotna pumpa je proizvod LTH Skofja Loka, Slovenija. Snaga kompresora je 3kw, 3x380V. Za crpljenje vode sam koristio Hidroforsku pumpu 0.75 kw a za cirkulaciju sekundarne vode Severova pumpa oko 100 w snage RS 25 ili RS32. Najbolji sistem za koriscenje toplotne pumpe je podno grejanje, koji sam sam uradio u celoj kuci.
Primarnu vodu sam "ohladio" za oko 5 C, znaci sa +14 na +9 C.
Sekundarna voda nije nikada prelazila +45C! U najhladnijim periodima sistem je radio dva puta u toku 24 casa i to ujutro od 3.30 pa do 7.30 i po podne, negde od 13.30 pa do 17.30. Podno grejanje je veoma zahvalno, izmedju ostalog, sto ima veliku toplotnu akumulativnost ali to je mozda druda tema. Sama toplotna pumpa je imala koeficijenat grejanje 1:4.
Sto se tice ekonomicnosti tu sam jako dobro upucen jer sam merio sve parametre sistema: primarna el. energija ( elektricno brojilo ) sekundarna energija ( kalorimetar ) kao i protoke primarne i sekundarne vode ( vodomeri ) i na kraju temperature.
Ceo sistem je imao koeficijenat grejanja 1:3, sto znaci ako sam za jedan mesec trebao 2100 kwh za grejanje onda sam oko 630kwh uzimao iz mreze a oko 1470 kwh iz zemlje ( primarna voda).
Ovde bih se malo zadrzao na stepen iskoriscenja sistema ! Nazalost ni ovo nije perpetumobile ni prve ni druge ni bilo koje vrste. Ovaj sistem je malo specifican po tome sto mu na ulazu dolaze energije iz dva izvora a to su : 1. elektricna mreza i 2. zemlja tako da stepen iskoriscenja je izlazna energija podeljeno sa zbirom el. energije plus energija preuzeta od vode, sto ce, nazalost biti manje od 1 tj. 100%. Medjutim druga je stvar "novcanog stepena iskoriscenja" tu dolazi onaj odnos 1:3. Naime, da se vratim na 2100 kwh potrebnih za grejanje. Ako bih se grejao na struju npr. termo peci ili sl. i ako predpostavimo da je cena el. energije 0.05 evr./kwh onda bih za taj mesec trebao da platim 0.05 X 2100 = 105 evra. Kod toplotne pumpe placam samo el. energiju a to je 0.05 x 630 = 31.5 evra. Sto se gradnje topl. pumpe tice nije nemoguce ! Znam coveka u Subotici koji je napravio ! toliko za sada... Ovo je tek mali deo onoga sto znam o toplotnim pumpama i grejanju... Pozdrav svima
[ Stojan Trifunovic @ 16.07.2005. 21:59 ] @
U bivšem zagrebačkom časopisu SAM opisana je prepravka frižidera tako da se od njega dobije toplotna pumpa za zagrevanje vode u bojleru. Toplota se uzima iz spoljnog vazduha (sistem vazduh-voda). Kako sam skoro menjao kompresor na zamrzivaču znam da je cena zamene kompresora sa punjenjem freonom standardno 80e. Za dodatne delove treba izdvojiti još oko tridesetak evra (ne računajući kazan bojlera). Ako je neko zainteresovan mogu mu poslati skenirane stranice SAM-a (1,6Mb). U pitanju je broj 9/80. U samu br. 8/80 objašnjeni su osnovni principi toplotnih pumpi ali oni nisu bitni za samu konstrukciju (ako su nekome potrebne mogu i njih skenirati). Ako neko ima neispravan frižider koji mu više ničemu ne služi ovo bi moglo biti idealno rešenje za hlađenje kuhinje i istovremeno zagrevanje vode u bojleru.
Konstrukcija bi se mogla lako prepraviti tako da se montira na postojeći bojler (ako nije predaleko).
Ja ovo nisam pravio ali imam nameru.
Za slanje skeniranih stranica kontaktirajte me na PP.

[Ovu poruku je menjao Stojan Trifunovic dana 10.09.2005. u 00:13 GMT+1]
[ vlados @ 24.10.2005. 16:14 ] @
eto i Majk55- ovo iskustvo iz prakse :) potvrdjuje da sam u pravu :)

Ostah duzan onu formulicu ali ako nekom treba poslat cu mu .xls fajl sa veoma jednostavnom racunicom za odredjivanje toplotne moci radijatorskog clanka (baterije).

Ali opet ponavljma samo nisko temperaturno grijanje!

Ili mozda nekom treba knjiga o toplotnim pumpama, doduse na ruskom javite se :)

Pozdrav.

P.S. Steta sto nigdje kod nas ne postoji neki HVAC forum tu bi mogli dobiti dosta savjeta.



[Ovu poruku je menjao vlados dana 24.10.2005. u 17:15 GMT+1]
[ Stojan Trifunovic @ 02.11.2005. 22:50 ] @
Skenirane stranice za prepravku frižidera u toplotnu pumpu iz SAM-a (br.8/80 i br.9/80) okačio sam na
http://www.geocities.com/stoja...lotna_pumpa/Toplotna_pumpa.pdf 1,5Mb
Ugradnju ovakve toplotne pumpe u postojeći bojler može otežati činjenica da u zemlji Srbiji i Crnoj Gori svi kao po nekoj teoriji zavere postavljaju bojler u kupatilo (najhladniji deo stana), umesto u kuhinju (najtopliji deo) i time prilično povećavaju i toplotne gubitke usled zagrevanja okolnog prostora.



[Ovu poruku je menjao Stojan Trifunovic dana 10.11.2005. u 15:50 GMT+1]
[ salec @ 04.11.2005. 15:02 ] @
Zavisi gde ti je kupatilo. U vecini novih stanova kupatilo je u centru stana, mala prostorija bez prozora.
[ mdj300B @ 12.11.2005. 22:46 ] @
Citat:
vlados: Ostah duzan onu formulicu ali ako nekom treba poslat cu mu .xls fajl sa veoma jednostavnom racunicom za odredjivanje toplotne moci radijatorskog clanka (baterije). Ali opet ponavljma samo nisko temperaturno grijanje!
[Ovu poruku je menjao Mdj300B dana 12.11.2005. u 23:39 GMT+1]

E super da si se vratio, sigurno je bilo puno posla preko ljeta.
Evo pošalji sve što možeš poslati na e-mail samo da nije na ruskom zbog slabog poznavanja jezika, šteta.

Unaprijed hvala,
Pozdrav!
[ intra @ 11.01.2006. 10:15 ] @
Da li ste išta radili oko pumpe i kakvi su rezultati?
[ bluki @ 24.01.2006. 23:50 ] @



Ljudi, kriza energije nikad gora a forum u vezi toplotnih pumpi zamire.!?
Ono sto mene intrigira u vezi celog problema je mogucnos iskoristenja toplote iz septicke jame kojima smo mi u Novom Knezevcu prebukirani jer nemamo gradsku kanalizaciju. Pa racunam: ako smo po necemu naj gori, da to bar iskoristimo. Nisam siguran ali o ovome sam ranije cuo kao: napravi se spirala od plasticne cevi promera pribliznog unutrasnjem precniku septicke jame i odgovarajucim brojem namotaja tako da se utrosi napr. 300m cevi. Onda se ta spirala, u ovom slucaju kondenzator, uroni u jamu (svod se mora skinuti pa vratiti) i pumpom se voda tera kroz sistem kako bi preuzimala temperaturu vode iz jame...
Dali je za ovo neko cuo, dali sam ja to dobro razumeo, dali je to mogiuce???
Meni je to prilicno logicno ako uzmem u obzir sistem sa polaganjem cevi u zemljiste, jer ne vidim tu neku bitnu razliku, cak mislim da je temperatura u jami veca, a ceo sistem jednostavniji ako vec imate septicku jamu. Nadalje razmisljanja idu u tom smeru da se u septickoj jami hemiskim putem mogu potstaci i vrenja koja dovode do podizanja temperature a sa druge strane razgradjuju sadrzaj iste i potspesiju njen bolji rad u smislu duzeg funkcionisanja bez praznjenja. Znaci jednim udarcem 3 muve...
Ako je neko cuo nesto o ovoj mogucnosti koja se meni licno jako dopada, mozda i zato sto mi odgovara, neka mi se javi, jer ja vec imam dve stvari: dobru volju i septicku jamu.
[ ticma @ 26.01.2006. 15:42 ] @
Mislim da ce tu biti mali problem sa duzinom cevi u septickoj jami. Za sistem toplotne pumpe koja koristi cevi u zemlji mora da se koriste velike duzine cevi jer je mala razmena temperature jer je i temperaturna razlika mala. U septickoj jami je veca temperatura ali kolika treba duzina cevi ...
Resenje nije nemoguce, cak sam cuo da u Kacu ima nesto slicno, jedino ne koristi toplotnu pumpu, nego klasicno dogreva vodu koja prolazi kroz septicku jamu!!
[ Stojan Trifunovic @ 06.03.2006. 20:22 ] @
Radi se, radi se. Što se mene tiče napravio sam kondenzator, a sutra završavam isparivač. Orebrio sam mu unutrašnjost do maksimuma. Trenutno mi najveći problem predstavlja vodoinstalater koji nikako da dođe da mi prebaci bojler u kuhinju (sa druge strane zida). Ćim to budem završio, zovem frigo-mehaničara da postavi kompresor, sušač i da sve zavari (izmedju ostalog i cev kondenzatora za flanšu bojlera). Računam da će za 2 nedelje sve biti gotovo. Čim budem završio, postaviću detaljno uputstvo sa gomilom slika na svom sajtu.
Da odmah napomenem da pravim varijantu sa običnim kompresorom za frižider i da je namena te toplotne pumpe zagrevanje vode u bojleru u letnjem periodu (zimi imam drugačije rešenje).
[ netman @ 07.03.2006. 00:57 ] @
Čekaj, pa zašto praviš celu skalameriju samo za zagravanje u letnjem periodu, pa zar ti nije bilo lakše da izbaciš kazan od bojlera na terasu ili krov, ofarbaš ga u crno i imaš toplu vodu?
[ Stojan Trifunovic @ 07.03.2006. 17:35 ] @
Kada ne bih stanovao u stambenoj zgradi i kada bi mi terasa bila na južnoj a ne na severnoj strani upravo bih to i uradio. Ovako toplotna pumpa mi je jedino rešenje smanjenja potrošnje električne energije, a istovremeno i rashlađivanja kuhinje koja je ionako leti pretopla.
[ warez019 @ 17.03.2006. 23:58 ] @
Trifke ne mogu nikako da te nadjem sve ono sto si mi poslao i br mobilnog i ostalo sam pogubio posalji mi mail sa brojem telefona
Mene mozes naci na pcdiler@gmail.com
Ivica ex cimer
[ Stojan Trifunovic @ 28.03.2006. 00:02 ] @
Bojler sam prebacio, ali nisam još uspeo da nađem majstora za frižider, a i završio mi se godišnji odmor. Odložiću projekat za neko vreme. Ono što sam do sada uradio možete videti na mom sajtu.
[ griffinboy @ 27.05.2006. 15:08 ] @
Pozdrav svima

Ja imam toplotnu pumpu proizvodnje LTH VTC 12 - Skofja Loka Slovenija. Kupili smo je potpuno novu 1990te godine je postavljena kao grejanje za kucu od 200kvm. Tada je radila lepo i bili smo zadovoljni ali kompresor pregoreo.kada je napravljen radila je jos jednu zimu pa je ponovo bilo problema sa njim.Onda smo poceli da grejemo sa strujom a pumpu smo izkljucili. sada bih ponovo da ga pokrenem jer gradim kucu i hteo bi da postavim u novu kucu kao grejanje ali ne nadem majstora koji se razume da prekontrolise , napravi i poveze elektricni deo te pumpe post su zice razcupane sa nje. Ako neko zna ko ima ili zrtez za povezivanje ili neku ideju kako bi mogao da stavim ponovo u funkciju tu pumpu neka mi pomogne. treba mi covek ko se razume u ove stvari! ne bi bio nezahvalan...
[ ticma @ 27.05.2006. 18:35 ] @
Elektricni deo Vam moze povezati bilo koji elektricar koji se bavio povezivanjem kotlova, jer je taj deo slican sa obicnim elekto kotlom, a telefon inzinjera koji se bavi projektovanjem i ugradnom tplotnih pumpi i podnog grejanja u Novom Sadu je 021/6341-128 Vlahovic, ako ne nadjete nekog blize mozete nazvati njega da uradi ili posavetuje!
Pozdrav i pisite o iskustvima sa pumpom.
[ griffinboy @ 28.05.2006. 14:35 ] @
Pozdrav!

Jos jedno pitanje. ako stavim toplotnu pumpu(ili kotao ili bilo koje sredtsvo za grejanje) u garazu a garaza mi se nalazi nekih 5metara oda kuce koju zelim da grejem,koje je najbolje resenje za odavod izpod zemje,kako da izolujem naljbolje da imam sto manji gubitak posto se sigurno haldi zevi na tih 5metara izpod zemje do kuce
[ rajzla @ 28.05.2006. 19:15 ] @
Pozdrav!!!

@ griffinboy

Kolika je snaga kompresora bila potrebana za kucu od 200 kvadrata?

Godisnja potrosnje loz ulja mi je 2000 litara, prosjecno nekih 10 litara dnevno u sezoni grijanja. Razmisljam da umjesto nafte ove godine investiram u toplinsku pumpu.

Da li je netko od forumasa sam napravio toplinsku pumpu? Na koje ste probleme naisli?
[ griffinboy @ 28.05.2006. 21:24 ] @
Snaga kompresora koju ja posedujem je 4kw. Toplotna pumpa je tipa LTH VTC12 - Slovenija
[ srdjanm3 @ 30.05.2006. 12:18 ] @
Da li je neko mozda radio podno grejanje nekada, mislim kompletan projekat? Zanima me kako se radi, pa ako ima neko neki primer proracuna bio bih mu zahvalan ako moze da mi ga posalje da vidim kako se radi.

unapred hvala
[ jutikus @ 30.05.2006. 19:25 ] @
Pozdrav svima na listi.

Trenutno sam u fazi rekonstrukcije kuce od naboja, i stigao sam do grejanja.
Planiram da postavim kombinaciju podno i zidno alpex cevi.
Toplu vodu bi mi trebala omoguciti toplotna pumpa.
Srećom nabavih nekoliko prozorskih klima uređaja EI nis koji imaju kompresor od 2000W elektricne snage, sto bi mi dalo uz podzemnu vodu (10- 12° C), COP oko 4-4.5 iliti oko 8 KW toplotne snage, ali izmenjivači su u njemu saćasti, a ja bih varijantu VODA-VODA.

Da li neko ima iskustva sa saćastim izmenjivačima ako se koristi voda (kamenac, rdja, pesak, blato...) ili u startu treba koristiti koaksialne izmenjivače?
Koji prenosni fluid treba koristiti za kombinacuiju Primar 8-12°C a sekunder 30-40°C ?
Kako treba izvršiti progačun celog sistema?

Hvala unapred!
[ vlados @ 31.05.2006. 07:33 ] @
Citat:
srdjanm3: Da li je neko mozda radio podno grejanje nekada, mislim kompletan projekat? Zanima me kako se radi, pa ako ima neko neki primer proracuna bio bih mu zahvalan ako moze da mi ga posalje da vidim kako se radi.

unapred hvala



Pozdrav narode,

drago mi je da je ova tema jos "ziva"





[Ovu poruku je menjao vlados dana 31.05.2006. u 08:50 GMT+1]
[ vlados @ 31.05.2006. 07:47 ] @
Citat:
jutikus: Pozdrav svima na listi.

Trenutno sam u fazi rekonstrukcije kuce od naboja, i stigao sam do grejanja.
Planiram da postavim kombinaciju podno i zidno alpex cevi.
Toplu vodu bi mi trebala omoguciti toplotna pumpa.
Srećom nabavih nekoliko prozorskih klima uređaja EI nis koji imaju kompresor od 2000W elektricne snage, sto bi mi dalo uz podzemnu vodu (10- 12° C), COP oko 4-4.5 iliti oko 8 KW toplotne snage, ali izmenjivači su u njemu saćasti, a ja bih varijantu VODA-VODA.

Da li neko ima iskustva sa saćastim izmenjivačima ako se koristi voda (kamenac, rdja, pesak, blato...) ili u startu treba koristiti koaksialne izmenjivače?
Koji prenosni fluid treba koristiti za kombinacuiju Primar 8-12°C a sekunder 30-40°C ?
Kako treba izvršiti progačun celog sistema?

Hvala unapred!



Ah tu ce biti malo posla :)
a valjalo bi eksperimentisati :)

Pogledaj ovaj pdf ili da kontaktiraj ljude iz ove firme.

Resenje je u koaksijalnom izmjenjivacu..... :)

Pozdrav!

Ako ti treba proizvodjac/prodavac ovih tipova izmjenjivaca javi se :)
[ griffinboy @ 31.05.2006. 08:25 ] @
Pozdrav!

Jos jedno pitanje. ako stavim toplotnu pumpu(ili kotao ili bilo koje sredtsvo za grejanje) u garazu a garaza mi se nalazi nekih 5metara oda kuce koju zelim da grejem,koje je najbolje resenje za odavod izpod zemje,kako da izolujem naljbolje da imam sto manji gubitak posto se sigurno haldi zevi na tih 5metara izpod zemje do kuce



neka ideja????
[ vlados @ 31.05.2006. 08:50 ] @
Citat:
griffinboy: Pozdrav!

Jos jedno pitanje. ako stavim toplotnu pumpu(ili kotao ili bilo koje sredtsvo za grejanje) u garazu a garaza mi se nalazi nekih 5metara oda kuce koju zelim da grejem,koje je najbolje resenje za odavod izpod zemje,kako da izolujem naljbolje da imam sto manji gubitak posto se sigurno haldi zevi na tih 5metara izpod zemje do kuce



neka ideja????


Naravno :)

najbolje resenje je koristenje preizolovanih cijevi.

Pogledaj http://www.izolir.com/ mada i neku inprovizaciju nece biti tesko realizovati.

Nesto kao celicna/bakarna cijev oblozena mineralnom vunom i uvijena u ter papir, kondor ili slican hidroizolacioni materijal.

Lako se snaci kad si rodjen na Balkanu :)
[ dulevb @ 02.06.2006. 01:15 ] @
Tema je odlična.Interesuje me da li neko u Srbiji poseduje mašinu za postavljanje cevi na dubinu od 100m.
[ jutikus @ 08.06.2006. 20:03 ] @


Citat:
vlados: Ah tu ce biti malo posla :)
a valjalo bi eksperimentisati :)

Pogledaj ovaj pdf ili da kontaktiraj ljude iz ove firme.

Resenje je u koaksijalnom izmjenjivacu..... :)

Ako ti treba proizvodjac/prodavac ovih tipova izmjenjivaca javi se :)



Znam za njih, kontaktirao sam ih vec jednom. Imaju i manji model 9KW grejne snage, monofazni, 1300€...(1200 bez hladjenja - jedan cetvorokraki ventil)
Too much for me ...

Sto se tice izmenjivaca za hladnu stranu, za pocetak cu probati sa sacastim iz klime. U njemu ima oko 40m cevi (i oko 10 kg bakra za limove), tj ako uspem naci limara koji mi moze izraditi dobru hermeticnu kutiju (da prodje test od 3bar-a ) i ako obezbedim ravnomerni protok vode po jedinici povrsine mozda i bude dobar...

Pitanje:

Da li je kod konstrukcije toplotne pumpe, bitno da izmenjivac na toploj strani (u slucaju grejanja) bude odvojen izmenjivac ili je moguca i izvedba sa izmenjivacem u pufferu (akumulaciji tople vode) kao "zmija"?

U tom slucaju bi konstrukcija bila jednostavnija i ustedeo bi i jednu cirkulacionu pumpu, a posto imam manje kompresore, mogu izvesti i dve toplotne pumpe koje bi bile kao moduli i u pufferu imao dve zmije...

Hvala Unapred
[ leptir-ba @ 28.09.2006. 14:26 ] @
Pozdrav svima

Vec duze vrijeme pratim ovu temu i koliko vidim nije bas puno aktivna.
Prije nekih godinu dana dosao sam na ideju da instaliram toplotnu pumpu koja bi se koristila za centralno grijanje porodicne kuce. Citajuci ovu temu dosta sam saznao u samom pocetku zamisli. Ideja je realizovana i sa svima vama bi podjelio iskustvo i rezultate. Kod kuce imam centralno grijanje na el energiju i pomisao na toplotnu pumpu je bila ne samo da se snize troškovi grijanja vec i veliki izazov. Naravno nisam izmisljao toplu vodu vec samo ovaj projekat dovesti do kraja uz pocene nedoumice i probleme koji su bili.

Prosle zime sam poceo razmisljati o svemu i evo nakon nekoliko mjeseci traganja i prikupljanja dijelova potrebnih za jednu home made toplotnu pumpu, sve sam to sastavio i sinoc napokon pustio u funkciju. Kod nas je vec hladno i potreba za grijanjem je vec tu.

Za izradu toplotne pumpe koristio sam:
- vanjsku jedinicu klima uređaja 24-ka (sto veca to bolja)
- rotacioni kompresor copelland zrk24 freon r22
- izmjenjivac voda freon -kupljena na ebay.de
- termostatski expanzioni ventil tex2


Izmjenjivac voda freon sam postavio u povratni vod centralnog grijanja prije ulaska u protocni el kotao, tlacnu stranu iz kompresora sam spojio na izmjenjivac(u mom slucaju kondezator) i bakarnim cijevima dalje spojio na vanjsku jedinicu klima uređaja u kojoj je termoexpanzioni ventil.
Vakumirao sistem provjerio pustanje sistema i napunio freonom, i pustio u rad kompresor. Cirkulaciona pumpa radi na srednjoj brzini i pocetna temperatura je 20C, sistem radi raste temperatura vode ali problem se javio kako raste temperatura u potisu centralnog grijanja tako raste i u povratu pa se javlja problem sto se povecava temperatura kondeznacije freona i sistem stabilno radi do nekih 38-40 stepeni topli vod i povrat od 33-35, i onda je problem jer prema vani ide suvise vrela voda tj temperatura kondezacije je visoka. Hmm faza dva preinaka , dodajem mali kazan od koncar bojlera 10 litara i u nju stavljam bakarnu spiralu kao dodatni grijac vode tj povecavam kondezator , jer ocito da moj originalni nije dovoljan , kazan spajam tako da povrat hladna voda ulazi u bojler a na vrhu topla voda ide u vrucu stranu razvoda centralnog grijanja.
Rezultat svega je da sinoc pri vanjskoj temperaturi od 8C ja sam dostigao 50 C tople vode sto mi je sasvim dovoljno za grijanje prostorija, a kad minusi budu onda cu sa el grijacima samo vodu dogrijavati.

Naravno da cu postaviti i slike cim spojim malo ljepse razvodni ormar sa strujom sklopkama i malom automatikom, naravno ovo je samo sturi izvjestaj mojoj toplotnoj pumpi ali tu sam da objasnim i detaljnije svaku stavku ponaosob

Pozdrav
[ Stojan Trifunovic @ 28.09.2006. 14:51 ] @
Svaka čast majstore. Ja svoju krpim već godinu dana, i još je nisam završio.
Ako ih ima još možeš li podeliti sa nama načine nabavke delova (spoljne jedinice i kompresora).
[ leptir-ba @ 29.09.2006. 06:46 ] @
Ja skoro godinu dana tusim sve oko sebe pricom o toplotnoj pumpi :-) a zadnje dvije sedmice kako sam je poceo sklapati (inace radim do 16 pa poslije posla radim) moja razmisljanja su pumpa i samo pumpa :-) . Bilo je situacija kad u drustvu svoje djevojke ja cutim (cutim i kontam sta kako gdje i sl) a ona prica prica i ja ubacim neki komentar i u trenutku se nesto skontam JOOOOOOOJ a ona sta je a ja ma mogao sam to i drugacije a ona nos ko pecurka pa ti mene ne slusas sta ja pricam :-) :-)

mogu reci da sam prilikom nabavke dijelova imao bas bas srece

na ebay.de sam nekada u maju kupio izmjenjivac toplote voda freon , "warmetauscher"
vanjsku jedinicu klime ehh nju kao da sam ja nacrtao i rekao hocu ovakvu - to je jedna 24-ka uz koju je dosao kompresor rotacioni (zasto treba ici na rotacioni- scroll, a ne na klipni to je druga tema), kupljena polovna nedostajala unutrasnja , smjesna cijena iste al eto , ima kod ovog tipa jos jedna al vanjska 9-ka (zavisi koje snage vam treba ) i ona komplet kosta 60 eura, da napomenem ja sam iz BiH

Idemo dalje :-)
[ ticma @ 29.09.2006. 11:46 ] @
Drago mi je sto si uspeo da instaliras toplotnu pumpu, ja sam poceo ali sam se malo oladio bas zbog pomanjkanja iskustva drugih. Nigde da nadjem konkretno da je neko zavrsio i da pogledam kako to funcionise preko zime.
Zanima me kako si resio odavanje toplote u kuci, da li je podno grejanje ili su klasicni radijatori, i kako ti radi izmenjivac, uzimas li vodu iz bunara ili su postavljene cevi u zemlju pa kruzi stalno ista?
Nadam se da ces pomoci nama neodlucnima.
Puno uspeha,
Zoran Novi Sad
[ leptir-ba @ 30.09.2006. 11:49 ] @
Moja kotlovnica je od sada pa ubuduce :-) dostupna svima da pogledaju kako to radi.

Grijanje je radijatorsko, pumpom grijem vodu do 50C a ako sobni termostat nije zadovoljan ovom temperaturom ukljucuju se el grijaci 18kW i griju dok se sobni termostat ne iskljuci, Naravno ovih 50 C je vise nego dovoljno sada u ovom prelaznom periodu za zagrijavanje kuce.

Kondezator je freon -voda(povratni vod centralnog grijanja)
Isparivac je freon-zrak ( vanjska jedinica klima uređaja, po mogucnosti sto veca) znaci zrakom zagrijavan
ovdje je bitno da vanjska jedinica ima samo ventilator , termoexpanzioni ventil (niposto kapilara) i propratni elementi freonski filter, eveltualno freonsko oko i akumulator tekucine prije expanzionog ventila.
U ovom slucaju podrucja sa puno magle i vlaznog zraka imat ce vise problema sa kondeznatom na vanjskoj jedinici pa se Obavezno mora postaviti defrost, bilo preko cetveropuntog ventila, el grijaca ili kako sam ja zamislio kako rade hladnjace, sa jednim magnetnim ventilom i most u potisu(ovo jos nisam spojio, jer iziskuje ispustanje freona da bi se cijevi zavarile , ali je ventil postavljen na zid)

NARAVNO DA NAPOMENEM, kompresor je u kotlovnici pored kondeznatora voda-freon
[ dusankiss @ 18.10.2006. 21:35 ] @
pozdrav svima

ja baš ne razmišljam samo o pumpi al me interesuje zato vam stavljam link do slične teme ...pa ako si netko pomogne..jedini problem je možda samo u jeziku ...al sa malo muke i to se može srediti

http://www.termotehnika.com/forum/



a pa da ...treba se logovat ako želite sudjelovati ..al ako samo čitate netreba :)
[ ljubira @ 16.11.2006. 13:02 ] @
Pozdrav
I ja planiram da kupim (pravim montažnu-zidanu) kuću sa grejanjem toplotnom pumpom i
hteo bih da mi se javi Majk55 @ koji je nekad živeo u Subotici a grejao je svoju kucu sa toplotnom pumpom tipa voda-voda

ljubira@yahoo.com
[ MicroMacro @ 11.12.2006. 10:25 ] @
Pogledajte na www.pea.co.yu . U pitanju je kineska marka Bright, trenutno nesto najpovoljnije tog tipa sto moze da se nadje kod nas. Poznato je da u ovakvim stvarima kinezi vise nisu sinonim za jeftinu i losu robu.
[ djor_no @ 20.12.2006. 19:37 ] @
Toplotne pumpe se jos uvek tesko probijaju u podrucja primene samo sa grejanje objekata i tesko da ce u skorije vreme zameniti konvencionalne sisteme grejanja, zbog niza problema. Koplikovana i skupa instalacija je najveci problem. Radni fluid je sabijen pod relativno visokim pritiskom, pa se javljaju i problemi sa zaptivanjem spojeva. Sto je veci pritisak sabijanja veca je i temp. kondenzatora koji se koristi kao predajnik toplote, sto je povoljno sa stanovista kolicine predane toplote grejanom prostoru Q , ali je nepovoljno sa stanovista kvalitete ciklusa, koji se karakterise koeficijentom grejanja topl. pumpe Kg=Q / Pk, pri cemu je Q=Qo+Pk-kolicina toplote predana grejanom prostoru[kW], Qo- kolicina toplote oduzeta od okoline [kW], Pk- snaga kompresora [kW]. Ako bi toplotna pumpa radila po Idealnom Carnot ciklusu njen koeficijent grejanja bi bio Kg=T/(T-To), gdje je T=273 +t temp. kondenzatora , a To=273+to temp.isparivaca. Odavde vidimo da toplotna pumpa radi kvalitetnije ukoliko je manja razlika izmedju temp. kondenzatora i temp. isparivaca. Npr. Ako je temp. isparivaca to= -10 C , a temp. kondenzatora t= 50 C, onda je koef. grejanja Kg= 5.38 , pa ako grejemo prostorije sa 10 kW, potrebna nam je snaga kompresora Pk=10 / 5.38 = 1.86 kW, ali ovo su idealni uslovi. U stvarnosti Kg zavisi i od kvalitete izrade postrojenja (npr.toplotne izolacije cevi).
[ Vladokv @ 03.01.2007. 10:59 ] @
Voleo bih da čujem mišljenje ostalih forumaša o ovakvoj toplotnoj pumpi

http://peswiki.com/index.php/Directory:PaulL:Thermodynamics
[ mdj300B @ 03.01.2007. 18:09 ] @
Citat:
Vladokv: Voleo bih da čujem mišljenje ostalih forumaša o ovakvoj toplotnoj pumpi
http://peswiki.com/index.php/Directory:PaulL:Thermodynamics

Ja tu ne vidim nikakvu toplinsku pumpu!??
[ Stojan Trifunovic @ 03.01.2007. 21:24 ] @
Citat:
mdj300B: Ja tu ne vidim nikakvu toplinsku pumpu!??

Izgleda da je u pitanju sajt koji omogućava izmenu svog sadržaja od strane korisnika (poput Wikipedije). Neko ga je sigurno prebrisao.
[ Vladokv @ 03.01.2007. 21:57 ] @
To je toplotna pumpa sasvim posebne klase. Premesta toplotu okoline u jednu tačku. To je opisano u "Introductory Facts". Ova toplotna pumpa radi na principu radiacije, a ne pomocu gasa kao dosad opisane. Moze li ono da se napravi u kucnoj radinosti, i valjalo bi mi jos koji podatak o onom uredjaju
[ gtp mann @ 24.01.2007. 00:31 ] @
Svima inf. o toplitnim pumpama.Radim 15g u njemackoj sa istim.
[ vlados @ 24.01.2007. 09:41 ] @
Citat:
gtp mann: Svima inf. o toplitnim pumpama.Radim 15g u njemackoj sa istim.


Kao instalater ili serviser ?

Da li imate iskustva sa gasnim apsorbcionim toplotnim pumpama?
[ gtp mann @ 03.03.2007. 11:58 ] @
Kao instalater und serviser.
Gas-Absorbacions TP- Sam ugradivao, i servisiram.
Tu ima puni migucnosti izvodbe, Kao npr.grijanje-hladjenje i istovremeno proizvodnja el. energije BKHW.
One su dosta skupe, a problem je i vrijeme ispostave. Kavasaki pocinje proizvodnju u martu a vec je sve
rasprodao do 2012, ca 150000 komada.Ja sam dobiao gasab. iz japana po zijeni netto ca 12000 € za 12 KW.
Sada dolazim na trziste bivse yug. sa Toplotnim pumpama, a ugradio sam vec jednu u bosni zrak- voda u monovalentnou
upotrebu sa pripremom tople vode, mogu reci radi super.Godisnja pot el. energije ca300€.Imam vec veliku potraznju u
BiH i HR.
Pozdrav
[ ticma @ 03.03.2007. 17:00 ] @
Dobro je cuti neka iskustva ljudi koji to ugradjuju. Mene konkretno zanima toplotna pumpa za zagrevanje kuce, koja bi koristila podzemne vode sa dubine od 15 m. Velicina kuce je 120 m2 i sadasnje grejanje je radijatorsko na elektro kotao. Da li je isplativo koristiti toplotne pumpe na radijatorski sistem grejanja ili mora biti podno grejanje. I jos jedno pitanje, koji uredjaj preporucujete za tu povrsinu, s obzirom da je kuca dobro izolovana, naravno nije potrebna ona verzija sa proizvodjom struje.
Unapred hvala Zoran Novi Sad
[ gtp mann @ 05.03.2007. 17:34 ] @
[ gtp mann @ 05.03.2007. 17:49 ] @
Zdravo!
Povrsina kuce 120m2, Dobro izolovano, Znaci pricamo o
nisko-temp-energihaus.Potreba po m2 je 50W,sto znaci 6kw.Pretpostavljam da u
domacinstvu zivi 4 osobe,trebas jedan boljer za toplu vodu od min. 200l.
sve to se onda poveze skupa, i imas super sistem. Potrebnu semu ti mogu
meilen.
Cijena tebi potrebne pumpe do 10kw je ovdje u njemackoj ca 5000€ (samo
funkcija Grijanja) Netto
Na srpskom trzistu mozes dobiti od fonka super uredjaj za ca 3000€ (sa
funkcijom Hladjenje-Grijanje)
Ja iste uvozim u BiH-HR i njemacku .dobra je kvaliteta, a imaju i funkciju
hladjenja.
Mogu da ti ponudim, preko moga partnera u novom sadu model FW SC 081 LG.
Potrebna kolicina vode je 0,35l/h = 2,1m3 na sat. Dnevno max. 12m3 vode.
Potrosnja godisnje 162€(DIN-DVGW).
Kod vas su zime malo mekse. prosjecna tem. 10,9C-nadmorska visina 72m do
80m.
Toplina podzemne vode 13C do 15C.
Bunar ne mora da bude 15m. Potrebno je samo 2,1m3 vode na sat.
Racunajuci tvoju momentalnu potrosnju za pripremu tople vode u godini, ti
ces se grijati badava.
Sada trosis nesto manje od 1000€ godisnj struje- grijanje i topla voda?
Upravo zavrsavam dokumentaciju na S-H jeziku koju ti mogu poslati.
Moj broj u Njemackoj 0049-177-8665682 ili kucni 0049-8165-646967 Tel
0049-8165-646968 fax
Pozdrav Ivica
[ mdj300B @ 05.03.2007. 23:05 ] @
Pozdrav!
Vjerovatno ste mislili 0,35l/sec=1,2m3 na sat?

Imam više pitanja baš za takav sistem o kome govori Ticma.
Kako kažete da ste serviser predpostavljam da mi možete odgovoriti na pitanje: koliko kvaliteta vode utječe na mogućnost korištenje takvog (tj. open loop) sistema tj. dali obavezno izmjenjivač mora biti od bakar-nikal legure
ili može samo bakar.
Znači, dali voda na tim našim prostorima uz Savu ( i sam jesam uz nju) odgovara po svojoj PH vrijednosti i čistoći (željezne bakterije) i drugim parametrima (posebno s tako male dubine, ja je zovem "prva" voda) za ovakav tip pumpe?
Dali se koriste kakvi filteri?
Kakvim kemikalijama čistite kada se poslije određenog vremena na izmjenjivač nataloži mulj i ostale nečistoće drastično smanjujući učinkovitost (može izraz smanjujući "prenos topline")?

Pričajte malo o iskustvima, koji su načešći problemi, nažalost vrlo su rijetki tako dragocjeni primjerci kao Vi za održavanje ove teme aktivnijom :-))

Inače, odakle crpite ove gore podatke o hidrogeološkim značajkama za konkretan slučaj, dosta su korisni?
Imal gdje da se mogu skinuti ti podaci s neta, i imate li koji link o tim pumpama koje ugrađujete?
[ gtp mann @ 06.03.2007. 10:28 ] @
Hallo !
Bakarni izmjenjivaci se ne koriste, a za to ima vise razloga; u vodi ima uvijek sitnih cestica pijeska , koje prolaze kroz
filter (obavezno ugraditi),te sitne cestice mogu pojesti bakarni izmjenjivac.Ja uvijek ugradjujem VA izmjenjivac,
pa sam se rijesio problema zeljezo- mangan.Zeljezna bakterija moze da ozivi tek ako dodje do kontakta sa zrakom(kisik)
Znaci strogo zatvoren sistem.onda 1 mm naslage na izmjenjivacu je 7% gubitka.Skoro nikako ne dolazi do zaprljanja
jer zbob velike kolicine protoka vode je bunar cist.Izmjenjivac je intergriran u TP ,i to je kompektni sklop.Prvih mjesec dana
moze eventualno da dodje do nekih problema (da se zacepi filter zbon pijeska) inace toplotnu pumpu nije potrebno
odrzavati. Normalno rade 20 do 30 godina bez kvara. Odrzavanje je cista berba para,jer kad jednom TP radi onda tu nema vise nikakvi problema.Planiranje i izvodba se mora prepustiti profesionalcu. Istina da je malo takvih ljudi cak i ovdje u njemackoj, ali potreba za TP je sve veca i veca . Mi ovdje u njemackoj imamo rok isporuke 6-8 mjeseci.Nase balkanske zemlje nemaju ni jednog poduzetnika koji je pravi profesionalac.Imam uredjaje koji su ugradjeni 1970g i jos su u funkciji.
Naj idealnije je rijesenje sistem voda-voda.Netreba nikakva dozvola za busotinu, a i ekonomski je opravdano.COP je najbolji.
Podatke koje ja imam dostupne, za balkanske zemlje sam nabavio preko "visoki veza" . Zalosno je sto takvi podatci
nisu dostupni svakom. Mi smo se uvijek ponasali kao da smo prirodu naslijedili od nasih djedova , a ne iznajmili od nase djece.
Imam iskustvi sa nasim inzinjerima (vecinom) da im je lakse utjerati metar u dupe nego centimetar u glavu.
Ja upravi radim dokumentacije na nasem jeziku, i njih cu staviti da budu dostupne svima. Moze potrajati jos nekih 15 dana.
Ako imas hidrogeoloski pitanja za tvije mjesto , rado cu ti ih odgovoriti.
Bio si u pravu sa protokom vode na sat.
Pozdrav svima,
PS:sa Toplotnom pumpom ne da se samo stedi novac, nego i ekoloski svijet u svim razinama, a to ke kod globalnog
zatopljenja koje mi sada imamo nama zadnja sansa da svojoj djeci ostavimo bar malo sanse da oni mogu biti bolji od nas,
[ ticma @ 06.03.2007. 11:34 ] @
Jako ste me zaiteresovali za ugradnju toplotne pumpe, problem je ovde u Novom Sadu sto nisam nasao nikog da se razume u instalaciju, mnogi znaju za to i kazu nije problem ali kad se proba nesto konkretno dogovoriti okolisaju.
Da li se mora puno prepravljati sadasnja instalacija grejanja koja se sastoji od elektro kotla, pumpe, ekspanzione posude, razvoda na radijatore i jednan krug podnog grejana (u kupatilu) .
Da li se u kombinaciju sa toplotnom pumpom mogu prikljuciti i solarni kolektori, (imam 10,8 m2 na krovu) koji bi u trenucima suncanog vremena snabdevali TP sa toplom vodom?
Molim vas posaljite neku dokumentaciju koja bi pomogla u razmisljanju i laksem odlucivanju da ugradim takav sistem.
Pozdrav ticmans@gmail.com
[ gtp mann @ 06.03.2007. 16:16 ] @
Pozdrav
Tvoj cjelokupni sistem ostaje.Prednost kod vas je sto monteri centralnog
grijanja neznaju proracunati potrebnu energiju za ze objekat i prostor, i
oni ugradjuju predimenzionirane radiatore,pa se moze sa nesto nizom
temp.raditi.Naravno izbacujes el.kotao i ugradjujes TP.
Potrebno je ugraditi jedan bafer (smanjiva se broj paljenja TP,i stvara ce
kapacitet pohrane energije, koja dolazi iz solarnog sistema) sa jednim
izmenjivacem za solarno.TP se pali kada solarno ne moze da liferuje dovoljno
topline.
Ako imas cjevaste kolektore , i ako su kako treba postavljeni oni mogu na
tem. od -20c (kod svijetlog dana) liferovato +130c.Ja preporucujem
kombinaciju TP-SOLARNO samo kod postojecih sistema, jer ako bi se postavio
kvalitetan novi sistem, a on je samo alternativni,
potrebno je mnogo novaca.Ako se usporedi da je TP glavni izvor Toplinske en.
trebace otprilike 30-40godina da bih se vratila investicija od solarnog
sistema.Mozes jos da napravis zaobilaznico preko bafera, u potrebnim
prostorijama izmjenis radiator, i stavis masinski izmenjivac topline -
hladnoce, mozes koristiti funkciju hladjenja.
Za svaku funkciju postoji potrebna sema, tu netreba izmisljati toplu vodu.
Dokumentacije ce biti za 15 dana.
Ako ti je ppotrebno ranije mogu ti nesto na fax steviti.
Ja inace kad planiram TP, prvo pogledam objekat.
prodajem TP, koju domaci monter pospaja po dobijenoj semi.Elektricar odradi
svoje.
Sve se to desava pod mojom kontrolom,
Ja onda ukljucujem TP, i dajem potrebna uputstv za upotrebu. TP moze da
popravi svaki ferotehnicar, normalno nema nikakvih problema.Ja sam dostupan
24h dnevno.
pozdrav
[ gtp mann @ 06.03.2007. 16:20 ] @
Pozdrav
Tvoj cjelokupni sistem ostaje.Prednost kod vas je sto monteri centralnog
grijanja neznaju proracunati potrebnu energiju za ze objekat i prostor, i
oni ugradjuju predimenzionirane radiatore,pa se moze sa nesto nizom
temp.raditi.Naravno izbacujes el.kotao i ugradjujes TP.
Potrebno je ugraditi jedan bafer (smanjiva se broj paljenja TP,i stvara ce
kapacitet pohrane energije, koja dolazi iz solarnog sistema) sa jednim
izmenjivacem za solarno.TP se pali kada solarno ne moze da liferuje dovoljno
topline.
Ako imas cjevaste kolektore , i ako su kako treba postavljeni oni mogu na
tem. od -20c (kod svijetlog dana) liferovato +130c.Ja preporucujem
kombinaciju TP-SOLARNO samo kod postojecih sistema, jer ako bi se postavio
kvalitetan novi sistem, a on je samo alternativni,
potrebno je mnogo novaca.Ako se usporedi da je TP glavni izvor Toplinske en.
trebace otprilike 30-40godina da bih se vratila investicija od solarnog
sistema.Mozes jos da napravis zaobilaznico preko bafera, u potrebnim
prostorijama izmjenis radiator, i stavis masinski izmenjivac topline -
hladnoce, mozes koristiti funkciju hladjenja.
Za svaku funkciju postoji potrebna sema, tu netreba izmisljati toplu vodu.
Dokumentacije ce biti za 15 dana.
Ako ti je ppotrebno ranije mogu ti nesto na fax steviti.
Ja inace kad planiram TP, prvo pogledam objekat.
prodajem TP, koju domaci monter pospaja po dobijenoj semi.Elektricar odradi
svoje.
Sve se to desava pod mojom kontrolom,
Ja onda ukljucujem TP, i dajem potrebna uputstv za upotrebu. TP moze da
popravi svaki ferotehnicar, normalno nema nikakvih problema.Ja sam dostupan
24h dnevno.
pozdrav
[ ticma @ 06.03.2007. 17:23 ] @
Da li vam je u planu skoriji dolazak u Novi Sad, ako je najbolje da se prvo pregleda objekat pa da se onda napravi proracun i spisak potrebnih delova da se sve poveze!
[ djerys @ 06.03.2007. 21:34 ] @
Pozdrav!
Pratim ovu temu, i niko još nije spomenuo šta se radi sa 12m3 ohlađene vode dnevno (mnogo je za zaliti baštu ), ali pretpostavljam da ide u kanalizaciju. Čuo sam da postoji mogućnost vraćanja u drugi bunar. Naime, koliko bi mi bila zgodna postavka pumpe na ovoj lokaciji pored Dunava (zbog podzemnih voda), tako vidim i problem sa ohlađenom vodom obzirom da nemamo kanalizaciju. Planira se u toku ove godine pa tek za 2008. mogu da planiram neke radove.
Inače kuća je pored nasipa i kad Dunav kod Novog Sada pređe 500-550 pojavljuju se podzemne vode. Letos kad je bilo 740 u dvorištu je bilo 20cm vode a čak su se pojavljivali „izvori” ispod temelja. Pitanje je: kako će se odraziti pumpanje desetak kubika vode dnevno na stabilnost kuće?
Pozdrav iz Novog Sada
[ gtp mann @ 07.03.2007. 01:18 ] @
Ako se koristi podzemna voda, ona je na odredjenoj dubini, i ima svoj smjer
kretanja . Recimo od istoka prema zapadu.Onda se mora kopati bunar na
istocnom djelu, a drugi bunar (ponor) na zapadnom dijelu. Obrnuto
bi tvoja kuca jednom bila na santi leda (sala).Smanjila bih se delta-teta i
vise nista od grijanja. Znaci bunar pa ponor i to sve nizvodno.Nigdje u
evropi nije dozvoljeno izbacivanje vode u kanalizaciju.Voda se placa
posebno, a kanalizacija posebno.Jedino mozda kod nas na balkanu je to
dozvoljeno. Pravilo "gdje nema tuzioca- nema ni sudije"
Svi vuci siti, sve ovce na broju, to neide nikad, Jedino ako vuci nisu
pojeli cobana.Salu na stranu.
Postoje razlicite toplotne pumpe :
voda-voda : COP= odlican (naj bolje rijesenje)
sole-voda : COP= vrlo dobar(potrebno ca 500m2zemlje)
Direktna expanzija- voda:COP odlican, velika ulaganja,
ili ca500 m2 zemlje.
zrak-voda: COP dobar. investicija kao i kod prve, godisnja potrosnja ca 150€
vise.
Znaci da za svakoga postoji mogucnost ugradnje.
Danas idem da ugradim jednu od novelana, voda -voda
jacina 50 KW.Vila od 850 m2, Potrebna en.27,3 KW,
ostala energija se trosi za otapanje snijega pri ulasku u garazu i kucu.
U njemackoj daje drzava bezkamatni kredit investitorima za ugradnju TP.
Ko pravi kucu, i od pocetka planira TP izadje ga jeftinije
nego grijanje na fosilno gorivo. Netreba dimljak,tankova, etc, a grije se ca
75% jeftinije
[ gtp mann @ 07.03.2007. 01:20 ] @
poslat cu ti dokunentaciju za koji dan u NS.
[ gtp mann @ 07.03.2007. 01:32 ] @
Ako se koristi podzemna voda, ona je na odredjenoj dubini, i ima svoj smjer
kretanja . Recimo od istoka prema zapadu.Onda se mora kopati bunar na
istocnom djelu, a drugi bunar (ponor) na zapadnom dijelu. Obrnuto
bi tvoja kuca jednom bila na santi leda (sala).Smanjila bih se delta-teta i
vise nista od grijanja. Znaci bunar pa ponor i to sve nizvodno.Nigdje u
evropi nije dozvoljeno izbacivanje vode u kanalizaciju.Voda se placa
posebno, a kanalizacija posebno.Jedino mozda kod nas na balkanu je to
dozvoljeno. Pravilo "gdje nema tuzioca- nema ni sudije"
Svi vuci siti, sve ovce na broju, to neide nikad, Jedino ako vuci nisu
pojeli cobana.Salu na stranu.
Postoje razlicite toplotne pumpe :
voda-voda : COP= odlican (naj bolje rijesenje)
sole-voda : COP= vrlo dobar(potrebno ca 500m2zemlje)
Direktna expanzija- voda:COP odlican, velika ulaganja,
ili ca500 m2 zemlje.
zrak-voda: COP dobar. investicija kao i kod prve, godisnja potrosnja ca 150€
vise.
Znaci da za svakoga postoji mogucnost ugradnje.
Danas idem da ugradim jednu od novelana, voda -voda
jacina 50 KW.Vila od 850 m2, Potrebna en.27,3 KW,
ostala energija se trosi za otapanje snijega pri ulasku u garazu i kucu.
U njemackoj daje drzava bezkamatni kredit investitorima za ugradnju TP.
Ko pravi kucu, i od pocetka planira TP izadje ga jeftinije
nego grijanje na fosilno gorivo. Netreba dimljak,tankova, etc, a grije se ca
75% jeftinije.
[ vlados @ 07.03.2007. 08:40 ] @
sve sto gtp mann gvorori, a vezano za zamjenu radijatorskog grijanja sa elektro kotlom, toplotnom pumpom
je i izvpdljivo pod uslovom da je u kuci insatliran dvocijevni sistem radijatorskog grijanja.

[ blackman @ 07.03.2007. 09:59 ] @
Citat:
vlados: sve sto gtp mann gvorori, a vezano za zamjenu radijatorskog grijanja sa elektro kotlom, toplotnom pumpom
je i izvpdljivo pod uslovom da je u kuci insatliran dvocijevni sistem radijatorskog grijanja.



Mislim da nisi sasvim u pravu. I kod jednocevnog sistema je izvodljiv nakakav „bypass” za povezivanje sa toplotnom pumpom.
[ vlados @ 07.03.2007. 10:34 ] @
OK. ako tako mislis onda mi objasni kako je to moguce

Naravno neka bude argumentovano, dakle maseni protoci, precnici cijevi itd...

Volio bih to da vidim.
[ gtp mann @ 07.03.2007. 10:50 ] @
blackman je u pravu !
Kod jednocijevnog sistema, a isto kao i kod dvocijevnog sistema se ugradi obavezno überstromventil,kosta ca 30€
Ima funkciju da odrzava konstantan protok vode kroz TP. Samim tim se izbjegava sistanje vode u radiatorima, a i smanji se
koncentracija zraka u sistemu.
[ blackman @ 07.03.2007. 12:02 ] @
Uffffffffffff.... vratio sam se.

Hvala gtp mann na konkretnom odgovoru pošto nisam znao kako se šta konkretno zove od te opreme.

Ja imam dvocevni sistem na koji je povezan fasadni gasni kotao „JUNKERS” koji trenutno kao gorivo koristi plin (boce)
jer kod nas još nije prošao zemni gas. Kotao u sebi ima pumpu, eks.posudu (6l), gorionik sa izmenjivačem i još dosta
elektronike i sigurnosnih stvarčica.

Ako si imao iskustva sa ovim kotlovima, konkretno me zanima kako je moguće iskoristiti postojeću cirkulacionu pumpu,
jer je ona povezana na automatiku samog kotla, u suprotnom bi značilo da trebam nabaviti još jednu cirkulacionu pumpu.
[ vlados @ 07.03.2007. 12:08 ] @
O cemu mi pricamo ovdje ?

O prikljucenju toplotne pumpe na sistem radijatorskog grijanja, zadrzavajuci radijatore kao grejna tijela ?

I to u rezimu 45/40 pri dT=5C ?

O tome govorite ?

A ko je tako odmah recite.

I nek vam je sa srecom !
[ djerys @ 07.03.2007. 12:24 ] @
@gtp mann
Hvala na brzom odgovoru. Imao bih još pitanja, ali ću sačekati da okačiš dokumentaciju. Ako je to što prevodiš sa nemačkog dostupno možeš okačiti link.
Molio bih te za ubuduće uštedu na struji ako možeš izraziti u KWh mesto u evrima. Kod nas je to jako varijabilno sa cenom struje: zavisi od potrošnje (crvena, zelena, plava šarena tarifa), da li je brojilo dvotarifno (noćna-dnevna tarifa) itd.
Pozdrav!
[ blackman @ 07.03.2007. 12:24 ] @
@vlados
Pričam o varijanti da postojećem sistemu dodam i toplotnu pumpu kao osnovni izvor tople vode za grejanje,
a podizanje temperature vode na potrebnu za grejanje, dogrevanjem preko kotla.

[Ovu poruku je menjao blackman dana 07.03.2007. u 13:36 GMT+1]
[ ticma @ 07.03.2007. 13:18 ] @
Kako se na to sve kaci i bojler za toplu vodu, da li je poseban, koji u sebi ima izmenjicas pa topla voda iz sistema prolazi kroz njega i tako zagreva potrosnu vodu ili ima neki drugi nacin?
[ vlados @ 07.03.2007. 13:25 ] @
Citat:
blackman: @vlados
Pričam o varijanti da postojećem sistemu dodam i toplotnu pumpu kao osnovni izvor tople vode za grejanje,
a podizanje temperature vode na potrebnu za grejanje, dogrevanjem preko kotla.

[Ovu poruku je menjao blackman dana 07.03.2007. u 13:36 GMT+1]


i kolika je temperatura vode na povratu iz radijatora ?

[ blackman @ 07.03.2007. 13:53 ] @
Cilj je -> iskoristiti toplotnu pumpu za maksimalno podizanje temperature „fluida za radijatorsko grejanje”,
a po potrebi koristiti sve varijante „konvenconalnog” grejanja istog, podići na potrebnu
temperaturu (bilo za podno ili radijatorsko grejanje).

Mišljenja sam da za zagrevanje na temperaturu od 35-500C treba mnogo više energije, nego što je potrebno
podići je na 800.

Mene interesuje ušteda u ovom dT.

Bdw. u ovoj temi je čovek pomenuo da u određenim uslovima podiže temperaturu fluida na 500.
[ vlados @ 07.03.2007. 15:06 ] @
Jednostavno pitanje trazi jednostavan odgovor.

Kolika je temperatura na povratu iz radijatora?

I sta kanite sa tom vodom ? Vratiti je u TP ?

A sa druge strane, pogledajte malo kolika je toplotna moc jednog clanka radijatora pri 45/40, zanci dT =5C.

Greska je u konceptu. O tome sam vec pisao.

Toliko od mene na ovu temu.

Pozdrav i sve najbolje!

[ gtp mann @ 07.03.2007. 18:46 ] @
Samo sistem zrak-voda preporucujem u bivalentnu funkciju.
To znaci kombinacija TP sa fosilnim grijanjem.
Ostalim sistemima nije potrebno i mogu da idu u monovalentnu funkciju, jer i sami mogu po potrebi dizati tem. 70C, sto je vise nego dovoljno.
Kome treba vise neka mjenja prozire i izolira kucu. Radiatori su sasvim dovoljni, i moraju biti proracunati kako treba,
proracun po DVGW EN255. Ko to nezna ne treba da postavlja ni logorsku vatru, a pogotovu ne grijanje.
Ljudi kvalitet nikada nije skup. isao sam 20tak puta raditi iz njemacke u bosnu i hrvacku, posavjetovao sam musterije profesionalno, napravio kompletan sistem sa puno manje matriala, Naravno kvalitetnijeg i sto je najvaznije za trecinu vremena. Svi kazu da im je to cak jeftinije, a nisu morali da se plase "drzi vodu dok maistori odu"
Mogu reci vlados da 45/40 nije dT.
dT je razlika u temperaturama ulaz- izlaz iz potrosaca.
ticmi sam rekao da sada trosi nesto manje od 1000€ godisnje, dali to stima?
[ vlados @ 07.03.2007. 21:35 ] @
Citat:
Mogu reci vlados da 45/40 nije dT.
dT je razlika u temperaturama ulaz- izlaz iz potrosaca.


da li je razlog jezik ili "nesto drugo" ali ja i vi se ocigledno ne razumijemo

A taj materijal kad prevedete, volio bih da okacite na nekom serveru, javno dostupnom pa da se "upoznam" sa tom revolucionarnom tehnikom u termotehnici.

A za pocetak nam navedite tip i proizvodjaca takve toplotne pumpe koja moze zagrijati vodu do 70C.
Ja se vec izvjesno vrijeme bavim termotehnikom i neka bude na moju sramotu, ali takvo nesto nisam cuo (?).

Gasne apsorbcione TP mogu zagrijati vodu do 60C, zato sam i posatvio pitanje o tome da li imate iskustva sa njima, ali sa obzirom na ovo sto sam procitao, zaboravite da sam vas ista pitao.

Mislim da se ovdje suvise uopsteno razgovara, i ako neko tvrdi da nesto moze (ugradnja TP na jednocijevni sistem grijanja) neka to i dokaze.
Kao sto je bilo jedno od mojih prethodnih pitanja. Dakle ajde postavimo problem, definisimo rezim rada,(to famozno dT) oderdimo se koji cemo sistem izabrati (neki postojeci) dakle imao cjevovod koji se ne mijenja , izracunajmo potrebne protoke, da vidimo brzine u cjevovodu, pad pritiska, dobre (ako ih ima) i lose strane i komantarisemo.

Mislim da ovdje, nema argumentovane rasprave, vec samo uopstene price, koja se zove "mlacenje prazne slame"

Da, i jos nesto u EU je vazeca norma za proracun toplotnih gubitaka EN 12831 (koju su usvojili u Hrvaskoj i Sloveniji) dok se pomenuta norma odnosi na:

DVGW W 255:1996-06 Important advices for water suppliers in cases of emergency caused by radioactive substances

i da zakljucim citatom:

Citat:
Ko to nezna ne treba da postavlja ni logorsku vatru, a pogotovu ne grijanje.
[ gtp mann @ 07.03.2007. 22:56 ] @
Naravni da je razlog nesto drugo!! A mi se dobro razumijemo!!!
Ja se bavim termodinamikom vec 22g. I moje znanje se temelji na najnovijim iskustvima.
Ovo nije profesionalna stranica, ovdje se sastaju Termodinamicki laici koji zele nesto da nauce,jer drugo gdje
ocito nemaju mogucnosti, i nije uljudno da se kaze da je to mlacenje prazne slame,jer vjerujem da vecina od njih
zna vise od tebe.Sama cinjenica da oni priznaju svoje neznanje iz termodinamike postavlja ih u bolji polozaj od tebe,
jer znaju da neznaju pa uce.Ti imas neko staro iskustvo, i nisi spreman da ucis nesto novo.
Vec sam rekao da je nekim ljudima lakse utjerati matar u dupe nego zentimetar u glavu.
Ja nemam namjeru da te vredjam, ovo ti samo kazem da bih ohrabrio druge da nesto nauce.
Otvori www.aros-umwelttechnik.de
Onda otvori "Unsere Produkte", pa onda otvori "aros standard monoblock" To je sistem Zrak-Voda koji postize
temperaturu do 70c. i funkcionira do -20c. vanjske temperature.
Procitaj te podatke o TP, i znati ces koliko sam znas.
tu ces naci i pomenuti EN.
Kao iskusni termodinamicar pono koristis rijec "mislim"
Misljenje je odraz neznanja.
Za sve druge:Postavljajte pitanja, ma koliko ona bila za nekog nesmislena ja cu odgovoriti na svako.
Ja se izvinjavam ako sam koga uvrijedio
[ vlados @ 08.03.2007. 07:02 ] @
Sto se tice karakteristika TP, moram priznati, zapanjujuci podaci!
Vidim da je namjena iskljucivo grijanje. Ja zivim u CG i kod nas se iskljucivo ugradjuju TP sa mogucnoscu reverzije ciklusa (hladjenje/grijanje).
I vidim da isti proizvodjac ima u svom programu takve uredjaje cije su karakteristike kao vecine ostalih proizvodjaca.
OKo EN norme je sve jasno ne racunaju se toplotni dobici po njoj a to bi morali znati.

Ono sto bi bilo interesantno je saznati cijene opreme.
Ovo oko znanja, iskustava, metra u dupe i ostalih rijeci upucenih licno meni, ne zelim komentarisati.








[Ovu poruku je menjao vlados dana 08.03.2007. u 12:18 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vlados dana 08.03.2007. u 12:18 GMT+1]
[ gtp mann @ 08.03.2007. 18:03 ] @
Ja sam sutra u berlinu da dogovorim exportnu cijenu.
Importirati mogu samo dobro kvalitetni profesionalci.
Svaki pocetak je tezak. TP do +55c imaju odlicne karakteristike. a naravno mogu i hladiti.
+55 je sasvim dovoljno i za radiatorski sistem (postaviti 30% vece radiatore, ako to vec nisu).
Ja mislim da cu uspjeti dogovoriti cijenu 50-60% jeftinije od vismana i drugi kvalitetni uredjaja.
http://www.dimplex.de/download...04_wi40-90c_dim-2004-05-03.pdf
pogledaj hidraulicne seme u montageanweisung. tu se nalaze skoro sve potrebne mogucnosti.
Pozdrav!!
Ono u prikljucku nije misljeno na tebe, nego samo na one koji misle da su pametniji od drugi.
Svi mi ucimo citav zivot, i opet odapnemo glupi!!!!
[ gtp mann @ 08.03.2007. 18:12 ] @
http://www.dimplex.de/nc/downl...pen/heizungs-waermepumpen.html
ona gore adresa je za odredjeni uredjaj. A ova za sve druge.
Ticma koliko trosis struje???
[ vlados @ 09.03.2007. 08:01 ] @
Sada mi je zao sto nisam posao NA IKK u Frankfurtu, mada je moj dir. tamo i vec sam mu poslao podatke koje proizvodjace bi trebao da potrazi i uspostavi kontakte.

Samo se plasim visoke cijene opreme i relativno malo trziste bile limitirajuci faktor za neku ozbiljniju saradnju na tom polju.

Ja sam zainteresovan za Wärmepumpe mit passiver Kühlung sto bi bilo primjenjivo za podneblje u kojem ja zivim.

[ gtp mann @ 09.03.2007. 22:01 ] @
ja sam danas bio u Berlinu. Badava sam vozio 1300 km. I meni bi bilo bolje da sam otisao u Frankfurt.
Moji partneri FA; MARK su tamo.
Ovi u berlinu su dobili nove TP, nisu nizasto. Tehnicki mogu proci, ali je izvedba katastrofa.
Kuciste od lakiranog zeljeznog lima ze vanjsku montazu.
Los IP faktor elektricni djelova, fale ozracivaci u sistemu itd.
Pravi su dedeerci.
Normalno imam sve adrese od svih proizvodjaca TP u EU.
Ako ti trebaju Exportni kontakti mogu ti iste poslati.
jesili pogledao hideaulicne seme?
[ goran ob @ 12.03.2007. 18:09 ] @
imal zivih?da li neko zna nesto o TP vazduh-voda i da li je ugradnja jednostavnija(jeftinija)?
[ vlados @ 13.03.2007. 07:50 ] @
@gtp mann

Pogledao sam cijeli proizvodni program na dimplex.de i zaista izgleda jako impresivno.

Hvala na ponudjenoj pomoci oko kontakata rpoizvodjaca TP u EU, trenutno imamo potpisane ugovore o distribuciji opreme od raznih prozvodjaca, ciji su ofisi uglavnom u Austriji (DAIKIN, YORK, GEA) i prilicno uspjesnu saradnju sa dosta firmi iz Italije i Grcke.

[ ticma @ 13.03.2007. 09:38 ] @
Pogledao sam i ja sajt dimplex.de ima svega, ali bas ne razumem mnogo nemacki, ima previse modela, ako moze samo link do toplotnih pumpi koje koriste podzemne vode i koriste radijatorski sistem za grejanje.
[ mdj300B @ 29.03.2007. 20:56 ] @
Gtp mann jesil napravio dokumentacije, prošlo je 15 dana :)

Ticma ti ne reče čovjeku koliko trošiš struje, imal tko kakvih novosti?
[ ticma @ 30.03.2007. 11:31 ] @
Malo je komplikovano, dvojna je kuca sa zeninim roditeljima, mi smo na spratu ali placamo i njima struju (jedno brojilo), oni loze a mi na struju
[ Majk55 @ 01.04.2007. 02:39 ] @
Ej narode !! pa nemojte praviti toplotne pumpe. Moja VTC 12 "trune" u Subotici vec 10 godina, ne koristi se, je li neko zainteresovan ?
[ ticma @ 01.04.2007. 10:01 ] @
Citat:
Majk55:  Moja VTC 12 "trune"


Ako moze za neupucene sta je VTC 12
[ Majk55 @ 02.04.2007. 05:17 ] @
Za Ticmu:
VTC 12 je toplotna pumpa sa ovim karakteristikama:



Tip : voda - voda
Napon : 3x380V
Snaga kompresora: oko 3.3 kw
Grejna snaga :oko 12 kw
Freon : R-12 ( malo zastareo tip, sada se koristi R-134a )
Koristio sam je oko 5 grejnih sezona sezona
Proizvod : LTH Skofja Loka

U Subotici ih ima bar 7, 8 komada u upotrebi

Najpogodnije je da se koristi sa podnim grejanjem
Ako ima jos pitanja samo napred, nema problema, rado cu odgovoriti...
Inace sada sam usred istog projekta ovde u Kanadi. Toplotnu pumpu sa kupio, bunar je izbusen ( puno vode :)
pa se nadam da ce sledeca grejna sezona biti: toplotna pumpa + podno grejanje )

PS Pozdrav za Roberta Obradovica iz toplane Subotica. Robert javi se...
Mile
[ robes @ 09.04.2007. 05:52 ] @

Pozdrav Mile!

Evo i mene na forumu do sada sam bio samo posmatrac red je da se i ja ukljucim.
Drago mi je da smo u kontaktu uvek sam dostupan na e-mail:

Puno Vas pozdravljmo !



P.S.
Hvala gtp mann-u za savet o kretanju podzemnih voda Istok-Zapad do sada
nisam obracao paznju kod prikljucivanja TP kod sledeceg objekta pokusacu da ispostujem
smer. Inace u Subotici postoji problem oko kolicene vode u nekim slojevima tako da svaki
"litar" dobro dosao
[ ticma @ 09.04.2007. 11:34 ] @
Naravno pitanja ima gomilu, problem je sto je to kod nas jos nepoznata oblast pa nemamo koga ni pitati . Naravno sto vise cujem vidim da sve manje znam. Jedan problem je sto imam postojecu instalaciju sa radijatorima i elektro kotlom, e sad koliko je isplativo montirati toplotnu pumpu na takav sistem jer se uvek pravi kombinacija toplotna pumpa – podno grejanje zbog malih ulaznih temperatura. I jos jedno pitanje vezano za podzemnu vodu, imam iskopan bunar, odnosno samo cevi, do 15 m dubine, kojima crpim vodu sa pumpom i sluzi za zalivanje baste. Da li se to moze koristiti i kakve se pumpe koriste za snabdevanje vode u TP.
[ gtp mann @ 15.04.2007. 18:09 ] @
Kao sto rekoh , samo planiranje od pocetka geadnje moze da ima idealni COP. Sve ostalo je povezano sa gubitcima(koji nisu tako veliki).Vecina kvalitetni TP ima u svom upravnjacu salter N-R, koji se prebaciva po potrebi.N- je novogradnja , a R-renoviranje.Radiatori su takodje prikladni za TP. Mogu se koristiti i ventilatorski konvektori kojima nije potrebna velika temperatura, dovoljno 40c°, a sa kojima se moze i ljeti hladiti. Tvoj bunar je sasvin dovoljan.
Ticma ti si ko nevjerni Toma.Nema cega da se plasis.Konvaktore mozes da dobijes u srbiji, i vrlo su povoljni.Mogu da ti dam adresu uvoznika sabiana iz italije . Taj uvoznik ima i TP iz svoje proizvodnje voda- voda koje su jako kvalitetne, a imaju i pristojnu cijenu. Odluci se za nesto. Sad ce i ljeto koje ce biti jako vruce , a sa tim sistemom mozes i hladiti.
Dokumentaciju sam zavrsio, imao sam puno posla . uskoro ce biti dostupna.
pozdrav svima
[ ticma @ 17.04.2007. 13:41 ] @
Odluci se za nesto, e to je ono, samo za to sam i trazio savet, sta mi je sve potrebno. Kupicu vec jednom i mene nervira koliko vremena trazim, ali jednostavno ne znam sta sve treba. Kolika TP, koja, koje pumpe, da li prikljuciti na radijatore i plus dva konvektora da moze i da hladi, ako je uposte moguca takva kombinacija. Nadam se da cemo nesto vise saznati iz tog uputstva.
[ vlados @ 17.04.2007. 14:02 ] @
Izrada projekta je resenje.

Sastavis projektni zadatak i dobijes sve sto ti je potrebno.

[ ticma @ 17.04.2007. 15:36 ] @
Mansarda, odnosno sprat u kuci od 120 m2, dimenzije 14x9 visina zida 1,5m gde pocinje krov, a najveca visina 2,7m, znaci ima kosina u sobama.Izolacija- zidovi siporex 25 cm + presovana trska 5 cm, malterisano, fasada. Kosina krova- presovana trska 5 cm, tervol 5 cm, daska, alu folija, terpapir, crep. Iznutra jedan deo oblozen lamperijom a jedan gipsanim plocama. Sadasnje grejanje eletro kotao 18 KW, alu radijatori sa jednocevnim sistemom, cevi polozene u pod. Ima cetiri voda (kruga) na razvodu, tri idu na radijatore a jedan na podno grejanje u kupatilu. Da li je to dovoljno podataka ili treba jos?
Jos podatak da u poslednje tri godine nije bilo potrebe ukljucivati vise od jednog grejaca (6KW) i temperatura vode nije prelazila 50 stepeni
[ gtp mann @ 19.04.2007. 15:25 ] @
Tu je sve jasno. Objekat je dobro izoliran .mi tu obracunavamo 50w m2, sto
potvrdjuje i tvoja potrosnja od 6KW. Vlados je potpuno u pravu. Ne radi se o
peci na drva, nego o necemu sto ce da te grije i hladi sledeci 30 godina, i
zato je potreban idejni i izvodbeni projekat.
Sto je vlados spominjao (pasivno hladjenje) je super stvar, a ne trosi skoro
nista.Pogledaj ove podatke nisam jos zavrsio, i bez smijeha, ja nisam dolje
pohadjao skolu.

//edit -> attachment je prikacen par poruka nize

[Ovu poruku je menjao McKracken dana 20.04.2007. u 15:49 GMT+1]
[ Stojan Trifunovic @ 20.04.2007. 11:49 ] @
@gtp mann

Ne možeš prikačiti fajl odgovorom na mailing listu. Moraš to uraditi ručno sa sajta.


Moja pumpa je skoro gotova. Doduše ne može se koristiti za zagrevanje čitavih prostorija već samo potrošne vode u bojleru, ali i ovako sam njom zadovoljan.

Možete je videti na

http://www.ptt.yu/korisnici/t/r/trifunov/T/Toplotna_pumpa.htm
[ ticma @ 20.04.2007. 13:50 ] @
Hvala gtp mann na uputstvu, prikaceno je dole!
[ ticma @ 20.04.2007. 14:11 ] @
Evo i zanimljivo graficko objasnjenje rada toplotne pumpe
http://www.dimplex.de/fileadmi...ds/animationen/waermepumpe.exe
velicina 1,5 MB
i za reverzibilni model
http://www.dimplex.de/fileadmi...ownloads/animationen/revwp.exe
velicina 1,6 MB

I jedno pitanje. Da li mogu da greju i hlade svi tipovi TP ili mora da je posebno naglaseno da sluzi i za hladjenje? Da li samo reverzibilne mogu i da hlade?
[ prosoftware @ 27.05.2007. 21:27 ] @
Doslo toplije vreme i odmah niko vise ne razmislja o grejanju...




Ali, posto smo u fazi izgradnje, moram nesto da pitam...


Naime, pravim farmu pilica povrsine 120m2 iznad koje ce se nalaziti stambena jedinica, priblizno iste kvadrature...

Ideja je sledeca:
posto pilici proizvode toplotu, naime temp u objektu u toku tova zna da dostigne i 35 stepeni zimi, te je neophodno hladjenje, kako iskoristiti tu toplotu za grejanje prostora iznad?

Moze li nekim aluminijumskim "kolektorima" ( nasao par na otpadu, od starih prozorskih klima ) oduzeti toplota terajuci ventilatorom vruc vazduh kroz njih i na taj nacin zagrevati neku tecnost i tako dobijenu toplotu, koju bih dalje, nekom toplotnom pumpom, dizao na nekih 50-tak stepeni sto je, pretpostavljam, dovoljno za sistem podnog grejanja...

Moze li to po sistemu DIY ili toplotna pumpa mora da se kupi?

Znam da je sigurno BOLJE kupiti nego praviti, ali u obzir bih uzeo i krajnju cenu toplotne pumpe, kao i zadovoljstvo da nesto radi zahvaljujuci umesnosti tvojih ruku...

Naravno, izolacija, oba objekta se podrazumeva...

Unapred se zahvaljujem...
[ digikv @ 16.07.2007. 20:09 ] @
Kupio sam solarni kolektor sa vakumskim cevima 2 kvadratna metra sa bojlerom od 140l (400EUR) sad za leto je super za toplu vodu, ali kako to da iskoristim zimi, za grejanje kuce. Ako ce temperatura vode biti oko 20C kako da povezem toplotnu pumpu na sistem, i koju bi ste predlozili ?
[ jutikus @ 19.07.2007. 08:28 ] @
malo je off topic ali me interesuje gde si nabavio vakuumski solarni kolektor i da li je pomenuta cena samo za kolektor ili i za bojler?

inace vakuumski solarni kolektor se moze koristiti i zimi za toplu vodu, postoje dva nacina:
1. da se koristi fluid koji ima dobre radne karakteristike od -20 to +200 ......
2. da se koristi nacin DRAIN BACK - to je u sustini jedan otvoreni sistem koji ima mali rezervoar u grejanom ambijentu (podrum, ostava...) i kad diferencijalni termostat iskljuci pumpu jednostavno fluid iztece iz kolektora i cevi u taj mali rezervoar. ->Google

>Ako ce temperatura vode biti oko 20C...
gde ce biti temperatura 20C?

[ digikv @ 19.07.2007. 11:41 ] @
Zajedno sa bojlerom od 140l, sve zajedno stoji na postolju.
Kupljeno u Kraljevu: e-mail:info@digicad.biz

Prema prici trebalo bi da zimi temperatura vode u bojleru dostigne 20C samo na osnovu solarne energije :) verovatno gresim

[Ovu poruku je menjao digikv dana 19.07.2007. u 13:22 GMT+1]
[ sveznalica @ 31.07.2007. 00:21 ] @
Bavim se frigo tehnikom i planiram da napravim kvalitetan sistem za grejanje i hladjenje
planiram da iskoristim spoljasnju jedinicu 18 btu housel i da umesto vazdusnog izmenjivaca napravim izmenjivac u zemlji na dubini od 2 metra
sistem bi preko izmenjivaca freon voda spojio sa postojecim grejanjem,a u slucaju kada je potrebno hladjenje postavio bih jednu unutrasnju jedinicu od 24 btu i stavio bih je na naj visu tacku kuce tako da moze celu kucu da ohladi.
naravno stavio bi jedan ventil koji odvaja grejanje od hladjenja.
kada koristimo kompresor od 18 btu pozeljno je da unutrasnja jedinica bude barem 24 btu jer bi se od 18 btu zamrznula zbog velikog koeficijenta iskoriscenja koji se postize sa izmenjivacem u zemlji

naj bolja kombinacija je da leti grejemo vodu u bazenu a hladimo kucu ili zimi grejemo kucu i imamo umesto bazena klizaliste hi hi hi
[ shojab @ 31.07.2007. 07:23 ] @
Imam bunar koji je dubo 14m, a nivo vode je 7m. Temperatura vode je oko 12 stepeni. Da li moram da napravim novu busotinu za vodu koju vracam ili je mogu vracati u postojeci bunar?
[ ticma @ 31.07.2007. 09:30 ] @
Kada bi vraćao vodu u isti bunar ubrzo bi se voda razladila i smanjio bi se efekat. najbolje je iskopati novi ali se mora paziti kako ide tok podzemnih voda da se kopa nizvodno!
[ mdj300B @ 01.08.2007. 06:18 ] @
Citat:
shojab: Imam bunar koji je dubo 14m, a nivo vode je 7m. Temperatura vode je oko 12 stepeni. Da li moram da napravim novu busotinu za vodu koju vracam ili je mogu vracati u postojeci bunar?

Pa mogao bi pokušat ali onda (za slučaj grijanja) vučeš vodu s površine a vraćaš je na dnu bunara na 13,5metara.
Uglavnom napravi eksperiment pa javi, ali sumljam da bi za neku veću snagu sistem funkcionirao bojim se da nebi zaledio bunar. Uglavnom probaj ništa te ne košta. Možeš recimo (za eksperiment) staviš grijač od 5KW i da preko njega cirkuliše voda i mjeriš za koliko će se temp. u bunaru povećati. Ako je povećanje veće od 10°C znači da nećeš moći s 5KW jer je ka uzmeš tu tvoju vodu od 12°C ohladit ćeš je na ispod 2°C pa bi se mogao zamrznut bunar.

Nemoj da te zbunjuje što sam ti dao u eksperimentu da griješ vodu jer nije važno grijao ti nju ili hladio važno je da utvrdiš koliko možeš postići najveći delta T za određenu snagu.

Ali ipak najbolje rješenje bi bilo da imaš još jedan bunar (ili bušotinu) udaljen/u makar 10 metara gdje bi dobio puno bolje
rezultate.




[Ovu poruku je menjao mdj300B dana 02.08.2007. u 07:51 GMT+1]
[ mdj300B @ 01.08.2007. 06:20 ] @
Čekaj, jesil mislio ovo pravit samo za hlađenje po ljeti ili i za grijanje po zimi?
[ sale_ch @ 02.09.2007. 11:20 ] @
Reko i ja da se javim i priupitam nesto vezano za toplotne pumpe.

Upravo zavrsavam projekat kuce i zelja mi je da ugradim toplotnu pumpu.
Projekat toplotne pumpe i podnog grejanje radi mi gosp. Vlahovic iz Novog Sada.
Radi si o toplotnoj pumpi vazduh-vozda i o kuci grejne povrsine 230m^2.

Nekoliko pitanja za profesionalce.

1.
Izneseni su podaci da je potrebno oko max. 12 m^3 vode.
Zanimam me sta uraditi sa tom vodom posto sam cuo da je kisela i da ne moze da se koristi?
Kako su Nemci resili taj problem?---pitanje za gtp mann
Voleo bih da iskoristim tu vodu ako je moguce.

2.

Posetio sam stranicu http://www.aros-umwelttechnik.de/ i vidim da ove pumpe rade do -15°c.
Da li rade kada se pojavi mraz i inje? Da li je zbog toga potrebno jos jedna rezervna varijanta grejanja?


3.

Pitanje za gtp mann posto je radio jednu kucu u Bosni i od prlike zna kolike su cene struje i vode u Bosni.

Da li za moju buducu kucu grejne povrsine 23 m^2 mogu racunati troskove oko 300 eura za struju i 150 eura za vodu?

4.
Kucu bih pravio u Vojvodini i to i blizini Beograd u mesto St.Banovci.
Pitanje za gtp mann posto vidim da covek ima veliko iskustvo sa toplotnim pumpama.

Da li je moguce ovde instalirati pumpu voda-voda?(Posto si spomenuo da imas neke poverljive podatke za teren u Srbiji)
Da li je njena ugradnja skuplja?
Da li je po tvom misljnju to najbolja varijanta sto se toplotnih pumpi tice?

Cuo sam da se voda ovde nalazi na oko 20 m dubine ali ne znam da li su potrebne dozvolje za "busenje "?


Hvala svim dobronamernim ljudima na odgovrima i veliki pozdrav iz Svajcrske
Sale
[ ticma @ 02.09.2007. 11:51 ] @
Da odgovorim na ono sto znam, nije potrebna dozvola za busenje i crpljenje vode.
I nije mi jasno oko troskova sto predvidjate za vodu od 150 eura, ta voda od koje se uzima toplota se crpi iz dubine i troskovi bi osim samog busenja bili samo za struju koja trosi puma za crpljenje vode!!
Sto se dubine podzemnih voda tice, poznato je da u Vojvodini ima na maloj dubini. U N. Sadu se voda nalazi vec na 8 m, a u Banovcima bi se trebalo raspitati od mestana koji zalivaju njive gde su nasli vodu!
Za Vlahovica sam cuo da se dugo bavi tim poslom i da je dobar strucnjak!
[ robes @ 12.09.2007. 19:30 ] @
Za saleta_ch


Vodu iz bunara sa 20m ne bih ti preporucio da koristis za kucne potrebe makar se radilo i o teh. vodi ustvari problem bi nastao ako u blizini neko ima septicku jamu ili slicno. O kvalitetu vode najbolje da se raspitas od lokalnih bunardzija ja koristim bez problema po zdravlje vodu sa 40 -45 m ovde u Subotici jedini problem je veca kolicina gvozdja.
Sistem voda-voda je daleko isplatljivi sto se tice ulozeno - dobijeno COP po meni nego vazduh-voda.
Samo budi racionalan i misli na buducnost nemoj vodu da bacas u kanalizaciju vec vrati u drugi bunar.
Ako budes busio bunar busi ga na dubinu od oko 45m tep ovih voda je od 12 - 14 C vrlo povoljno za toplotnu pumpu
[ enco1 @ 18.09.2007. 08:28 ] @
Interesuje me toplotna pumpa za grijanje( sa bojlerom za toplu vodu ) i hladenje objekata otprilike 600 m2.Moguce samo vertikalno dubinsko (kolika bi morala biti dubina busenja?)postavljanje cjevi u zemlju.Dolazi u obzir samo fan-coil sistem razmjene toplote u prostorijama.Ako ima neko ideju ko prizvodi i postavlja takve sisteme i koliki bi bili troskovi.Pozdrav
[ gtp-mann @ 22.10.2007. 01:27 ] @
Pozdrav svima!!!!!!!!!!!!!!
Za sale_ch1
Bitna je izdasnost bunara, a ne kubikaza. Naj isplativiji sistem je voda-voda.
Ako je voda kemijski i bakterijalno ispravna iz bunara ona se ne mjenja pri izlazu iz TP.
TP imaju na sebi ugradjene otopljivace. Sto znaci da nemas problema do -20C°.
Bio sam u firmi Arovs umvelttechnik . Njihove pumpe funkcioniraju ali su lose sastavnjene,
ja ih nebih nikome preporucio.
Bio sam u bosni na sajmu (ZEPS)sa mojim proizvodom, interesi su veliki. Upravo ugradjujem dva komada u Zepcu,
Sledeci prijekt je jedan u zavidovicima, pa onda sest komada u bihacu itd.
[ safet huseinovic @ 13.11.2007. 15:08 ] @
Bio bih vam veoma zahvalan ako mi mozete pomoci oko iznalazenja odgovarajuceg resenja za grijanje objekta koji sam izgradio kod Kiseljaka!
Kuca se sastoji od prizemlja ca. 160 m2 + prvi sprat 100 m2 i potkrovlje 60 m2,
Oko imanja protice rijeka Lepenica i od kuce je udaljena 30 m. u tehnickoj prostoriji pored kuce je instalirana pumpa koja na ljeto treba da puni bazen za kupanje, koja je opremljena odgovarajucim pjescanim filterom. S obzirom da se bazen puni vodom samo jednom godisnje, pumpa bi se mogla koristiti za snadbijevanje TP odgovarajucom koliocinom vode iz rijeke.
Upravo se sada vrsi mjerenje temperature vode u rijeci, a predpostavljam da je najniza temperatura zimi 7-8 stepeni!
Pod hitno moram iznaci adekvatno resenje jer trenutno nemam alternativnog izvora grijanja!
Safet
[ zivotadj @ 15.11.2007. 16:10 ] @
Čitam sta ste pisali o TP ali mene interesuje sistem vazduh -voda.Dogodine hoću da radim etažno grejanje i zelim da se informišem da bih izbegao greske.Živim u Aranđelovcu gde su zime jake .Kuća je povr 170m2,visina prostorija je 3m.Debljina zidova je 36cm.Pored moje kuće je prošao gas ali priključak kosta 1000e a kotao 900e.Komšije kukaju ko ranjenici zbog računa za gas.Primer kuća 160m2 mesečni račun za gas 120-130e.Ko može da pomogne sa savetom nek se javi.
[ gtp-mann @ 17.11.2007. 22:52 ] @
Prvo trebas da provjeris opcije voda-voda,sole-voda,direktna ekspanzija-voda, pa da se onda odlucis
za zrak-voda. Jako je vazan kvalitet prozora K-vrijednosti. Kvalitet zida.Izoliranost krova.ITD
Za kvalitetan objekt tih dimenzija ,potrebno je ca. 220€ u godini za grijanjnje i pripremu tople vode.
Ako uzmes zrak voda , onda si na nekih 400€ godisnje.
[ zivotadj @ 20.11.2007. 21:30 ] @
Hvala ti na odgovoru gtp.Nisam razumeo deo 220-400evra godisnje za troskove grejanja.To je jeftino i lepo zvuci.Sto se tice opcije sole- voda tu si potpuno u pravu.Moja kuca se proteze u pravcu istok -zapad tako da mi je nekih 70m2 krova okrenuto ka jugu.Mada ne znam koliko je m2 sol.panela potrebno da bih se grejao i koliko ta investicija kosta,i sta je sve od opreme potrebno da bi se to realizovalo.Izolaciju nemam,stolariji treba dobro dihtovanje,kuca je 39.godiste.otvori na prostorijama su od 3 do 6m2 a po proracunu za etazno grejanje na cvrsto gorivo treba mi kotao od 36 kw.A sto se tice gasnog kotla ubedjivali su me da je dovoljan kotao od 28kw,navodno zbog boljeg toplotnog iskoriscenja!?Ako mozes molim te pojasni mi.Hvala

[Ovu poruku je menjao zivotadj dana 21.11.2007. u 13:48 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zivotadj dana 21.11.2007. u 13:50 GMT+1]
[ Bata1981 @ 30.11.2007. 21:21 ] @
Hmmmmmmmmmmm da li je neko zaista ucelo napravio i instalirao postrojenje o kome je u predhodnim postovima(pa i godinama)bilo govora?Da li ste koristili strucnu literaturu iz termodinamike,grejanja,klimatizacije i prenosa toplote,da biste napravili toplotnu pumpu ili ste se mahom oslanjali na neka prakticna iskustva i neka znanja stecena u toku rada?Da li imate ceo proracun i tehnicku dokumentaciju ili.........Poceo bih da se i sam bavim tom tematikom pa bih voleo da budem sto upuceniji.
[ Stojan Trifunovic @ 03.12.2007. 23:57 ] @
Jesam ja. Nazalost, crkla je nakon sto su mi braca podesila tajmer na neprekidan rad. Neposredno pre kvara pipnuo sam donju stranu bojlera. Bila je vrela. U isparivacu se uspeo cak stvoriti led.
E sada! Nisam je bas koristio za grejanje stana vec vode u bojleru, ali dok je radila radila je sasvim dobro. Imas njen opis na mom sajtu.
[ Bata1981 @ 04.12.2007. 20:49 ] @
Da..........hmm bio sam na tvom sajtu Stojane i odusevio sam se zaista svaka ti cast postavio si zaista sve same dobre,korisne i prakticne stvari.Ja sam malo lutao ali sam odlucio da upravo princip rada toplotne pumpe uzmem za temu diplomskog rada sad jos samo razmisljam kom predmetu da pripadne dali temodinamici ili termoprocesnim uredjajima 1 ili 2.......ili iz grejanja i klimatizacije ali to je vec nesto drugo .Zanima me da li imas proracun po kom si radio,i da li imas tehnicku dokumentaciju tj crteze,dijagrame itd.I da sad jedno pitanje posto cu uskoro i ja da pocnem sa pravljenjem iste zbog cega su ti namestili taj radni rezim da ti je stalno ukljuceno?I da hoces li je popravljati i imas li nameru da prosirujes postrojenje tj da je prilagodis i ya grejanje neke manje sobe recimo?Ovde sam procitao dosta o tome kako je najbolje prikljuciti toplotnu pumpu na sistem podnog grejanja,ali sam danas upravo procitao na internetu da se vrlo efikasno moze prikljuciti i na sistem radijatorskog grejanja samo sto je potrebno postaviti vece radijatore.Hmmmmmmm skinuo sam ovih dana gomilu materijala sa interneta o toplotnim pumpama ivoleo bih da ih ovde okacim ali to jos nisam ukapirao.Da li si razmisljao da ``ukombinujes`` toplotnu pumpu sa solarnim kolektorom posto sam na tvom sajtu video dosta i o ovoj vrsti energije a i procitao sam da je ta kombinacija najbolja?
[ Stojan Trifunovic @ 05.12.2007. 11:48 ] @
Stavi pod termodinamiku ili grejanje i klimatizaciju. Ipak se termoprocesna tehnika moze odnositi i na razne druge stvari. Prvenstveno tu mislim na kontrolu temperature što podrazumeva njeno merenje. Toplotna pumpa tu ne spada.

Proracun nemam. Jedina literatura bio mi je SAM. Želeo sam i sam još odavno to napraviti, ali nikako da nađem odgovarajuću literaturu. Onda sam se iznervirao i krenuo tako peške. Da sam samo ranije krenuo!

Ako bi vec i sam pravio, preporucio bih ti par stvari:

1. Uzmi što veći kondenzator. Iako je moj od 6, preporucio bih ti bar 9m dužine cevi.

2. Umesto isparivača iz frižidera probaj da nađeš kondenzator sa neke stare hladnjače, zajedno sa pripadajučim ventilatorom. Obično se nalaze neposredno do kompresora i izgledaju kao hladnjak automobila. Zbog mnogo boljeg prenosa toplote (zbog većeg orebrenja) prikupiće više toplotne energije. Jedino bi sa njim mogao možda imati problema prilikom čišćenja. Između limova je skoro nemoguće prići. Jedino mlazom vode ili vazduha pod pritiskom. Nisam gledao, ali možda bi i neki fabrički hladnjak sa automobila mogao da se iskoristi za ovu namenu.

3. Lemi kondenzator srebrom.

4. Ako praviš toplotnu pumpu većeg kapaciteta, probaj da nabaviš kompresor sa klima uređaja. Njima ne bi trebalo da smeta neprekidan rad.

5. Povedi računa o rasporedu elemenata prilikom montaže. Topao vazduh se kreće nagore, i zato sam ga ja odatle i uzimao. Kasnije mi je pala na pamet ideja da bih mogao kompresor postaviti iznad isparivača, pa bih tako dobio njegovo još bolje grejanje, jer bi deo toplotne energije uzimao upravo sa zagrejanog kompresora. Kompresor se inače pri normalnom radu može zagrejati sasvim solidno. Moja subjektivna procena je negde do 90 stepeni.

Tajmer sam stavio za povremeno uključenje i isključenje kompresora upravo da bih mu sprečio neprekidan rad. Medjutim, moja braća (7 razred osnovne) pritisnuše na njemu jedno dugme, i on ostavi kompresor uključen CELE 2 NEDELJE. Za takav rad kompresor ipak nije predviđen. Sada žalim što nisam ostavio originalni termostat bojlera. Dovoljno bi bilo podesiti ga na nižu temperaturu i ne bih imao (skoro) nikakvih problema. Dok sam rešio da napravim digitalni termostat, toplotna pumpa ode.

Popraviću je tek nakon što završim taj termostat.

Grejanje sobe ne planiram, bar dok prethodno tu sobu ne obložim stiroporom. Kako je stambena zgrada u pitanju, obložio bih je iznutra. Medjutim, upotrebljeni kompresor jednostavno ne bi mogao mnogo da je zagreje. Mislim da bi mi za jednu sobu bi mi trebala ulazna (električna) snaga od bar 500W, i naravno ikakav izvor toplote.

Podno ili radijatorsko grejanje, sve je to isto. Mana mu je (po meni) sto je za manje prostorije (jednu sobu na primer) potrebno uvesti dodatne gubitke toplote prilikom prelaska toplotne energije sa kondenzatora na vodu u izmenjivaču toplote. Mislim da bi za manje sisteme daleko praktičnije i jeftinije bilo grejati vazduh direktno ventilatorom i kondenzatorom u obliku hladnjaka automobila. Ja nemam ni imam podno ni radijatorsko grejanje.

Da obrazložim ovo: Direktnim prenosom toplote ne bi imao nikakve dodatne gubitke. Toplota bi se prenosila sa kondenzatora direktno u vazduh. Preko radijatorskog ili podnog grejanja (iako je daleko praktičnije zbog manje buke), imao bi gubitke pri prenosu toplote sa kondenzatora na vodu, i zatim sa vode na spoljni vazduh preko radijatora.

Kombinacija toplotne pumpe sa solarnim kolektorima je svakako najbolje moguće rešenje. Možda bi jedini problem bio sneg koji može napadati preko kolektora. Najpraktičnije bi tu bilo izložiti isparivač direktno sunčevim zracima zbog što manjih gubitaka u izmenjivačima toplote. Nažalost, kao što rekoh ja sam u stambenoj zgradi. Meni ostaje jedino uzimanje toplote iz kuhinje (sa smederevca) ili iz spoljnog vazduha.

Za opis "kačenja" fajlova na sajt pogledaj pomoć na ES.
[ Bata1981 @ 05.12.2007. 16:20 ] @
Hvala ti,bas ti hvala na ovako bas bas bas korisnim savetima,hmmm eto vidis spojeve lemiti srebrom......... pa da,u svom tom poslu to bi mi verovatno i promaklo,eto takav jedan detalj.Evo ovako kod mene stvari stoje ako sutra polozim energetska postrojenja 1 onda odmah sutra i uzimam diplomski pa uporedo sa tim cu i iskoristiti da pocnem i da je pravim .Samo da ti kazem da je i automobilski hladnjak takodje izmenjivac toplote.Sto se literature tice imam brdo knjiga iz termodinamike,prenosa toplote,izmenjivaca toplote.....probacu da ti to nekeko ostavim na sajtu,uglavnom sutra cu i razgovarati sa profesorom koji mi je predavao termodinamiku pa cu se onda ovde pojaviti sa nekim novim informacijama.
[ zivotadj @ 05.12.2007. 20:16 ] @
Zdravo ljudi.Posto sam u bivsoj kuci jedan deo bakarne instalacije uradio sam uzecu slobodu da vam dam par saveta.Pre letovanja srebrnom zicom ili kalajem ocistite cev vodenom smirglom ili finom celicnom zicom,slicna je zici za ribanje sudova.Umesto da varite cevi za flansu zalemite na krajeve cevi MS prikljucke sa spojnim navojem.Pre montaza na njih stavite dihtunge provicite ih kroz otvore na flansi i stegnite maticama isto kao elektro grejac.Manje muke.MAP brener nije skup,boca dugo traje i snjim mozete lemiti Cu cevi do fi 22mm.Kad ste pomenuli hladnjak od automobila setio sam se da imam isparivac koji se koristi u hladnjacama dimenzija 600x1000 sa prikljuccima od 1 col.Hteo sam da od nje pravim izmenjivac (podstanicu)za daljinsko grejanje ali sam odustao i kupio gotovu.Covek koji mi je radio projekat za etazno grejanje ing.termodinamike tvrdio mi je da bi njena snaga bila 40kw kad bi na primaru imala temperaturu 100 C,(pregrejana voda)i bila uronjena u posudi u kojoj bi kruzila voda iz kucne instalacije.Posuda zadihtovana,i sposobna za pritisak do 10 bari.Na sekundaru bi imala temp.80 C.Tolika ili veca temperatura mora biti u kucnoj inst.etaz.grejanja.Molim Vas posavetujte me kako da je iskoristim za TP.
[ Stojan Trifunovic @ 05.12.2007. 22:05 ] @
E da sam samo ranije znao za te MS priključke. Uštedele bi mi mnogo truda.

Isparivač ti je samo jedan deo posla. Pretpostavljam da je taj isparivač obična cevna zmija, odnosno da nije orebren. U tom slučaju mogao bi služiti kao kondenzator toplotne pumpe. Medjutim potrebno je najpre osmisliti kazan u kome bi on bio uronjen. U običan bojler sa takvim dimenzijama ne bi stao osim ako bi se njegov kazan isekao.

Problem je još što imaš samo jedan deo kompletne instalacije toplotne pumpe. Najskuplji i uopšte najzahtevniji je svakako kompresor, i to (budući da nemam nikakvih proračuna) najverovatnije iste ili veće (zbog dužeg rada) snage kao onaj sa hladnjače sa koje si skinuo isparivač. Međutim, uprkos tome što je teoretska snaga isparivača (kad bi se koristio za grejanje postao bi kondenzator) 40kW ne verujem da bi običan kompresor mogao dostići punih 100 stepeni. Istopila bi mu se izolacija namotaja. Trebalo bi da tako u kućnoj radinosti možeš dobiti do oko 60 stepeni. Na osnovu toplotne snage koju bi mogao predati sistemu sa tom temperaturom biraš kompresor tako da mu potrošnja električne energije bude 3 do 4 puta manja. To su samo moje pretpostavke bazirane na mom sistemu. Za konkretnije proračune ipak konsultuj nekog (ako uspeš da nađeš) iskusnijeg.

Mnogo veći problem od odašiljanja toplote bilo bi ti njeno prikupljanje. Na spoljnoj temperaturi od -20 verovatno ne bi dobio ni +20 stepeni ako uzimaš toplotu iz spoljnog vazduha.

Kod takvih (većih) sistema ne koristi se kapilarna cev već ekspanzioni ventil, i to ručni. Njegova funkcija je ista kao kod obične slavine. Automatski ekspanzioni ventil (kakav se sreće u ponekim hladnjačama) ne može se koristiti jer je on namenjen za regulaciju protoka freona u zavisnosti od niske temperature na isparivaču.
[ zivotadj @ 06.12.2007. 13:56 ] @
Isparivac je dupla zmija,orebren AL limom sa razmakom 3mm izmedju limova.Sirina isparivaca je 70mm tako da ima veliku povrsinu.Nije problem staviti ga u posudu.Mene buni ponuda jedne firme iz Pozarevca koja proizvodi sol.panele i instalira iste da mi je potreban bojler od 1000l vode i 40m2 panela.To je jako skupo 12000evra,a ne znam koju bih temperaturu imao u instalaciji,taj podatak mi nisu dali.Sve sto mogu da sam napravim ,napravicu.Na slovenackim i hrvatskim sajtovima detaljno je opisana samogradnja sol.panela 2 tipa plocastih.Na prolece cu da se upustim u samogradnju istih.Nadam se da cu doci do literature iz koje cu moci da ucim.Nasao sam podatak da je Zavod za udzbenike izdao knjigu Solarni kolektori pa cu je potraziti u Bg-u.Americki sajtovi su prebogati sa resenjima iz ove
oblasti ali moje siromasno znanje engleskog me ogranicava da ih razumem do kraja.Zanimljivo je da od 1907 god proucavaju sol.panele i toplotne pumpe.Ja ne bih koristio sistem vazduh-voda.vec po preporuci gtp-mann-a sistem sole-voda.Trombov zid je obavezan deo projekta kao i prostor na tavanu gde je temperatura za 3 stepena visa nego na spratu.Zelim da iskoristim taj akumulator toplote i toplotu ponovo vratim u sve delove kuce preko TP i inst.etaznog grejanja.
[ Stojan Trifunovic @ 06.12.2007. 18:17 ] @
To što je isparivač orebren limom ne znači mnogo kada je već uronjen u vodu. Štaviše, moguće da bi čak smetao cirkulaciji vode. Po opisu pretpostavljam da bi bio zgodniji za uzimanje ili predaju toplote vazduhu.

Ta firma iz Požarevca verovatno je pretpostavila da želiš grejati ceku kuću SAMO solarnim panelima (bez primene toplotne pumpe). Ako je tako, verovatno je računica dobra. Moraš negde akumulirati toplotu zbog grejanja noću. Proveri to ipak sa njima za svaki slučaj.
[ zivotadj @ 07.12.2007. 15:50 ] @
U pravu si.Mnogo mi lici na kalorifere na vrelu vodu,kakvih ima kod mene na poslu.Ja sam ovaj isparivac kupio u prodavnici oduzete robe sa carine i pretpostavio sam da sluzi za hladnjace.Zao mi je sto ih nema vise,bilo ih je raznih velicina.Sto se tice ove firme pretpostavka je tacna jer sam pitao za Solarno grejanje bez TP.Ali rezervoar od 1000l je mali kao akumulator toplote(moja pretpostavka)ma kako bio izolovan.Pogotovo sto zimi sunca ima od 8 do15h.Termoventili iskljucuju solarnu instalaciju na 10 stepeni C razlike.Znaci od 15.30 do 8h moram kucu dogrevati.Znaci usteda je samo 7h.Koliko onda treba da se investicija isplati bez TP?Gde da postavim TP da bih imao najbolje iskoriscenje?Da li na tavanu gde je najtoplije?
[ Stojan Trifunovic @ 08.12.2007. 07:36 ] @
E tu je caka! Ako za solarne kolektore imaš sunca samo od 8 do 15, sa toplotnom pumpom mogao bi bar pola sata ranije i kasnije grabiti toplotu. Kako (kako sam kažeš) termoventili isključuju pri 10o razlike, tu razliku lačše ćeš dobiti uz toplotnu pumpu koja može bez problema raditi i kada je temperatura kolektora sa isparivačem svega +5o. Ispod toga nemoj ići zbog mržnjenja isparivača.

Ako se uzme u obzir da bi imao iskorišćenje toplotne pumpe u odnosu na električnu energiju u odnosu 1:3 – 1:4 (a pod pretpostavkom da isti odnos vaši i za dobijenu / predanu energiju) dolazi se do zaključka da bi ti za grejanje bilo dovoljno 40/3 odnosno 40/4 = 10m2 kvadratnih uz isti toplotni učinak.

Da bi sprečio gubitke (ionako male dobijene toplotne energije) preporučujem ti da napraviš takav sistem u kome bi isparivači toplotne pumpe bili direktno zagrevani u solarnim kolektorima. Sistemom sa još jednim izmenjivačem imao bi kao prvo veće gubitke usled prenosa toplote, i kao drugo veće troškove zbog potrebe za još jednim kazanom, izmenjivačem toplote i tečnošću za prenos toplote (ne može biti voda zbog mržnjenja niti voda sa antifrizom zbog razjedanja delova instalacije). Ako već želiš sistem sa još jednim rezervoarom raspitaj se kod kotlarnica šta one koriste za potrebe.

Gde bi smestio toplotnu pumpu zavisi od tvojih mogućnosti i prostora. Nije toliko bitno gde će ona biti sve dok su priključne cevi dovoljno kratke. Pošto smatram da je bitnije da cevi do isparivača (bar od ekspanzionog ventila do isparivača) budu što kraće, verovatno bi najzgodnije bilo da je postaviš što bliže krovnoj instalaciji, ukoliko se već odlučiš za direktno grejanje isparivača.

Za rezervoar mislim da bi ti bilo svejedno gde god ga postavio. Ipak, ja se ne bih tako lako odlučio da smestim tonu vode iznad svoje glave. Nisi opisao je li ti kuća dovoljno čvrsto građena. Verovatno ti je najbolje rešenje podrum. U svakom slučaju potrudi se da dobro toplotno izoluješ sve cevi.

Da li je 1000l dovoljno, ne znam. Zavisi kako ti je izolovana kuća. Kod nas se malo pažnje posvećuje tom problemu (tek od skoro je počela masovnija prodaja stiropora), ali po inostranstvu na primer iznajmljuju termovizijske kamere upravo zbog merenja rasipanja toplote.
[ Dalibor14 @ 08.12.2007. 20:09 ] @

Grejem se na centralno grejanje,kotao na cvrsto gorivo ! Hteo bi da ugradim tp voda-zrak,odakle poceti ! sta se sve mora znati da bi imao uvid koliko bi me to kostalo,i koliko bi se ustedelo na takvom rezimu grejanja !


[Ovu poruku je menjao Dalibor14 dana 08.12.2007. u 21:21 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Dalibor14 dana 08.12.2007. u 21:29 GMT+1]
[ zivotadj @ 10.12.2007. 17:49 ] @
Stojane,hvala Ti na ovim objasnjenjima.Ja u kuci nemam ni jednu plocu ni betonski prenos.Mesto ploca se nalaze drvene grede 10x20cm na kant pa preko njih fosne 5cm,pa parket.S donje strane je trska i krecni malter.Rezervoar od 1000l ne bih stavljao na tavan.Tu bih postavio jedan od 200l za toplu vodu.Zanima me kako da iskoristim toplotu koja se koncentrise na tavanu?Da li ista TP-a moze da koristi taj topli vazduh posle 15h kad se iskljuce sol.paneli,preko drugog isparivaca.Broj sol.panela koji si naveo znacajno smanjuje investiciju pogotovo u samogradnji.TP-u bih postavio na tavan tj.1m od sol.panela.
[ Stojan Trifunovic @ 10.12.2007. 22:03 ] @
Citat:
zivotadj: Da li ista TP-a moze da koristi taj topli vazduh posle 15h kad se iskljuce sol.paneli,preko drugog isparivaca.


Može, ali ne vidim neke koristi od toga. Naime, ako već nemaš sunčeve zrake koji obasjavaju solarne panele, ne verujem da bi ti i sam tavanski prostor bio mnogo zagrejan. Možda i bi, ali veruj mi brzo bi se ohladio. Toplotu tavanskog prostora možeš koristiti leti kada crepovi upeknu, ali zimi...

Moguće da bi i imao neke koristi ukoliko toplotnom pumpom uzimaš toplotu koja ti je pobegla sa donjeg sprata, ali nisam siguran isplati li ti se to. Morao bi imati još 2 ventila (postoje fabrički takvi ventili - baš za freon, ali oni se moraju okretati posebnim ključem ili klještima) i isparivač koji bi prikupljao toplotu vazduha. Ne verujem (ili bar meni nisu poznati - voleo bih da me neko opovrgne) da postoje ventili koji bi se mogli daljinski prebacivati. Znači ne gine ti ručno prebacivanje, a to ti se definitivno ne isplati.

@Dalibor14 Daj malo više objašnjenja. Iskorišćenje je 1:3 do 1:4 u odnosu na utrošenu električnu energiju. Znači ako prostoriju greješ sa 3KW električne energije, sa toplotnom pumpom bio bi ti dovoljan 1KW. Ali da bi postigao taj odnos moraš imati dobar izvor topote sa koga ćeš je uzimati.
Kažeš voda-vazduh. Kakva voda. Geotermalna, rečna, jezerska, bunarska, sa solarnih panela, presušuje li, prosečna temperatura zimi...
Koliko bi koštalo zavisi prvenstveno od mogućnosti nabavke odnosno samogradnje toplotne pumpe, kao i od izvora toplote.
[ Dalibor14 @ 11.12.2007. 09:10 ] @
Stojane napisao sam ti pregrst informacia o kuci (nacin grejanja,toplotna izolacija ...itd ),o svojim prirodnim resursima,ali sipak,nisam mogao da ti pustim male,jer sam se skoro registrovao i ovi me stalno nesto uslovljavaju,te treba ti ovo ,te treba ti ono ,no nije bitno ! Povrsina koju grejem je etaza nije podkrovlje,etaza koja je izolovana termo izolacijom,sistem grejanja je dvocevni ,pec je na cvrsto gorivo (drvo-ugalj),Za TP na voda -zrak,sam se sam olucio citajuci misljenja ostalih ucesnika i ljudi koji su se usudili probati TP,mozda ona i nije naj bolje resenje jer jedini izvor vode bunar koji i ujedno koristim i za kucne potrebe u smislu tehnicke vode,jedino u cemu ne oskudijevam je prostor,sto u podrumu sto u dvoristu,naznam dali sam ti rekao naj bitnije ali ako ti jos nesto treba pitaj ! POZDRAV !!!
[ Stojan Trifunovic @ 13.12.2007. 09:28 ] @
Moram te razočarati, ali ja imam PRAKTIČNOG iskustva jedino sa onom mojom pumpom malog kapaciteta. Sve ostalo su samo moje pretpostavke.

To što istovremeno koristiš i tehničku vodu iz bunara nema nikakvog efekta ukoliko je nivo vode stalan. Jedino bi ti ta voda bila ohlađena za koji stepen.

Ono što ti sa sigurnošću mogu reći je da je potrebno da pre svega izmeriš temperaturu vode u bunaru leti i zimi.
Zašto temperaturu, a ne protok. Pa ako imaš uslova, izmeri i protok (još bolje), ali nije mi jasno kako to da izvedeš. Ovako na osnovu razlike temperature možeš doći do približnih podataka o protoku (što veća razlika, to manji protok).

Dalje, bilo bi ti najpraktičnije da u bunar uroniš cevi (plastične su najjeftinije) koje bi uzimale toplotu iz vode. Kroz te cevi teklo bi ulje, odnosno (pitaj majstore za centralno) tečnost koja se ne smrzava zimi. U podrumu (to ti je najbliže) bi trebao postaviti izmenjivač toplote koji bi prenosio topotu ulja na isparivač toplotne pumpe. Proveri da li ta tečnost koju misliš koristiti šteti pumpi koju bi morao koristiti za cirkulaciju te tečnosti (npr. ulje rastvara gumu). Sve nadalje je posao toplotne pumpe.

Zašto ti ovde ne savetujem da isparivač direktno uroniš u bunar? Pa zato što bi morao koristiti mnogo više (skupih) bakarnih cevi i mnogo veću količinu (isto tako skupog) freona za punjenje instalacije. Jeste komplikovanije, ali mislim da se ipak isplati.
[ Dalibor14 @ 13.12.2007. 11:35 ] @
Hm sve mi je to nekako na dugom stapu i nekako ne doreceno,nego sta sam mislio da te pitam ! Procitao sam da je frizider ustvari jedna toplotna pumpa,kojoj natreba nista posebno sem kompresora i freona i naravno i el en. od bitniji elemenata za rad,e sada primer, uzecemo kunci obicni frizider i sa njegovim radom recimo mozemo ugrejati 20 l vode na zeljenu temperaturu ,dali bi se to isto moglo i u praksi uraditi tj proracunati da se to napravi sa vecim promerom bakarnih cevi i sa vecom snagom kompresora i de se taj proces zagrevanja obavlja u nekom rezervaru recimo od 300 l vode (proracunati da kolicina i temperatura vode bude srazmerna potrebama postojeceg sistema),a samim tim na tom rezervaru povezati pumpu na vec postojeci sistem grejanja,tako da bi ta voda zagrejana na potrebnu temperaturu odlazila u sistem i vracala se ponovu u rezervoar na dogrevanje ! Sta,mislis o ovome ako si shvatio sta sam mislio reci !
[ IvoD @ 13.12.2007. 12:15 ] @
Citat:
Dalibor14: Procitao sam da je frizider ustvari jedna toplotna pumpa... Sta,mislis o ovome ako si shvatio sta sam mislio reci !


Naravno, jaš samo da rešiš šta ćeš sa hladnoćom (da li da je predaš zemlji, vodi ili vazduhu).

Jesi li pogledao ovo Stojanovo.
www.geocities.com/stojantrifun...lotna_pumpa/Toplotna_pumpa.pdf
[ Stojan Trifunovic @ 13.12.2007. 12:54 ] @
Citat:
Dalibor14: kojoj natreba nista posebno sem kompresora i freona i naravno i el en.


Ispravka: Kompresora, freona, isparivača, kondenzatora, ekspanzionog ventila, susača gasa i električne energije.

Osim toga, u SAM-u su zagrejali 60l a ja sam uspeo 80. Doduše sa malim protokom.

Nravno da je moguće to o čemu pričaš, ali ja jednostavno ne znam potrebne proračune. Pretpostavljam da bi vodu iz kotla tvoje peći na čvrsto gorivo sa protokom od npr. 2000l/h, a zagrejanu na 40oC toplotnom pumpom dogrevao na 60oC i da bi nadalje tu temperaturu koristio za zagrevanje prostorija. Pri radu bi vraćao u kotao rashlađenu vodu temperature 10oC.
[ Dalibor14 @ 13.12.2007. 13:37 ] @
Sa hladnom vodom bi se pozabavio tako sto bi jednostavo izveo napolje i napolju bi onda izveo instalaciju sa cevima,dovoljne duzine i promera da bi gas mogao da obavi svoju funkciju u tom delu spoljne instalacije !
Prakticno tada bi se led stvarao napolju i nebi mi zadavao nikakve probleme ! Nego javlja se drugi problem neinformisanosti .
Primer,hocu da upalim TP i zagrejem je na odradjenu temperaturu za potrebe grejanja stana i upalim pumpu da gura tu vodu u sistem,paljenjem pumpe voda se pokrenula iz rezervoara u sistem i topla voda gura hladnu u rezervoar,
za par trenutaka voda u rezervoaru ce biti poprilicno ohladjena i sa nedovoljnom temperaturom da bi sa prosledila u sistem grejanja ,jer je voda iz sistema ohladila rezervoar !
Kako tome stati na put da se to ne desi,dali sa vecom zapreminom samog razervoara ili neko ima neku drugu ideju !
[ zivotadj @ 19.12.2007. 15:13 ] @
Stojane,sta mislis o plafonskom grejanju?Samo da se umesto elektro -grafitne folije postavi zmija kao za podno grejanje.
[ Stojan Trifunovic @ 19.12.2007. 19:25 ] @
Citat:
Dalibor14: Prakticno tada bi se led stvarao napolju i nebi mi zadavao nikakve probleme !

Nije baš tako. Led je sam po sebi prilično dobar toplotni izolator. Zbog toga na primer frižider kome je isparivač okovan ledom mnogo lošije hladi od odmrznutog. Morao bi ili da povremeno odleđuješ zaleđene cevi da bi toplotna pumpa i dalje mogla vršiti svoju funkciju, ili uzimati toplotu sa nekog drugog mesta (na primer iz reke jer se tekuća voda ne može zalediti).

Citat:
Dalibor14: Kako tome stati na put da se to ne desi,dali sa vecom zapreminom samog razervoara ili neko ima neku drugu ideju !

Veća zapremina rezervoara ne bi ti pomogla. MORAŠ odnekud uzimati toplotnu energiju. To ne može biti neki rezervoar (osim ako nije baš gigantskih dimenzija tako da toplotu nagomilanu leti predaje zimi). Pa nije on perpetum mobile. Čak i da ga malo pomalo rashlađuješ, u jednom trenutku doći ćeš u situaciju da on nema odakle uzimati toplotnu energiju. Razmišljaj o rezervoaru kao o kotlu bojlera ubačenim u frižider. Jednom će se i on zalediti.
A ako misliš da toplotu rezervoaru dodaješ toplotnom pumpom, moraš tako dimenzionisati rezervoar, toplotnu pumpu i naravno izvor toplote da toplotna pumpa uvek ima odakle da preda novu toplotu rezervoaru, tako da se on nikada ne ohladi.

Citat:
zivotadj: Stojane,sta mislis o plafonskom grejanju?

Ne mislim ništa dobro. Opšte je poznato da topao vazduh ide nagore. Isparivač je kod frižidera smešten u gornjem delu da bi se zagrejan vazduh unutar frižidera neprestano hladio i tako kružio kroz rashladnu komoru.

Plafonsko grejanje ima smisla jedino kod grejača sa velikom temperaturom (>100oC) jer bi tu mogao da direktno zrači toplotu u okolni prostor.

Da pojasnim malo ovo. Toplota se prenosi na 3 načina. Provođenjem (kao kad zagrevamo ekser na jednom kraju), strujanjem (kao kad sušimo kosu fenom) i zračenjem (na taj način dobijamo toplotu od Sunca kroz vakum ili od infracrvene grejalice).
1. Provođenje toplote kod toplotne pumpe značilo bi da je njen kondenzator u direktnom dodiru sa materijalom koji zagrevamo (na primer podom).
2. Provođenje toplote strujanjem moglo bi biti prolaskom vode kroz izmenjivač toplote ili direktnim zagrevanjem vazduha prolaskom kroz orebreni kondenzator.
3. Provođenje toplote zračenjem ne bi bilo moguće toplotnom pumpom zbog previše male toplote koja bi se mogla dobiti toplotnom pumpom. Ne verujem da bi ijedna toplotna pumpa mogla dati temperaturu veću od 100oC osim u eksperimentalnim uslovima, ili sa nekim posebnim tipovima (npr. Stirlingov motor ili Peltierov element).
[ Dalibor14 @ 20.12.2007. 13:53 ] @
Nismo se mi bas naj bolje razumeli,ja sam mislio na jedan vid zagrevanja vode,a ti si otisao na toplotnu pumpu koja crpi toplotu iz nekog izvora ! Nema veze,hvala ti i na ovim imformacijama !
[ Norberti @ 21.12.2007. 10:20 ] @
Cao svima, ja sam Novi Clan na ovom Forumu. Bavim se gradnjom i hteo bi sto vise da naucim o ovoj oblasti.U planu nam je da na prolece-leto(zavisi od dozvola) gradimo jednu vecu kucu cca 550m2 u novom sadu ,pa ako neko moze da mi pomogne koje preduzece izvodi radove i uvozi svu opremu za Voda-VOda grejanje,hladjenje.I ako neko moze da posalje proracune,kostanjai izvedbe tog sistema.tj. svaki pisani materijal na srpskom,nemackom je od velike koristi. Unapred Hvala.
IN.
[ jutikus @ 21.12.2007. 11:51 ] @
Pozdrav

Ako vec planiras da gradis kucu i imas u planu da se grejes sa toplotnom pumpom, predlazem ti da grejanje resis sa podnim i/ili zidnim grejanjem jer je njegova radna tamperatura do 40C i gde ti je iskoriscenje (COP) toplotne pumpe najvece.

Za podno grejanje postoji puno izvodjaca, a za zidno postoji neka firma u Adi koji prodaju i ugradjuju Medithrem resenje.

Sto se tice toplotnih pumpi imas uvozne (skupe) i domace alfaclima iz knjazevca (prihvatljiva cena).

ja sam ugradio kombinaciju podnog i zidnog grejanja, samo alpex cevima, i jako sam zadovoljan, ali nemam jos toplotnu pumpu, to planiram za dogodine...

zvao sam nekoliko bunardzija i malo njih zna za grejanje toplotnom pumpom, tako da imaju malo iskustva u busenju bunara za ove potrebe. jedan je busio u NS za TP i usisni bunar je busio na 75mm a odliv na 120mm i nema pojma kako to radi, on je samo busio.

I samo napred, pre renovacije kuce nisam imao pojma, ali sirok je NET i svasta sam procitao i naucio....



[ Norberti @ 21.12.2007. 23:33 ] @
hvala na odgovoru, i ja tragam za resenjima pa ce valjda biti sve kako treba. ako ovo cita Gtp mann nek se ljavi, zanima me kakvu ponudu ima. Hvala unapred.
[ gtp-mann @ 23.12.2007. 14:34 ] @
pozdrav svima.
moj novi BIH broj je 00387-63-366921.
[ zivotadj @ 23.12.2007. 16:22 ] @
Ziv nam bio.Nego reci nam da li ces i dalje ucestvovati na forumu?Voleo bih da se cujemo u vezi projekta TP ali ovde Telekom kaznjava svoje korisnike umesto da ih stimulise.Mozemo li da kontaktiramo preko e-mail?Jeftino a korisno.
[ gtp-mann @ 24.12.2007. 10:32 ] @
tu sam.
pita se puno nepotrebni stvari, ili koje su vec objasnjene.
Svaki objekt treba da ima proracun toplinske energije, sto znaci da staticar dadne podatke o toplinskoj izolaciji zidova.
onda se vrsi proracun.
Spreman sam svakome dati informaciju koju treba , molio bih svakoga da postavi konkretna pitanja.
Toplotnu pumpu moze ssvaki kvalitetni maistor da napravi, ali je problem sto TP treba da funkcionira kvalitetno (COP)
i bez kvarova sledecih 35g.TP je jako ucinkovita i isplativo ju je financirati preko banke.
Cijenu TP opravdava kvalitet.
[ gtp-mann @ 24.12.2007. 10:33 ] @
tu sam.
pita se puno nepotrebni stvari, ili koje su vec objasnjene.
Svaki objekt treba da ima proracun toplinske energije, sto znaci da staticar dadne podatke o toplinskoj izolaciji zidova.
onda se vrsi proracun.
Spreman sam svakome dati informaciju koju treba , molio bih svakoga da postavi konkretna pitanja.
Toplotnu pumpu moze ssvaki kvalitetni maistor da napravi, ali je problem sto TP treba da funkcionira kvalitetno (COP)
i bez kvarova sledecih 35g.TP je jako ucinkovita i isplativo ju je financirati preko banke.
Cijenu TP opravdava kvalitet.
[ zivotadj @ 24.12.2007. 11:46 ] @
kroz dvoriste mi prolazi kanalizacija u duzini 14m.Dubina od 70 do 150cm.Juce na -6C poklopac sahte je bio topao.Ima li ucinka poloziti cevi za TP po kanalizacionoj cevi,pokriti Al folijom i zatrpati?Ako nema dovoljno ucinka postaviti jednu sondu plus. Placa imam malo da bih postavljao cevi vodoravno.Rekao si mi da bi imao veliki ucinak sa sistemom sole-voda.Ako imam zimsko sunce od 8 do 15h,i cestu oblacnost koliko bi se isplatila ta investicija i kako se grejati nocu?Pozdrav
[ gtp-mann @ 24.12.2007. 17:26 ] @
Pozdrav!
Novogradnja?starogradnja? koliko m2 stambenog prostora? Koliko m2 baste?Imali podzemni voda?
Koliko clanova obitelji?
Daj mi te inf. za pocetak!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Poz.
[ bd58 @ 25.12.2007. 09:04 ] @
Pitanje za gtp-mann- a:

Dali ja potrebno da u sistemima sa toplotnom pumpom treba ugraditi puffer rezervoar ili to zavisi od tipa grejanje (podno, radijatorsko ili fan coil uredjaji ) ?

pozdrav
[ zivotadj @ 25.12.2007. 18:17 ] @
za gtp-mann-a;trenutna povrsina kuce 170m2,Sa adaptacijom tavana 200m2.Zapremina580m3.Stara gradnja 39god.Materijal-prizemlje kombinacija granita i pune cigle.Debljina zidova 45-38cm.Sprat puna cigla debljina zida 38cm.Tavan debljina zida 25cm.U kuci je planirana unutrasnja izolacija sa 2cm 30g stiropora+rigips.Na tavanu izolacija zidova 5cm 30g stiropora i rigips.Izolacija kompletnog krova sa 15cm trske ili staklene vune sa parnom branom.Ventilirajuci kanali ispod crepa.Stolarija je dvokrilna bez dihtung traka.Planirana je ugradnja treceg stakla i dihtovanje stolarije.Za sad 5 clanova porodice.Povrsina slobodnog placa je 150m2.U blizini kuce(70-100)m ima par bunara.Zbog neposredne blizine parka Bukovicka banja pretpostavlja se da ima termalnih izvora.Pogoditi zicu je cista lutrija na ko zna kojoj dubini.Planirana je hidroizolacija poda u prizemlju i ugradnja podnog grejanja.Ukoliko je moguca instalacija podnog grejanja u prostor izmedju drvenih greda na kojima lezi sprat resio bi se problem grejanja istog.Grede se nalaze na razmaku 60cm.Iznad greda nalaze se fosne 5cm i parket 22mm.Kako bi grejali prostor na tavanu (30m2) ne znam.Merenjem temperature uocio sam da je tavan 2 stepenaC topliji od sprata.U prizemlju u centru kuce nalazi se kamin koji nije u upotrebi 50 god.Planiram da ga osposobom i ubacim ulozak za etazno grejanje,7kw isijavanje i cirkulacija vazduha 12kw voda.Volim da gledam vatru.TP ne bi nosila sav teret grejanja.Ako sve bude kako treba svi radovi na kuci bi bili zavrseni u toku sledece godine.Ako treba jos informacija napisacu.
[ gtp-mann @ 26.12.2007. 09:05 ] @
Za db58!
U svakom slucaju se ugradjuje puffer. Velicina i nacin ugradnje ovise o objektu i vrsti toplotne pumpe.
Za zivotadj: Vrsis li sanaciju i vanjske fasade? Ne bih se mjesao u druge djelatnosti ali, stiropor dolazi sa vanjske strane
tako da zid sluzi kao akumulator, a izbjegnes kondenzaciju izmedju gipsa stiropora i zida.
Ako bi TP bila u Bivalentnoj funkciji, i kako sam svatio uslove kod tebe, onda je naj bolje da ides na zrak-voda, gdje bih samo u ekstremnim uslovima bio prinudjen da lozis vatru, ili ubacis elektro grijac koji bi se palio samo 30ak sati godisnje.
obavezno TP povezati sa spremnikom za toplu vodu. puffer bi trebao imati zapreminu od najmanje 800l, jer dnevna tem. je uvjek veca od nocne, pa se kuca , baffer i tvoji zidovi zagriju danju, tako da TP nema potrebe da radi u losim nocnim uslovima. Sto TP zrak voda potrosi vise zimi, nadoknadit ces ljeti kada pripremas toplu vodu sa vanjskim toplim zrakom (ne bas skroz).Nisam bas svatio kako mislis grijati sa podnim.
Pozdrav.
[ zivotadj @ 26.12.2007. 15:35 ] @
Gtp-mann hvala ti na odgovoru.Kucu na zalost ne mogu da izolujem spolja zbog specificne fasade koja se sastoji od kombinacije granita,pune cigle i malterisanog zida.Izmedju rigipsa i stiropora postavicu parnu branu.Zbog male snage uloska za etazno grejanje mislio sam da postavim podno grejanje kao ekonomicnije i isplativije.Kamin moze da greje direktno jednu vecu sobu i indirektno jednu manju.U prizemlju moram da menjam betonsku podnu podlogu.Na spratu pod ne smem da diram.Zato me interesuje da li toplota od 42-45 stepeni moze da prodre kroz 7cm drvenog poda i greje sprat ili bi na spratu morao da postavim radijatore?Na jednom sajtu sam procitao da TP koje greju i hlade mogu postici temp.od 55 C vode a one koje samo greju cak 65 C.Kolika je temperatura vode koja ide iz puffera u grejnu instalaciju i koje snage bi bila TP.
[ gtp-mann @ 26.12.2007. 19:52 ] @
Pozdrav
Parnu branu ne bih smio da postavljas jer ce ona kondenzirati. Ako mozes presvuci zidove ROTBANDOM proizvodi knauf.
kvalitetan spahtler moze da predje citavu kucu za 2-3 dana. Naj jeftinije, a naj kvaliternije rijesenje.
kroz 7cm ne moze proci dovoljno topline, temp.nesmijes toliko dizati jer bi doslo do sirenja podne podloge , a i nepozeljni zvukova (pucketanje). Ispod podnog geijanja obavezno stavi dobru izol. naj manje 5cm. Ulozak od kamina je sa protokom vode ? ako sam dobro svatio, i njega moras da spojis na puffer. TP je dovoljna 10kw u rezimu zrak 2c° voda 35c°.
sprat rijesi sa fenkollerom. Neces imati potrebu da dizes tem. vise od 45c°. Pufer se postavlja u povrat , tako da toplina ide sirektno iz TP u sistem. naci cu neku semu pa cu ti je dostaviti.
[ angels @ 26.12.2007. 23:49 ] @
Pozdrav,

Da li postoji proizvodjač koji nudi kompletno resenje: toplotna pumpa vazduh-voda (40kw grejanje), električni kotao kao backup za dogrevanje (za ispod -5) ?
Sistem se koristi za podno grejanje, fenkojlere (12kom) i centralni bojler (300L) koji ima sopstveni el. dogrevac, u zimskom periodu (40 kw gubici).
U letnjem periodu (25kw dobici) sistem se koristi za hlađenje korišćenjem fenkojlera, dok se podno isključuje.

Kolka bi bila cena ovog sistema (bez instalacija, podnog i fenkojlera naravno) ?
Ako ne postoji kompletno resenje, kolko bi kostalo da se napravi automatika ?

Hvala
[ gtp-mann @ 27.12.2007. 08:13 ] @
moram da ti postavom isto pitanje kao i zivotadj.
sistem ne postoji, ali se moze sastavit.
Iskreno receno ima upravljacko rijesenje od “dixella“ koje sam procitao, i koje bi moglo potpuno automacki
kontrolirati citav sistem, U cijevovod bi bio ugradjen troputi ventil, kojo bi prebacivao iz funkcije grijanja u funkciju hladjenja
ili pripremu tople vode. Dixell je jako stabilan , a dosta i kompliciran. negdje na ljeto cu ugraditi takav sistem kod mene kuci, da bih mogao savladati kontrolu nad istim.Ako ga budem dalje ugradjivao vezat cu ga telefonom(modemom) tako da bih kod eventualnih greski mogao iz ureda da ga kontroliram. dixel nije skup, negdje oko 500€- netto.
Postoje i spremnici za toplu vodu 300l sa malom TP zrak -freon na sebi. Trose 0,5kw struje, a proizvode ca. 2kw topline.
to sam vec kombinirao. Funkcionira bezprijekorno.
[ bd58 @ 27.12.2007. 09:53 ] @
U zadnje vreme se sve vise ugradjuju toplotne pumpe na bazi freonskih sistema , odnosno invektorski klima uredjaji koji sluze za grejanje i hladjenje sa vanjskom jedinicom . Zelio bih cuti misljenje gtp-mann-a i ostalih koji su imali iskustva u eksploataciji vezano sa oba sistema u ekonomicnoscu , vekom trajanja , odrzavanju sistema kao i ostalih relevantnih faktora za rad ovih sistema . Prvenstveno mislim na uporedjivanje toplotne pumpe vazduh-voda i vazduh freon .
Osim toga interesuje me koji proizvodjaci imaju najpovoljniji odnos cena/kvalitet .

Pozdrav.
[ gtp-mann @ 27.12.2007. 11:59 ] @
Sistemi zrak voda imaju cop 2,5. isto kao i zrak freon. voda-voda i drugi imaju cop 4,5.
sto znaci da su ekonomicniji. sto je vani hladnije, cop kod zracni sistema opada.
kod drugi je to konstantno. kod zrak freon imas klima efekt, mores mijenjati filtere.
Za domacinstvo je najbolje izbjegavati takve sisteme.
ako nemozes da rijesis drugim sistemom onda idi na zrak voda.
fonko ima kompletnu paletu tih sistema.
trebas samo dobro isprojektirati, kao sto rekoh svaki je objekt individualan.
trebao bih mi bolje poisato gdje se nalazis, i nacin koristenja objekta.
pozdrav.
[ zivotadj @ 29.12.2007. 17:04 ] @
O ROTBAND-u nema podataka na domacim sajtovima Knauf-a.Nemacki ne znam.Na ruskom sajtu sam procitao da ima malu toplotnu provodljivost.Ako imas neke informacije o Rotband-u molim te posalji mi.Kontaktirao sam Knauf.co.yu ali mi jos nisu odgovorili.Ulozak kamina je sa protokom vode i planiram da ga vezem u instalaciju na sledeci nacin.
1.TP samostalan
2.kamin samostalan
3.TP+kamin zajedno
Nisam razumeo deo o snazi TP.TP je dovoljna 10kw u rezimu zrak 2c° voda 35c°.Zar 35°C nije malo u mono funkciji TP?Da li je 10kw izlazna snaga TP?
[ gtp-mann @ 01.01.2008. 16:04 ] @
da u pravu si!
Radim jedan objekt u dalmaciji, pa sam otisao na njihove klimatske uslove.
tvoje grijanj mora imati snagu na -6c° 10kw top. energije.
sto veci puffer to bolje.
sto znaci da u dnevnim uslovima pripremis toplu kucu, i rezervu u puffreu od 800l tako da se u losim nocnim uslovima TP ne mora ni paliti.
prekonoci se koristi spar-funkcija.
sto se tice rothbanda , pitati cu kolegu da li postoji neki drugi proizvodjac koji je zastupljen kod nas.
[ lord_celtic @ 04.01.2008. 17:00 ] @
Jedno prosto pitanje.
OCU po zavrsetku ove zime da trajno resim problem grejanja i jako sam zainteresovan za TP
Kuca mi je oko 200 kvadrata bez izolacije(bice reseno) i sa vec postavljenim etaznim grejanjem(gde je pecka jako predimenzionisana 65000 kalorija, i puno trosim ogreva).
E sad
Interesuje me KOLIKO TO KOSTA??
I kolika je mesecna cena grejanja??
[ gtp-mann @ 05.01.2008. 09:41 ] @
Tu trebam tacnije podatke.
Koja vrsta TP? zrak-voda-zemlja
Pripema sanitarne vode?
Cijena se krece izmedju 6000€-13000€, ovisno o proizvodjacu.
Mjesecna potrosnja se krece izmedju 250€-450€ ovisno o objektu i tipu TP.
TP mora biti izmedju 10kw i 15kw. Naravno ovisi o objektu.
Trebas izmedju 17000kw i 25000kw topline za citavu godinu, to mozes podjeliti sa 4 ili 5,
i onda znas koliko bi TP potrosila struje.
To su investicije koje se isplacuju vec nakon 3g. zato treba profesionalno sve proracunato i ugraditi,
jer taj ces sistem koristiti sledecih 30g.i vise.
[ Bata1981 @ 05.01.2008. 10:50 ] @
Mislim da ti je najbolje da nazoves neku firmu koja se bavi prodajom i ugradnjom toplotnih pumpi i da se direktno raspitas za sve sto te zanima.Mislim da sam bas na ovom forumu u nekoj raspravi cuo da su najpovoljniji sto se tice cena/kvalitet PEA d.o.o.(ne zato sto su mi nudili saradnju),a oni imaju i jednu toplotnu pumpu koja im sluzi ya prikaz i objasnjenje potencijalnim kupcima,sto mislim da je super da znas kako stvar zapravo funkcionise.
[ gtp-mann @ 05.01.2008. 18:36 ] @
Tu lezi zec!!!!!
Ko se uopce na teritoriji bivse juge bavio, ili bavi sa TP.
Ima njih par, moze se na jednu ruku nabrojiti koji sada nesto pocinju.
To nisu ljudi sa iskustvom! Imaju novelan-visman-dimplex itd.
To su super TP, ugradjivao sam ih sve. Ali ti uredjaji kostaju od 11000€ i vise.
Konktaktirao sam neke u HR, i nisu prodali nista,samim tim nemaju ni iskustva.
Bio sam na web. PEA d.o.o , i oni tek egzistiraju od 2006.
Tu nema iskustva , distribucije, servisa itd.
Jedini je JASMINM d.o.o. Zepce BiH, koji se moze pohvaliti sa 25g iskustva u toj tehnici.
A imaju i kvalitetne uredjaje, koji kostaju u pola jeftinije.
[ Bata1981 @ 05.01.2008. 20:28 ] @
Ako si mislio da nekog reklamiram,ja zaista nisam to mislio.Ne znam......u pravu si ali svi moraju poceti od neceg pa jos dodaj na to da puno ljudi ni ne zna šta je to........pa ce vremenom sticati iskustvo.Sto se VIESSMAN-a tice.....sta reci...kako je moj sef na praksi govorio ``mercedes`` medju kotlovima i ostalim uredjajima.Inace kada sam bio na profesionalnoj inzenjerskoj praksi dobio sam od njih originalnu dokumentaciju,i originalni softver ``vitoplan`` i ``esop``,a ja to nisam bas pregledao imao sam puno da ucim,mislim cak da tu postoji neka dokumentacija o tp,ako ti zatreba.....
Ti ih vec duze vremena ugradjujes,pa mi reci koji se problemi najcesce javljaju u upotrebi tp?
Meni je inače proračun i dimenzionisanje toplotne pumpe,ovako u najgrubljim crtama rečeno tema diplomskog ispita,pa bih te pitao da li imaš konkretno proračune,radioničke crteže samo da vidim kako se to radi "ne školski" tj profesionalno?
[ gtp-mann @ 06.01.2008. 08:48 ] @
Sta studiras?
Visman je Akcijsko drustvo. Oni su vodeci u svijetu kada je rijec o kotlovima na fosilna goriva.
Sto znaci da visman- buderus-wolf-i njih jos par su u stvari ista tehnologija samo u drugoj kosulji.
Ja sam postavljao pokusne stanice kod wolfa, i iznenadio sam se kada sam dobio opremu oznacenu visman-buderus itd.
Tada mi proizvodni ing. rekose da je to sve isto, da su svi pod jednom kapom.
Visman i ostali imaju TP tek jednu godinu, sto znaci, kad na zapadnom trzistu nisu mogli da prodaju vise kotlove na
fosilna goriva u onom broju kao prije odmah su presli na TP od KKW .
KKW je tvrtka koja je u zadnje tri godine kopila sve firme do 100 radnika koje su proizvodile TP.
Za sigurno visman ima sada kvalitetnu TP , a od prije ima vodeci brand. jedna problematika se sada javlja kod njih,
distribuciona mreza koju posjeduju , kao i servisna tek se sada prilagodjavaju novoj tehnologiji.
Mislim da ce to potrajati jos 2-3g. dok ne postanu totalno fit.
Proracun, dimenzioniranje se vrsi isto kao i kod fosilnog grijanja, ako nije resivibilna.
70% od jacine je grijanje, a 30% je priprema tople vode.
NOVELAN je tochter firma od simensa, i oni kao i dimpleks, Bartel, KKW, Fonko i njih par imaju decenijsko
iskustvo u toj tehnologiji.
Postoji PROJEKTIERUNGSHANDBUCH WÄRMEPUMPE od simensa, to je knjida u kojoj je sve opisano u detalje.
Moze se kupiti u Njemackoj za 29€, sto znaci ako to studiras da ti je ona prijeko potrebna.
Vjeruj mi da sve musterije interesuje, koliko njih kosta uredjaj TP? i koliko trosi energije u radnom ciklusu?
Ako mislis da se i poslije studija bavis ovom tehnologijom, pisi pa ce mo vidjeti sta ti se moze pomoci.
Prilikom ugradnje TP mora se peziti da sve bude po propisu i normi izvedeno.
Jako je vazno da prateca oprema ispunjava sve potrebne kvalitete.
Kada je sve kako treba, TP funkcionira bez ikakvi problema.
Jos nesto jako vazno.
Tehnologija koja funkcionira na zapadu, ne mora da funkcionira i kod nas.
Par primjera:
Na zapadu je struja konstantno 230v, ne moze se desiti da dodje do pada jedne faze.
Kod nas napon varira izmedju 180v i 246v. sto moze unistiti kompresor.
Isto tako i pad jedne faze unistava kompresor.
To i puno drugih uslova utice na kvalitetan rad TP.
Zato onaj koji ugradjuje TP mora da poznaje TP, kao i uslove u kojim se ugradjuje.
Nisam ni ja htio nekoga da reklamiram, ali na ovom forumu se sastaju laici, jer sami moraju da dodju do puno info. materiala,
a nemaju kvalitetnog servisera-montera-inginera koji to za njih mogu odraditi.
Ja isto trazim suradnike za neke teritorije, jer nemam namjeru da pokrivam citav balkan.

[Ovu poruku je menjao gtp-mann dana 06.01.2008. u 10:35 GMT+1]
[ Bata1981 @ 06.01.2008. 12:16 ] @
Pre malo manje od dve godine dana sam diplomirao na proizvodnom masinstvu,a na termoenergetici mi je ostao jos diplomski ispit koji sam spomenuo.Puno ti hvala za naslov knjige,slabo jako znam nemacki,gotovo nista,a imam kolegu koji povremeno tamo ode pa cu je nabaviti.Jako je malo ``upotrebljive`` literature,sto znaci sve su sami trostruki integrali,parcijalne diferencijalne jednacine,a kada se dodje do najvaznijeg,a to je kako nesto konkretn proracunati i dimenzionisati,eeeee vidis tu prestaju sve teorije i teoreme i nastaje tajac.Jako malo ima neke literature koja zaista moze pomoci pri nekom proracunu,pre koji dan sam kupio knjigu ``dobosasti razmenjivaci toplote`` od M.Rikalovica zato sto mi treba za proracun kondenzatora i isparivaca,i tek sam tu nasao nesto sto se moze primeniti.
Kada se budem bas detaljno konsultovao sa profesorom onda cu tacno znati sve sto mi treba,pa mozda zatrazim neku pomoc i od tebe.
[ angels @ 11.01.2008. 13:48 ] @
Imam pitanje za mašince: Kako se računaju toplotni gubici kod spoljašnjeg zida sledeće strukture:

Giter block 25cm
Stiropor 8 cm
vazduh 5 cm
zavrsni sloj (kamen, granit, alubond) 2-3cm

Znaci u pitanju je ventilirajuća fasada i interesuje me kolka je provodljivost u W*m-1*K-1.

Hvala



[ gtp-mann @ 11.01.2008. 18:28 ] @
Zta to znaci ventilirajuca fasada?
Koeficenti su Giter blok- Suva gustoca kg/m3 1300kg -Toplotna provodljivost 0,57w/m x k difuzioni otpor 3,0
1700kg - ---//--- 0,76w/m x k 6,5
Znaci sto je m3 laksi to je bolje.
Na stiroporu ti pise, ovisno o gustoci- prosjecno 0,035w m x k
Ako imas cirkulaciju zraka izmedju bloka , onda nisi nista ni napravio Nasi ljudi kazu za takvo nesto vodu grij- vodu hladi .
Onda se mora proracunati debljina fuge izmedju bloka aki je sa cementom onda 1,28 m x k - krec 0,87
Kamen -granit- ovisno o kamenu 3,0m x k - Isto kao i otvoren prozor difuzioni otpor 155
Ovi podatci su po din-u, mozda je zadnje godine doslo do promjene, ali to mozda minimalno
Toplotni koeficent proracunava staticar ili arhitekt.
Masincima treba puno podataka sa kojim radi staticar.
Javi mi molim te za fasadu, to jos nisam cuo.
pozdrav
[ angels @ 11.01.2008. 23:29 ] @
Ventilirajuća fasada se sastoji od nosece konstrukcije od aluminijuma ili cak drveta, na koju se stavljaju razlicite
obloge od aluminijuma, kamena, keramike, drveta i sl. Sustina je dobiti par centimetara vazdušnog zida između stiropora i završnog sloja fasade koji služi kao dodatna izolacija i ventilacija (da bi zgrada "disala"). Mana je sto je dosta skupa, ali je navodno trajnija i isplacuje se kroz ustedu energije. Probaj malo na google da vidis slike.
Fasade koje su ovako urađene stvarno mi se sviđaju, ali me kopka kako se postiže ta "dodatna izolacija", te sam zato i
postavio prethodno pitanje.
[ angels @ 12.01.2008. 00:09 ] @
I naravno, gtp-mann, konkretno pitanje za tebe:
kad imam sad ove koeficijente kako da izracunam kolki su mi toplotni gubici.
Ajde da bude prostije:
Imam dva razlicita materijala sa koeficijentima k1 i k2, te debljine d1 i d2. Kolki su toplotni gubici u w/m2
za ovu konstrukciju, ako je temperatura sa jedne strane t1 a sa druge strane t2 ?

Pozdrav i hvala
[ gtp-mann @ 12.01.2008. 11:42 ] @
Skuzio sam!
Ventilirajuca fasada ima smisla, ista je stvar i na krovu (vertikavno pa horizontalno postavljanje letvi),
Postavlja se da bih se izbjegao toplotno ili hladno zracenje crijepa ili zavrsnog sloja (kamena).
Kod direktnog zracenja sunca na na kamen raste temperatura kamena na 60c° i vise, a vanjski je zrak samo ca.35c°.
zimi se desava obrnuta situacija, a izbjegava se i eventualna kondenzacija zbog vece promjene temperature.
Toplotni gubitak se ne isijava direktno u atmosferu nego u medjuprostor, lagana hidraulicna cirkulacija na gore
umanjuje vanjski napad hladnoce. Nisam se susrecao sa tim tipom fasade, ali iz drugih iskustava mogu procijeniti da
da imas ustedo ca.30%, cto znaci , ako tako nastavis dobit ces pasivnu kucu (u najmanju ruku nisko, nisko energetsku kucu)
pa ces se moci grijati sa 25wm2.
To je super stvar, a interesuje me koliko je ekonomski opravdana.

Rekoh da staticar i arhitekt vrsi proracune.
Oni podatci su samo za gradjevinsku supstancu.
Za proracun se mora uzeti u obzir:
1-Vanjska temperatura zraka
2-brzina vjetra
3-potrebna tem. prostor u skladu sa vanjskom tem.
4-prostorne tem. od ne zagrijavajucih okolnih prostorija
5-toplotni otpor prozori-vrata staklene stijene
6-dodatak toplotne koncentracije u supstanci ( ovdje nastupa ventilirajuca fasada)
7-Prolaz kroz fuge u bloku
8-Visina objekta
9-visina prostorija
10-korekturni faktor Ka
11-korekturni faktor Km
12-korekturni faktor Kn
to sam tako ucio u Njemackoj, a interesuje me dali se to i kod nas tako radi
malo mi je tesko prevesti sve to na nas jezik.
Mi smo na maistorskom ispiru imali sve te stvari iz termodinamike,elektrotehnike,gradjevinske supstanca itd,

[ Bata1981 @ 12.01.2008. 12:28 ] @
Prostiranje toplote:
Prvi zakon termodinamike uspostavlja veyu iymedju količine toplote,unutrašnje energije i rada,ali ne ukayuje na smer odvijanja termodinamičkog procesa i uslove usled kojih taj proces počinje da se odvija.Ako u nekoj sredini(čvrstoj,tečnoj,gasovitoj) postoji nexomogeno polje temperatura t=t(x,y,z,τ) tada se u njoj odvija prostiranje toplote.Prostiranje toplote ostvaruje se na tri načina:
1.provođenje(kondukcija),
2.prelaženje(prenošenje,konvekcija),
3.zračenje(radijacija).

Sad da te ne bih previše davio sa integralima jer ti je to u ovom slučaju potpuno nepotrebno,(a i nikako da skontam kako da ovde ubacim formule),

STACIONARNO PROVOĐENJE TOPLOTE:

t=t(x)

Toplotni fluks,ili gubitak toplote:

q=(t1-t2)/(λ/δ)

R=δ/λ ;toplotni otpor zida(pregrade).

Provođenje toplote kroz zid sa pregradom:

Q=qA

q=(t3-t1)/((δ1/λ1)+(δ2/λ2))=Q/A ;e ovo je za tvoj slučaj i nemoj da te zbuni t3,to je u stvari tvoje t2

Prolaz toplote kroz zid(ravan zid):

prolaz toplote je istovremeno provođenje(kondukcija) i prelaženje toplote(G.U.III-vrste:poznata temperatura okoline t0 i zakon prelaza toplote između površine tela i okoline.To opisuje Njutnov zakon prelaya toplote tj. q=qa=±α(ta-t0),gde je α(W/m^2K)-koeficijent prelaya toplote,a znak ±odnosi se na grejanje/hladjenje tela(q=-λdt/dr))

Sve bih ti ovo lepše napisao ali ne znam kako da ovde ubacujem formule,a iznad q i Q treba da stoji tačka,ubacio bih ti i pr slika ali takođe ni to ne znam kako se kači.












[ vlados @ 16.01.2008. 16:01 ] @
Ubaci excel tabelu. To ima skoro svaki masinac koji se bavi termotehnikom.

Terorija je dobro obradjena
[ angels @ 18.01.2008. 10:00 ] @
Hvala na odgovorima oko toplotnih gubitaka. Sta me dalje interesuje:

1. Pod uslovom da je nije moguce precizno odrediti gubitke kroz toplotne mostove, da li postoje neki standardni koeficijenti za ubrajanje i ovih gubitaka i kako se oni koriste ?

2. Kod ventilacionih gubitaka koji se obicno koristi koeficijent za korekciju u ukupnim gubicima ?

3. Da li se ventilacioni gubici racunaju za fiksne prozore ? (Predpostavljam ne)

4. Kako se racuna srednji koeficijent toplotne provodnosti za prozore i balkonska vrata ? Proizvodjac mi daje samo provodnost za staklo, u pitanju je AL stolarija sa termo prekidom.

Znam da je mnogo kompleksnih pitanja, ali probajte sto jednostavnije da mi odgovorite. Projektanti su mi uradili proracun toplotnih gubitaka i sve mi je to izgledalo prenaduvano. I malo po malo krenuo sam da kontrolisem citav proracun i pronalazim im greske.

Hvala i pozdrav
[ bd58 @ 31.01.2008. 18:35 ] @
Za Gtp-mann-a

Gde bih mogao naci podatke o TP JASMINM d.o.o. Zepce BiH sa cenama i karakterstikama kao i automatikom.

Pozdrav.
[ mali genije @ 08.02.2008. 09:08 ] @
pozdrav svima na ovom delu foruma posto je tema malo zamla da je zivnemo
jer izgleda da niko ne radi nista po pitanju uradi sam pa sam resio da postavim
par pitanja strucnjacima dobre volje.
sta mislite o ovom izmenjivacu i dal mogu da ga upotrebim za izradu
toplotne pumpe kao kondenzator ili da nabavim veci?
umalo da zaboravim koristicu klimu 24 000BTU r22
[ gtp-mann @ 10.02.2008. 09:46 ] @
Za db58 !
Dali ti trebaju samo inf. ili imas namjeru da ugradjujes?
Ako ti treba uredjaj onda mi javi, jer imam firmu koja bi mogla pokriti to podrucije.
Pozdrav
[ bd58 @ 10.02.2008. 18:01 ] @
Interesuje me informativno , karakteristike . cene i ostalo .
Pozdrav.
[ Bata1981 @ 14.02.2008. 22:31 ] @
Sada mi je jako zao sto moram ovako ali nema mi druge.Ja ovu temu nisam zapoceo,ali bih sada zamolio moderatora ili administratora,ili ko je vec zaduzen za ove stvari da je zakljuca pre nego sto postane jos gore(uvek moze gore).Tema je bila TOPLOTNA PUMPA,znaci ne neka centrifugalna pumpa,gde se po ``pumpanjem`` podrazumeva autooscilatorni proces promene napora i protoka pumpe i cevovoda,vec TOPLOTNA PUMPA.Uopste se ne spominju nikakvi termodinamicki procesi,prolaz toplote kroz zidove cevi,proces kondenzacije,dimenzionisanje kondenzatora ili isparivaca npr...........Ipak je ovo forum Fizika a rasprava se okrenula na koja firma,koja cena.......

Onda recimo ovo:
Citat:
angels: Hvala na odgovorima oko toplotnih gubitaka. Sta me dalje interesuje:

1. Pod uslovom da je nije moguce precizno odrediti gubitke kroz toplotne mostove, da li postoje neki standardni koeficijenti za ubrajanje i ovih gubitaka i kako se oni koriste ?

2. Kod ventilacionih gubitaka koji se obicno koristi koeficijent za korekciju u ukupnim gubicima ?

3. Da li se ventilacioni gubici racunaju za fiksne prozore ? (Predpostavljam ne)

4. Kako se racuna srednji koeficijent toplotne provodnosti za prozore i balkonska vrata ? Proizvodjac mi daje samo provodnost za staklo, u pitanju je AL stolarija sa termo prekidom.

Znam da je mnogo kompleksnih pitanja, ali probajte sto jednostavnije da mi odgovorite. Projektanti su mi uradili proracun toplotnih gubitaka i sve mi je to izgledalo prenaduvano. I malo po malo krenuo sam da kontrolisem citav proracun i pronalazim im greske.

Hvala i pozdrav


Ovo je koliko sam ja ucio na studijama spada u grejanje i klimatizaciju,provetravanje ali nigde nista o principu rada,ili konkretno o toplotnim pumpama.

Da ne bismo dalje mlatili praznu slamu molio bih jos jednom da se tema zakljuca.
[ gtp-mann @ 21.02.2008. 10:07 ] @
Ako ti se ne svidja , ne moras da prisustvujes.
Moja je predrasuda da to sve skupa ima veze sa termodinamikom.
Pozdrav
[ Tony @ 10.03.2008. 15:37 ] @
Dr Jožef Njerš (Dr. József Nyers) je diplomirao na toplotnim pumpama i živi u Subotici. On je napravio primenu na grejanje svoje kuće i takođe po njegovom projektu u nekoliko kuća u Subotici. Koliko sam čuo, potrebno je izbušiti dva bunara, jedan na 40 i drugi na 70 metara, voda se koristi iz jednog bunara pa se ispušta u drugi bunar a po principu kao u frižiderima se uz pomoć toplotne pumpe zagreva podno grejanje u kući. Najskuplja je toplotna pumpa koja košta oko 7000 evra! Čuo sam da se zagreva jedna kuća na sprat na periferiji Subotice veličine 12 puta 8 metara a troškovi grejanja zimi su manje od 2000 dinara za struju mesečno. Moguće je napraviti isto to i na kući sa etažnim grejanjem ali je tada potrebna jača toplotna pumpa a to onda izađe mnogo skuplje. Eto, to je ono što sam saznao iz treće ruke a za više informacija potražite Jožefa lično...

[Ovu poruku je menjao Tony dana 11.03.2008. u 06:40 GMT+1]
[ Nais @ 03.04.2008. 14:54 ] @
Prati sam sa zanimanjem ovu temu. Molio bih člana gtp-mann da mi napiše nešto više o TP koja može da proizvodi i struju (osim grejnje-hladjenje).
Mislim da je to pomenuo negde ranije u ovoj diskusiji. Takodje me interesuje da li se zna nešto o novim TP koje su ,dodoše labaratoriske, Švedske a imaju razmeru 1:8 ili o Američkim 1:15? Ovi podatci nisu provereni. Hvala unapred u svakom slučaju dobra tema.
[ scroll @ 15.04.2008. 19:14 ] @
pozdrav mali genije

mislim da je tvoj spiralni izmenjivač i previše mali .mada sve zavisi odakle hoćes crpiš toplotnu energiju, kolika temperatura treba da bude grejnog fulda.treba puno stvari uskaditi.
[ mali genije @ 15.04.2008. 20:04 ] @
@scroll
izmenjivac mi je naleteo slucajno pa reko da upitam nekog za savet
snaga izmenjivaca je 24kw sa prim.temp 70/90.
temp. fluida bi bila max 45 stepeni grejanje/hladjenje preko
fancoil uredjaja. mislio sam da uradim top. pumpu
voda/voda
pozdrav.
[ scroll @ 15.04.2008. 21:02 ] @
mali genije
izmenjivač 24kw sa prim.temp 70/90. kolika je površina izmenjivača? kolika će da bude temperatura kondenzacije i isparavanja? temperatura vode iz bunara?
po meni to je mali izmenjivač.iz čega je? (BAREM ONA SA SLIKE) . koje snage bi trebalo da bude toplotna pumpa u kw-tima?
puno uspeha u izgradnji T.P.!!!
pozdrav
[ mali genije @ 15.04.2008. 21:48 ] @
-sto se tice povrsine izmenjivaca nemam taj podatak.
-izmenjivac je od gasnog kotla i sluzio je za zagrevanje
sanitarne vode.
-za temp. kondenzacije i isparavanja bih morao da se konsultujem sa nekim
ko poznaje materiju jer je meni poznata samo max. temp. fluida.
-temp.bunarske vode je oko 12 stepeni.
[ scroll @ 16.04.2008. 08:16 ] @
Po meni tvoj izmenjivač za toplotnu pumpu biće manje snage 1kw.
Bilo kom režimu rada .
[ okoje @ 20.04.2008. 00:44 ] @
Da li ste upoznati, Interesuje me da li Srbija na neki način stimuliše ugradnju sistema za grejanje-hlađenje na principu koji koristi toplotnu pumpu kao izvor energije? Agencija za energetsku efikasnost obećava više od godinu dana pomoć za toplotnu izolaciju privatnih kuća, ali isto tako i kažu da ne znaju tačno kada će to da omoguće. Da li takvo nešto postoji i za ovakve alternativne metode grejanja-hlađenja?
[ mali genije @ 20.04.2008. 08:49 ] @
@scroll imas pp.
[ Stojan Trifunovic @ 20.04.2008. 11:16 ] @
Citat:
okoje: da li Srbija na neki način stimuliše ugradnju sistema za grejanje-hlađenje na principu koji koristi toplotnu pumpu


Po mom ličnom mišljenju stimuliše jedino promocijom (na primer opisom rada toplotnih pumpi u Telekomovim žutim stranama).

Nažalost i dalje imamo PDV na SVE. Solarne module, toplotne pumpe, stiropor, generatore hidrocentrala ili vetrenjača... (o carini da ni ne govorim).
[ scroll @ 20.04.2008. 15:35 ] @
mali genije i ti bi imao pp ali nisam dovojno dugo član da bi mogao ......

20kw približno 68.2 kBtu/h

A ni mail isto ne mogu slati.

[Ovu poruku je menjao scroll dana 20.04.2008. u 21:38 GMT+1]
[ glecer @ 25.04.2008. 23:26 ] @
Pozdrav svima, trenutno sam u fazi projektovanja sistema voda-zemlja uz koriscenje Wiessman toplotne pumpe za kucu od 300 mkv. Sistem koji ce biti primenjen je voda-zemlja ovaj sistem mi se svideo jer nema klasicni bunar,nema pumpu koja vuce vodu sa 30,40,50 metara vec gde je bunardzija nadje, ovde se postave sonde i potrebna je samo manja pumpa koja tera fluid kroz cevi za proracun koji smo mi napravili potrebne su dve sonde dubine 130 m.
Takodje cu staviti i centralni bojler za sanitarnu vodu koji ce deo energije dobijati od toplotne pumpe a deo od solara,obzirom da je sve ovo novina kod nas trenutno vladam samo teorijom a za dva do tri meseca bi ceo sistem trebao da proradi onda cu pisati vise.
Pozdrav
[ ticma @ 27.04.2008. 10:12 ] @
Ako moze objasnjenje za sta sluzi sonda na 130 m dubine? Da li je to zatvoreni sistem cevi koji je zakopan u zemlju i uzima toplotu zemlje? Ako je tako, kolika je duzina cevi i na koju dubinu je postavljen?
[ srbijabunar @ 05.05.2008. 21:35 ] @
Sonda se sastoji od 4 okiten creva precnika koji su sastavljeni 2 i 2. postavljaju se u busotine koje nemaju vodu. Dubina sondi je uglavnom 100 m. Kad se sonda spusti u busotinu ona se zalije specijalnom glinom koja prenosi toplotu sa zemlje na cevi. Sonda je najbolji vid grejanja ali ne i najeftiniji. Bunari su isplatljivija investicija pod uslovom da je teren takav da ima vode. uglavnom se buse 2 bunara, iz 1 se uzima voda koja prolazi kroz izmenjivac toplote i toplotnu pumpu i vraca se u 2 bunar. sve moze da prodje sa 1 bunarom ali je steta uzimati vodu iz zemlje i posle je bacati u kanalizaciju. u isti bunar ne moze da se vrati zbog razlike u temeraturi. Kod nas je temeratura zemlje na 100 m od 13 do 15 stepeni. Koliko sondi treba zavisi od velicine kuce. Ja sam radio geotermalne bunare po Beogradu (senjak, dedinje) a radio sami po drugim mestima. To uglavnom rade ljudi koji znaju sta hoce i koji imaju pare za takvu investiciju. Sto je veca kvadratura to ser vise isplati ova vrsta grejanja. Usteda u energiji je do 70-80%.
[ vlaki1 @ 09.05.2008. 13:18 ] @
Za "srbijabunar".
S obzirom da ste kopali po Dedinju, zanima me kakav je teren na većim visinama u Beogradu. Ja sam još malo višlje tj. u Kumodražu. U mojoj okolini ima podzemnih voda ali me one ne zanimaju jer ne bih ulazio u takve investicije zbog nesigurnosti u izdašnost takvih bunara.
Pozdrav
[ srbijabunar @ 09.05.2008. 15:52 ] @
Treba da vidim gde se tacno nalazite ba bi mogao da vam kazem o kakvom se profilu radi. Sve zavisi gde vam se nalazi kuca. Kvadratura objekta koji se greje/hladi odredjuje kolicinu vode koju bunar treba da da. Ako bunar ima manju izdasnost od potrebne busi se jos jedan ili vise bunara. Moguce je uzimati vodu iz jednog a vracati u drugi bunar na dogrevanje i tako povecati njegov kapacitet. Kao sto sam napisao u predhodnom postu obicno se rade 2 bunara da bi se u drugi vracala voda jer se izdasnost bunara moze smanjiti s vremenom crpljenja. A ta voda samo sluzi da se uzme toplota od nje.


pozdrav
[ gtp-mann @ 15.05.2008. 07:27 ] @
Pozdrav svima!!!
Ugradnja sistema voda-voda je naj isplativija.
COP je naj bolji.
Pasivno hladjenje funkcionira bez problema.
Kakvoca vode je bitna.
Sistemi zemlja voda su isto dobri, ali ima gubitaka prilikom primo-predaje topline.(zbog glikola ili druge zastite od mrznjenja)
U tom slucaju je bolji sistam Direktna espanzija-voda. tu se salje freon direktno u sondu, ucinkovitost je puno bolja, a netreba pogonska energija za sonde.
Viesman nema tu tehnologiju, i iskustvo jer je on novi na trzistu sa TP.
Sto se tice nestanka vode u bunaru, to se jos nije desilo nikad. Bunar prilikom crpljenja moze postati samo izdasniji.
Problemi kod bunara mogu nastati samo tada kad se bunar ne odradi kako treba, ili kod prekomjerne eksploatacije(Samo kod arterijski bunara).
Kod klasicni bunara to nije problem, jer se mogu cistiti.
Bunar izvor i ponor moraju imati odredjenu razdaljinu, ili se mora paziti na smijer kretanja podzemne vode.
Pozdrav
[ AleXaJA @ 26.05.2008. 02:39 ] @
veliki pozzz za gtp-mann

procitao sam sve od prvog do poslednjeg slova ove teme i skroz sam se zapalio....
kada budem sebi pravio kucu najverovatnije cu instalirati TP a posebno me zanima kombinacija kuca plus plastenik!!!
pppoooooozzzzzz
[ AleXaJA @ 26.05.2008. 10:05 ] @
gtp-mann reci nesto o kvalitetu vode,sta je dobro a sta ne,u mom kraju je voda loseg kvaliteta,gvozdje i kamenac....
[ gtp-mann @ 26.05.2008. 14:54 ] @
Pozdrav.
Sto se tice kvalitete vode ne bih trebao da nikakve probleme.
Do naslaga kamenca dolazi samo kod otvoreni sistena gdje se voda zagrijava na vece temperature.
Izmjenivaci topline smiju biti samo od VA materiala.
Treba samo paziti na postotak mangana, ako ga ima mnogo treba cesce cistiti izmjenjivac.
Bolje ti je naptaviti staklenik, nego plastenik.
Postavi se spirala u zemlju, i bez problema imas povrce citave godine.
Naj-jeftiniji nacin grijanja i hladjenja sto postoji.
Samo je topla voda iz zemlje jeftinija , ako se ne mora placati koncesija.
[ mdj300B @ 26.05.2008. 16:50 ] @
Pozdrav gtp-mann, ako moze nekoliko pitanja :)
Spominjete VA materijal za izmjenjivač, po naški kakav bi to bio materijal (tj. metal ili legura)?
Kako se inače čisti izmjenjivač i koliko često se to čini kod vode koja je na granici prihvatljivosti (tj. 0,2mg/l željeza i 0,1mg/l mangana, znači navedite neki primjer iz prakse).
[ Nikola M @ 03.06.2008. 13:27 ] @
Jedno pitanje:

Šta ako se u zemlju umesto creva zakopa npr bure od 500 litara, voda u njemu će takođe da poprimi temperaturu zemlje, tako da ona može da cirkuliše.
Ideja je čisto iz praktičnih namera, možda je lakše i jeftinije ukopati bure u zemlju nego razvlačiti dugačko crevo...






[ scroll @ 03.06.2008. 22:41 ] @
Pozdrav

Jedno pitanje:

Šta ako se u zemlju umesto creva zakopa npr bure od 500 litara, voda u njemu će takođe da poprimi temperaturu zemlje, tako da ona može da cirkuliše.
Ideja je čisto iz praktičnih namera, možda je lakše i jeftinije ukopati bure u zemlju nego razvlačiti dugačko crevo...


Proglem je u tome što ako uzmemo bure od 500 litara i ukopamo u zemju ,površina vode koja se dodiruje sa zemjom preko bureta je mala. A ako uzmemo 500 litara vode i sipamo u crevo od recimo polacola tu će površina vode koja se doiruje sa zemjom preko cevi biti znatno veći .
Tako da bi sa buradima bilo još skupje da se dobije ista aktivna površina. Sem toga u takve sisteme ide antifriz to da i neračunamo.
scroll
[ Norberti @ 04.06.2008. 01:25 ] @
Pozdrav svima!!!


Teoretski moze i sa buretom, ali tebi treba 3m3 vode na sat zavisnosti od sistema, tako da bi trebalo da bure bude veliko 13140m3, jel toliko protekne vode na objektu od 500m2 godisnje u rezimu grejanja i pasivnog hladjenja,minimalnu temperaturu da imas 7-8 celsiusa na izvoru da bi radilo kako treba. Pozdrav iz Ns
[ Nikola M @ 04.06.2008. 09:05 ] @
Ok, znači bure može teoretski, ali praktično ne.

Milion ideja ste mi dali, hvala za inspraciju...

Pošto nagodinu i kod nas prolazi kanalizacija razmišljam i o polaganju cevi tik uz kanalizacione, em je u zemlji, ne mrzne, plus kanalizacione će grejati iako nisu nešto toplotno provodljive...

Ili da napravim izmenjivač toplote u septičkoj jami, tamo ima i preko 14C (mala stočna farma)...

Šta mislite o korišćenju vode iz vodovoda, ona ima relativno konstantnu temperaturu, vodovodne cevi su već u zemlji. Možda bi se moglo iskoristiti to nekako.
[ scroll @ 04.06.2008. 19:19 ] @
POZDRAV

Voda iz vodovoda uopšte nije loše rešnje ako ima dovojnog protoka .
[ ticma @ 04.06.2008. 21:24 ] @
Koristenje gradske vode mozda nije lose sto se tice temperature, ali je sigurno mnogo skuplje resenje. Treba racunati na protok vode od 0,5 do 1,5 l u sekundi.
Ipak su se do sada dva sistema pokazala najisplativija, jedan je koristenje temperature podzemnih voda, a drugi je pomocu vode u zatvorenom sistemu koja prolazi kroz cevi vece duzine zakopane u zemlju i oduzima toplinu od okoline. Sada ako se te cevi postavljaju pored nekog izvora topline (kao sto su kanalizacione cevi ili septicka jama) samo se povecava stepen iskoristenja.
Cevi se mogu postaviti vertikalno, a dubina tako postavljenog sistema je od 50 do 200 m, naravno da ako je manja dubina treba vise rupa kopati.

ili mogu biti na dubini od 2 do 3 metra ispod povrsine

Ipak za Vojvodinu, koja ima dosta podzemnih voda, najisplativije je koristenje tog sistema i tako iskoristiti toplotu vode iz dubine.
[ scroll @ 05.06.2008. 20:38 ] @
pozdrav

dobri su i sistemi koji koriste različite izvore .
[ ColorLab @ 09.06.2008. 06:35 ] @
Pozdrav svima i pitanje za gtp-mann-a:
Citat:
U tom slucaju je bolji sistam Direktna espanzija-voda. tu se salje freon direktno u sondu, ucinkovitost je puno bolja, a netreba pogonska energija za sonde.
Viesman nema tu tehnologiju, i iskustvo jer je on novi na trzistu sa TP.

Da li znate ko od proizvodjaca toplotnih pumpi ima pumpu zasnovanu na ovom principu?
[ gtp-mann @ 13.06.2008. 06:31 ] @
Pozdrav svima!!

Direktna expanzija-voda je jako dobar sistem, gdje nema podzemnih voda, ili gdje nije potrebno (pasivno) hladjenje.
U srbiji se jako uspjesno bavi tvrtka GEOTEMPUS tim , a i drugim izvorom topline za toplotne pumpe.
Iz sonde dubine od 30m se moze izvuci 4KW topline. tako de za jednu familijarnu kucu trebaju 3 sonde po 30m.
U obzir se mora uzeti struktura zemljista, jer se po tome izracunava izdasnost busotine(sonde).

Kvalitetan proracun je jako bitna stavka u toj tehnologiji!!!!!!!!!!!


Pozdrav
[ Norberti @ 17.06.2008. 12:03 ] @
Pozdrav Svima!!!

Za Color Laba mozete me slobodno potražiti na pa cu vam dati konkretne informacije. pozdrav
[ sale_ch @ 23.06.2008. 17:12 ] @
cao svima,

Posto zivim u vojvodini zanimaju me sledece stvari.

Da li moze da se ugradi pumpa na vec postojece grejanje(radijatori u vecem delu kuce a hodnicima ,kupatilima je ugradjeno podno grejanje)?

Ukupna grejna povrsina je oko 280- 300m`2.

Da li se toplotna pumpa ugradjuje samo na podno grejanje?
Koliko bi kostala toplotna pumpa i citva sistem grejanja ?

pozdrav
Sale_ch
[ teslac @ 24.06.2008. 07:52 ] @
ja imam rijeku 15m od kuće visinska razlika je cca 6m temperatura vode u rijeci ne pada ispod 7C u najekstremnijim zimskim uslovima . Interesuje me ako iskoristim klima uređaj 18-24 ili veci pošto sam vidio da ima klima uređaja gdje udaljenost od vanjske do unutrašnje jedinice može biti 15-20m a vanjsku jedinicu (skinuću ventilator) potopim u rijeku u kojoj je protok vode 50-100 l/sec a unutrašnju jedinicu iskoristim kao izmjenjivač i ubacim je direktno u bojler 250 l koji mi je spojen na sistem grijanja -(podno , trenutno je kuća bez vanjske izolacije ali biće) kakav efekat mogu dobiti pogotovo sa dobrim invertorskim klima uređajem (toshiba - panasonic) gdje je cop 5,1grijanje i do -15C i gdje kažu da je kompresor vrhunski , mislio sam da kupim takav klima uređaj (nov) izvršim potrebne prepravke sa svojim frigo majstorom (koji kaže da sam lud) i da pitam nekog da li je to moguće , da li je to neko radio i da li mogu iskoristiti rasplinjač i kondenzator u te svrhe a da njihovo direktno potapanje u vodu ne nosi nekakve posledice , uz to mislim iskoristiti i svu postojeću elektroniku sa klima uređaja (termostat , timer , daljinski itd...) zaštiti vanjsku jedinicu od eventualnog onečišćenja i napraviti dobru izolacijsku pripremu
Molim nekog ko ima iskustva ili je radio ovakve prepravke ili bar misli da je to moguće ili ne da prokomentariše , uzgred zasad mi ne treba nikakav proračun je sam planirao to uraditi sa jednim klima uređajem a ako bude funkcionisalo kako treba po potrebi staviti još jedan.
[ Nikola M @ 25.06.2008. 08:34 ] @
Pitanje za gpt-mann-a:
dal i je ovo sistem direktne ekspanzije?
http://www.erdwaerme-zeitung.d...dedirektverdampfung/index.html


Citat:
teslac: ja imam rijeku 15m od kuće visinska razlika je cca 6m temperatura vode u rijeci ne pada ispod 7C u najekstremnijim zimskim uslovima . Interesuje me ako iskoristim klima uređaj 18-24 ili veci pošto sam vidio da ima klima uređaja gdje udaljenost od vanjske do unutrašnje jedinice može biti 15-20m a vanjsku jedinicu (skinuću ventilator) potopim u rijeku u kojoj je protok vode 50-100 l/sec a unutrašnju jedinicu iskoristim kao izmjenjivač i ubacim je direktno u bojler 250 l koji mi je spojen na sistem grijanja -(podno , trenutno je kuća bez vanjske izolacije ali biće) kakav efekat mogu dobiti pogotovo sa dobrim invertorskim klima uređajem (toshiba - panasonic) gdje je cop 5,1grijanje i do -15C i gdje kažu da je kompresor vrhunski , mislio sam da kupim takav klima uređaj (nov) izvršim potrebne prepravke sa svojim frigo majstorom (koji kaže da sam lud) i da pitam nekog da li je to moguće , da li je to neko radio i da li mogu iskoristiti rasplinjač i kondenzator u te svrhe a da njihovo direktno potapanje u vodu ne nosi nekakve posledice , uz to mislim iskoristiti i svu postojeću elektroniku sa klima uređaja (termostat , timer , daljinski itd...) zaštiti vanjsku jedinicu od eventualnog onečišćenja i napraviti dobru izolacijsku pripremu
Molim nekog ko ima iskustva ili je radio ovakve prepravke ili bar misli da je to moguće ili ne da prokomentariše , uzgred zasad mi ne treba nikakav proračun je sam planirao to uraditi sa jednim klima uređajem a ako bude funkcionisalo kako treba po potrebi staviti još jedan.


Bravo, ova se ideja provlači u isto vreme od nekoliko različitih osoba i na različitim mestima - iskoristiti to da je klima zapravo topl.pumpa, njen kondenzator odnosno izmenjivač spoljašnje jedinice potopiti negde gde je koliko toliko konstantna temperatura - u zemlju, bunar, reku, vodu čija se temperatura zimi ne spušta ispod nekog nivoa, a dobijenu toplotu dalje iskoristiti po potrebi...

- Malo sam skeptičan po pitanju druge strane - nikako ne bih potapao unutrašnji (isparivač ili kako se već zove) u vodu, možda na neki drugi način
- u sistem sa 15-20m cevi za klimu trebaće više gasa, što kažeš majstoru za klimu
- cevi do kuće će morati biti ekstremno ali baš ekstremno izolovane, zbog zimskih prilika
- možda da napraviš dodatni izmenjiivač toplote klima-bojler, sa nekom pumpom malog protoka, da ne rasturaš klimu...

ovo su samo ideje - pozdrav!
[ teslac @ 25.06.2008. 20:29 ] @
zaNikola M
Čuj TOSHIBA DAISEKAI ras 16 neki zajeban model en.klasa 5,1 po specifikaciji udaljenost vanjske od unutrašnje jedinice 15m , jabem li ga ako oni daju taj podatak a i ako je kila više ili manje plina to ćemo zanemariti jedino me brine što bi kompresor bio uz unutrašnju jedinicu koja bi bila u bojleru a ne uz vanjsku jedinicu koja bi bila u vodi a sam ekspanzioni ventil bi takođe bio uz kompresor , a to znači da bi hladan plin izlazio iz unutrašnje jedinice išao do vanjske jedinice u vodi tu se zagrijavao na 7C i dolazio do klima kompresora (tako da mu ne treba ekstremna izolacija jel ne bi trebalo dolaziti do pretjeranog pada temp uz neku normalnu izolaciju) koji bi ga po mojoj pretpostavci trebao dizati temp do 60-70C koliko bude ugrijana unutrašnja jedinica nekakve obična klme kada je napolju +5C kako to radi ja ne znam , da li će moći takođe ne znam ali ako bude ok to je extra.
Sa nekim ljudima koji su u nekom sličnom poslu sam pričao takođe o potapanju unutrašnje - vanjske jedinice i dobio ovakav odgovor "ako može trpiti kondenzat kada grije ili hladi može i potapanje a tu bi imao najmanje gubitke" , pa su mi poredili i kondenzator klime od auta šta sve trpi so , led , vodu sa ceste , razne nečistoće pa radi po 10 i više godina i uglavnom odlazi od fizičkog oštećenja .Toliko o tom mom projektu zasad ja bi ipak ako je neko to radio ili zna nekog ko bi radio da mi se javi ja čekam sept-okt pa počinjem to tad mi trebaju pamete glave

A šta ti Nikla misliš da spiralne cijevi ubaciš u kanalizaciju ako imaš otvor koji ti je dostupan , u kanalizaciji je topla voda ali i vazduh bi trebao imati nekakvu konstantnu temp. pa pokušati napraviti nekakvu spiralu od alkaten crijeva i napraviti otvoreni cirkulacioni krug fluida do t vog izmjenjivača , to mu dodje kao bušenje onih velikih rupa u zemlji a ti to možeš napraviti sa 300m crijeva (alkaten ili slično samo da je jeftino) mislim da ne bi bilo više od 150eura par litara antifriza i sve to u posudu otvorenog ili zatvorenog sistema i rock and roll . pozdrav
[ gtp-mann @ 25.06.2008. 22:44 ] @
Procitah sve i moram reci da smo mi balkanci puni ideja!!
Sve te zamisli su dakako izvodljive, ali ne bas tako jednostavno (umocim u rijeku, i rijesio sa problem)
Kondenzator (vanjska jedinica) tu su jako niske tem. i do -30, sto znaci da bi nastala santa leda,dolazilo bi do mehanicki ostecenja itd.
Antifriz je otrovan, i nesmije se upotrebljavati u te svrhe, zato se uzima glückol ili sl.
Moguce je napraviti takav sisten sa cijevnim kolektorom (moze alkaten ili sl.)
Kolega COP kod tih uredjaja nikad i stvarno nikada ne moze da bude 5 ili vise.
Samo namjenski uredjaji mogu to da ostvare, naravno u idealnim uvjetima.
fekalije i kanalizaciju mozete zaboraviti, to nije jos niko uspio napraviti, da funkcionira duze od jadnog sata!
Kuca se moze lako grijati alo se smanje top. gubitci na minimum.
pozdrav svima
[ scroll @ 26.06.2008. 11:15 ] @
pozdrav svima
Moje mišjenje je da treba sve iskoristiti što se može da posluži kao izvor energie za toplotnu pumpu,naravno ono što imamo u svojoj okolini.
Ako kondenzator klime stavimo u vodu od 7C i ima dovojnog protoka nikako neće temperatura sići na -30 .
Samo napred voda ima veću provodjivost od vazduha ,ali ne treba misliti daće biti boji COP .Koji kod klime je od 2,5 do 3. zbog same kostrukcije izmenjivača.
[ teslac @ 26.06.2008. 18:23 ] @
Ideje su majka znanja
Ja znam da je ovo samo ideja samo pitam da li je izvodljivo bar da teoretski riješim taj problem to što cop nije 5 nego 2,5 nije nekakav pretjeran problem ja gledam i pokušavam improvizovati ne zato što nemam para ili zato što ću napaviti perpetum mobile nego zato što volim improvizovati i vjeruj mi da mi je odnos dosada pola - pola
Pola sam nekih stvari riješio svojom improvizacijom , a pola jebiga mislim da me i danas koštaju ali ja to volim i treba mi savjet.
To što ti kažeš da će se ta vanjska jedinica zamrznuti to nema šanse sa tolikim protokom vode kroz savršen hladnjak koji i cirkulacijom vazduha uspijeva grijati na -5 ili -15 (po specifikaciji proizvođača) i ne zamrznuti se , a sa protokom vode kakav ima rijeka vrbas ja mislim da će povratni plin iz rijeke biti iz -30 koliko ti kažeš da ima na vanjskoj jedinici biti dignut na punih 7C realno zimi kad čuvjek uzme crijevo i zalijeva vodom iz vodovoda koja ima 10-tak C a vanjska temperatura oko 0C dobija se odličan efekat zagrijavanja(lično isprobao i kad me nije struja ubila) , a dok god zalijevaš ne moze doći do smrzavanja , a možeš misliti vrbas i taj protok.
Ja tu vanjsku jedinicu planiram spustiti u vodu iz više razloga:
-Manji gubitci nego da pompam vodu iz vrbasa u posudu u koju će staviti izmjenjivač
-Zašto praviti izmjenjivač kada je to već savršen izmjenjivač (makar izvadio lepezaste folije između cijevi i ostavio samo cijevi)
-Ako neće izmjenjivač lediti u vodi koju ja budem pumpao što bi ledio dole gdje imam savršen protok (mora biti bolje plin direktno grijem u primarnom kolu nemam gubitke bar jednog izmjenjivača koje bi dobio dovođenjem vode do izmjenjivača)
-plin je lakši od vode i po specifikaciji proizvođača daju garanciju 5 god do 20m odaljenosti i 15m visinske razlike , dodatni plin je 20g/m a ja tačno imam 12m i 3,5m visinske razlike , ako oni mogu dati garanciju smijem i ja rizikovati nešto (makar znao da nemam garanciju zato što ću uništiti uređaj)
-NE VIDIM RAZLOG ZAŠTO NE BIH I UNUTRAŠNJU JEDINICU UVALIO U KAZAN I DOBIO I UNUTRAŠNJI IZMJENJIVAČ -PREDAVAČ TEMPERATURE I ZAŠTO TO NE BI FUNKCIONISALO MOŽDA SAVRŠENIJE NEGO NEKAKVA TOPLINSKA PUMPA NEKOG PROIZVOĐAČA KOJI MISLI DA JE TO IN PA KRENO PRAVITI TO JUČE I LIJEPO PAKOVATI I PRODAVATI A RECIMO FIRMA KOJA IMA KOMPRESOR no1 U SVIJETU TOSHIBA NE PRAVI TOPLINSKE PUMPE A SVI ZNAMO DA JE TOPLINSKOJ PUMPI KOMPRESOR SVE.
eto to me interesuje
to da se tplotni gubitci moraju smanjiti ja znam i vjerujem za tebe mann da si extra majstor i drago mi je vidjeti majstora koji hoće pomoći ljudima sa neim svojim iskustvom baš zato bi ja ovo i pokušao i pitam da nije neki luđak već pa da vidim s kakvim se problemima sreo da mene ne zajebu ili bar da me ti nasavjetuješ što se ovog podnog grijanja tiče a što mi je sad aktuelno koliko izlaza da vučem na razdijelnik sa prostorije od 32m2 znam da treba što više ali da ne pretjerujem i na koliko da razmičem cijevi pošto je prostorija kvadratna 4,20m x 7,40m a u sredini će biti kvaratni dio 1,80m x 2,60 na kojem će biti brodski pod i ispod kojeg neće biti podnog grijanja znači apsolutna temp okolo a unutra ćorak?
A ono što sam predložio Nikolici sa fekalijama mislim da nije niko ni pokušao pa vjerujem da kad bi pokušao i nebi to bilo tako loše a nije neka investicija jaftinije je nego kopati preko kanalizacije pa mislim da bi vrijedilo pokušati , možeš misliti kako je neko reko nekom ko je opet reko da može grijati kopajući rupe u zemlji da je apsolutna budala ,a ja vjerujem da je ta ideja pala na pamet stvarno nekoj budali koja je popravljala frižidere (ako ih je i bilo tada) pa mi sad imamo o čemu raspravljati sad ovde na forumu i dograđivati te iste ideje a bogami neki i rade i zarađuju od toga šta misliš a?
POZDRAV SVIMA KOLIKO VAS IMA!!!!

[ mdj300B @ 28.06.2008. 17:49 ] @
Istina nema govora o bilo kakvom smrzavanju vanjske jedinice uz toliki protok i temp. (čak i u zimskim uvjetima kada temp vode može pasti na dnu na 4°C) ali temperature koje misliš postići nikako ne mogu biti 60do70 °C jer je temperatura kondenzacije (posebno ako se radi o R410 plin) do najviše 55°C što ti onda znači da bi se voda mogla grijati najviše do 50°C.

Znači odmah u startu moraš razmišljati o niskotemperaturnom režimu rada i to što niža temp. polaznog voda to veći COP. Inače ode kompresor!

Drugo, preinačiti inverter i uskladiti sve njegove senzore da rade u režimu koji je optimalan nije nikako jednostavno. Jer ako uđeš u nedozvoljen spektar temperature koji očitava taj isti senzor elektronika će blokirati daljni rad (zaštita). Tako da dva puta razmišliš prije nego što raskopaš inverter.

Rijeka kao direktan medij za toplinsku pumpu je dobar potez ali u tvom slučaju ćeš morati obezbjediti redovito čišćenje i računaj da će korozivnim dejstvom rebra od alumija u stalnom kontaktu s bakrenim cjevima s vodom tvoriti galvanski članak koji će pojesti rebra od aluminija ali
što je najbitnije bakar će ostati netaknut tako da znaš što te čeka. Znači razmisli kako ćeš dizajnirati taj dio jer je to najslabija karika.

P.S i nemoj da te zbunjuje što temperatura cijevi pri grijanju na izlazu iz kompresora bude i preko 70°C, ta temperata nije temp. kondenzacije jer je temp. kondenzacije kod običnih klima uređaja najviše 55°C i na toj temp. je skoro sva energija na kojoj možeš zagrijati vodu (u praksi na 50°C) a ova temp. od 70°C (može biti i viša) čini samo dio do kojih 10% ukupne energije koju dobivaš kondenzacijom tj. na onih 55°C.
Nadam se da si shvatio :)
[ vuckovic_ivica @ 28.06.2008. 21:43 ] @
Toplotna pumpa se moze koristiti za zagrevanje i preko radijatora ali je najbolje iskoriscenje energije sa podnim grejanjem ili fenkojlerima.
Sa podnim razvodom i fenkojlerima imas i grejanje i hladjenje,a sa radijatorima samo grejanje.
[ ticma @ 28.06.2008. 23:52 ] @
Pa ako bi se koristili radijatori i fenkojleri (nadam se da mogu zajedno da se namontiraju) onda se takodje moze pored grejanja imati i hladjenje prostorije gde je potrebno!
[ teslac @ 29.06.2008. 16:28 ] @
Hvala na informacijma upravo m je i trebala informacija oko toga stvaranja galvanskog članka bitno mi je da ne strada cijevni sistem , a što se elektronike tiče pričao sam sa elektroničarem koji radi za topling Prnjavor to je jedna firma koja se bavi proizvodnjom kotlova i toplifikacijom on kaže da ima malo zajebancije ali da može prilagoditi elektroniku najosjetljiviji dio jest i ta regulacija radnog takta invertera ali kaže da to može riješiti.
Kod mene se trenutno i instalira niskotemperaturni sistem rada odnosno podno grijanje što sam i napisao u startu a o temperaturama polaznog voda ja sam i pisao laički iz onog što sam vidio i mjerio , sve u svemu mislim da ću ja ovo moći prilagoditi samim tim što sam već pisao da temp vode ne ide ispod 7C p amislim da će sa tim protokom dolazna temp plina biti bar 5C što mi izgleda jako dobro s obzirom na temperature plina koje se postižu izmjenjivačima u raznim medijima
[ mali genije @ 29.06.2008. 19:00 ] @
evo da i ja kazem nesto u diskusiji mozda pomognem.

@teslac
ne moras da koristis taj izmenjivac od klime uzmi plocasti izmenjivac i zavrsi posao kako treba
evo ti pa pogledaj doc.
[ sale_ch @ 30.06.2008. 20:42 ] @
cao svima

reko da pitam nekog ko radi grejanje sa toplotnom pumpom.

Posto imam coveka koji je zaenteresovan da ugradi pumpu(zivi u Bosni) trebao mi broj telefona ili
mail sa kime da stupi covek u kontakt.

Zato ako neko radi ove stvari profesionalno(gtp-mann mi ostavalja utisak profesionalca) neka posalje svoje
telefone ili mailove na mail slaki@bluewin.ch


puno pozdrava
sale
[ scroll @ 19.07.2008. 20:22 ] @
Pravi li neko sebi toplotnu pumpu po principu uradi sam?
[ vlaki1 @ 21.07.2008. 14:13 ] @
Ja prvo pokušavam da osmislim kako da jeftino (po mogućstvu sam) iskopam rupe. Tako bih prvo probao kako funkcioniše pasivno hlađenje, a pumpa... to dolazi na kraju.
Čuo sam za foru kako po Vojvodini kopaju bunare sa običnom bušilicom, samo imaju neki alat koji se kači za plastične cevi i ima adapter za vodu sa kojom vrši ispiranje. Da li neko možda ima skicu tog sistema i da li ga je moguće negde kupiti.
Ja ći vam proložiti sajt sa kojeg možete skinuti jedan video clip (12 MB) zanimljivog alata za kopanje.

http://www.consallen.com/forager/cable-tool/

U prilogu imate i njegov opis.
Ako neka ima još neku zanimljivu ideju...

[ ticma @ 21.07.2008. 16:01 ] @
Meni su kopali bunar, ili tacnije, rupu za za montiranje pumpe i izvlacenje podzemne vode. Radili su vrlo jednostavno. Napravi bazen od satorskog krila u koji uspe vodu, zatim namontira adapter na busilicu koji vrti plasticnu cev kroz koju pumpom ubacuje vodu. Prvo ukopa plasticnu kanalizacionu cev fi 110 na jedno pola metra i onda kroz nju spusta tanju mislim da je fi 50 i dugacka je oko 3-4 metra. kada ukljuci pumpu voda kroz cevi ispira zemlju i potiskuje pored tanke cevi kroz deblju i preliva u onaj bazen odakle pumpa uzima i potiskuje ponovo kroz cev. Da, u vodu je u pocektu razmutio pesak, a posle je pesak poceo i da izlazi iz zemlje. Popne se na merdevine i polako potiskuje cev, kad dodje do dole, zagreje i namaze cev nekim lepkom pa nastavi cev i tako sve do 20 m dubine. Potom je kompletno sve izvadio i ubacio dugacko sito napred i sve vratio u zemlju.
Tako sve radi fino vec par godina i sa pumpom Kama 10 bez problema polivam po basti.
na taj sistem sam mislio da namontiram i toplotnu pumpu!
[ vlaki1 @ 22.07.2008. 11:11 ] @
Jednim mojim poznanicima su tako iskopali 75 m za par sati. Doduše kod mene je drugačiji teren, ali baš me briga ako bi sam radio polako pa kad iskopam. Ako treba i više rupa samo da dobijem oko 160 m ukupne dužine koliko predviđam da mi treba za 150 m2.
Da li neko zna gde ima da se nađe takav adapter ili kako izgleda. Cevi ima da se kupi a ionako one neće trebati da ostaju u zemlji već bi mogle da se koriste za kopanje druge rupe.
[ VeljaNi @ 23.07.2008. 14:35 ] @
Postovani gtp-mann...

Sa interesovanjem sa pratio vase postove. Da li mozete da me kontaktirate na e-mail m.veljkovic@mifimi.co.yu, da bi mozda uspostavili i saradnju...

Sa postovanjem
Milan Veljkovic, dipl ing el
DOO MIFIMI Nis
[ drhofman @ 18.08.2008. 22:55 ] @
Hajde i ja da se ukljucim. Potpuni sam laik, a pored toga i zensko. Krenula sa uvodjenjem grejanja pa ne znam koje i sa kojim kotlom? Putem foruma dosla do malog genija koji mi je preporucio uvodjenje TP i tako sam dosla i do ovog foruma. Ali, na forumu 14 stranica. Imam konkretna pitanja:

1. Da li je za TP obavezno kopanje bunara ili prikljucak moze da se izvede nekako drugacije? Naime, u pitanju je kuca od 120 kvadrata (60 osnova i 60 potkrovlje). Uradjena je izolacija krova (mineralna vuna, folije, knauf), a spoljnu izolaciju planiram (demit fasada, 5 cm stiropor). Planirano je da u njoj zive 3 osobe. Namena TP bi bila i za grejanje i hladjenje najverovatnije FANCOIL uradjaji i naravno za toplu vodu (kuhinja i 2 kupatila). Nasla sam proizvodjaca TP iz Knjazevca, firma alfaclime.

2. Gde pronaci FANCOIL uredjaje?

3. I da li tu instalaciju rade majstori za centralno grejanje i hladjenje?

[ Derva @ 15.09.2008. 20:45 ] @
Nije losa ideja ova sa rijekom samo sto ja nebih potapao vanjsku jedinicu od klime u rijeku, nacrtao sam neku sliku (nije mi se dalo bolje) kako bih ja to rijesio.
Mislim da je ovo isplativije nego vuci bakarna crijeva i jos puniti ih plinom, naravno ja bih i alkaten crijeva sa slike izolovao npr staklenom vunom mislim na onaj dio koji ide do rijeke, cak miskim da nebi trebala nikakva pumpa da tijera vodu , topla voda se samo dise a hladna spusta isto kao centralno grijanje kada se pec nalazi ispod sistema radiatora , a i ovo nije lose da se potopi unutrasnja jedinica...
[ Derva @ 15.09.2008. 21:05 ] @
Jeli ikome palo na pamet , ves ako se toliko stedi da se jos vise ustedi. Ovo sve sa toplotnom pumpom je OK. Ali meni je palo na pamet pravljenje samog sistema, tj da sami napravimo sistem od dijelova i jednostavno ga napunim freonom.
Ja ima ideju da zagrijem samo jednu sobu , da iskoristi dijelove od frizidera , kondenzator stavim u sobu ispod prozora tamo gdje po pravilu ide radijator od centralnog a ispravlja i motor stavim vani naravno bilo bi pozeljno da ipravljac zagrejavam sa necime npr voda od 5-6 spepeni. mislim da bi to radilo.

Sjecam se jenom da sam po zimi usao u jednu prodavnicu, napolju je bilo hladno, pogledao sam okolo i vidio da nemaju ni klime ni peci na drva ni radiatora, pitao sam prodavaca cime se oni giriju posto je unutra bilo poprilicno toplo, on mi je rekao da griju frizideri naravno imao je dvija velika hladnjaka za prodavnicu.

Ali meni je jos nesto palo na pamet, dali bi se mozda mogao napraviti kompresor koji bi bio malo vecih dimenzija i radio na principu pumpe za biciklo imam jednu zamisao moram je nacrtati pa okaciti ovde
[ Nikola M @ 17.09.2008. 07:47 ] @
Derva svaka čast na dovitljivosti - iako se to već radi. Ukratko: ideja 1. može, ideja 2. ne može.
[ linkin @ 23.09.2008. 22:12 ] @
zdravo,
samo da pitam dali postoje neke knjige koje bi mi neko mogao preporuciti da procitam o grijanju tj o toplotnim pumpama, instalaciji,racunanju radiatora i sve ostalo ?

harko
[ Bata1981 @ 25.09.2008. 10:17 ] @
http://www.viessmann.co.yu/toplotne_pumpe.html
[ linkin @ 26.09.2008. 23:41 ] @
sto se tice strane, strana je odlicna i hvala ti i naravno ako jos neko ima slicnih strana bilo bi dobro ako bi mogao -la ovde postaviti link.sto se tice viessmann-a moram reci da moze samo makar koliko sam ja to mogao videti da moze samo da se skine pdf fajl od razlicitih produkata samo upustvo za upotrebu dok ostali fajlovi ne mogu.zanima me ako neko zna dali mogu da se nabave i ostali fajlovi jer bi mi dobro dosli.pokusao sam da posaljem mail kako bih n jih direktno pitao ali mi stalno dolazi neka greska tako da nisam uspio.za sve odgovore zahvaljujem unaprijed.

poz harko
[ vlados @ 27.09.2008. 11:35 ] @
Mozda nekom bude od koristi, inace jako dobra knjiga:

Naslov: Ventilacija i klimatizacija-teorija i praksa
Autor:grupa autora
Izdavac: EVROKLIMAT 2000 god.
Broj strana: 406
Jezik: Ruski

link za download: http://depositfiles.com/files/8269214
velicina fajla: 13.5 Mb

Napomena: Neophodan program za pregled DJVUReader ili sl.
[ scroll @ 30.09.2008. 20:57 ] @
Toplotna pumpa
[ mali genije @ 30.09.2008. 21:05 ] @
@scroll
pozdrav.
jel to rucni rad?
[ scroll @ 30.09.2008. 21:11 ] @
Da ali ne moj.Ja imam kompressor falemi još izmenjivači.
pozdrav
[ mali genije @ 30.09.2008. 21:13 ] @
ha ha a vidi ovo cevka 12mm 35metara u bojler 120l
[ scroll @ 30.09.2008. 21:22 ] @
I ja sam teo da pravim od bakarnih cevi ali sam odustao zbog veličine.
[ mali genije @ 30.09.2008. 21:25 ] @
@sroll
ne isplati se praviti jer je mala razlika u ceni

imas pp.
pozdrav...
koje je snage kompresor i koliko je kostao?
[ scroll @ 30.09.2008. 21:34 ] @
ZB21KCE-PFJ 220V 16.48A 8-10KW 50C kondenzacija 0-5C isparavanje(R407c).


[Ovu poruku je menjao scroll dana 30.09.2008. u 23:20 GMT+1]
[ scroll @ 01.10.2008. 21:47 ] @
toplotna pumpa
[ vlaki1 @ 07.10.2008. 20:37 ] @
http://www.dimplex.de

http://www.dimplex.de/en/downl...s-project-planning-manual.html

[ scroll @ 08.10.2008. 17:21 ] @
http://www.heliotherm.at/en/vo...therm-a-technology-leader.html http://www.ornl.gov/~wlj/hpdm/

[Ovu poruku je menjao scroll dana 08.10.2008. u 22:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao scroll dana 08.10.2008. u 22:48 GMT+1]
[ scroll @ 12.10.2008. 16:50 ] @
Još jedna samogradnja.
[ neleLO @ 16.10.2008. 08:07 ] @
Pozdrav svima.
Mogu li se za izmenjivace toplotnt pumpe voda voda koristiti vodeni kondezatori iz rashladne tehnike.
Dali je to vec neko radio ili pokusao i kakve je rezultate dobio?
Unapred hvala.
[ scroll @ 16.10.2008. 20:21 ] @
Pozdrav
Ja mislim da može,a i videosam negde i toplotnu pumpu sa spiralnim izmenjivačima.Sa dobošatim(kondenzatorom) izmenjivačem nisam još video,ali ako imaš njegove parametre samo napred.
http://www.coaxial-coils.com/Heat-pump-coaxial-coils.htm

[Ovu poruku je menjao scroll dana 17.10.2008. u 17:59 GMT+1]
[ neleLO @ 17.10.2008. 21:58 ] @
Hvala na podrsci.
Jedan izmenjivac kojeg imam na njemu je bio namontiran motor od 3kw, njega planiram da stavim za kondezator,ima prikljucke za vodu od 1 col i na njih da prikcim sistem od grejanja.Druga dva koja su po mom misljenju menje jedinice za trecinu a imam dva ista ,planiram da stavim u paralelan rad kao isparivac i kroz njih takodje paralelno propustim bunarsku vodu.Za kompresor imam klipni "Freskold" od 3,7kw ne znam kojeg protoka (m3/h) i dva ekspanziona ventila takodje u paralelan ra na R22.
Sta mislis o tome.
Pozdrav neleLO.
[ scroll @ 18.10.2008. 07:49 ] @
Pozdrav
Ovde možeš da nađes podatke za kompressor. http://www.frascold.it/pr_01.htm

Citat:
neleLO: Hvala na podrsci.
Jedan izmenjivac kojeg imam na njemu je bio namontiran motor od 3kw, njega planiram da stavim za kondezator,ima prikljucke za vodu od 1 col i na njih da prikcim sistem od grejanja.Za kompresor imam klipni "Freskold" od 3,7kw ne znam kojeg protoka (m3/h) .


Kondenzator na kojem je bio kompressor od 3kw neće li biti mali za 3.7kw? (teba videti kolika je snage za koliku razliku temperature)

Citat:
neleLO: .Druga dva koja su po mom misljenju menje jedinice za trecinu a imam dva ista ,planiram da stavim u paralelan rad kao isparivac i kroz njih takodje paralelno propustim bunarsku vodu


Ako su i to kondenzatori imaćeš veći pad pritiska zbog manjeg promera cevi.

scroll
[ scroll @ 21.10.2008. 18:21 ] @
Dvostepena
[ scroll @ 21.10.2008. 20:10 ] @
http://www.frascold.it/download.htm
[ scroll @ 21.10.2008. 20:11 ] @
http://www.frascold.it/download.htm
[ vlaki1 @ 27.10.2008. 13:53 ] @
Šta mislite o ovoj toplotnoj pumpi. Koliko kapiram u pitanju je direktna ekspanzija ali me zanima šta se dešava sa ledom na spoljnoj jedinici. Zar on neće posle nekog vremena blokirati razmenu toplote. Inače deluje jako prosto i nije potrebno nikakvo kopanje.

http://www.octopus.tm/eng/index.htm

http://www.octopus.tm/eng/e_varmepumpar.htm
[ ticma @ 27.10.2008. 15:09 ] @
citat sa predhodnih strana o octopus pumpi, original na http://www.elitesecurity.org/t19098-1-Toplotna-pumpa

" Ova toplotna pumpa inace nazvana "ledeni stapic",
zbog svog jedinstvenog izgleda funkcionise na principu
vazduh-voda.Svojim aluminijumskim profilima uzima toplotu
iz hladnog i vlaznog vazduha i prenosi je putem bakarnih cevi
u jedini pokretljivi deo sistema- kompresor.

U sustini toplotna pumpa se sama o sebi brine, kada, kako i koliko da radi ,
a pomocu digitalnog kontrolera podesavaju se zeljene temperature.

Ova toplotna pumpa je rucni rad, svaki komponent je jednostavan,
pazljivo odabran i proveren, svaki detalj je dobro osmisljen,
i ceo sistem ima minimum 50 godina radnog veka.

Cena 6000€ (57000skr)
Vise informacija o pumpi e-mail ili tel: 0046-40-21 93 37(18-24h)
Slike i mala skola o toplotnim pumpama na engleskom jeziku na sajtu:
www.octopusenergi.se"

To su informacije iz 2004. ko zna koliko su uznapredovali u tehnologiji a mozda i snizili cenu.
[ dekacus @ 31.10.2008. 17:58 ] @
Pozdrav za sve učesnike foruma ,

S obzirom na sve napred navedeno vrlo sam blizu odluke da predjem na zagrevanje objekta pomocu toplotne pumpe.
Zamolio bih sve koji imaju konkretna iskustva sa konkretnim sagledavanjem investicije za grejanje pomoću toplotne pumpe voda - voda da iznesu iste.
Inače živim Pančevu pa mi je bitno sledeće:
1. Koja je potrebna dubina bunara,
2. Cena bušenja bunara i ostalog pratećeg pribora (potrebne cevi , pumpa itd.)
3. Cena toplotne pumpe koja bi se koristila samo za grejanje, s tim da je potrebna temperatura potisne vode, 60*C - 65*C
4. Da li je neophodan izmenjivač pre toplotne pumpe ili se bunarska voda moze direktno pumpeti kroz TP.
5. Orijentaciona cena ventilatorskih konvektora.
6, Sta je potrebno da bi se TP uparila sa električnim kotlom za rezervu u slučaju ekstremnih temperatura.
7, Na koji način se vraća voda u bunar ponor i na koji način se reguliše rad bunarske pumpe (nije mi logično da mora da radi neprestano) http://217.26.67.168/questionmark.gif
8. Kolika je prosečna snaga motora bunarskih pumpi - niko ne spominje potrošnju energije za pumpanje vode

Što se tiče objekta grejna površina je oko 120m2 i do sada je potrošnja el. energije pri grejanju sa el. kotlom bila oko 2500-4000 kWh mesečno uz maksigraf 0d 9,2 kW.
Hvala na odgovorima, Ukoliko neko ima konkretnu ponudu može na pp ili na email dejan.3dprojekt@gmail.com

Dejan
[ geotempus @ 01.11.2008. 01:13 ] @
pozdrav svima,

odgovor za dekacus
1 dubina bunara neka bude desetak metara od prvog nivoa podzemnih voda, precnika 125 mm da stane potopna pumpa u nju.

2. cena je 50eur po metru komplet sa materijalom, i to da bunardzija garantuje za izdasnost koja je potrebna i stabilan rad. bunar je osnova celog sistem. Bunar je jako bitan i mora da bude bezprekoran.
3 dobra potopna pumpa koja radi kako treba je od 500 eur do 700eur
4.cena tp za koju garantujem i imam iskustva sa njom je oko 4600 eur sa svim mogucim zastitama za nase podrucje.
5. ventilokonvektori su od 290 eur pa do 450 zavisnosti od kapaciteta tebi ovi od 300 su dovoljni.
5 ide direktno u pumpu
6. naj bolje resenje je napraviti ponor bunar mada postoje i druga resenja.tp je povezana elektronikom sa pumpom u bunaru i sao na signal se pali.
7 u tvom slucaju bunarska pumpa nece biti veca od 0.5 kw, a cirkulaciona ostaje koja je bila, zanemarljiv je potrosac.


[ nmarilov @ 05.11.2008. 08:35 ] @
Pozdrav svima !

Vrlo interesantna tema, odn. područje koje zaista treba iskoristiti, jedno od malobrojnih koje koriste ljudima, a ne štete prirodi.

Međutim, pošto nemam kuću nego stan, mogućnosti (voda, zemljište) za primjenu ove tehnologije su mi ograničene.

Molim da mi neko odgovori na slijedeće:

Obzirom da je klima uređaj (koju imam) zapravo toplotna pumpa, i da sam u mogućnosti da na ulaze klime dovedem zrak temperature oko 15ºC (dok je vanjska temperatura recimo -10ºC), kada grijem sa klimom postižem li (i koliko) bolju energetsku efikasnost (1 kw / ? kw toplote).

Hvala unaprijed,

Pozdrav iz Sarajeva !
[ Stojan Trifunovic @ 05.11.2008. 18:31 ] @
Jeste, ukoliko je klima invertor, odnosno nema ugradjeni elektricni grejac. Nazalost takve klime su skuplje.

Po nekim iskustvima sa ovog sajta (tema "koju klimu kupiti") izgleda da su se tu najbolje pokazale Toshibine klime.

Efikasnost uveliko zavisi od temperature koja se dovodi na isparivac (deo klime koji se hladi - spoljna jedinica). Ukoliko je dovedena veca kolicina toplote, iskoriscenje ce biti bolje. Pomenute Toshibine klime sudeci po gore pomenutim postovima rade i do -15. Sve preko toga je bolje od obicnog elektricnog grejaca, a ispod toga gore, pa je onda nema svrhe koristiti.

Naravno, ovde treba racunati i na mogucnost zaledjivanja spoljne jedinice klime, tako da su u prednosti modeli sa automatskim odmrzavanjem.

Stepen iskoriscenja toplotne pumpe vazduh voda sa mog sajta (objavljene u SAM-u) je po njihovim merenjima 4:1. Pretpostavljam da bi trebao biti isti i za klime, bar do pomenutih "normalno" niskih temperatura.
[ nmarilov @ 06.11.2008. 09:13 ] @
Hvala Vam velika na odgovoru, ja sam pretpostavljao da je tako ali ipak volim pitati ljude koji to najbolje znaju.

Obzirom da zrak kojim raspolažem nije hladniji od +14° C (uz vanjsku temperaturu od -15°C), klima će uz malu potrošnju el. energije grijati zimi.

Slika u prilogu !

Još jednom hvala.
[ vlaki1 @ 06.11.2008. 14:40 ] @
nmarilov - odakle ti vazduh sa tolikom temperaturom (iz dimnjaka, neke pećine, kanalizacije...)
[ nmarilov @ 06.11.2008. 15:04 ] @
Iz ventilacije !
[ vlaki1 @ 07.11.2008. 14:09 ] @
Pa ti ćeš da se greješ za džaba još ako ta ventilacija radi i noću!
[ scroll @ 10.11.2008. 18:50 ] @
Završio izgradnju toplotne pumpe voda-voda sa bunarskom vodom sa dodatnim zagrevanjem preko septičke jame koja diže temperaturu vode sa 14C na 18c
[ mali genije @ 10.11.2008. 20:48 ] @
@scroll
svaka cast. jel ima neka slika i u samom postupku gradnje?
hm cini mi se da ti izolacija na cevnoj instalaciji TP i nije neka.
jel ti se javlja kondenzat na isparivackom delu?
pozdrav..
genije.
evo i jedne prepravke covek se vec greje duze vreme.
[ scroll @ 11.11.2008. 07:09 ] @
Nije još skroz gotov sad sam u fazi isprobavanja.Kondenzacije nema jer je temperatura ekspanzije +10c.
[ Nikola M @ 13.11.2008. 11:56 ] @
genije jesi ovo ti pravio ili neko drugi, šta je zapravo uradio?
[ teslac @ 15.11.2008. 11:21 ] @
Genije je li ovo faktički potopljena unutrašnja jedinica , tj. samo puštena voda oko nje da se zagrijava ?
[ teslac @ 15.11.2008. 11:32 ] @
Nisam stigao završiti pumpu ove jeseni , razvukli mi se ostali poslovi. Sad imam podno grijanje izlazna temperatura iz el.kotla mi je 35-40 C i imam odličnu temp u prizemlju objekta cca 80m2 el.kotao je vaillant 9kw i troši cca 2000kwh mjesečno , još ostajem pri onom za dobar klima uređaj i potapanje vanjske i unutarnje jedinice pošto mi je rijeka na 15m od kuće Genije ovo što si ti poslao izgleda baš pristojno volio bih znati šta čovjek uradio i kakva je iskoristivost , hvala.
[ mali genije @ 15.11.2008. 18:51 ] @
Citat:
Nikola M: genije jesi ovo ti pravio ili neko drugi, šta je zapravo uradio?

nisam ja jer nemam vremena ni svoju da zavrsim

@tesac pp.

@scroll
jel radi makina?
pozdrav.
genije..
[ vlaki1 @ 15.11.2008. 21:00 ] @
"genije" zašto izbegavaš da kažeš šta je čovek uradio?
[ scroll @ 16.11.2008. 01:00 ] @
Hvala na pitanju. radi .Temperatura ulazne bunarske vode je 16C izlazne je 14.7 C protok je 3,6 m3/h što zači da iz vode izvlači 5.4kw.
[ sara83 @ 20.11.2008. 11:47 ] @
Super je tema! Svaka cast!
Imam ja jedno pitanjce: kazete da treba posebne odvodne cevi za ohladjenu vodu. Mene zanima da li se t voda moze iskoristiti za druge svrhe, npr. fontanu, zalivanje - dobro, to je pogodno leti, npr. kad je hladjenje u pitanju.
Izvinite ako pitam glupost, laik sam u tim elektricnim radovima, a jos usput i zensko! :)
[ Stojan Trifunovic @ 20.11.2008. 16:55 ] @
Naravno da moze, ali zalivati bastu sa 3,6 m3/h je ipak malo previse. Zavisi kolika je basta.

I za fontanu moze, ali za nju se uglavnom upotrebljava ista voda koja neprekidno cirkulise. Nova (ohladjena) bi ipak bila cistija, pa bi i fontana bolje izgledala. Ipak, opet ostaje pitanje viska vode, koji mora negde otici.
[ mali genije @ 20.11.2008. 17:50 ] @
ma moze i travnjak da zaliva ako joj voda ne bude previse topla leti a moze i da pere automobile komsijama.
pozdrav
genije.
[ scroll @ 20.11.2008. 21:18 ] @
Da bunarsku vodu može na razne načine iskoristiti.Recimo ako imas fankoile možeš da koristiš bunarsku vodu za pasivno hađenje kuće i posle satom malo zagrejanom vodom možeš da zalivas bijke.Dve stvari odjednom.
[ voks @ 26.11.2008. 20:40 ] @
Pozdrav svima vidim da se ovde vrsi fina razmena znanja oko toplotnih pumpi pa da i ja pokusam da dam svoj doprinos
Trenutno sam u izradi jednog ovakvog sistema grejanja planiram da probusim nekoliko rupa u zemlji dubinu cu jos videti posto radimo na pravljenju busilice za zemlju na kakve ce se sve probleme tu naici obicno se busi na dubinu od 100 metara
Za kompresorsku jedinicu planiram da koristim LG 24 btu umesto spoljasnjeg i unutrasnjeg vazdusnog izmenjivaca napravicu izmenjivace freon voda
u slucaju grejanja objekta kroz hladni izmenjivac ce cirkulisati voda iz izmenjivaca smestenog u rupe u zemlji a voda iz toplog izmenjivaca ce ici cevima u obicne unutrasnje jedinice od standardnog klima uredjaja(naravno treba prilagoditi prikljucke cevi da bi se dobilo na protoku i ugraditi sistem za luftiranje kao i neke sitnice na elektronici mislim palenje ventilatora u zavisnosti od zadate temperature)
u sistem bih dodao i akomulaciju toplote naj jednostavnije i naj jeftinije je napraviti 2-3 kubika izolovanu kutiju od vodo otpornih osb ploca u kutiju smestiti 150-300 metara okitenskog creva i sve to zatrpati peskom tako da kada se u kuci postigne zadata temperatura gase se ventilatori na unutrasnjim jedinicama
voda topla prodje kroz nju ne izgubivsi toplotnu vrednost prolazi kroz okitensku cev smestenu u pescani rezervoar i zagreva ga tako da nocu zagrejemo kucu i napravimo zalihu toplote da preko dana kada je struja skuplja oko 4 puta samo cirkuliramo pumpom vodu i grejemo dom sa toplotom akomuliranom u pesku naravno u koliko imamo dvo tarifno elektricno brojilo

ovaj sistem bi trebalo da bude jeftiniji od klasicnog elektricnog grejanja za oko 10 do 15 puta
[ dlalic @ 28.11.2008. 11:30 ] @
Svidja mi se ideja sa akumulatorom topline
[ mhribljan @ 13.12.2008. 17:59 ] @
Ove jeseni sam završio samogradnju toplotne pumpe. Napravljen je bafer rezervar od kanalizacione cevi prečnika 315mm i dužine dva metra. U ovaj rezervar je potopljen izmenivač iz unutrašnje jedinice od klima uređaja LG 24000 btu. Kroz rezervar cirkuliše voda koja prolazi kroz fan coil uređaje u kući. Kuća je veličine 260m2 ali se greje 220m2. u ostalih 40m2 je teperatura oko 18 stepeni pa može da se računa da deo toplotne energije ode i na zagrevanje ovih prostorija. Spoljna jedinica je ostala u funkciji kao kod normalne klime. Automatika (samogradnja) isključuje kompresor kada temperatura potisa dostigne 40 stepeni a ponovo ga uključuje kada padne ispod 35 stepeni. Dakle kuća od 220m2 se greje sa kompresorom od 2,7kW!!!. Potapanje izmenjivača iz unutrašnje jedinice je samo faza testiranja, jer je klima uređaj koji sam nabavio skinut iz neke firme i dugo je stajao pa nisam bio siguran u njegovu ispravnost. Sledeći korak bi bio zamena spoljšnjeg izmenivača vazduh/freon sa novim izmenjivačem voda/freon s obzirom da imam bunar dubine 20m sa temperaturom vode od 12-14 stepeni kao i zamena unutrašnjeg "potopljenoog" izmenjivača sa "pravim" izmenjivačem. Namerno upotrebljavam reč izmenjivač umesto kondenzator/isparivač s obzirom da sa istim ovim sistemom nameravam da se hladim leti. Bunarsku vodu bih vraćao u kanalizaciju jer mi je Dunav poprilično blizu (a od njega su i podzemne vode). Da li neko može da me posavetuje oko izbora ova dva izmenjivača? Da li mogu da se upotrebe pločasti izmenjivači? da li neko zna gde u Srbiji mogu da se kupe koaksijalni izmenjivači i za koje pare?
[ mali genije @ 13.12.2008. 19:04 ] @
Citat:
mhribljan: Ove jeseni sam završio samogradnju toplotne pumpe. Napravljen je bafer rezervar od kanalizacione cevi prečnika 315mm i dužine dva metra. U ovaj rezervar je potopljen izmenivač iz unutrašnje jedinice od klima uređaja LG 24000 btu. Kroz rezervar cirkuliše voda koja prolazi kroz fan coil uređaje u kući. Kuća je veličine 260m2 ali se greje 220m2. u ostalih 40m2 je teperatura oko 18 stepeni pa može da se računa da deo toplotne energije ode i na zagrevanje ovih prostorija. Spoljna jedinica je ostala u funkciji kao kod normalne klime. Automatika (samogradnja) isključuje kompresor kada temperatura potisa dostigne 40 stepeni a ponovo ga uključuje kada padne ispod 35 stepeni. Dakle kuća od 220m2 se greje sa kompresorom od 2,7kW!!!. Potapanje izmenjivača iz unutrašnje jedinice je samo faza testiranja, jer je klima uređaj koji sam nabavio skinut iz neke firme i dugo je stajao pa nisam bio siguran u njegovu ispravnost. Sledeći korak bi bio zamena spoljšnjeg izmenivača vazduh/freon sa novim izmenjivačem voda/freon s obzirom da imam bunar dubine 20m sa temperaturom vode od 12-14 stepeni kao i zamena unutrašnjeg "potopljenoog" izmenjivača sa "pravim" izmenjivačem. Namerno upotrebljavam reč izmenjivač umesto kondenzator/isparivač s obzirom da sa istim ovim sistemom nameravam da se hladim leti. Bunarsku vodu bih vraćao u kanalizaciju jer mi je Dunav poprilično blizu (a od njega su i podzemne vode). Da li neko može da me posavetuje oko izbora ova dva izmenjivača? Da li mogu da se upotrebe pločasti izmenjivači? da li neko zna gde u Srbiji mogu da se kupe koaksijalni izmenjivači i za koje pare?

lepo uradjeno jos da je inverter klima bilo bi extra. da si prelistao malo temu u nazad procitao bi i malo o izmenjivacima
imas adresu za izmenjivace na pp.
pozdrav..
genije..
[ mhribljan @ 14.12.2008. 16:28 ] @
Pročitao sam sve ali još uvek nisam siguran u izbor tipa izmenjivača.
[ mali genije @ 14.12.2008. 16:35 ] @
Citat:
mhribljan: Pročitao sam sve ali još uvek nisam siguran u izbor tipa izmenjivača.

plocaste uglavnom svi koriste zbog malih dimenzija i velike efikasnosti
ako nije tajna koliko si placao fancoile i koje su snage?
pozdrav..
genije..
[ mhribljan @ 14.12.2008. 17:09 ] @
Hvala na odgovorima i savetima. Malo sam danas bazao po internetu i na Alfa Laval-u sam našao lepa objašnjena i dokumentacije za pločaste izmenjivače. Kod proizvođača kojeg si mi poslao, koliko vidim iz njihovog kalkulatora kada unesem svoje podatke, odgovaraju mi samo rastavljivi izmenjivači. U ovoj temi ranije se nalazi slika samogradnje TP gde su korišteni lemljeni izmenjivači (doduše više komada). Ima li problema da rastavljivi izmenjivači rade kao isparivači ili kondenzatori u režimu hlađenja?

Što se tiče Fan coil uređaja ja sam ih kupio pre pet godina. Fan coili su Sabiana i pre tada sam ih plaćao čini mi se oko 250 €. Imam dve različite snage 2 i 4 Kw i razlika u ceni između njih je bila mala (20-30€).
[ voks @ 15.12.2008. 11:51 ] @
do februara 2009 bice gotova busilica za zemlju dubine do 100 metara javicu vam kako napreduju radovi prenosna na tockovima bice na usluzi veoma povoljno
sto se tice izmenjivaca po meni naj jednostavnije je cev u cev motano kao kalem da se lakse izluftira e sada spoljna cev kroz koju prolazi voda moze da bude od bakra,okitena ili neceg drugog sto se moze nabaviti a da je pouzdano i savitljivo
nisam siguran do kojih temperatura je okiten upotrebljiv mada mislim da bi izdrzao za ovu namenu po gotovo za izmenjivac u zemlju jer tu ne moze da se pregreje
sto se tice invertera jako dobra stvar mada mislim da u ovom slucaju sa zemnim izmenjivacem i nije toliko neophodno
moze se staviti 3 manja kompresora pa kombinovati snagu
imam 2 trofazna kompresora jedan je od 4 kw a drugi od 6kw bilo bi dobro da nabavim regulator obrtaja mada je to dosta skupa stvar za tu snagu.trofazni motori imaju vece iskoriscenje od monofaznih i jos ako im se moze kontrolisati polazna struja starta i broj obrtaja to je onda veoma ekonomicno jer nova brojila za struju mere i maksimalnu angazovanu snagu koja utice na krajni racun
[ scroll @ 15.12.2008. 17:47 ] @
Citat:
mhribljan: Hvala na odgovorima i savetima. Malo sam danas bazao po internetu i na Alfa Laval-u sam našao lepa objašnjena i dokumentacije za pločaste izmenjivače. Kod proizvođača kojeg si mi poslao, koliko vidim iz njihovog kalkulatora kada unesem svoje podatke, odgovaraju mi samo rastavljivi izmenjivači.

Pozdrav

Ako se radi o kompressoru od 24000 btu onda po meni nešto nisi dobro računao ili program nije skoz proradio ,svakom slučaju pokušaj ponovo.
Ja imam te lemjene izmenjivače i zadovojan sam sa njima.
[ mhribljan @ 15.12.2008. 19:10 ] @
Može li onda mala pomoć oko parametara? Primar voda 12/8? Snaga 7-10KW. Šta da stavim za sekundar tj za freonski deo?
[ scroll @ 15.12.2008. 20:10 ] @
Pozdrav
Neće biti najtačnije jer nema opciju za freone, 3/7 stepeni za sekundar.

[Ovu poruku je menjao scroll dana 17.12.2008. u 18:22 GMT+1]
[ johnnie @ 19.12.2008. 10:12 ] @
Pratim temu ali me interesuje jedan detalj...

Svi pricamo o sistemima TP, samogradnji itd... Par stranica ranije pominje se skandinavska TP firme Octopus ili nesto slicno. Direktna ekspanzija... Moze li neko malo da pojasni tu direktnu ekspanziju?

Meni to deluje da radi slicno principu klima uredjaja, s tim sto bi onda spoljna jedinica bila ustvsri veliki kolektor toplote? Da li to znaci da je samo freon koji koriste ustvari medijum za prenos toplotne energije do kompresora koji zatim dize temperaturu pa odatle u izmenjivac toplote sa vodom za grejanje, itd. da ne duzim sa pricom...

Koliko vidim, ti sistemi rade u vrlo hladnim uslovima i daju neku temperaturu vode koja je pogodna za podno i zidno grejanje?
Sta mislite o samogradnji toga i kako uopste to funkcionise kad se recimo zaledi, jer uspit ga zovi u "ledeni stapic"?

Moze li neko to malo da pojasni....
[ scroll @ 19.12.2008. 10:32 ] @
Pozdrav
Direktna expanzija znači da nema imeđu izvora toplote i freona nekog prenosnog mediuma (voda,etilglikol....) .
[ vlaki1 @ 19.12.2008. 13:23 ] @
Sistem "OCTOPUS" je ovde detaljno objašnjen ali nažalost na jezicima koje slabo ko poznaje. Ako neko zna nek pročita, možda nešto i ubode.
http://www.octopusenergi.pl/
I mene zanima kako "ledeni štapić" funkcioniše s obzirom na nagomilavanje leda na spoljnjem izmenjivaču, ako znamo da led slabo provodi toplotu.
[ johnnie @ 19.12.2008. 13:32 ] @
Da to je tacno... Ono sto oni prikazuju na sajtu zvuci dosta ubedljivo... Naime to je sasvim dovoljno za dobro izolovanu kucu i podno grejanje... A ima samo spoljni "stapic", TP i izmenjivac za sistem za grejanje... Ali kako to radi s bozirom na temperature ugradnje i led na isparivacu...
[ johnnie @ 19.12.2008. 14:25 ] @
Interesantno je videti i ovaj podatak:

Octopus Sweden u brosuri navodi kao fluid R290.
Njihov zastupnik u Irskoj kao fluid u tabeli anvodi R417.

Da li je to mozda zbog zakonske regulative, razlika u tipu fluida?
[ scroll @ 19.12.2008. 15:31 ] @

R 290 je propan (HC3HC2HC3)
R417 je mešavna gasova;
R134A 50%
R125 46.6%
BUTAN 3.4%
i jedna je od zamena za R22
[ johnnie @ 23.12.2008. 11:46 ] @
Pa dobro ljudi,
da malo teoretisemo o DIY octopusa...

Dakle, ostopus je direktna ekspanzija, dakle freon predaje toplotu sistemu grejanja.
Kad bi uzeli neku klimu i prepravili je :

=spoljasnja jedinica bi bila ledeni stapic
=unutrasnja jedinica bi bila izmenjivac u recimo nekom kotlu uz dodatak nekog el.grejaca za hladne dane

dobili bi manje vise taj princip.

Nije mi jasno (i dalje) kako to funkcionise s obzirom na led? Koristi energiju koja se stvara prilikom zaledjivanja vode? Velika povrsina "stapica" preuzima tu energiju itd...

Generalno gledano, to nije neka velika prica, sam uredja nema mnogo delova, dakle spoljna jedinica, kompresor sa automatikom, eksp.sud, izmenjivac toplote...

Sta vi mislite o tome?

Moze li da se to odradi na taj nacin? Ili recimo da se kupi scroll kompresor 5 kw i polako...


Dodatak:

Kad bi se ledeni stapic stavio pod neki staklenik?
Ili da se greje vodom iz bunara?

Cisto razmisljanje naglas....
[ scroll @ 23.12.2008. 12:28 ] @
Povremeno se led otapa sa površine isparivača,kad već jako odebja i već nema efekta .
Na primer:
tc 35C, te -10C , cop 4.03
tc 35C, te -25c, cop 2.70
Znači pustimalo toplog gasa u isparivač i padne led.
tc-temp. kondenzacije
te-temp. isparavanja
[ johnnie @ 23.12.2008. 12:45 ] @
Znaci da bi morali da merimo optimalne temperature napolju i unutra i u skladu sa tim da podesavamo temperaturu...

Samo sta se desava sa toplom vodom u sistemu grejanja kad pustis topao freon na stapic?
Dolazi do pada temperature u izmenjivacu? Eventualno bi mogla da se iskljucuje cirkulaciona pumpa na sistemu grejanja u tom periodu...
Da li to znaci da takav sistem mozes da koristis i za hladjenje uz podno grejanje?
A tu bi trebalo znaci da se okrece "smer" freona, kao kad klima greje pa zatim hladi...

A tc i te zavise od rashladnog fluida i kompresora, jel da?

Usput, sta bi bilo kad bi stapic koristili ispod nekog staklenika, verovatno da bi dobili nesto... staklena basta itd...

[ edo_ze @ 23.12.2008. 14:22 ] @
Citat:
johnnie: Usput, sta bi bilo kad bi stapic koristili ispod nekog staklenika, verovatno da bi dobili nesto... staklena basta itd...


hehe dobili bi gomilu smrznutog povrća...
Šala mala...
To što vidiš nisu štapići bukvalno već cijevi oko kojih se nalaze aluminijska rebra (kao kod nekih radijatora). Preko ekspanzionog ventila kompresor rasplini freon koji je do tada u tečnom stanju. Prilikom rasplinjivanja freona temperatura mu se spušta na neki debeli minus recimo -25 stepeni (isto kao kad fizioterapeuti fudbalerima onim sprejevima rashladjuju uboje na nogama) , tada tako rashladjen plin prolazeći kroz ove "štapiće" zagrijavaju se vanjskim zrakom koji je -10 stepeni (pri tome se vanjski zrak na štapićima spušta na još nižu temperaturu, zato su zaleđeni).
S druge strane kompresor sabija tako "zagrijan" freon i pritome mu nekim od onih izo... procesa povećava temperaturu na 45 stepeni koju onda koristimo u izmjenjivaču.
Prosto ko pasulj (onaj iz staklene bašte)...
[ vlaki1 @ 23.12.2008. 14:45 ] @
I ja sam razmišljao na temu da se povremeno u isparivač pusti topao freon i otopi led, samo mislim da bi to morali da radimo jako često, onda ništa od grejanja.
Neznam da li ste primetili kako izgleda štapić na slikama kada je u funkciji. Kao da je na njih pao sneg a ne led. Možda je svaranje "leda" drugačiji proces pri naglom hlađenju i tako niskim temperaturama pa "sneg" sam spada sa štapića????????
Uostalom i to se vidi na slikama. (Pogledajte stranu 8 u brošuri)
[ johnnie @ 23.12.2008. 14:52 ] @
He he, dobra fora, smrznuto voce (i povrce)..

Znaci, mozemo da napravimo hladnjacu zimi i tu da drzimo kiseli kupus i pivo... a leti onda mozes da napravis neku foru saune ili sl...

Ok, kontam ja da je taj "stapic" ustvari veliki aluminijumski "hladnjak" koji svojom povrsinom apsorbuje toplotu i njom greje rashladni medij koji ide u kompresor....
Samo sam mislio da se efektom "staklene baste" malo zastiti od prevelikih temp razlika u bas hladnim danima... posle gledam slike octopusa i vidim da u podnozju stapica ima leda koji je otpao, sto znaci da je tacna tvrdnja da kad se mnogo zaledi, okrenes mu smer gasa i poslajes mu malo toplog, te otpadne deo leda...

Sustina je u tim finim intervalima grejanja "stapica", znaci da ne preteras...

Mada, negde sam nesto na brzinu procitao i sad ne mogu da nadjem ponovo: otprilike je prica da se prilikom prelaska vodene pare iz vazduha u led stvara dodatna energija, koju taj "stapic" koristi...

Inace, po svakom suncanom danu, bey obyira na spoljnu temperaturu, sigurno je da ce tako velika povrsina aluminijuma preuyeti dobar deo toplote...

Ispravite me ako gresim...

Generalno, ako napravis tako nesto, sigurno da ima ucinka, narocito sa podnim grejanjem... vidis u njihovom prospektu koje povrsine greju sa kojim kompresorima... cak i sa tako dobro izolovanim kucama kao sto su u Svedskoj... Npr. 265 m2 greju sa modelom 48x, koji ima kompresor snage 3 kW!

Ako uzmemo da ta kuca ima energetske potrebe npr. 50W/m2, to izlazi oko 13 kW. Koliko je onda COP Octopusa, 4.4?

[ johnnie @ 23.12.2008. 15:06 ] @
Sta me zezate za bastu... vidite u brosuri da covek gaji cvece... evo i slika, haha...
[ johnnie @ 23.12.2008. 15:10 ] @
Ja kazem lepo da se to ostakli ... i imas lale i ruze i gladiole i gerbere itd...


to prodajes i jos brze isplatis investiciju...
[ johnnie @ 23.12.2008. 15:12 ] @
Usput. kako se okrece smer freona? Preko nekih ventila, sta li je...
[ scroll @ 23.12.2008. 15:44 ] @
Optimalno treba da bude sistem grejanja prema toplotnoj pumpi ili obrnuto,a zbog velikog obsega spojašne temperature preko zime za regulaciju potrebno dosta ozbijno upravjanje sa elektronskim expazionim vetilom .
Otapanje kratko traje ,pogotovo prema podnom i zidnom grejanju jer su to troma grejanja.
Da bi koristio za hlađenje terbaju fancoili i to predimenzionisani.
A tc i te zavise najviše od temperature izvora toplote i temperature sa kojom se grejemo pa onda od kvaliteta izmenjivača,anajmanje od tipa gasa i kompressora .
[ vlaki1 @ 24.12.2008. 14:27 ] @
za "johnnie ": Teško da će bela površina leda apsorbovati neku znatnu količinu toplote. Znači samo temperatura vazduha tj. vlaga iz njega imaju znatan uticaj na prijem toplote.
[ ELTI @ 26.12.2008. 20:14 ] @
Procitao sam pazljivo gotovo cijelu temu, i vidim tu je par dobrih profesionalaca, dosta entuzijasta, inovatora i ljudi sa idejama, pa se i sam zelim ukljuciti u raspravu o ovoj veoma ozbiljnoj i korisnoj temi. Princip rada TP mi je dobro poznat kao i vecini vas koji ste diskutirali. Godinama vec planiram napraviti centralno grijanje, naravno cijelo vrijeme je u planu bilo konvencionalno grijanje na loz ulje, ali kako pratim nove tehnologije, a i samo poskupljene energenata me navelo na promjenu plana tako da sam se ipak odlucio na TP pa se pokusavam sto vise educirati o ovoj temi kako bi sa strucnjacima mogao razgovarati sa nekim predznanjem. Iznenadilo me koliko njih vrlo malo zna o TP, a kad vide da ja poprilicno znam o tome pokusavaju pobjeci od teme. Meni to dobro dodje jer na taj nacin vec mogu selektirati strucnjake koji ne prihvataju nove tehnologije vec guraju ono sto su naucili prije 20-30 godina. Ipak mislim da se mogu naci profesionalci koji poznaju ovu materiju. Za pocetak cu postaviti par pitanja pa se nadam da ce neko od ovih ljudi koji imaju iskustva u ovom poslu dati neke konkretne odgovore.
1.Prvo pitanje je vezano uz postavljanje geo-termalne sonde ili vertikalnog kolektora. Kako zivim u Rijeci, gradu koji je bukvalno sav na stijeni, a poprilcno sam visoko iznad razine mora znaci busenjem najvjerovatnije ne mogu doci ni do kakve vode sto znaci da bi rupa bila gotovo sva u stijeni. Zanima me da li neko ima iskustva kolika je korisnost jedne takve sonde koja bi bila u kamenu u odnosu na one koje su u zemlji ili vlaznom terenu, odnosno da li je stijena prednost ili nedostatak. Mozda je ovo i nedostatak ali bar imam prednost sto zivim u primorju gdje temp. rijetko kad padne ispod nule, a ima i dosta sunca. Istina ima i bure ali to je godisnje desetak - petnaestak dana.

2. Kod busenja rupa za sonde da li je bolje busiti jednu duboku rupu ili 2-3 ili vise njih sa manjom dubinom.

3. Kod busenja rupa da li je cijena busenja ista za 2 rupe po 50m ili za jednu od 100m. Busenje u stijeni je sigurno mnogo teze nego u samoj zemlji, i pretpostavljam da se ti poslovi mogu obaviti samo sa profesionalnim velikom strojevima a nikako amaterski. Usput zna li neko kolika je cijena busenja rupa u stijenovitom podrucju po metru dubine.

4. Gdje se moze kupiti materijal-beton ili kako se vec zove masa kojom se sonda zaliva i da li se to zalijeva strojno ili se zalijeva rucno dok se rupa ne zalije? Postoji li negdje neko objasnjenje kako se to prakticno izvodi...mozda neki link ili neka brosura.
5. Ovo pitanje mozda nije za ovu temu ali mozda neko zna o tome malo vise pa da ne otvaram novu temu. Naime pitanje je vezano za sam sistem podnog grijanja...jedne prilike sam citao neke komentare da ovaj sistem grijanja ima neke nedostatke, kao podizanje mikro cestica sa poda koje onda zbog podizanja toplog zraka lebde u zraku pa moze doci do alergija i sl. Drugi problem je navodno u tome sto je ljudski organizam naviknut da je tlo uvijek hladnije, odnosno da je temperatura stopala uvijek niza od temperature tijela pa dolazi do oboljenja zglobova. Sve ovo mozda i nije istina ali ima i razumnih osnova za takvo razmisljanje. Cak sam citao da su ljudi naknadno ipak ugradjivali radijatore, a neki izmijenili projekte pa presli na klasicne radijatore umjesto podnog grijanja. Za sada sam postavio i previse pitanja, a imat cu ih sigurno jos mnogo jer sam se definitivno odlucio za grijanje sa TP. Pozdrav i ocekujem odgovore od profesinalaca kojih ovdje sigurno ima nekoliko.
[ scroll @ 27.12.2008. 09:00 ] @
Pozdrav
Bušiti u steni je sigurno skup poduhvat,rupa za sondu se ispunjava sa glinom .
[ vlaki1 @ 27.12.2008. 18:11 ] @
Evo, u slici i "reči" kako su ljudi to uradili.
Pogledaj sajt, ima jako zanimljivih stvari:

http://www.beodom.com/sr/journ...tallation-of-geothermal-probes
[ srbijabunar @ 27.12.2008. 18:33 ] @
busenje sondi u kamenu moze brzo da se uradi sa odgovarajucom masinom. odgovajajuca masina moze da izbusi i 100 m dnevno. sve zavisi koliko je tvrd kamen. sa odgovarajucom masinom brze se busi kamen nego materijali kao sto su gline i peskovi.
ako je teren kamen ne mora da znaci da ne moze da se nadje voda.
cena moze da bude ista za 50 i 100 metara ali ako je veca dubina raste i cena po metru zbog velicine posla. lakse i brze je izbusiti 3 rupe po 100m nego 1 od trista. 1 busotina se radi samo ako je mali prostor pa nema mesta za vise.
trebalo bi da se dobija ista kolicina energije iz jedne busotine od 300 m i iz 3 po 100. neki standard za ugradnju sonde je 100m. Mi trenutno busimo 1 u beogradu koja ce biti duboka 300 metara. To ce biti jedna od najdubljih sondi u evropi.

[ cosovic @ 28.12.2008. 10:24 ] @
Lepo uradeno? Dobro bi bilo kad bi "Mali genije dovrsio svoju misao sa tim sto je "mhribijan" uradio sa svojom klimom i otkrio sta je ispod klime, sto je sliku poslao"(Izgleda fino i uredno )
Je li to unutrasnja jedinica klime, koja se nalazi oklopljena ispod klime ?
Obzirom da mali genije Kratko odgovara i sadrzajno dobro bi bilo da na ovom forumu nade malo vremena i da nam detaljno objasni, Kako bi se to "Klima, toplotna pumpa inverter" mogla preurediti za kucu da grije vodu.Imam osjecaj da dosta zna a da
na slamku odgovara.

Mali genije pokazi sad da si
veliki genije!

[Ovu poruku je menjao cosovic dana 28.12.2008. u 13:51 GMT+1]
[ ELTI @ 28.12.2008. 14:55 ] @
@Vlaki1 ..Hvala puno za ovaj link!!! To je bas ono sto sam trazio. Mislim da bi ovaj site trebali posjetiti svi koji se bave graditeljstvom ili oni koji imaju namjeru graditi stan. Ovo je svojevrsna abeceda modernog graditeljstva. Svaka cast i pohvala za ove ljude koji su nesebicno podijelili svoje iskustvo i svoj primjer sa drugima.

@srbijabunar ..vidim ti si profesionalac i vjerujem da znas dosta o ovom poslu. Ja se odnedavno bavim ovom mislju i gotovo sam siguran da cu se vrlo brzo upustiti u realizaciju busenja i postavljanja geo-sonde. Nisam jos prikupio dovoljno informacija sto se tice firmi koje se bave busenjem, mada mislim da ljudi veoma sporo prihvataju nove tehnologije i ja ne znam jos ni jedan konkretan primjer gdje je postavljena geo-sonda u na mom podrucju. Vjerovatno zato jer su ljudi konzervativni i niko nece da bude prvi, a nema ni strucnjaka koji bi se upustili u ovaj posao. Razgovarao sam sa covjekom koji se bavi sa centralnim grijanjem i solarnim sistemima na ovu temu...vidim da je on samo cuo o tome i da nema konkretna iskustva ali vidim da je spreman prihvatiti izazov. Raspitivao se za strojeve za busenje pa bih mu rado pomogao u prikupljanju informacija na ovu temu. Posto vidim da si profesionalac u ovom poslu mozes li mi reci nesto vise o tim strojevima za busenje. Sta je potrebno imati od te opreme, kakve su cijene polovnih i novih strojeve, koje firme proizvode te strojeve, postoje li depoi gdje se mogu kupiti polovni strojevi, koliko je ljudi potrebno kod opsluzivanja ovakvog stroja. Da li su razliciti strojevi za kopanje u zemlji ili u stijeni. Sto se tice strukture kamena na mom podrucju mislim da se radi iskljucivo o sedimentnom kamenu koji nije jako tvrd. Ovo sto si rekao da je ponekad lakse kopati u stijeni nego u tlu mi izgleda sasvim logicno jer se rotirajuce svrdlo u glini dosta lijepi, stijenka se osipa i zatrpava vec izbuseni dio dok kod kamena je taj problem mnogo manje izrazen. Bas bih volio cuti kako je proslo busenje te rupe od 300m. Reci mi jos i to da li vi samo busite rupe ili vrsite i spustanje sonde sa finalnim zalijevanjem. Odgovore mozes poslati i na p.p. ako mislis da sve ovo nije za forum. Imat cu sigurno jos dosta pitanja ako imas vremena i volje da odgovoris. Pozdrav.
[ srbijabunar @ 28.12.2008. 22:41 ] @
ljudi nisu obavesteni i pocetna investicija je velika. Kod nas je ovaj vid grejanja masovno poceo da se ugradjuje u nove skupe vile. strucnjaka ima jako malo kod nas ima jako malo firmi koje se bave postavljanem toplotnih pumpi i podnog i zidnog grejanja.
masine za busenje su skupe narocito masine za busenje kamena.
sto se tice polovnih i novih masina za busenje to je najbolje da potrazis po internetu.
mi osim busenja spustamo sondu i rupu punimo specijalnom vrstom gline za bolju provodljivost toplote.
[ ELTI @ 29.12.2008. 08:38 ] @
Ja sam naravno svjestan toga da su pocetna ulaganja mnogo veca od klasicnog grijanja, ali sam svjestan i toga da se novac u takve stvari vise isplati uloziti nego ga drzati u banci ili kupiti rizicne dionice. Smatram da je sama sonda i naj vitalniji dio cijeloga sistema, ako se tu napravi pogreska ona se vise ne moze popraviti. Sve ostalo u sistemu se moze popraviti ili zamijeniti ali sonda ne, zato i zelim imati sto vise znanja o tome prije nego sto zapocnem konkretno raditi. Evo onda jos poneko pitanje...Gdje se moze kupiti ta specijana glina za zalijevanje sonde, pod koji nazivom i da li je nju dovoljno samo zamijesati sa vodom i zalijevati rupu dok se ne ispuni ili se mora injektirati sa pumpom. Negdje sam vidio da se to radi sa pumpom dok sam negdje vidio da se samo zalije ta masa koja se pripremi tako da je tekuca i da sama silazi u rupu. Osim toga vidio sam da postoje i specijalni cementi za ovu namjenu, pa me zanima koeficijent temp. provodljivosti jednog i drugog materijala. Jos jedno pitanje u vezi ove sonde...da li vi postavljate dvostruku ili jednostruku sondu i da li kupujete originalne sonde ili ih sami pravite? Koju debljinu cijevi koristite? Ako busite vise sondi koliki je razmak izmedju njih?Koje sonde su se pokazale najbolje od onih koje se kupuju gotove? Kakav stroj vi koristite za busenje u kamenu?
[ johnnie @ 30.12.2008. 09:54 ] @
Za sve koje interesuje, skinute publikacije sa www.heatpumpcentre.org,

http://rapidshare.com/files/178082059/HPCnewsletters.rar.html
[ geotempus @ 06.01.2009. 14:42 ] @
Pozdrav za sve ucesnike foruma

Malo da i ja pomognem u nekim stvarima, posto se bavim instalacijom kompletnih sistema sa toplotnim pumpama sa mojim partnerom koji ima 23 godina iskustva u ovoj oblasti na zapadu, mogu vam reci da postoji jos jedna opcija sa sondama(gde nema vode) Dx ili Direkna expanzija kad u zemlju pustamo direktno ekoloski gas R407c i tako bez pogonske energije dobijemo najveci COP(25% veci od sondi sa voda-glikol punjenjem),sonde mozemo postaviti max 35 m vertikalno ili horizontalno, od bakra su, do te dubine da kompresor toplotne pumpe moze da pravi cirkulaciju, to je vec neko proracunao pametniji od mene:). Sa nasim cenama opreme sistem sa toplotnom pumpom vec kod objekta 400-500 m2 izjednacuje sa cenama sa instalacijom na fosilno gorivo. radimo na ovim prostorima tek 5 meseci i trenutno radimo 3 porodicne vile, jedno manje prenociste 400m2 i jedan lux hotel sa 15000 m2 . to su sve objekti voda voda sa povrsinskim sistemima grejanja i hladjenja(pod-zid-plafon) ,pocetkom proleca cemo raditi u vojvodini prvi objekat sa direktnom expanzijom.Za sve savete se mozete slobodno obratiti bez ikakvih obaveza.

veliki Pozdrav i sretan Badnji dan i Bozicne praznike vam zelim.

[ ELTI @ 07.01.2009. 11:54 ] @
Da li neko od forumasa ima centralno grijanje sa TP i fan coil-ima, naime ja cu sigurno za centralno grijanje koristiti TP, ali imam problem sto su mi stanovi vec izgradjeni pa podno grijanje nazalost ne dolazi u obzir. Koliko sam razumio problem moze biti u tome sto TP ne zagrijavaju vodu dovoljno za klasicne radijatore pa mi ostaje izbor izmedju fan-coila, ili povecanje broja clanaka radijatora, odnosno povrsine radijatora.Procitao sam da TP zagrijavaju vodu do max 62C, sto je malo za klasicne radijatore, a i TP kod te maximalne temperature imaju manji koeficijent iskoristivosti. Ima li neko od strucnjaka ili ljudi sa iskustvom koji bi mi mogao dati pravi savjet sta u mom slucaju odabrati? Kuca je u primorju (Rijeka) ima termo izolciju 30cm opeka+5cm stiropor, solidna drvena stolarija sa izo staklima. Polozja kuce je takav da su prostori koje treba vise grijati prema jugu kao i vecina otvora. Planiram staviti na krov 3-4 solarna grijaca...Sto se tice TP jos se nisam odlucio da li cu ici na opciju geotermalini sondi ili na opciju zrak/voda.
[ geotempus @ 07.01.2009. 12:27 ] @
Pozdrav,

55C je dovojno i za radiatore, prednost fan coil uredjaja je da mogu i da hlade a radiatori ne, oni su proracunati tacno koliko Kw imaju na kojoj ulaznoj temperaturi vode, mi vec jesmo ih ugradjivali i rade super, mada povrsinski sistemi su mnogo bolji ali i skuplji u startu . sa fan coil uredjajima cop je oko 4-4,5
pozdrav!
[ mhribljan @ 07.01.2009. 12:29 ] @
Citat:
ELTI: Da li neko od forumasa ima centralno grijanje sa TP i fan coil-ima, naime ja cu sigurno za centralno grijanje koristiti TP, ali imam problem sto su mi stanovi vec izgradjeni pa podno grijanje nazalost ne dolazi u obzir. Koliko sam razumio problem moze biti u tome sto TP ne zagrijavaju vodu dovoljno za klasicne radijatore pa mi ostaje izbor izmedju fan-coila, ili povecanje broja clanaka radijatora, odnosno povrsine radijatora.Procitao sam da TP zagrijavaju vodu do max 62C, sto je malo za klasicne radijatore, a i TP kod te maximalne temperature imaju manji koeficijent iskoristivosti. Ima li neko od strucnjaka ili ljudi sa iskustvom koji bi mi mogao dati pravi savjet sta u mom slucaju odabrati? Kuca je u primorju (Rijeka) ima termo izolciju 30cm opeka+5cm stiropor, solidna drvena stolarija sa izo staklima. Polozja kuce je takav da su prostori koje treba vise grijati prema jugu kao i vecina otvora. Planiram staviti na krov 3-4 solarna grijaca...Sto se tice TP jos se nisam odlucio da li cu ici na opciju geotermalini sondi ili na opciju zrak/voda.


Kuća 260m2. Malkice predimenzionisani fan coili i to samo da bi radili u prvoj i maksimalno drugoj brzini kako se ne bi čuo šum vazduha. U kući se održava temperatura 22 stepena kada je spoljna temperatura -10 sa temperaturom vode od 45 stepeni. Temperatura vode od 40 stepeni dovoljna za grejanje do 0 ili koji stepen niže. Zidovi su od blokova 25cm i demit fasada (5cm stirodura). S obzirom da mi je TP vazduh/voda podaci do 0 stepeni (sa temperaturom vode do 40 stepeni) su kada radi TP. Trenutno mi radi gasni kotao (dok ne nestane gasa!!!) i temperatura na potisu je podešena na 45 stepeni što proveravam i sa analognim meračem temperature na potisu. Bitno je da se sa temperaturama vode do 50 stepeni i fan coilima može grejati dobro izolovana kuća što znači da TP može da se koristi sa fan coilima i to sa dosta velikim COP. Naravno da COP ne može biti dobar kao kod podnog grejanja.
[ ELTI @ 07.01.2009. 15:34 ] @
Pa vas dvojica ste me malo ohrabrili...vec sam mislio da cu imati probleme...pa kod mene veoma rijetko temp. padne ispod 0 °C, mozda par dana u godini, doduse zna biti i bure pa se hladnoca vise manifestuje, ali to je opet rijetko mada covjek mora sve predvidjeti. Kako ja u dnevnom boravku imam i klimu (Daikin sa inverterom), pa mi hladjenje i nije bas neki uvjet, mada bih to volio rijesiti u cjelini, naravno u kriticnim danima niskih temperatura sa burom bih se mogao i potpomoci sa Daikinom, on je dosta dobar i u grijanju, prije godinu ili dvije se desilo da je jedno jutro bilo -5 ali je on uredno grijao, navodno bi trebao raditi i do -15 (tako bar piše..ali "piše i na zidu p.č.a, pa niko ne j..e"). E sad imam jos jednu dilemu...rjesenje sa geo sondama mi izgleda najbolje, medjutim busenje i postavljanje sondi otprilike kosta oko 60€ po dubnom metru, po mom izracunu trebalo bi mi cca 200 m sto iznosi oko 12.000€ samo za sonde plus TP + instalacija i fan-coil-i. To je poprilicno visoka cijena..Znam da je to stvar u koju se investira jednom i nikad vise, medjutim neki ljudi me ubjedjuju da na ovom klimatskom podrucju nema potrebe za geo-sondama vec da su i sistemi zrak voda sasvim dovoljni. E sad naravno tu je najveca dilema, da li ipak investirati u geo sonde ili kupiti malo jacu i kvalitetniju TP zrak/voda, malo jace i kvalitetnije fan coil-e, ugraditi vece pufere, pojacati solarne kolektore pa mozda na taj nacin proci nesto jeftinije nego sa sistemom geo sondi.
Jos nesto, zanima me ako sistem ne bih koristio za hladjenje da li bi bili dovoljni samo radijatori sa nekom nominalnom temperaturom vode koju daje TP i za koliki koeficijent bi ih u tom slucaju morao uvecati kod izracuna u odnosu na klasicno centralno grijanje sa plamenikom, koje radijatore mi u tom slucaju preporucujete a koje fan-coile ako se ipak odlucim za njih.
[ mali genije @ 07.01.2009. 15:54 ] @
@ELTI
ja bih ti preporucio tp. vazduh/voda zbog podneblja u kome zivis.
sto se tice radijatora to bih ti preporucio da izbegnes jer bi morao da povecas broj rebara zbog nize temperature
vode u sistemu grejanja zbog iskoristivosti tp. sto onda ne predstavlja veliku razliku u ceni izmedju fan coill uredjaja i radijatora.
sto se tice fan coilla namontirao sam ih poprilican broj i pustio u rad i za sad rade bezprekorno i u svaku prostoriju koju
grejes mozes montirati sobni termostat za regulaciju temperature u prostoriji sto oped dovodi do smanjenja opterecenja tp. i vece iskoristivosti.
pozdrav..
genije..
@scroll
sta kaze tvoja makina u ove hladne dane?
pozdrav
[ Billi @ 07.01.2009. 17:49 ] @
Meni nije jasno zasto ti jednostavno ne koristis invertersku klimu za grejanje!? Ako je vec imas! Temperatura na moru retko kada pada ispod nule a ti hoces da trosis pare na busenje sonde u kamen... Bas interesantno Cak i obican klima uredjaj moze odlicno da radi u tim uslovim
[ ELTI @ 07.01.2009. 18:54 ] @
Pa zato sto bih htio grijati cijelu kucu, to jest 2 stana po 90 m2 i jedan poslovni prostor od 30 m2, a Daikin mi je samo u dnevnom boravku.
[ vlaki1 @ 07.01.2009. 19:25 ] @
"ELTI" Ne znam da li si gledao ovaj sajt,
http://www.alfaclima.co.rs/
Ona prva, vazduh-voda ti košta čini mi se oko 1600 eura ako se dobro sećam. pogledaj malo karakteristike.Mislim da tako nešto možeš da nađeš i u HR.

Pitanje za "geotempus", pošto smo već započeli temu o OKTOPUSU, šta tvoje iskustvo kaže o tim pumpama?
S obzirom da im je cena otprilike ista kao i drugim pumpama a vani nema kopanja nema postavljanja cevi samo dva kvadrata slobodnog prostora za isparivač.
[ Billi @ 08.01.2009. 00:47 ] @
Predlazem da trazis neku toplotnu pumpu vazduh/voda ili vazduh/vazduh-(one trose malo vise elektricne energije zbog temperatrue kondenzacije ali je investicija jeftinija) ali u svakom slucju inverter. I biti ces :) zadovoljan! Klimatski uslovi na moru savrseno odgovaraju da se od vazduha oduzima toplota, i uopste nemas potrebe za busenjem sonde u kamen :). To je veoma skupo, a tebi ne potrebno. Toplotne pumpe alfa klime su tehnoloski prevazidjene!
Sto se tice pitanja u vezi oktopusa. One stede enrgiju ali im COP opada sa snizavanjem spoljnje temerature.
[ Billi @ 08.01.2009. 01:29 ] @
Imam jedno pitanje za Gosp. Geotempus-a! Da nisi mozda greskom dodao jednu ili dve nule kod onih 15000m2 (petnajst hiljada)? Koji je taj hotel inter kontinental? Mora da ima naj manje 400 soba... Koji izvor toplote ce da ti bude? Voda? Koju pumpu za vodu ces da koristis? Sonde? Kolko sondi ces da postavis? Ako ti projektujes toplotne pumpe za takav objekt ti si opasan baja! :)
[ Stojan Trifunovic @ 08.01.2009. 08:12 ] @
Pitanje za @geotmpus

Koliko standardnih sondi (tih od 35m vertikalno ili horizontalno postavljenih) je potrebno za sistem direktne ekspanzije po povrsini grejanog prostora? Jasno mi je da ih (zbog nize temperature sondi u zemlji - samim tim i boljim izmenjivanjem toplote) moze biti manje od sistema sa voda-glikol punjenjem, ali me interesuje koliko sondi je dovoljno za npr. 100m2.

Takodje, buduci da je direktnom ekspanzijom izbegnut kompletan sistem izmenjivanja toplote u niskotemperaturnom delu, interesuje me da li se u praksi primenjuje isto i u visokotemperaturnom delu (sipati R407c direktno u radijatore ili fan coil). To bi trebalo dati jos bolje iskoriscenje toplotne pumpe, ali radja dodatne probleme (buku, vibracije, otezanu detekciju curenja, skupe opravke (prilikom curenja), nemogucnost iskljucivanja pojedinacnih radijatora i sl.
[ mhribljan @ 08.01.2009. 20:55 ] @
Citat:
Billi: Predlazem da trazis neku toplotnu pumpu vazduh/voda ili vazduh/vazduh-(one trose malo vise elektricne energije zbog temperatrue kondenzacije ali je investicija jeftinija) ali u svakom slucju inverter. I biti ces :) zadovoljan! Klimatski uslovi na moru savrseno odgovaraju da se od vazduha oduzima toplota, i uopste nemas potrebe za busenjem sonde u kamen :). To je veoma skupo, a tebi ne potrebno. Toplotne pumpe alfa klime su tehnoloski prevazidjene!
Sto se tice pitanja u vezi oktopusa. One stede enrgiju ali im COP opada sa snizavanjem spoljnje temerature.


S obzirom da sam jako zainteresovan za samogradnju još jedne toplotne pumpe, jer je TP koju trenutno koristim zapravo modifikovana klima, molio bih te da mi malo pojasniš šta to znači "tehnološko prevaziđeno". Šta je to danas moderno (aktuelno, neprevaziđeno) i na šta treba obratiti pažnju?
[ Billi @ 09.01.2009. 03:18 ] @
mhribljan koje je tvoje zanimanje? koja si ti struka? mislis da sam mozes da napravis aktuelno, ne prevazidjenu toplotnu pumpu? ja da ti kazem koje komponente da koristis i da kako da sve to sklopis i podesis? bas si interesantan pa sta je onda tu tvoje znanje prijatelju!?
[ mhribljan @ 09.01.2009. 16:56 ] @
Citat:
Billi: mhribljan koje je tvoje zanimanje? koja si ti struka? mislis da sam mozes da napravis aktuelno, ne prevazidjenu toplotnu pumpu? ja da ti kazem koje komponente da koristis i da kako da sve to sklopis i podesis? :) bas si interesantan :) pa sta je onda tu tvoje znanje prijatelju!?


Ako malo bolje pročitaš moj post videćeš da ja od tebe ne tražim spisak komponenti i uputstvo kako to sve da sklopim i podesim već samo pojašnjenje tvoje izjave da postoje tehnološki prevaziđene toplotne pumpe. A i to me je zainteresovalo samo zato što si pokazao želju da nekoga posavetuješ. Jednostavno, životno iskustvo me je naučilo da ne verujem blanko izjavama, pa pre nego što ja (ili neko drugi) sa ovog foruma prihvati tvoje dobronamerne savete samo želim dodatno objašnjenje. Ovakvi forumi su (između ostalog) namenjeni i nama ( neznalicama) kako bi nam Vi (sveznalice) pomogle. Iz tog razloga samo mogu da se zahvalim Scroll-u i malom geniju na njihovim korisnim savetima. Uostalom na svih 19 strana ovog foruma nisam našao post u smislu: "Ja znam sve a sa Vama neću da podelim ništa". Tvoj je prvi. Izvinjavam se ako je ovaj forum namenjen profesionalcima koji razmenjuju svoja iskustva a mi ostali smo sa našim pitanjima nepoželjni.
[ geotempus @ 17.01.2009. 12:49 ] @
Pozdrav!

Nije me bilo neko vreme, pa na neka pitanja cu da odgovorim na koje znam odgovor:)

kod hotela nisam omanuo sa nulama, u banji vrujcima je hotel prva faza pod krovom 8000 kvm, a druga faza je pocela da se zida cca 7000 kvm radimo zidno grejanje hladjenje, u restoranima i kupatilima, ordinacijama podno grejanje, projekat je radio cuveni ujka Vasa a mi dajemo materijal(nemacki) i izvodimo radove, nisam opasan baja :) nego radim sa partnerima sa zapada kojima to nije velik zalogaj, izvor je voda temperature 32c a dizemo je na 50c i posebna bumpa ce dizati na 65c za vodu u kuhinjama, sa specijalno izradjenim toplotnim pumpama koji stizu na prolece, zidni paneli se vec postavljaju, u svaku prostoriju se ubacuje svez rashladjen vazduh i tako pomazemo hladjenje, to je (prva nova Banja). 1.maja je otvaranje 1.faze(ako bog dozvoli) i po projektu ce stedeti jako mnogo energije:) .Sto se tice za sad tp vazduh voda ne ugradjujemo jos... i tu nemam nekog iskustva. Sto se tice dir. ekspanzije za kucu od 100 kvm mi racunamo ako je ok izolacija 50w po kvm ili 5kw , iz jedne sonde mozemo izvuci cca 4,5 kw zavisnosti u kakvo tlo stavljamo...bitna je izdasnost zemlje, ali 4,5 kw to je neka donja granica ...Izvinjavam se ako na neko pitanje nisam odgovorio ucinicu to u sledecem izlaganju ako znam odgovor:)
[ voks @ 17.01.2009. 16:38 ] @
pozdrav svima gledam cene busotina sa instalacijom cevi koje staju i 5000 evra po rupi a da ne pricam o ostalim delovima sistema mislim da je previse da bix se to komercializovalo ovde kod nas.
Znam neke firme koje je ovo grejanje kostalo i preko 250 evra po kvadratnom metru ima tu malo i muvanja al u svakom slucaju mnogo je.
da bih se izbusila rupa 100 metara potrebno je kvalitetna busilica na elektricni pogon i od prilike 3 do 4 dana 2 coveka recimo 8 dnevnica po 20E=160 i nesto ostalih troskova kao sto je struja glina i armortizacija masine neka sve izadje 300 evra a cevi ok kvaliteta se mogu naci za 1 evro po metru pa 400 m cevi kosta oko 400 evra + onih 300 i cela busotina sa cevima kosta 700-800 evra ko neveruje zvacu ga da vidi problem je sa kamionskim busilicama teske su rasture dvoriste i potrose puno nafte sve su to stare ruske busilice predvidjene za dubine od 800 do 1200 metara zato je busilica na elektricni pogon majka
[ srbijabunar @ 17.01.2009. 17:18 ] @
za 800 evra busis rupu od 100 metara. Koji precnik busis. Kakva je to masina na struju, predpostavljam da nije na kamionu, kakav pribor i alat imas za busenje koliku pumpu za isplaku imas na masini. Gde mozes da izbusis 100 metara na 3-4 dana.
[ voks @ 18.01.2009. 03:14 ] @
ne mene kosta toliko naravno da bi cena bila dosta veca
[ voks @ 18.01.2009. 03:20 ] @
muljna pumpa 5 kw konstrukcija jedna osovina kaci se za auto ima podupirace cevi su po 3m
na ktajevima su ojacane navoj trapezni 3mm kasnije cu staviti vise o ovome
[ voks @ 18.01.2009. 03:22 ] @
precnik rupe 145 burgija pravljena vidia nije bas za kamen jbg vreme ce pokazati
[ Billi @ 18.01.2009. 13:52 ] @
Geotempus trebao si da kazes da taj posao radi firma iz nemacke! A koja temperatura isparavanja ce da bude? Koji kompresori? I koji gas?
[ vlaki1 @ 18.01.2009. 14:00 ] @
Vi bunardžije, bez uvrede, kao da tražite naftu. Koliko metara možete da izbušite za jedan dan (?) puta 50 eura !!!! Mala li je zarada. Tako isto i proizvođači toplotnih pumpi. Prodaju "običan" frižider za desetinu hiljada eura i svi na glas pričaju kolike su uštede u grejanju. Pa šta mislite kada ću ja doćo do momenta da štedim na grejanju? Hoću ali za 10 - 15 godina.
Prosta računica: Za mojih 140 kvadrata mi treba minimalno 160 m sondi to je 8.000 eura plus pumpa oko 10.000 eura plus PE cevi (?) plus majstori. To mu dođe oko 20.000 eura. Prošle godine sam potrošio za struju oko 1.000 eura za pet meseci (merna grupa). Ove godine će to doduše biti za oko 50% više zbog poskupljenja struje iz marta 2008. Znači sa onih 20.000 eura mogu se grejati 13 godina i to dajem pare unapred. I opet ću i sa toplotnom pumpom u najboljem slučaju morati da plaćam bar 500 eura po sezoni puta 13 god........
Ovom prilikom podržavam sve entuziaste koji pokušavaju napraviti nešto sami. Jedino će tada imati brzu uštedu.

Za "voks"-a: Malo li je i po dva metra dnevno da kopaš. Kad oduzmeš dnevnicu za fizikalca zaradiš 80 eura dnevno.
drugo: zašto moraš da kopaš 100 m. Zašto ne bi išao dve rupe po 50 ili...

P.S. Svojim očima sam video ljude ispod Avale kada su ručno kopali bunar širine 1m za 50 eura po dužnom metru. Isto tako znam da su sa hiltijem bušili kamen posle dvadesetog metra. Ne znam dalje šta je bilo.
[ Billi @ 18.01.2009. 14:39 ] @
[quote]vlaki1: Vi bunardžije, bez uvrede, kao da tražite naftu. Koliko metara možete da izbušite za jedan dan (?) puta 50 eura !!!! Mala li je zarada. Tako isto i proizvođači toplotnih pumpi. Prodaju "običan" frižider za desetinu hiljada eura i svi na glas pričaju kolike su uštede u grejanju. Pa šta mislite kada ću ja doćo do momenta da štedim na grejanju? Hoću ali za 10 - 15 godina.
Prosta računica: Za mojih 140 kvadrata mi treba minimalno 160 m sondi to je 8.000 eura plus pumpa oko 10.000 eura plus PE cevi (?) plus majstori. To mu dođe oko 20.000 eura. Prošle godine sam potrošio za struju oko 1.000 eura za pet meseci (merna grupa). Ove godine će to doduše biti za oko 50% više zbog poskupljenja struje iz marta 2008. Znači sa onih 20.000 eura mogu se grejati 13 godina i to dajem pare unapred. I opet ću i sa toplotnom pumpom u najboljem slučaju morati da plaćam bar 500 eura po sezoni puta 13 god........
Ovom prilikom podržavam sve entuziaste koji pokušavaju napraviti nešto sami. Jedino će tada imati brzu uštedu.

vlaki1 Nisi se bas dobro raspitao za cene TP, pogeldaj toplotne pumpe firme Geotermika WWW.geotermika.com one su u klasi Nemačkih TP! A cena recimo za tvoju kuću bila bi između 3500evra i 4000evra. Pored toga ne moraš da koristiš sonde, bušenje bunara od 40m je daleko jeftinije od sondi kreće se oko 200evra, a podzemna voda je najbolja za grejnje sa toplotnom pumpom. Prema tome investicija biti se isplatila za 5 godina u uštedi energije, a sistem ćeš da koristiš 30godina!
[ srbijabunar @ 18.01.2009. 14:53 ] @
@vlaki.
Kad ti budes busio bunare znaces zasto toliko kostaju.
[ pantic68 @ 18.01.2009. 15:13 ] @
A sto bi busili toliku rupu za termalnu pumpu? Kod mene zakucas cev od 6 metara i vode kolko hoces a na mnogim mestima u odredjeno doba godine podzemne vode pune podrume. Ko treba da busi par stotina metara bolje da to zaboravi odmah. Znaci od opreme bi mi trebala jedna vodena pumpa i klima natraske okrenuta gde se umesto hladnjaka u unutrasnjoj jedinici stavi bakarna spiralna cev, potopi u bure kroz koje protice voda (ili stalno ili termostat da pali pumpu). Otprilike sve imam pa bi mogao bez dinara da skrpim sistem koji bi medjutim opet trosio vise struje (ako je ima) nego sto kosta grejanje na ugalj. A tek je davanje tih grdnih para suludo mislim nek je sve fabricko, lepo, nemacke proizvodnje sta vredi kad nema svrhu.
[ vlaki1 @ 18.01.2009. 15:50 ] @
[quote]Billi
Citat:
vlaki1:
vlaki1 Nisi se bas dobro raspitao za cene TP, pogeldaj toplotne pumpe firme Geotermika WWW.geotermika.com one su u klasi Nemačkih TP! A cena recimo za tvoju kuću bila bi između 3500evra i 4000evra. Pored toga ne moraš da koristiš sonde, bušenje bunara od 40m je daleko jeftinije od sondi kreće se oko 200evra, a podzemna voda je najbolja za grejnje sa toplotnom pumpom. Prema tome investicija biti se isplatila za 5 godina u uštedi energije, a sistem ćeš da koristiš 30godina!


Prvenstveno sam mislio na "Viessmann", "Dimplex" i dr. a za "Geotermiku" sam čuo ali oni nemaju, čini mi se, nikakve karakteristike uređaja na sajtu.

Citat:
srbijabunar: @vlaki.
Kad ti budes busio bunare znaces zasto toliko kostaju.


Bez ljutnje, to je samo moje mišljenje. Ali i dalje mislim da je to preskupo.
[ ELTI @ 18.01.2009. 15:51 ] @
@vlaki, u tvojoj racunici ima nekoliko pogresnih faktora pa je naravno i tvoj krajnji rezultat pogresan. Kao prvo za kucu od 140 m2 ne treba 160 m sonde vec je dovoljno i 100 m, kao drugo pumpa za tu snagu je bar upola jeftinija ( bili ti je to vec rekao), nadalje i sam sistem koji ti vec imas si platio odredjeni iznos, znaci nije ni on dzabe, Znaci kad se malo bolje preracnas vidjet ces da nije sve tako crno kako si ti izracunao. Ako tako ulozen novac dobijes natrag za 5-6 godina a svake slijedece godine budes grijanje placao samo jednu trecinu od ekonomske cijene lako ces i sam izracunati da toliku dobit za toliki novac ni priblizno neces dobiti niti u jednoj banci...a tesko i u nekom drugom biznisu. O sigurnosti da i ne govorimo, ovdje je dobitak garantiran slijedcih 20-30 godina. Na kraju svega i mi na Balkanu bi trebali razmisljati bar malo ekonomski i ekoloski. Ne mozemo gledati da nam neko rjesenje bude jeftinije u startu a poslije "bit ce nekako"...Neko je spomenuo da mu je jeftinije loziti ugalj, naravno nije spomenuo da i ugalj treba platiti, cijepati, uskladistiti, loziti vatru i pri tome paziti da ne prelozi ili da se ne ugasi, cistiti je i iznositi pepel, gradnja i odrzavanje dimnjaka, o zagadjenju zraka da i ne pricamo..... I sa starim ficom se mozes prevesti od jedne tocke do druge ali nije isto kao kad se vozis nekim novim i luksuznim autom gdje imas sav komfor.
Ja cu ove godine sigurno graditi grijanje sa TP jedino sto jos nisam odlucio koji sistem odabrati. Zato sam procitao jako puno na ovu temu i po meni je to najbolji izbor. Na kraju ne trebamo mi ni biti puno pametni...trebamo samo gledati sta rade lljudi u naprednim zemljama i kopirati ih..bar nam za to ne mogu nista. :)
[ Billi @ 18.01.2009. 15:58 ] @
Citat:
pantic68: A sto bi busili toliku rupu za termalnu pumpu? Kod mene zakucas cev od 6 metara i vode kolko hoces a na mnogim mestima u odredjeno doba godine podzemne vode pune podrume. Ko treba da busi par stotina metara bolje da to zaboravi odmah. Znaci od opreme bi mi trebala jedna vodena pumpa i klima natraske okrenuta gde se umesto hladnjaka u unutrasnjoj jedinici stavi bakarna spiralna cev, potopi u bure kroz koje protice voda (ili stalno ili termostat da pali pumpu). Otprilike sve imam pa bi mogao bez dinara da skrpim sistem koji bi medjutim opet trosio vise struje (ako je ima) nego sto kosta grejanje na ugalj. A tek je davanje tih grdnih para suludo mislim nek je sve fabricko, lepo, nemacke proizvodnje sta vredi kad nema svrhu.


Kako možeš da porediš toplotnu pumpu sa loženjem uglja :) stvarno si smešan, kao i to bure u koje bi stavio cevi! Izmenjivač toplote mora da bude pravilno odabaran kako bi imali tačnu temperaturu isparenja, i kompletan sistem radio kako treba! Bez proračuna to nemože da se uradi! Voda sa 6m puna je nečistoća ali to nije najveći problem! Njoj temperatura varira u toku godine, voda na dubinama većim od 20 m ima konstantnu temperaturu. Prvo grejnje toplotnom pumpom jeftinije je i od loženja, a drugo kolko posla imaš oko loženja. Ti porediš jednu haj tehniku (koja ne samo što štedi energiju nego je i ekolkoški sistem za grejnje) sa loženjem uglja u peć! Toplotna pumpa koju bi ti skrpio ne bi štedela energiju jer ne znaš da je napraviš i da uskladiš puno parametara!
[ vlaki1 @ 18.01.2009. 16:07 ] @
"Radijator u kombinaciji sa toplotnom pumpom pri temperaturama vode od 55 Celzijusa
postiže koeficijent korisnosti 4 puta veći od utrošene električne energije."

Voleo bih da mi ljudi iz "geotermike" kažu pod kojim je ovo uslovima tj. sa kolikom temperaturom vode u primarnom delu? Kolika je snaga kompresora kod ove pumpe?

@EL TI
samo sam računao sa 50 W po dužnom metru sonde. Ljudi iz jedne firme su mi "odokativno" rekli da meni treba pumpa od 12 kW.
[ Billi @ 18.01.2009. 16:17 ] @
Vaki1 Ima dosta podataka koje ti nisi primetio kao što su podatci o delovima koji su ugrađeni, pogledaj malo detaljnije... koeficient je dat samo za toplotnu pumpu!
Moje mišljenje je da je bolje ići na veću površinu grejnog tela nego na veću temperaturu! Kao i na bolju izolaciju objekta! Sa boljom izolacijom objekta neće biti potrebe za visokom temperaturom vode.
[ vlaki1 @ 18.01.2009. 16:30 ] @
@Billi, u potpunosti se slažem sa donjim mišljenjem ali ipak mi nije jasno kako možemo dobiti 55 stepeni sa stepenom korisnog dejstva 4. Da to nije malo mnogo?
[ Billi @ 18.01.2009. 16:35 ] @
Sa sondom max može da se dobije 70W po metru, u zavisnosti kakvo je zeljište u koje se postavlja. Takođe treba znati da pri korišćenju kod sonde dolazi do hlađenja terena oko same sonde, samim time opada i kapacitet toplotne pumpe!
[ Billi @ 18.01.2009. 16:40 ] @
I ja mislim da je malo mnog realno bi bilo oko 3-3,5 s obzirom da poznajem karakteristike komponenti koje su ugrađene, ali ušteda je i onda veoma velika. A da ne govorimo kada se koristi toplotna pumpa sa podnim ili zidnim grejnjem gde je temperatura vode i kondenzacije daleko niža!
[ geotempus @ 18.01.2009. 16:55 ] @
pozdrav!!

Odgovor za Bilija... Taj posao radi moja firma i licno ja a ne firma iz nemacke, komponente su nemacke !!! al ne znam sta ti nije tu jasno? nije tesko proveriti ...a posto sam na putu za na ostala pitanja cu sutra da odgovorim gas je r 407 c pogonska energija je kompresor pumpe... pozdrav
[ pantic68 @ 18.01.2009. 17:54 ] @
Citat:
Billi: Kako možeš da porediš toplotnu pumpu sa loženjem uglja :) stvarno si smešan, kao i to bure u koje bi stavio cevi! Izmenjivač toplote mora da bude pravilno odabaran kako bi imali tačnu temperaturu isparenja, i kompletan sistem radio kako treba! Bez proračuna to nemože da se uradi! Voda sa 6m puna je nečistoća ali to nije najveći problem! Njoj temperatura varira u toku godine, voda na dubinama većim od 20 m ima konstantnu temperaturu. Prvo grejnje toplotnom pumpom jeftinije je i od loženja, a drugo kolko posla imaš oko loženja. Ti porediš jednu haj tehniku (koja ne samo što štedi energiju nego je i ekolkoški sistem za grejnje) sa loženjem uglja u peć! Toplotna pumpa koju bi ti skrpio ne bi štedela energiju jer ne znaš da je napraviš i da uskladiš puno parametara!

Pa ne bi radio bez proracuna eto kad proracunam koliko kosta sistem koji se pominje ispada da samo od kamate mogu da se grejem. Drugo o ekologiji neka brinu oni koji imaju mesta za ustedu ja zivim asketski, ne grejem ni bazen ni sta slicno i nisam u poziciji da brinem tako velike brige. Neka naprave gradske toplane na to sigurno se vise isplati nego svako da kopa svoju rupu. I ne filozofiraj mnogo oko tehnikalija, znam sta pricam. Kao u onoj reklami za leviske za idealne rezultate prati mlakom vodom bez deterdzenta, susiti prevrnute a za nesto slabije vuci autom kroz bare i susiti okacene na antenu. Moze stvar da se odradi na razne nacine samo je pitanje koliko se isplati uloziti.
[ boycek @ 18.01.2009. 19:27 ] @
pozdrav svima.
procitao sam skoro celu temu "Toplotne Pumpe" ja sam elektronicar i jasan mi je princip ali nemam zivaca za budzenjem i zato se bavim drugim poslom koji ima elektronike manje (i manje boli glava he,he he ),salu na stranu, vidim ima dosta nagadjanja i a i ljudi koji nesto znaju!!! Konkretno pitanje za geo tempusa ili jos nekog ko je u poslu , DOBRO IZOLOVANA Kuca 350m2, oko 40m3 podno a ostalo Global 600 radijatori jednocevni sistem !! (((neke radijatore cu skinuti i postaviti FEN C.a visak redijatore dodati na ostale radijatore zbog male temp. vode !)) KOLIKO PARA TREBA za TOPLOTNU PUMPU,voda/voda ,(proverenog proizvodjaca,a moze i naseg domaceg) sa busenjem rupe do nalazenje vode recimo 20-30m gde ima vode npr. I MONTAZE . pozdrav !!
"
[ voks @ 18.01.2009. 20:47 ] @
moj projekat za kucu od 130 kvadrata nebi smeo preci 5000-6000 evra sa uracunatom zaradom

3-4 rupe od pedesetak metara
umesto fancoila unutrasnje jedinice od klime prepravljene da idu na vodu
rezervar toplote nekoliko kubika peska u izolovanoj kutiji sa par stotina metara jeftinijih cevi
1 LG 12 btu i jedna 24 btu zavisi od potrebe
dvo tarifno broilo tako da sistem nocu kad je struja 4 puta jeftinija zagreje taj silni pesak pa preko dana ne mora ni da se pali u koliko nije jako hladno
naravno kuca bi trebala da je izolovana

sve ovo leti hladi zimi greje
a trosi smesno malo
grejanje na klasicnu grejalicu u srednjoj tarifi 30.000 din
grejanje na toplotnu p ovog tipa 2.300 din za isti uzitak
[ boycek @ 18.01.2009. 21:46 ] @
voks
elektronika

ne razumem sta 5000-6000,, creva, 2 klime ;; pojasni mi ??
[ boycek @ 18.01.2009. 21:56 ] @
koliko kosta busenje rupe doci do vode ,, do nekih 20-30 m, malo vise sam stavio jer ne znam na brdu kod mene na kojoj je voda dubini !! (2 rupe) ,jedna za dovod a druga za odvod!, fan coil znam da je do nekih 320 e,, a toplotna pumpa za 350m3 koliko?? znam da variraju cene! fonko ili neke druge jer vidim da ih ima dosta ???a jde dajte predloge,,!
[ geotempus @ 19.01.2009. 10:48 ] @
pozdrav,

Busenje rupa za potrebe tp ne bi trebalo da predje 50eur/m precnik 125mm kljuc u ruke , nama nasi partneri to rade za toliko, tu staje potapajuca pumpa ta cena vazi do 50 metara kasnije je nesto skuplje
Sonde kostaju cca 1200 eur sa busenjem i punjenjem, iz jedne vadimo oko 4,5 kw u zavisnosti od izdasnosti zemlje gde se postavlja(direktna ekspanzija)
Sto se tice dobro izolovane kuce od 350 m2 tp pumpa od 20kw snage bi bila knap , zbog pripreme sanitarne tople vode, najverovatnije bi funkcionisala dobro to ne znam dok nevidim objekat, stolariju itd... kuca bi mogla da se zavrsi za oko 10000 sa akumlacijom,i sanitarnim bojlerom od 300 lit, potapajucom pumpom,elektronikom za komunikaciju. Fan coil nije za jednocevni sistem i tu bi bio problem zbog protoka...Ti elementi imaju sertifikate,sve ateste i testirani su pre isporuke, znam da te domace pumpe i domaca radinost je jeftinija...ali i jugo je jeftiniji od bmw-a!?

Inace za ovog kolegu odgovor iz sapca koji ubedjuje da je ovo jako skupa igra...

pouzdano ti kazem da vec na kuci od 400m2 ugraditi gas ili tp cena je vec jednaka... a stedi sa hladjenjem preko 2000 eura godisnje...
na kucama od 200-350m2 treba cekati maks 3-4 godine to je referentno a ne teorija...
A ti stavi u banku na kamatu i grej se na naftu kukuruz sta god...to je tvoj izbor i cenim to!
Toplotna pumpa i nije za svakog
[ ELTI @ 19.01.2009. 12:06 ] @
Pitanje za @geotempus ili za nekog stucnjaka koji poznaje ovu tematiku!
Razgovarao sam sa nekoliko ljudi koji poprilicno poznaju ovu oblast i kad sam im rekao da cu busiti rupe za geo-sonde oni mi tvrde da ja za to nemam potrebe jer sam na moru gdje temperatura rijetko kad padne par stupnjeva ispod nule, savjetuju mi da je bolje da ulozim vise novca u kvalitetniju TP zrak-voda. Nisam jos nista odlucio....
Drugo moje pitanje je za fan coilere, posto su mi stanovi opremljeni i ne mogu preradjivati na podno grijanje, sta odabrati iz tog programa...koji su se pokazali kao dobri odnosno faktor kvalitet/cijena. Jos jedno pitanje, imam dnevni boravak cca 45m2, (10X4,5) koliko je fan coila potrebno za takav prostor. Koji su najpoznatiji proizvodjaci...orjentacione cijene?
[ vlaki1 @ 19.01.2009. 13:40 ] @
Citat:
geotempus: ...
Inace za ovog kolegu odgovor iz sapca koji ubedjuje da je ovo jako skupa igra...

pouzdano ti kazem da vec na kuci od 400m2 ugraditi gas ili tp cena je vec jednaka... a stedi sa hladjenjem preko 2000 eura godisnje...
na kucama od 200-350m2 treba cekati maks 3-4 godine to je referentno a ne teorija...
A ti stavi u banku na kamatu i grej se na naftu kukuruz sta god...to je tvoj izbor i cenim to!
Toplotna pumpa i nije za svakog


plašim se da si ovim prozvao mene a ne kolegu iz Šapca jer sam ja navodio cene i sl. Ja se ni u jednom trenutku ne odričem toplotnih pumpi samo kažem da su cene bušenja i TP "poznatih" proizvođača visoke i ništa više.

Pitanje:
"Sonde kostaju cca 1200 eur sa busenjem i punjenjem, iz jedne vadimo oko 4,5 kw ", kolika sonda (50 m)?
[ Billi @ 19.01.2009. 14:29 ] @
Citat:
pantic68: Pa ne bi radio bez proracuna eto kad proracunam koliko kosta sistem koji se pominje ispada da samo od kamate mogu da se grejem. Drugo o ekologiji neka brinu oni koji imaju mesta za ustedu ja zivim asketski, ne grejem ni bazen ni sta slicno i nisam u poziciji da brinem tako velike brige. Neka naprave gradske toplane na to sigurno se vise isplati nego svako da kopa svoju rupu. I ne filozofiraj mnogo oko tehnikalija, znam sta pricam. Kao u onoj reklami za leviske za idealne rezultate prati mlakom vodom bez deterdzenta, susiti prevrnute a za nesto slabije vuci autom kroz bare i susiti okacene na antenu. Moze stvar da se odradi na razne nacine samo je pitanje koliko se isplati uloziti.


U Švajcarskoj postoje toplane za manja naselja koje rade sa toplotnom pumpom! Kod nas vladaju gasni lobiji koji dobijaju novac da lobiraju za gas. Njih nije briga što je ovo jeftiniji način grejnja i što bi se ovim smanjio deficit. Njima su braća Rusi veliki prijatelji od kojih dobijaju pare! Dok cela Evropska Unija traga za novim obnovljivim i ekološkim vidovima energije, kod nas jedva da po neki političar progovori koju reč o tome!
Inače da završimo temu o tome dali postoji neki jeftiniji način grejnja! Kuća od 150m2 koja se greje toplotnom pumpom podno grejnje utrošila je za novembar 300kW električne energije, za decembar 500kW, januar do danas 400kW! Kod ove toplotne pumpe EER se kreće oko 5!
[ vlaki1 @ 19.01.2009. 14:38 ] @
Billi, koji toplotni izvor?
[ geotempus @ 19.01.2009. 15:37 ] @
Nisam tebe prozvao,nezelim nikog da prozivam, samo treba neke stvari razlikovati... ok je da geotermika i jos neki imaju malo jeftinije pumpe i da se to sve moze napraviti ali razlika je velika...rucno pravljeni izmenjivaci koji imaju takav otpor da treba 1,1 kw pumpa da je probije pa gde je tu usteda? ja 1,1 kw moze da se greje 80 kvm izolovane kuce na -20 stepeni. treba uporediti karakteristike i videti ko sta i kako nudi...
i slazem se da ako neko ima 100 kvm objekat da je za njega veca investicija i duze vreme treba za povracaj...
sonde koje sam pomenuo su punjeni r 407 c pogonska energija je kompresor pumpe, duzina rova ili rupe je 35 m po sondi ali to sam vec gore naveo
25% austrije koristi direktnu eksp. Vece je korisno dejstvo nego sa sondama voda glikol cca 25% i to nisam ja izmislio. a i logicno je.
Fan coil uredjaji su sa cenama slicni od 300- do 450 eur zavisnosti od kapaciteta dobro je uzeti malo jace da na manjem rezimu rada postignu zeljeni efekat zbog manje buke,konvektore koje ja imam imaju 33-35 db. pozdrav
[ geotempus @ 19.01.2009. 16:03 ] @

citat iz ranijih poruka G. Trifunovic.
Takodje, buduci da je direktnom ekspanzijom izbegnut kompletan sistem izmenjivanja toplote u niskotemperaturnom delu, interesuje me da li se u praksi primenjuje isto i u visokotemperaturnom delu (sipati R407c direktno u radijatore ili fan coil). To bi trebalo dati jos bolje iskoriscenje toplotne pumpe, ali radja dodatne probleme (buku, vibracije, otezanu detekciju curenja, skupe opravke (prilikom curenja), nemogucnost iskljucivanja pojedinacnih radijatora i sl.


ne primenjuju prvenstveno zbog velikog pritiska na toploj strani 25-30 atmosfera i niz razloga kao sto ste i naveli... pozdrav
[ scroll @ 19.01.2009. 16:16 ] @
Pozdrav
Ako je pritisak(30 bar) tako veliki na R 407 ta toplotna pumpa baš nekog visokog kvaliteta.
[ geotempus @ 19.01.2009. 17:38 ] @
Nisam navodio toplotnu pumpu pricamo o toploj strani , pitao covek ako hladnu saljemo u zemlju dali toplu mozemo u fan coil i ako je 17 bar ni onda ne moze...:) moze teoretski...pozdrav
[ voks @ 19.01.2009. 17:57 ] @
to sa direktnom ekspanzijom je bila moja prvobitna zamisao malo sam se bojao cene bakarnih cevi i kolicine koju moram da upotrebim al izbeci troskove pumpe izmenjivaca nije mala stvar
[ vlaki1 @ 19.01.2009. 19:06 ] @
geotempus - Znači Vaša sonda zamenjuje klasičnu od oko 90 m, da li se mnogo remeti temperatura zemlje oko sonde i koliko to utiče na rad pumpe, s obzirom da njoj ipak pogoduje konstantna ulazna temperatura?
Kolika je ustvari temperatura na izlazu iz isparivača? Pozdrav
[ geotempus @ 19.01.2009. 20:39 ] @
jedna sonda sa punjenjem bušenjem postavljanjem komplett kosta cca 1200 eur, tp korisi paralelno sonde i uvek vuce iz najizdasnije to kontrolise TP.
taj deo su izracunali pametniji ljudi od mene i to tako radi i daje rezultate ima tu jos caka kako se postavljaju da pude dobra izmena itd...
bio sam u objektima u susedenoj drzavi gde funkcionise super, mi smo sad trebali da instaliramo na jednom objektu al u zadnjem trenutku bunardzija je nasao dovojnu kolicinu vode i idemo na vodu, to je objekat u Besci ispod mosta. za tu temperaturu cu proveriti i javiti da ne lupam napamet... Pozdrav
[ Stojan Trifunovic @ 19.01.2009. 20:57 ] @
Mislim da je ovde potrebno malo teorije.

Toplotne pumpe geotempus-a daju bolje iskoriscenje (cak 25%) od klasicnih, upravo zbog sistema direktne ekspanzije. To je potpuno logicno sa strane prenosa toplote.

Ukoliko imate cevi sa glikol-vodom koje ukopavate u zemlju, najpre one moraju preuzeti toplotu iz zemlje, a tek onda je u izmenjivacu toplote predati rashladnom gasu. Znaci, imate dva prenosa toplote (zemlja - voda-glikol i voda-glikol - rashladni gas).

Sto vise izmena toplote to je manji stepen iskoriscenja.

Sigurno se ne mozete nadati da ce rashladni gas u izmenjivacu toplote od vode-glikola uspeti primiti istu kolicinu toplotne energije kao kada bi bio direktno ukopan u zemlju. Ukoliko je temperatura rashladnog gasa u izmenjivacu toplote npr. -30C, temperatura vode bi mogla biti negde oko -25C.

Kod direktne ekspanzije R407 direktno hladi zemlju, bez ikakvih posrednika. Otud tolika usteda.

Naravno, sa strane stepena iskoriscenja idealno bi bilo kada bi se i u stanovima kao visokotemperaturnom delu izbegli posrednici, vec kada bi R407 direktno mogao predavati temperaturu prostoriji, a ne vodi koja kruzi kroz radijatore ili fan-coil. Iz gore navedenih razloga, ocigledno je da se ovo ne primenjuje.

To da toplotnoj pumpi pogoduje konstantna ulazna temperatura, ne znaci mnogo u odnosu na razliku izmedju sistema direktne ekspanzije i preko posrednika. Jeste, zemlja ce oko jedne sonde sa direktnom ekspanzijom biti hladnija nego sa sondom sa vodom-glikolom, ali ce zato moci upiti za 25% vise toplote. A koliko ce se tacno ohladiti, uopste nije bitno, osim ukoliko imate vise toplotnih pumpi (i vise sondi) u kraju.

Prednosti direktne ekspanzije su ocigledne. Nema izmenjivaca toplote, nema veceg broja (skupih) sondi, ali ima i mana.

Idealno bi bilo ukoliko u blizini objekta postoji protocna voda (bunar, reka...). Onda nema potrebe za toliko skupim sondama, jer ce obican izmenjivac toplote uz dovoljan protok i dovoljnu temperaturu vode imati isto tako dobre rezultate. Nema potrebe za sondom. Nazalost, nismo svi te srece da imamo bunar u dvoristu.

U samogradnji ipak jeste moguce smanjiti troskove koriscenjem prirucnog materijala. Uopste mi nije jasna sva ta prica oko dubinskih sondi i kopanja rupa. Ako su Vam dubinske sonde skupe, koristite povrsinske. Isti je postupak, samo je potrebno vise raskopati dvoriste, i upotrebiti vise materijala (cevi). Ovde je ipak potrebno naci kompromis u odnosu na cenu gotovih radova profesionalaca. Ukoliko geotempus-ova sonda kosta 1200e, a u sopstvenoj izvedbi se za cevi i cenu kopanja mora utrositi veca suma (zbog vise cevi, sondi ili veceg precnika cevi), onda nema svrhe gubiti vreme i novac.
[ geotempus @ 19.01.2009. 21:41 ] @
Gospodine Stojane, Hvala na asistenciji.
[ Billi @ 20.01.2009. 02:57 ] @
Citat:
geotempus: Nisam tebe prozvao,nezelim nikog da prozivam, samo treba neke stvari razlikovati... ok je da geotermika i jos neki imaju malo jeftinije pumpe i da se to sve moze napraviti ali razlika je velika...rucno pravljeni izmenjivaci koji imaju takav otpor da treba 1,1 kw pumpa da je probije pa gde je tu usteda? ja 1,1 kw moze da se greje 80 kvm izolovane kuce na -20 stepeni. treba uporediti karakteristike i videti ko sta i kako nudi...
i slazem se da ako neko ima 100 kvm objekat da je za njega veca investicija i duze vreme treba za povracaj...
sonde koje sam pomenuo su punjeni r 407 c pogonska energija je kompresor pumpe, duzina rova ili rupe je 35 m po sondi ali to sam vec gore naveo
25% austrije koristi direktnu eksp. Vece je korisno dejstvo nego sa sondama voda glikol cca 25% i to nisam ja izmislio. a i logicno je.
Fan coil uredjaji su sa cenama slicni od 300- do 450 eur zavisnosti od kapaciteta dobro je uzeti malo jace da na manjem rezimu rada postignu zeljeni efekat zbog manje buke,konvektore koje ja imam imaju 33-35 db. pozdrav


geotempus Zašto pričaš da su u toplotnim pumpama Geotermike pravljeni izmenjivači!? Kada na njihovom sajtu piše koje su komponente ugradjene! Ja sam video njihovu toplotnu pumpu i one se ne razlikuju od zapadnih pumpi, a jeftinije su zato što ih oni sami skalpaju. Kako sam gledao na tvom sajtu ti si trgovac i montažer toplotnih pumpi Makedonske firme Fonko, naravno i ljudi iz fonka imaju svoju zaradu pa kada se na nju doda i tvoja onda se dobije cena koja je skuplja od Geotermike

Treba da kažeš i to ljudima da je površina sonde sa direknom ekspanzijom manja nekolko puta od sonde voda-glkol kao i da temperatura zemljišta na površini varira, a mislim da znaš kolko je bitana temperatura isparavanja. Tako da nema šanse da ti bude dovoljna jedna sonda, osim ako ne želiš da ti temperatura isparenja bude kao što ti je kolega Stojan Trifunovic naveo -30C
[ boycek @ 20.01.2009. 03:45 ] @
ZA GEOTEMPUSA,, ne rece mi koliko para je TP i od kog proizvodjaca,, i kako bez fen coila da se grejem, ja imam radijatore a ne pada mi na pamet da kopam po kuci,, a fan coil moze na jednocevni sistem,procitao sam negde da se ugradi uredjaj (zboravih mu ime ali videcu , samo da se setim gde videh),i to radi !! (ja govorim nemacki jer sam tamo ziveo 20 god, sve do 1993 god.kad sam se ovde vratio i poceo da radim i to dosta uspesno !!) a za uredjaj , to sam procitao na nemackom sajtu !! ,, izolacija je odlicna sendvic zid- giter blok ,presovana stakl.vuna ,cigla puna pa naravno malter a kad otopli uradicu neku silikonsku fasadu na 1 i 2 spratu a donje prizemlje , beton blok stiropor 5cm ,kondor4mm(hidro)+jos svasta neke folije cigla pa kamen 3cm struganicki kao fasada a unutra je isoover 10c vuna pa knauf 9mm, stolarija alu, ELVIAL 2200 Termo prekid, jedino sto cu mozda kasnije promeniti nisko emisono staklo sa gasom ali to pri kraju godine !! prizemlje 100m2 je ukopano pa je tu na radijatore sa 37c toplo u prostoru jer je 1.7m ukopana 2 strane, ostaje mi onih 250 m2 gde treba jaca toplota malo ima i podno oko 40m2 ali nije bas gusto u podu nego je malo redja zmija koliko se secam ,,ali mislim da ce TP od 20kw biti dovoljna,, a bojler me sada ne zanima jer planiram rehau ili visman ,imam vec cevi do krova i planiram vakum solar sa bojlerom a mogu i to da kasnije prikljucim na TP da koristim onda kad dodju tmurni dani ,,he he, trenutno imam neki protocni 21kw stibel elektron 20god.star ali dobro radi privremeno, jer lova odlazi opasno brzo a i bazen planiram da zavrsim stoji 2 god trebam kupiti tehniku i da dovrsim mozaik sto su zapoceli majstori pa sam ih oterao jer je bilo nema problema, a posle ja bolje lepim od njih !!! zato sada pazljivo radim a tada nisam imao vremena mnogo sam poslovnih obaveza imao,, a majstori svi sve znaju !! SRPSKA POSLA,, zato nam je i ovakva drzava !! letos sam sazidao i fasadiro letnjikovac 31m2 za bazen pa zato nisam stigo da njega zavrsim ! tako da ove god. planiram Boze Zdravlja , da dovrsim moj Home ! A i nisam te razumeo sta 1200 sonda ?? znaci dve rupe za vodu " dovod i odvod" tj. dva bunarceta !! znaci 2 rupe (crpna pumpa to znam ,malo para) Ali TP 20KW i montaza i kako da se grejem (i hladaim -nikako na radijatore) kad voda ima 55c i to bez fan coila sto ti rece! cekam odgovor i BIG Pozdrav ! Znam da si strucnjak zato te i pitam (( a ako ti treba neki savet za one .db - decibele tu ste malo kraci od mene, jer to radim 30god i od toga vrlo dobro zivim a kad cujem te fan coile mogu ti reci koliko lazu .db !!!))) pojasni mi ko detetu u skoli redom ,opet pozz!!!
[ geotempus @ 20.01.2009. 11:56 ] @
pozdrav Bili

Video sam ih i ja, i ugradjene i ovako, i nezelim u opste o tome diskutovati, nije n i lepo ljudi rade svoj posao i to je ok!
ako si primetio ja fonko ne pominjem niti ga reklamiram ovde, ne znam dali znas da cene komponente variraju od kondicije proizvodnje, pa njihova zarada i moja velika zarada i opet imam najpovoljnije sisteme sa sertifikatima atestima i ostalim stvatrima , to kupci traze ovde. Znaci uopste ne zelim da se nadmudruljem i da dokazujem ko zna vise, ja o tebi nista ne znam a vidim se da si iz ns pa mozemo popiti kafu kad budes i ti i ja slobodan, A mesta i prostora ima jos za puno "MONTERA" sto ti kazes. A vidim i da si skeptican u vezi nekih poslova koje radim i to mozes videti, sajt je pocetnicki jel nisam stigao sa novim slikama i tekstovima da dopunim i to je moja greska. Krecem na prolece da radim jedan objekat u gradu , tu smo moj priatelj i ja investitori i uradicemo nesto naj bolje sto mozemo moji ucitelji su top igraci u evropi sa ovim sistemima, i mislim da ipak vazi ono pravilo pitaj iskusnog a ne ucenog. pozdrav
Pozdrav!!


za Boycek-a poslao sam vam privatnu poruku pa mozemo se cuti da nebi kucao sve redom ovde pozdrav za kolege
[ Billi @ 20.01.2009. 12:22 ] @
Geotempus Sve je to ok! Samo mi nije jasno ako si i ti video toplotne pumpe pomenute firme. Zašto govoriš da rade sa prevljenim komponentama (izmenjivači toplote), kada se u njima nalaze sve atestirane komponente eminentnih proizvođača. Odgovorno tvrdim da između fonkove toplotne pumpe i pumpe geotermika kao i zapadnih pumpi nema razlike, komponente su iste! Pločasti izmenjivači toplote, scroll kompresori, mikro procesorska kontrola i vođenje! Razlka je samo u ceni i izgledu kutije u koju je sve to upakovano. ;)
Hvala za poziv na piće! ;)
[ geotempus @ 20.01.2009. 12:47 ] @
mora da si ti njihov maneken:)no nebitno pricacemo uzivo, ja ustvari mi ne prodajemo pumpe posebno ma koliko ih platio mi prodajemo izbalansirane sisteme.pumpe moze samo dobiti ovlascena i obucena firma koja zna da radi i koja ugradi pumpu za nasim nadzorom. znaci akumlacioni bojler zbog smanjivanja paljenja pumpe,nocna tarifa struje, sanitarni bojler, potapajuca pumpa ili sonde ,ventilo konvektori i povrsinski sistemi podno zidno plafonsko,razdelnici elektro motorici za regulaciju protoka, termostati kalorimetri ,multimetri, i sva tehnologija koja se ugradjuje trenutno na zapadu. cevi 10x1,3 mm takve cevi nema niko na trzistu kod nas i sa tim sistemima smo najpovoljniji i to ti kazem zato sto klienti pokazu i druge ponude.
No ni ti ni ja nemamo nista od ovoga ubedjivanja, vreme ce pokazati svoje. kao sto kazu ovi sund pevaci narod ce reci svoje:)
[ Billi @ 20.01.2009. 13:05 ] @
Ovo što si nabrojao su prateće komponente... Ja pričam o samoj toplonoj pumpi kao uređaju! Koja je razlika?

Geotempus:
Citat:
geotempus:ja ustvari mi ne prodajemo pumpe posebno ma koliko ih platio mi prodajemo izbalansirane sisteme.pumpe moze samo dobiti ovlascena i obucena firma koja zna da radi i koja ugradi pumpu za nasim nadzorom.

I ti si tako dobio sertifikat da ugrađuješ toplotne pumpe Fonka Pošto i ti kupuješ od njih pumpe
[ geotempus @ 20.01.2009. 13:19 ] @
prepametan si:) , ima tu nekih stvari koje neznas a ispricacu ti, i ne prodajem imam distribuciju za celu srbiju. znam sta ces na ovo napisati al nebitno. pozdrav
[ boycek @ 20.01.2009. 13:20 ] @
ovde mi se cini kao HLADNI RAT --- GEOTERMIKE Vs. GEOTEMPUSA , pa nema veze ionako su to sve strane komponente ( makedonija jos malo pa ce uci u EU ) , sve je to lepo ali mislim da je preskupo jos !! i jos nije proslo barem 7-8 god. pa da vidimo kako se kod nas sa tom teh. pokazalo u radu !! jos se samo prica i experimentise !! ali srbi su navikli da bacaju pare Hvala bogu ! HE HE pozz za obojicu .
[ geotempus @ 20.01.2009. 13:30 ] @
Pozdrav ja Hvala Bogu imam posla i previse tako mi ovo dodje kao zabava dok pravim ponude... ne ulazim u rat nisakim:) konkurencija u srbiji je 0 zasad a treba je biti da bi ovo sve zazivelo . sad mozemo da zaradjujemo kolko hocemo 500%. tako da ja debatu zavrsavam! a zasto je gosp. BILI zapeo ja ne znam, on zna dosta o meni a ja nista o njemu red bi bio da kazes ko si i cime se bavis:) Ako zelis mozes mi pomagati malo u poslu pa da ja imam naljbolje TP na svetu i nazvacemo ih po tvom imenu:)
[ Billi @ 20.01.2009. 13:41 ] @
Ja sam mašinski inženjer i bavim se rashladnom tehnikom već 20 godina. I video sam puno Toplotnih Pumpi! Geotermiku sam zato preporučio jer je jeftinija od ostalih, a ima vrhunske komponente! Ja nisam rekao da Fonko nevalja jer ima iste komponente. Možda je razlika u proizvođaču odnosno imenu! Problem je jedini što je Geotempus pokušao iz marketinških razloga da omalovaži toplotnu pumpu Geotermike! A to da ćeš da me učiš nečemu mislim da je suvišno o tome pričati jer si ti montažer toplotnih pumpi. A to može da bude svaki malo bilji majstor rashladne tehnike!
[ VeljaNi @ 20.01.2009. 13:57 ] @
Dobar dan svima i postovanje svim ljudima na forumu.
Uglavnom sam bio pasivni posmatrac ovog foruma, ali posto vidim da ce se ovde vaditi nozevi (a i trpate mi sanduce vec dva dana) osecam da je vreme da se malo umesam :)

Prvo par stvari o meni. Zovem se Veljkovic Milan i doktorant sam Elektronskog fakulteta u Nisu i jedan od ucesnika projekta (da budem skroman pa da ne kazem vodecih) obnovljivih izvora energije koja se delom i finansira iz budzeta Republike. Ovom tematikom se bavim vec par godina i mislim da sam relativno bolje upucen u problematiku. Imam veci broj radova objavljenih sto na domacim sto na stranim kongresima koji su privukli vecu paznju ovdasnje i "ondasnje" javnosti.
Elem, sve ovo nije bilo puko hvalisanje, vec samo preventiva da me neko ne nazove neznalicom.

Prvo odgovor ljudima koji su skepticni po pitanju toplotnih pumpi. Da, toplotne pumpe zaista jesu jedne od vodecih sistema grejanja i hladjenja sto po sistemu isplativosti sto po sistemu zastitne zivotne sredine. Emisija stetnih gasova koriscenjem TP sistema je 0 sto Evropa zna i ceni samim tim sto ne placate globu na unistavanje zivotne sredine. To mozda sada nista nama ne znaci, ali samom teznjom Srbije da jednog dana (ja bih voleo sto pre) udje u EU znaci da ukoliko planirate uvodjenje novog sistema uzmete u obzir ovaj da ne bude "nisam platio na mostu, ali jesam na cupriji"...

Druga stvar koja je vezana za same TP je nabavka od kvalitetnog dobavljaca. Treba ceniti trud ovdasnje industrije (citaj zacetka jer za svetom u ovoj grani kasnimo dobranih 50tak godina) ali bojim se da one nisu prosle decije bolesti. Jos jedna jako bitna stvar je (koliko god neverovatno) pokusaj da izbegnete strane renomirane firme iz dva razloga:
1) sve firme koje su poznatog brenda u spravljanju kotlova i drugih sistema grejanja su jako kasno presle na TP sto zbog inercije sto zbog troskova prelaska na spravljanje novog sistema.
2) niko od njih ne pravi sisteme otporne na uslove nase proklete elektroenergetske mreze, te sam cuo da su brendovi tipa Veismana (izvinite na spelovanju) otkazivali posle par nedelja koriscenja. Ovom prilikom ne zelim da pricam o uzrocima i posledicama jer su ocigledni.

Ne bih izdvajao TP koje su dobre, ali bih zeleo samo da pogledate uslove kako su one kreirane. Treba traziti veliki kapital i razumevanje prema nasim prostorima sto je prema nasim gledistima jedino ispunila firma FONKO (covek koji je uspeo da implementira veliki kapital, napravi modernu halu i razumeo kakvo je stanje makedonske samim tim i nase mreze). Ne bih ulazio u reklamiranje proizvoda, vec samo izlazem nasa iskustva.

Sto se nas tice (nase laboratorije) odustali smo o kreiranja TP jer se jednostavno pokazalo neisplativo. Naime, svako zna da umetne TOSHIBINE i sta ja znam vec koje module unutar pumpe, problem je okolna elektronika koja zbog rada u REAL TIME SISTEMU mora biti udvostrucena tj ucetvorostrucena, sto pravi trzisnu cenu vecu od ponude.

Da vas ne bih davio dalje, ukoliko imate dodatnih pitanja mozete mi se obratiti na milan.veljkovic@elfak.ni.ac.yu tj m.veljkovic@mifimi.co.rs

Sa postovanjem
Milan Veljkovic

PS Nemojte me napadati sada, trudio sam se da odrzim neutralnost, te da vasu diskusiju usmerim u kreativnom pravcu, sprecivsi vas da besmisleno tracite elektrone ove globalne mreze ;)
[ geotempus @ 20.01.2009. 14:46 ] @
pozdrav,

Nisam montazer, tu si pogresio i necu ja tebe da ucim nicemu. sve je ok i radi ti svoje mi nase i bice sve ok.
[ scroll @ 20.01.2009. 15:28 ] @
Pozdrav
Toplotna pumpa je u svakom slučaju danas a i u budućnosti grejanje koje osvaja tržište ,mada za prosečnog građanina još uvek je previše skupa,mada se vremenom isplati.
Ako neko hoće da ugrađuje T.P. neka i ugradi i kotrolni strujomer samo za sistem (T.P.,PUMPE,GREJAČI.....)i klirometar na vodu za grejanje,pa sklopiti takav ugovor da sta izvođač garantuje na primer 1kwh potrosene elektrčne energije se dobija recimo 3,7 kwh toplotna energija.A ako ne može da posigne onda da izvođač snosi posledice.
Mislim da nekako treba zaštititi i kupca , od loših T.P.
Ja sam sam sebi napravio prvo grejane, pa prema grejanju izračunao kolka T.p. je potrebno ,izračunao koji kompressor kakvi izmenjivači i ostali delovi su potrebni ,izšemiraosam upravjane ,a na kraju sam sve sklopio.
[ boycek @ 20.01.2009. 15:57 ] @
BRAVO SCROLL !! pravo resenje za strujni kontrolini sat (4000 din) a i klirometar nije skup pa tako moze da se proveri ono sto oni nude , ha ha !! ali ipak je to velika investicija i nije sala 10000 e je dosta para na ovu KRIZU a niko ti nista ne garantuje !!
[ VeljaNi @ 20.01.2009. 16:07 ] @
Gospodine Boycek,
ja nikako ne bih kupovao sistem (makar kostao i 10x manje) ukoliko te stavke tipa potrosnje energije i COP parametra nisu strogo ugovorno definisane, zajedno sa velikim penalima ukoliko to nije ispostovano.

I krajnje je vreme da Srbin ukapira da nije majstor za sve (tipa elektricara koji zna i da malterise, gletuje, a bogami i slavinu da popravlja i to po najnizim cenama), vec da se trziste iskristalise. Neko ranije rece da ovaj posao moze da radi i "monter rashladnih uredjaja". Onda se ja lepo zapitah, zasto nisam to poceo da radim jos posle srednje skole (mada sam zavrsio gimnaziju), vec sam zavrsavao automatiku na osnovnim studijama 5 godina sa 46 ispita, pa jos 3 na doktorskim na primenjenoj energetici. Na zapadu je za sve potrebna licenca, cak i za prodavanje kokica. Jedino u Srbiji monter moze da ugradjuje kompleksne sisteme.

Svaka amaterska firma koja upropasti jednog korisnika dobija kao rezultat odustajanje 100 potencijalnih korisnika, sto je tragicno za ovo i ovako jako malo trziste.

Pozdrav
[ geotempus @ 20.01.2009. 16:13 ] @
pozdrav jos jednom:)

Mi to jest moja firma pre potpisivanja ugovora dajemo okvire potrosnje i moralno i materijalno stojimo iza potrosnje koji je dat u kwh u proseku jedne sezone.
Montiramo kontrolni sat i testiranje pocinje. Ako premasi tu nasu procenu potrosnje vise od 20 % ,vracamo novac i obestecujemo klijenta u potpunosti. Servisni period je u slucaju kvara u roku 24 sata, sve komponente imamo na stanju. Gospodin(inzinjer) koji pusta u rad je u ovom poslu 23 godine(nemacka,svajcarska,austrija,korea,bosna,hrvatska,srbija...) i ne eksperimentise nego ima to sve u malom prstu. Posle takvog iskustva ne moze i ne sme biti promasalja. i ovo nije reklama nego mislim da ako je vec neko spreman da izdvoji sumu za TP da treba da ima sve garancije, zbog toga ugradjujemo ceo sistem da posle nebude "grejac" nije odradio svoj posao kako treba. pozdr...
[ boycek @ 20.01.2009. 16:19 ] @
hm, ljudi , srbi ,braco ili vec kako !!, prico sam sa dosta ljudi i svi kazu da je njihovo dobro a tudje sumnjivo, pa naravno da normalni gradjanin ne zna vise gde udara !!! i sav je u zbrci !
[ boycek @ 20.01.2009. 16:21 ] @
gospodine VeljaNi
sta je sa vasim sajtom ?
[ VeljaNi @ 20.01.2009. 16:23 ] @
@boycek
samo je potreban dobro definisan ugovor, nista vise... krajnjeg kupca ne treba da interesuje ni princip rada, ni kompleksnost servisa, ni "visa sila" (kako ovdasnji nazivaju elementarno neznanje)... samo crno na belo, pa paraf i onda tuziti amatera :)
[ VeljaNi @ 20.01.2009. 16:25 ] @
@boycek
hah, sajt pripada mojoj porodicnoj firmi koja se bavi projektovanjem informacionih sistema za bolnice i klinicke centre. Dakle nikakve veze (ogradjujem se, jos uvek nikakve, sa ovom tematikom). Sve o cemu pricam se radi na Elektronskom fakultetu u Nisu, u laboratoriji za primenjenu energetiku i termoviziju ciji sam clan barem jos 2 godine (dok, boze zdravlje ne dobijem doktorsku titulu).... A sto se tice sajta... pa, moj otac je dosta inertan, a i sama delatnost firme ne zahteva neko reklamiranje.

Pozdrav
[ boycek @ 20.01.2009. 16:58 ] @
Citat:
VeljaNi: @boycek
samo je potreban dobro definisan ugovor, nista vise... krajnjeg kupca ne treba da interesuje ni princip rada, ni kompleksnost servisa, ni "visa sila" (kako ovdasnji nazivaju elementarno neznanje)... samo crno na belo, pa paraf i onda tuziti amatera



ha ha mislis ((poslati mu nekog da ti vrati izgubljeno vreme i novac po srpsko italijanski , ha ha)),, jer ovde kod nas sudovi rade ali samo kad zajebes drzavu a privatno sudjenje traje po10 god ha ha!!! pa jel znate da gorivo na pumpi mozes da ne platis jer do 15000 din je prekrsaj i smeju ti se i u policiji i u sudu !! srpska posla!!!
[ boycek @ 20.01.2009. 17:09 ] @
Citat:
scroll: Pozdrav
Toplotna pumpa je u svakom slučaju danas a i u budućnosti grejanje koje osvaja tržište ,mada za prosečnog građanina još uvek je previše skupa,mada se vremenom isplati.
Ja sam sam sebi napravio prvo grejane, pa prema grejanju izračunao kolka T.p. je potrebno ,izračunao koji kompressor kakvi izmenjivači i ostali delovi su potrebni ,izšemiraosam upravjane ,a na kraju sam sve sklopio.



pozdrav SCROLL !! za koju kvadraturu i sta je ,voda/voda ili nesto drugo? i koliko te kostalo !! a ako nije problem posalji mi na mail sta si uradio, da se malo edukujem kako to funcionise !! ako hoces da podelis svoje znanje ,, ja radim drugi posao sa ovim nema veze,pa ne znam koliko mogu tebi nesto pomoci!pozz!
[ scroll @ 20.01.2009. 17:28 ] @
Ja nemam nameru da pravim T.P. nikome. I ja bi kupio da imam toliko para ,ali sam želeo da imam T.P. pa sam napravio sebi i zadovojan sam sa makinom.
Nemam nameru da omalovažavam bilo koju T.P.-SISTEM ,naročito ako je nepoznajem .
T.P. SVAKAKO SUPER VRSTA GREJANJA,
Ima i kalkulator za potrošnju T.P. (VIŠE VRSTA IZVORA TOPLOTE I TIPA GREJANJA ) uspoređeno sa gasom.Treba samo upisati cene ,kvadraturu , vrste izolacije....
[ boycek @ 20.01.2009. 17:32 ] @
Citat:
scroll: Ja nemam nameru da pravim T.P. nikome. I ja bi kupio da imam toliko para ,ali sam želeo da imam T.P. pa sam napravio sebi i zadovojan sam sa makinom.
Nemam nameru da omalovažavam bilo koju T.P.-SISTEM ,naročito ako je nepoznajem .
T.P. SVAKAKO SUPER VRSTA GREJANJA,
Ima i kalkulator za potrošnju T.P. (VIŠE VRSTA IZVORA TOPLOTE I TIPA GREJANJA ) uspoređeno sa gasom.Treba samo upisati cene ,kvadraturu , vrste izolacije....


ok,, koje si komponente stavio itd. i koliko ima KW tvoja TP ?? i koliko te kostalo ? ako sme da se zna ?
[ scroll @ 20.01.2009. 17:45 ] @
Sistem je voda-voda uz izvor toplote iz septičke jame.Za grejna tela imam predimenzionisane radiatore(40-45C) 45C kad dižem temperaturu sa 22C-23C.70m2 u novembru sam platio 2000din au decembru 3500din za struju za grejanje (jedno tarifno brojilo).
Nezam kako mogu da ti pomognem ako se nerazumeš u termodinamiku!?

COPELOND KOPRESSOR ZB 21KCE 7-8KW 2000E CEO SISTEM

[Ovu poruku je menjao scroll dana 20.01.2009. u 21:00 GMT+1]
[ Billi @ 20.01.2009. 21:49 ] @
Pitanje za Milana Veljkovića.
Cenim titulu i vaše znanje! Ali bih želeo da čujem kakve su to specijalne komponente ugrađene u Fonko toplotne pumpe? Šta je to specijalno što recimo u Viessmann toplotnoj pumpi nema i zbog čega se ona pokvari posle par nedelja korišćenja!?
[ CBC @ 21.01.2009. 04:34 ] @
Pokušavam da se zakačim sa rezonima. Sa jedne strane se preporučuje direktan sistem isparivača u zemlju. OK.. izbegava se jedna primopredaja energije izbacivanjem nosača energije. Sa druge strane se opet preporučuje ista primopredaja iz kondenzatora u vodu te posle voda vazduh putem fan-coila?
Sve u cilju sto niže temperature potisnig voda i boljeg COPa??

Sa kojim opravdanjem se u ovom slučaju u sekundarnom kolu preporučuje još jedna primopredaja na vodu ako već iz starta može da se izbaci? Naime umesto većeg broja Fan-Coil jedinica koje koštaju reda oko 300€ po komadu, zašto se jednostavno nekoriste unutrašnje jedinice toplotnih pumpi tipa Vazduh-Vazduh, dakle direktnom predajom energije iz kondenzatora (da kažemo izmenjivača ako bi se koristio invertor) te se izbaci i deo sa vodom iz objekta?

Recimo da imamo 2 bušotine sa podzemnom vodom paralelno razvedenom na veći broj isparivača (ako će biti i hlađenja da kažemo izmenjivača) gde je svaki pločasti izmenjivač vezan za svoju vazdušnu jedinicu klime u svakoj sobi.

Danas klima uredjaji koji rade i kao toplotne pumpe (smešnih cena reda OD 160€ >) do nekih racionalnih temperatura spoljne okoline u slučaju da imaju vodu od 12C kao izvor energije zvuče kao vrlo primaljivo rešenje.

U čemu je poenta da se najmanje priča o ovakvim rešenjima tipa TP Voda-Vaduh.

Svaka prostorija bi imala uz primerno niske troškove ulaganja sopstvenu klimatizaciju tokom cele godine. Čak su i DC invertori nekih noname firmi vrlo prihvatljivi po ceni za ovakav tip ulaganja.

Unapred zahvalan na realnom odgovoru koji sagleda sve parametre celokupno kako ekonomske tako i tehničke prirode.

Pozdrav
[ Stojan Trifunovic @ 21.01.2009. 08:25 ] @
Potpuno isto pitanje sam i ja postavio par postova iznad.

Sa stanovistva efikasnosti, jeste bolje imati takav sistem. Medjutim, ima on drugih mana.

1. Buka i vibracije. Ne moze se toplotna pumpa od par KW uporedjivati sa klimom. Klimi je jedan od osnovnih zadataka da bude sto tisa, a toplotnoj pumpi sto efikasnija.

2. Pritisak. Kao sto je geotempus naveo pritisak u kondenzatorima moze ici i do 30 atmosfera. Pretpostavljam da se zato kod obicnih frizidera i zamrzivaca kondenzatori prave od gvozdja, a ne od bakra ili aluminijuma koji imaju bolji koeficijent provodjenja toplote (mada, mozda je i cena jedan od razloga).

3. Veca kolicina rashladnog gasa. U niskotemperaturnom delu, ovo se isplati jer je kopanje sonde daleko skuplje od gasa. Pitanje je koliko bi se isplatilo punjenje mnogo vece instalacije zbog pojedinacnih kondenzatora u prostorijama.

4. Nemogucnost kontrole temperature po prostorijama. Ukoliko zelite ustedeti par KWh, kod obicnog radijatora mozete smanjiti protok vode (okretanjem ventila), a kod fan coil (jos lakse) iskljuciti ventilator, ili ga samo povremeno ukljucivati termostatom. Kod direktne ekspanzije ovo nije moguce, jer ce prekid toka gasa kroz jedan kondenzator srazmerno vise opteretiti kompresor. Ukoliko imate 4 grejane prostorije, a iskljucite 3, velika je verovatnoca da ce se pritisak u kondenzatoru te prostorije preci i tih 30 atmosfera. Eksplodirace kondenzator.

5. Kvarovi. Procuri li negde rashladni gas, mnogo je teze naci i opraviti mesto curenja. Koliko puta se dogadjalo da domacice probuse isparivac obicnog frizidera cisteci led nozem. Kod direktne ekspanzije, povrsina kondenzatora na kojoj bi mogao nastati kvar bila bi mnogo, mnogo veca. I opravke bi bile srazmerno skuplje zbog punjenja kompletne instalacije rashladnim gasom. Kod sistema sa raijatorima ili fan-coil, procuri li voda, pa ona je bar jeftina.

6. Tesko balansiranje sistema. I po stambenim zgradama i toplanama vidi se koliko stvari ovde nisu ispravno postavljene. Neko mora otvarati prozore zimi, dok se neko drugi smrzava. Toplotna pumpa sa direktnom ekspanzijom imala bi isti problem. Kako dobiti podjednako istu temperaturu u maloj ili velikoj postoriji. Termoizolovanoj i neizolovanoj. Na juznoj ili severnoj strani. Sa vise ili manje prozora. Uz (topli) zid komsija ili zidom koji izlazi na ulicu. U prizemlju, na spratu ili na potkrovlju. A kako uz sve ovo grejati i sanitarnu vodu. U toplanama, naravno imaju resenje za sve. Predimenzionisu izmenjivac toplote (duplo), i svi su zadovoljni. Sto bi ista toplana mogla grejati duplo veci broj stanova uz ispravan proracun, druga je prica.
[ CBC @ 21.01.2009. 13:01 ] @
Hm.. ček malo, da li imamo nesporazum u stilu da nije primećeno da govorim o da svaka soba ima svoju kompresorsku jedinicu?

Dakle, sve isto kao danasnja standardna klima postavljena u svakoj sobi po jedna, termostati u unutrasnjim jedinicama su zaduženi za odrćavanje temperature.

Razlika bi bila da bi se svaka spoljna jedinica preselila u neki centralni deo kuce, recimo ko ima podrum idealno mesto, ali bi spoljne jedinice bile izmenjene da umesto od vazduha uzimaju energiju od podzemne vode koja vi se stavila u cirkulaciju preko svakog isparivača zasebno. Recimo da imamo 5 prostorija i 5 klima uredjaja gde svaka ima svoj isparivač zasebno potopljen u vodu koja odmereno potrebi energije protice preko njega, ili kroz njega ako bi uzeli pločaste.

Pošto su mi je jedna firma iz Palića bušila bunar na 40m dubine, sva investicija je koštala 400€ sa sve njihovim materijalom (mesto je u centru Bačke) razmišljam o angažovanju istih za bušenje još jednog za povratak vode nazad u zemlju.

Ako se sagleda kompletna ideja nenalazim primedbe na loše segmente u konstrukciji koji su pomenuti u postu iznad.

[ boycek @ 21.01.2009. 13:31 ] @
Citat:
CBC: Hm.. ček malo, da li imamo nesporazum u stilu da nije primećeno da govorim o da svaka soba ima svoju kompresorsku jedinicu?

Pošto su mi je jedna firma iz Palića bušila bunar na 40m dubine, sva investicija je koštala 400€ sa sve njihovim materijalom (mesto je u centru Bačke) razmišljam o angažovanju istih za bušenje još jednog za povratak vode nazad u zemlju.

Ako se sagleda kompletna ideja nenalazim primedbe na loše segmente u konstrukciji koji su pomenuti u postu iznad.


pozdrav CBC !! posalji mi na mail ime te firme za bunare ako nije problem ? da ih nesto konsultujem oko busenja, imam mali prostor pa da vidim kako buse oni i sa cime, koje cevi postavljaju i koliko im treba prostora?? ( boycek68@gmail.com )
pozdrav CBC !!!
[ CBC @ 21.01.2009. 15:31 ] @
@boycek

Nemogu ti slati PP zbog malog broja poruka.. no slike govore više od reči.



Nadam se da je u skladu sa pravilima foruma, nemam drugu opciju.
Elem, netreba im ni puno mesta ni puno tehnike. Sve je u praksi.

Ovde gde se firme prepliću čiji je duži, malo da olade, firme postoje zbog interesa dobiti a ne kao humanitarne organizacije te se ostavite trovanja gde ga neželimo.
Ima dosta mesta na webu za marketing pa izvolte, plati pa se klati. Ko nema ničim da doprinese širenju edukacije nek rado preskoči temu. Previše reklame svuda :(
[ Stojan Trifunovic @ 21.01.2009. 16:35 ] @
@CBC

Aha, znaci svaka prostorija ima svoju klimu, a svi njihovi isparivaci (ovde govorim u smislu da klima radi kao toplotna pumpa), se nalaze unutar izmenjivaca toplote koji preuzima toplotu iz bunarske vode.

Ima i takav sistem mana, ali one su mnogo manje od prethodnih.

1. Klime su prvenstveno klime, a ne toplotne pumpe. To znaci da su im spoljna i unutrasnja jedinica prilagodjene pre svega hladjenju, a ne grejanju, i da im je grejanje tek usputna delatnost.

2. Takve klime su osetno skuplje od obicnih. Stavise, u danasnje klime (te od 160e) umesto rezima toplotne pumpe stavlja se obican elektricni grejac, cime unutrasnja jedinica radi kao najobicniji kalorifer. Medjutim, sigurno bi se mogla ubaciti spoljna jedinica unutra, a isparivac unutrasnje jedinice potpiti u izmenjivac toplote. To ipak nije pravo resenje. Spoljasnja jedinica je i ruznija i bucnija.

3. Spojevi kod klima nisu hermeticki (zavareni kao kod frizidera i zamrzivaca), vec se spoljna i unutrasnja jedinica spajaju spojnicama koje se vremenom mogu olabaviti i procureti. Najgore bi bilo ukoliko se rashladni gas pomesa sa bunarskom vodom. Ode kompresor. Ovo bi se ipak moglo prelemiti.

4. Klima ima manju snagu od toplotne pumpe. Pitanje je da li bi jedna bila dovoljna po prostoriji.

5. Morali bi razviti sopstveno upravljanje kompresorom klime. Obicno ON/OFF moglo bi biti dovoljno, ali je steta ne iskoristiti sve prednosti rotacionog kompresora.

Napominjem da nemam prakticnog iskustva sa klimama vec samo sa friziderima i zamrzivacima, tako da nisam upoznat sa tehnickim razlikama izmedju isparivaca i kondenzatora kod klima uredjaja. Pretpostavljam da su razliciti (kao sto jesu kod frizidera i zamrzivaca), ali to ne mora biti tacno.

Ukoliko su kojim slucajem isti, onda bi se za toplotnu pumpu mogla upotrebiti obicna klima (koja nema rezim grejanja - jeftinija) kojoj bi se okrenuo smer rashladnog gasa. Tako bi tisa i lepsa unutrasnja jedinica i dalje bila unutra. Voleo bih da cujemo i misljenje nekoga sa ovog foruma ko je bas rasturao klime i video uzivo i njihov isparivac i kondenzator.
[ CBC @ 21.01.2009. 17:46 ] @
@Stojana

Pazi, koliko sam primetio posto imam jednog Galanza 12KBTU i Jedan Galanz Inverter od 12KBTU imam iskustva i znam da rade za grejanje sa gasnom fazom a ne sa nekakvim elektrogrejacima. Rade manje vise indenticno dok je temperatura napolju do par tepeni ispod nule, gde onaj obični nije teran na niže temperature iz prirodnih razloga. Ovaj koji je Inverter radi ali i odmzava često, puno često, dakle nije u klasi sa Panasonic ili Sanyo mašinama.

Dok je temperatura u solidnom plusu dakle u prelaznom periodu rade savršeno i kao sistemi za grejanje. Pošto je opšte poznato da je ceo svet u periodu recenzije, za očekivati je a i već vidljiv pad cena na mnogim proizvodima tako da i DC inverteri na tržistu Srbije ima uskoro da se nađu za vec od oko 300€. Posebno ako dođemo u prodavnicu i kupimo 5 komada.

Elem, takve invertore preraditi da budu nezavisne toplotne pumpe po principu Voda-Vazduh za zimski period, poseduju svu potrebnu elektroniku korak navođenja kako za kompresor tako i za ventilatore u unutrašnje jedinice.

Koliko vidim da su do 3000€ totalne investicije potrebne da se na ovaj način dobije jedan rentabilan sistem. Što u poređenju sa ostalim navedenim rešenjima nevidim kao veću već kao manju investiciju.
Pozz
[ vlaki1 @ 21.01.2009. 18:01 ] @
Da napomenem još jednu mogućnost za razmišljanje Stojanu i CBC-u:

Šta bi bilo kada bi se za svaku jedinicu oko kuće postavile nezavisne sonde za direktnu ekspanziju. nebi trebalo više od 10 m za svaku. Toliku rupu svako može iskopati i primitivnim metodama.
[ voks @ 21.01.2009. 18:11 ] @
Sto se tice mesanja firmi u forum i reklamiranja.
Pa vecina iskusnih ljudi vlasnici firmi nece se ni ukljuciti u diskusiju na ovakvom forumu gde bi ostali sami laici i budzatori normalno je da svugde ima po malo reklame pa ova nasa zemlja i jeste tunguzija bas zbog ne znanja.Od koga ce te saznati nesto pametno ako ne od firmi i iskusnih ljudi. A normalno je da ce poslovni ljudi po malo da se reklamiraju,a i to su informacije pozeljne za razvoj ove oblasti.
[ geotempus @ 21.01.2009. 18:25 ] @
Uvek smo izmisljali toplu vodu,tocak,kolut i krofne . sto bi jednostavno....
[ CBC @ 21.01.2009. 19:30 ] @
@geotempus

Savršeno je normalno da kao i u svakoj branši postoji kartel i u branši sa TP.
Tehnologije koje se serviraju NISU ONE KOJE SU NAJBOLJE ZA POTROŠAČE, već su to one koje su najbolje za PRODUCENTE i njihov lanac. Sve dok nepostoji zdrava konkurencija tako i ostaje.

Citat:
Uvek smo izmisljali toplu vodu,tocak,kolut i krofne . sto bi jednostavno....


.....mislili svojom glavom, imate nas a mi vaš novac

Ne, nije tako ali bi trebalo da je?

Ja samo navodim na tehnološka rešenja koja već postoje decenijama u mom okruženju i koliko sam razumeo poentu sa forumima služe za razmeni informacija u cilju dizanja nivoa opšteg znanja. Da sam na tvom mestu shvatio bi vrlo brzo da je dizanje nivoa stručnosti okoline stvaranje eventualnih poslovnih partnera a ne stvaranje konkurencije. Mada, nažalost vidim da još nisu stvoreni osnovni preduslovi za taj nivo.


Pozz

Over&out
[ geotempus @ 21.01.2009. 20:19 ] @
u opste ne omalovazavam vas trud , da izmislite nesto sto manje kosta i sto fecera nekako to je vas hobi struka ili sta vec.
ovde kupce za moje sisteme ne trazim, ovde sam da razmenim neka iskustva i da dam neki savet, naucim nesto novo.
Nisam miskovic da branim konkurenciju, ona je potrebna !!!moji klienti su ljudi koji drugacije zaradjuju novce i prepustaju da grejanje i hladjene objekta urade profesionalci koji stoje iza nekih garancija i znaju sta rade , a oni se bavi sa cime mogu najvise da zarade... ni kreciti nije tesko ipak nekrece svoj dom svi a ovo je malo kompleksnije.

[ boycek @ 21.01.2009. 20:44 ] @


CBC , brate pa posalji mi na mail , boycek68@gmail.com , broj tel. od te firme,, ja Nisam firma ,nego privatno ko i ti hocu da znam kako sve funkcionise
valjda ti to nije problem ?? pozdrav CBC
[ geotempus @ 21.01.2009. 21:03 ] @
Boycek ti si ziveo u nemackoj?
[ boycek @ 21.01.2009. 21:09 ] @
Citat:
geotempus: Boycek ti si ziveo u nemackoj?





da, zasto,?? nesto te cudi? ili te nervira nesto na forumu ?


ein wenig seltsam ??
[ geotempus @ 21.01.2009. 21:14 ] @
Imam neki osecaj da ces biti tu jos i 2011 i da ces pitati neke stvari:) oko bunara i sondi... nemoj se ljutiti al bio je jedan pre na forumu posle dve ipo godine je odustao pa me malo podsecas na njega... samo napred i bice dzabnog grejanja vec sledece zime:)"
[ boycek @ 21.01.2009. 21:33 ] @
Citat:
geotempus: Imam neki osecaj da ces biti tu jos i 2011 i da ces pitati neke stvari oko bunara i sondi... nemoj se ljutiti al bio je jedan pre na forumu posle dve ipo godine je odustao pa me malo podsecas na njega... samo napred i bice dzabnog grejanja vec sledece zime"



ja sam ovde 4 dana, a posto sam ziveo u nemackoj ( trenutno najbogatijoj zemlji na svetu) a nemac pita 50 ljudi ,pogleda najskuplje i NAJEFTINIJE,
informise se pa onda odluci sta ce raditi, a te srpske fore na brzinu, i odmah to tamo ne prolazi,i sto svako ovde brani svoj proizvod i raspravlja se sa drugima i provocira ostale clanove to je bezveze,, vi o meni nista ne znate i tako ce ostati, a to koliko cu ja biti ovde to je nebitno jer forum zato postoji i meni je drago kad neko sam smislja i nesto radi i nikom ne namece vestacki sta ce raditi, ja pitam svakoga za savet, a tebi sto se ne svidja ona slika kod kopanja bunara pokazuje tvoju slabost !! svako se snalazi kako ume, a ovo ne znaci da mozda necemo saradjivati , uzgred znam sve firme koje rade sa TP, ali jos testiram vase (firmasko) nesebicno znanje i gledam kako pomazete jedni drugima ??
[ CBC @ 21.01.2009. 21:34 ] @
Neću se više obazirati na nerelevantne elemente u diskusiji, malo sam bio prebrz da osuđujem način funkcionisanja srpske privrede, nedotiče me se ni najmanje, samo sam reagovao posto sam iz skroz drugog poslovnog mentaliteta pa sam odreagovao na kontekste komunikacije.

Za sve koji znaju engleski, prebacio sam preko Google translate najveći forum o TP na netu sa švedskog na engleski.

Elem, za sve koji žele da budu u korak sa zadnjim tehnoločkim dešavanjima na ovu temu.

http://translate.google.se/tra...&tl=en&history_state0=

Boycek, dobićeš mail sa traženim podatcima.

Pozz
[ Stojan Trifunovic @ 21.01.2009. 21:40 ] @
Ode tema u 3 lepa off topica.

@vlaki1
Odlicna ideja, ali voda iz bunara je ipak bolja, za onoga ko je ima. Ipak je to protocna voda koja akumulira toplotu sa par kilometara daljine, a ono sto se moze preuzeti od zemlje je ipak ograniceno (sta ako je kuca na kamenjaru na vrhu brda).

@CBC
Polako, polako. Shvatio je geotempus to. Zato je i ovde na forumu podelio par dragocenih informacija.

On doduse vec ima razvijenu tehnologiju, a konkurencije nema pa nema. Glupo bi bilo ne iskoristiti takvu poziciju, a sigurno se ne bi trebao kritikovati. Pa svi mi radimo za platu.
Ako nista drugo, eto jedino njegova firma ugradjuje sistem sa direktnom ekspanzijom, o kome se pre njega nije ni culo na forumu. Iz njegovih postova (pre nego sto su pocele sve ove kritike) moze se nazreti jos par odlicnih principa ustede, sto elektricne energije, sto boljeg oduzimanja toplote od zemlje, sto ekonomicnijeg rada toplotne pumpe. I ja bih voleo da ima vise konkurencije, i da se na sajtovima (osim okvirne cene i referenci) mogu pronaci pre svega edukativne informacije, ali tu je u pitanju samo los menadzment. Nemoj da nam i ovo malo prakticara pobegne sa foruma. Od koga ce se ista moci nauciti?

A mozda i on od nas nesto nauci, pa naruci fan-coil koji moze izdrzati veci pritisak i uz par paralelnih termoizolovanih fan-coil sistema po prostorijama smanji cenu i dokrajci konkurenciju. Sistem moze slobodno da se zove po meni :).
[ scroll @ 21.01.2009. 21:41 ] @
Pozdrav
CBC sa kojim prečnikom suti bušili bunar?
[ boycek @ 21.01.2009. 21:46 ] @
pa izgleda da je geotempus malo krenuo da provocira i omalovazava ljude,, vidis da je vise njih malo uzdrmao, pravi profi to ne radi !!
ali mislim da nije namerno?
[ geotempus @ 21.01.2009. 21:51 ] @
@ Stojan

:) No comment this time.
[ geotempus @ 21.01.2009. 21:59 ] @
@boycek

rekao sam da nije zlonamerno, simpatican si sto nisi iz ove branse a tako si aktivan, da na kraju ces napraviti to grejanje.
na forumu sam kao i ti, ne kao firma.
Izvini ako ti smeta neki komentar, inace zaista ne zelim ovde da lovim kliente... imam vec ugovorena 20-tak objekata februar mart "ako ova kriza ne poremeti", vidis i sad radim a na forumu se malo opustim...
pitao sam te dal si iz nemacke jel treba mi jedan katalog da se prevede , pa koliko si strucan sa ovom tematikom, naravno placam:)
[ CBC @ 21.01.2009. 22:03 ] @
Citat:
Pozdrav
CBC sa kojim prečnikom suti bušili bunar?


Ako se dobro secam 2" je cev sa kojom je buseno (spoljna dimenzija na šavovima).
[ scroll @ 21.01.2009. 22:11 ] @
Nisam dobro postavio pitanje koji je prečnik bunara?
[ boycek @ 21.01.2009. 22:12 ] @
Citat:
geotempus: @boycek

rekao sam da nije zlonamerno, simpatican si sto nisi iz ove branse a tako si aktivan, da na kraju ces napraviti to grejanje.
na forumu sam kao i ti, ne kao firma.
Izvini ako ti smeta neki komentar, inace zaista ne zelim ovde da lovim kliente... imam vec ugovorena 20-tak objekata februar mart "ako ova kriza ne poremeti", vidis i sad radim a na forumu se malo opustim...
pitao sam te dal si iz nemacke jel treba mi jedan katalog da se prevede , pa koliko si strucan sa ovom tematikom, naravno placam



ha ,ha, ha mislim da treba da se obratis GTP-MANN on odlicno zna nemacki i tematiku, i ne procenjuj ljude iz radoznalosti,jer ces se dosta iznenaditi ? a i ako bih ti nesto preveo to ne naplacujem ( a dobar ti pokusaj pravi si trgovac)
[ geotempus @ 21.01.2009. 22:30 ] @
otkud ti znas gtp-mann? :) sa foruma ili privatno? on nije dugo izlagao...hmm
[ boycek @ 21.01.2009. 22:33 ] @
Citat:
geotempus: otkud ti znas gtp-mann? sa foruma ili privatno? on nije dugo izlagao...hmm


pa ja mislim da si ti sardjivao sa njim, a mozda se varam ?pozz
[ CBC @ 21.01.2009. 22:35 ] @
scroll

Pa dobro si postavio pitanje, u pitanju je bušenje rupe za postavku potopne pumpe. Voda se nalazi na dubini od 40m ali je pritiskom istisnuta na 1,5m ispod nivoa tla.
[ geotempus @ 21.01.2009. 22:42 ] @
96mm je precnika potapajuca pumpa . ali busi se 125mm . barem mi tako radimo, ustvari nama tako buse.

@boycek
:) lukavo nema sta... opet mi treba prevodioc!
[ scroll @ 21.01.2009. 22:44 ] @
Još uvek ne znam koji je prečnik bunara u pitanju ako nije tajna?
[ boycek @ 21.01.2009. 22:51 ] @
Citat:
geotempus: 96mm je precnika potapajuca pumpa . ali busi se 125mm . barem mi tako radimo, ustvari nama tako buse.

@boycek
lukavo nema sta... opet mi treba prevodioc!


posallji mi na pp ili mail koliko ti je cena TP 20KW fonko pozz.
[ scroll @ 21.01.2009. 22:53 ] @
geotempus čije potapajuće pumpe koristiš? Po kojoj ceni ti buše bunare sa 125mm ?
[ geotempus @ 21.01.2009. 23:01 ] @
Calpedu stavljamo, ovu novu generaciju a meni buse do 50metara 40 eur kljuc u ruke, cevi,filteri,ispiranje,probni rad. u toj ceni nije opremanje bunara, ali to nije strasno. Bunar je najbitniji ako on zeza, dzaba sve.
[ CBC @ 21.01.2009. 23:04 ] @
geotempus

Tako je bilo planirano, ali je ispalo da ce ići jedan Grundfos 7 stepeni sa ejektorom, taman ejektorska glava ulazi u cev, a biće upravljan frekventno, sve na granici potrebe.

scroll

Pa pošto se cev koristi za bušenje biće da je 2" /dva cola.
[ Stojan Trifunovic @ 21.01.2009. 23:04 ] @
@CBC

To sa invertorima cini mi se kao sasvim prihvatljiva ideja. Ono sto je najbolje je da se sistem moze ugradjivati deo po deo u zavisnosti od trenutno raspolozivih investicija, kada se jednom zavrsi izmenjivac toplote. Prvo naravno za dnevnu sobu, a onda redom. Cevi dodatnih klima sa izmenjivaca mogu se povezati i kasnije.

Dodatnu cenu izazvalo bi punjenje kompletnog sistema rashladnim gasom, jer se kod klima kompletan gas nalazi samo u spoljnim (ili bese unutrasnjim) jedinicama.

Nazalost, ima drugih razloga iz kojih ovakav sistem ne bi mogao biti ekonomican kao profesionalni. Geotempus u jednom od ranijih postova pominje rad u jeftinijoj tarifi elektricne energije, akumulirajuci (ako sam dobro shvatio) toplotu u vecoj zapremini sanitarne vode. Ukoliko se zna da jeftinija tarifa na podrucju cele Srbije traje od 22 do 6, ocigledno je da ce klime najvise vremena raditi upravo u periodu skupe tarife (trebamo se najvise grejati danju). Resenje bi moglo biti u konstrukciji akumulatora toplote (npr. sljunak u termoizolovanom podrumu) koji bi se grejao tokom noci, a predavao toplotu danju, ali onda bi prava toplotna pumpa bila bolje resenje.

Ipak, i osnovno resenje (samo sa klimama) bolje je od bilo kakvih konkurentnih (gas, drva, ugalj...) nacina grejanja.
[ scroll @ 21.01.2009. 23:07 ] @
Da bunar je najbitniji znam jer i sam imam problema sa bunarem .
[ boycek @ 21.01.2009. 23:10 ] @
Citat:
scroll: Da bunar je najbitniji znam jer i sam imam problema sa bunarem .

kakav problem ?
[ scroll @ 21.01.2009. 23:23 ] @
pesak
[ CBC @ 21.01.2009. 23:27 ] @
Stojan

Rezervoar i akumulacija energije je težak pojam.

Ukoliko ti treba 10KW energije za grejanje po satu, period jeftinje struje je u odnosu od 1 prema 3 . Dakle nije poželjno da temperatura vode u periodu kad se nekoristi pumpa za priliv temperature da padne za više od 10C. Da bi se to obezvedilo u trajanju od 8 sati treba gurati pored energije od 20KWh i energiju za u toku noći da bi se ista crpila 16 sati po 10KW.

Potreban je rezervoar od 15m3 vode koji bi mogao da akumulira 8satix20KW = 160KWh energije u vodu a pumpa treba da ima kapacitet od 30KW. Izvodljivo, da, već sam radio ove računice pa znam cifre napamet. Poenta je sistem nece biti optimalan da radi sa radijatorima ako ih nema previše jer nije isti COP za različite temperature vode.

Dakle, ovo bi moralo da radi sa niskotemperaturnim sistemom fan-coil ili podno.

Voda ima najbolju sposobnost akumulacije temperature.
Ovo je već nešto u čega bi zagrizao za ugradnju u podrum (jer bi se tu morao postaviti termički izolovan rezervoar parvljen na licu mesta).

[ geotempus @ 21.01.2009. 23:28 ] @
@CBC

da to tako moze da funkcionise voda je blizu.

@ Trifunovic

Da dobro ste razumeli akumulator topline obavezno stavljamo pored pumpe(500,1000,2000l) on je sa tehnickom vodom sto veci to bolje... smanjuje broj paljenja pumpe a najace jutarnje grejanje vadi iz njega ako je dovojno velik TP tek predvece krene da radi... ako je jos podno grejanje to je pun pogodak... nocna tarifa 4x jeftinija +cop i to je vec nesto! a i sanitarni ide jos plus koji je inox sa izmenjivacem i grejacem zbog legionella. legionelle umir sigurno na 62 C i to grejac postize...


Zivnuli smo forum sada vec lici na chat:)
JA vas napustam za danas je dosta!

Laku Noc svima!

pa ako bunar nema konstantnu kolicinu vode,peskari,filteri, bitno je da je bunar zadihtan kako treba da povrsinske vode tipa (otopljenog snega) ne ulazi jel time razhladi vodu i eto belaja pumpa se gasi.
[ srbijabunar @ 22.01.2009. 00:08 ] @
Cena bunara u zavisnosti od terena koji se busi je od 40 eura po metru pa na vise
U cenu od 40 eura su ukljuceni PVC bunarske cevi f 125 koje se srafe jedna na drugu.
Precnik busenja je od 165 mm u tvrdim formacijama do 215 ako se radi o glinama i peskovima.
A ako ima peska u bunaru onda se ugradjuju i sita i kvarcni granulat da bunar ne bi peskario.
[ Stojan Trifunovic @ 22.01.2009. 08:28 ] @
@CBC
Voda ima najbolju sposobnost akumulacije temperature.

Apsolutno pogresno!

Sudeci po Mikiju, nastavniku termickih uredjaja elektrotehnicke skole u Aleksincu (jednom od kojih se imalo sta nauciti), najbolju sposobnost akumulacije toplote ima tecni aluminijum. Iz ociglednih razloga on se ne primenjuje u praksi.
Da, voda se najcesce primenjuje ali jedini razlog je sto se njena toplota lako usmerava. Uostalom, sta duze drzi toplotu, bojler ili termoakumulaciona pec sa svojim magnezitnim opekama?

Postoji jos par materijala dovoljno dobrih (a opet jeftinih) toplotno-akumulatorskih karakteristika. Jedan od interesantnijih je koks, a interesantno je i da sljunak razlicite granulacije ima razlicite karakteristike. Imao sam negde na kompu uporednu tabelu materijala, pa cu probati da je iskopam ovih dana.
Mozda voda jeste voda najbolja od svih niskotemperaturnih fluida, ali tesko bih to prihvatio tek zato sto je svi koriste. Pa svi koriste i Smederevac!

Predlog za geotempusa. Napravite manje istrazivanje i nadjite PH neutralni fluid boljeg koeficijenta akumulacije toplote (evo kako http://www.mfa.edu.yu/palic/2003/index4.asp osnovci to rade) od vode. Onda njega koristite umesto tehnicke vode. Sigurno biste mogli povecati period u kome klima ne radi.

A sta je to legionell?
[ CBC @ 22.01.2009. 10:19 ] @
Stojane

Uz dužno poštovanje prema tebi i Mikiju kao nastavniku:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Specifi%C4%8Dna_toplota

Nisam želeo da pominjem materije koje imaju veću termičku nosivost od vode a nisu prikladni za upotrebu. Tako da apsolutno najvecu ima tečni vodonik i tečni helijum. Sad, ako ćemo baš...

Potpuno mi je jasno da postoji skeptičnost prema nečemu od Boga datog, no opet VODA.

================


Legionela je bakterija koja se razvija u stojećoj toploj vodi. Već je napisana temperatura preko koje je njen opstanak ugrožen. (Legionarska bolest)

========================

Iz školskog linka se tačno vidi da je voda zadryala najvise energije i da je izgubila svega 0,2C dok je šljunak izgračio 1,5C.

http://www.mfa.edu.yu/palic/2003/grafici/KalTabela.jpg



Provodljivost i akumulacija nisu iste stvari, netreba ih mešati.

Očigledno se to desilo sa ominjanjem tečnog aluminijuma koji je kako brz da primi energiju tako brz da je izda, sto samo ukazuje na malu termičku kapacitivnost.

[Ovu poruku je menjao CBC dana 22.01.2009. u 16:18 GMT+1]
[ geotempus @ 22.01.2009. 15:33 ] @
i jos da dodam u vezi legionella , da je smrtonosan , udisanjem je sigurna i mirna smrt:) (ako se razmnozi u uslovima koje je kolega naveo)
[ Stojan Trifunovic @ 22.01.2009. 16:26 ] @
@CBC
Ne, izvini ti. Ja sam se previse ostro izrazio u prethodnom postu.


Medjutim, i dalje ostajem pri tvrdnji da obicna voda verovatno nije najbolji fluid za akumulator toplote. Sigurno jeste najjeftiniji, ali najbolji? Hmmm!

Da obrazlozim ovo. Ako peremo ves vodom, mrlju od ulja tesko cemo oprati. Ali ako dodamo malo Merixa (zakona za cistocu) mrlje nema. Obicnu vodu mozemo leti koristiti u hladnjacima automobila. Zimi joj je neophodno dodati antifriz. Pa i kod toplotnih pumpi se eto primenjuje voda-glikol kombinacija. Nisam upoznat sa njenim karakteristikama, ali pretpostavljam da se primenjuje jer je PH neutralna, i jer podnosi temperature ispod 0C.

Tesko mi je da poverujem da je tecnost koja vec postoji na 2/3 zemljine kugle nekako sama po sebi bas najbolji (ili medju najboljim) akumulator toplote. Pretpostavljam da bi se dodavanjem odredjenih aditiva mogle poboljsati njene osobine. Nisam hemicar, ali to mi deluje sasvim logicno.

Jedan od glavnih razloga sto nasi proizvodi nisu konkurentni na svetskom trzistu je oslanjanje na zastarele tehnologije i zapostavljivanje istrazivanja i razvoja. Gde je bio EI Nis nekada, a gde je sad. Toplotne karakteristike raznih tecnosti nije tesko ispitati. Ako ih mogu klinci meriti ofarbanom kutijom, casama od jogurta i termometrom, sta li bi tek mogla prosecna hemijska laboratorija!


Cvrsta tela sam pomenuo u prethodnom postu jer se i oni mogu koristiti kao rezervoar toplote. Stavise, njih je i lakse koristiti (nije potreban hermeticki rezervoar), ali bi onda opet oni bili posrednici prenosa toplote.


@geotempus
Nazalost, i dalje mi nije jasno sta su to legionelli. Vrsta otrovnog gasa ili mozda virusa?
[ geotempus @ 22.01.2009. 16:38 ] @
@ Stojan

vec je gore CBC napisao al da ponovim:) Bakterije su, kojima je idealno mesto za mnozenje - topla,mlaka ustajala voda u zatvorenom "rezervoaru". Ubijaju se tako da se greje voda na cca 62 C i one umiru. ako se voda ima protok onda nije opasno samo ako miruje vise od mesec dana, koncentracija bakterija je opasna po zivot.
Nek me neko ispravi nisam biolog samo toliko znam.
[ CBC @ 22.01.2009. 17:31 ] @
I što je najzanimljivije još nema registrovanih slučajeva da je neko umro PIJUĆI vodu sa legionelom, ali udisanje ;)

Stojane, voda, opet voda i samo voda, sve što si naveo nema veze i samo pogoršava princip "wetter" u vodi gde daje dodatni napon na spoljnom molekularnom omotaču. Razlozi aditiva vodi su druge prirode i samo joj smanjuju akumulativno svojstvo. Otići ćemo predaleko u off , prihvati činjenicu da je Bog bar jednom mislio na nas :)

Pozz

PS:
Boycek, proveri mail
[ Legionar_ @ 22.01.2009. 18:20 ] @
@ Billi
Citat:
Kuća od 150m2 koja se greje toplotnom pumpom podno grejnje utrošila je za novembar 300kW električne energije, za decembar 500kW, januar do danas 400kW! Kod ove toplotne pumpe EER se kreće oko 5!


Ovo je pretpostavljam potrosnja struje za celu kucu?Ako jeste,to uopste nije lose.

A koliko se potrosi struje za pogon toplotne pumpe?
[ boycek @ 22.01.2009. 18:26 ] @
sto bi neko pio vodu iz bojlera, to niko u svetu ne radi zbog raznoraznih stvari ?

tx. CBC
[ CBC @ 22.01.2009. 18:33 ] @
Boycek

Samo je navedeno kao primer načina širenja zaraze.
[ boycek @ 22.01.2009. 18:42 ] @
Citat:
srbijabunar: Cena bunara u zavisnosti od terena koji se busi je od 40 eura po metru pa na vise
U cenu od 40 eura su ukljuceni PVC bunarske cevi f 125 koje se srafe jedna na drugu.
Precnik busenja je od 165 mm u tvrdim formacijama do 215 ako se radi o glinama i peskovima.
A ako ima peska u bunaru onda se ugradjuju i sita i kvarcni granulat da bunar ne bi peskario.



koliko vam prostora treba,koliko traje da izbusite 2 bunara i da li ima dosta suta,mulja i odpada po dvoristu sa obzirom da je neko sredio vec dvoriste i nije se nadao gradjevinskih radova,? pozdrav
[ srbijabunar @ 22.01.2009. 19:35 ] @
Morate mi reci gde se nalazite da bi vam odgovorio.
ja koristim dve tehnike busenja i moram da znam gde treba da se busi da bi vam rekao vise informacija.
[ bega66 @ 22.01.2009. 21:05 ] @
zdravo svima pratim ovaj forum ispocetka i imam samo pohvale inace zivim u becu i nabavio sam neke cene za toplotne pumpe one se krecu od 2500e pa na vise
[ safet huseinovic @ 22.01.2009. 21:09 ] @
[ CBC @ 22.01.2009. 21:19 ] @
bega66

Za 2500€ možeš da dobiješ samo kineza, otprilike ista cena kao u Slovačkoj za iste. Renomirane firme imaju opet drugačije izvodbe obično rešene za lokalna tržišta (klimatski uslovi) te odatle a veće cene.

[ bega66 @ 22.01.2009. 21:45 ] @
nisu kineske pravuse u nemackoj

[ bega66 @ 22.01.2009. 21:47 ] @
ima i od drugih proizvodjaca od 11kw 3500e
[ scroll @ 22.01.2009. 21:50 ] @
pozdrav
Koristiosam stari kopani bunar koji je bio 8,2m a sad je 7m, napuniose peskom znam nemože kopani zbog kapaciteta ali zbog izmenjivača u septičkoj jami meni je polazna voda bila 18C a povratna 16,8C tako da som svu vodu vraćao u isti bunar , a kakose polagano hladila pomoću termostatskog ventila sve većukoličinu u drugi bunar .
[ voks @ 22.01.2009. 22:03 ] @
REZERVOAR TOPLOTNE ENERGIJE:
MOJA KOMERCIJALNA VERZIJA
Kutija od vodo otporne osb ploce izolovana stirodurom 5-10 cm a zatim uradjena fasada u koliko je pored objekta.
Ojacana iz nutra letvicama da se nebi razisla u nutra postavljene cevi a zatim zatrpane peskom,frakcijom sljunkom mozete staviti i samotne opeke ako ih imate
Sto je specificna tezina materijala veca bice veca i moc akomuliranja toplote brzina izmene izmedju peska nije ni blizu kao sa vodom zato stavljamo vise cevi
Toplotna pumpa zagreva vodu koja se pumpom potiskuje u fancoill e a onda u rezervoar toplote pa u tp na dogrevanje.
Znaci prvo se zagrevaju prostorije.I kako se koja zagreje na zeljenu temperaturu tako se gase ventilatori na fancoilu i voda i dalje tece kroz njih ne izgubivsi toplotnu energiju ide u cevi koje su zatrpane u rezervoaru sa peskom i nazad u tp na dogrevanje i ponovni ciklus.
Ovo je dobra i jeftina kombinacija jer je rezervoar od nekoliko kubika vode preskup
[ boycek @ 22.01.2009. 22:24 ] @
Citat:
bega66: ima i od drugih proizvodjaca od 11kw 3500e


kojih proizvodjaca ?? navedi ih ? TP je ozbiljna stvar !
[ bega66 @ 22.01.2009. 22:26 ] @
najbolja je solucija ko ima ugradjen kamin da se napravi neka spirala i da se dogreje povracajna voda pa u tp
[ boycek @ 22.01.2009. 22:31 ] @
evo jedna firma mislim da je interesantno!

http://www.heatpumps.de/hauptseite.htm
[ bega66 @ 22.01.2009. 22:38 ] @



firma ecowiel industrie -handelsvertretung Stefan Wiel nemacka


sole-wasa wärmpume
[ boycek @ 22.01.2009. 22:43 ] @
Citat:
bega66: firma ecowiel industrie -handelsvertretung Stefan Wiel nemacka


sole-wasa wärmpume


jeli bre imaju ti web. stranicu? ili so to trgovci?
[ boycek @ 22.01.2009. 22:47 ] @
lepo je reko CBC kinezi,, i pise na google MADE-IN CHINA IMPORT /EXPORT
[ bega66 @ 22.01.2009. 23:08 ] @
to je ntrgovina i daju dve godine gara pokusacu da vam posaljem slike
[ CBC @ 22.01.2009. 23:09 ] @
Ma daj bre nemojte se zanositi, cena radnog sata u tehnički jačem delu EU je (troškovi kojima radnik opterećuje firmu oko 40-50€ u zavisnosti od zemlje do zemlje.

Kvalitetne komponente su takođe iz EU ili USA. Dakle i one su opterećene većim troškovima u proizvodnom lancu.

U lancu proizvodnje sklapanja na pumpu je potrošeno oko 20 sati. Dakle oko 1000€ radne snage. Pošto firme nisu organizacije tipa Crveni Krst 1000€ izadataka se mora naplatiti bar 2500€ nebi li pokrilo troskove firme, administracije, raznih kamata ( ko još posluje sa svojim parama :P ) itd itd.

Kad se na to zakači prodajni lanac i PDV ispod 5000€ nema sta da se traži da da ima bar K od kvaliteta.

Jedino mi nije jasno zašto bušenje bunara košta isto ili više u Srbiji nego u najmoćnijim zemljama EU. Ili je u pitanju premali broj mušterija pa treba preživeti na njima, ustvari, nema šta drugo da bude. Predlazem da se udružite svi kojima treba bušenje i da napravite grupnu cenu, jedino tako ćete oboriti cene bušenja. A i srećno odabrani bušač će biti zadovoljan povlačeći veliki procenat posla na tržištu na svoj teren

Svi vuci siti a ovaca za šišanje nije ni bilo, gde može bolje ?
[ CBC @ 22.01.2009. 23:12 ] @
Garancija EU proizvedene pumpe je minimalno 5 godina. Izvesni daju garanciju na kompresor do 10 god.
[ boycek @ 22.01.2009. 23:13 ] @
Citat:
CBC: Garancija EU proizvedene pumpe je minimalno 5 godina. Izvesni daju garanciju na kompresor do 10 god.


JESTE !
[ bega66 @ 22.01.2009. 23:37 ] @
ova tp ima servis u austriji i znam da se prodalo negde oko90 kom i imaju 15kw
[ CBC @ 22.01.2009. 23:37 ] @
Citat:
najbolja je solucija ko ima ugradjen kamin da se napravi neka spirala i da se dogreje povracajna voda pa u tp


Sta ti je Balkanac Gde nema vatre nema ni grejanja :P

Šalim se, i germani vole plamičak i žarište, pričaju o romantici itd itd a zabole ih što sa tim unose CO u prostoriju gde su a CO2 kao da ga fali u prirodi. :S

E ljudi, šta ti je dupli moral zasnovan na egocentričnosti pa to je čudo jedno
[ boycek @ 22.01.2009. 23:37 ] @
EVO NEKIH TESTOVA TP. na nemackom ali razumecete osnovne karakteristike,
a wisman skoro predzadnji
[ bega66 @ 22.01.2009. 23:40 ] @
ima dosta tp ali one su dosta skupe krecu se od nekih 6500e pa do 15000e
[ CBC @ 22.01.2009. 23:41 ] @
Verovatno će iz Austrije da izlaze na teren u Srbiju zbog jedne pumpe koja se pokvari?

Čovek, slušaj, sad već pričaš o 3-faznim motorima ali neznaš kako EPSove faze utiču na motore
[ boycek @ 22.01.2009. 23:41 ] @
Citat:
bega66: ova tp ima servis u austriji i znam da se prodalo negde oko90 kom i imaju 15kw

bega 66 ,na koji TP 15kw mislis koja firma??
[ CBC @ 22.01.2009. 23:50 ] @
Može jedno pitanje za ove koji se bave profesionalno sa TP?

Standard EN255 je nešto prema čemu se rado porede TP.

Standard EN14511 je nastupio 2004 god.

Za sada imamo samo 2 TP (ostale su kopije) na celokupnom svetskom tržištu koje su normirane prema EN14511.

ZAŠTO!!!

Ja znam odgovor, samo želim da vidim kompetentnost/iskrenost!!!

[ bega66 @ 22.01.2009. 23:51 ] @
od ecowel industri to je firma koja ih pravi i ona je u nemackoj
[ boycek @ 22.01.2009. 23:54 ] @
Citat:
bega66: od ecowel industri to je firma koja ih pravi i ona je u nemackoj


pa gde si video i ima li neki katalog??
[ bega66 @ 23.01.2009. 00:00 ] @
posalji email da ti posaljem sliku i opis
[ boycek @ 23.01.2009. 00:01 ] @
Citat:
bega66: posalji email da ti posaljem sliku i opis


boycek68@gmail.com
[ bega66 @ 23.01.2009. 00:08 ] @
boycek
jeli si dobio e-mail
[ bega66 @ 23.01.2009. 00:19 ] @
pa valjda sto mora da prodje kvalitetu po toj normi jer je to EU norma
[ boycek @ 23.01.2009. 00:19 ] @
Citat:
bega66: boycek
jeli si dobio e-mail
da hvala !

za CBC hvala !
[ bega66 @ 23.01.2009. 00:28 ] @
tu stoji da kosta 5800e ali moze da se kupi za 2500-3000e jeli si pregledao tehnicku mapu i sta kazes
[ boycek @ 23.01.2009. 00:42 ] @
Citat:
bega66: tu stoji da kosta 5800e ali moze da se kupi za 2500-3000e jeli si pregledao tehnicku mapu i sta kazes

salji mi ma mail pitanja, ovo je forum ,ljutice se clanovi! pogledacu .pozz
[ sreckokg @ 23.01.2009. 14:34 ] @
Naleteo sam na forum ali ga nisam potpuno prelistao(procitao) tako da ne znam da li je ovaj link koji cu postaviti u skladu sa temom.
U svakom slucaju ako ce ppomoci...
http://www.beodom.com/sr/journ...tallation-of-geothermal-probes
pozz
[ Billi @ 23.01.2009. 20:42 ] @
@Legionar_
To je potrošnja samo za toplotnu pumpu! Postavljeno je posebno brojilo koje meri samo potrošnju TP.
[ bega66 @ 23.01.2009. 21:21 ] @
imao bih jedan predlovg ako nam treba za 100m² grejnog prostora 250lfm creva koja idu u sondu ili zmiju(spiralu) a koristimo podno grejanje zasto to jednostavno ne bih uradili zmiju na zidove prstorija koje grejemo (pod uslovom da je uradjena termo fasada(stiropol) da se zidovi nebi hladili preko cevi izmalterisemo a topli vazduh bi grejao zidove i nebi trbali ni bnari ni sonde ni zmije(spirale) po dvoristu.Sta mislite dali bi ovo funkcionisalo
[ CBC @ 23.01.2009. 21:39 ] @
Patent na Iglu već imaju Eskimi a na ledeni štapić Octopus .
[ boycek @ 24.01.2009. 22:06 ] @
danas sam pricao sa jedim prijateljom mog kuma.koji je inzenjer, i radio je u juzno Africkoj republici i po evropi, bio sam danas kod njega on ima 360m2 kuca je extra izolovana ,on ima CIAT TP 13KW ima 4 sonde po 100m zemlja /voda ,podno grej. i u svim plafonima cevi koji samo sluze za hladjenje, , (350l bojler mu je na solaru vakum)sve je povezao sa kompjuterom i testira toplotu u sondama u cevima rad pumpe ,pritisak u cevima sonde ,sve je automatika a moze ga kontrolisati i ukljuciti iz bilo koje zamlje preko NET-a u svetu, napisao je shemu,tako testira kako se sistem ponasa kod nas u nasim uslovima kad je jako hladno!!znaci sa pumpom 13kw extra toplo,,ali kuca ima sva stakla punjena argonom i troslojno staklo ALU/DRVO, ZIDOVI ,extra izolacija !!
[ CBC @ 24.01.2009. 22:44 ] @
U izvesnim zemljama severne Evrope je retkost pumpa preko 10KW.
Kuce po defoultu imaju izlolacije sa vunom reda:
Pod 30cm
Zid 40cm
Plafon 50cm

Sonde koje idu preko 30m su takodje retke jer je dokazano da 3 30-ke sa korektnim rastojanjem zadovoljavaju sve potrebe. Sa cenama struje od 10-15 dinara på KW su to za njihove standarde jako prihvatljive cifre. (600-800€ grejna sezona)

Poenta sa Srbijom je da ce uvek da iskace u pokusaju nadmasivanja ostalih je slabija ekonomija i platezna moc.

Tako da, Srbija ce jos dugi niz godina da zahteva sisteme koji ce pokusati da budu ekonomicniji nego li bilo koji drugi, na papiru. Suma ulozenog razlozena na niz godina eksploatacije ce u vecini slucajeva biti isplatljiva nekoj sledecoj generaciji ako se bude sve odradilo na MAX.


[ boycek @ 25.01.2009. 02:27 ] @
Citat:
CBC: U izvesnim zemljama severne Evrope je retkost pumpa preko 10KW.
Kuce po defoultu imaju izlolacije sa vunom reda:
Pod 30cm
Zid 40cm
Plafon 50cm

.

ako sam te razumeo zid 40cm vuna gde u sendvic zidu ili spolja pa mrezica tj. armirana zica pa obloge ko na zgradama, kako u plafonu 50cm mislis plafon 50cm vuna pa knauf ili ? ima vise sema za izolaciju a ljudi stalno neke ne priznaju i kazu ima bojljih metoda! on se nasmejao za zid blok 5cm vuna cigla i kaze da je to 70w a ne 50w. moram da odradim jos spolja stiropor min.5cm.! to sam i ja znao ali sam se iznenadio kad sam video sistem u privatnoj kuci ,, pa neki ogromni hoteli nemaju tu elektroniku, on je i masinski ing. pa je malo preterivao jer to voli ! moram slikati to ako dozvoli pa cu postovati! on to radi samo u stranim drzavama, a jedan je od ucesnika ovog ---> (U Beogradu predstavljen "ESCO" koncept za uštedu energije )http://www.ekapija.com/website/sr/page/8241 negovo ime je tu ali vam ne mogu reci! covek voli da je u senci !! zna sve koji se bave ovim poslom kad sam mu reko za neke TP samo se blago nasmejao i reko mi je sta je najbolje !! da ne bi sada kavrio drugima posao ,to nije lepo! svi se bore ali nekima stvarno treba zabraniti da rade jer LUPETAJU PREVISE! teoreticari a praksa O zero !! pozz!

[Ovu poruku je menjao boycek dana 25.01.2009. u 03:37 GMT+1]
[ CBC @ 25.01.2009. 03:21 ] @
Vidi, nekako se sve pogresno pocne pa se posle vatamo za glavu. Mentalitet ti je cudo, vise volimo na balkanu imati termicki visokotransparentne tvrdjave nego li sta drugo.
Greska je u nasem mentalitetu koji kaze nema nista bez ognjista. Dakle u podsvesti nam je vezan jedan subelemenat zvani vatra ili ti otvoren plamen da bi se logicki susreli sa grejanjem.
Navika je da se kako leti pod izrazitim dejstvom IR i ostalog zracenja pod juznim suncem, prenosimo jednu losu osobinu u unutrasnjost nasih domova. Zimomornost je stvar genetike, kako dobro podnosimo toplotu tako smo manje imuni na hladno. Pre 4 godine su u Upsali dokazali da kod severnjaka postoji jedan gen koji ih stiti od hladnoce. Taj gen mi neposedujemo, ali, zato trazimo grejna tela sa visokim nivoima IR izracivanja. Ta ista su punktne tacke koje nemaju veze sa stvarnosti i temperaturom okoline. Naime, sada u zadnje vreme pod ekonomskim pritiskom, polako nam dolazi "odozdo prema gore" te pocinjemo da prihvatamo za podneblje nam neobican izrac: UMERENO!

Polako dolazimo na novoe svesti (hvala ekonomiji, kazu da po dzepu najvise boli ) ostatka nase okoline. Izolacija je prva i primarna stvar , izbegavanje temperaturno provodnih materijala i ulazak novih tehnika izgradnje domova. Ovo je moralo da dodje kad tad, nazalost da je jos uvek vise od 80% domacinsava u regionu iz finansijskih nemogucnosti u domovima tipa : grejemo vranama.
Posto smo poznati i ocenjeni kao veliki rasipnici energije, naravno da iz gore navedenih razloga a ne zato sto nam to neprija da nas neko naziva rasipnicima pocinjemo polako da svatamo da kako nam leti neodgovara previsok nivo IR zracenja, bezanjem od sunca poslako se privikavamo da budemo u mogucnosti da prihvatimo niskotemperaturne izvore toplote kao najbolje resenje.

Isti imaju efekta samo u dobro izlovovanim kucama gde su u harmoniji da je temperatura okoline , zidova, podova i vazduha u idealnom balansu. To je nesto sto se zove ekonomija i komfor. Za postici te uslove potrebno je promeniti nas same gde moramo da se odreknemo one stare ideje , moja kuca moj zamak, te preci na oprobane konstrukcije severnih zemalja. Energija je krizni element, osecajno i sve ce vise i biti.

Severne kuce su pretezno 1 etazne sa podrumskim prostorom ispod cele kuce. Kako je i podrumski prostor izolovan prilikom izgradnje (najvise zbog hidroefekta no nus je da je i termicki poboljsan samim tim sto zidovi nisu izlozeni vanjskim uslovima.
Na to dolazi prizemni deo no je izolacija od 30cm vune u podu bez obzira na to sto je deo ispod sa poboljsanim termickim predispozicijama.
Noseca konstrukcija je drvo, i uvek samo drvo ako nije u pitanju visespratnica sa cime se ovde u ovoj temi nebavimo. Donja podrumska strana poda , tj plafon podruma je gipsana ploca. Iznad nje je mreza na kojoj je staklena vuna. Sa gornje srane stalene vune je iverica. Ako dolazi do podnog grejanja postavljen je drveni kostur koji izdize sledeci podni nivo za 3-5cm. Naravno da je kostur dovoljno cvrst i stabilan konstrukcijski da od nebi skripao.

Ukoliko nema podruma, kuca se postavlja na temelj visine oko 60cm , podna konstrukcija je skoro indenticna prvobitno opisanoj sa razlikom da je temelj otvoren sa jednim manjim ulazom gde je omogucena ventilacija prostora ispod kuce. Na zemlji se nalazi drobljeni kamen koji ce se brinuti o stabilitetu vlage u prostoru ispod.

Zidovi , iznutra gipsana ploca, 40cm vune, iverica, na njoj spolja je katran papir (terpapir).
Zatim dolazi do postavljanja kostura za fasadu koja moze biti ili drvene (preklapanjem drvenih letvi ili za "popularniji izgled" takozvana viseca fasada.

Plafon naravno kao i pod sa razlikom da je 50cm vune u opticaju.

Ovakve kuce u bilo kojim uslovima, cak i najekstremnijim neprelaze STVARNU potrebu od prelaska 40W/m2. realnost je 30-35W/m2.

Odatle su svi ovi gotovi sistemi namenjeni zapadnu neadekvatni bez prilagodjenja za nase uslove gradnje. Ako bi bio fer prema nekome ko zeli da ugradjuje TP, prvo bi posavetovao da mu neko strucan prodje preko kuce sa IR kamerom i pokaze gde i koliko "curi".
Kad odradi izolaciju, bio bi spreman da ponudim TP kao resenje za grejanje. Ko nezna za bolje lako ga je ubediti da je to ono pravo i da je to najoptimalnije moguce za njega. No, igrom slucaja, ima nas raznih

Pozz
[ geotempus @ 25.01.2009. 14:41 ] @
Sve pohvale za ovaj post.

I ja se susrecem sa takvim problemima, al polako(jako) se menja svest, bas zbog gore navedenih raz. Ovde masinci racunaju 60w po kubiku sto je suluudo(al zime nema:)) to je sigurno...
Ako danas neko gradi kucu i ima vece gubitke od 45-50w po kvm bolje da kupi neku staru! Jos bi dodao da na staklane povrsine treba obratiti paznju i od proizvodjaca traziti K vrenost i pozaljno je da bude 1,1 ili manji koeficient. Mnogi proizvodjaci, mala privreda ni neznaju dati tu informaciju.
Pozdr.
[ CBC @ 25.01.2009. 19:56 ] @
K-vrednost je stara , danas se upotrebljava U-vrednost za prozore.

Neke U vrednosti i kapacitet skladistenja toplote:
W/m2OC kJ/m2OC
Mineralna vuna/drvena reglaza 0,14 65
element drvene vune 0,19 250
Laki beton 0,28 210
Laki klink beton. 0,50 255

Dakle koristi se ista vrednost kao za zidove radi lakseg uklapanja i uporedjenja sa zdovima.

Radi uporedjenja da je razlika u U vrednosti izmedu 0,15 do 0,20 sa 250m2 zida 1670KW.

ili
25 cm lakog betona i 15 cm stiropora eli mineralne vune daje oko 0,149.
30 cm lakog betona i 12 cm stiropora eli mineralne vune daje oko 0,154.
10 cm beton och 25 cm stiropora eli mineralne vune daje oko 0,151.

Tu se da videti razlika kako se proporcionalno menja U vrednost koriscenjem materija sa razlicitim U vrednostima.

Pozz

[Ovu poruku je menjao CBC dana 25.01.2009. u 21:08 GMT+1]
[ boycek @ 25.01.2009. 20:45 ] @
Citat:
geotempus

Ovde masinci racunaju 60w po kubiku sto je suluudo(al zime nema) to je sigurno...
.
Pozdr.



mislis da je manja vrednost od 60w ?
[ geotempus @ 25.01.2009. 21:58 ] @
@Boycek

Ako je nova kuca izolovana i malo kako valja, termo prekidi,stolarija.... sasvim je suludo racunati vise i od 60w(sa dobrim rezervama) po kvadratnom metru a kamoli po kubiku to su racunali 60-tih godina kad je drzava delila kapom i sakom a da ti bude prijatno morao si zimi sve da pootvaras. mi sa pumpom od 40 KW bez problema guramo objekat sa 870 m2 sa puno staklenih povrsina do 0 stepeni radi samo jedan kompresor a prateci se pali na - 2-3 .

Inace kako se uploaduje ovde slika? hvala i pozdrav
[ CBC @ 25.01.2009. 22:33 ] @
Ispod svake svoje teme imas opciju: Upload uz poruku
[ boycek @ 26.01.2009. 03:12 ] @
Citat:
geotempus: @Boycek

Ako je nova kuca izolovana i malo kako valja, termo prekidi,stolarija.... sasvim je suludo racunati vise i od 60w(sa dobrim rezervama) po kvadratnom metru a kamoli po kubiku to su racunali 60-tih godina kad je drzava delila kapom i sakom a da ti bude prijatno morao si zimi sve da pootvaras. mi sa pumpom od 40 KW bez problema guramo objekat sa 870 m2 sa puno staklenih povrsina do 0 stepeni radi samo jedan kompresor a prateci se pali na - 2-3 .

mislim da nisi u pravu ima dosta rupa u izolacijama,, razgovarao san sa visoko kompetentnim covekom koji IMA DOKAZE KOd SEBE vec 2 godinu CEO OBJEKAT JE KAO U HUSTONU ILI NASA , znaci u cevima sve moguce sonde za merenje licno sam video i gledao parametre (u real time )bukvalno ko u posti vise, kablova nego cevi jer covek ugradjivao po evropi (ne on sam, nego njegova firma ,to je veliki tim) objekte min.1000m2 i centre 10000 komplet izvodjacke elektro,masinsko ,geoterm.projekte i sebi je to ugradio jer voli ,,cela kuca je smart house ko na filmu, cak mi kaze da skoro sva stolarija kod nas sto dolazi (ALU, sve stize i grcke )da je toliko los termo prekid da to nije priznato nigde u evropi nema ISO standard a samo jedna firma u srbiji puni argon kako treba..! radi velike poslove i nece da se bruka, jer mi smo drzava kao jedna ostava sve sto je zastarelo stize kod nas (((kao i oni rock pevaci pred kraj karijere dodju kod nas za neki dinar))) on je svu stolariju uvezo i austrije! ali on ne pocenjuje to nego kaze da to nije profesionalno da ti neko naplacuje original a daje kopiju ,odosmo od teme ! on ima argumente kad kaze da nase kuce imaju preko 60w,velika energija se gubi na stolariji, jer njegova sa extra EXTRA izolacijom ima 35 w pokazivao mi sa instrumentom u svakom uglu,cosku,plafonu,stolariji (gde god pogleda )trenutu teperaturu i kaze jedno su teorije sto svi pricaju o energiji i TP ali na terenu i u uslovima je drugo!cokvek ima sve merace i instrumente najmodernije u svetu, steta sto nema vremena dobro je imati takvog coveka na forumu, ali takvi ljudi obicno ne zele da se eksponiraju i prave pametni i ubedjuju nekog kojije pogresno ucen ,,glupo je ali da sam to slikao, videli bi o cemu pricam jer smatram da ovo ima samo u nekim velikim fabrickim sistemima ,mislim kod nas u srbiji!

[Ovu poruku je menjao boycek dana 26.01.2009. u 04:22 GMT+1]
[ CBC @ 26.01.2009. 07:30 ] @
Netreba tu bas toliko senzora, dovoljno je jedna ovakva da se prodje preko objekta na svim udarnim tackama da bi znao tacno kakva je situacija.

http://www.termometer.se/Flir-...-integrerad-digitalkamera.html

Cene su od 3-7k € komad, te nisu za amatere vec za firme koje se bave sa termikom i imaju potrebu. Normalno je da svaka firma koja radi sa izolovanjem objekta poseduje jednu.


Sto se tice daljinske kontrole i upravljanja TP na daljinu, normalan proces za svakog vlasnika Thermia TP pumpe.

Control your heat pump through the Internet
http://thermia.com/

U pitanju je samo jedan dodatni modul za TP.

Dakle, nema stapa i kanapa.

[ Legionar_ @ 26.01.2009. 23:15 ] @
Citat:
@Legionar_
To je potrošnja samo za toplotnu pumpu! Postavljeno je posebno brojilo koje meri samo potrošnju TP.


U prvi mah sam i pomislio da je to kolicina struje za toplotnu pumpu, ali rekoh da proverim - a i bilo mi je malo cudno da je to za celu kucu.

Nego,da li u tu potrosnju ulazi i priprema sanitarne tople vode?
[ boycek @ 26.01.2009. 23:19 ] @
CBC,



jos kad bi stvarno ovi ovde imali., ha ha ,sala imaju samo ozbiljne firme !
[ scroll @ 27.01.2009. 08:01 ] @
Samogradnja
[ bega66 @ 27.01.2009. 11:07 ] @
Citat:
scroll: Samogradnja


svaka cast
[ vlada89 @ 27.01.2009. 13:32 ] @
Svaka cast,da li moze jos neka fotografija,razmisljam o samogradnji,posedujem dobosate izmenjivace,90% ostalo komponenti,pa bi mi pomoglo ovo tvoje resenje.Pozdrav
[ Billi @ 27.01.2009. 16:56 ] @
@Legionar_ Ne to je samo potrošnja toplotne pumpe voda/voda. Podno grejnje.
[ scroll @ 28.01.2009. 17:55 ] @
Samogradnja
[ mali genije @ 28.01.2009. 22:09 ] @
@scroll

jel ovo nova makina ili pakujes svoju postojecu?
jel mi se cini ili ovde ima i izmenjivac za sanitarnu vodu?
pozdrav..
genije..
[ CBC @ 28.01.2009. 22:22 ] @
Mogao bi biti i dodatni izmenjivac za predgrevanje primarne vode. Uobicajeno na poslednjim generacijama TP da se zaostala toplota koja u kondenzatoru nije uspela da se preda iz gasa u vodu prebaci u primarno vodu pre nego li dodje do izmenjivaca (podzemnu vodu).
[ mali genije @ 28.01.2009. 23:31 ] @
Citat:
CBC: Mogao bi biti i dodatni izmenjivac za predgrevanje primarne vode. Uobicajeno na poslednjim generacijama TP da se zaostala toplota koja u kondenzatoru nije uspela da se preda iz gasa u vodu prebaci u primarno vodu pre nego li dodje do izmenjivaca (podzemnu vodu).

moze biti i da je to sto kazes jer se ne vidi jasno od cevi a ja sam u prvi mah pomislio na sanitarnu granu
pozdrav..
genije..
[ scroll @ 29.01.2009. 13:21 ] @
Bas kao sto je CBC pisao ,smanjuje temperaturu i pritisak gasa sa kondenzatorske strane i tu energiju prosleđuje na ulaz isparivača,ustvari to je vrsta ekonomizera.
[ mali genije @ 29.01.2009. 14:37 ] @
@sroll
dobra stvar a ja mislio da odradim ovako samo da se ne pretera sa sa temperaturom
gasne faze.
pozdrav..
genije..
[ gorda @ 29.01.2009. 15:39 ] @
Ajde da malo napravim zbrku. Ne znam da li je ovo vec nekome palo na pamet, ali ne smeta.
Ako sam dobro shvatio sustinu rada toplotne pumpe, dva osnovna izvora energije su crpljenje energije iz Zemlje za grejanje ohladjenog medijuma u cevima i energija kompresora koja brine o nabijanju pristiska da bi ceo sistem radio na pricipu frizidera, klima uredjaja i slicnih toplotnih masina, na direktan ili obrnut nacin, sve jedno. Prostim recnikom receno, toplotna pumpa je "dizalica toplote" iz zemlje u prostor koji se greje. Potrosnja elektricne energije za rad kompresora je 4-5 puta manja od ukupne toplotne energije koja se dobije ovim putem. E tu nastupa moje pitanje za prave fizicare. Ako smo vec dobili "visak" energije u odnosu na ono sto smo ulozili potrosnjom struje za rad kompresora (visak od 3-4 puta), zar se ta energija na neki nacin ne bi mogla pretvoriti u elektricnu? Pa neka se na pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi izgubi i 50%, opet se ispati. Ako npr. imamo kompresor snage 1kW, sa jednim ovakvim sistemom dobili bismo toplotne snage od 4-5kW. Zar se ta toplotna energija ( a ona nije uopste zanemariva) nebi mogla transformisati u elektricnu, ne znam kakvim konvertorom, snage bar 2-2.5kW? To bi i dalje bilo bar duplo vise elektricne energije od ulozene.
[ scroll @ 29.01.2009. 15:54 ] @
mali genije počeosi da sastavjaš svoju makinu ?
[ CBC @ 29.01.2009. 16:00 ] @
@genije

To sto je scrool uradio je posebno potrebno ako ces koristiti CO2 kao gas. Poenta sa njim je da se mora oduzeti sto vise enerije iz njega pre ulaska u kompresor nebi li se iskoristile sve pogodnosti sa njim tipa nizi pritisci , manji otpor protoka kroz cevni sistem itd itd...
[ scroll @ 29.01.2009. 16:03 ] @
gorda lepa zamisao ,samo ne znam nikakvu spravu koja može da sa 35C-50C vodom pravi struju.
[ scroll @ 29.01.2009. 16:14 ] @
Neće da bude co2 nego R 407C.
[ CBC @ 29.01.2009. 17:24 ] @
Razumeo sam sa slike da nece biti CO2. 2 fazni sistemi kombinacija CO2 i Amonijak uzimaju sve veci deo trzista kad je u pitanju Vazduh/Voda.

Nego, malo interesantnih podataka po pitanju toplotne izolacije.

Temp napolju je 0C
Prostorija L 5,5m x W 3,8m x H 2,3m ili ti 20,9m2 (48m3)
Uz dovratnik balkonskih vrata je +1C (do 2cm od dovratinika)
Uz ram prozora je +1,5 (do 2cm od rama)
Temperatura vazduha u prostoriji 23C
Spoljni zidovi 22,1-22,3C
Pregradni zidovi 22,5-22,6C
Pod 21,1-21,4C
Plafon 23,2
Plafon iznad prozora (radijator ispod) 24,4C
Radijator vissina 30cm 4-redi 28 elemenata po 60W@90/70 (spec) temperatura potisnog u mernim uslovima 54C, povratni 41C (28X60)x0,6=1000W (faktor 0,6 je zbog nize tem nego specifikacija elemenata.
Dakle, 1KW
Soba ima pasivni priliv ventilacijom ispod prozora kroz termolavirint 1L/sec.
U prostoriji su jos kao izvori toplote 4 niskoenergetske sijalice od po 13W (temperatura sijalica je 72C) jedan 24" LCD i jedan 40" LCD koji s manje vise non stop ukljuceni sa emisionom temperaturom monitora od 32C (obadva ista temp, pogodilo se ).

Dakle, sveobuhvatno soba na 21m2 je i pored ventilacije koja donosi vazduh od 1L/sec ( u pitanju je pasivni lavirint koji stoji iza radijatora i greje se zracenjem radijatora dakle nema aktivni priliv energije za grejanje istog dok je ventilator za ceo objekat centralni koji izbacuje vazduh napolje te vazduh usled nastalog podpritiska ulazi kroz pasivne otvore iza radijatora) sa temperaturom od 18C na ulazu ima termicki homogenitet. Vrlo male oscilacije u temperaturi okoline (prakticno nepostojece) i sve grejnim telom od 1KW. Dakle ispod 50W/m2.

[ scroll @ 29.01.2009. 19:02 ] @
AMONIAK?????? bašme interesuje ko ih pravi , to mora da su veliki sistemi.
[ CBC @ 29.01.2009. 19:19 ] @
Jesu veci sistemi i prave se prvenstveno u zatvorenom krugu gde je recimo u sportskom centru potrebno imati hladjenje za stvaranje leda, hokejska dvorana a sa druge strane se energija transporruje u grejanje vode i prostora zimskih bazena.
Ustede energije su reda 20.000€ godisnje na ovakvim kompleksima koji su manje vise stvarnost u svakoj opstini "negde na severu"

A prave ih lokalne firme za rashladjivanje na licu mesta.
[ scroll @ 29.01.2009. 19:31 ] @
Kod tih sistema je prvobitni cij hlađenje a toplota je nusprizvod,dok kod T.P. je glavni cij stvaranje toplote sa što većim COP-om.
[ CBC @ 29.01.2009. 19:44 ] @
Samo sam naveo kao primer, gde se TP koristi za velike ekonomske dobiti.
Inace Sanyo ima TP Vazduh/Voda sa co2 od 2006 godine
[ mali genije @ 29.01.2009. 20:45 ] @
@sroll
ma za malo da pocnem al sam sad u dilemi posto je ovde kod mene peskovito dal da radim voda/voda sa
taloznikom i filterima ili direktna expanzija a planirao sam da uradim ekonomizer obavezno al mi ti sa onom
tvojom slikom dade jos jednu ideju.
pozdrav..
genije..
[ vlada89 @ 29.01.2009. 21:42 ] @
Moja gradnja
[ boycek @ 29.01.2009. 23:20 ] @
Citat:
vlada89: Moja gradnja

koliko kw
[ mali genije @ 29.01.2009. 23:31 ] @
Citat:
vlada89: Moja gradnja

gde izbunari ove izmenjivace majke ti?
pozdrav..
genije..
[ vlaki1 @ 30.01.2009. 08:32 ] @
"GORDA"
pročitaj, možda ti uspeš ovo sprovesti u delo.
[ boycek @ 30.01.2009. 14:29 ] @
vase misljenje o ovim TP --- > http://www.wgm.ba/4.html

kako nemac pravi -->http://baupraxis.de/magazin/hausbau/index.html http://meinziegelhaus.de/hp462/MZ7.htm

[Ovu poruku je menjao boycek dana 30.01.2009. u 15:44 GMT+1]
[ scroll @ 30.01.2009. 22:00 ] @
mali genije štatije palo napamet da urdiš videvši sliku?
[ mali genije @ 30.01.2009. 22:18 ] @
Citat:
scroll: mali genije štatije palo napamet da urdiš videvši sliku?

jednom recju kaskada samo ne znam koliko bi to bilo pametno da ne zakomplikujem i podignem previse
temperaturu gasne faze.i koliko bi bilo pametno direktno dogrevati gasnu fazu umesto primarne vode?
pozdrav..
genije
imas pp.

[Ovu poruku je menjao mali genije dana 30.01.2009. u 23:31 GMT+1]
[ scroll @ 30.01.2009. 23:30 ] @
Sigurno ne previše jer onda vraćas previše energije na hladnu stranu, sem ako ne razmišjaš o dvostepenoj pumpi.
[ bega66 @ 01.02.2009. 20:13 ] @
skroll koje su dimenzije tvoji toplotni izmejnivaci i koliko plata imaju
[ scroll @ 01.02.2009. 21:34 ] @
SWEP B25HX32

pozdrav
[ gorda @ 04.02.2009. 15:54 ] @
Malo sam trazio po net-u ideje da se ovaj princip toplotnih masina iskoristi za proizvodnju elektricne energije (postavio sam ranije pitanje za prave fizicare, pa su se isti malo "izgrbavili", ili ga nisu ozbiljno shvatili) i dosao do veoma zanimljivog clanka i do ideja, a koga bi drugog nego, najveceg genija modernog doba, Nikole Tesle. Koga zanima : http://www.free-energy.ws/pdf/self_acting_engine.pdf. Radi se o dobijanju mehanicke energije na principu toplotnih masina, ali do moje ideje fali jos samo jedan generator i besplatna elektricna energija je TU. Ko ima volje da se s ovom idejom zabavlja...jako bih voleo da budem u toku. Ili, mozda, da za prave entuzijaste pokrenemo novu temu.
[ bega66 @ 04.02.2009. 21:56 ] @
hteo bih da sam pravim TP od 15 KW po cemu moram da gledam jacinu po kompresoru ili po toplotnim izmenjivacima
HVALA
[ CBC @ 09.02.2009. 21:55 ] @
Malo sam puckao sa IR meracem po prozoru, jedan je sa 2 stakla, klasika, izolovano samo unutrasnje krilo sa silikonskim crevom.

Drugi je na vratima terase, 3 struko staklo.

Interesantni rezultati.

Temperatura napolju je -0 C

U prostoriji je +24

Stakla su gadjana iznutra i spolja.

Definitivan dokaz da se investicija u neka bolja stakla pored dobre zaptivenosti NEISPLATI!!!

[ osmania @ 13.02.2009. 10:03 ] @
Imam jedno pitanje mozda je na pogresnom mjestu ali znam da cete me uputiti na pravu adresu. Unaprijed hvala

A pitanje je:

Te toplotne pumpe da li ima za zrak. NPRJ, iskopam rupu neku duboku gdje je konstantna temperatura 15 stepeni. I stavim u tu rupu spiralne cjevi poprilicno dugacke da budu.
Imam konstannu temperaturu i sada dovodimo zrak sa polja u cijevi (zrak se grije u cijevima dok prodje sve te spirale) i na kraju samo taj topli zrak ubacivam u kucu.
Princip mozda luftiranja samo sto ovde ne bi odvozio zrak nego bi dovozio.

Ima li tako nesto?
[ ELTI @ 13.02.2009. 12:03 ] @
Pa kao prvo ako bi u toj rupi bila temp. 15°C u tvojoj spirali nikad ne bi uspio zagrijati ni zrak ni na tu temeraturu pa samim tim ne bi s njim ni uspio zagrijati prostor u stanu. Druga stvar je i ako bi koristio temeraturu rupe koju bi oduzimao toplotnom pumpom za dizanje temperature vodi ili nekom drugom mediju moras znati da bi se ta rupa vrlo brzo ohladila i ne bi vise mogao da joj oduzimas temeraturu. Zemlja je u svakom slucaju bolji provodnik topline pa se s toga i koriste geo sonde, na kraju je i mnogo lakse i jeftinije izbusiti rupu u koju se zalije geo sonda nego veliku rupu koju bi morao osigurati od zasipanja. Znaci nista od rupe!!!! Pozdrav.
[ boycek @ 13.02.2009. 20:34 ] @
a kad bi to staklo bilo izmedju punjeno gasom recimo argonom? koliki bi gubitak toplote manji bio u odnosu na vazduh? ili recimo folija na staklo(nisko emisiono staklo) + argon
[ CBC @ 13.02.2009. 21:10 ] @
Stakla ispunjena argonom imaju U vrednost od oko 1.1 sto je granicni slucaj za ostvarenje prava na subvenciju od vlada u razvijenijim drzavama.

Retko idu ispod dok cesto i iznad te vrednosti. Poenta je da posto saradjujem sa firmama za prodaju nekretnina imam i uvid u realne vrednosti ustede energije posle izmene.
[ king milan @ 16.02.2009. 22:58 ] @
zdravo svima, interesu ju me toplotne pumpe, pa bih molio za tel. ljudi koji buse za vodu na oko 15m
hvala
[ jugapower @ 17.02.2009. 19:49 ] @
Pozdrav svima na forumu!
Zamolio bih nekog da mi pomogne i poduči kako da napravim toplotnu pumpu snage do 5KW.
Pregledao sam forume i nisam mogao da pronađem ptrebne informacije tj. potrebnu šemu za pravljenje t.pumpe.
Unapred zahvalan !
[ CBC @ 17.02.2009. 20:38 ] @
Do 5KW? Ocigledno pricas o efektu u klima uredjaju sa funkcijom grejanja..

Prostudiraj principejelnu semu neke klime i sve ce ti se kasti
[ scroll @ 19.02.2009. 17:23 ] @
Ima i toplotna pumpa i od 5kw a ipak nije klima a i COP muje mnogo boji ,klima je podesena prvenstveno za hladenje sa mogucnoscu grejanja ,a toplotna pumpa za grejanje sa mogucnostom hladenja.
[ CBC @ 19.02.2009. 19:22 ] @
Samo sam ga usmerio principejelno da razume u osnovnim crtama da bi razumeo koji su delovi u igri.
Ovo ostalo je trim i bude obicno u konstrukcijama sam-svoj-majstor, kako projekat prilazi kraju znanje biva sve bolje te i izmene u sistemu poprimaju individuelni trim shodno sa nivoima znanja i potreba.

Najbolje da sam reko da krene da uci sve o PID upravljanju ventila sa step motorima

Hocu reci, da sta god uradi sa poznatim konvencionalnim resenjima da nece biti pogresno, jer, UVEK i UVEK moze biti bolje. Ako uzmemo onu cinjenicu da je kod komsije trava uvek zelenija, neverending story
[ jugapower @ 19.02.2009. 19:32 ] @
Prostor koji bi da grejem je 80 m2, po proračunu sa interneta za tu površinu koja je dobro izolovana
treba mi t.pumpa 4-5kw snage kompresora.
Pronašao sam semu toplotne pumpe i pošto znam samo da mi treba
pored kompresora od 5 kw i: separtor tečnosti, 4- strani ventil, jednosmerni ventil,suvi filter
kondenzator, isparivč i naravno elektro oprema za zaštitu i uprvljanje !

Potrebna mi je: pomoć oko određivanja veličine,snage,proizvođača i gde ih mogu kupiti !

[ mali genije @ 19.02.2009. 19:57 ] @
Citat:
jugapower: Prostor koji bi da grejem je 80 m2, po proračunu sa interneta za tu površinu koja je dobro izolovana
treba mi t.pumpa 4-5kw snage kompresora.
Pronašao sam semu toplotne pumpe i pošto znam samo da mi treba
pored kompresora od 5 kw i: separtor tečnosti, 4- strani ventil, jednosmerni ventil,suvi filter
kondenzator, isparivč i naravno elektro oprema za zaštitu i uprvljanje !

Potrebna mi je: pomoć oko određivanja veličine,snage,proizvođača i gde ih mogu kupiti !

cetvorokraki ventil ti netreba ako nemas nameru da koristia tp. za hladjenje leti i od sveg navedenog
treba ti i expanzioni ventil.
povo treba da kupis kompresor pa na osnovu njegovih podataka i podataka sistema izracuna
se adekvatan izmenjivac,swep ima predstavnistvo na novom beogrdu a imas i domaceg proizvodjaca
plocastih izmenjivaca u kragujevcu.
i dobro stavi to na papir dal ti se isplati raditi jer ako sve placas a i majstora koji ce to sve da uradi
mozda ti se ne isplati.
ovo zadnje sam ti napisao zato sto radim jedan objekat i u ponudi sam dobio tp 4,3kw(kompresor)
voda/voda ogrevne moci 16.6kw za 256,000+pdv
pozdrav..
genije..
[ warme @ 20.02.2009. 15:33 ] @
Citat:
mali genije: radim jedan objekat i u ponudi sam dobio tp 4,3kw(kompresor)
voda/voda ogrevne moci 16.6kw za 256,000+pdv
pozdrav..
genije..

Genije kod ove toplotne pumpe koju si naveo dosta je slab koeficient korisnosti 16,6kW/4,3kW=3,86
A kada dodamo i potrosnju bunarske pupe za vodu i potrosnju cirkulacione pumpe, koeficient ce da bude jos manji!


[ mali genije @ 20.02.2009. 18:16 ] @
Citat:
warme: Genije kod ove toplotne pumpe koju si naveo dosta je slab koeficient korisnosti 16,6kW/4,3kW=3,86
A kada dodamo i potrosnju bunarske pupe za vodu i potrosnju cirkulacione pumpe, koeficient ce da bude jos manji!

podaci su dati za 5stepeni primarne(bunarske) vode i 50stepeni u grejanju tako da je u praksi drukcije
pozdrav..
genije..
[ jugapower @ 22.02.2009. 13:34 ] @
Koji kompresor,tj. koji tip,marka,proizvodjac je najbolje da kupim ?
Hvala i pozdrav !
[ bega66 @ 24.02.2009. 00:29 ] @
imam klimu sa dva kompresora po 3.5 kw interesuje me da li mogu da je preradim u tp voda voda i da li je isti princip kao sa jednim kompresorom ili moram nesto da doradim.
[ mali genije @ 24.02.2009. 07:38 ] @
Citat:
bega66: imam klimu sa dva kompresora po 3.5 kw interesuje me da li mogu da je preradim u tp voda voda i da li je isti princip kao sa jednim kompresorom ili moram nesto da doradim.

mozes iskoristiti kompresore da napravis dvostepenu tp. prelistaj malo temu u nazad neko je to opisao.
pozdrav..
genije..
[ bega66 @ 24.02.2009. 07:48 ] @
Citat:
mali genije: mozes iskoristiti kompresore da napravis dvostepenu tp. prelistaj malo temu u nazad neko je to opisao.
pozdrav..
genije..


hvala
[ bega66 @ 27.02.2009. 02:36 ] @
sta je bilo vise nema odgovora na ovu temu zasto se stalo
[ prenex @ 02.03.2009. 09:20 ] @
Pozdrav svima,
da pređem odmah na "stvar", naime moj ujak (dobar majstor, nema računar) je zainteresovan za samogradnju toplotne pumpe. Čovek dobija račune od po 15 hiljada za gas (~120m2), pa traži drugo rešenje za grejanje. Da li bi neko od članova bio ljubazan da mi pošalje šemu ili link za samogradnju toplotne pumpe. Posebno se obraćam korisniku -scroll- (Bečej), u čijem komšiluku živimo (Senta), pa ako se ne bavi profesionalno tim stvarima...

Svaka pomoć je dobro došla. Hvala unapred.

Moj mail prenex1@yahoo.com
[ ELTI @ 02.03.2009. 09:53 ] @
Pa koliko vidim ljudi neozbiljno shavtaju toplotnu pumpu...da je to tako jednostavno napraviti u svijetu bi bilo na hiljade proizvodjaca TP, a ne svega nekoliko njih ozboljnih. Okanite se ljudi corava posla, na kraju i da uspijete sklopiti nekakvu funkcionalnu pumpu ona bi kostala sigurno vise nego da je kupite. Treba uzeti u obzir da ta pumpa treba raditi 20-30 godina, njen koeficijent korisnosti, sigurnost u radu i puno toga, osim toga bas savku poziciju za TP moras kupiti a toga ima poprilicno....Koliko radnih sati treba utrositi u to...A rezultat je krajnje neizvjestan....
[ perke ns @ 02.03.2009. 13:35 ] @
Odličan forum,svaka čast!Postavio bih jedno pitanje.Ove zime sam se grejao na dve inverter klime i prezadovoljan sam.Kada je bila velika vlažnost vazduha i temperatura ispod nule dolazilo je do zamrzavanja spoljne jedinice ali je defrost radio svoje.Moje pitanje bi bilo sledeće.Ako bih na zadnju stranu saća razvukao 10m. grejnog kabela snage 100w radi boljeg otapanja leda,dali bi to povećalo efikasnost grejanja na niskim temperaturama?To sam zamislio tako da na grejni kabel postavim termostat spoljne temperature koji bi ga uključivao ispod,recimo 3 stepena i još jedan termostatsa kapilarom koja bi se nalazila na saću i koji bi ga isključivao na 5 stepeni(ako klima stane zbog postignute sobne temperature)
[ CBC @ 02.03.2009. 13:55 ] @
Da se odma u startu razumemo, VP nije perpentomobil vec transporter toplote.

Od 100W koje bi ubacio na spoljnu stranu bi po slobodnoj proceni od teoretskih 100W prebacivanja unutar grejnog prostora uspeo da prebacis maksimalno 20-30%.
Dok je gas u opticaju prebacio bi recimo 100% , dok odledjuje nista a u realnim uslovima rada srednja vrednost bi bila drasticno smanjenje COPa.

Sto se odmrzavanja tice, tih 100W je realno gledajuci nista racunajuci na koliko efekta transportujes dok je gas u opticaju.

Ako je to sav problem , najbolje resenje bi bilo da imas po 2 grejne jedinice po prostoriji koju grejes, jer je mala sansa da ce se obadbe naci u fazi odledjivanja istovremeno. Malo skupo resenje ali efikasnije od predlozenog.
[ perke ns @ 02.03.2009. 14:16 ] @
hvala na odgovoru.Kao što rekoh grejao sam se celu zimu na dva invertera(jedan u dečijoj sobi a drugi u dnevnom boravku)i zaista sam zadovoljan.Upravo me je zanimalo šta bi se desilo sa COPom.Ašta misliš osituacijama kada je prostorija zagrejana,a klima predje u režim održavanja temperature(smanjeni obrtaji kompresora smanjeni pritisci)?Utim režimima se svakako sporije hvata led?Ustvari to su samo neka moja razmišljanja.Verovatno je inverter klima sama po sebi konstruisana da izvuče maksimum iz sebe.
PS u defrostu bi trebalo grejač da se isključi preko termostata sa saća

[Ovu poruku je menjao perke ns dana 02.03.2009. u 16:59 GMT+1]
[ scroll @ 03.03.2009. 08:35 ] @
Ne treba baš jako ozbijno misliti da se ne može napraviti dobra toplotna pumpa ,komercijalna T.P. ima svoju zaradu .
[ prenex @ 04.03.2009. 09:44 ] @
Citat:
ELTI: Pa koliko vidim ljudi neozbiljno shavtaju toplotnu pumpu...da je to tako jednostavno napraviti u svijetu bi bilo na hiljade proizvodjaca TP, a ne svega nekoliko njih ozboljnih. Okanite se ljudi corava posla, na kraju i da uspijete sklopiti nekakvu funkcionalnu pumpu ona bi kostala sigurno vise nego da je kupite. Treba uzeti u obzir da ta pumpa treba raditi 20-30 godina, njen koeficijent korisnosti, sigurnost u radu i puno toga, osim toga bas savku poziciju za TP moras kupiti a toga ima poprilicno....Koliko radnih sati treba utrositi u to...A rezultat je krajnje neizvjestan....
Ne vidim, zašto ne bi čovek koji je napravio mašinu za hoblovanje parketa, mašinu za sečenje duvana, kompresor, aparat za varenje, ceo sistem centralnog grejanja, kotao itd. takođe napravio i toplotnu pumpu. Kupio bi on pumpu sigurno da su mu mesečna primanja veća od 200e, ali na žalost nije tako (za gas ove sezone će platiti blizu 1000e). Neki ljudi su naprosto prinuđeni da improvizuju...
I da ne zaboravim, sve što je do sada napravio (a ima dosta toga), radi i po svemu sudeći, još će dugo trajati.
[ CBC @ 04.03.2009. 22:57 ] @
Da se nebi zaslepeli sa necim starim 100 godina, samo za neke koji razmisljaju dalje nego li trziste nudi.
Naime, svi vidovi toplotnih pumpi modela frizider, zamrzivac itd itd su osudjeni na brzu propast. Za nekih 10-ak godina se prelazi na magnetno hladjenje. Koga interesuje vise neka Googla jer ima dosta o tome, tehnika se inace koristi vec decenijama za hladjenje prema apsolutnoj nuli.

Momentalno su prvi prototipi frizidera na bazi keramickih magneta testirani i nece proci jos puno godina dok neizadju na trzista, prvo kao rashladne vitrine po prodavnicama i mestima gde je potrebno smanjiti buku pored toga sto je ekoloski cista tehnologija za 60% jeftinija u pogonu od danasnjih kompresorskih sistema.

Pisem ovo cisto da dunem malo friskog vazduha za sve koji zele da prate sta se ustvari desava iza kulisa. Staru tehnologiju treba rasprodati sto vise i sto pre jer je 10 godina period koji je jako kratak , posto danasnje VP treba da imaju ocekivan rok eksploatacije od 20-30 godina.
Kako je proces sa magnetnim hladjenjem reversibilan tako se moze koristiti i za grejanje.
[ gtp-mann @ 11.03.2009. 11:57 ] @
Pozdrav svima!!!!!
Scroll-Maistore svaka cast na tvojoj TP. Jako kvalitetno napravljeno.
Neki dobar uredjaj si kopirao. Znam dosta evropski proizvodjaca koji nemaju tako kvalitetno odradjenu TP.
Pazi samo na vibracije sistema. Ubaci kompenzatore.Grijanje ulja u kompresoru.Rasteretni ventil nisam vidjeo??
Koliko si do sada potrosio novaca na tvoj uredjaj. Imas li elektroniku za tvoj uredjaj.

CBC- Vidim da si povrsno nacitan, TP postoji vec 100g , a tek sada dolazi knama!!
Ako i dodje neka nova tehnologija za 10-20g , to znaci da ce nama biti pristupacna tek za 120g.
Kasnimo puno, jer kod nas su inginjeri isti kao i ti.Gledaju u buducnost 100g., a ne 20g.
Za 20g mozes ustedjeti cca 20000€,sa TP, pa onda opet investira u novu tehnologiju(ako je bude)
A ako i ne , ti idalje stedis!!!!!


pozdrav svima!!!

[ CBC @ 11.03.2009. 15:29 ] @
Hehe. nisam povrsno nacitan vec samo povrsno opisujem, kad nema potrebe nema ni ambicija.
Nezivim od TP a okrzuzen sam njima vec 30 god tako da imam pogled na njih kao na auta. Stagnirajuca tehnologija. Napredovali su sa tehnikom kompresora i konacno se setili 1996 da koriste frekventno upravljanje (na autima se cruise control koristi vec 60 god) koje je industrijski standard vec decenijama.

BTW: Za ustede si u pravu..

Pozz
[ dekacus @ 11.03.2009. 18:15 ] @
Pozdrav svima,

Tema oko TP je izuzetno zanimljiva svima koji imaju mogucnosti da neki od sistema i ugrade.

Kao tehnoogija koja je trenutno najisplatljivija trebalo bi da ima više korisnika. Svakako da je cena ograničavajući faktor primene, pa bih molio sve koji se komarcijalno bave istim da pokusaju da malo spuste cene, kao i sve koji mogu savetima i konkretnim iskustvima tipa ulozeno - dobijeno i vreme isplativosti investicije da postave na forumu prava iskustva.

Takodje bih molio sve korisnike foruma koji imaju iskustva sa samogradnjom iste da mi se jave na pp ili email.

Hvala
[ gtp-mann @ 13.03.2009. 13:50 ] @
Pozdrav svima pumpadzijama!!
dekacus u kojoj se drzavi nalazis?

Nije potrebno uvjek puno platiti da bih se dobio kvalitetan sistem.
ali za nista se i ne dobije nista.
Ako se gradi kvalitetan sistem, treba paziti na masu faktora koji se mogu znati samo iz iskustva.
Zato sistem i kosta odredjenu svotu!

Broj prodani TP raste u europi za cca30% godisnje.
Zato je suludo reci da je TP zastarijela tehnologija, a CBC (u stvari mi) smo napredni, i da mi znamo bolje sta valja.

Za CBC .
Frekventno upravljanje je samo interesantno kod uredjaja zrak-voda, i to ne pod svaku cijenu.
Kod drugih izvora toplini , samo bi nepotrebno poskupilo investiciju.

Pozdrav svima
[ CBC @ 13.03.2009. 17:04 ] @
"Malo je toga na svetu što neko ne može napraviti malo gore i naplatiti malo manje.
Oni koji razmatraju samo cenu nužno su žrtve takvih ljudi." ~ John Ruskin
[ TomaDozet @ 14.03.2009. 15:40 ] @
Pozdrav svima

Svasta sam ovde procitao novog,madjutim,mene interesuje nesto o cemu nije bilo reci.Posto sam iz Vojvodine,koja uglavnom pliva na termalnim vodama temp izmedju 50-80 stepeni,da li postoje neke izvedbe sistema i kojima se koriste termalne vode pa se temperatura dize na recimo 160 stepeni?Mozda bi isli drugi isparivaci i visi pritisci,medjutim,za industrijske potrebe (meni bi trebalo oko 200 kW)mozda bi ipak bilo isplativije od drugih nacina zagrevanja.
[ scroll @ 14.03.2009. 19:12 ] @
Nije sve u novcu tu je i lepota stvaranja.
[ dekacus @ 14.03.2009. 19:52 ] @
Citat:
gtp-mann: Pozdrav svima pumpadzijama!!
dekacus u kojoj se drzavi nalazis?

Nije potrebno uvjek puno platiti da bih se dobio kvalitetan sistem.
ali za nista se i ne dobije nista.
Ako se gradi kvalitetan sistem, treba paziti na masu faktora koji se mogu znati samo iz iskustva.
Zato sistem i kosta odredjenu svotu!


Nalazim se u Srbiji, u Pančevu, pa stoga pretpostavljam da bi se mogao primeniti sistem voda-voda, jer se vec na dubini od 20-30 m temperatura podzemnih voda krece oko 13-14 stepeni u toku zime, a ima je dovoljno.

Trenutno se grejem električnim kotlom od 18 kw od čega koristim samo 8kW (najveci maksigraf u prethodnih 5 godina)

Potrebna temperatura potisnog voda ka radijatorima je oko 60-65 stepeni dovoljna da zagreje objekat i u uslovima kada je napolju -15 do -20 stepeni.

Zbog velikih racuna za el. energiju (cak i do 27000 din) planiram da predjem na jeftinije načine zagrevanaj prostora (distributivnog gasovoda nema u ulici u kojoj zivim)

Da li neko ima informaciju da ce se u nekoj blizoj buducnosti neko setiti da stimulise ugradnju ovakvih uredjaja?

Kakva su iskustva sa pumpama vazduh - voda koje rade i pri niskim temperaturama, da li im je COP zadovoljavajuci na temperaturama ispod 0?

Ako ima nekog u okolini Pančeva ko je uradio kokretan sistem sa bunarima i iskustvima u primeni istog a spreman je da podeli iskustva molim da se javi na pp ili email.

Hvala unapred

Citat:
CBC: "Malo je toga na svetu što neko ne može napraviti malo gore i naplatiti malo manje.
Oni koji razmatraju samo cenu nužno su žrtve takvih ljudi." ~ John Ruskin


Nije mi jasno cemu vode ovakvi maliciozni komentari. Nove tehnologije koje se razvijaju trenutno nisu komercijalizivane i ne moze se osloniti na njih, a cekati 10 godina i trositi prirodne i materijalne resusre nema mnogo smisla.

Pozdrav svima
[ CBC @ 16.03.2009. 21:07 ] @
Kad se citira citira se cela misao.. nedozvolite sujeti da tumacite pogresno.

Ovaj deo je vazan i noseci elemenat poruke:
Oni koji razmatraju samo cenu (nužno su žrtve takvih ljudi).

Cesto se kao primarni faktor postavlja cena investicije koja treba da vodi projekat.
Ukoliko finansije nedozvoljavaju da se odradi po preporuci strucnjaka, pametnije je neraditi nista dok se nestekmu uslovi za korektno izvodjenje.

Svaki dan gledam greske kroz citat opisanog scenarija. U tehnici nema precica, postoje samo manje i vise srecna resenja.

Pozz
[ gtp-mann @ 17.03.2009. 13:35 ] @
CBC jes cinican, ali u nekim stvarima ima pravo.
Put manjeg otpora je uvijek pogresan.
Njemacka poslovica kaze: od bogatih se mozes uciti stedjeti, a od siromasnih kuhati.

Dobice te na balkanskom trzistu evropske pumpe od 7,5kw do 40kw.
cijena ce biti 3000€ do 6500€ za naj vece jedinice.Ja ne znam do kada ce ovo potrajati,
ali znam da nece dugo.
Javiti cu vam ko ce ih dilati na vasoj teritoriji.
Ove cijene su jeftinije od plinskog grijanja.
Uredjaji mogu da budu sa funkcijom hladjenja.

dekacus !!
Tebi je dovoljna i naj manja jedinica.

Ljudi pa recesija je.
Svi kvalitetni i mudri proizvodjaci smanjuju cijene.

[ dekacus @ 21.03.2009. 16:41 ] @
Citat:
CBC: Kad se citira citira se cela misao.. nedozvolite sujeti da tumacite pogresno.


Cesto se kao primarni faktor postavlja cena investicije koja treba da vodi projekat.
Ukoliko finansije nedozvoljavaju da se odradi po preporuci strucnjaka, pametnije je neraditi nista dok se nestekmu uslovi za korektno izvodjenje.

Svaki dan gledam greske kroz citat opisanog scenarija. U tehnici nema precica, postoje samo manje i vise srecna resenja.

Pozz


U prethodnom odgovoru je i bila citirana cela misao.

Sto se tice gresaka, uslova itd potpuno si u pravu, medjutim u okruzenju u kakvom se nalazimo bez razumevanja vlade za davanje povoljnih kreditnih linija i subvencija za koriscenje alternativnih energija, kao i sa saznanjem da samo toplotna pumpa moze da kosta 6000 i vise eura, (od toga verovatno zarada distributera 2000) , uzimajuci u obzir da treba dodati i cenu busenja bunara ili sondi i ostale gradjevinske radove zakljucujem da je nemoguce izbeci investiciju od min 10 keura.

U slucaju da mi se omoguci prikljucak na gas investicija bi bila 3-400 eura sto je znatno manje kao inicijalni trosak.

U takvim uslovima uz kalkulacije mogucih kreditnih linija dolazi se do zakljucka da je najbolje (finansijski) ne raditi nista zbog isplativosti investicije tek za period 12 - 13 god. Ali gde je tu logika ?

Imam utisak da nesto debelo skripi sa cenama.

Citat:
gtp-mann
Dobice te na balkanskom trzistu evropske pumpe od 7,5kw do 40kw.
cijena ce biti 3000€ do 6500€ za naj vece jedinice.Ja ne znam do kada ce ovo potrajati,
ali znam da nece dugo.
Javiti cu vam ko ce ih dilati na vasoj teritoriji.
Ove cijene su jeftinije od plinskog grijanja.
Uredjaji mogu da budu sa funkcijom hladjenja.

dekacus !!
Tebi je dovoljna i naj manja jedinica.

Ljudi pa recesija je.
Svi kvalitetni i mudri proizvodjaci smanjuju cijene.


Nadajmo se svi zajedno da ce biti tako, sa takvim cenama se isplati ulaziti u investiciju. (Distributeri u Srbiji ne moraju da smanje cena ako ih smanji i proizvodjac)

Na kraju ostaje pitanje zbog cega se ne iznose konkretna iskustva u primeni TP ? Naravno da bi bilo zanimljivo ko je postigao kakve ustede i sa kojom pumpom i sistemom

Takodje trebalo bi entuzijazam korisnika foruma pohvaliti i pruziti konkretne informacije kako odraditi samogradnju, jer i sa kompletnom tehnickom dokumentacijom je jako mali broj ljudi koji bi se upustao u takvu operaciju, racunajuci sa tim da se ne bi dobili optimalni rezultati kao kod kompletnog profesionalnog sistema. Ali zasto sputavati entuzijazam, informisanje i edukaciju.

Pozdrav,

Izvinjavam se svima na preopsirnosti.
[ jugapower @ 21.03.2009. 20:25 ] @
Pa očigledno se plaše moguće konkurencije!! Pa onda neće moći više da zarađuju 100% po pumpi !
[ dekacus @ 24.03.2009. 06:19 ] @
Bunari pitanje:

S obzirom da sam resio da krenem u investiciju, a kao prvi korak ce mi biti busenje bunara zanima me koji su potrebni precnici izvora i ponora, kao i odnos dubina istih.

Pitanje za CBC: Svojevremeno si pominjao povoljno busenje bunara molim te za kontakt na pp.

Pitanje za skroll: Kolike su dubine bunara i precnici u tvom slucaju, da li si resio problem peskarenja bunara i na koji nacin, i naravno kontakt za busenje istih.

Pozdrav
[ scroll @ 24.03.2009. 19:43 ] @
dekakus:

jedan bunar mije kopani bio je 8,2m dubok sada je 7m dubok zbog peska, drugi je kopan do 4m dubine i posle bušen na dubinu od 12m sa promerom 125cm.
pesak ću da izbacim potapajućom pumpom.
bušiosam ručno sa ručno pravjenim alatom (nije baš lako).
scroll
pozdrav
[ dekacus @ 24.03.2009. 20:41 ] @
Hvala skroll,

Iz tvog posta zakljucujem da je izvor buseni, a ponor kopani sa dubinom 7.

Ako je moguce da je vec na dubini 16m temperatura vode 16 stepeni kako si ranije naveo zakljucujem da bi mi bilo dovoljno da izvorni bunar bude dubine oko precnika 76 mm 25m sa potapajucom pumpom a ponor prečnika 125mm nadam se da je dovoljna i dubina od 15m.

Pesak moze biti problem i kod mene zbog tipa terena pa me zato interesuje konkretan nacin za resenje problema.

Jos samo pitanje koliki je razmak izmedju bunara, da li je dovoljno 6-8m, kao i da li mogu biti izvorni u odnosu na ponor na severoistoku?

Pozdrav



[ scroll @ 24.03.2009. 21:00 ] @

Kopani mije izvorni i ponorni u isto vreme a bušeni samo ponorni .
bunare buši na iste dubine , razdajina između bunara treba da bude barem 10m kod mene je 20m.
scroll
[ mali genije @ 24.03.2009. 21:22 ] @
@scroll
i ja sam pravio burgiju od pp. aparata hahaha i svi su kod mene u komsiluku busili sa njom sem mene
jer kad sam video kolika je muka odustao sam i cekam drugara da zavrsi skalameriju za busenje koja se kaci na traktor

@dekacus
posto vidim da si iz mog komsiluka mogu ti reci da nebi trebao da imas problema sa peskom ako ne ides na vece
dubine a ako te zanima mogu da ti dam broj od drugara koji ce da busi i meni bunar a imas i u bavanistu neku
ekipu iz zrenjanina koja busi bunare za neku smesnu cenu pa ako te ne mrzi skokni pa ih potrazi

pozdrav..
genije..
[ dekacus @ 24.03.2009. 22:08 ] @
@ skroll

Hvala na informacijama, sasvim su dovoljne za pocetak investicije, ako moze na pp ili email kontakt email za poneku konsultaciju.

@mali genije

Hvala na informacijama, kada budes u prilici molim te posalji informaciju o tome ko u okolini busi bunare, pa da kontaktiram ljude.
Ako sam te dobro rezumeo pesak je na ovom terenu na vecim dubinama pa preporucujes manju dubinu, ali ne verujem da je dobro ispod 20 m zbog temperature i cistoce vode.

Posto si iz tematike i komsiluka molim te na pp kontakt podatke pa kada se steknu vremenski uslovi da se vidimo i konsultujemo na licu mesta.

Pozdrav
[ sokko @ 26.03.2009. 18:58 ] @
Samo bih da ohrabrim sve samograditelje.

Sta god vam ovde pricali i izvodili razne teorije, toplotna pumpa nije nikakav bauk niti visoka nauka za ljude sa kvalitetnim iskustvom u oblasti komercijalnog i industrijskog hladjenja. Prosle godine sam posetio i Chillvent-u u Nirnbergu i, pocetkom te godine, Mostra Convegno u Milanu i mogu vam reci da pumpe koje sam tamo video nisu nista posebno. Uredjaj sa slike sa neke od prethodnih strana izgleda kvalitetnije i profesionalnije uradjen nego dosta eksponata tamo izlozenih. Bravo!
Videh na nekoj od linkovanih strana logo Chillvent-e - vrlo je moguce da sam i njih obisao ali nisam obracao paznju na nazive izlagaca posto mi taj deo nije bio primarni cilj posete.

Da li je neko od vas dosao na ideju da napravi rack od 2, 3 ili paralelna kompresora manje snage i da ih pokrece po potrebi? Mislim da bi u danima kada spoljna temperatura nije tako niska donelo dodatni benefit, pre svega kroz manju potrosnju el. energije a i kroz manje udare na el. mrezu a mozda bi, u zavisnosti od ukupne snage, pomoglo da se potrosnja zadrzi u nizoj tarifi obracuna (plavoj umesto crvene npr.) Regulacija ukljucenja bi mogla da se radi na osnovu potisnog ili usisnog pritiska, temperature vode na toploj ili hladnoj strani ili na osnovu diferencije nekog od ovih parametara. Treba posvetiti malo vremena tome i uraditi neki proracun da se izabere najpovoljnija vrednost. Ovo samo kao ideja za nekog ko ima nameru da pocne samogradnju.

Videh u Danfosovom katalogu posebnu seriju kompresora za R134A, sa oznakom HH na kraju sifre. Po danfosovim specifikacijama su posebno namenjeni za primenu u toplotnim pumpama uz poboljsan COP pri visokim temperaturama kondenzacije. Sudeci po malim snagama tih kompresora rekao bih da su predvideli upotrebu vise njih u rackovima. Ja sam sebi hteo da kupim 1 i napravim top. pumpu za grejanje bojlera ali nas uvoznik i ne zna da to postoji niti pomislja da ih nabavi.
[ dekacus @ 28.03.2009. 12:49 ] @
@skroll

Pozdrav,

Koliku temperaturu vode u sistemu grejanja si uspeo da postognes sa tvojom samogradnjom?

Dejan
[ boycek @ 29.03.2009. 22:51 ] @
za gtp-mann


i koju TP ti preporucujes ovde za srbiju ,,mislim koja firma, i koja cena ?do jedno 13kw

da je provereno dobra a ne samo nagadjanje !!!!posto smo culi da si ti jedan od najboljih poznavaoca TP !!

pozdrav!!
[ scroll @ 30.03.2009. 08:00 ] @
@ dekacus
temperatura vode u sistemu za grejanje sam digao na 60C,ali meni je dovojna temperatura od 45C za grejanje.
A hoću da modifikujem sistem grejana da bi mogao da se grejem sa 40C ,što je manja temperatura grejanja to je bolji COP.

scroll
[ gtp-mann @ 30.03.2009. 15:00 ] @
pozdrav svima

Treba sacekati još malo.(par sati ili dana)
Cijene idu dolje.
FONKO je jedini koji ima već dosta ugrađenih sistema na balkanu.
Dobru zaštitu. U srbiji možeš da pogledaš ugrađene uređeje, i da pričaš sa investitorima.


Sroll-u.
kako si zastitio uredjaj od pada faze, visokog ili niskog napona?
[ Kicpet @ 30.03.2009. 19:08 ] @
pozdrav svima

hoću da instaliram toplotnu pumpu u svoju buduću porodičnu kuću. Odlučio sam da to bude pumpa domaćeg proizvođača Alfa Klima iz Knjaževca. Cena je cca. 2,500€ za 13,4Kw. Imaju dve ozbiljne reference u Novom Sadu i nemam razloga da sumnjam u kvalitet uređaja. Čak sam razgovarao sa jednim od dugogodišnjih korisnika. Sa pumpom nisu imali problema od samog starta pre nekoliko godina. Problem su imali sa bunarom i vodom. Novosadska voda ima određene nečistoće koje vremenom po pravilu zapuše cevi i izmenjivač. Još su imali problem sa izdašnošću bunara. Morali su da rade dokaptaciju (nadam se da nisam lupio izraz) šta god to značilo. Dokaptaciju su radili nedavno tako da je još rano suditi da li je to konačno rešenje za problem sa bunarom. Sve ostalo funkcioniše odlično. Dok je trajao remont Imali su prilike da se greju jedan mesec na gas. Razlika u računima je bila značajna.

Upoznao sa dosta ljudi koji se bave ugradnjom ovih sistema i ako nekog interesuje, mogu proslediti kontatke. Uglavnom rade ključ u ruke što je najbolja, ali meni nepriuštiva opcija.

Zapušavanje cevi nije veliki problem jer su cevi jeftine i mogu se menjati. Treba samo naći praktično rešenje za laku izmenu cevi. Pre pumpe treba postaviti dodatni, pločasti, rastavljivi izmenjivač i cirkulacionu pumpu tako da kroz toplotnu pumpu protiče samo čista primarna voda. Za ovo rešenje imam problem u budžetu. Za sada sam našao izmenjivač po ceni od 700 do 900 €. Da li neko zna gde bih mogao kupiti ovako nešto po normalnijoj ceni????

Cene kopanja bunara su različite. Od 10€-50€ po metru. Šta se dobija za 10€, a šta za 50€???

Da li neko zna na kojoj dubini se u Novom Sadu nalazi čista voda??? Čista za potrebe toplotne pumpe naravno.

Da bi se došlo do mesta na kom moram da bušim bunar, mora se proći jedno usko grlo širine 1,3m. Dakle, nikakvo vozilo, pa čak ni prikolica ne mogu proći. Do koje maksimalne dubine mogu ići u ovim uslovima???

Molio bih sve koji imaju kontakte "bunardžija" da mi pošalju podatke na forum, ili na orcol@eunet.rs.

pozdrav!!!

[ dekacus @ 01.04.2009. 23:17 ] @
@ skroll

Veoma korisna informacija oko temperature vode. Sto se tice smanjivanja temperature vode u sistemu razmisljao sam i u tom pravcu da vremenom ugradjujem fan coil uredjaje u nekim prostorijama, a ostatak rebara da dodam u drugim kako bih povecao snagu grejnih tela. Medjutim prvo treba odraditi inicijalnu iinvesticiju, pristedeti nesto novca u toku 1-2 sezone pa ici dalje.

@ GTP mann.
da li si dobio konkretne informacije o smanjenju cene TP?

Sta konkretno cini FONKO pumpe boljim od ostalih prisutnih na trzistu, da li su pouzdanije, i imaju bolje zastite, i sta se desava sa ostalima da li im crkava komprsor ili nesto od automatike.

Sto se tice napona varijacija na tu temu nema u mom podrucju, a i u vecem delu sistema EPS se situacija znatno poboljsala u poslednjih par godina, tako da sa te strane ne bi trebalo da bude nekih problema. Po pitanju nestanka faze je moguce da se uredjej efikasno zastiti releom asimetrije faza koji bi bio uključen u upravljačko kolo za uključenje TP.

Pozdrav

@Kicpet

Sa kojom temperaturom vode se greje tvoj prijatelj i koliko mogu da daju TP alfa klime iz Knjazevca.

Kako konketno izgleda usteda na primeru tvog prijatelja . TP-gas.
Da li je uracunao i potrošnju bunarske pumpe.


Dejan
[ gtp-mann @ 02.04.2009. 20:08 ] @
Kicpet-moje misljenje!

Za ugradnju TP treba kvalitetan i iskusan monter. To je naj bitnija stavka.
Ne hvalim sebe, ali u posljednjih 14g.nisam imao nikakvih problema sa TP.
ako je i bilo nesto problematicno, to se desavalo u samom startu.
Kad se TP balansira onda je to gotova stvar.
Alfa klimin uredjaj nije imao problem sa vodom, i bunarom, nego sa izmjenjivacem u pumpi.
Dobro se informiraj koji su izmjenjivaci, kompresor i elektronika u uredjaju.
Mi smo imali problema sa uredjajima do prije petnestak godina, pa smo to rijesili sa adekvatnim izmenjivacima.
Gdje se nalazi cista voda u NS moras da pitas onoga sto je ugradio alfaklimu, bunardziju ili sl.
Izmjenjivac cca 800€ nije skup, ako je kvalitetan.
Namjenski kompresor koji se ugradjuje u TP kosta sigurno 1500€ pa navise.
Cista voda u novom sadu je vec na 23m.
Pivara rodic puni pivo sa 40 m. ovisno u kojem dijelu grada se nalazite.
Gore prema vencu nema vode.
Ima u novom sadu dosta vec ugradjenih TP, koje funkcionieaju bez problema, naravno ne od alfa klime.
Bez 3000€ ne moze se napraviti toplotna pumpa, sa svom pratecom opremom.
I kontroleri protoka su jako vazna stvar.
Radije bih kupio golf 4 godiste 2000, nego nov jugo.

KO JE SNIJEO TROSKOVE POPRAVKE KOD ALFA KLIME, KOD KVARA NA IZMENJIVACU, I ZASTO JE TO TRAJALO CITAV MJESEC?

TO BIH MORAO SNIJETI MONTER KOJI JE UGRADJIVAO, I ALFAKLIMA. ONI SU DUZNI DA PROVJERE SVE POTREBNE PODATKE
DA BIH MOGLA tp DA RADI NESMETANO. NE RECI DA CE TO FUNKCIONIRATI, A KADA DODJE DO KVARA ONDA NISAM JA KRIV NEGO VODA.
Ako nevalja voda onda se ugrade sonde.

Kvalitetna elektro zastita TP mora da postoji, i to u TP.
TO sve mora da bude pod garancijom. Nema poslije "nije do nas, nego do EPS".

Ustede su od 5 do 8 puta, usporedno sa gasom, ne racunajuci da gasom zagadjivamo okolis i da to nemozemo nikad vise popraviti.
Ljudi svasta pricaju. znam konkretne slucajeve gdje je potroseno na kuci od 190m²(sest clanova obitelji) 240€(grijanje+sanitarna voda)u periodu od 12mjeseci jer je ugradjen strujomjer, vlasnik kuce svima prica da je potrosio samo 150€.


Pozdrav svima
[ Kicpet @ 03.04.2009. 21:59 ] @

@ dekacus

Izlazna temperatura je 45 stepeni C. Grejna tela su radijatori. Postoje pumpe različitih snaga. Ima sve na njihovom sajtu.

Što se tiče potrošnje nije računato ništa precizno. U pitanju je firma. Za izvor toplote imaju gasne kotlove i TP. Pumpa je stajala više od mesec dana jer se nisu brinuli o tom problemu sve dok nije stigao račun za gas. Istog trenutka su počeli da rešavaju problem i sve je profunkcionisalo vrlo brzo. Dakle, ne znam kolika je tačna ušteda, ali sudeći po reakciji, razlika u računu je bila značajna. Po TP najgora procena uštede za koju sam čuo do sada je 1:3 računajući kompletan sistem. Moj utisak je da je daleko veća od 1:3.

@ gtp-mann

Hvala za informacije o vodama u NS. Možete li mi preporučiti nekog bunardžiju?

TP nije pravila problem ni jednog trenutka. Pumpa je stala zato što su se začepile cevi koje dovode bunarsku vodu do pumpe. Imali su problema i sa sitom u bunaru. Ovaj problem im se javljao prilično često. Sledeće nedelje treba da se sastanem sa firmom koja im je rešila problem pa ću znati više o tome.

Ne znam ko je snosio troškove popravke bunara. Moj utisak je da ih je snosio investitor. Kao što sam već rekao, popravka je trajala svega nekoliko dana, a period stajanja pumpe bio je više od mesec dana jer se niko nije bavio problemom sve dok nije stigao račun za gas.

Moje iskustvo je da firme koje prodaju TP stoje iza svojih uređaja. Njihov stav je onaj ko buši bunar treba da garantuje za taj deo i meni je to logično. Imao sam samo jednu ponudu "ključ u ruke". Ta ponuda je podrazumevala garanciju na rad celog sistema. Na moju žalost, ta opcija je van mog budžeta.

Sonde, osim što ne mogu da ih platim, postoji i nepremostiva prepreka za ovako nešto u mom slučaju. Već sam to spomenuo, radi se uskom grlu od 1,3m. Sonde se buše na dubinu od više od 100m, a ja sam razumeo da do te dubine ne može da se dođe uz pomoć ručnih bušilica. Do koje max. dubine stižu "ručne" bušilice?

pozdrav
[ gtp-mann @ 05.04.2009. 20:55 ] @
Pozdrav!!
U navedenom si mi opisao bivalentnu funkciju.
Kada se koristi bunar , sasvim je dovoljno da se montira samo TP.
Sve drugo je nepotrebno.
Kontaktiraj geotempusa ,On moze da vas spoji sa bunardzijom iz palica.
Geotempus ima TP sa direktnim isparivacem, tu su potrebne sonde samo od 35m.
Alfa klima mora da radi bivalentnu funkciju jer ne moze da digne vecu temperaturu od 45,
sto nije dovoljno kod radiatora.
Svaka TP mora da digne temperaturu do minimalno do 55c.
COP 1-3 je jako los, pogotovu u bivalentnoj funkciji.
Tu da ugradis zrak voda imao bi bolji COP, i vecu izlaznu temperaturu.
[ gtp-mann @ 07.04.2009. 13:57 ] @
pozdrav!!

Geotempus od danas snizuje cijene.
30% do 40% su svi uredjaji snizeni.
Toplotne pumpe od 3100, pa navise.
Evropska proizvodnja,garancije po dogovoru(Od jedne do deset godina)
sistem kompletno zasticen(struja i voda)
[ zemica @ 08.04.2009. 07:50 ] @
Pozdrav!!

Jedno pitanje za samograditelje? Ima li neko na ovom forumu a da je probao za TP da upotrebi automobilski kompresor posto su oni ocigledno toliko uznapredovali a i u auto industriju se ulaze mnogo vise prosto zato sto mnogi kupci skupocenih ljubimaca imaju sve vece prohteve pa im se sve vise i udovoljava pa bi bilo normalno i
iskoristiti na pametan nacin i tu tehnologiju. Uglavnom su to vrhunski proizvodjaci i sa veoma malim kompresorima i malom kolicinom gasa imaju izuzetne rezultate. Pa postoji mogucnost postavljanja i vise kompresora u sistem a ujedno i kontrolisati njihov rad pa cak i broj radnih sati pojedinacno, mogucnost postavljanja frekventnih regulatora i jos kojekakvih cuda elektronike kojima moze da se napravi usteda el. energije a i za montazu (demontazu) su veoma jednostavni, pa cak sta vise postoje i najsitniji
rezervni delovi a sa cenom ne odstupaju puno.(Na Bubanj Potoku postoji neverovatan izbor za svaciji dzep)

[Ovu poruku je menjao zemica dana 08.04.2009. u 09:30 GMT+1]
[ CBC @ 08.04.2009. 11:26 ] @
Cao

U sustini moze da se koristi automobilski kompresor, mada postavljanje kompresora klipne konstrukcije (6-8 koje pogoni koleno u rotacionoj putanji) nebi se moglo uklopiti ekonomski. DD - direct drive je na Scroll kompresorima bajisplatljivije i najmanje se rasipa zbom malih inertnih masa u konstrukciji.
Takodje su slaba tacka ventili i zaptivenost uz pogonsku osovinu,

Fazno upravljanje na Scroll kompresoru je vec pun pogodak, posebno ako se za sistem korektno odmeri jacina kompresora te se rado tera u overdrive sa vecom frekvencijom. U rezimu rada nize frekvencije od nominalne ovakav sistem je vrlo ekonomican i isplatljiv. Realno uporedjenje je jedan mali automobilski motor sa malom zapreminom koji na leru i niskim opterecenjima trosi puno manje goriva neglo li jedan V8 sa duplom radom zapreminom. Kad zatreba efekta frekvencijom se natera u vece obrtaje sto bi se dalo porediti sa turbo tehnikom na strani automobilskih motora.

Pozz
[ zemica @ 08.04.2009. 13:30 ] @
Pozz

Klipni kompresori su u auto industriji odavno izbaceni a koriste se rotacioni sa promenom ugla i vise malih komora zbog rasterecenja motora tako da sad mogu da ih koriste i automobili ispod 900cc a da ne uticu puno na potrosnju i ujedno da
se ne izgubi na efikasnosti. Sto se tice zaptivenosti tu vec odavno nema problema pa s toga ne vidim razloga za
njihovu ne-primenu u TP a i za uparivanje ne bi trebalo da bude problema posto se svi oni ukljucuju preko el.mag.spojnice
na osovini u remenici koja je i njihov sastavni deo pa ne bi trebalo nikakvo bajanje da bi se smontiralo vise njih u sistem.
[ CBC @ 08.04.2009. 15:06 ] @
Cao

To sto nazivas rotacionim i vise malih komora je i dalje klipni kompresor (nigde nisam rekao radilica i klipnjace vec breg koji kruzi i potiskuje plocicu koja potiskuje klipove).

Elem, sad na sve to dodaj 8-10 AMP (na 13,2V) za magnetno kvacilo i imas lep COP da izvadis ako razbacujes po 100 kusur W po kompresoru.

Jedan takav kompresor koji se tera sa recimo 950gr R134A gasa (otprilike 12K BTU) zahteva kompenzaciju u motormenagment sistemu (sa bogacenjem goriva) u ekvivalentu od 4KS za pogon.

Kad se sve sracuna lako se odustane.

Pozz
[ Millen @ 10.04.2009. 07:46 ] @
Pozdrav svima

Vidim da je forum malo zamro od kako je sunce ogrejalo ali sad vec treba razmisljati
o dolazecoj zimi pa se treba i spremiti za nju pa hajd da se i ja ukljucim ako ima
voljnih da malo pripomognu.

Imam pitanja za iskusne!!
Nabavio sam rotacioni kompresor EDF 230211A iz Star Clime 186oo Btu i koristi R22
zapremina cilindra je 32,03Cm3
Na nalepnici klime je naznaceno sledece
Rated Power 2,390Kw
Cooling 7,558Kw
Heating 8,96Kw
Pa me sad zanima da li kompresor zadovoljava potrebe TP i sta mi je jos sve potrebno
i gde bih mogao da nadjem potrebne elemente da bi se sistem kompletirao

Unapred zahvalan

[Ovu poruku je menjao Millen dana 11.04.2009. u 20:26 GMT+1]
[ dekacus @ 12.04.2009. 22:14 ] @
Opet u vezi bunara:

1. Koliko je potrebno prostora da bi se mogao izbusiti bunar? Naime sa bocne strane objekta uz spoljasnji zid imam širinu od 70 cm do ivice parcele i bilo bi mi jako zgodno ako bi se izvorni bunar mogao izbusiti na takvom mestu.

2. Da li neko koristi pobijeni bunar od 2 cola kao izvorni?

3. Da li neko ima iskustva sa primenom centrifugalne pumpe ili hidropaka za napajanje toplotne pumpe, i kakve su se pokazale centrifugalne pumpe u sprezi sa frekventnim regulatorom.

4. Da li postoji neki razlog (osim moguceg prodora podzemnih voda u podrum) zbog cega se izvorni bunar ne bi busio direktno iz podruma kroz pod da se uradi saht sa bunarom?

U vezi TP:
U kom rezimu radi TP u toku leta prilikom pasivnog hladjenja, tj. da li je dovoljno kroz sistem propustiti preko izmenjivaca bunarsku vodu sa temperaturom od 14-15 stepeni ili TP dodatno snizava temperaturu na nizu?

[ jugapower @ 17.04.2009. 19:44 ] @
Pozdrav svima !
Hteo bih da napravim (kondenzator) izmenjivac toplote za toplotnu pumpu 10 kw(grejne snage)kompresor Tošiba 2.6kw. Pronašao sam Danfosov program za izračunavanje izmenjivača,tamo ne postoji opcija za izmenjivač freon/voda pa sam koristio voda/voda i dobi sl.rezultate
: freon ulaz 60 izlaz 40 (stepeni)
voda ulaz 35 izlaz 55 ( stepeni)

i dobio sl. rezultate (dole u prilogu)
Na osnovu dobijene površine za razmenu iz programa,mislim da od bakarne cevi fi 10 mm izračunavši istu tu površinu za razmenu toplote napravim kondenzator !!!

Molim sve koji nešto znaju o izmenjivačima da mi daju svoje mišljenje !
[ gtp-mann @ 18.04.2009. 19:44 ] @
To ti bas nece ici.
Moras da uzmes podatke gas-voda, drugacije ne ide.
gasna strana 90-50
vodena delta t (razlika u ulaz izlaz) maksimum 15c.
nemozes uzet onda povrsinu sa PI(plocastog izmjenjivaca) jer su oni visokoefikasni,
sto znaci na balkanski voda je pod stalnim mjenjanjem smijera, sto znaci i topline.
[ scroll @ 22.04.2009. 12:15 ] @
Pozdrav

sem toga i bitno je i tip gasa i temperatura,pritisak kondenzacije, temperatura gasa na izlazu iz kompressora , temperatura prehlađivanja gasa,
temperatura kondenzacije ne bi smela da bude veća 5C stepeni od temperature polazne vode.
[ CBC @ 24.04.2009. 07:50 ] @
Imam pitanje za u tehniku dublje upucene.

Koji plocasti izmenjivac je potreban za rad u primarnoj fazi izmene gas/voda.

Koji su radni pritisci u gasnoj fazi kao TOP vrednosti ukoliko bi se isti koristio i u rezimu hladjenja i grejanja.

Voda iz busotine je sa 40m i ima temp oko 13C manje vise permanentno.

U pitanju je modifikacija invertora Vazduh/Vazduh na princip Voda/Vazduh gde bi se spoljna jedinica modifikovala da radi izmenu prema vodi umesto prema vazduhu.
U pitanju je jedinica od 12000 btu.

Pretpostavljam da ovi Kinezi koji su certifikovani za rad na do 10 Bara nisu OK ?
http://www.nn-energy.se/catalo...sid=723u208mm29jmrh8h8uei454m4

vec ovi od 30 Bara

http://www.nn-energy.se/catalo...sid=723u208mm29jmrh8h8uei454m4

Sad je u pitanju odabrati velicinu. Neko sa feedom?

Pozz CBC



[ scroll @ 24.04.2009. 15:55 ] @
Pozdrav
CBC nisi naveo koji gas je u pitanju niti sa kojom temperaturom vode hoćeš da se grejes i hladiš.
[ scroll @ 24.04.2009. 16:15 ] @
kompressor od 12000 bth/h ili 3.5 kw je na R 22 t.i. od 0C i pritiska od 3,97bar, t.k od 45C i pritiska od 16,32bar (hlađenje)
13000 bth/h ili 3,8 kw je na R 22 t.i. od -5c i pri. od 3,21bar, t.k od 35C i pri. 12,59 bar (grejanje)
ovosu podaci za klimu od 12000btu, ja ne bi koristio ni spojnu jedinicu za T.P. jer bi dobio COP negde oko 3.

[Ovu poruku je menjao scroll dana 24.04.2009. u 18:07 GMT+1]
[ CBC @ 24.04.2009. 18:05 ] @
Zamisao je da se niti grejem niti hladim sa vodom vec da unutrasnje jedinice ostanu kao sto jesu , dakle vazduh.
Gde je greska?

Pozz CBC

PS: Ako inverter klima koja koristi vazduh za razmenu toplote u spoljnoj jedinici radi sa COP 3.5-3.8 (kako koja) pri spoljnoj temp vazduha od +8C , zasto bi ako bi uzimala energiju od vode koja je +13C imala COP od 3?
[ scroll @ 24.04.2009. 18:43 ] @
opet isto ostao ili unutrašnja ili spojna jedinica opet će biti isto COP oko 3.5-3.8 neće biti 4.
sem ako ne staviš veće unutrašnje jedinice zbog povećanja površine da bi dobio potrebnu snagu na manjoj razlici temperature.
pozdrav
[ CBC @ 24.04.2009. 20:53 ] @
OK

Da li postoji mogucnost da se postave 2 unutrasnje jedinice sa paralelnim razvodom gasne faze?

A da spoljna bude plocasti izmenjivac.
Kako da znam koji od linkovanih izmenjivaca zadovoljava potrbu za izmenu recimo 8KW i da li ako je predimenzionisan negativno utice na neke segmente u procesu?

Pozz CBC
[ edo_ze @ 25.04.2009. 10:34 ] @
Citat:
CBC: ...U pitanju je modifikacija invertora Vazduh/Vazduh na princip Voda/Vazduh gde bi se spoljna jedinica modifikovala da radi izmenu prema vodi umesto prema vazduhu...


Mislim da ti je daleko komplikovanije to uraditi sa modifikovanjem invertera. Kompresor kome se brzina (i snaga) regulišu elektroničkim inverterom ima smisla u sistemima vazduh/vazduh (pa i voda/vazduh) gdje su promjene temperatura daleko brže nego vazduh/voda ili voda/voda. Inverter u startu radi maksimalnom snagom a onda smanji snagu i radi manjom ili minimalnom snagom na održavanju te temperature. Ovu zimu sam grijao stan jednim inverterom 13000btu. Ima na displeju pet dioda koje pokazuju snagu kojom radi tako da tacno mozes da vidis kako se ponasa u svakoj situaciji. Ako stojis ispred njega (unutarnja jedinica) i budes prepreka strujanju mlaza vazduha, topao vazduh iz izduva mu ponovo uleti u ulaz on skonta "aha sad je toplije" i automatski smanji snagu za jos jedan stepen. U tome mu i jeste glavni fazon ustede sto pravovremeno i optimalno reaguje u svakom momentu. Takvih naglih promjena kod sistema sa toplom vodom nema tako da je prakticnije koristiti kompresor i elektroniku iz klasicne klime gdje ti je lakse upravljati po principu on-off. Sljedece sto sam primjetio jeste da kada je vani +5 stepeni bez problema mogu na 25 stepeni ugrijati prostorije ali kada je vani +16 ne moze vise od 23 unutra... inverter registruje visoku vanjsku temperaturu, valjda je tako dimenzionisan, manji gubici topline u objektu i misli da je dovoljna minimalna brzina, a to znaci usteda energije.
Tako da sa postojecim inverterom vazduh/vazduh ne mozes ici na voda/vazduh. Jedino da sam radis elektronicki inverter i programiras ga da radi po nekom rezimu koji opet mora biti rezultat mjerenja i pracenja rada vec postojeceg sistema. Postojeca elektronika invertera ti nece valjati da vani bude -5 stepeni a da inverter dobija informaciju od senzora da je +12 stepeni, bez obzira sto je to stvarna temperatura na vanjskom izmjenjivacu. Sve da mu i dajes informaciju da je vani -5, a da izmjenjivac stvarno bude pod +12 stepeni tek bi onda dobio neocekivane rezultate.


[Ovu poruku je menjao edo_ze dana 25.04.2009. u 14:28 GMT+1]
[ scroll @ 25.04.2009. 15:46 ] @
Citat:
CBC: OK

Da li postoji mogucnost da se postave 2 unutrasnje jedinice sa paralelnim razvodom gasne faze?

A da spoljna bude plocasti izmenjivac.
Kako da znam koji od linkovanih izmenjivaca zadovoljava potrbu za izmenu recimo 8KW i da li ako je predimenzionisan negativno utice na neke segmente u procesu?

Pozz CBC

Postoji mogućnost da se stave 2 unutrašnje jedinice samo treba da imaju istu dužinu cevi da bi dobijali istu količinu gasa.
za 8kw bi trebalo STW-460 40

[Ovu poruku je menjao scroll dana 25.04.2009. u 17:46 GMT+1]
[ mhribljan @ 27.04.2009. 20:22 ] @
Pitanje za Scroll-a.

Svojevremeno mi je mali genije poslao link na domaćeg proizvođača pločastih izmenjivača a ti si me savetovao oko parametara za njihov software za proračun izmenjivača. Dakle za vodeni deo (primar) sam uneo 12/8 i snagu od 7kW (kompresor od klime 24000 btu). Za sekundar (freonski deo) sam stavio 3/7 (po tvom savetu) i program mi je izbacio izmenjivač koji je (čini mi se) dosta manji od ovog iz prethodnog posta i kojem je površina izmene 0,578 m2?


[Ovu poruku je menjao mhribljan dana 27.04.2009. u 21:34 GMT+1]
[ CBC @ 27.04.2009. 21:33 ] @
Scroll

10x :)

Bice da je ovaj sa Ebay-a najpovoljniji

Celija od 0,023m² á 40 komada 0,92m2 ide za sigurno na 10kW sto je doboljno.

Siguran za 45 Bara sistem (R410A).

A i cena od 200€ delije potpuno skromno.

Pozz CBC
[ vlados @ 30.04.2009. 07:48 ] @
Nadam se da post nece biti obrisan, jer ovo NE TREBA shvatiti kao reklamu, vec kao obajvu nove tehnologije u razvoju i primjeni toplotnih pumpi.


Dear all,
We are proud to announce the extension of the Heating Product Range with ALTHERMA
HIGH TEMPERATURE (HT) 011, 014 and 016.
With this new product line Daikin is the worldwide first company offering a real high
temperature heatpump solution suitable even for refurbishment projects.

The ALTHERMA HT range is a heating only air/water heat pump range capable of producing
high leaving water temperatures (up to 80°C) without any additional electrical heaters and
therefore ideal for the refurbishment or heating boiler replacement in residential applications
already equipped with radiators


[ scroll @ 30.04.2009. 08:12 ] @
pozdrav
za mhrbibljan ako korisiš r22 onda treba 0,8m2 evo nekih primera: 7kw
TC 50C, TE 3C, voda 12-8c, R22 3-7c, 0,8m2,cop3,53
TC 50C, TE 4C, voda 12-8c,R22 4-8C, 1,2m2,cop3,62
TC 50C, TE 5C, voda 12-8c, R22 5-9c,1,7m2,cop 3,70
da bi se malo povećao COP treba dosta povećati površinu izmenjivača,što uopšte nisu male pare.

[Ovu poruku je menjao scroll dana 30.04.2009. u 11:11 GMT+1]
[ mhribljan @ 02.05.2009. 20:43 ] @
Scroll

Interesantno. Kada podatke koje si mi dao 12/8 i 3/7 ubacim u program od domace firme koja pravi izmenivače dobijem kao odgovarajući izmenjivač od cirka 0,5 m2. Doduše to je program koji je namenjen za proračun u režimu voda/voda. A za režim 14/10 2/7 mi izbaci 2,5 m2. Da li bi u režimu 14/10 bio dovoljan izmenjivač od 0,5 m2 s obzirom da je prihvatljive cene? Umalo da zaboravim, Tk mi ne bi bila veća od 45 stepeni.
[ scroll @ 04.05.2009. 15:48 ] @
pozdrav
mhribljan 14/10 , 2/7 ti mislim izbaci 0,259 m2, TK45c dobićes COP od 4, za 7kw treba ti 0.8 m2(12/8C,3/7 C) ili veće.
jer gas isparava u izmenjivaču i temperaturna provodnost gasa je mogo manja od tečnosti,a gas treba pregrejati za bar 4C zato treba veća površna nego kod vode.A drugo što je veća razlika temperature TE i pregrejane pare (3/7C) umnogostručujuse potrebna površina izmenjivača.4c nije neko veliko pregrevanje pa trebalobi i malo rezervne površine da ne bi došlo do tečnog udara.

[Ovu poruku je menjao scroll dana 04.05.2009. u 20:16 GMT+1]
[ jugapower @ 14.05.2009. 21:41 ] @
Pozdrav ljudi !!
Pa moze toplotna pumpa da se koristi i leti zar ne ?
[ Tomica2 @ 24.05.2009. 09:50 ] @
Pozdrav

Posto sam uspeo da nabavim SCROLL compresor od 32Kw i TRANE tracer-ch532 kontroler sa sondama
potrebni su mi jos izmenjivaci da bih uspesno priveo kraju izgradnju TP i zato me interesuje
gde bih kod nas ako ih ima mogao da kupim (procitao sam na forumu da se prave u Kragujevcu)
i ujedno savet koji tip ili kapacitet mi je potreban.Vidim da postoje formule za izracunavanje
koje naravno nemam, pa makar da mi je neko ko je raspolozen posalje a ujedno i savet kako izracunati.

Imam nameru da ovaj projekat privedem kraju sto pre, zima uskoro stize a cena loseg zemnog gasa
sigurno nece ostati na trenutnih 40 din. a i dal ce ga biti o tome tek ne zelim ni da razmisljam
pa je sad pravi momenat nesto i da se uradi.

Unapred zahvalan na savetima i pomoci, forum je malo zamro pa se nadam da ce mi neko
uskoro i odgovoriti tj. pomoci.

mail
sreckov2@gmail.com
[ milsel @ 21.06.2009. 14:04 ] @
Pozdrav svima!
Laik sam sa ovim stvarima pa me zanima šta forumaši misle o ovom sistemu grejanja-hlađenja?
Hvala na odgovorima

http://www.rehau.rs/gradevinar...ije./grejne.instalacije..shtml
[ dukaz @ 19.07.2009. 08:49 ] @
scroll! pošalji mi tvoj broj telefona na dukaza@yahoo.com.
tu sam iz komšiluka(b.p.s.).imam neka konkretna pitanja na ovu temu.
bavim se bušenjem tehničkih bunara onim sistemom što je Cbc prikazao na fotkama u ranijim
postovima.bušimo 50mm i 75mm prečnika, dubine na teritoriji bečeja 15-20metara(obiluje gvožđem)
i 27-33metara (malo gvožđa obilniji sloj).
želim da pravim TP pa bih hteo da čujem tvoje mišljenje.unapred hvala.
Đorđe.
[ scroll @ 12.08.2009. 18:03 ] @
http://www.geokiss.com/Excel_macro_warning.htm
Možda nekome bude interesantno.
pozdrav
[ sasa979 @ 27.09.2009. 22:32 ] @
Pozdrav za sve forumase
imam jedno piitanje,ako nisam promasio temu,a ako jesam ja se stvarno izvinjavam,pa ako neko moze neka me uputi na pravo mesto
Pitanje je sledece>>>> hladjenje pomocu radijatora u letnjem periodu
a sad da objasnim kakko ///// na vec postojecoj instalaciji izede se jedan vod od cevi oko koje se namotav tanka bakarna cev koja ce biti povezana sa kompresorom od frizidera ili zamrzivaca i koja ce sluziti da prenese toplotu tj hladnocu ,na vodu koja se nalazi vec u cevima u sistemu centralnog grejanja i da se na taj nacin voda hladi i dalje emituje energiju preko radijatora koji ce biti u tom slucaju hladnjaci a ne grejna tela
Nadam se da ste me razumeli pa ako neko ima iskustva neka mi javi jer sam rad da to odradim
hvala unapred i veliki pozdrav
sasa
[ ticma @ 27.09.2009. 22:54 ] @
Moze i tako, ali ce veliki problem biti kondezovana voda koja ce se slivati sa radijatora i cevi na pod.
[ scroll @ 10.10.2009. 08:33 ] @
Kompressor od frižidera ili zamrzivača bi bibio mali,a kostrukciski nisu predviđeni za veće temperature.
A sto se radijatora tiče može se i njma hladiti samo treba paziti da se ne dođe do temperature kondenzacie vlage iz vaduha,može se kupiti takav instrument što meri temperaturu kondenzacije vazduha i povezati sa rasladim uređajem.
[ cvele973 @ 13.10.2009. 19:02 ] @
Pozdrav svima!

Hteo bih da zamolim za mala pojasnjenja odnosno otklanjanje poslednjih nedoumica oko TP. Imam podno grejanje koje trenutno radi na gas a hteo bih iz razumljivih razloga da se resim gasa:). Tu kod mene u komsiluku covek je ugradio TP ali je busio bunar na 50m fi 110 ili 120 ne znam tačno koji od ta dva njemu to nije bio problem jer ima kesa. I u taj bunar je postavio potapajucu pumpu. Busenje tih bunara je jako skupo. Zanima me dali bas mora da bude taj fi i bas tolika dubina, odnosno prednosti i mane hodropaka u odnosu na potapajucu pumpu? I ako ima bunardzija ...?
[ scroll @ 16.10.2009. 18:33 ] @
Pozdrav cvele973
Po pitanju bunara prodavac toplotne pumpe određuje tip bunara i vrste pumpe zbog velike količine vode az bezprekorni rad.
Što se tiče hidropaka ona ima i visinu usisa i visinu potisa dok dubinska pumpa samo visinu potisa.Hidroppakevi su zbog toga manje efkasni ugavnom,a svaki WATT puno znači.
scroll
[ VeljaNi @ 11.11.2009. 08:22 ] @
Pozdrav cvele973,
potopne pumpe (najveći deo) po standardu je maksimalne širine 96mm... Ovde kod nas na jugu se u praksi buši bunar promera 125mm što otprilike košta 60eur po dubinskom metru u odnosu na sastav tla.

Ukoliko te zanimaju pojedinosti, možeš pogledati na našem sajtu par interesantnih ideja i za korišćenje dx toplotnih pumpi koje verovao ili ne (ako imaš veliko dvorište) mogu da se pokažu inicijalno i isplativije od sistema voda-voda... Za sva druga tehnička pitanja, stojim ti na raspolaganju.

Pozdrav,
Milan
[ johnnie @ 11.11.2009. 08:49 ] @
Izvini Milane,

Nisam nasao nista na sajtu o dx pumpama, ajde nas uputi malo blize ili daj precizan link...

Unapred hvala.
[ VeljaNi @ 11.11.2009. 09:07 ] @
Naravno johnnie - nisam siguran da li je dozvoljeno reklamirati se ovde, tako da neću ostavljati direktan link već ću prepričati sadržaj.

Ukoliko ne postoji mogućnost pronalaska podzemnih voda na nekoj razumnoj dubini ili zadovoljavajuća izdašnost (naše pumpe od 40kW npr zahtevaju oko 2l/sec) radi se sistem zemlja - voda ili dx. Toplotna pumpa koja radi dx mod se neznatno razlikuje u dizajnu od tp voda-voda

Postoje dva načina eksploatisanja energije zemlje - sondama sa horizontalnim i vertikalnim razvodom.

Sonde sa vertikalnim razvodom se buše do dubine od 35m i uzimaju između 3.5-4.5kW energije. Sonde sa horizontalnim razvodom se postavljaju na dubinu od 1.8m u odnosu na površinu i liče uslovno rečeno na "zmijice" iz one noki-ine igrice. Mogu Vam poslati FONKO-v instruction manual gde je potpuno objašnjeno kako se postavljaju jedne a kako druge sonde.

Za razliku od drugih proizvođača koji u sonde utiskuju glikol-vodu naš sistem direktno utiskuje gas R407C te se vrši takozvana "direktna ekspanzija" energije gde su učinci do 15% bolji od konkurencije.

FONKOV sistem za tržište Vojvodine nudi naša partnerska firma Geotempus iz Novog Sada, dok MIFIMIEnergy pokriva centralnu Srbiju.

Isto tako, aj da ne preteram u reklami - u sekciji "ušteda energije" našeg sajta postoji stavka okvirnog proračuna uštede, gde u ekselu zadajete stepen izolacije objekta, tip toplotne pumpe, kvadraturu objekta i način distribuiranje energije u sekundaru (fan coil odnosno paneli) gde možete vrlo precizno da izračunate godišnje uštede. Videćete i sami da je veći deo sajta edukativan i da postoji vrlo malo reklame o nama. Namerno smo koncipirali sajt na taj način, želimo da edukujemo našu javnost, jer smo po ovom tipu klimatizacije u odnosu na EU u kamenom dobu. Primera radi u 2008moj godini u EU, prodaja sistema TP je porasla za 48% u odnosu na 2007mu (u vreme opšte krize) gde je prodano oko 527.000 sistema, što je još lepša cifra ako vidimo da to čini 82% svih prodatih sistema klimatizacije.

Na sajtu MIFIMIEnergy-ja možete naći moj kontakt telefon i e-mail adresu i budite slobodni da me kontaktirate za dodatne informacije. Stojim Vam na raspolaganju za dalja pitanja.

Pozdrav,
Milan Veljković
[ johnnie @ 11.11.2009. 11:37 ] @
Ok, hvala puno...

Nisam odmah shvatio da je dx - direct expansion... Upoznat sam sa tim, odlicna stvar, samo dali je u startu isplativija od sistema voda-voda (izvor-ponor)? Mislim an pocetno ulaganje...

Ujedno, kad smo vec kod dx, da li neko moze da kae kako to radi onaj cuveni svedski Icestick sistem direktne expanzije? Ne shvatam da to radi i ima dobar Cop pri temperaturam koje su tamo? U cemu je kvaka...

[ ELTI @ 11.11.2009. 14:36 ] @
Evo ja sam ovih dana napokon pustio u pogon cijeli sistem centralno grijanja sa T.P. Radi se o pumpi Stiebel Eltron WPL23C, grijanje i hladjenje 2 stana po 100m2, i jedan poslovni prostor od cca35m2, radi se o kombinaciji plocastih radijatora i fan-coila, nazalost nisam mogao uraditi podno grijanje jer su stanovi useljeni davno prije. Uz to je i pufer od 750L, i 3 vakimska solarna kolektora sa po 16 cijevi. Kako je sistem u probnom radu tek par dana, tesko mi je jos govoriti o konkretnim rezultatima. Mogu samo reci da to u startu kosta poprilicno, ali ako to bude radilo onako kako se o tome pise vjerujem da ce se ulozena sredstva isplatiti. Pozdrav.
[ CBC @ 11.11.2009. 14:48 ] @
Cao..

Ispinne, Octopus, "ledeni stapic".

Napravili ste mit od necega sto nefunkcionise. Klasika.

http://translate.google.se/tra...&tl=sr&history_state0=

Malo nezgrapan prevod ali ko zeli da razume, shvatice.

Pozz

PS: Da napomenem, www.varmepumpsforum.com je Skandinavski forum toplotnih pumpa gde ucestuju inzinjeri sa razvoja svih vecih firmi koje se bave proizvodnjom za trziste Skadinavije.

[Ovu poruku je menjao CBC dana 11.11.2009. u 16:27 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao CBC dana 11.11.2009. u 16:27 GMT+1]
[ scroll @ 12.11.2009. 16:41 ] @
Pozdrav
CBC u potpunosti si u pravu.
VeljaNi na linku piše u delu praktično o toplotnom pumpi kad izlazi gas(407C) iz kompressora temperatura je 90-95C i čak i više.Kako je meni poznato kritična temperatura za 407c je ispod 90C pa mi nije baš jasno kako može daje pređe?
scroll
[ VeljaNi @ 12.11.2009. 17:22 ] @
Pozdrav ljudi,

mislim da u startu imamo problem mešanja "baba i žaba"... Sistem za koji ste pitali Icestick mi je do sada bio potpuna nepoznanica. Elem, mi (mislim na moju firmu) bežimo od izvora energije spoljnog vazduha kao đavo od krsta. Ono što uglavnom proizvođači chiller-a izbegavaju da napišu je činjenica da je njihov učinak takav kakav jeste (cop oko 2.7) do spoljne temperature koja varira između 4 i 7 stepeni (od proizvođača do proizvođača)... Posle toga moraju da uključe predgrejače što naravno degradira i kompletan COP (o čemu kod njih nema ni reči).

Elem sistem zemlja - voda ili dx koji nudimo mi koristi energiju zemlje. Kako to ukratko radi pojednostavljeno. Postavljaju se sonde dužine 35m. Posle 80cm u našim uslovima temperatura zemlje je gotovo konstantna tokom cele godine. Sonde su banalno rečeno aluminijumski profili u koje su utisnute dve cevi koje liče na izduženo slovo U (ne znam kako drugačije da objasnim, ipak nisam mašinac). R407C pod niskim pritiskom se propušta kroz sondu i preuzima energiju zemlje (odatle i 3.5 - 4.5kW po sondi energije). Onda ulazi u TP i kompresorom se diže na visok pritisak čime se dodatno greje i prenosi svoju energiju sekundarnom sistemu (vodi u sistemu). Potom se R407C vraća u početni pritisak i vraća u sonde. Tako se zatvara ciklus. Zemlja je veliki akumulator toplote i ne može doći ni do kakvog zaleđivanja.

COP sistema zemlja - voda je između 3.7 i 3.9 što je jako dobro. Ono na šta treba takođe obratiti pažnju je da za razliku od čudljivog ponašanja vode (stoji urbana legenda da podzemna voda može promeniti svoj put, što se iskreno nadam da nije tačno) i bunarskih pumpi, ove sonde bukvalno možete ukopati ispod temelja vašeg objekta jer im je rok trajanja gotovo koliko i tom objektu.

Zašto se ovaj sistem vrlo retko koristi? Najlakše objašnjenje je zbog veće inicijalne investicije. Grčke ili turske sonde koje su u trenutno u ponudi imaju još uvek za naše platežne mogućnosti jako visoku cenu. Trenutno se vrše pregovori sa fabrikom Nissal iz Niša o pravljenju sondi koje bi trebale kud i kamo biti jevtinije, te na taj način i pristupačnije našem tržištu (jedini problem je da li mogu da izvuku sondu u jednom cugu bez prekida u njihovoj valjaonici).

Nadam se da sam uspeo da razdvojim ovaj provereno dobar sistem sa sumnjivim IceStick-om.

Unapred se izvinjavam ukoliko sam napravio neku grešku u opisu. Ukoliko želite dodatne informacije, mogu vam zakačiti kompletan manual postavljanja vertikalnih i horizontalnih sondi, kao i datasheet zemlja - voda toplotnih pumpi fabrike FONKO čiji smo mi partneri.

Pozdrav,
Milan
[ CBC @ 12.11.2009. 19:37 ] @
@VeljaNI

Odgovor za IceStick (Ledeni stapic) sam dao johnnie ali je ELTI uleteo izmedju.

Icestick , na svedskom Ispinne na srpskom ledeni stapic , zaboravite ga kao da nikad niste culi za njega

Dx sistem je poznat, prednosti su u smanjenju troskova gde se koristi jedna pumpa manje ali mu je problem gde se u niskopritisnoj fazi gura kroz dugacku sondu. I to zahteva dodatnu energiju od kompresora. Sto ustedis na jednom, izgubis na drugom. COP mu se nerazlikuje nista znacajno u odnosu na bilo koji drugi sistem koji je geotermalan.

Scroll je postavio dobro pitanje o krajnjoj temperaturi, kanda je maaaalo nategnuta

Kako god, neplatis na mostu, platis na cupriji, DX je jeftiniji za instalaciju i sa korektnom cenom sonde uskladjenoj domacem trzistu je dobra alternativa.
[ osmania @ 13.11.2009. 14:37 ] @
vidim da taj dx sistem je poznat i ucinkovit...

nego pitanje koliko kosta da se uradi taj kompletan iststem u kucu jednu od 150 m2
znaci od pocetka do kraja...

inace radio bi to u Vrbasu Vojvodina...
[ CBC @ 13.11.2009. 15:29 ] @
[quote="johnnie"]Ne shvatam da to radi i ima dobar Cop pri temperaturam koje su tamo? U cemu je kvaka...[/quote]

Icestick kako sam malo sad protumarao ima COP od oko 2. To je totalna suma jedne sezone i sve sto je igradjeno je na juznoj obali (golfska struja).
A kvaka je da ako je sa COP 2 cena utrosene energije 50% u odnosu na direktno strujno grejanje znaci da je jeftino. Jedan radnik u Svedskoj zaradi mesecno koliko kosta oko 15000KW.
Elem, tehnikekoje su ekoloske nemoraju po automatizmu biti i ekonomske, a sto su Svedi fiksirani u lepotu leda i vide IceStick kao sku skulpturu u ledu, moze im se.

Dakle, da srusimo i taj mit o isplatljivosti IceSticka na Balkanu.

========================================

Za DX, nije mi jasno zasto aluminijum, Scandinavijski DX sistemi su sa bakarnim cevima koje daju puno bolji fleksibilitet pri ugradnji.

[ EazyDuzIt @ 15.11.2009. 19:47 ] @
Nesto sam razmisljao...
Neko rece da je moguce pomocu 2 TP, kaskadno, dobiti visu temperaturu.
Izracunao sam da bi za moju kucu (150m2, gubici 9KW)bio potreban rerezervoar sa vodom od 7m3, koji bi se u toku noci (po jeftinoj struji) sa grejnom snagom od 20KW zagrejao na 60C. Danju bi se preko izmenjivaca u tom rezervoaru grejala cela kuca kontinualno snagom 10KW, do 00h, kada bi teperatura vode u rezervoaru pala na 40C, i pocela opet sa radom TP.
Samo mi nije jasno bas kako rade 2 TP, video sam semu koju je scroll ostavio, ali mi nije bas najjasnija.
[ VeljaNi @ 16.11.2009. 08:55 ] @
Pozdrav ljudi...

daću vam link do jednog programčeta koji smo napravili. Pre nego što raspalite po meni (reklama, reklama, reklama), program je u beta verziji, još uvek nije ni zakačen zvanično na sajt i voleo bih da ga istestiraju ljudi koji se "barem nešto razumeju u ovu rabotu"...

Dakle u trenutnoj verziji se toplotni gubici objekta dele na 4 verzije (slaba izolovanost-100W/kvm, srednja-75W/kvm, dobra-50W/kvm i custom). U toku je pravljenje alfa verzije programa koja će dati mogućnost štikliranja materijala koje imate u zidu, podu i plafonu kao i površina stakala i tip stakla, gde će se dobiti mnogo precizniji toplotni gubici (na žalost, ne želeći da ulazimo mnogo duboko u tu temu, ostaće jedna prostorija ukupne te i te površine sa visinom zida između 2.35 i 2.55m)

Dakle, molim vas za konkretne zamerke i pohvale, softver će ostati za slobodnu upotrebu, što može i vama pomagati.

Adresa programčića je: http://www.mifimi.com/energy/mifimienergy.exe

Pozdrav,
Milan
[ VeljaNi @ 17.11.2009. 10:07 ] @
Pozdrav ljudi...

drago mi je da vidim da je 50tak vas skinulo program za proračun uštede...ali mi iskreno nije drago da niko nije dao komentar... Još jednom, molim vas za sud o programu - preglednost, lakoća upravljanja, šta treba dodati - šta treba oduzeti...

Ajmo, vama kratak komentar neće oduzeti mnogo vremena, a nama će pomoći da napravimo jedan alat koji će biti koristan širem auditorijumu...


Pozdrav,
Milan
[ EazyDuzIt @ 18.11.2009. 01:05 ] @
Mislim da COP nisu realni, COP nikad ne prelazi 4, ako se gleda cela TP.
Covek koji 20 godina radi grejanje mi kaze da se gubici krecu od 80-150w/m2 i to po zapadnim standardima izolacije (ne racunajuci ekstremno dobro izolovane, sajuznim aspektom, etc..), a kod nas i do 300w/m2!!!
Sad, on priznaje da se kod niskotemperaturnog grejanja smanjuje potrebna energija, ali kaze da su price o 50-60w bajke. Bas je sad u fazi projektovanja grejanja hotela Srbija, na bazi TP nekog nemackog proizvodjaca.
[ ELTI @ 18.11.2009. 08:37 ] @
Moje misljenje je da ne postoji ni jedan pouzdan kalkulator koji bi mogao nesto realno izracunati. Kao prvo ne postoje 2 iste kuce ili 2 ista stana.Zasto? Zato sto je mnogo faktora koji uticu na to koliko je toplotne energije potrebno za zagrijavanje nekog stana. Sama kvaliteta zidova i termo izolacije, kvaliteta i vrsta stolarije, staklene povrsine, polozaj kuce u odnosu na sunce, da li je stan u podrumu , na pravom katu, trecem ili je najvisi u objektu...klimatsko podrucje...da li je u zavjetrini ili na otvorenom prostoru...u blizini rijeke, sume ili sl. Da li se grije stan ispod i stan iznad. Nadalje navike ljudi koji stanuju u njemu, neki ce reci da im je 20 stupnjeva dovoljno, dok je meni recimo najugodnije na 23. Koliko neko potrosi tople vode dnevno, koliko osoba boravi u stanu...

Moze se nesto otprilike predvidjeti sa ovakvom kalkulacijom ali po meni to nije nesto na sto bi se covjek mogao osloniti. Nadalje primijetio sam u ovom kalkulatoru veoma velike razlike u COP-u ovisno o tipu TP, u sto bas i nisam siguran da je tako. Takodjer sam primijetio veliku razliku u COP-u ovisno o tome da li se koriste plocasti radijatori ili fan-coili...nisam bas siguran da je to takav omjer. Na netu se moze pronaci bezbroj kojekakvih kalkulatora ali nisam siguran da i jedan moze dati pouzdan rezultat. Kalkulator daje tocan rezultat ali veoma sumnjivih ulaznih velicina...to je nesto kao statistika....

Jos jedna primjedba...kalkulator ne izracunava stvarne troskove TP vec samo ustedu!!! To su moja zapazanja...mozda neko misli drugacije...

Ja sam misljenja da je TP ipak buducnost u klimatizaciji, pogotovo gledajuci na napredne zemlje gdje je to vec postao standard pri projektiranju novih stambenih objekata a i samo to sto drzave poticajima stimuliraju ovakav nacin gradnje i grijanja govori o tome koliko je to rentabilno a i ekoloski. Ponekad ne treba biti puno pametan vec gledati sta pametni rade.

Na nasim podrucjima je jos uvijek prisutan konzervatizam...ljudi jednostavno ne vjeruju da je toplo dok ne vide plamen. Kad sam se ja odlucio na TP par ljudi koji inace rade klasicna centralna grijanja pokusali su me odgovoriti od toga...Znas to je skupo...nije to bas za nase krajeve i milion razloga. Medjutim mislim da je tu problem u losoj edukaciji tih istih ljudi, strah od elektronike, strah od nove tehnologije....

Ipak sam nasao covjeka koji dobro poznaje ovu oblast i rado je pristao na ovaj posao. Moja TP je jos u nekom probnom radu gdje jos uvijek pokusavamo sto bolje optimizirati sustav, ugradio sam jedno posebno kontrolno brojilo samo za TP tako da cu nakon nekog perioda moci izracunati stvarnu potrosnju struje, a samim tim i provjeriti sve te podatke i kalkulatore. Za sad je tesko bilo sta ozbiljno reci ili prognozirati ali sam ubjedjen da sam odabrao dobar nacin klimatizacije. Volio bih cuti misljenje ljudi koji mozda koriste TP par godina kakva su njihova iskustva sa TP.
[ Dragan 1957 @ 23.11.2009. 12:28 ] @
Pozdrav!
Naprvio bih tp sa kompresorom copland cronq o500 tfd 522,sta mi jos treba da bi tp bila voda voda. ako moze detaljnija dokumentacija. ps. ja sam elektronicar po struci. unapred hvala.
[ CBC @ 23.11.2009. 12:49 ] @
Grejanje vranama je bilo vrlo popularno u vreme komunizma. Niko nezeli da stavi prst na celo i zamisli se u pravcu rasipane energije dok su energenti bili jeftiniji. Decenijama unazad. A sad kukamo svi od posledica globalnog zagrevanja. Kuce "nulte energije" su nesto skuplje za izgradnju i danas je svest usmerena u drugom pravcu. Uvek je prisutan osecaj da svu skoro svi omanuli u izgradnji pa sad pokusavamo koristeci TP izaci na kraj ekonomski sa problemima koje smo usadjivali u objekte.

Realna gradjevina iz 70-80 godina je klasika ( u to vreme je niklo sa povoljnim kreditima puno kuca po zemlji) koja curi oko 150-180w/m². Postoje primeri gde se moze sici na 100W/m² ali su retki. TP kao i svi niskotoplotni sistemi grejanja pod prvo, obratiti paznju na IR zracenje okoline. Unutrasnje povrsine radjene od gipsanih ploca, plafoni ne preko 235 itd itd.. tada vec ima smisla pricati jeftinom i komfornom grejanju sa TP. U protivnom, jedino podno grejanje moze da izvuce ostale nedostatke.

Studirao sam malo i principe po Danskoj, recimo, danas svim vama poznata toplotna zavesa iznad pokretnih vrata ulaza u supermarkete, princip je koriscen na nacin na u Danskoj koriste elektricne radijatore koji su u stvari kao podne lajsne. Strujanje vazduha uz zidove na gore cini zavesu prema zidu i daje komfor. Ovo je manje vise klasika u svakoj Danskoj kuci zidanoj od cigala.

Pretpostavka, da podvucem, da bi se princip mogao iskoristiti i sa TP. U svakom slucaju moje su misli usmerene momentalno na jednu takvu izvodbu jer mi se neunistava parketna povrsina od 160m² da bi uveo podno grejanje.
[ Dragan 1957 @ 23.11.2009. 13:09 ] @
Pozdrav! kuca izolovana 6 cm kamene vune tvrdo presovane , uradjeno podno grejanje , iskopana dva bunara 18m voda 14 c koliko hoces . samo jos tp !
[ Dragan 1957 @ 24.11.2009. 09:27 ] @
pozdrav! Pitanje za scroll? vidim da ti je tema jako poznata , pa mi treba tvoja pomc oko samogradnje tp. Imam mitsubishi ciler vazduh vazduh , 13kw hladjene /grejanje, Iskoristio bi ga za tp .hvala Dragan1957
[ scroll @ 24.11.2009. 09:51 ] @
Pozdrav Dragan 1957 a šta te interesuje tačno? , ja nemam podatke o tvom čilleru,kompressoru ali sve se može naći na netu.
[ Dragan 1957 @ 24.11.2009. 10:05 ] @
Pozdrav scroll! kompresor klipni 2,8kw interesuje me vezivanje isparivaca izmenivaca toplote danfoss kao kondezator,dali treba da zamenim susac ,skupljac ulja , koji ekspanzioni ventil . gas je freon r22 i kako to sve da povezem i da napunim novim gasom . pozdrav Dragan 1957 hvala!
[ scroll @ 24.11.2009. 12:44 ] @
Pozdrav jel tvoj compressor copeland crnq o500 tfd 522 ?
[ mali genije @ 24.11.2009. 12:48 ] @
@scroll
imas PP.
pozdrav.
[ Dragan 1957 @ 24.11.2009. 13:56 ] @
Pozdrav Scroll! To je taj kompresor .
[ scroll @ 24.11.2009. 18:49 ] @
http://www.aircon.ru/pbc_download/files/f1155729480.pdf
pozdrav ovde piše da je kompressor od 5kw,koji je tip izmenjivača danfoss?
[ Dragan 1957 @ 24.11.2009. 21:57 ] @
Pozdrav croll Izgleda da sam ja pogresio, jer na njemu pise kompresor motor 3,72 kw . a izmenjivac jeXB10-1 20.Dragan1957

[Ovu poruku je menjao Dragan 1957 dana 25.11.2009. u 08:32 GMT+1]
[ scroll @ 25.11.2009. 07:54 ] @
Pozdrav
izmenjivač je mali ako hoćes dati bude dobra razmena toplote sa malom razlikom temperature između gasa i vode.
[ Dragan 1957 @ 25.11.2009. 08:12 ] @
Pozdrav Scroll! sta ti preporucijes?
[ Dragan 1957 @ 25.11.2009. 08:17 ] @
Pozdrav Scroll! sta ti preporucijes? To su mi Preporucili iz firme clivere.

[Ovu poruku je menjao Dragan 1957 dana 25.11.2009. u 09:38 GMT+1]
[ scroll @ 25.11.2009. 10:13 ] @
Pozdrav
kolika temperatura vode ti je potrebno za grejanje, i sa koliko kilovata je možeš postići?
[ Dragan 1957 @ 25.11.2009. 11:01 ] @
Pozdrav Scoroll! 45-50c ne vise od 10 kw. Poslao bih ti semu kako sam ja zamislio ali kao novi clan jos uvek ne mogu. P.S .dosad sm grejao sa izmenjenim protocnim bojlerom od 6 kw gde sam dobiao vodu 40c na izlazu .to sam vec uradio po semi razlog da bih izbegao pojavu peska i pored raznoraznih filtera.

[Ovu poruku je menjao Dragan 1957 dana 25.11.2009. u 12:29 GMT+1]
[ scroll @ 25.11.2009. 11:48 ] @
Pozdrav Dragan 1957
tvoj kompressor greje od ~14kw do ~19kw t.c.(45c...55c) ,t.e.(0c...7c) R22
proglem je što ne znam da izračunam snagu vazdušnog isparivača stavjen u vodu krozkoju protiče neka količina vode koja manja od količine vode što pumpa gura u bazen,barem tako se vidi sa slike.
a šta se kondenzatora tiče trebati 1.2m2 BHE .

[Ovu poruku je menjao scroll dana 25.11.2009. u 18:40 GMT+1]
[ CBC @ 25.11.2009. 12:42 ] @
@Dragan

Gledam pdf , sa kojim efektom pumpe mislis da transportujes vodu iz busotine do bazena?
[ nebgrkovic @ 26.11.2009. 00:28 ] @
poštovani
molim Vas za informaciju koliko košta toplotna pumpa za grejanje kuće od kok 120m2 sa ugradnjo i bušenjem bunara.u kući postoji sistem centralnog grejanja na struju.
nebojša
hvala
[ scroll @ 27.11.2009. 11:54 ] @
samogrdnja
[ VeljaNi @ 27.11.2009. 15:27 ] @
@nebgrkovic

Poštovani, nisam želeo nikada da se reklamiram, ali uradićemo neku okvirnu kalkulaciju. Cene TP više nisu drastično veće od ostalih sistema grejanja (i hlađenja). Home-made su vredni svakog respekta i poštovanja, ali mislim da više nije tolika razlika u ceni u odnosu na postojeće komercijalne sisteme, kako u pogledu cene, tako i u pogledu efikasnosti i stabilnosti.

Pretpostavićemo da imate loše izolovan objekat od 120kvm koji ima oko 130W/kvm toplotnih gubitaka. Sa 1900 grejnih sati godišnje vama je potrebno oko 30.000kWh energije. Korišćenjem kotla na struju i klasičnih radijatora pri tim toplotnim gubicima cena jedne grejne sezone iznosi po trenutnom cenovniku (pod uslovom da je kotao vezan za posebno brojilo) oko 2.100 eura (57 eura u zelenoj, 216 eura u plavoj i 1776 u crvenoj tarifi). Toplotna pumpa vezana za posebno brojilo ne ulazi u crvenu tarifu te su njeni troškovi 400-450 eura.

Znači godišnja ušteda u odnosu na vaš sistem će iznositi otprilike grubo računano oko 1500 eura.

Za vaše potrebe gledajući iz našeg asortimana preporuka je FONKO-va toplotna pumpa FW SC 181 LG (ima opciju i grejanja i hlađenja) koja sa PDV-om košta 5081 eura (u troškove uračunat i transport). Karakteristike su: kapacitet hlađenja 18kW, kapacitet grejanja 19,93kW. FW SC 181G (samo grejanje) košta 4480 eura.

Firma MIFIMIEnergy je prvi sertifikovani EE diler, te preko naše banke pristupamo nemačkom EE fondu i omogućavamo kredit na 5 godina sa izuzetno niskom kamatnom stopom.

To u praksi izgleda za ovu TP ovako:
Iznos kredita: 5081 eura
Učešće sa svim obradama: 1825,36 eura
Broj rata: 60
Mesečna rata: 76,17 eura
na nivou godine (12 rata): 914,04 eura

to u praksi znači da će te kupovinom TP i prelaskom sa grejanja na struju otplaćivati TP i štedeti godišnje oko 600 eura u odnosu na trenutne troškove. Mi u okviru ponude nudimo ovakav tip kredita za toplotne pumpe, fan coil-e, cirkulacione i bunarske pumpe. U svakom slučaju kompletni troškovi uvođenja TP sistema sa fan-coil-erima ne bi trebalo da pređu par stotina eura godišnje u odnosu na Vaše trenutne troškove. Uvođenjem ovakvog sistema pored grejanja, dobićete i kompletno hlađenje.

Što se tiče bušenja bunara - eh, tu ima velikih oscilacija. Konkretno naši "bunardžije" tj firma koja se bavi pretežno geomehanikom i geofizikom (GeoInženjering Niš) prosečno naplaćuje 60 eura po dubinskom metru u šta ulazi i kompletna instalacija.

Naglasio bih da se mi pretežno bavimo većim Investitorima, ali stojimo na raspolaganju za sve dalje informacije.

Kompletan ovaj post, nije bio reklama, već samo, recimo smernica u pravcu u kome trebaju svi planirati uvođenje, tj izmenu sistema grejanja i hlađenja.

Za sve dalje informacije, stojim Vam na raspolaganju.

Pozdrav,
Milan Veljković, dipl.ing.el.
[ nebgrkovic @ 27.11.2009. 19:16 ] @
>

--00032555aa0ec9807704795f210e
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-2
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

hvala!<br><br>
<div class="gmail_quote">2009/11/27 VeljaNi <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:es-liste@es.verat.net">es-liste@es.verat.net</a>&gt;</span><br>
<blockquote class="gmail_quote" style="PADDING-LEFT: 1ex; MARGIN: 0px 0px 0px 0.8ex; BORDER-LEFT: #ccc 1px solid">@nebgrkovic<br><br>Potovani, nisam eleo nikada da se reklamiram, ali uradiemo neku okvirnu kalkulaciju. Cene TP vie nisu drastino vee od ostalih sistema grejanja (i hlaenja). Home-made su vredni svakog respekta i potovanja, ali mislim da vie nije tolika razlika u ceni u odnosu na postojee komercijalne sisteme, kako u pogledu cene, tako i u pogledu efikasnosti i stabilnosti.<br>
<br>Pretpostaviemo da imate loe izolovan objekat od 120kvm koji ima oko 130W/kvm toplotnih gubitaka. Sa 1900 grejnih sati godinje vama je potrebno oko 30.000kWh energije. Korienjem kotla na struju i klasinih radijatora pri tim toplotnim gubicima cena jedne grejne sezone iznosi po trenutnom cenovniku (pod uslovom da je kotao vezan za posebno brojilo) oko 2.100 eura (57 eura u zelenoj, 216 eura u plavoj i 1776 u crvenoj tarifi). Toplotna pumpa vezana za posebno brojilo ne ulazi u crvenu tarifu te su njeni trokovi 400-450 eura.<br>
<br>Znai godinja uteda u odnosu na va sistem e iznositi otprilike grubo raunano oko 1500 eura.<br><br>Za vae potrebe gledajui iz naeg asortimana preporuka je FONKO-va toplotna pumpa FW SC 181 LG (ima opciju i grejanja i hlaenja) koja sa PDV-om kota 5081 eura (u trokove uraunat i transport). Karakteristike su: kapacitet hlaenja 18kW, kapacitet grejanja 19,93kW. FW SC 181G (samo grejanje) kota 4480 eura.<br>
<br>Firma MIFIMIEnergy je prvi sertifikovani EE diler, te preko nae banke pristupamo nemakom EE fondu i omoguavamo kredit na 5 godina sa izuzetno niskom kamatnom stopom.<br><br>To u praksi izgleda za ovu TP ovako:<br>Iznos kredita: 5081 eura<br>
Uee sa svim obradama: 1825,36 eura<br>Broj rata: 60<br>Mesena rata: 76,17 eura<br>na nivou godine (12 rata): 914,04 eura<br><br>to u praksi znai da e te kupovinom TP i prelaskom sa grejanja na struju otplaivati TP i tedeti godinje oko 600 eura u odnosu na trenutne trokove. Mi u okviru ponude nudimo ovakav tip kredita za toplotne pumpe, fan coil-e, cirkulacione i bunarske pumpe. U svakom sluaju kompletni trokovi uvoenja TP sistema sa fan-coil-erima ne bi trebalo da preu par stotina eura godinje u odnosu na Vae trenutne trokove. Uvoenjem ovakvog sistema pored grejanja, dobiete i kompletno hlaenje.<br>
<br>to se tie buenja bunara - eh, tu ima velikih oscilacija. Konkretno nai &quot;bunardije&quot; tj firma koja se bavi preteno geomehanikom i geofizikom (GeoInenjering Ni) proseno naplauje 60 eura po dubinskom metru u ta ulazi i kompletna instalacija.<br>
<br>Naglasio bih da se mi preteno bavimo veim Investitorima, ali stojimo na raspolaganju za sve dalje informacije.<br><br>Kompletan ovaj post, nije bio reklama, ve samo, recimo smernica u pravcu u kome trebaju svi planirati uvoenje, tj izmenu sistema grejanja i hlaenja.<br>
<br>Za sve dalje informacije, stojim Vam na raspolaganju.<br><br>Pozdrav,<br>Milan Veljkovi, dipl.ing.el.<br>
<div>
<div></div>
<div class="h5"><br>--<br><a href="http://www.elitesecurity.org/p2450745" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p...r><br>Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098</a><br>
<br>Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>esauth:19098:3ebda1f878eb821fc2de56042d3f64bf<br>Odgovor pisite *iskljucivo* ispod ove linije:<br></div></div></blockquote></div><br>

--00032555aa0ec9807704795f210e--
[ CBC @ 27.11.2009. 21:18 ] @
VeljaNi

Tvoja kalkulacija ne sadrzi cenu uvodjenja novog brojila i to je jos 600+ €

Zatim, ocekujes da svi imaju pozitivan kreditni vrednibilitet. Nemogu svi dobiti kredit.

Kad se sve skupi na gomilu brzo se svati da je pratielna samogradnja u tempu modela, kako lova pristize, jos uvek najpovoljnija opcija za veliku vecinu.

Kod ostatka kalkulacije, zavisi kako se racuna, sa fizickim ili matematickim velicinama.

Zatim postoji i opcija jeftinih scroll kompresora sto opet otvara vrata za samograditelje. A da nepricam o efektu satisfakcije samograditelja prilikom uspesno sprovedenog projekta koja se nemeri parama, prosto, jer je to nemoguce platiti.

[ Dragan 1957 @ 01.12.2009. 13:15 ] @
Pozdrav scroll! Pukla mi je mreza pa dok su dosli majstori proslo vreme. Sto se tice tvog pitanja ? oko protoka vode , ja sam ovako zamislio , pun bazen 13-14 c 5m3 vode. isparivac ohladi na 8c ,ukljucuje se pumpa protoka 3000l h. Jedan deo vode preko cevi ide u zemlu a visak koji zemlja ne primi u kanalizaciju . , znaci pumpa ukljucuje na 8 c a iskljucuje na 13c sta ti mislis o tome. Automatika i elektronika nisu problem problem mi je frigo tehnika.Pozdrav Dragan!P,S.saljem ti ovu sliku .
[ scroll @ 01.12.2009. 16:46 ] @
pozdrav
Meni ide 3600l/h sve preko izmenjivača i sa 14C na izlazu imam 10,5C kompressor mi je dosta manje snage ,ne znam baš da možeš da zustavjaš pumpu a drugo voda će da ti zaobiđe isparivač jer odpor je manji.
trebalobi da napraviš usmerivač da sva voda iz bunara pređe preko isparivača u bazen.
[ Dragan 1957 @ 01.12.2009. 17:23 ] @
Pozdrav Scroll Isparivac mi se nalazi u bazenu sa vodom a voda iz pumpe[prve busetine 18m] mesa se sa vodom iz bazena i postepeno dize temperaturu vode kaja je pala na 8c. pa cu da vidim za koje vreme ce temperatura vode porasti na 13-14c pozdrav!Dragan P.S. Isparivac cilr vazdusni 1.3m2 50m bakarnih cevi fi 8mm

[Ovu poruku je menjao Dragan 1957 dana 01.12.2009. u 18:47 GMT+1]
[ mali genije @ 01.12.2009. 17:35 ] @
@Dragan 1957
Imenjace scroll ti je potpuno u pravu jer ti nisi uzeo u obzir ta ti je to stajaca voda dokne ukljucis pumpu
e posto ti je zazor izmedju lamela na isparivacu jako mali moze doci do naslaga leda sto ti
smanjuje efikasnost istog i adekvatnu razmenu toplote.
pozdrav..
genije..
[ Dragan 1957 @ 01.12.2009. 17:51 ] @
Pozdrav Genije zato i trazim savet od iskusnijih ljudi , jer mi je frigomatika poznata samo teoriski podrav Dragan
[ mali genije @ 01.12.2009. 18:03 ] @
@Dragan 1957
reci mi zasto ne isprobas prvo varijantu vazduh/voda dok ne udjes malo u fazon jer koliko vidim
vec posedujes sve za tu varijantu jest da je iskoristivost u odnosu na ostale kombinacije manja
al ces videti kako radi u praksi.
ja sam prepravio carrier klimu u vazduh/voda za ovu sezonu jer nisam zavrsio busilicu za bunar
al zato na leto idem na dx varijantu.
pozdrav..
genije..
[ Dragan 1957 @ 01.12.2009. 18:21 ] @
Pozdrav genie ! Ja sam napravio busilicu ! Rampa sa dva motora sa reduktorima od konzolnih dizalica jedan za busenje 2kw trofazni brzina 100o/min idrugi za izvlacenje 25 o/min 3 kw. vrlo lako busim fi130 do 20m . iskopao izolovao i izbetonirao bazen zapremine 5m3 , zato i hocu da probam ovo . pozdrav Dragan! P.S. A kad bi samo ubacio cevnu zmiju iste duzine i precnika cevi?
[ scroll @ 01.12.2009. 18:56 ] @
Da sve treba probati .menije trebalo dosta vremena da svoju mašinu namestim,uvek je kretala sa lošim COP-om pa se poagano stabilizovao dok nisam svatio da pumpu za vodu treba da ostavim da radi daje od kompressora da bi ispario gas iz isparivača,........
[ Dragan 1957 @ 01.12.2009. 19:16 ] @
Pozdrav Scroll! video si sliku. Dali treba da promenim susac, skupljac ulja ,ulje i dali da mu izbnacim ventil toplo hladno. Pozdrav Dragan.
[ scroll @ 01.12.2009. 19:36 ] @
Pozdrav
ako hoćeš da ga koristiš samo za grejanje onda obavezno izbaci 4-kraki ventil smanjuje COP, novi filter-sušač obavezno,nevidim odvajač uja meni više liči na odvajač tečne faze.
[ Dragan 1957 @ 01.12.2009. 19:47 ] @
Pozdrav! Scroll .MOzes li da mi posaljes shemu vezivanja za tu varijantu, i sve sta treba da dodam ili oduzmem. Meni treba samo za grejanje ,ja obozavam leto i+40c.
[ scroll @ 03.12.2009. 07:23 ] @
sema
[ Dragan 1957 @ 03.12.2009. 09:24 ] @
Pozdrav SCrol! Izvini malo sam dosadan. Da li mozes da mi pomognes konkretno sa mojim kompresorom i onim sto je na slici.Ja sm pocetnik u figo tehnici . Ne mogu da nadjem ni literaturu za prakticno izvodjenje sistema, pa ako znas gde da kupim . HVALA! Dragan
[ mali genije @ 03.12.2009. 21:05 ] @
@Dragan 1957
imenjace imas PP
poz.
[ Dragan 1957 @ 04.12.2009. 11:25 ] @
mali genije pozdrav! imas PP Dragan 1957
[ gtp-mann @ 10.12.2009. 14:25 ] @
pazite ljudi pise se jako puno gluposti
sa 100wm2 se moze svakoj kuci odrzavati toplina.
ako je kuca imalo upakovana dovoljno je 60w po kvadratu.bez problema se moze dostici i 30wm2.
te cifre od 150 ili vise su odraz neznanja.
kod čvrstog goriva se predimenzionire sistem , zbog pada temperatura u prostoru, pa je potrebno puno vise energije da se dopuni toplinski gubitak.
www.teraterm-su.com da malo reklamiramo. na tom sajtu moze i neznanac da vidi ,ako pazljivo procita da ljudi nude stvari koje nije ni yon carija prije 100godina radio, oni se sa time hvale. ja vjerujem da bez problema mogu dobiti sve certifikate EU. ako pravite sami TP , moze da uspije, ali treba dobar frigotehnicar i termodinamicar. ako ne uspije sam pao sam se ubio. ako vec kupujete robu onda treba traziti profesionalca sa iskustvom i certifikatima.pločasti izmjenjivači su naj efikasniji. nesmije se nikada, a ni tada koristiti voda koja je opterecena sa prljavstinom, ili nekim drugim tvarima preko odredjene granice.jedan mm naslaga 7% gubitka, je osnovno pravilo termodinamike. ima dosta TP na balkanu koje su riknile zbog jednostavni gluposti nasih instalatera. takodje ima dosta koje funkcioniraju bez problema. na dosta profesionalnih stranica se isto spominju gluposti koje ne mogu nikako proci, gao hladjenje podom itd.
na dosta profesionalni stranica koje su na srpskom ili hrvatskom jeziku mozete pročitati sto vas interesuje, a i napraviti upit.


PITAJTE ISKUSNOGA, A NE UČENOGA.

POZDRAV SVIMA
[ scroll @ 10.12.2009. 16:08 ] @
Proglem je sam da sa klipnim kompressorima odmah u startu sa sa lošijim COP-om (slike sa sajta). pogledaj temperaturne krive različitih vrsta kompressora,neznanac nemože da vidi stvari,samo vidi kako je super reklama.
pozdrav
[ lehurament @ 11.12.2009. 11:15 ] @
Pogledajte toplotne pumpe jedne iskusne firme u Subotici:


http://www.teraterm-su.com


pozdrav..
[ Dragan 1957 @ 01.01.2010. 10:04 ] @
POZDRAV SVIMA!
Sretna vam nova godina
Dragan 1957
[ div011 @ 18.01.2010. 03:20 ] @
Pozdrav svima i sve najbolje u novoj godini!

NEVEROVATNO ALI USPEO SAM DA "PRELISTAM" TEMU!!!
Mene totalnog duduka u ovoj oblasti ne zanima toliko sama T.P. jer je to ceh koji mora da se plati(manje/vise).....Ono sto me najvise zanima, a o tome se najmanje pise ovde, a vidim da je najbitnije je - bunar!!
Kako da znam u kom smeru ide voda dole???(zbog lokacije ponora-druge busotine)
50e za 1 metar????////////....(pa menjam profesiju...koja sam ja budala bio, ucio skolu....izbusim danas 10 m i uzmem 500jurisica!)

Za Dragana 1957- moze telefon da se cujemo obzirom da smo komsije tacko011@gmail.com.
[ miki67 @ 27.01.2010. 14:07 ] @
POZDRAV SVIMA,

Pitanje za Scroll-a da li imaš kompletnu šemu urađene tvoje toplotne pumpe sa pratećim delovima mislim na ceo projekat i da li bi to podelio sa nama
Moj e-majl milorad.vidovic@serbian-glass.com
Pozdrav!
[ apetrow @ 28.01.2010. 07:42 ] @
Pitanje za Scroll-a a i za Malog genija: da li imaš(imate) kompletnu šemu urađene toplotne pumpe sa pratećim delovima mislim na ceo projekat i da li bi to znanje podelio (ne mislim obavezno besplatno, jer sam zaista realno zainteresovan za TP). Da ne bih dalje davio, imam bunar u dvorištu pa bih hteo u tom smislu nešto da iskombinujem.
Moja elektronska adresa je: apetrow@gmail.com
Pozdrav!
[ scroll @ 29.01.2010. 19:08 ] @
pozdrav
nemam kompletnu šemu od T.P. samo električne šeme. imam neke šeme možda može pomoći
[ apetrow @ 29.01.2010. 19:27 ] @
za Scroll-a,

hvala, i to je od velike pomoći zaista,
veliki pozdrav!
[ scroll @ 31.01.2010. 15:59 ] @
ima još,
[ zmajurina @ 05.02.2010. 18:35 ] @
Citam, citam, citam, i nikad kraja, a temu sam tek sada video..

Uh, odakle da pocnem. Trazim savet, sugestiju, preporuku, sve sto moze da se obuhvati temom:

Imam kucu od oko 160kvm, centralno grejanje (gradsko) koje sada vec skupo izadje a ne greju nikako, imam kotao na struju, pumpu, eksplozivni sud ili kako se to vec zove, ovaj drugi sistem nije trenutno u upotrebi. Takodje, imam u dvoristu iskopan bunar pre 90 godina, nikada nije presusio, cistio sam ga pre neku godinu, voda je pijaca, provereno, dubina je 9.5m bunara (na 3m od povrsine je voda), bunar ozidan kamenom.

Postoji li sansa da ja preradim sistem grejanja na TP i kako? Svuda videh 2 bunara, ali u stvari nisu to ni bunari nego "duboke rupe", ako sam dobro shvatio.
Kolika je potrosnja vode iz bunara? Moze li se iskoristiti sta od ovoga?

Naravno, preduslov je da uradim izolaciju kuce koja nije najsjajnija, ali mi se cini da postoje preduslovi da se ugradi TP i sa njom ostvari poprilicna usteda...

Molim za pomoc, shvatite da se radi o potpunom laiku.

Hvala.
[ apetrow @ 06.02.2010. 11:52 ] @
za Zmajurina:

vidi i ja imam sličnu situaciju kao ti (osim gradskog grejanja), to jest imam bunar koji je star stotinjak godina. Jedan prijatelj mi j e računao i meni bi trebalo negde oko 0.8 litara u sekundi za kuću 180m2. Ja nisam siguran da moj bunar može dati toliku količinu vode brzo koliko meni treba. Isto je na 3 metra dubine voda u bunaru. Zbog svega toga ja sam mislio da se preorjentišem na jednu drugu TP a to mislim na klima uređaj inverter, gde će izmenjivač unutrašnje jedinice grejati rezervoar sa vodom sistema radijatora. Mislim da ovo nije prevelika investicija a koja može da funkioniše do -5 stepeni uz ne prevelike račune za struju. Možda grešim ali sumnjam. Ovo je samo jedna dobronamerna ideja.
pozdrav,
[ CBC @ 06.02.2010. 12:15 ] @
Invertorske klime rade do puno nizih temperatura. Nije u pitanju toliko spoljna temperatura koliko je u pitanju problem sa visokom vlagom vazduha u podrucju u kojem ste.
Principijelno gledati zamrzivace gde je -18 redovna operativna temperatura "spoljne jedinice" (komparacija). Racunajuci koliki je broj dana u godini gde su temperature toliko niske u rezimu rada niskog COPa, sveobuhvatno gledajuci na ekonomski rezultat, dadovoljavajuci.

Problem sa invertorima vazduh/vazduh i zaledjivanjem je resen, u Scadinaviji se svaki invertor isporucuje sa termo-kabelom reda snage oko 75W koji je aktivan uvek izmedju +3 do +8 stepeni. Poenta je da se "karter" kompresora drzi zagrejanim, finksionise cak i na klimama ne-invertorskog tipa, i da se pleh ispod spoljne jedinice drzi uvek odmrznutim da bi voda koja se stvara prilikom odledjivanja spolje jedinice mogla da se evakuira.
Jer u slucaju da se zaledi u dnu kucista, santa leda i ne efikasan sistem su cinjenica.

Elem, vrlo lako se bez nanovnog izumljavanja tople vode sistem vazduh vazduh dovede do optimalnih radnih uslova.

Ali, kao sto rekoh, visoka vlaga ce ipak uticati na ceste pauze u prilivu toplote, zadnje resenje je koriscenje 2 nezavisne jedinice koje rade po principu asinhronizovanog rezima rada. Na taj nacin je uvek prisutan priliv energije u prostoriju od jednog uredjaja.

termo-kabel sa termostatom u kabelu

Pozz
[ RN77 @ 11.02.2010. 18:18 ] @
pozdrav svima. pitanje za one koji znaju. da li kondezator(pločasti izmenjivač) treba da bude iste površine i snage kao i isparivač(pločasti izmenjivač) imam klimu vox 24000btu hteo bi od nje da napravim tp voda voda
[ CBC @ 11.02.2010. 18:53 ] @
Cao

Uzmi zdravo za gotovo da treba da budu isti. TP je transporter energije gde sto sto se uzme spolja treba da se preda unutra. Ovo sa COP je odnos koliko energije se gura u elektromotor da bi se izvesna energija prepumpala spolja na unutra ili unazad.
[ scroll @ 11.02.2010. 19:28 ] @
Pozdrav
ovde može se videti i proučiti potrebne veličine za bhe za različite gasove . http://www.corrosionfluid.com/...nsfer_alfa_laval_ac_brazed.pdf
[ RN77 @ 11.02.2010. 20:04 ] @
Hvala.Veoma korisno.Pitanje ekonomizer potreban ili ne, ako je potreban prema čemu izračunati njegovu snagu
[ zmajurina @ 11.02.2010. 20:41 ] @
I ja imam jos pitanja:

Prvo pitanje:

Ukoliko se iskopa "bunar" iz kog se crpi voda i nakon oduzimanja njene toplote vraca u zemlju u drugi bunar, da li se u prvom bunaru kao posledica ispumpavanja stvara na dnu nova "rupa"? Da budem precizniji, usled turbulencije koja se javlja prilikom "uzimanja" vode iz zemlje, da li dolazi do postepenog odronjavanja tla, stvaranja "rupe" na dnu bunara sto moze da ugrozi stabilnost povrsinskih gradjevina? Ne vidim razlog da se ovakvo nesto ne stvori, a pitanje je kako se i da li se uopste ovakva pojava sprecava? Ili mozda nisam u pravu za stvaranje "rupe".

Drugo:

Ukoliko iz bilo kog razloga dodje do nestanka elektricne energije, u bilo kom periodu, da li to apsolutno podrazumeva da celokupan objekat ostaje bez grejanja te je neophodno predvideti dodatni agregat odnosno generator na alternativno gorivo?

Toliko za sada. Hvala.
[ scroll @ 11.02.2010. 20:48 ] @
uglavnom ekonomizer nije potreban jer T.P. rade uglvnom sa minimalnom razlikom pritiska između potisne i usisne strane. Ja ga nemam pa se nisam se bavio sa ekonomizerom.
pozdrav
[ RN77 @ 11.02.2010. 21:17 ] @
Hvala.Što se tiče klime 24000btu da li je dovoljno unutrašnju jedinicu zameniti kondezatorom(pločasti izmenjivač), a hladnjak spoljne jedinice zameniti isparivačem(pločasti izmenjivač)da bi napravio tp treba da bude samo za grejanje. I još jedno pitanje za scroll-a od čega zavisi temperatura kondezacije meni treba da bude max 45 stepeni imam podno grejanje

[Ovu poruku je menjao RN77 dana 12.02.2010. u 22:35 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao RN77 dana 12.02.2010. u 22:44 GMT+1]
[ scroll @ 12.02.2010. 07:59 ] @
Za T.P. uglavnom se buši bunar negde oko 40m sa promerom cevi od 125cm,kopani bunar teško da može da zadovolji potrebnu količinu vode,ja imam kopani bunar ali deo vode vraćam nazad da nebi izvukao svu vodu, sem toga prolazi kroz septičku jamu pa toko temperatura vode je između 13-16C stepeni.
Za kopani bunar koriste za produbjivanje sistem sa pumpom ,sa vodom vade i mulj i dozđuju bunar.

kad nema struje ima raznih opcija grejanja

pozdrav

[Ovu poruku je menjao scroll dana 12.02.2010. u 17:42 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao scroll dana 12.02.2010. u 17:42 GMT+1]
[ scroll @ 14.02.2010. 06:47 ] @
Evo jos više razrađena tabela za izmenjivače od drugog proivođača.http://www.bd-heatech.com/quic...r_condencer_and_evaporator.htm
pozrav
[ RN77 @ 14.02.2010. 19:07 ] @
Hvala Scroll lepi primeri.Može li pomoć oko prethodnog pitanja.Zima hladna a ogreva ponestaje
[ scroll @ 15.02.2010. 08:01 ] @
Za RN77
Neznam koliko ti je poznat rad klime ali ako od klime hoćeš da napraviš dobru T.P. voda-voda onda od klime tije samo kompressor potreban.
Prethodnoj tabeli se vide temerature vode i kondenzacije i odnos .
[ mali genije @ 15.02.2010. 08:25 ] @
Citat:
RN77: Hvala Scroll lepi primeri.Može li pomoć oko prethodnog pitanja.Zima hladna a ogreva ponestaje

posto ti je frka zasto ne iskoristis kompletnu spoljnu jedinicu a unutrasnju zamenis sa izmenjivacem
imaces manji cop al ce da ti zavrsi posao za podno grejanje a usput meris i belezis i znaces na cemu si
pa kad grane sunce napravis jednu tp kako valja.
[ zmajurina @ 15.02.2010. 16:59 ] @
Citat:
scroll: Za T.P. uglavnom se buši bunar negde oko 40m sa promerom cevi od 125cm,kopani bunar ...


Jel si mozda pogresio u meri, da nije u pitanju 125mm (iz prethodnih izlaganja to zakljucujem)?

Koliko otprilike treba da bude razdaljina izmedju bunara za dovod i odvod vode?

Kako se tehnicki postize da bunar za odvod vode (koji je takodje pun vode, ili gresim) ne "poplavi" odnosno da ne pocne da preliva na povrsinu? Naime, kod nas je ceo grad kompletan na vodi, u mojoj okolini su gradjene zgrade pre 25 godina i tada je zakopano oko 10-ak bunara iz privatnih dvorista, a zgrade i dan danas imaju problem sa vodom u podrumima. Verovatno cu relativno lako da dodjem do vode, samo me brine gde cu je odvesti?

Ako ima neko odgovore na ova i prethodna pitanja, bio bih zahvalan da ih podeli sa nama.

Pozdrav.
[ scroll @ 15.02.2010. 18:48 ] @
Da tačno 125mm ,razdajina bunara treba da bude minimalno 10m,da problem odvoda postoji i može se rešiti da se buše dva ili vise bunara za odvod. ja sam kopao rupu od promera 3m i dubine 4m i posle bušio jos do12m sa 125mm, tako imam kao neki rezervoar za vodu.
pozdrav
[ RN77 @ 15.02.2010. 19:22 ] @
Za scroll-a
Nisam baš upućen,znam otprilike kako radi klima,ali zar u klimi nema skupljač ulja,sušač gasa,termoekspanzioni ventil pa da i to može da se iskoristi sem kompresora
[ scroll @ 15.02.2010. 22:41 ] @
NAaravno ako ih ima,a klime uglavnom imaju četvorokraki ventil, kapilare za expanziju,upravjanje na osnovi jačine struje kompressora,kakvu-čiju klimu oćes da preradiš?
pozdrav
[ RN77 @ 16.02.2010. 09:52 ] @
Za Scroll-a
Klima je VOX ASW H24A4/ET (24000btu) četvorokraki ventil mislim da mi ne treba.TP treba da bude samo za grejanje
Pozdrav
[ zmajurina @ 16.02.2010. 10:28 ] @
Opet ja sa svojim pitanjima:

Da li bi mozda bilo pametnije da pravim zatvoreni sistem u zemlji, odnosno da ne busim dva bunara, jedan za izvlacenje a drugi za odlaganje vode, nego da postavim sistem sa rupama kroz koji ce voda da cirkulise? Cini mi se da su u pitanju "sonde" ili tako nesto, ima valjda i neka slika u ovoj temi od ranije. Kakva su iskustva, kolika bi morala biti dubina, koliko povecava investiciju, da li je dovoljna jedna rupa sa sondom ili vise njih, koja dubina, kakvu pumpu predvideti za postojecih 200kvm, sa potencijalnim prosirenjem za jos 100?

Otprilike da mi treba profesionalac koji se bavi ovim poslom da snimi situaciju i izvrsi procenu, ili nisam u pravu? Ali pre svega, potrebne su mi informacije da bih mogao da uopste procenjujem ima li smisla uvoditi ovu vrstu grejanja ili ne. Molim za pomoc.

Unapred hvala svima na razumevanju.
[ inoxjukic @ 16.02.2010. 19:35 ] @
Pored kuce imam pecinu u koju nisam ulazio jer je ulaz vertikalan i dubok ,ali se sigurno radi o vecoj pecini. Experimentisao sam pa sam postavio cijev fi150mm ,zabetonirao oko cijevi.Zatim sam postavio jak ventilator da bi izvlacio zrak iz pecine.
Unutra sam ubacio termometar i temperatura u pecini iznosila je od pocetka zime do pola februara 13-15 stepeni. Vjerovatno se radi o pecini koja je ogromna i posto je sav teren oko mene kao u Afganistanu - porozno kamenito tlo
interesuje me kako da iskoristim taj zrak za grijanje toplotnom pumpom i sta bi dobio s tim . Vjerovatno pecina ima drugi ulaz jer kad se zrak prekine izvlaciti ventilatorom , zrak opet struji prirodno.
Jeli to blagodat ili bas i nije nesto?

Hvala!
[ RN77 @ 17.02.2010. 11:41 ] @
Pozdrav svima i pitanje za malog genija.
Što se tiče tvog predloga da napravim tp voda-vazduh odnosno da unutrašnju jedinicu zamenim pločastim izmenjivačem .
Da li je dovoljno to bukvalno da uradim ili treba uraditi još neke dodatne izmene osim naravno upravljanja.
[ scroll @ 18.02.2010. 08:24 ] @
Pozdrav
RN77 nisam siguran ali meni se čini da ta klima nema expanzioni ventil samo kapilare ,ne mogu da nađem podatke od te klime.
Čiji kompressor je njemu?
[ RN77 @ 18.02.2010. 20:31 ] @
Pozdrav scroll
Trebalo bi da je toshiba kompresor ali nisam siguran još je nisam otvorio
[ mali genije @ 18.02.2010. 22:52 ] @
@RN77
ako je klasicna klima sa kapilarom i jednosmernim ventilom u spoljnoj jedinici
onda bukvalno mozes zameniti unutrasnju jedinicu izmenjivacem.
i postojecu elektroniku uz malu modifikaciju mozes koristiti za kontrolu
[ dlalic @ 19.02.2010. 13:12 ] @
Scroll,
da li imas kalkulaciju, ako nije tajna naravno, koliko te je kostala samogradnja TP? Sama TP, bez spoljnih radova(bunara) i sistema CG.
Ne ide mi u glavu zasto su komercijne klime toliko skupe...
Poz
[ CBC @ 19.02.2010. 14:36 ] @
Citat:
Ne ide mi u glavu zasto su komercijne klime toliko skupe...


1. Zato sto su prvobitno pravljene u zemljama gde je standard i radni sat na nivou , "sanjam" , za Balkan.

2. Kod nas su skupe jer kod nas vazi pravilo o konju, zabi i potkivanju.

3. Cene su kod nas , "navodno" uskladjene za nase trziste, bas kao i cena benzina.

Pozz
[ scroll @ 19.02.2010. 14:58 ] @
Pozdrav cene ovako nekako: kopressor 530E ~10kw izmenjivači(malo ispod cene) 7kw 500E i ostalo oko 500E
[ zmajurina @ 19.02.2010. 15:05 ] @
Dobro, ima li ko savet za mene ili ne?

Ili me svi ignorisu?

Pozdrav.
[ RN77 @ 19.02.2010. 21:18 ] @
Hvala mali genije

Kad je rasturim videću tačno šta se nalazi unutra.

Pozdrav.
[ RN77 @ 24.02.2010. 14:22 ] @
Pozdrav svima opet ja.

Pitanje br. 1

Delovi za tp kao što su odvajač ulja,termoekspanzioni ventil,sušač,kompresor predviđeni da rade sa r22 gasom,da li mogu isti da rade na neki drugi gas na pr.r407 ili r410A.

Pitanje br. 2

Da li treba filter/sušač i na gasnoj i na tečnoj strani i nepovratni ventil na potisu.

Konkretno da li su navedeni delovi dovoljni da se napravi tp.

Kompresor HITACHI SHW33TC4-U(oko 2.2KW)
Odvajač ulja ALCO OSH-405
Filter/sušač ALCO ADK-28S4
Termoekspanzioni ventil ALCO TX6-N*2
Pločasti izmenjivači KAORI K095 26BW,28mm-11/8,14.07KW
Nepovratni ventil

UNAPRED VELIKO HVALA

[Ovu poruku je menjao RN77 dana 24.02.2010. u 22:42 GMT+1]
[ scroll @ 25.02.2010. 12:45 ] @
RN77 taj kompressor ide u 18-ticu klimu i greje oko 6kw
pozdrav
[ RN77 @ 25.02.2010. 15:50 ] @
Pozdrav scroll
A šta misliš o ovom kompresoru HITACHI SHV 33YC6-U (klima 24000btu) i ostalim delovima gore navedeni
Ili možda upariti paralelno 2 kom manja kompresora od oko 1.5kw
[Ovu poruku je menjao RN77 dana 25.02.2010. u 17:19 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao RN77 dana 25.02.2010. u 17:52 GMT+1]
[ scroll @ 02.03.2010. 19:18 ] @
Pozdrav
RN77 ako hoćeš da menjaš gas za kopressor sa r22 na 407c treba da promeniš uje u kopressoru na sintetičko na 410a ne bi bilo pametno zbog većih pritisaka
[ realan @ 06.03.2010. 21:52 ] @
scroll,

jel bi znao da isprojektujes komresor na gas?
[ scroll @ 07.03.2010. 15:05 ] @
pozdrav
realan
Citat:
realan: scroll,

jel bi znao da isprojektujes komresor na gas?
[quote]
nerazumem pitanje

[ RN77 @ 09.03.2010. 18:00 ] @
Pozdrav svima
Pitanje za scrolla
Za čega služi elektro magnetni ventil koji se postavlja pre termoekspanzionog ventila.To sam video na nekim šemama za tp.
[ scroll @ 09.03.2010. 19:19 ] @
Pozdrav
elektromagnetni ventil ispred expenzionog ventila služi da zaustavi protok gasa (kad stane kompressor da se ne napuni isparivač tečnostju,ili dostigne se zadata temperatura pa termostat zatvori e.m.ventil a presostat sa usisne strane zaustavja kompressor...)
[ RN77 @ 10.03.2010. 14:14 ] @
Hvala Scroll
Još jedno pitanje.
Kompresor oko 2kw ili oko 6kw toplotne energije, na potisu je 9,6mm a filter-sušač 10kw(ulaz-izlaz je 6.35mm)
-------------------------------------------------------------------------------16kw(ulaz-izlaz je 9.6mm)
Koji filter uzeti.
Da li za tp neophodan indikator tečnosti i koja je njegova funkcija.
Sve je za R22 gas.

Pozdrav.
[ scroll @ 10.03.2010. 20:53 ] @
Pozdrav
Na indikator tečnosti mož se videti otprilike procenat tečne i gasne faze i dali gas sadrži nećistoće vlagu,ni taj veći sušač mu neće škoditi.
[ RN77 @ 10.03.2010. 21:46 ] @
Pozdrav.
Veliko hvala scroll .
Da li može još jedno razjašnjenje.
Na kojoj temperaturi gas R22 počinje da isparava ,a na kojoj prelazi u tečno stanje.
I kako odrediti potrebnu količinu R22 u novom sistemu(da li se računa prema ukupnoj zapremini sistema).
Na primer sistem 5l = gasa ? kg.


[Ovu poruku je menjao RN77 dana 11.03.2010. u 20:44 GMT+1]
[ scroll @ 12.03.2010. 16:46 ] @
Pozdrav

punjenje sistema radim prema temperaturi isparenja i stepena pregreanja.(NARAVNO SA DOBRO IZRAČUNATIM DELOVIMA KOMP. ,ISP.,KOND. .......)

[Ovu poruku je menjao scroll dana 12.03.2010. u 17:57 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao scroll dana 12.03.2010. u 17:57 GMT+1]
[ RN77 @ 12.03.2010. 21:17 ] @
Hvala scroll.
Neznam da li je do mog kompjutera ili nešto drugo ali ne mogu da otvorim taj fajl.
Imaš pp.
Pozdrav.
[ realan @ 13.03.2010. 13:28 ] @
Pozdrav svima,

Imam jedno pitanje za sve Vas koji mogu da mi pomognu.

Treba da mi se izdračuna kolika će biti temperatura u prostorijama posle rekonstrukcije. (jer bi da uvedem T.P.)
Naime, dosada sam grejao kvadraturu od 119.5 m2 sa 120 rebara radiatora i 60 stepeni vode u njima i postizao temperaturu vazduha 23 stepena,
posle rekonstrukcije radiatora i prostorija grejacu 92 m2 sa 150 rebara radiatora i 45 stepeni vode i u tom slucaju koliku ću temperaturu vazduha imati?

Evo da uprostim,

PRE:
Prostorija 119.5 m2 radiatora 120 rebara temperatura vode u radiatorima 60 stepeni = 23 stepeni vazduha (119.5/120/60=23)
SADA:
Prostorija 92 m2 radiatora 150 rebara temperatura radiatora 45 stepeni = ??? stepeni vazduha (92/150/45=?)

Molim Vas ko je stučan, neka mi pomogne.


Unapred hvala.
[ tihi2 @ 14.03.2010. 22:36 ] @
Nedostaje koja je spoljna temperatura za tu vodu i unutrašnju temperaturu.
Možeš to računati otprilike ovako:
razika u t je 60-23=37 i to je korisna temp.
Novo stanje je 45-23=22 pa bi ti za istu temperaturu u sobi trebalo 37/22=1.68 puta više površine radijatora.
Ti imaš samo 25% više radijatora i 29% manje površine. Ostaje nepokriveno 13% što bi smanjilo temp. za toliko. Ako su podaci za -20 napolju onda je t sobe 17 stepeni, a ako su za 0 stepeni onda je t sobe 20 stepeni.
Grejanje se projektuje za temp od -20 napolju i +20 unutri pa možeš napraviti proporciju sa polaznom temp vode.
To je moja logika i račun koliko ja znam posredno da računam. Možda se neko još javi pa ćemo videti.
[ realan @ 15.03.2010. 09:44 ] @
tihi2,

hvala ti na pomoći rešavanja problematike.

Što se tiče spoljne temperature mislim da je sve jedno kolika je jer isti uticaj ima i za jednu i za drugu situaciju.
Da predpostavimo da je spoljna temperatura 0 ili -20, mislim da je isto jer, važno je da ih isto primenjujemo kod oba primera.(možda grešim)
Ali ajde neka spoljna temperatura bude 0 stepeni u oba primera, po tvom proračunu temperatura po novom (rekonstrukovanom) sistemu bi bila
umanjena za 13% to znači 23 * 0.87 = 20 stepeni. (nije ti loša logika ali moram znati da li je ta računica 100% jer nije mala stvar ući u takvu investiciju napamet)
Ajde da vidimo da li će se još neko javiti.
[ realan @ 15.03.2010. 14:54 ] @
Postaviću ovaj zadatak matematičarima neka mi reše.
[ scroll @ 16.03.2010. 19:51 ] @
Pozdrav
radiator panelni 600x1000 22 60c\55c\24c 1017w greje a ako 45c\40c\24c 466w greje. znači predajna snaga radiatora na nižim temperaturi značajno opadne,treba i stim računati
[ realan @ 17.03.2010. 09:10 ] @
scroll,

moji nisu panelni već oni stariji liveni od pre 20 godina, jel i za njih vazi isto pravilo?

a evo citatata jednog člana koji je izračunao matematički problematiku i mislim da je prilično realno izračunao.



Prenos energije iz vode u radijatoru i vazduha u
prostoriji je proporcionalan razlici temperatura.

(60-23)/(45-23)=37/22 (za isti prostor treba lo bi u ovom
omjeru povećati br rebara.)

Ako je brzina strujanja vode i povratna tempera
kao i ranije,a gubici prema vani proporcionalno smanjeni sa
smanjenjem površine stana,onda bi trebao imati oko
N=(37/22)*(92/119.5)*120=155.375 radijatora.

Stavi još 6 rebara i mirno spavaj.
[ scroll @ 17.03.2010. 10:03 ] @
Pozdrav
koliko mi je poznato liveni radiatori su još manje efektivni na nižim temperaturama,pa ti se grej sa 45C pa ćeš videti.
[ realan @ 17.03.2010. 10:49 ] @
Lako je reci ti se grej pa ces videti,
a ako to ne bude dovoljno onda sam dzabe ulagao i kao da sam izbacio pare kroz prozor :(

Problem je što mi niko sa sigurnošću nemože pomoći....

Pozdrav.
[ ELTI @ 17.03.2010. 11:06 ] @
Pozdrav, moje misljenje je da ne postoji kalkulator koji moze pouzdano izracunati temperaturu koju ces dobiti u stanu, jer gotovo da ne postoje dva ista stana, znaci veoma mnogo faktora moze uticati na temperaturu koju ces uspjeti dobiti. Ja se grijem na T.P. i isto tako nemam podno grijanje, ali sam zato napravio rjesenje sa kombinacijom radijatora i fan-coila, znaci i tebi uvijek ostaje mogucnost da u prostoru kojem zelis visu temperaturu ugradis neki fan-coil i na taj nacin opet dobijes zadovoljavajucu temp. sa nizom temperaturom polaznog voda. Sto se tice same T.P. ja se tu nisam usudio improvizirati i experimentirati, kupio sa T.P. od Stiebeleltrona WPL23A, (zrak/voda) i uspjesno sam se grijao cijelu zimu iako je ova zima bila poprilicno jaka.
[ scroll @ 17.03.2010. 11:22 ] @
Pozdrav
realan
ja sam mislio da sad da se greješ sa 45c pa da vidiš da li te zadovojava. (ako sam dobro svatio imaš već neko centralno grejanje)
[ realan @ 17.03.2010. 11:55 ] @
Da imam sada centralno grejanje i to oko 80% kuće su mi liveni radiatori sa oko 60 stepeni i 20% podno grejanje sa 30 stepeni.
Sada bi ulozio i prepravio sistem i to tako da sve radiatore premestim u 60% kuce a podno grejanje cu prosiriti na 40% kuce.
I jos bi u tih 60% kuce dodao stare radiatore sto sam izvadio pre 3-4 godina.
Pa bi 40% kuce donji sprat grejao sa podnim grejanje od 30 stepeni a u hodnik i gornji sprat koji iznosi 60% bi dogradio još oko 50% grejnog tela (radiatora) i grejao bi sa oko 45 stepeni.

Evo skica moje kuce pre i posle željne rekonstrukcije.

[img]http://217.26.67.168/uploads/2/5/2550605/Grejanje.pdf[/img]
[ scroll @ 17.03.2010. 14:47 ] @
Pozdrav
Onda prepravi grejanje postavi kalirometar i grej sa 45c i videćeš da li je dovojna temperatura, pa onda naručuj t.p.,
[ geotempus @ 17.03.2010. 21:44 ] @
Pozdrav za forumase, Scroll ako moze ostavi neki kontakt tel, moze i na mail geotempus@gmail.com

[Ovu poruku je menjao geotempus dana 17.03.2010. u 23:23 GMT+1]
[ scroll @ 18.03.2010. 20:01 ] @
pozdrav
geotempus imaš pp
[ dukaz @ 12.04.2010. 19:59 ] @
Pozdrav Zmajurini i ostalim forumasima.
U toplotne pumpe se nista nerazumem ali u bunare onako,posto busim tehnicke bunare ovde
po juznoj backoj.
Ovde u vojvodini postoje na odredjenim dubinama u zavisnosti od terena vodonosni slojevi peska
do kojih i kroz njih busimo.
1.kad se stigne do kraja vod.peska vadi se svrdlo za busenje .
2. postavlja se u busotinu cev metalna,okitenska ili pvc koja je na svom kraju perforirana i presvucena
sitom koje ne propusta pesak.
3.oko cevi u busotinu se sipa frakcija 1 do 3mm da bi se sito fizicki spojilo sa peskom.
4. to je to .
posle se neko vreme koristi bunar da bi se isprao od sitnog finog peska i gline
koje je usput sito pokupilo u toku spustanja u busotinu.
posle nekih mesec dana sve mehanicke necisto'e se isperu i imas cistu vodu.
kapacitet bunara zavisi od samog kvaliteta peska(sto krupniji to vise vode),
od debljine sloja peska (sto vise to bolje).
sto dublje busis nailazis na sve deblje i deblje slojeve peska i kvalitetniju vodu(i skuplji bunar)
nema bojazni da ce ti se bunar ponor zarusiti i zaroniti jer kako daje vodu tako pesak i pije vodu,
samo sto mora biti veceg precnika od izvora jer on prima vodu u slobodnom dotoku dok iz izvora vodu
bukvalno cupas sa pumpom.
nadam da sam ti pojasnio.
p.s. moras paziti na razdaljinu izmedju dva bunara da nebi ohladio vodu iz izvora i smerove kretanja voda.(sto je ranije objasnio
gtp man)
i jos nesto za one koji imaju mala dvorista: neka vam majstori bunardzije izbuse izvor i ponor na razlicitim vodonosnim slojevima naravno gde ima uslova i onda mogu busotine biti bukvalno udaljene 1 metar posto su razliciti vodonosni slojevi i nema mesanja voda
izvinjavam se za mali off topic. pozdrav nadam se da sam nekome pomogao.
[ zmajurina @ 12.04.2010. 20:11 ] @
Pa prijatelju, tebe sam cekao danima.

Hvala na informacijama oko urusavanja i detaljnog opisa "bunarenja", to je upravo ono sto mi je trebalo.

Mislim da smo vec odustali od TP za nasu kucu, ali opet - nikad se nezna. Mozda uskoro krenemo u avanturu pravljenja neke kuce pa zapocnemo sa radovima prvo za TP pa onda ostalo...

Hvala atomskim fizicarima sto buse bunare, da nije njih ja osta bez odgovora.

Svako dobro Dukaz.

[ dukaz @ 14.04.2010. 03:38 ] @
Nema na čemu Zmajurina,pa zato služe forumi.
Nego zna li neko dali postoje opcije kod firmi koje proizvode top.pumpe kod nas
da oni odrade proračun za kuću i prodaju mi gotov sklop a da ja odradim bunare?
Pošto vidim da te firme na bunarima poprilično DERU običnog čoveka u koprcanju
sa ovim vidom jeftinog grejanja!
[ geotempus @ 14.04.2010. 19:37 ] @
pozdrav Ljudi!

Dukaz Ako mozes ostavi svoj kontakt na privatnoj poruci ukoliko si zainteresovan za saradnju...
[ nebgrkovic @ 14.04.2010. 23:31 ] @
>

--0016e6d99ca1b63d89048439f1f6
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-2
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

<div>pozdrav za drga bunardiju i jedno pitanje ako hoe da odgovori.</div>
<div>ja sam u Kuli na bregu, kakva je ansa da se kod mene bui bunar za toplotnu pumpu?</div>
<div>pozdrav Neboja</div>
<div><br><br></div>
<div class="gmail_quote">2010/4/12 dukaz <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:es-liste@es.verat.net">es-liste@es.verat.net</a>&gt;</span><br>
<blockquote class="gmail_quote" style="PADDING-LEFT: 1ex; MARGIN: 0px 0px 0px 0.8ex; BORDER-LEFT: #ccc 1px solid">Pozdrav Zmajurini i ostalim forumasima.<br>U toplotne pumpe se nista nerazumem ali u bunare onako,posto busim tehnicke bunare ovde<br>
po juznoj backoj.<br>Ovde u vojvodini postoje na odredjenim dubinama u zavisnosti od terena vodonosni slojevi peska<br>do kojih i kroz njih busimo.<br>1.kad se stigne do kraja vod.peska vadi se svrdlo za busenje .<br>2. postavlja se u busotinu cev metalna,okitenska ili pvc koja je na svom kraju perforirana i presvucena<br>
sitom koje ne propusta pesak.<br>3.oko cevi u busotinu se sipa frakcija 1 do 3mm da bi se sito fizicki spojilo sa sitom.<br>4. to je to .<br>posle se neko vreme koristi bunar da bi se isprao od sitnog finog peska i gline<br>
koje je usput sito pokupilo utoku spustanja u busotinu.<br>posle nekih mesec dana sve mehanicke necisto&#39;e se isperu i imas cistu vodu.<br>kapacitet bunara zavisi od samog kvaliteta peska(sto krupniji to vise vode),<br>
od debljine sloja peska (sto vise to bolje).<br>sto dublje busis nailazis na sve deblje ideblje slojeve peska i kvalitetniju vodu(i skuplji bunar)<br>nema bojazni da ce ti se bunar ponor zarusiti i zaroniti jer kako daje vodu tako pesak i pije vodu,<br>
samo sto mora biti veceg precnika od izvora jer on prima vodu u slobodnom dotoku dok iz izvora vodu<br>bukvalno cupas.<br>nadam da sam ti pojasnio.<br>p.s. moras paziti na razdaljinu izmedju dva bunara da nebi ohladio vodu iz izvora i smerove kretanja voda.(sto je ranije objasnio<br>
gtp man)<br>i jos nesto za one koji imaju mala dvorista: neka vam majstori bunardzije izbuse izvor i ponor na razlicitim vodonosnim slojevima naravno gde ima uslova i onda mogu busotine biti bukvalno udaljene 1 metar posto su razliciti vodonosni slojevi i nema mesanja voda<br>
izvinjavam se za mali off topic. pozdrav nadam se da sam nekome pomogao.<br><font color="#888888"><br>--<br><a href="http://www.elitesecurity.org/p2573233" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p...;/a><br></font>
<div>
<div></div>
<div class="h5"><br>Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p...t;/a><br><br>Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:19098:3ebda1f878eb821fc2de56042d3f64bf<br>Odgovor pisite *iskljucivo* ispod ove linije:<br></div></div></blockquote></div><br>

--0016e6d99ca1b63d89048439f1f6--
[ dukaz @ 15.04.2010. 03:45 ] @
Pozdrav nebgrkovic.Naravno da ima sanse za bunar ali ima jedna caka.
Kula se nalazi na pocetku Telečke visoravni pa je voda dosta nisko,
ne moze se crpeti klasičnim pumpama (rotacione turbine)nego potapajućim
pumpama ili snorkel sistemima.Druga stvar: najblize tebi smo busili u Vrbasu
i Staroj Moravici.U Starom Vrbasu ima tehničkog sloja i relativno dovoljno vode
za tp,u novom tanak sloj koji ne zadovoljava.U st.Moravici loš sloj sa malo vode što nikako nebi zadovoljilo potrebe tp.
Govorim o tehničkim slojevima zato što ekipa i ja busimo bunare do 45 metara sa sistemom ruski amerikaner sa
reduktorom.Tebi bi najverovatnije trebao redovan duboki bunar 80 do 130 metara da bi dobio dovoljno vode(i pitke).
Nemoj ovo shvatiti za 100% sigurno jer u Kuli nismo bušili pa ti ne mogu sigurno reći.Govorim okvirno na osnovu bližih mesta gde smo radili.Što se tiče ovih dubokih bunara vode ima sigurno ali je statički nivo najverovatnije niži od 8 metara
jer si na visini pa ti onda treba potapajuća pumpa.
I to je bolje(jeftinije) nego finansijska provalija sa zatvorenim sistemom(glikol).
Nadam se da sam makar malo pomogao.Pozzzz!
[ dukaz @ 15.04.2010. 03:48 ] @
Geotempus imaš pp.
[ sale_ch @ 18.04.2010. 08:25 ] @
cao svima,

Da postavim i ja neko pitanje vezano za kopanje bunara

Zivim u Novim Banovcima(opstina Stara Pazova) i kazu mi da je voda negde na 18m.
Da li bih bunar na toj dubini bio dovoljan za ugradnju toplotne pumpe? Koliko mora biti izdasan?

Kolika je cena kopanja bunara u ovom delu Vojvodine ?

Inace pozdravaljam gtp man-a koga sam licno upoznao i mogu da kazem sve najbolje mada nisam jos ugradio TP.

Ajde da pitam i druge koje ugradjuju TP koliko bih izasla sada ugradnja za kucu od prilike 250m'2 grejne povrsine,dobro izolovane(sendvic zidovi :cigla 12cm/stiropor 5cm/ blok 20 cm) sa stolarijom drvo aluminijum.

Inace ugradjeno je grejanje na gas u spavacim sobama nalaze se radijatori a u hodnicima,kupatilu i kuhinji podno grejanje.

Ako mozete napisite mi koliko bih recimo sada izasli svi radovi i ugradnje toplotne pumpe.

Hvala svima unapred


pozdrav
Sale
[ geotempus @ 19.04.2010. 17:57 ] @
Pozdrav,

dukaz privatnu poruku nisam primio jos... posalji na geotempus@gmail.com , hvala

Sale ch, Ti zivis u svajcarskoj ili si ziveo ali sigurno znas da sendvic sa 5 cm nije dobra izolacija danasnjice...
Phoroterm termo block ima jaci koefic. nego komplett sendvic sa izolacijom zajedno mada i tu savetujemo dodatnih 8-10 cm izolacije,

Ukoliko se tako izoluje kuca , sama investicija i instalacija opreme je niza a da nepricamo o dodatnim ustedama, Problem je jos sa sendvichem da ukoliko nemas jak nadzor na objektu, majstori zakinu i nedobijemo ni dvopek a ne sendvic...

jos jedna greska je da uglavnom blok stave iznutra a ciglu spolja , a zbog akumlacije trebalo bi obrnuto.


Vrsili smo merenja i snimali smo t.kamerom cca 15 objektata gde smo ugradili TP u 2009. godini i sendvic se nije pokazao ni u praksi u naljbojem svetlu.
Sale pozdrav mislim da smo se i mi upoznali na terasi-restorana,
ostavi mail pa cu poslati ono sto ti treba.





[Ovu poruku je menjao geotempus dana 19.04.2010. u 19:11 GMT+1]
[ sale_ch @ 19.04.2010. 18:25 ] @
cao



Reci mi onda ako izolacija nije bas najbolja kako da se popravi? Da se stavi i sa spoljne strane izolacija ili?
Zanima me posto cujem razne price da je voda na 40 m. a neki kazu i na 65-70m kolika je cena busenja?
Kazu treba busiti precnik 300mm da bih se dobio pravi bunar jer 150mm je kritican u nasem kraju zbog peska
Jeste li ugradjivali TP u ovim krajevima (Novi Banovci) posto je u Staroj Pazovi vec druga prica.


Tacno je da smo se upoznali na terasi pre 2 godine

Mozda bih i ja mogao da napravim snimak t.kamerom.


moj mail je : slaki@bluewin.ch

Pozdrav
Sale
[ CBC @ 19.04.2010. 18:51 ] @
Standardna izolacija u Svedskoj kad se koristi kamena vuna, gips ploca iznutra gips ploca spolja pa drvena fasada, je:
30cm pod
40cm zid
50cm plafon

Ironija je da je zima u Srbiji ostrija nego u Svedskoj gde posle 2 dana temperature u minusu vlaga pada na 30% i sam vazduh gubi mogucnosti transporta hladnoce.

Ocigledno da jos uvek gradite pogresno i rasipate zavidno :(

[ geotempus @ 19.04.2010. 20:14 ] @
Pozdrav,

Sale dodatna izolacija spolja bi svakako pomogla, a pricati kod nas o 30-40 cm je za sad nazalost je besmisleno... ali sad smo u jednom projektu gde cemo pokusati nagovoriti investitora da upotrebi materijale za gradnju koji su u startu izolatori (Elementi za pasivnu kucu) ... tu je i obavezna ventilacija sa rekuperacijom - jos ako se kombinuje sa geotermalnim kolektorom dobijamo pravi rezultat...
Videcu i ja neki info oko bunara pa ti javljam, protok od 0,8-1 l je dovojan, ako odradis izolaciju garantujem prolaz sa 0,5l/s.

moras ici na 125mm(zbog potapajuce) i ako ima puno peska trebalo bi da ima i puno vode...mada nisam geolog pa ipak moram pitati...
Ukoliko bunar bude skup imas opciju sa geotermalnim sondama (direktna ekspanzija) na dubinu od 35 m i resavamo stvar...
Steta sto si odradio radiatorski sistem, sad gubis na hladjenju javi se ukoliko imas bilo kakva pitanja.

[ CBC @ 19.04.2010. 20:41 ] @
Besmisleno je sve sto se olako preskace, fale inicijalne kapisle i zato se klacka u proslosti.

Izolacije spolja i akumulacioni segmenti iznutra je nesto od cega se bezi, gleda se da prostor koji se zagreva moze da akumulira najmanje moguce energije sto je moguce.
Tada je jako lako dovesti temperaturu okoline na potreban nivo, tj. na skoro istu nemperaturu koja je u vazduhu. No, to se zove komfor i ocigledno nije aktuelan, opet ono, kod nas...

[ sale_ch @ 19.04.2010. 21:50 ] @
cao


Posto se pominje sta rade svedjani reko da kazem da svajcarci grade sa blokom a spolja postavaljaju izlaciju od 10-20cm pa navise. Ovo ugradnju neke drvene fasada koriste se na pojednim mestima inace je prevazidjeno.


Mislim da i ovako nije lose izolovana a koliko je dobro voleo bih da vidim u praksi sa t.kamerom.


Izadje da su mi onda potrebne3-4 sonde. Kolika je cena ugradnje jedne sonde?


Svi pricaju o vodi kao plavom zlatom .Je li moze da se desi da za 20-30 godina "podzemna voda" promeni neki tok ili nestane
usled silne eksploatacije?Onda mi je sonda sigurnija......

Trenutno se samo raspitujem za cena reko da vidim da li je recesija ucinila svoje



Pozdrav
Sale



[ CBC @ 19.04.2010. 22:09 ] @


Momentalno aktuelna konstrukcija spoljnog zida. Drvo i prirodni materijalni nemogu nikad da budu prevazidjeni, a posebno nikad kad ima sume toliko koliko je ima.

Ako rezonujes na sigurno onda idi na sondu.
[ srbijabunar @ 19.04.2010. 22:35 ] @
moje misljenje je da je bolje ugraditi sonde pogotovu ako je manji objekat.
jel ti neko racunao koliko ti metara sondi treba

--0003255597c6973a3104849dbff1
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-1

<br>
Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:19098:1b56032234ef58b3378b25f7aefdf2c2<br><div>
[ sale_ch @ 20.04.2010. 08:58 ] @
cao


Srbijabunar

Posto vidim da se bavite busenjem bunara reko da pitam kolika je cena onda po duznom metru za sledece slucajeve:

1. postavljanje sondi
2. busenje bunara do 40m ev. 65m na podrucju Novih Banovaca


Pozdrav
Sale


[ srbijabunar @ 20.04.2010. 12:36 ] @
treba mi podatak koliko vode treba bunar da da l
koliko sondi po koliko metara.

--000325557756cfc65a0484a96ffd
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-1
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:19098:1b56032234ef58b3378b25f7aefdf2c2<br>
[ sale_ch @ 20.04.2010. 12:50 ] @
cao ,

Srbijabunar

1. Protok oko 0.8-1.0 l
2. 4 sonde po 35m

Pozdrav
Sale
[ srbijabunar @ 20.04.2010. 16:04 ] @
Moje misljenje je bolje da busis jednu sondu od 100 -120 m nego 4 po 35.

Vise informacija o svemu imas na nasem sajtu www.srbijabunar.com
[ geotempus @ 20.04.2010. 16:46 ] @
Pozdrav,

Problem je u tome da sa jednom sondom od 120m ne moze se dobiti potrebna energija za tu kucu sa takvom izolacijom,

sa direktnom ekspanzijom -
cena busenja je jeftinija kao i sonde su tu negde, naravno i izostavljamo jednu primopredaju koju imamo sa glikol sondom... nama je dovoljan precnik cca 130mm

treba to sve sigurno staviti na papir i videti sta se vise isplati, po meni svakako odraditi izolaciju ako postoji ta opcije smanjiti broj sondi samim tim i manja je pumpa potrebna.

za koji dan ce i nas novi sajt osvanuti sa referencama...

Za Srbiju Bunar: pozdravi Caleta i vreme je da krenemo u neku saradnju pa da stavite i ove krace i sonde na sajt:)


[ scroll @ 20.04.2010. 16:47 ] @
Pozdrav
za toplotne pumpe sa direktnom expanzijom se ne buši do 100-120m zbog povratka ulja ,a negde sam čitao da je optimalno do 25m
[ geotempus @ 20.04.2010. 16:59 ] @
Pozdrav Scroll,

maksimalna duzina DX sonde je 35m, sonde su uglavnom 32-35m. (koje mi koristimo),

Cujemo se i vidimo ovih dana.
[ srbijabunar @ 20.04.2010. 17:37 ] @
kad sam uspeo da postavim sondu od 300 m moci cu i tu od 30
[ sale_ch @ 20.04.2010. 19:12 ] @
cao svima,

Hvala svima na informacijama ali niko nepise samo koliko kosta busenje bunara a koliko busenje i postavaljanje sondi.


Pozdrav
Sale
[ CBC @ 25.04.2010. 13:50 ] @
Analiza vode iz Vrbasa sa 40m dubine, radjena u Svedskoj.

http://boost.mine.nu/Public/Voda_analiza/analiza.htm

Za vecinu bunara u Vojvodini je slicnna tehnicka karakteristika vode.
Mozda nekome bude od koristi da znate sa cim se ima posla (Minaqua :P )

Pozz
[ tibcsil @ 28.04.2010. 10:44 ] @
Evo da se i ja pridružim temi o toplotnim pumpama.
Juče su mi završili bušenje bunara,koji je trajalo 2 dana.
Bunar su bušili na 93 m. Fi 125. Sito su stavili 9m.
Voda mi je na nekih 20 m visine i pumpa od 400 litara bez problema vuče.
Još nisam izmerio toplotu vode ali kako majstori kažu na toj dubini je oko 16 stepeni.
Vodu ću koristiti za toplotnu pumpu i kao sanitarnu vodu.
Bušenje sam platio 2700 evra.
Sad tražim ponude za opremanje bunara.
[ scroll @ 28.04.2010. 16:59 ] @
Pozdrav
tibcsil mislim da nećeš da bušiš još jedan bunar te dubine samo zbog cene .
Problem je u tome što T.P. koristi veliku količinu vode a tvoj bunar sa te dubine daje po mom mišjenju pijaću vodu ti ćeš da rasipaš veliku količinu vode .
[ tibcsil @ 28.04.2010. 18:22 ] @
Naravno da ću koristiti vodu i za piće a višak vode ću odvesti u bunar prečnika 1m i dubine 6m.
Planiramo da povežemo dve kuće na bunar naročito zbog velike količine vode.
Koliko ja znam T.P. troši oko 3-4000 lit vode na sat a moj bunar ima kapacitet od 400 lit/minut što je 24000 lit/h.
Ne razumem u čemu je problem?
[ scroll @ 28.04.2010. 18:56 ] @
Pozdrav
problem je što ta voda koju odvodiš u bunar od 6m više neće biti voda za piće.
Mesečno to znači 1800000 L PIJAĆE VODE pretvaraš u vodu za zalivanje.
Već postoji problem sa pijaćom vodom u nekoliko gradova (arsen).
[ CBC @ 28.04.2010. 18:57 ] @
Pokusava da ti ukaze na cinjenicu da si usao u tampon pijace vode i da ces tu u ogromnim kolicinama iscrpljivati umesto vracati nazad odakle je i dosla.

Brinem sa da li vidis problem u ovoj cinjenici

Stadnja na jednom prirodnom resursu a rasipanje na drugom nije resenje koje je iole u sklopu sa ekoloskim moralnim vrednovanjima.
[ CBC @ 28.04.2010. 19:04 ] @
Ili u kratkim crtama od potrebnih 6L tecnosti koju trebamo dnevno (180l/mesecno) sa crpljenjem 1800000 L mesecno remetis balans gde bacas vodu potrebnu za 10.000 ljudi?

Ako mislis da je to korektno, u tom slucaju nemam vise komentara po ovom pitanju
[ scroll @ 28.04.2010. 19:33 ] @
CBC lepo rečeno.
pozdrav
Nažalost mislim da ima takvih toplotnih pumpi što vuku vodu iz nivoa pijaće vode bacaju vodu u kanalizaciju,kanale,reke...
[ tibcsil @ 28.04.2010. 20:00 ] @
Nažalost to mi niko do sada nije rekao.
Ako sam već toliko zasrao bušiću drugi bunar na 20m za T.P. a ovo nek ostane za vodu za piće.
Inače i ova naša gradska voda ima previše arsena od dozvoljenog tako da svaki dan dolazi voda sa cisternama.
I kad već gradska voda ne valja(nije za piće,a o pritisku da i ne pričam) neću ni da se priključim na nju.
Ko je blesav da godinama plaća za ono što ne valja.
Zato sam mislio da jednim potezom rešim sve(vodu za T.P. i vodu za piće) ne misleći na posledice.
Hvala što ste mi ukazali na grešku i nastojaću da ih ispravim!
[ srbijabunar @ 28.04.2010. 20:08 ] @
>

moze da ti se desi da taj veliki bunar ne moze da primi toliku kolicinu
vode. Bunar moze da primi onoluko vode koliko moze da da. u slucajevima gde
su visoki nivoi podzemnih voda moze ti se desiti da vodu mozas da vracas pod
pritiskom u upojni bunar

--000325557bb24c396d048550bfd0
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-2
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

<br><br><div class="gmail_quote">2010/4/28 scroll <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:es-liste@es.verat.net">es-liste@es.verat.net</a>&gt;</span><br><blockquote class="gmail_quote" style="margin:0 0 0 .8ex;border-left:1px #ccc solid;padding-left:1ex;">
CBC lepo reeno.<br>
pozdrav<br>
<font color="#888888"><br>
--<br>
<a href="http://www.elitesecurity.org/p2587123" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p2587123</a><br>
</font><div><div class="h5"><br>
Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098</a><br>
<br>
Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:19098:1b56032234ef58b3378b25f7aefdf2c2<br>
[ geotempus @ 04.05.2010. 18:11 ] @
Pozdrav,

dukaz jos nisam dobio pp sto cekam,

Tibcsil na kojoj lokaciji si busio bunar... koji grad?
[ lumpy986 @ 14.05.2010. 23:29 ] @
Posmatram temu vec godinu dana i jedan od glavnih ciljeva je da uradim toplotnu pumpu sebi za kucu, mogu je i kupiti, ali mi je mnogo draze sam napraviti. Hteo bih d apostavim slike sa zadnjeg sajma tehnike u bg. Steta sto je bilo samo dva izlagaca toplotnih pumpi. Nadam se da cu uz saradnju ljudi sa foruma i njihove savete ostvariti svoje zelje. Video sam da vec ima uradjenih toplotnih pumpi na forumu, ako bih mogao da dobijem info o detaljima.








[ dragancezr @ 16.05.2010. 14:16 ] @
Zdravo svima...citam i razmisljam o tp,pa sam odustao pa sad opet ne znam sta mi je ciniti??
da skratim,pitanje je za sve strucnjake i one koji imaju tp i dobru volju da mi daju predlog???

Zrenjanin, stotinak metera od begeja.. kuca sa visokim potkrovljem,40+40m2=80m2 bez zidova,..zidovi Ytong30(podpitanje:da li da stavljam demit...iz Y tonga tvrde da ne treba??)..

..uskoro dolazi pvc stolarija sa niskoemisionim staklima... prizemlje ce biti podno grejanje 90% a sprat radijatori?.. potkrovlje cu izolovati kako treba....

Vredi li pokusati vazduh voda??? koji je trosak??

ili 2 bunara??? koji je trosak ukupno i kad bi sam busio bunare

ili da se grejem na klimu a u najhladnijim danima na plin???
[ lumpy986 @ 03.06.2010. 07:01 ] @
Smirila se ova tema totalno, gde su geo specijalci?
[ scroll @ 15.07.2010. 14:21 ] @
Pozdav
http://institute.ntb.ch/ntb-in...umpen-testzentrum-wpz.html?L=1
ovde može se videti testovi urađeni na toplotnim pumpama i rezultati.
[ Milan_zika @ 24.08.2010. 17:18 ] @
Pozdrav svim termo stručnjacima

ovako, imam jedno pitanje veoma interesantno:
Da li može funkcionisati: postavljene cevi za podno grejanje po kući površine 65m2
kompresor od klime 24btu postavljen u podrumu gde je zimi temperatura recimo stalna na 6-0 stepeni. Pa može li se to povezati da koristi za zagrevanje prostora?

Napomena sve ovo pitam jer nisam u mogućnosti da položim drugu stranu toplotne pumpe ispod zemlje a ni bilo gde drugde. Može li se bilo kako iskoristiti taj kompresor kao toplotna pumpa a ako može KAKO?
Pa makar pokopao taj kompresor ispod zemlje, za toliko imam mesta
[ ELTI @ 24.08.2010. 20:03 ] @
Ne moze to tako jer bi se tvoj podrum jako brzo rashladio i od njega bi napravio zamrzivac. Kolicina topline koja je potrebna za zagrijavanje tvoga stana mora se od necega oduzeti a podrum je mali akumulator topline za tvoje potrebe.
[ Milan_zika @ 24.08.2010. 21:21 ] @
ELTI pre svega hvala na ovako brzom odgovoru

a jel se moze ikako iskoristiti ta kompresorska jedinica za podno grejanje?
Da napomenem da je komp. jedinica potpuno ispravna i da ima inverter tako da moze raditi i na niskim temperaturama, recimo moze li se postaviti napolje gde je i bila?
Meni je bitno samo da taj kompresor vezem na podno grejanje.
[ inoxjukic @ 27.08.2010. 13:46 ] @
Pored kuce imam pecinu u koju nisam ulazio jer je ulaz vertikalan i dubok ,ali se sigurno radi o vecoj pecini. Experimentisao sam pa sam postavio cijev fi150mm ,zabetonirao oko cijevi.Zatim sam postavio jak ventilator da bi izvlacio zrak iz pecine.
Unutra sam ubacio termometar i temperatura u pecini iznosi 12 stepeni leti i zimi. Vjerovatno se radi o pecini koja je ogromna i posto je sav teren oko mene kao u Afganistanu - porozno kamenito tlo
interesuje me kako da iskoristim taj zrak za grijanje toplotnom pumpom i sta bi dobio s tim . Vjerovatno pecina ima drugi ulaz jer kad se zrak prekine izvlaciti ventilatorom , zrak opet struji prirodno.
Jeli to blagodat ili bas i nije nesto?

Hvala!
[ CBC @ 27.08.2010. 21:51 ] @
Cao


Po navedenim cinjenicama, povrsna ocena je da je geotermalni kapacitet dovoljan da se grejes. Primopredajna povrsina unutar pecine i svih kanala je ogromna, samim tim sto si probao sa forsiranom ventilacijom (uzimam zdravo za gotovo da si u eksperimentu bio ozbiljan i imao realan protok vazduha) i da je temperatura ostala stabilna ukazuje da dovoljan kapacitet. Ovde bi se usudio ici na alternativu da se energija crpi iz vazduha bez preteranih kalkulacija. Tako da po opisanom deluje da je u pitanju blagodat.

Sad je samo u pitanju kolika je vlaznost vazduha da bi se donela odluka da li inverter ili switched kompresor.

Pozz
[ vdkom @ 29.08.2010. 09:42 ] @
Pozdrav, nisam odavno posecivao ovaj forum pa sam sa zadovoljstvom procitao sadrzaj i naravno prijatno iznenadjen kolicinom informacija.
Ukratko, vec 4 sezone se grejem preko TP (7 komada trenutno) distribuirano na 350 m2 kuce i steklo se dosta iskustava posto se radi o 3 tehnicki generacije uredjaja razlicitih proizvodjaca. Kuca je za nase pojmove izuzetno dobro izgradjena, sistem gradnje sa svim elementima pasivne kuce.
Grejni medijum je vazduh, u sprezi sa rekuperatorom toplote u sistemu kontrolisane ventilacije tako da vode u grejnom sistemu uopste nema.
Dodatno koristim za mokre cvorove klasicni samostojeci uljani radijator koji je ujedno i rezervni- dopunski grejni izvor za spoljne temperature manje od -20C.

Imam jos jednu neresenu sitnicu koju vec neko vreme pokusavam da osmislim da bude efikasna u radu i naravno ekonomski povoljna a odnosi se na pripremu tople potrosne vode pa mi svaka informacija o mogucnosti nabavke ovde kod nas dosta znaci.

Potrebno mi je resenje za TP vazduh- voda ili zemlja-voda (ako je dovoljno jeftino) sa toplotnim efektom reda velicine 1000W do 1600W (dakle kompresor oko 300-400W). Energija bi se oduzimala od otpadnog ventilacionog vazduha, i predavala preko vodenog izmenjivaca postojecem (ili novom namenskom) bojleru za sanitarnu vodu.

Upravljanje kompresorom i pratecom elektrikom imam reseno, gotov fabricki uredjaj.

Trazim freon-voda izmenjivac (po mogucstvu koaksijalni sa protivstrujnim protokom fluida) malih dimenzija, i korektne cene i jos dobavljivo kod nas kao osnovni problem koji nisam do sada uspeo da resim.

Alternativa je mala TP zemlja-voda sa povrsinskim izmenjivacem.
Resenje treba da zadovolji kriterijum od 2 evrocenta ili manje po kWh toplote predate bojleru tople vode racunato na rok od 5 godina eksploatacije.

Otvoren sam i za resenje sa gotovim fabrickim bojlerom za toplu vodu sa integrisanom toplotnom pumpom samo sto nesto tog tipa nisam bas pronasao kod nas u trgovackoj ponudi.
[ vdkom @ 29.08.2010. 10:28 ] @
zelim nesto poput ovoga
[url=http://www.genvex.co.uk/genvex-domestic.asp][/url]

da dobijem kao resenje za zimski period.

Za leto vec imam sistem sa kolektorima i solarnim bojlerom, termosifonski, koji radi bez greske.



[Ovu poruku je menjao vdkom dana 29.08.2010. u 11:40 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vdkom dana 29.08.2010. u 11:41 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vdkom dana 29.08.2010. u 11:42 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vdkom dana 29.08.2010. u 11:46 GMT+1]
[ magnetista @ 07.10.2010. 07:04 ] @
Zdravo svima.Da li neko zna moze li toplotna pumpa vazduh/voda snage 18 kw da greje dobro izolovanu kucu od 120m2 i priperma sanitarnu vodu ?Pumpa ima COP 4.2 .


[ Stojan Trifunovic @ 07.10.2010. 10:00 ] @
U prelaznom periodu (proleće, jesen) može. Efekat je kao da imate četiri TA paći od po 18kW. Zimi, nema šanse.

Razlog je što je toplotnim pumpama potrebno bar malo toplote koju mogu iščupati spolja. Nje u prelaznim periodima ima, ali zimi ne. Kako uzeti toplotu iz vazduha ohlađenog na -15C?

Na nižim temperaturama COP pumpe je srazmerno niži. Sve do neke granice, kada polako prelazi u 1;1. Ni povremeno odleđivanje isparivača tu ne pomaže.
[ scroll @ 10.10.2010. 17:47 ] @
Pozdrav
http://www.geothermalheatpumpforum.org/
forum o geotermalnim toplotnim pumpama.
[ CBC @ 10.10.2010. 18:03 ] @
Evo jos jedan iz 2003 godine, predstavnici, konstruktori i tehnicari svih toplotnih pumpi sa podrucja Skandinavije su odavno tu i daju konstruktivne odgovore.

http://www.varmepumpsforum.com...=mlist;sort=registered;start=0

Jedini hint je da ce te morati na brzinu da naucite Svedski
[ CBC @ 10.10.2010. 18:12 ] @
@Stojan Trifunovic
Zajecar

Problem ce ti biti i jedini neprijatelj ne sama spoljna temperatura koliko vlaga u vazduhu.
Zeznuto podneblje Balkan sa svom vlagom, sam problem niske temperature je po prirodi lako resiv sa pojacanom maom vazduha na spoljnom izmenjivacu (povecan protok), ali moras racunati na odliv energije za cesta odmrzavanja.
Sto se komfora tice da nebi doslo do povecih temperaturnih oscilacija u sekundarnom kolu, pozeljan je shuntovano navodjen akumulacioni rezervoar, dakle sve je moguce sem drvenog sporeta. No ovo bi povecalo cenu investicije na nerentabilne nivoe za vase podrucje.
[ scroll @ 10.10.2010. 19:22 ] @
Citat:
CBC


sam problem niske temperature je po prirodi lako resiv sa pojacanom maom vazduha na spoljnom izmenjivacu (povecan protok),

Pozdrav
Ako je temperatura niska nema svrhe povećavati protok jer će temperatura ostati niska zajedno sa snagom i koificijentom.
[ CBC @ 10.10.2010. 20:00 ] @
Cao Scrool

Malo sam se nedefinisano izrazio, naravno da ce koeficijent iskoriscenja pasti sa nizom temperaturom (izbor gasa je presudan) ali ce i energija koja je prisutna za izmenu biti veca (izvesna poboljsanja u COPu). Uslov je suv vazduh.

Dokazalo se ovde u Skandinaviji gde vlaga vazduha pada ispod 10% vec posle par dana konstantne temperature ispod nule.
[ scroll @ 10.10.2010. 20:12 ] @
Pozdrav CBC
Pa temperature tek ispod nule nisu tako male tp. i naravno gde je vazduh suv vredi jos koristiti tp mada su sa povećanim protokom se dobija jako malo cop-a, a da sa -15 .....
[ magnetista @ 24.10.2010. 17:08 ] @
Prodavci ove pumpe tvde da moze da greje do -15 uz pomoc dodatnih grejaca...kome je verovati.....cle pumpa 4kw/18kwsa 6 fancoil uredjaja kosta 2500 evra
[ Bunar_Pa @ 24.10.2010. 21:51 ] @
zdravo svima.nebi da mnogo davim ,ali me interesuje sta je sa kineskim tp
[ mali genije @ 24.10.2010. 22:09 ] @
imaju kod mene dve tp viska ako kome treba info na pp
[ johnnie @ 25.10.2010. 05:58 ] @
@magnetista:

Daj neki link za tu pumpu da vidimo o cemu je rec...
[ magnetista @ 25.10.2010. 06:23 ] @
Evo ti nekih specifikacija

[ mali genije @ 25.10.2010. 10:02 ] @
sudeci po slikama tesko ces se ogrejati na ovog kineza cim padne dobar minus
malo su zakinuli materijala na vazdusnom izmenjivacu
[ magnetista @ 25.10.2010. 12:01 ] @
Ovo na slici je bio grejac za bazene....a ovo su tp






[ scroll @ 25.10.2010. 15:47 ] @
Pozdrav
Vazdusne toplotne pumpe sa inventerom ili DC-inventerom mogu da greju ido -20 i vise ali treba uložiti vise enrgije naspram recimo direkne expanzije (zemja) +12. Šo u prevodu znači daza uloženi 1kw sa -15,može se dobiti od 1.5 kw do 2.5kw a sa +12 od 3.5kw do 5kw
[ Bunar_Pa @ 26.10.2010. 17:44 ] @
pozdrav.dugo pratim ovu temu i moze se zakljuciti da u sustini nema tacnih podataka kolika je stvarna usteda energije upraksi ,nego je uglavnom cista teorija .Hteo bih zato da pitam dali neko ima prakticnog iskustva jel da bi koristio tp u banatu postoji niz problema koji bi se u toku eksploatacije mogli pojaviti.hvala
[ mali genije @ 27.10.2010. 07:34 ] @
Citat:
Bunar_Pa: pozdrav.dugo pratim ovu temu i moze se zakljuciti da u sustini nema tacnih podataka kolika je stvarna usteda energije upraksi ,nego je uglavnom cista teorija .Hteo bih zato da pitam dali neko ima prakticnog iskustva jel da bi koristio tp u banatu postoji niz problema koji bi se u toku eksploatacije mogli pojaviti.hvala

tp ne pravi ustedu nego izolacija objekta a kolika je usteda mozes proveriti u jednoj firmi u pancevu (mogu ti poslati na pp da nebude reklama) gde se upravo montira sistem za grejanje i hladjenje objekta
[ VeljaNi @ 27.10.2010. 08:48 ] @
Citat:
mali genije: tp ne pravi ustedu nego izolacija objekta a kolika je usteda mozes proveriti u jednoj firmi u pancevu (mogu ti poslati na pp da nebude reklama) gde se upravo montira sistem za grejanje i hladjenje objekta


Uf uf uf, mali genije, c c c c ;) Uglavnom su ti postovi dobri, ali ovaj je bio verovatno "pad koncentracije"...

Bunar_Pa, treba odvojiti nekoliko parametara kada se gleda ušteda.
1) Izolacija objekta - što je objekat bolje izolovan, veća je i ušteda naravno... Ali veća je ušteda korišćenjem bilo kog tipa grejanja/hlađenja.
2) Toplotna pumpa ima parametar kojim se računa ušteda koji se zove COP (koeficijent uštede) koji banalno gledano predstavlja "količinu oslobođenje energije na osnovu potrošenog jednog kilovata električne energije".
2.1) Postoji veći broj uslovno rečeno prevara na našem tržištu gde firme koje tek počinju sa radom se bukvalno "frljaju" tim COP parametrom. COP se definiše za toplotne pumpe kao koeficijent ulazne temperature vode (u slučaju sistema voda-voda) odnosno zemlje (u slučaju sistema zemlja-voda) i izlazne temperature vode unutar sistema u objektu. Dakle, primera radi on može biti (na osnovu pumpi koje naša firma distribuira) 3.7 (W15/W50), tj 5.2 (W15/W35). U slučaju sistema vazduh-voda, daje se COP za spoljnu temperaturu 4-7 stepeni koji užasno mnogo varira (zbog nestabilnosti spoljnog energenta, tj vazduha).
2.2) Ekonomski COP - e to je COP koji niko ne može da ti tačno kaže koji predstavlja ekonomsku uštedu. On se okvirno računa na sledeći način -sezona traje 6 meseci i na jugu Srbije (Niš) ona je okvirno oko 1900h grejanja. Podeliš to na mesece, sračunaš količinu energije koja ti je potrebna u objektu (kada bi grejao električnim kotlom) i podeliš sa COP toplotne pumpe. Na osnovu toga možeš relativno pouzdano da izvršiš procenu uštede. Naravno, postoje i trikovi prilikom projektovanja - ako obezbediš da TP rade većim delom noću a manjim delom danju dobićeš mnogo veću uštedu (cena kWh noću prema ceni kWh danju je otprilike 1:4).

Ja se kanim već danima da obesim slike jednog prelepog objekta koji smo uradili u Nišu, gde sa različitim trikovima i uz pomoć TP dobijamo potrošnju od 107 dinara na sat, a objekat je oko 1000kvm gde smo dobili uštedu u odnosu na električni kotao približno 1:8, a u odnosu na centralno grejanje (pravno lice) 1:5...

Ima još dosta toga za objašnjavanje, dosta toga ima i na našem sajtu.

Za sva dalja pitanja, stojim na raspolaganju.

Pozdrav svim forumašima ;)

[Ovu poruku je menjao VeljaNi dana 27.10.2010. u 10:16 GMT+1]
[ mali genije @ 27.10.2010. 10:46 ] @
@VeljaNi
nije to bio pad koncentracije nego lose objasnjenje misljenja- kakva je svrha ugradjivati tp ako objekat ima losu
termoizolaciju
[ galileo5 @ 27.10.2010. 10:48 ] @
Vidim da ima dosta strucnih koji mi mogu pomoci, evo o cemu se radi :

Kuca - 150m2, prizemlje i sprat, prizemlje 75m2 >monovolumen, sprat 75m2 >sobe
Termoizolacija 5-7 cm stiropor, klasika
Stolarija PVC > Veka, termopan staklo i ...

10 rupa 5m dubine, 45cm sirine, zemljiste je peskovito sa nekim slojevima gline i dosta je visok nivo podzemnih voda oko 2m, sa evidentnom tendencijom porasta,
planiram nesto kao RAUGEO Helix Probes PE-Xa, jer to mogu priustiti, ovde u Leskovcu busenje na vecim dubinama kosta kao da kopaju tunel do Japana...

Ono sto imam je neki sklop kao od hladnjace : trofazni motor 3kW sa kompresorom, kondenzatorom i svim ostalim stvarima na tom postolju sem isparivaca.

Planiram jedan fancoil na fasadi u prizemlju koji ce biti na fasadi koja je zatvorena i nista se nece videti, a onda termo kanalima ili kako se ves to zove da izvrsim razvod u prostorijama.

Pitanje oko fancoila, ovde kog god majstora pitam za fancoil kroz koji prolazi samo gas, a ne voda, niko nema pojma o tome i kazu da tako nesto ne postoji, ja sam neko vreme bio u USA
i tamo sam u kuci imao bas tako nesto, tipicna pumpa na zemlji ispred ulaza i jednu malu nisu ili prostorijicu na fasadi gde se nalazio fancoil za hladjenje i normalno gas furnace za grejanje.

Takodje planiram da stavim dva ventila, po jedan na hi i low cevima da bih premostio gas na jedan izmenjivac toplote koji bi grejao vodu u sistemu parnog grejanja i normalno u tom trenutku cirkulacija froz fancoil prestaje, time bih imao mogucnost biranja izmedju fancoil ili parnog grejanja.

Sve to , svi elementi bili bi jako blizu jedan drugom, takoreci u 1m2 jedan iznad drugog (napominjem zbog duzine instalacija i kolicine gasa)

Ono sto sam do sada uradio je na drugoj identicnoj polovini kuce je, jedna spoljna jedinica od klime i jedan ovakav izmenjivac toplote povezan na parno grejanje i to radi , ali normalno samo u prelaznom periodu jer je vazduh/voda.

Evo i seme i moje zamisli :




Greska naslici, nije u ovom slučaju kondenzator već isparivač...
Ono sto mene zanima je da li bi ovako nesto bilo i priblizno dovoljno za ovu povrsinu objekta ili ne ?

Da li izbaciti fancoil kao opciju grejanja i ostaviti samo za hladjenje ili ne ?

Sta je od ove moje zamisli izvodljivo a sta katastrovalni promasaj... ?
[ mali genije @ 27.10.2010. 14:15 ] @
@galileo5
to sto te zanima nije fancoil nego parapetna unutrasnja jedinica klima uredjaja i ima kod mene u blizini par polovnih
pa ako te zanima javni se na pp.
sto se tice tog tvog budzanja sa ventilima neverujem da bi to funkcionisalo bas kao sto si zamislio
evo i neka slikica da malo gledate

@VeljaNi
jel imate neso slicno u ponudi kao sto je na slikama javni se na pp
pozdrav

[ galileo5 @ 27.10.2010. 16:01 ] @
@ mali genije

Ne interesuje me parapetna jedinica vec ono sto sam napisao, a odgovor da tako nesto ne postoji mi nije prihvatljiv, mozda se ne zove tako, recimo da je to obican isparivac sa centrigugalnim ventilatorom.
Koji su razlozi nefunkcionisanja ovog sistema sa ventilima ?
Shema koju sam dao je ideja, naravno da nije kompletna i da se mora resiti jos monogo toga.
[ CBC @ 27.10.2010. 16:28 ] @
galileo5
Posto mi je u prirodi posla da od ideja pravim gotova resenja odma da uprostimo.

Imas u semi ventile koji su flip-flap tipa, dakle naizmenicni i to 2 komada.
Za ovakvim resenjem apsolutno nema potrebe jer su dovoljna na potisnoj strani 2 obicna ventila. Posto vodis do 2 razlicita kondenzatora, nema potrebe da imas i njihove izlaze upravljane ventilima, taj deo moze da ostane pasivan. Dakle, samo obicna sponica sa 3 kraka.

Kad ti je otvoren ventil prema "parnom grejanju" drugi drzis zatvorenim i obratno..

Toliko sa tehnicke strane. Moras racunati da je pritisak koji ventil treba da drzi suprotan kontraptitisku protoka kroz otvoreni kondenzator a to moze da ide na nivoe 40-45 Bara istim da upotrebljujes ventile koji su deklarisani za bar 50% veci sigurnosni mariginal.

Da bi ventili funkcionisali besprekorno najbolje je da njihovo operativni momenat bude u trenutku kad kompresor ne radi , cak koji minut posle kad dodje do smanjenja pritiska.
Na taj nacin se obezbedis da ventili nemaju stres prilikom prebacivanja.

Dakle, ovo je cisto teoretsko tehnicko resenje za to sto si nacrtao.
Praksa moze da pokaze da je izbir ventila bio pogresan jer nisu mali pritisci u pitanju.
To sto je olaksavajuce je da kompresor po paljenju suksesivno dize pritisak tako da izbor vantila ne bi trebalo da bude pretezak.
[ galileo5 @ 27.10.2010. 16:56 ] @
Upravo takva je bila prvobitna ideja ali nisam imao pojma da postoje ventili koji mogu drzati i kontra pritisak, bavim se auto-gas uredjajima i znam da ventili koje koristim ne drze u suprotnu stranu, a jasno je i zbog cega.

onda bi vise licilo na ovako nesto




a sta bi se desilo kad bih stavio ventila na povratnom vodu, onda bi ventili uvek bili optereceni sa prave strane, samo sto bi u tom slucaju i jedan i drugi izmenjivac bili pod pritiskom, sto mozda i nije lose u slucaju prebacivanja s jednog na drugi. a sve pod uslovom da je jedan uvek otvoren .

U tom slucaju bi kod hladjenja nastao problem... ma da stavim 4 ventila na svaku po jedan i da resim pitanje ??? poceo sam da lutam :-)
[ mali genije @ 27.10.2010. 17:31 ] @
@galileo5
pa vidi ovako nebih da pametujem ali zna se sta je fancoil a sta unutrasnja jedinica i koja je razlika
ali ti verovatno neznas da objasnis sta ti treba jer po tvom predhodnom objasnjenju je to
unutrasnja parapetna jedinica a tebi mozda treba kanalna ima jos dosta toga ali ako neznas
sta ti treba niko ti ne moze pomoci
[ galileo5 @ 27.10.2010. 17:55 ] @
Citiraću samog sebe :

Citat:
Planiram jedan fancoil na fasadi u prizemlju koji ce biti na fasadi koja je zatvorena i nista se nece videti, a onda termo kanalima ili kako se ves to zove da izvrsim razvod u prostorijama.

odmah sam rekao „ili kako se već to zove“

ovo sam imao tamo >



samo zaboravi na gas furnace, ostalo je isto stim što bi dodao i mogućnost grejanja ...

OK nazovimo to većom unutrasnjom jedinicom ali je napolju i ima kanale za razvod ili kanalnom jedinicon ili kako god, postoji li neko konkretno ime za tako nesto da ne bih lupao >?

Vidim da je CBC već razumeo šta hoću
[ mali genije @ 27.10.2010. 17:56 ] @
e treba ti ovo
[ galileo5 @ 27.10.2010. 18:06 ] @
Eto, vidis da razumes ...

E sad idemo dalje...
[ mali genije @ 27.10.2010. 18:11 ] @
samo da ti kazem da sam ovo slikao pre 10min kod mene u garazi pa ako ti treba hehe)
ne zaboravi i risiver da stavis i obrati paznju na to da ce deo freona ostati zarobljen u
isparivacu kad ti ventili prebace tok na izmenjivac za grejanje
[ galileo5 @ 27.10.2010. 18:28 ] @
Da li ovo drži vodu ?



[ CBC @ 27.10.2010. 20:10 ] @
Jedna stvar koja mi nije jasna posto je Srbija jedna od zemalja koje imaju sistem jeftine struje nocu da se niko nije pozabavio sa nocnom akumulacijom energije u rezervoare u pomoc toplotne pumpe.

Upravo radim na razradjivanju i izboru faznog izmenjivaca, penta je da se poveca akumulativno svojstvo energije u vodi kao nosiocu za recimo reda 80-90% i da se akumulator puni nocu kad je struja jeftinija. Sistem zahteva mocno predimenzionisanu pumpu jer treba da akumulira energiju za potrosnju u periodu od 16 sati + da izda energiju u periodu preko noci. Dakle seo sistem oko toplotne pumpe treba da bude dimenzionisan po redu 300% od nominalnog efekta.

Zasto se na ovome neradi kad su sistemi poznati i u opticaju jos od 70-ih godina proslog veka. Da li stvarno toliko kasnimo?

// CBC
[ mali genije @ 27.10.2010. 20:34 ] @
Citat:
CBC: Jedna stvar koja mi nije jasna posto je Srbija jedna od zemalja koje imaju sistem jeftine struje nocu da se niko nije pozabavio sa nocnom akumulacijom energije u rezervoare u pomoc toplotne pumpe.

Upravo radim na razradjivanju i izboru faznog izmenjivaca, penta je da se poveca akumulativno svojstvo energije u vodi kao nosiocu za recimo reda 80-90% i da se akumulator puni nocu kad je struja jeftinija. Sistem zahteva mocno predimenzionisanu pumpu jer treba da akumulira energiju za potrosnju u periodu od 16 sati + da izda energiju u periodu preko noci. Dakle seo sistem oko toplotne pumpe treba da bude dimenzionisan po redu 300% od nominalnog efekta.

Zasto se na ovome neradi kad su sistemi poznati i u opticaju jos od 70-ih godina proslog veka. Da li stvarno toliko kasnimo?

// CBC

ma radi se ali je problem finansija jer se ovde ugradjuje samo ono sto mora a po nekad ni to do kraja
i veliki je problem sa strucnoscu instalatera cast izuzetcima
[ CBC @ 27.10.2010. 20:46 ] @
Koje PCM materije su u opticaju najvise kad je akumulacija u pitanju? Soli ili sa cime radite ako vec radite?

Sta treba biti posebno strucan za ugradnju suntovanih akumulatora? :S
Ili je i ova delatnost na putu nizbrdo kao i sve druge koje su priuceni kocijasi iskvarili, recimo Autogas ugradnje (navodim posto Galileo kaze da se bavi gasom ali neciljajuci na njega - znam ko je). Srecom po vas je ovo malo komplikovanije da se neusudjuju svi da udju u rad sa TP jer zahteva malo vise znanja u osnovi.

[ Bunar_Pa @ 27.10.2010. 21:06 ] @
mali genije bio bih zahvalan na informaciji,i jos bih dodao da je CBC u pravu za akumuliranje energije,jer postoje realne mogucnosti da ideja bude izvodljiva jer ako je za rad TP dovoljno i 12 stepena a vodu ugrejemo tokom noci na 40 realno dobijese 3 puta veca zapremina vode za jutarnji rad TP kada je u sustini i najvise potrebno
[ zmajurina @ 27.10.2010. 21:21 ] @
Ideja o akumulaciji je na mestu ali mi se cini da treba ipak malo ozbiljnijeg proracuna od toga da se voda zagreje na 40 stepeni pa pomnozi za kolicinom x3 od potrebne u realnom vremenu... Treba uzeti u obzir jos parametara ili se varam? Cini mi se da treba.

Jedno laicko pitanje: koja kolicina vode je u pitanju uopste? 200l? 500l? 1000l? I koja kolicina se dobija mnozenjem sa 3 i kako skladistiti pod kojim uslovima, u kakvim sudovima, ... Namece se veliki broj pitanja koja traze odgovor. Ipak mislim da je dobra ideja.

Mala digresija: isto tako sam mislio i odgovarali su me od recimo bojlera od 200l koji ce centralno snabdevati sva kupatila u kuci i kuhinju, a onda je bilo reci tipa sta raditi dok topla voda dodje do slavine? Medjutim, ugradnjom cirkulacione pumpe koju je potrebno ukljuciti 10 sekundi pre pocetka koriscenja tople vode vreme cekanja tople vode da prodje kroz instalaciju se svodi na milisekundu.

Mene zanima sledece: da li sa 10 rupa od 5m dubine i 45cm precnika moze uopste da se razmatra grejanje i hladjenje porodicnog doma i do koje velicine? Da li se radi o izmenjivacima ili je to sistem voda-voda zamisljen?

Izvinite na smetnji ako sam poremetio strucnu raspravu, ali kao laika me ovo interesuje.

Hvala.
[ galileo5 @ 27.10.2010. 21:32 ] @
Ja sam konkretno mislio na ovakve sonde >



sonde su u zavisnosti od vrste zemljista oko 400-500w u nekim slucajevima i vise

A ni ja nisam dobio odgovor da li uopste tako nesto dolazi u obzir i ima li potrebnog kapaciteta.

@CBC
Nisam siguran da se znamo ali to sa autogas-om je evidentno, kao i u mnogim drugim sferama al ajd sad...
Ne brinite necu sam praviti TP i necu nikom ukrasti zanat...obecavam !
[ CBC @ 27.10.2010. 22:35 ] @
Bunar_Pa

Ako bi rekli ovako da je jednoj kuci potrebno 10 kw/h za grejanje dakle u periodu kad se koristi skuplja struja potrebno je da se skladisti u njega energija koja se moze vaditi u toku 16 sati (160kw/h) ali pumpa mora da da i pored toga kuci energiju koju koristi (racunam za ovde linearno radi primera) u nocnom periodu od 8 sati po 10kw/h dakle 80kw.

Sagledajuci ovo pumpa treba da da 10 kw za svaki sat za kucu i 160/8=20kw za akumulaciju u periodu od 8 sati.

Imajuci priliv od 30kw i odliv od 10kw ostaje u periodu od 8 sati 160kw energije za trosenje u skupom periodu.

Razumem da je odokativno uzeta jedinica reda 40C , radi boljeg COPa , ostao bi rado na sto nizoj temperaturi. Koriscenjem Fan Coila i podnog grejanja zadovoljava , recimo raditi na temperaturi da je masa vode za akumulaciju u distresu izmedju 45 stepeni kao pun a 35C kao termicki prazan rezervoar. Ova skala moze malo da se menja (moze i dosta ukoliko se igramo sa velikom kapacitivnosti vode u akumulatoru, tj. njenom zapreminom.

No, tamo gde sam stvarno udario je ostalo otvoreno pitanje:

PCM Phase Change Material, dakle razne soli ili alkoholna jedinjenja koja imaju tacku topljenja na oko 45 stepeni, gde se u trenutku izmene agregatnog stanja nagomilava ekstremno puno energije. (proces se koristi u toplotnim pumpama sa gasom - Galileo zna zasto koristi grejanje na isparivacima gasa takodje) dakle kao sto gasovi prilikom prelaska iz gasnog u tecno i kontra zahtevaju nelinearno energiju iz okoline tako i PCM materijali cine da akumuliraju nenormalne kolicine energije i takodje je predaju oko svoje tacke topljenja.



Uz pomoc PCM materijala se moze povecati akumulacija energije na oko specificne tacke za do 2-3 puta u zavisnosti koja materija i koje su nominalne radne temperature. Za primer za fluid se lako oko 45 stepeni C moze povecati energetski konduktivitet za 2 puta oko tacke topljenja, za TP sisteme povoljno da je dakle oko 40 stepeni, sto znaci da se moze duplo duze vremena eksploatisati energija iz vode tj imati duplo sporiji pad temperature iste.

Recimo da koriscenje Parafina kao PCMa mozemo dobiti do 9 puta vise energije u njemu nego u vodi za razliku u temperaturi od 5 stepeni !!!

=====================

zmajurina

nije nerealna kolicina od oko 10m³ vode za jednu kucu za zahtevom od oko 10kw/h, uz koriscenje soli za akumulaciju 3-4m³ za skladistiti oko 160kw/h.

======================

galileo

ne ne, nemoj me pogresno razumeti, tebe sam uzeo za primer jer znam ko si (nisam rekao da znas ko sam ja, jer ja sam permanentno u Svedskoj - sve je bilo u pozitivnom kontekstu) i sa cim si se sve susreo u protekloj deceniji i da imas potpuno uvid u situaciju - naime znam od Dore iz NSa , ja sam osnivac Cannonball Community zajednice i znam ko je gde sta, sad se ucim novo trziste :P Jednostavno gledam gde sta ima od high tech koji bi nasao primenu u Srbiji za bolje sutra.

Pozz //






[Ovu poruku je menjao CBC dana 27.10.2010. u 23:49 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao CBC dana 27.10.2010. u 23:53 GMT+1]
[ galileo5 @ 27.10.2010. 23:06 ] @
Pa vidim lik ima CBC nick, reko sta se bre ovaj krstio po forumu, a tek sad sam se setio da je ovo ES a ne CBC

[ VeljaNi @ 27.10.2010. 23:50 ] @
Uf uf uf kako je ova tema odjednom lepo zaživela...

Što se tiče akumulacije energije, soli apsolutno nisu potrebne... Mi sada upravo projektujemo klimatizaciju za jednu stambenu zgradu koja je krenula sa zidanjem (1300kvm, 39 stanova) gde će investitor biti "gradska toplana" za stanare. Ideja je da se kompletna energija grejanja tj hlađenja spremi u toku noći (po jevtinoj struji) tako da investitor naplaćujući cenu "centralnog grejanja" ima 10-15 eura po kvm prostora godišnje čiste zarade. Ne bih baš da ulazim u detalje oko projektovanja akumulatora na javnom forumu, ali možete mi se obratiti na pp.

Što se tiče sondi, imamo jako lepe "igračke" koje smo počeli da uvozimo koje služe za direktnu ekspanziju energije zemlje (primaju 407micu do 20 bari pritiska). Sonde su 35m i izvlače između 3.5 i 4.5kW energije iz zemlje...

Elem, zakačiću vam ovih dana par fotkica da vidite kako izgleda jedan lep sistem TP pun automatike kojim pravimo sjajnu uštedu...

Pozdrav forumašima.
[ CBC @ 28.10.2010. 00:35 ] @
Postrojenje MM21DHC je svetski najveci akumulator termicke energije, Japan ima nocu jeftiniju struju te se tako radi , od 1979 god je u pogonu.

Postrojenje skladisti , pazi sad, 106 MWh toplotne/rashladne energije za potrebe 180.000 ljudi koji tu stanuju i za 10.000 u biznis centrima.

U pitanju je svetski najveci LTES sistem na svetu, i tu nema tajni, upravo nevolim komercijalizaciju koja je puna tajni koje su javno dostupne.

Naravno da treba pomoci svima koji zele da se upuste u igru da to i urade, sta ima da se krije, niko od nas nije naucnik da cuva svoje patente vec stalno koristimo tudja resenja.

Neznam da li je na web prezentaciji postavljena shema postrojenja, potrazite sami,

http://www.mm21dhc.co.jp/english/dhc/index.php

Kako god, imam doktorat od jednog doktora nauka iz 2008. godine odradjen po ovom pitanju sa Umea univerziteta u PDF formatu sa svim sitnim crevcima vezanim za ovo postrojenje.

I nemoraju soli, moze bilo koja izolovana materija PCMa ako se imalo misli na zapreminu.

Inace me raduje da je neko poceo pa makar i komercijalno da se bavi sa ovim u Srbiji, jes da je 30 godina u zakasnjenu ali bolje ikad nego nikad.

U mom okruzenju se lako dolazi do aluminijumskih kaseta punjenim PCM-om za razne temperature tako da meni licno nije problem za nabavku, stvar je da je meni problem u transportu te radje biram put da iskopam dbru formulu pa se sve to zbrcka u Srbiji od domaceg materijala :)

Pozz



[Ovu poruku je menjao CBC dana 28.10.2010. u 02:43 GMT+1]
[ VeljaNi @ 28.10.2010. 12:39 ] @
Pozdrav forumaši.
Pošto sam dobio packu po nosu, aj malo da se i ja raspišem...
Priprema energije u noćnom režimu bi definitivno svakom trebala da bude primat u istraživanju na ovom polju. Da još malo raširimo priču, ideja o velikim soil akumulatorima u kombinaciji sa solarnim panelima (priprema tople energije u letnjem periodu koja bi se koristila zimi) je defakto najjevtinija varijanta grejanja koja će ikada biti smišljena. Na žalost, u Srbiji se time gotovo niko ozbiljno ne bavi. U okviru svojih dr studija tražio sam sredstva od države za kreiranje prvog sistema akumulacije za korišćenje u celom zimskom periodu - nisam dobio ni dinara. Očigledno je državi problem energetske efikasnosti završen u domenu "stavi stiropor na zid i nakrivi kapu". Dokaz nezainteresovanosti države je i idiotizam gde TP još uvek podležu carinskoj stopi prilikom uvoza kao i najnovije plaćanje "ekološke takse" na TP koje su iste kao i recimo za "Smederevca"...

Tako da CBC mnogo je teško raditi to komercijalno, uzevši da je to naša osnovna i jedina delatnost.

Elem, za one koji imaju prostora i vremena za igranje, dva stručna rada koja su definitivno ostavila utisak na mene su:

Takamijev metod iz 1977me godine
Hazamijev metod pomoću solarnih panela

Što se tiče našeg trenutnog istraživanja za veliki objekat mi smo trenutno usmereni u sledećem pravcu: instaliranje podzemnog dobro izolovanog rezervoara (sa delta t od 1 stepena na 24 sata) sa dvostrukim izmenjivačima. Što se tiče količine vode potrebne u tom rezervoaru, to je još uvek samo na papiru, čeka nas instaliranje umanjenog modela već ove zime (objekat 130kvm) gde ćemo ili potvrditi ili odbaciti pretpostavke. Kompletna računica uopšte nije naivna i oko količine vode u rezervoaru i oko snage toplotnih pumpi koje će u noćnom režimu pripremiti tu vodu. Naravno, stvar se usložnjava projektovanjem dnevne temperature (mi smo išli -10 u fazi grejanja, tj +35 u fazi hlađenja), gde se veći problem javlja oko ekstremnih temperatura i problema sa angažovanom snagom. O svemu tome ću više pisati na proleće. Drugi problem je razvoj kompletne automatike bajpasova u prelaznim režimima i definisanje opsega prelaznih režima (kada se vrši u toku dana dinamički prebacivanje sa hlađenja na grejanje i obrnuto). Tu se javlja dodatni problem da li treba možda pripremiti u rezervoaru dominantnu energiju u tom periodu ili odraditi klasični bajpas.

Elem da ne davim više, ovakav forumski deo rasprave očigledno ne drži vodu. U pripremi smo podizanja prvog bloga koji će biti potpuno posvećen energetski efikasnim sistemima, te ovim putem bih pozvao zainteresovane za pisanje svojih blogova. Mislim da ćemo na taj način biti mnogo učinkovitiji nego sada.

Za sada vas pozdravljam i željno čekam mišljenja za ova dva naučna rada. Ja ću verovatno na svojoj kući primeniti hazamijev metod.

Dodatak: Ovo liči na nešto što sam pre par dana (valjda) video na ovom forumu. Elem, možda će ovo nekog interesovati.
[ CBC @ 28.10.2010. 13:53 ] @
samo da se upisem na brzinu i pohvalim pruzanje ruke pomoci siroj populaciji.
Goodwill, moderan pojam gde firme izlaze u susret klijeteli na sirokom polju.
Iskreno, nisam ocekivao nivo svesti da bude na ovom nivou, pre sam video taktiku povlacenje, drago mi je da se ova tema moze pomeriti na visi nivo uz pomoc profesionalaca! :)

Po pitanju izlozenog, malo u skripcu sa vremenom, samo da nagovestim da se par bolnica u Svedskoj i greje i hladi sa energijom suprotnog godisnjeg doba.. za neverovati, hladjenje leti je uz pomoc zimskog snega!!

http://advantage-environment.c...tored-snow-for-summer-cooling/

Pozz // CBC
[ gari021 @ 28.10.2010. 15:09 ] @
Sto se nocnih akumulacija tice, ima tema o tome
http://www.elitemadzone.org/t3...uz-primenu-akumulatora-toplote

Hint: mislim da je vreme da se ova tema prebaci iz podforuma fizika u techzone\klimatizacija
[ VeljaNi @ 28.10.2010. 22:37 ] @
Dragi moji forumaši... dizanje servera za blog se neočekivano produžilo... ima problema oko "web dizajna" i oko "tema"... ja bih vas opet zamolio da mi na pp, pošaljete prijave za pisanje i predloge za teme... blog zvanično počinje da radi u ponedeljak... ja bih voleo odavde 3 nick-a da nam se pridruže u "pisanijama", nadam se da će se oni pronaći u ovim mojim "pisanijama" ;)

U pokušaju "opismenjivanja" Srbije pozdravljam vas...
[ magnetista @ 29.10.2010. 22:03 ] @
Da li je bolja Inverter toplotna pumpa ili obicna toplotna puma?Zna li neko ?Takodje da li neko zna da li je bolja mnoblok toplotna pumpa vazduh /voda ili split sistem pumpa sa unutrasnjom i spoljnom jedinicom??
[ hrizantema @ 03.11.2010. 13:34 ] @
Decki,

Interesuje me nesto o rezimu rada cirkulacione pumpe Wilo star 25/6-130 u sistemu IVT. Da li neko zna padove pritiska u pumpi pri razlicitim pozicijama i naravno protoke pri razlicitim pozicijama 1,2 3 ? I po kojoj formuli je to moguce utvrditi ?

U susitni po kojoj se formuli racunaju padovi pritiska u ovakvim situacijama . Npr Koliki su padovi pritiska za pojedine ventile u sistemu podnog grijanja i naravno za izmjenjivace toplote u samoj toplotnoj pumpi ? Da li je to moguce izracunati ili se te informacije mogu dobiti samo od prozivodjaca pumpe?
[ galileo5 @ 27.11.2010. 13:31 ] @
... nema nigde nikog

Kako proracunati izmenjivac toplote.
Spiralni

od 10kW - do 15kW

Kompresor Copeland 3 do 4 tone (gas R407c ili R410)

voda - protok 3m3/h - temperature 4 do 5 C - kroz sonde
voda - protok ? - temperature recimo oko 50 C - kroz instalaciju grejanja ili kroz akumulator od xxx litara


planiram napraviti od bakarnih cevi 6 ili 8 mm, vise jezgara u jednom izmenjivacu gde ce se jezgra razlikovati po precniku namotaja.

Kako se to uopste racuna, po (zapremini ili masi gasa ili po kontaktnoj povrsini cevi u ovom slucaju) / (razlike u temperaturi) ili kako god vec?

Jedan koji sam vec napravio i radi par godina je dimenzionisan metodom ( 1 : odprilike ) ali se iz njega ne izvlaci dovoljno toplote i treba ga povecati ali .... nema se kad...

[ Mirko Lalic @ 29.11.2010. 18:26 ] @
Molim za pomoc:
1. Moze li moj sistem u kome komresor klime direktno gura gas u kondenzator (izbacen elektromagnetni ventil), a iz kondenzatora gas odlazi u isparivacda uspesno funkcionise?
2. Da li su potrebni i odvajac ulja i susac i gde se ugradjuju?
3. Koji su visinski odnosi prikljucaka za pomenute komponente (kompresor-kondenzator-isparivac-odvajac ulja-susac)
4. Koliko i koje ulje ide u sistem sa gasom R 22 ?

Unapred hvala.
[ dexterilla @ 29.11.2010. 21:07 ] @
Imam i ja par pitanja.

1. Sta se desava ako ja u bunaru imam vodu od npr 16C i posle kruznog procesa, voda se vraca u bunar sa 6C. Znaci da voda koja dolazi sa 6C hladi vodu koja se nalazi na 16C. I pitanje je sad, do koliko C je ohladi? Sta ako je ona brze hladi nego sto je zemlja greje? Sta ako je ohladi do 7-8C? Ili cak 6C? Jer otkud ja znam kojom brzinom je zemlja greje. I to bi onda znacilo da ja posle uzimam vodu iz bunara koja nije vise 16C, nego 6,7 ili 8C??? Molim Vas pojasnite mi ovo.

2. A ako pricamo o toplotnim pumpama koje uzimaju okolni vazduh imam jedno pitanje. Npr, napolju je -4C. I sad ja uzimam vazduh koji je toliko hladan. I da li je sad moguce da kompresor u toplotnoj pumpi toliko sabije freon, da od nekog pocetnog fluida koji je bio na -4C (a moze biti i hladniji) voda u sistemu grejanja dodje na 50-60C (pa nek prodje pre toga i kroz 3 kruzna procesa, s obzirom da je jedini rad koji je ulozen - sabijanje nekog fluida kompresorom u odredjenom ciklusu). Kakav to kompresor treba da bude?

3. Moze li neko da mi kaze u kom rasponu se krece cena ovih pumpi? I svi potenciraju da su one bas isplative. To je neosporno, ali za nase uslove, treba prvo uloziti u tu investiciju. I svi uzimaju u investiciju samo toplotnu pumpu. A plus sto mora da se busi zemlja. To mu mozda dodje i na duplo skuplje ulaganje na kraju. I da li je zbog toga jeftinije da se ugradi pumpa koja uzima okolni vazduh?

Mene ovo vrlo interesuje ali nisam nesto obavesten, tako da ne uzmite mi za zlo ako pitam gluposti :)

HVALA
[ VeljaNi @ 30.11.2010. 08:29 ] @
Citat:
1. Sta se desava ako ja u bunaru imam vodu od npr 16C i posle kruznog procesa, voda se vraca u bunar sa 6C. Znaci da voda koja dolazi sa 6C hladi vodu koja se nalazi na 16C. I pitanje je sad, do koliko C je ohladi? Sta ako je ona brze hladi nego sto je zemlja greje? Sta ako je ohladi do 7-8C? Ili cak 6C? Jer otkud ja znam kojom brzinom je zemlja greje. I to bi onda znacilo da ja posle uzimam vodu iz bunara koja nije vise 16C, nego 6,7 ili 8C??? Molim Vas pojasnite mi ovo.

Druže dexterilla, naši stari su znali da kažu - Nikad ne "mokri" u bunar iz kojeg ćeš piti vodu ;)

Šalu na stranu, za Toplotne pumpe sistema voda-voda (izvor energije podzemna voda) se po pravilu kopaju dva bunara - usisni bunar (iz kog se uzima voda) i povratni bunar (bunar u koji se vraća voda kojoj je uzeta(grejanje) tj data(hlađenje) energija). Bunari moraju da budu minimalno 30m udaljeni jedan od drugog baš zbog tog problema međusobnog mešanja. Ja nisam geoinženjer, ali su me naučili da svaki bunar pravi oko sebe "virtualni" levak odakle uzima vodu, tako da za bunar dubine recimo 60-70m levak je prečnika oko 30m. Ako dva bunara napraviš na manjem odstojanju javlja se problem "pozajmice" energije, tj uticaja jednog na drugi.

Ako nekog zanima više vezano za bunare, neka slobodno pita. Mi ćemo na našem blogu ovih dana obraditi kompletnu tehnologiju bušenja bunara (u prevodu šta da zapitkujete bunardžiju da vas ne bi za*ebo) :)

Citat:
2. A ako pricamo o toplotnim pumpama koje uzimaju okolni vazduh imam jedno pitanje. Npr, napolju je -4C. I sad ja uzimam vazduh koji je toliko hladan. I da li je sad moguce da kompresor u toplotnoj pumpi toliko sabije freon, da od nekog pocetnog fluida koji je bio na -4C (a moze biti i hladniji) voda u sistemu grejanja dodje na 50-60C (pa nek prodje pre toga i kroz 3 kruzna procesa, s obzirom da je jedini rad koji je ulozen - sabijanje nekog fluida kompresorom u odredjenom ciklusu). Kakav to kompresor treba da bude?


Kada pričamo o pumpama pričamo o COP parametru. Grubo rečeno (mislim da sam i pisao to ovde ranije) to znači koliko energije oslobodi pumpa utroškom jednog kilovata struje. Da bi računao COP moraš da imaš stabilan izvor energije. Na jugu srbije voda u bunaru godišnje osciluje 0,8 stepeni tako da voda se može nazvati stabilnim izvorom. Mi smo strašni protivnici (iako je inicijalno jevtinije) pumpi koje kao energent uzimaju energiju vazduha, jer je to po nama Marfijev paradoks - kada vam treba hladan vazduh za hlađenje vi uzimate vazduh 30+ stepeni, kada treba da se grejete uzimate vazduh -10 stepeni, što je besmislica. COP koji daju proizvođači pumpi koje rade na energiju vazduha predstavljaju svojevrsnu prevaru jer daju COP sa ulaznim parametrima spoljni vazduh +4, unutrašnja energija +35. Ne lezi vraže, kada sam zatražio od LG-a (fabrike) da mi daju grafik preslikavanja COP u odnosu na spoljnu temperaturu (bežali od toga mesec dana, tvrdili da mi to ne treba) dobio sam grafik koji pokazuje stvarnih 5,6 (COP) na ovim uslovima koji je nažalost padao kao Gausova raspodela (podsetite se matematike) te je išao na -15 u bednih 0,7 (električni grejač koji predgreva spoljni vazduh da ga dovede na optimalnih +4 troši više energije nego što proizvodi korisne).

Ja se uvek raspišem, ali kao što neko ranije reče, trudimo se da pomognemo ljudima da nauče osnove. Za više o svemu ovome (moram i ja malo da se reklamiram) idi na naš sajt i pogledaj, a i naravno stojimo ti na raspolaganju uvek.

Pozdrav.
[ VeljaNi @ 10.12.2010. 08:47 ] @
Pozdrav forumašima. Oprostićete mi na maloj reklami mada mislim da će te je naći jako korisnom.
Posle razgovora sa momcima koji predstavljaju evropski projekat EURO26 (akcija davanja popusta populaciji mladjoj od 30 godina) odlučili smo da se pridružimo akciji.

Dakle, svi sa karticom EURO26 od ponedeljka 13.12.2010. godine dobijaju 10% popusta na sve prodajne proizvode firme MIFIMIEnergy.

MIFIMIEnergy je generalni distributer toplotnih pumpi i fan coil-ova fabrike FONKO, solarnih panela treće generacije fabrike DaluCo Novi Zeland i regionalni distributer fan coil-ova ActionClima Italija. Istovremeno dajemo isti popust i za bafere i sanitarne bojlere fabrike Elbi Italija.

Za sva pitanja, uključujući i način da nabavite karticu EURO26 stojimo vam na raspolaganju.

Srdačan pozdrav svima.
[ magnetista @ 18.12.2010. 17:58 ] @
Ako VAZDUSNE toplotne pumpe nisu tako efiksane na temperaturama ispod nule zasto se uopste i rade....?Na velikom minusu ne bih rekao da se pregrava vazduh koji prolazi kroz pumpu vec se dogreva voda tj fluid koji kompresor greje.....Pa neka COP i bude samo 2 .opet je usteda energije dupla.
JA jesam laik za ove stvari ali mislim da su cene ovih uredjaja bezobrazno visoke na nasem trzistu i da neko tu skoda debeo kajmak.Jedna pumpa od 7 kw vazduh voda u Nemackoj kosta 950 evra, a kod nas treba da prodas auto da bi kupio toplotnu pumpu.
Mislim da vazdusne toplotne pumpe mogu takodje biti efikasne u kombinaciji sa nekim drugim izvorom toplote kada je napolju veliki minus.
[ mali genije @ 18.12.2010. 18:42 ] @
Citat:
magnetista: Ako VAZDUSNE toplotne pumpe nisu tako efiksane na temperaturama ispod nule zasto se uopste i rade....?Na velikom minusu ne bih rekao da se pregrava vazduh koji prolazi kroz pumpu vec se dogreva voda tj fluid koji kompresor greje.....Pa neka COP i bude samo 2 .opet je usteda energije dupla.
JA jesam laik za ove stvari ali mislim da su cene ovih uredjaja bezobrazno visoke na nasem trzistu i da neko tu skoda debeo kajmak.Jedna pumpa od 7 kw vazduh voda u Nemackoj kosta 950 evra, a kod nas treba da prodas auto da bi kupio toplotnu pumpu.
Mislim da vazdusne toplotne pumpe mogu takodje biti efikasne u kombinaciji sa nekim drugim izvorom toplote kada je napolju veliki minus.

pogledaj malo bolje tesko da je ima za te pare ili si pobrkao nesto jer samo kvalitetan izmenjivac toplote kosta
pola od navedene cifre
[ magnetista @ 18.12.2010. 20:20 ] @
Nisam pobrkao , poslacu ti link pa pogledaj ......
[ dejan, @ 21.12.2010. 18:40 ] @
I pošto su te toplotne pumpe?
Ceo taj sistem zajedno sa bunarima, fancoil uredjajima i svime što je potrebno.....koliko to košta?
[ mali genije @ 21.12.2010. 19:32 ] @
Citat:
dejan,: I pošto su te toplotne pumpe?
Ceo taj sistem zajedno sa bunarima, fancoil uredjajima i svime što je potrebno.....koliko to košta?

sve zavisi od objekta i zelja investitora
[ gamacentar @ 14.01.2011. 13:09 ] @
Imam jedno pitanje koje se sastoji iz vise pitanja! Naime, imam kompresor od 6kw, interesuje me sad, koliki mi isparivac i kondezator trebaju za njega, da li se i oni traze kao 6kw ili drugacije? Mislim da bih sa prijateljem mogao lako da sastavim toplotnu pumpu, i da ce me izaci dosta jeftinije nego sto se kupuje gotov uredjaj... Ako neko zna, voleo bih da mi odgovori, hvala. Pozdrav
[ scroll @ 15.01.2011. 19:58 ] @
Pozdrav
marka i tip kompressora bi mi pomoglo da odgovorim i koji tip tp (voda voda ,ovoren ili zatvoren sistem ,./ DX,./ VAZDUH voda ...........)?
[ gamacentar @ 15.01.2011. 21:10 ] @
Ok, evo ovako, marka je SANYO, a model SBN453HBA, a mislio sam o zatvorenom sistemu voda-voda... naravno, svaka sugestija mi je dobro dosla! imam 180 kvadrata koje bih zeleo klimatizovati.
[ scroll @ 16.01.2011. 06:45 ] @
Pozdrav
sa zatvorrenim sistemom sa etilglikolom temperatura isparavanja je negde oko -7c do 0c i da greješ sa 40c taj kompressor ima oko 14kw rashladne i oko 18kw toplotne snage.
[ gamacentar @ 16.01.2011. 18:07 ] @
Mislis da ne bih mogao da dobijem temperaturu vecu od 40c za grejanje? da li mi je to dosta za grejanje prostora fan-coil-om?
[ mali genije @ 16.01.2011. 18:52 ] @
Citat:
gamacentar: Mislis da ne bih mogao da dobijem temperaturu vecu od 40c za grejanje? da li mi je to dosta za grejanje prostora fan-coil-om?

fancoil moze da ugreje prostor i sa 30 stepeni temp.vode sve ti zavisi od toplotnih gubitaka objekta
i proracuna snage fancoila ostavi mail da ti posaljem koju fotku.
pozzz.
[ gamacentar @ 16.01.2011. 19:03 ] @
Bio bih ti veoma zahvalan! gamacentar@yahoo.com. Hvala
[ VeljaNi @ 17.01.2011. 07:57 ] @
Citat:
gamacentar: Mislis da ne bih mogao da dobijem temperaturu vecu od 40c za grejanje? da li mi je to dosta za grejanje prostora fan-coil-om?


Fcu je dizajniran za temperature 50/40 i kataloški podaci su dati za te temperature.
Nego, aj da pomognem i ja malo.
Prvo sračunaj prosečne toplotne gubitke koje imaš u objektu. Najgrublje rečeno (mada se neki neće složiti samnom), dobro izolovana kuća ima 75W/kvm, prosečna oko 100W/kvm a loša od 125-150W/kvm (znam, znam da može da bude i 40W/kvm, ali to nije predmet ove procene :) ). Onda jednostavno pomnožiš kvadraturu prostorije u kojoj će se nalaziti FCU sa toplotnim gubitkom i dobiješ energiju potrebnu za hlađenje (!!!) te prostorije. Tu veličinu uvećaš za 30% (da fcu većim delom radi u najmanjoj brzini, a samim tim i da bude najtiši) i dobiješ koliki ti fcu treba.

A što se tiče fcu-a, mi imamo na raspolaganju izuzetno tihe italijanske fcu. Pa ako si zainteresovan, profil, pa sajt, pa kontakt...

PS Eh da, beži od kineza, jesu jevtini, ali koliko para toliko i muzike - izuzetno su bučni i skloni kvarenju.

Pozdrav.
[ gamacentar @ 17.01.2011. 10:14 ] @
Hvala svima na odgovorima, u svakom se nadje po nesto korisno! Veljo, jel bi mogao na mail gamacentar@yahoo.com da mi posaljes ako imate neki katalog, ili cenovnik fc-a, cisto da bih imao malo uvida u cenu svega toga. Hvala, pozdrav
[ VeljaNi @ 05.02.2011. 22:27 ] @
Na zahtev ljudi sa foruma, krećemo sa, ne bih rekao edukacijom, već razmenom iskustava... Pisaćemo o trikovima i cakama za dodatnu uštedu energije... Teme su toplotne pumpe, akumulacije energije, izolacije objekata, automatizovanje rada, štednja i korišćenje jevtine energije... Pokrećemo prvi blog striktno orjentisan ka energetski efikasnim sistemima. Očekujte naše tekstove! http://blog.toplotnepumpe.rs/2011/02/lozite-vodu/
[ scroll @ 08.02.2011. 15:48 ] @
Puno uspeha

pozdrav
[ VeljaNi @ 10.02.2011. 20:54 ] @
Proračun uštede za početnike.
[blog] Koliko smo danas para uštedeli?
[ dragan-vl @ 14.02.2011. 22:00 ] @
Milane poslao sam poruku na tvoj mail, nisi mi nista odgovorio.
Treba mi tvoja pomoc, mozes da mi pomognes ili ne?
[ garav @ 06.03.2011. 12:49 ] @
Puno pozdrava forumasima

veoma interesantna tema

interesuje me ugradnja toplotne pumpe , posto izgleda da je ekonomican i konforan vid grejanja.

voliobi znati koje su dobre toplotne pumpe i sa kojima se moze najvise ustedeti.

unapred hvala

garo

[Ovu poruku je menjao garav dana 06.03.2011. u 15:06 GMT+1]
[ vdkom @ 08.03.2011. 19:57 ] @
pozdrav forumašima a kako je ova zima pri kraju želim da podelima iskustva grejanja kuće putem toplotne pumpe koja koristi vazduh kao izvor.

Kratak opis objekta, kuća je dobro izolovana masivni tip gradnje, termički ekvivalent ovojnice kao 21cm stiroporne izolacije i poseduje sistem kontrolisane ventilacije sa rekuperacijom. Lokacija 50tak km južno od Beograda.

TP je jedini i osnovni vid toplotnog izvora tokom grejne sezone za celu kuću osim kupatila gde se koriste klasični uljni radijatori.

Iz iskustva prošle i ove zime TP vazduh- vazduh bez problema funkcioniše do spoljne temperature -17C sa R410a i do oko -13C sa R22. Dakle u našoj klimi praksa pokazuje da ne treba očekivati probleme u radu, uz uslov da je TP pravilno ugradjena i pravilno dimenzionisana za dati objekat.

Iskustva su bazirana pri upotrebi TP Midea, Panasonic i Hitachi kako klasičnog modela on-off tako i modela uz invertersku i fuzzy kontrolu rada.

Kako kuća ne poseduje zasebni merač potrošnje energije samo za TP jedini podatak koji imam je ukupna potrošnja elektro energije kuće za sve potrebe (TP za grejanje, bojler za toplu vodu, kuvanje, osvetljenje, bela tehnika, TV i ostalo) koja se redovno očitava sa strujomera.

Zbirna potrošnja za period 10.decembar 2010.- 10.januar 2011. je iznosila 4,42kWh po m2 zgrade.
Za period 10.januar- 10. februar 2011. zbirna potrošnja je po strujomeru 4,25kWh po m2 zgrade.
napomena: objekat se greje 24 sata bez prestanka na srednju unutrašnju temperaturu +22C, spoljne jedinice TP su dodatno opremljene naknadnom ugradnjom grejnih kablova za pomoć odvoda kondenzata- sprečavanje nastanka velikih naslaga leda unuatr spoljne jedinice. Ovi grejni kablovi su nešto što bih preporučio kao dodatak.

Moje ukupno iskustvo nakon 6 godina grejanja samo i jedino na TP vazduh- vazduh je da uz korektno dimenzionisanje- prroračun TP prema termičkim potrebama zgrade nema potrebe za bilo kakvim dodatnim grejnim izvorima a da naša klima nije prepreka.

Moj godišnji energetski bilans iz prakse je približan prethodnom teorijskom proračunu i iznosi prosečno 70% energije sadržane u vazduhu i 30% kupljene el. energije.

Vrlo zadovoljan rezultatima i ponovo bih išao na varijantu sa TP na vazduh kao rešenjem.
[ scroll @ 09.03.2011. 12:34 ] @
sa koliko kvadrata si delio ? sigurno ne sa sto.
pozdrav
[ aca405 @ 09.03.2011. 14:40 ] @
@vdkom

Jel' može malo više detalja?

Recimo, kolika je površina objekta, koja snaga toplotne pumpe, tip grejanja (podno, radijatori, fan coil...)?

Ja sam sada u fazi pripreme grejanja u kući za sledeću grejnu sezonu pa bi ovakvi podaci svima bili korisni.
[ vdkom @ 10.03.2011. 09:22 ] @
Površina objekta je 340m2, grejanje je na vazduh pa nema vodenih grejnih tela (ne koristi ništa pobrojano).
Sistem je sa distribuiranim TP, više komada, koje se zasebno upravljaju i ima ukupno 7 kompresora.
Snagu TP ne znam tačno jer proizvodjači nisu deklarisali opseg snage prema rasponu spoljašne temperature već samo za jednu radnu tačku (+7 suvi odnosno +6C mokri termometar) .

Na osnovu mojih amaterskih merenja ukupna grejna snaga pri -15C je oko 8 do 9kW. Taj podatak treba uzeti sa rezervom jer nije pravo merenje kako treba, nije uzeta vlažnost spoljneg vazduha a ona jako utiče na perfomanse TP na vazduh, više okvirno tj približno 40% snage u odnosu na nominalnih pri +7C.

Nominalna snaga u uslovima T spolja +7C- T unutra +20C je ukupno 19,9kW (na papiru, reklamna brošura odnosno uputstvo za upotrebu).

Uz rad TP je sinhronizovan rad sistema venitlacije tako da se maksimizira rekuperacija toplote otpadnog vazduha sa opadanjem snage TP (niža spoljna temperatura vazduha).

Sistem se pokazao kroz više sezona stabilnim, pouzdanim, predvidljivog ponašanja i vrlo ekonomičan (transport vazduha je vrlo jednostavno rešen i ima male gubitke pa je dovoljan ventilator spoljne jedinice reda 30-50W).

Takodje karakteristika je brzi odziv sistema na zahtev za promenu radnog režima, bilo pojačano bilo smanjeno grejanje a kuća je podeljena na 4 temperaturne zone da bi se moglo po potrebi podesiti različit nivo grejanja zasebno.

Razvod ventilacionog vazduha je rešen akustički i termički izolovanim aluminijumskim crevima fi 150mm ( sa granama na fi 125 i fi 100mm) koji se završava u prostorji sa regulacionim izduvnim ventilom odnosno usisnim ventilom.

[ vdkom @ 10.03.2011. 09:32 ] @
Citat:
sigurno ne sa sto


Sigurno, energija nije obračunata u procentima :)
[ scroll @ 11.03.2011. 08:31 ] @
Mislih sto kvadrata 100x4,25=425kwh toliko se struje potroši odprilike bez grejanja.
[ scroll @ 11.03.2011. 08:33 ] @
Mislih sto kvadrata 100x4,25=425kwh toliko se struje potroši odprilike bez grejanja.
[ VeljaNi @ 12.03.2011. 18:17 ] @
Svašta se pisalo na ovom forumu ovih dana...
Jednostavno, potrebno je voditi računa da je ovo jedan od najčitanijih foruma u Srbiji i da je samo ovu temu pročitalo preko 300.000 ljudi. Iz onoga što je trebalo da predstavlja odgovor na prethodne postove nastao je ceo jedan tekst koji ćemo večeras i okačiti na našem blogu.

Naravno, još jednom bih istakao par sjajnih ljudi koji ovde pišu, koji kućnu radinost stvarno smatraju ozbiljno i čije znanje je bolje od 70% trgovaca u Srbiji.

Voleo bih da na osnovu našeg teksta, razvijemo jednu lepu diskusiju i konačno razdvojimo "priručne sisteme klimatizacije" od pravih sistema.

Do sledećeg posta, srdačno pozdravljam ekipu.
[ VeljaNi @ 12.03.2011. 20:58 ] @
Iz članka: "Ne shvatite me pogrešno, smatram da su forumi sjajna stvar. Učešće većeg broja korisnika u diskusiji, koja je uglavnom veoma kreativna, kao efekat postiže veoma brzom dobijanju željenih informacija i saznanja. Naravno, postoji i negativna strana foruma – na forumima često možete dobiti vrlo pogrešne informacije koje vas mogu odvesti na potpuno pogrešan put. Kao neko kome se to više puta desilo, slepo prateći savete ljudi “koji su upućeni u oblast”, poželeo sam da na primeru napišem sledeći tekst.

Pre par dana na jednom od najvećih foruma u Srbiji Elitesecurity osvanuo je sledeći tekst. Uzevši da je tema vezana za toplotne pumpe izuzetno čitana (preko 300.000 pregleda) veoma veliki broj ljudi je na osnovu njega mogao da zaključi da su toplotne pumpe koje kao izvor energije koriste vazduh najbolja moguća vrsta klimatizacije!

Katastrofalna greška!
Ne verujte svemu što pročitate!

PS Na osnovu ovog teksta, molio bih sve vas da ne prestanete da čitate forume. Forumi su stvarno izuzetan medij gde u vrlo kratkom roku možete doći do izuzetno kvalitetnih informacija. Ono oko čega morate da vodite računa je da svaku informaciju koju dobijete ne uzmete zdravo za gotovo. Na gore pomenutom forumu postoji veliki broj entuzijasta koji su izuzetno kvalitetni u svom hobiju."
[ vdkom @ 13.03.2011. 17:24 ] @
Pošto smatram bezobraznim ovakav način pisanja u trećem licu, usled nedostatka hrabrosti da se mišljenje obrazloži direktno osećam se prozvanim pa otuda i reakcija na prethodnu poruku.

Kako imam teoretsku i praktičnu podlogu iz ove oblasti kojom se praktično bavim više godina prvo da zahvalim autoru koji kako po svemu izgleda nije razumeo niti smisao niti tehničku podlogu teksta pa navodi sebe, a i druge na razmišljanje da ne veruju u nešto napisano na forumima.

Naravno, svako zaključuje prema svon tumačenju te stoga potpuno je besmisleni izmišljeni zaključak da je TP koja koristi vazduh kao izvor najbolji izbor.

Uvek je pitanje, za koga najbolji, gde najbolji, u kojim uslovima najbolji, po kojoj ceni najbolji, itd..

Tema grejnih izvora i uopšte termodinamike je veoma široka i prosto ne postoji nešto najbolje pogotovu kada nisu navedeni uslovi upotrebe nekog konkretnog sistema grejanja. Zatp postoji projekat grejnog sistema za svaku zgradu, a svaka zgrada je sistem za sebe i ne postoji univerzalno rešenje.


Da skratim, toplotne pumpe na vazduh se veoma često i veoma masovno koriste počevši od Japana i Skandinavije za grejanje i to više decenija pa do toga da se koriste i kod nas i u recimo Bugarskoj sa sličnom klimom gde su veoma obimna iskustva (masovna primena).

Odavno nije novost TP na vazduh, a praktična masovna iskustva se lako mogu pročitati ko samo hoće da se malo informiše, recimo na ranije pomenutom namenskom švedskom forumu o svim tipovima TP koji je veoma obiman.
Slična okupljanja korisnika TP se mogu pronaći i na finskim i norveškim forumima.

Nema nikakve tehničke dileme da TP na vazduh u našim klimatskim uslovima se sasvim uspešno koristi, a to je sasvim u skladu sa pravilima koje definiše oblast zvana fizika.

Svako sa osnovama iz fizike može samostalno da se uveri da teorijske postavke termodinamike važe naravno i kod nas, kao što je već dokazano širom sveta.


Da dodam da se zaista može svašta pročitati na netu, kao na primer:

http://blog.toplotnepumpe.rs/category/izolacija_objekta/

citat "Stiropor od 5cm smanjuje potrebnu energiju grejanja i hlađenja kuće za 20%. Korak iznad je 8cm, a po meni, idealna varijanta je 10cm. 10cm stiropora smanjuje oko 50% potrebne energije u vašoj kući"

gde bez ikakvog proračuna neko odokativno kao vidovita Zorka amatra da je u stanju da odredjuje univerzalnu idealnu varijantu za svaku klimu, svaku kuću, svaki način upotrebe objekta.
Pri tome su i navedene cifre takodje odokativne i potpuno proizvoljne bez dodira sa realnim svetom gradjevinske fizike i važećim energetskim normama u zgradarstvu.

Nažalost, uvek ima samoproglašenih "eksperata" koji toliko čvrsto veruju u svoja ubedjenja da svako drugačije iskustvo koje se ne uklapa u predrasude je šta bi drugo, nego nešto neprihvatljivo.

Da ne bude buduće zabune, TP na vazduh nisu UVEK i nisu za svakoga pravilni odabir za grejni sistem.
Ali isto tako nema nikakve sumnnje da firme kao što su Toshiba, Mitusbishi, Hitachi, Fujitsu proizvode i nude TP vazduh-vazduh i vazduh-voda kao kvalitetno i efikasno tehničko rešenje grejnog sistema.


Naravno, tekst se odnosi na postove usera "veljani" koji ne nude niti jedan jedini argument bilo za bilo protiv osim nabacanih demagoških parola.

Uopšte nemam dilema da TP na vazduh imaju nedostataka, isto kao što imaju i prednosti i shodno tome nadam se da će priča biti nastavljena u smeru tehničkih argumenata uz naravno iskustvo iz primene bilo koje vrste TP bilo kojeg proizvodjača.


Nemam nikakve želje da ubedjujem bilo koga u bilo šta, imam prakse, znanja i mnogo iskustva stečenog tokom godina praćenja ove tematike i smatram da informacije iz prve ruke treba podeliti da bi zainteresovani mogli sami da izvedu zaključke koji bi im pomogli u razmišljanjima kako zadovoljiti energetske potrebe objekta.

Informacije koje sam naveo su lična iskustva iz prakse i podaci su dobijeni realnom upotrebom TP.
[ scroll @ 14.03.2011. 08:17 ] @
Pozdrav

vazduh je nosilac toplotne energije mislim da je boje grejati sa klimom najobičnijom nego sa kvarcnompeći,grejalicom,tapećom i sličnom,izvukli makar 1,5 cop više je nego ništa .

U prelaznom periodu kad nema potrebe za veliku snagu grejanja grejemse najeftinijom klimom kao 12 koja nije ni 12-ka malo tuningovana koja košta 100 i nešto E. (NISAM LUD DA TERAM KOMPRESSOR OD 500E)
[ Predrag Supurovic @ 14.03.2011. 08:33 ] @
A šta je toplotna pumpa na vazduh? Nešto kao klima uređaj?
[ dlalic @ 14.03.2011. 14:07 ] @
Pa recimo. Toplotna pumpa je siri pojam i moze biti vazduh/vazduh, vazduh/voda, voda/voda.... Znaci klima uredjaj je jedan od tipova TP.

U situacijama o kojima se govori uglavnom se misli na vazduh kao izvor toplote koja se predaje vodi za neko niskotemperaturno grejanje, odnosno na vazduh/voda TP.
[ VeljaNi @ 14.03.2011. 18:42 ] @
vdkom .... evo gledam već dan kako da ti odgovorim...
Flejmeri su ljudi koji svojim nezadovljstvom prže na forumima i to su kategorija ljudi.. nebitno...

Hoćemo o "ekspretima"... moja pozicija je već pokazana (čitaj prethodne postove)... jbg, doktor, imaš li šta bolje????

Što se tiče baba Vange (hvala štosi pročitao ceo blog) već je napisano u zaključku
"(primedba autora) Poštovani, u ovom tekstu računanje toplotnih gubitaka je uprošćeno maksimalno. Naime, računanje je kud i kamo složenije (u račun ulazi izolacija, stolarija, orjentacija objekta, hladni mostovi i slično). Ovde je dat samo primer računanja uštede. Naravno, za sva pitanja stojimo Vam na raspolaganju. Hvala."
i to govori recimo ... sve...
razumem sujetu... jbg, bije, znam :)

ali, ja sam jedan od onih koji je dao otkaz kao ASISTENT na fakultetu, napravio firmu, napravio JEZIVO dobre sisteme, napravio COP preko 8 učešćem pasivne i aktivne klimatizacije i šta sada?

da trpim dolazak priče o nekom jevtinom sistemu za koji ti pričaš da je "za Srbiju najbolji" posle 2 godine pomaganja ljudima? Mislim da ne... Pogledaj ljude kako su odgovorili... "good will" je varijanta kako je njih 30 zvalo nas gde smo mi pro bono pravili proračun i pravili sisteme... ne vidiš se ovde posle 6 postova??? Jbg, i meni je trebalo oko 3 cm da zakucam na koš.... Teško je biti u A ligi, još teže je biti u A ligi a ne biti Sujetan i dati ljudima mogućnost da im pomogneš kada im god treba pomoć...

Što se tiče kukavičluka... Stojim na crti... NAJEFIKASNIJI objekat prošle godine je bio MOJ objekat 1000kvm ceo u staklu sa 20kW struje... PREKO 8 COP... Izađi na crtu... Nisam se nikada hvalio svojim projektima... a prošle godine uradio preko 10.000 kvm... Možda jesam "eksprert" sa disertacijom na elektronici vezano za EE sisteme... imam plaćene savetnike - jedan, Hrvat, 25 god u Nemačkoj 35 radnika, pokrenuo priču o TP tamo, drugi 73 god starosti za Tita radio Loru, Bigać, Brijone, 83će (kada sam imao 3 godina) radio prvu TP u SFRJ u Igalu na morsku vodu...

Jbg, razumi ima ona sfera koja se zove "Radijator generacija" koja radi po starim dobrim postulatima... Na drugoj strani je moja ekipa koja je JEZIVO dobra koja radi sisteme koje TI niti možeš da razuemš niti zameram (41vo si video sam...)...

Elem, da napomenem! Sada radimo PASIVNU KLIMATIZACIJU! Pasivno i aktivno klimatizujemo 450kvm i bazem 100 kubika sa 4,5 kW struje... aj PRIĐI!!! :)))))

Sve ostale na forumu pozdravljam i kao i do sada tu sam za vas - svi koji su zvali su dobili i kalkulaciju gubitaka i sve ostalo pro bono :) To će i ostati... Ja imam 30 godina, moji je prvi san da ovo zaživi u Srbiji :) Pozdravljam vas sve, naročito moje jako dobre drugare koji su amateri šampioni, koje sam i zvao da pišu na mom blogu :)

PS PS Što se tiče demagogije, izvini, ja sam doktorant elektronike, ne znam šta je to, moraću da izguglam :)

A što se tiče objave teksta na blog-u, smatram da je to bolja varijanta - možete da komentarišete i vršite upite u sredini koja je "ekspert" (izvinjavam se ovom prethodno pomenutom) :))))

[ galileo5 @ 14.03.2011. 19:28 ] @
NHF ali, ... Odmerili smo pimpeke i sad bi se trebali vratiti nauci koja od svega ovoga jedina ima značaj u ovoj temi, makar sam ja tako razumeo svrhu ove teme ...
[ scroll @ 14.03.2011. 20:20 ] @
napravio JEZIVO dobre sisteme, napravio COP preko 8 učešćem pasivne i aktivne klimatizacije i šta sada?
bravo galileo5 lepše nebise ni moglo reći.
VeljaNi recimo mogaobi da objasniš svoju jezivo dobre siteme pasivno aktivne klimatizacije preko 8 COP. Izkazano fizičkim jednačinama,temperaturama,parametrima. da vide judi da se ne mlati slama u prazno.(netreba odati sve male tajne velikih majstora).
[ VeljaNi @ 14.03.2011. 20:38 ] @
Druže, ja sam tebi već iskazao divljenje ako se dobro sećam ;) Odličan i ako smem da priznam SJAJAN si u domenu neprofitnih "igrača" ;) Niš je blizu, Srbija je mala, svako je dobrodošao da dođe i vidi igru pasivnih i aktivnih sistema ;) A što se tiče "good will-a", ako se dobro sećaš ti si mi ruku pružio, i ako se dobro sećaš koliko sam pomogao ljudima ovde... I tako... ;)
[ zmajurina @ 14.03.2011. 21:35 ] @
Mislim da smo stvarno dosta odmeravali ciji je duzi, veci, mocniji... da se vratimo na temu.

Kao potpuni laik (znanje o TP imam sa OVOG foruma i mozda malo sa nekih drugih internet stranica), saznao sam da postoje sonde za izmenjivanje koje su spiralnog oblika i na osnovu toga moze da se kopa plica rupa za isti ucinak (ako sam ja to dobro shvatio). Da li je to tacno, koliko su skuplje od onih ravnih ako postoji takav podatak, i da li se uopste isplati upustati se u projekat TP za porodicnu kucu od 150m2 sa nekom pomocnom zgradom (koja moze a ne mora da se greje/hladi)?

Obzirom da je ulaganje poprilicno u startu, da se investicija isplacuje dugogodisnjom eksploatacijom - smatram da je isplativo. Do sada, kako sam primetio, obicno su TP primenjene kod vecih objekata, odnosno kod kvadratura koje su multiplicirane onom koju sam ja planirao. Da li ljudi jednostavno ne zele da ulazu, nemaju dovoljno informacija i ne prihvataju novotarije, ili jednostavno nije toliko isplativo?

Zasto ovo pitam: jedno kopanje za sonde je neophodno i za 150 i za 600m2, s tim sto je za 600 malo vece, opet sami uredjaji su dimanzionisani za 150 i 600m2 ali mislim da po 1m2 u ovom drugom slucaju bude znatno niza cena ili se varam?

Ozbiljno razmisljam o ovakvom projektu prilikom izgradnje kuce, pa mi treba savet strucnjaka, a smatram da ih ovde ima dovoljno, ali nikako previse da bi sada neko digao nos u nebesa i slicno.

Od saznanja, mislim da ne bih odabrao podno grejanje osim mozda za kupatilo i kuhinju, u ostale prostorije bih stavljao fen/coil sistem, ili je mozda bolja varijanta da se ugradi jedinstveni distributivni sistem vazduha za ceo objekat?

Od gradnje sam mislio da koristim klasicni giter blok (unutra), zatim izolacioni materijal (stiropor ili trska, zeleo bih trsku ali... videcemo, debljina zida mi nije od presudnog znacaja) a sa spoljne strane bi verovatno isla sitna cigla koja bi bila omalterisana (ne verujem da bih stavljao fasadnu opeku). Smatram da je ovo ubedljivo najbolje zidanje u nas od klasicnih materijala.

Mislim da sam postavio dovoljno pitanja, pa sada ocekujem i pokoji odgovor...

Hvala.
[ galileo5 @ 14.03.2011. 22:55 ] @
Ako pod tim spiralnim mislis konkretno na Rehau Helix, one su od 400 do 700w po prospektu ako se ne varam, zavisno od zemljista i nivoa podzemnih voda.
Ima par klipova na youtube o njima...
I mene konkretno interesujeu te sonde i iskustva sa njima, pa ako ih je neko koristio ne bi bilo lose da podeli isto...
mislim da su dosta lake za ugradnju i u amaterskim uslovima i kucnoj radinosti za manje objekte 150-200m2.
[ scroll @ 15.03.2011. 21:17 ] @
pozdrav
ako imamo dobro izolovanu kuću 150m2 sa potrošnjom od 7kw treba 10 helix sondi 17,5 w/m , a prave sonde se računaju od 30w/m do 50w/m zavisno od tipa sonde i vrsta tla.
Citat:
VeljaNi: Druže, ja sam tebi već iskazao divljenje ako se dobro sećam ;) Odličan i ako smem da priznam SJAJAN si u domenu neprofitnih "igrača" ;) Niš je blizu, Srbija je mala, svako je dobrodošao da dođe i vidi igru pasivnih i aktivnih sistema ;) A što se tiče "good will-a", ako se dobro sećaš ti si mi ruku pružio, i ako se dobro sećaš koliko sam pomogao ljudima ovde... I tako... ;)

dobro druže ja sam samo teo samo da napišeš odnos pasivnog i aktivnog..........
[ vdkom @ 20.03.2011. 00:07 ] @
Citat:
Hoćemo o "ekspretima"... moja pozicija je već pokazana (čitaj prethodne postove)... jbg, doktor, imaš li šta bolje????

Razmišljam da li uopšte ima svrhe pisati radi edukacije ili će biti uzalud bačeno vreme. Kako ne znam nameru i povod tako arogantnog nastupa da jedno iskustvo praktične upotrebe sistema sa TP izazove tolike emocije probaću da na sve ili bar većinu tvojih dilema detaljno odgovorim sa nadom da će biti izvučene pouke.

Tekst je vrlo dugačak i nažaliost izvinjavam se što je tema već skrenuta na način da ovolika količina netačnosti prosto zahteva pojašnjenja.

Bolje od fantazija, zar je to teško. Štaviše ovako loše i u ovako malo tvog teksta toliko pogrešnog teško da iko može da dostigne. Da krenem redom da opišem tvoje fantazije u obliku " činjenica" u koje slepo veruješ:

Citat:
Stvarno mi nikada nije bilo jasno zašto je uopšte i nastala toplotna pumpa koja koristi kao energent vazduh – kada vam treba grejanje koristite vazduh čija je temperatura blizu tačke smrzavanja


Bravo, iskreno navodiš da ti nije jasno o čemu se tu radi. To je dobar početak da započneš proces učenja o ovoj tematici, oblast koja se zove termodinamika. Pitaj to što ti nije jasno, čitaj, kreni u proces saznavanja kako i zašto neki tehnički uredjaj radi. Knjiga ima, internet na raznim jezicima je široko dostupan sa kvalitetnim tekstovima, frigo stručnjaka ima kod nas pa je na tebi da se potrudiš da ne ostaneš u nejasnoćama i zabludama.
To što samog sebe zaludjuješ ne stvara štetu ali stvaranje štete drugim ljudima navodnim "savetima" nije nimalo naivno.

Upravo zbog toga treba se držati dokazanih postulata teorije, iskustva i proverenih rešenja bez frljanja odokativnim COP, kW, m2 nabacanim bez smisla i reda, kako ti pokušavaš da prodaš svoj biznis kao nešto specijalno i jedinstveno na planeti.
Crveno obeleženo su tvoja tvrdjenja, za lakše praćenje.

Konkretno kada vam treba grejanje koristite vazduh čija je temperatura blizu tačke smrzavanja

Netačno, TP koriste vazduh na temperaturi opsega 250-290 stepeni (K) koji je jaaaako daleko od tačke smrzavanja(azot i kiseonik su pretežni sastojci, proveri njihove temperature kondenzacije pri atmosferskom pritisku).
I ne samo to, taj vazduh je vruć u odnosu na temperaturu rashladnog fluida u isparivaču i stoga je veoma pogodan za prenos toplote pa je to i osnovni razlog zašto se tako masovno širom sveta u hladnim krajevima koriste TP na vazduh.

Vazduha takvih osobina pogodnih za upotrebu TP ima u neograničenim količinama, veoma lako je dostupan, potpuno besplatan i vrlo predvidljivih osobina.
Zato su uopšte i nastale i masovno se koriste TP na vazduh.
Zvuči nelogično? I jeste nelogično.

Nije nelogično, nego je neznanje bazičnih osnova rada TP i na kojim fizičkim temeljima se zasniva rad jednog takvog sistema.
Citat:
Ono što se uglavnom ne priča je činjenica da ovakva toplotna pumpa ima najbolje efekte u fazi hlađenja (maksimalni COP) kada je spoljna temperatura oko +7 stepeni.


Netačno, za toplotne pumpe postoji EN norma po kojoj se mere, uporedjuju i razvrstavaju. Pri tome samo neko totalno neupućen u TP može da izjavi da je maksimalni COP bilo koje toplotne pumpe povezan na bilo koji način sa bilo kojom spoljnom temperaturom. A zašto baš +7C, nagradno pitanje za tebe u praksi daje optimalni COP ?

Da pojasnim, maksimalni COP toplotne pumpe (koja samo vrši pumpanje toplote) je vezan za što manji delta t izmenjivača toplote. Znači što su bliskije temperature "izvora" i "korisnika" toplote a to su isparivač i kondezator to je efikasniji transport toplote.

COP je isti za situaciju prenosa toplote +7C na +10C kao i za -13C na -10C.
Evo šokantne činjenice – čim se temperatura spusti ispod 0 stepeni pumpa ili više ne može da radi ili uključuje električne grejače

Evo šokantne gluposti ( i praktični dokaz da onaj ko ovo napiše je samo prošao peške pored neke škole) koju više ne treba nigde, nikome, nikada, ni da pomisli da ponovi a kamoli da nekoga nešto "savetuje".

Činjenice teorije i prakse kažu sasvim drugo.
TP na vazduh sa upotrebom R410a fluida radi do - 32C kada je COP 1:1 pa prestaje ekonomski rezon dalje upotrebe. TP inače i na nižim temperaturama radi iz prostog razloga što je temperatura isparavanja fluida -40,5C i tek tada ne može da radi.

Ćinjenica je da TP na vazduh uopšte nema nikakve električne grejače jer bi to bila negacija principa rada toplotne pumpe.

Prosečno dostignuti u praksi (merenjem nezavisnih zvaničnih laboratorija i potvrdjeno suvim brojkama) COP pri -15C iznosi 2,1- 2,3 kod TP sa invertorskim upravljanjem renomiranih proizvodjača.

Isti ti renomirani proizvodjači garantuju crno na belo ispravan rad TP na vazduh pri spoljnim temperaturama u opsegu -20C do -25C (kako koji) bez ikakvih pomenutih električnih grejača.

Da, tačno je da pre 30tak godina TP na vazduh poznatije kao prozorski klima uredjaji (kod nas poznati kao Sloboda čačak, EI Niš i slično) koje su radile isključivo u režimu hladjenja su imale i morale koristiti dodatne elektro grejače.

No to je davna istorija i potezati takav argument ukazuje na postojanje zlonamernosti ili što je bliže na osnovu svega napisanog prosta neobaveštenost. To se lako rešava, informacije su tu na korak.

Postoje dve mogućnosti:
1) električni grejači koji vrše predgrevanje spoljnog vazduha da bi ga doveli na upotrebljivu temperaturu


hahaha. Ovakva ideja je toliko ozbiljna da je svaki komentar suvišan. Bez konkurencije najludje što je neko napisao :)
2) električni grejači koji se nalaze na kompresoru da ga “čupaju” iz frost situacije. U ovom slučaju što je niža spoljna temperatura pumpa će biti više u “frost” stadijumu nego u upotrebljivom

Još jedan biser. Kompresor NIKADA nije u frost situaciji, naprotiv najveći problem u radu kompersora pri niskim temperaturam je pregrevanje koje nastaje kao posledica smanjenog masenog protoka rashladnog fluida koji ima ulogu da hladi kompresor.

Dakle, kompresor je potrebno hladiti u radu a ne grejati.


Druga netačnost, što je niža spoljna temperatura TP sve manje ima potrebu za defrost ciklusom odmrzavanja isparivača.
Razlog može opet da ti bude nelogičan ali je sa stanovišta fizike lako objašnjiv.

Vazduh sa opadanjem temperature sadrži sve manje vodene pare i opada mu apsolutna vlažnost tj postaje sve suvlji.
Na niskim temperaturama je vazduh toliko suv da prosto opada količina vodene pare koja bi se mogla zalediti na isparivaču pa se on stoga sve manje zamrzava.
Pri -20C je TP na vazduh gotovo suvog isparivača što znači da je zamrzavanje vrlo malo tj jedva vidljivo.

Ja sam testirao TP do -22C i tačno znam da se praksa sasvim poklapa sa teorijom.
Za info, prouči TP marke Sanyo na vazduh koje nastavlaju da greju i tokom procesa odmrzavanja tj NEMAJU uopšte klasičan defrost obrtanjem rashladnog ciklusa.

To znači da pored samog toplotnog kapaciteta i COP drastično opada, da bi se na ekstremno niskim temperaturama energija potrošnje izjednačila sa električnim kotlom.

Konačno i ćorava koka ubode neko zrno, da bravo sa ovim tačnim zaključkom.
Da ne bi lutao u procesu učenja, pro bono i ovde ti dajem edukaciju. To se dešava na -32C sa danas uobičajenim tehničkim rešenjima Tp na vazduh.

I šta sa tim, koliko puta si doživeo tih -32C da bi bio toliko zabrinut oko tebi famoznog COP podatka ?

U praksi kod nas tako niske temperature su vrlo vrlo retke i stoga taj argument koji potenciraš je kome još bitan, osim tebi.
Koliko će dana godišnje toplotna pumpa sa vazduhom kao energentom da radi neučinkovito u grejanju?

U našoj bazi imamo temperature (5 dnevnih merenja) za 6 gradova u Srbiji. Kao primer minimalnih dnevnih temperatura uzeli smo merenja za Beograd u 2009.toj godini. Sve što je niže od 7 stepeni u toku godine je obeleženo crvenim slovima


Uh, kakav autogol.
Da si hteo da pročitaš makar malo na temu TP pa da se prethodno informišeš pre tako olakog pisanja svega i svačega radni opseg TP na vazduh je od -15C za starije modele konstruisane pre 10tak godina pa do -25C za današnje modele.

Specijalno za tebe, u Beogradu pri +7C u vrlo dobro izolovanom stambenom objektu grejanje jedva da se povremeno uključuje jer su toplotni gubici zgrade toliko mali da ih nadoknadjuje rad kućnih elektro uredjaja poput TV, računara, sijalica, kuvanja, rada mašine za pranje vešta,sam boravak ljudi, itd.

Da i po ovom pitanju ne bi ponovo uleteo u tebi nepoznatu oblast nekoliko ključnih reči koje mogu pomoći da ne bude opet "nelogičnosti" i dilema "kako je to moguće"-
Minergie,
Passivhaus,
ultra low energy house kao početak.


Napisao sam ti jasne brojke iz prakse, TP na vazduh u Beogradu radi kao JEDINI grejni sistem pri spoljnih -17C.

Da bi tebi bilo kristalno jasno NEMA crvenih dana u našoj klimi kada TP na vazduh ne može da se uspešno koristi.

Naravno ako ti baš sa namerom odabereš neki lošiji model TP na vazduh koji ne može da radi kako treba pri tim temperaturama onda je to rezultat tvog (nestručnog) odabira marke i modela a ne GENERALNA osobina TP na vazduh kao tehničkog rešenja. A da takvih TP ima, nije ništa čudno. Kod nas se uvozi i prodaje razna magla i šlj kategorija.
Ko ne zna dovoljno i savetuju ga oni koji isto ne znaju dovoljno uleti u probleme sa TP na vazduh, a još ako i pročita propagandne pamflete kao ovaj koji citiram kroz poruku eto urbane legende.
To što ceo svet uspešno koristi TP na vazduh je od male pomoći kada neko konkretno upadne u nerešive probleme za koje mu je pri tome još neko uzeo novac i pomagao "besplatnim savetima".

Praksa je puna slučajeva prevare običnih ljudi kojima razni šarlatani pričaju raznorazne bajke samo da bi im uvalili robu iz nekog svog biznisa.
Toplotne pumpe koje kao energent koriste energiju podzemne vode ili energiju zemlje nemaju problema sa ovim.

Da tačno, nemaju taj problem već imaju sasvim drugi set čitavog niza problema. Neki rešivi jeftino, neki skupo a neki nerešivi. U praksi je najčešće nerešivo ili skupo do te mere da se gubi smisao.
Deklarisani COP ostaje konstantan ne vezano za doba godine i režim rada.
Što je ujedno i najveća mana TP sa bunarima koje koriste podzemne vode. One ne mogu da povećaju COP kada su grejne potrebe male ili umerene pa i dalje nastavljaju da prepumpavaju potpuno bespotrebno ogromne količine podzemnih voda. Inverterski upravljane potopne pumpe u bunarima su tek cena od kojih boli glava.

Da ne pričamo da i podzemih voda nema uvek i svuda u potrebnim količinama, da nužno potreban kvalitet vode za rad TP po pravilu se teško pronalazi pa stoga mora voda da se dodatno preradjuje do nivoa kvaliteta potrebnog za vodeni izmenjivač TP.

Energija zemlje je veoma mala i veoma raznolikog sadržaja toplote zavisno od vrste i položaja zemljišta što za direktnu posledicu ima veoma veliku manu svih TP sa zemnim kolektorima- zahtevaju u proseku 3-5 puta veću površinu slobodnog zemljišta od grejne površine objekta.
To znači da za 200 grejanih kvadrata u proseku treba minimum 600m2 slobodnog neizgradjenog zemljišta. Toliko prostora prosto nema uvek na raspolaganju.
Na taj način ušteda u odnosu na toplotnu pumpu koja kao energent koristi vazduh je višestruko veća.

Ušteda čega, energije. Verovatno da, ali to nikako nije višestruko veća ušteda iz prostog razloga što je najveći deo vremena COP TP na vazduh i COP TP na vodu u našoj klimi vrlo blizak.

Metereološka statistika za grad Beograd nesumnjivo beleži prosečno 90% grejnih dana sa temperaturom 0C ili više.
Da se podsetimo pri tim uslovima TP na vazduh ima COP reda 4-7 u optimalnoj varijanti.

TP na zemni kolektor i TP na vodu imaju u samo 10% grejnih dana bitnije izraženu energetsku prednost, što u zbiru na godišnjem nivou nije dovoljno bitna razlika za gore navedene tvrdnje o višestruko efikasnijem radu.


Ušteda novca, tek tu je priča mnogo kompleksnija. TP na zemlju i pogotovu TP na vodu imaju osobinu da je potrebna jako velika početna investicija i da svaka naknadna izmena usled promene potrebe grejnog kapaciteta je praktično zbog finansijsa nemoguća.

TP na vodu je za isti kapacitet od recimo 5kW predane toplote 15 do 25 puta skuplja investicija od TP na vazduh.

Stoga je vrlo neodgovorno "zaboraviti" na činjenicu da je investicija u energetiku odluka koja ima dugoročne posledice.

Što je zgrada veći energetski potrošač to je sve isplativija TP na vodu i obrnuto. Za malu TP na vodu od 2-3kW predane toplote se prosto ni u jednoj varijanti ne isplati bušenje 2 bunara, i sve ostalo što je sastavni deo instalacije jer je finansijski rok povrata investicije reda 50-80 godina a to je neprihvatljivo.
Moderne privatne kuće gradjene prema današnjim EU normama upravo su reda 2-3kW toplotnih gubitaka prosečno, tzv pasivne kuće. Za njih je prirodni odabir TP vazduh-voda pa stoga ne iznenadjuje statistika da je danas u novosagradjenim privatnim kućama TP na vazduh primarni odabir kako energetskih savetnika i projektanata tako i samih vlasnika. TP koje koriste vodu iz bunara se danas retko ugradjuju u nove kuće i više nisu ni približno popularne kao što je to bilo 80tih i 90tih godina prošlog veka. Razlog je pre svega finansijski proračun.


Dakle, ušteda MORA da bude opipljiva kroz relativno brz rok povrata uložene investicije da bi imalo praktičnog smisla.

Proračun tog aspekta prevazilazi prosta tehnička pitanja odabira sistema i zahteva profesionalan pristup bez ispraznih navodno besplatnih univerzalnih ideja kao nazovi saveta.
Na osnovu svega izloženog, dragi moj gospodine, ne ulazeći u to da li je vaša kalkulacija potrošnje tačna, nemojte molim Vas da najgori oblik klimatizacije proglašavate “samo i jedino na TP vazduh- vazduh” adekvatnu za Srbiju.

Kao prvo ja nigde nisam pominjao klimatizaciju.
Kao drugo u postu koji ti smeta nisam uopšte poredio ni na koji način šta je najboilje ili najgore.

Navedite gde sam ja napisao samo i jedino na TP vazduh- vazduh” adekvatnu za Srbiju, molim.

Bezobrazno je izmišlljati nešto što nije napisano , zar ne.
Toplotne pumpe imaju veću uštedu u odnosu na sve ostale postojeće sisteme. Prilikom izbora toplotne pumpe, za svaki tip postoje razlozi za i protiv:
1) Toplotne pumpe koje kao energent koriste energiju podzemne vode ili zemlje zahtevaju intenzivne pripremne radove, što inicijalnu cenu povećava. Ovi sistemi su daleko najisplativiji najisplativiji u eksploataciji!



Vrlo diskutabilno kada i u kojim uslovima.
) Toplotne pumpe koje kao energent koriste energiju vazduha su najevtinije za ugradnju. Za njih se odlučujete u slučaju da nemate prostora za bušenje bunara, odnosno polaganja sondi (stan u zgradi ili objekat bez dvorišta). Međutim, morate se suočiti sa daleko višom cenom u eksploataciji.

Vrlo diskutabilno kada i u kojim uslovima rada.
Na kraju, poštovani gospodine, ne ulazeći u razlog vašeg posta na forumu, i u validnost vaše kalkulacije, samo Vas molim da se zapitate – koliko bi ste tek uštedeli da ste uzeli toplotnu pumpu koja kao energent koristi VODU ili ZEMLJU!

Razlog posta je naveden, treba ga samo pročitati a to nije teško zar ne.

A da ti zadovoljim znatiželju, matematika (to je ono što zaobilaziš kada donosiš zaključke) proračuna isplativosti investicije je nepogrešivo odredila da TP kojia koristi vodu ili zemlju NE DONOSI NIKAKVU UŠTEDU čak naprotiv donosi trošak koji je neprihvatljiv.

Opet ću biti dobra vila da ti pomognem da prošririš vidike, ja ću da ti navedem brojke a ti tek nakon toga dobro porazmisli kako ćeš i naročito šta ćeš da odgovoriš.
Nemoj molim te da ponavljaš samoreklamirajući marketing, pročitao sam mnogo boljeg marketinga da me uopšte ne impresionira nasumično nabrajanje kW i m2.

Dakle, brojke nudim i brojke kao odgovor očekujem:

specifični transmisioni gubitak toplote zgrade 135,96 W/K
specifični ventilacioni gubitak toplote zgrade 8,50 W/k

ukupni gubitak toplote zgrade 144,46 W/K

potrebna snaga grejnog sistema pri spoljnih 0C i unutrašnjih 20C =2889,20 W iliti 2,9kW
pri spoljnih +7C =1877,98W iliti 1,9kW (ti potenciraš tih 7C pa da imaš podatak koji bi tebi mogao biti važan)

pri spolja -25C potrebno mi je 7223W odnosno da zaokružim 8kW da bi unutra imao još uvek više nego dovoljnih +25C.

(da posebno naglasim, TP na vazduh je JEDINI grejni izvor i prema proračunu a u praksi potvrdjeno zadovoljava do -22C u nešto hladnijoj klimi od tipične beogradske).

potrošnja godišnja energije za grejanje po proračunu toplotnih gubitaka prema EN 13790 prilog J iznosi 22,07kWh/m2,
potrošnja godišnja energije za grejanje iz obnovljivih izvora 13,24kWh/m2 na bazi TP vazduh- vazduh

Troškovnik TP na vodu u odnosu TP na vazduh nemam tako detaljno, uglavnom okvirni predmer je po cenama iz 2004/2005. godine 15.500 eura za TP voda sa 7 fan coil jedinica (uz 2 bunara po 20m bez troška hemijske obrade vode dakle jeftilen skromna varijanta sistema) u odnosu na cca 2.200 eura za kompletan sistem TP na vazduh sa uključenom cenom ugradnje.

15.500: 2.200 odnosno neto 13.300 eura razlike.

Očekivana razlika godišnje potrošnje energije je oko 6-7kWh/m2 odnosno 0,60-0,70 eura po m2 godišnje uz očekivanu cenu kWh el.energije od 10 eurocenti.


Za 340m2 površine razlika TP na vodu u odnosu na vazduh je nekih do 2.340 kWh ili 234 eura.

13.300 eura/ 234 eura =57 godina.

57 godina
Ovo je računica u najpovoljnijem mogućem odnosu po TP na vodu ali, ja koristim Tp na vazduh modeli koji su konstruisani krajem prošlog veka a kupljeni i pušteni u rad 2005. godine.

Danas TP na vazduh ima APF (prosečni godišnji COP, to je danas standard kojim se označavaju TP na vazduh) 6,2 u proseku kod modela vodećih 5-6 proizvodjača ya tzv 9-ke.
Moja kalkulacija potrošnje je izvedena sa APF od 2,50 i za sada smatram da je to korektno odredjen koeficijent na bazi prakse merenja potrošnje el.energije.

Ovo je jako važno naglasiti jer je ogroman napredak napravljen zadnjih 5 godina u konstruisanju TP na vazduh a otuda i jako velika popularnost TP na vazduh u najbogatijim zemljama (Švedska, Norveška, Finska, Japan, Kina koje imaju i veoma hladan klimat u nekim svojim delovima.

TP na vazduh se u praksi uspešno dokazala unutar severnog polarnog kruga izmedju ostalih lokacija.

Dovoljno :)

Finski i švedski nacionalni institut svake godine u laboratorijskim uslovima po svim pravilima vrše sveobuhvatna merenja i kontroliše tačnost podataka koji dostave proizvodjači. Nema nikakve razumne sumnje u validnost tako dobijenih rezultata merenja jer su to nezavisne potpuno institucije sa dokazano visokim renomeom stručnjaka kroz decenije rada.

Da te podsetim da na prvoj stranici ovog podforuma je navedena jedna korektna ponuda svega što treba da sadrži troškovnik za ugradnju jedne tipične TP na vodu.


PS. Ne treba se zaletati sa uverenjima samo na osnovu onoga što negde piše, nisam 1941.godište i ako je u pitanju bila želja da me uvrediš bespotrebnim komentarom, potpuno si omašio.

PS2. Nikada se ne zaklanjaj iza dela drugih ljudi, i nemoj njihova stručna znanja i veštine pripisivati u svoje zasluge. To se odnosi na nabrajanje nekih trećih ljudi koji rade sa tobom ili za tebe i koji imaju svoje znanje a koje ti nažalost ne poseduješ.

I da, nemoj se frljati sa COP 8 jer sve dok ne navedeš u kojim radnim uslovima i pri kojim temperaturama smatraću da si još jedan od superkalafradžilistikekspijalidoušn marketing foliranata.

COP od 15 je na papiru ostvariv, imaj to u vidu kada pricas o cudesima neke TP koju hvališ.

I da, moja fabrička Hitachi TP na vazduh ima COP od 900W/115W pri tih famoznih 7C a to NIJE aktuelna generacija japanskih hiperinvertera.
TP sa direktnom ekspanzijom u zemlji, sistemi VRV, i još mnogo toga je efiasnije od TP na vodu ili sa zemljom, pa ipak se prilično retko koristi. I to ima svojih objašnjenja i razloga.

Misli o tome, i još jedan savet-

ne robuj predrasudama, open your mind.

Još mnogo toga možeš ti da naučiš o TP na vazduh a iskoristi znanje kolega koje pominješ da pojasniš sebi te kako ih nazivaš "nelogičnosti".


pozdrav, i odgovor očekujem ovde. Koja su moja dela, šta i koliko praktično znam da uradim sam opisao tamo gde sam smatrao da je bitno i ne očekujem da ti dokazujem dalje opšte poznate stvari iz gradjevinske fizike, termodinamike koje su već toliko puta sažvakane po udžbenicima.

Ipak jednu knjigu bih ti svakako toplo preporučio da makar prelistaš- autora Recknagel, Schramek i ostali poznatiju kao bibliju za mašinske instalacije u zgradarstvu jer ćeš tu naći odgovore na razne tebi čudne "nelogičnosti".

Niko se nije rodio naučen ali stajanje u mestu sa saznanjima o stanju tehnike na nivou proteklog veka može da izazove nastanak neodrživih zaključaka, misli o tome svaki put kada pomisliš da napišeš da TP na vazduh prestaje da radi pri 0C.

Šta bi rekao za uredjaj koji utroši 120W a prebaci 1402W toplote, odnosno COP 11,68. Ja ga koristim, standardan velikoserisjki uredja mas produkcije. Nikakvo čudo i nikakav razlog za posebnu priču. (glavna komponenta uredjaja je proizvod firme Heatex, www.heatex.se).

A mogu da zamislim koliko bi ti puta naglašavao i ponavljao reklamu :))
[ vdkom @ 20.03.2011. 01:41 ] @
Citat:
Elem, da napomenem! Sada radimo PASIVNU KLIMATIZACIJU! Pasivno i aktivno klimatizujemo 450kvm i bazem 100 kubika sa 4,5 kW struje... aj PRIĐI!!! :)))))


Ajde, otkrio si rupu na saksiji. Ti si moj idol ;)

čisto da ti skrenem pažnju da posedovanje papirića zvanog diploma ne podrazumeva i funkcionalnu pismenost, opredeli se da li je nešto AKTIVNO ILI PASIVNO.

Ne može da bude aktivno I pasivno.

A ove brojke ama baš ništa ne govore osim da autor pojma nema šta je hteo da reklamira, bazen može i sa 0,45kW, može i sa 0,045kW može bilo koja proizvoljna brojka jer si ti opet uradio poredjenje kW sa kvm kao jedinim parametrima.

Ako već želiš da pričaš o nečemu, a usput i da se hvališ nekim imaginarnim radovima, upotrebi tehničke pojmove i fizičke veličine kao što su temperatura, toplotni kapacitet, energija, protok, i pre svega VREME koje je uslov kada se priča o energiji.



Što se ostalog dela ove paušalne reklame tiče, mnogo bolji marketing je pisan po forumima, ali ne zadugo.
Praksa na tržištu je surovi sudija, misli o tome.

Inače veoma je pohvalno i lepo da neko pokušava da razmišlja o štednji energije.
Citat:
Jbg, razumi ima ona sfera koja se zove "Radijator generacija" koja radi po starim dobrim postulatima..


Ima ima, tvoje pisanje je tipičan primer koji se uklapa u teško razumevanje modernih tehnologija današnjice,

Citat:
Na drugoj strani je moja ekipa koja je JEZIVO dobra koja radi sisteme koje TI niti možeš da razuemš niti zameram


Šteta što još nisi uspeo da pohvataš konce i da se priključiš toj JEZIVO dobroj ekipi koja je doduše anonimna ali ajde da ti verujemo u ubedjenje.


Pazi da ti otkrijem jednu tajnu. Svaki sistem je neko projektovao, a svaki projekat sadrži dokumentaciju a svaka dokumentacija je univerzalno čitljiva.
Rezultat, sve je svima lako razumljivo i NE POSTOJE svetske tajne koje bi ti tako voleo da si izmislio.

Uopšte nemam pojma o kakvim sistemima zamišljaš nešto u svojoj glavi, niti imam sposobnosti da čitam misli ali zato vrlo dobro umem da čitam, a ono što je napisano u vezi tog nekog sistema je gde i šta ?

Ili možda to ekipa radi ali ti to ne razumeš pa onda niti ne pišeš.

Da ti skratim muke, nema apsolutno nikakvih tajni u nauci zvanoj fizika koje bi neko trebao da skriva.

Takodje, tehnologija izrade nečega je važna a imam iz dosada napisanih tvojih objašnjenja sasvim realnih osnova da zaključim da ti nisi u stanju ni mnogo prostije stvari da samostalno uradiš od nekakvih tehnološkiih proboja.

Sve i da nekome nacrtaš ako nema tehnoloških znanja i resursa džabe je, tvoj proizvod se ne može kopirati da bude kvalitetniji i jeftiniji a to je ono što traži tržište.

Skuplje i lošije uvek je lako napraviti, misli o tome.

I da, skoči pa reci hop- nemoj uletati sa zaključkom na bazi zamišljenih pretpostavki.
Ne postoji nerazumljjiv sistem koji je ljudska ruka osmislila.


Klimatizacija na bazi pasivnih elemenata je bila predmet sajamske izložbe oglednih kuća u Finskoj.
Vreme, proleće 1980.godine kada je izgradjen čitav niz prototipova kuća radi ogleda.

PS. Sasvim slučajno sam ovih dana pregledaovao skice konstrukcije jedne TP iz 1980. godine iz časopisa Uradi Sam pa sam zapazio i gore navedeni izveštaj sa sajma u Finskoj.

E da, i u istom periodu se nudila u prodaji (a i reklamirala) toplotna pumpa proizvodnje TVT Boris Kidrič Maribor.


Još dok si bio u pelenama znalo se šta su TP i koristile se, Kolumbo davno otkrio Ameriku, točak se odavno kotrlja, pa nemoj gubiti vreme na izmišljanju tople vode :))

Shvati dobronamerno da nisi ti jedini koji ima dodira sa TP već da je to cela jedna globalna industrija u velikom usponu.
Citat:
Sve ostale na forumu pozdravljam


Vidiš za razliku, ja pozdravljam i tebe kao i sve na forumu.
Što se tiče demagogije, izvini, ja sam doktorant elektronike, ne znam šta je to, moraću da izguglam :)

Jadničak kao ne zna, a vidi se iz aviona da si doktorirao demagogiju, samo mi se čini da si promašio mesto i vreme za ispoljavanje takvih ambicija. Ma šta zna dete šta je 100kila :)))


Da probaš za promenu da se držiš sirovih brojki a onda je to uvek jednoznačno odredjeno.


Kada se već frljaš sa kvm, informacija da beogradski Delta City ima i hladjenje i grejanje istovremeno rešeno preko TP u sistemu koji je izuzetno efikasan i fantastično zamišljen.

Nemam nikakve veze sa time osim što sam slčajno saznao za ovo jako dobro tehničko rešenje koje bi preporučio da bude školski primer kako se pravi jedna moderna zgrada što se HVAC sistema tiče.

Kao i svaka fenomenalna ideja, jednostavna je a u toj jednostavnosti se krije i genijalnost.
Ko god je osmislio taj sistem kapa dole.
[ VeljaNi @ 20.03.2011. 07:01 ] @
Da završim (dobar način za otpočinjanje posta, a),
skidam ti kapu, ovoliki post mislim da niko nikada u istoriji foruma nije pročitao... Bio je previše dug, mrzelo me je da ga čitam.

Drugo. Skidam ti kapu i na gomili foruma koje si preveo i vremena koje si proveo u traženju istih. A sada zamisli da neko tvoj post iskoristi kao "istinu" i prevede ga na drugi jezik Ružno zvuči, a? Predlog, pogledaj malo sajtove evropske agencije za energetiku (EHPA), verovao ili ne pročitaćeš ono što sam ja napisao Čudo, a?

Treće. Imaš previše slobodnog vremena čoveče, radi nešto... Nemam vremena više da se prepucavam sa tobom, počinje mi sezona

Četvrto. COP JEDANAEST ZAREZ NEŠTO??? A ljudi su ti možda do tog trenutka i poverovali da znaš o čemu pišeš... Kako se ubi sa tom rečenicom.

Nemam ni razloga da se branim, ti imaš svoju kuću, ja imam svoje reference, kome će verovati...ma nije ni bitno

Elem, flejmeri su najgora vrsta ljudi na forumu. Rešavaju se tako što ih komuna kompletno ignoriše.

U ignorisanju tebe,
pozdravljam te
[ mhribljan @ 20.03.2011. 11:25 ] @
Poštovani Vdkom, VeljaNi i ostali učesnici na ovom forumu,

Zbog toga što smatram da ovakvi forumi postoje kako bi pomogli onima koji žele nešto više da saznaju o temi (i da možda pravinim odabirom sistema grejanja nešto i uštede) ja ću probati da se umešam u ovaj dvoboj samo da bih napisao neke činjenice. U više navrata su učesnici ovog foruma tražili od vas neke konkretne tehničke podatke tj. brojke. Očekivao sam od kolege scrolla da to uradi pošto smatram da svojim znanjem, iskustvom i stavom predstavlja jako dobar primer svima na ovom forumu pa bi dole navedene činjenice (verovatno) imale još veću težinu. Siguran sam da su mu ove informacije koje ću sada da navedem dostupne.

Dole navodim konkretne podatke (dakle činjenice) izvađene iz softvera za odabir Copeland scroll kompresora i to za model ZP61KCE.

1. Za R410 i gorepomenuti kompresor temperature isparavanja ispod -23 su za temperaturu kondenzacije 35 stepeni "outside compressor limits".
Za temperaturu kondenzacije od 45 stepeni su temperature ispod -16 "outside compresor limits" (Daleko je to od -32 . U oba slučaja (dakle za uslove -23/35 i za -16/45) je teorijski COP oko 2,3. Za one kojima to nešto znači superheat je 5 stepeni a subcooling 3 stepena. Ovi uslovi su odabrani da otprilike odgovaraju zahtevima podnog grejanja i vazdušnog grejanja (fan coil ili unutrašnja jedinica od kilime). Pri tome kompresor troši 3,4kW a "daje" 7,8kW u prvom slučaju a podaci za drugi slučaj su: 4,19kW /9,6 kW.

2. Za isti rashladni fluid, za isti kompresor i za iste uslove koji se standardno ostvaruju sa upotrebom voda/voda toplotne pumpe: Za Ti 5 stepeni i za Tc 35 stepeni COP je 6,3. Za Ti 5 stepeni i Tc 45 stepeni COP je 4,7. Odnosi potrošnje i snage su za prvi slučaj 3/19 a za drugi 3,8/17,8kW

3. COP nije isto što i EER ali opet ću pokušati da navedem samo činjenice tj. lično iskustvo a zaključke izvedite sami. U klimi 24000 Btu se nalazi ventilator od oko 150W. Za TP koja će da daje oko 7KW je potrebna potapajuća pumpa od 370W (i manja ali takvih nema. Pumpa od 370W je dovoljna za TP "na vodu" snage do 13kW). Računajte sami.

4. Za TP "na vazduh" COP varira u zavisnosti od spoljne temperature. Stvarni COP TP "na vazduh" niko ne može da izračuna unapred što znači da samo može da se špekuliše sa tim podacima.

5. Da bi se ostvario isti toplotni učinak na temperaturi isparavanja od -15 za TP "na vazduh" treba oko 2 puta veći kompresor.Otuda potreba za inverterima (iliti ispravno: frekventnim regulatorima) koji će da smanjuju snagu TP. Kod ovakvih TP postoji problem podmazivanja pri smanjenim brzinama rashladnog fluida (zbog smanjene brzin kretanja kompresora). Toplotni gubitci se (bar za moj grad) računaju za spoljnu temperaturu od -18 stepeni. Za temperaturu isparavanja od -15 vazduh ipak treba da bude topliji od -15 stepeni.

6. Frekventni regulator (inverter) ima svoje gubitke koji jako zavise od tipa invertera i tipa motora.

7. "Defrost cycle" takođe narušava EER sistema "na vazduh"

7. Daikin Altherma (poprilično zastupljena TP "na vazduh" na našem tržištu) IMA dodatne električne grejače a siguran sam da imaju i ostale pošto ne bi mogle da rade do -25 ako koriste R410A ili R407C.

8. Grejao sam se jednu sezonu na TP "na vazduh". Grejao sam se jednu sezonu na TP "na vodu". Imam brojilo i ozbiljan kalorimetar (koji košta otprilike kao neka inverterska TP "na vazduh" od 24.000 Btu )

9. Ja znam šta je isplativije (izmerio sam) za moj objekat u mom gradu za prosečnu zimu (a to bi trebalo da važi za celu našu zemlju). Kuća 260m2 u Novom Sadu.

Pozdrav svim ljudima koji čitaju ovaj forum a naročito scroll-u i malom geniju koji su mi na početku sa njihovim postovima puno pomogli. Nadam se da ste iz mog posta zaključili da ne postoji apsolutna istina i da se za odabir vrste grejanja mora voditi računa o mnogo faktora. Namerno nisam izvodio zaključke. Ukoliko neko ima dodatna pitanja rado ću odgovoriti na njih bez ambicije da se pravim pametan i to samo na PM.

S poštovanjem,

Miroslav Hribljan



[ zmajurina @ 20.03.2011. 18:31 ] @
Opet se prepiremo, no dobro.

Mene interesuje sledece: da li raditi distribuciju toplote putem fan/coil sistema jer je, koliko sam shvatio, sa tim moguce i hladjenje prostora u letnjim mesecima, ili to raditi vazdusnim tokovima? Ako se radi o protoku vazduha, unos vazduha za grejanje bi onda trebalo da krece od poda, a hladjenja od plafona, zar ne?

Jos jedna bitna informacija koju sam dobio (neproverena): u tokovima hladnog vazduha postoji mogucnost za stvaranjem odredjenih bakterija? Ima li ko informaciju o tome?

Obzirom na raspravu voda-voda iil vazduh-vazduh, imam pitanje: koliko je opravdano praviti voda-voda sistem (odnosno sonde u zemlji) za nekih 150-200m2 povrsine ili je opet to bolje sondirati na duze staze? Opet, za koliko moze da se isplati ta investicija? Mislim da to zanima nas laike, odnosno veci broj posetilaca ovog foruma, pa ajmo strucnjaci, nemojte da se napadate, nego dajte sopstveno misljenje a svako neka proceni sta je najbolje za njega.

Mislim da je to moguce, a sto bi rekao pok. Patrijarh Pavle: "budimo ljudi iako smo Srbi!".

Pozdrav.
[ dlalic @ 21.03.2011. 10:38 ] @
Citat:
zmajurina:  da li raditi distribuciju toplote putem fan/coil sistema jer je, koliko sam shvatio, sa tim moguce i hladjenje prostora u letnjim mesecima, ili to raditi vazdusnim tokovima?


Hladjenje fan coilima ima ozbiljan problem u vidu kondenzacije na istim.

Osnovno od cega treba poci je period isplacivanja investicije. Ako nesto kosta 400% vise a u eksploataciji je 10% jeftinije onda svako treba dobro da se zapita i napravi racunicu za svoj slucaj.

Drugo na sta bi skrenuo paznju su te donje granicne temperature na kojima je navodno isplativo koristiti TP sa vazduhom kao izvorom.
U Novom Sadu koji ima izrazeniju kontinentalnu klimu od Beograda recimo u 2005. je bilo 6 dana sa srednjom temperaturom nizom od -10. 2006. 3 dana, 2007 nula dana, 2008 nula dana, 2009. 4 dana.

E sad... sta ce meni TP koja radi na -15? Ne treba bi mi ni za -10. Kad mogu da tih par dana godisnje da upalim kalorifer od 10e i potrosim ukupno 3e vise struje? Voleo bih da upoznam tog prodavca koji ce me ubediti da je za mene bolje da potrosim 8000e umesto 2000e zarad 3evra godisnje ustede.
[ zmajurina @ 21.03.2011. 11:36 ] @
Zanimljive informacije o temeraturama, gde je moguce naci prosecnu dnevnu temeraturu za odredjeno mesto? Konkretno me interesuju podaci za Mladenovac...

Pozdrav.
[ dlalic @ 21.03.2011. 12:08 ] @
Ja sam nasao ovde:
http://eca.knmi.nl/dailydata/customquery.php
ali imaju samo podatke za BG, NS i NI. Malo je nepregledno ali se moze snaci.
[ zmajurina @ 21.03.2011. 12:26 ] @
Odlicno, HVALA.

Kakvi crni nepregledno, dobijes klasican csv fajl koji moze da se uveze u
neki excel ili calc program i sve da se obradi...

Hvala jos jednom.

Podaci koje sam nasao su samo od 1936. godine, tako da mislim da moze da se
nadje prava slika, a opet mikroklimatske promene u odnosu na Beograd ne mogu
da bitno uticu na proracun. Stavi se rezerva do 10% i pokriveno je akoro sve
sto moze da te iznenadi...

@dlalic: koji sistem si ti ugradio i daj neki detalj ako imas, moze svima da
bude zanimljivo.

Poruka za sve: molio bih one koji IMAJU sistem TP da nam napisu svoja
iskustva od projektovanja, realizacije, poteskoca (ako ih je bilo ali
sumnjam da nije), eksploatacije, .... dajte malo informacija da se ucimo na
tudjim greskama...

Pozz
[ dlalic @ 21.03.2011. 12:56 ] @
Ja nemam TP ugradjenu. Proucavam i ucim, a verovatno ce biti vazduh/voda.
[ scroll @ 21.03.2011. 17:39 ] @
Pozdrav
Dragomije mhribljane dasi našao u mojim porukama i nešto korisno.

grejanje sa tp :
1.temperatura medija koja greje (voda ili vazduh) da bude što moguće niža(30 max). velike površine nosilaca toplote(fan-coil, cevi podnom,vazdušni kanali).
2.izračunati potrebnu snagu za grejanje za dati objekat uzeti u obzir stavku 1. i da se obezbedi dovoljan protok radnom fluidu(voda,vazduh) prema deklaraciji proivođača tp.
3.izabrati tp prema potrebnoj grejnoj snazi objekta na zadatoj temperaturi grejanja stavka 1 i 2. i tipa izvora (vazduh voda zemlja).

vazduh
tp na vazduh ima dva tipa:
1.sa zadatom snagom (tu je određena snaga tp u određenom intervalu temperature a ostalose sve menja brzina ventilatora komressora)naravno sa padom temperature pada i COP i paziti na donju granicu temperature daliće trebati dodatno grejanje.
2.sa limitiranom snagom(sam limit je tu kompressor i izmenivači)sa padom temperature pada i snaga i COP.

voda
tp na vodu:
treba imati dovojnu količinu vode iz bunara za određenu snagu i deklaraciju treba daje dovojno čista da se ne taloži u izmenjivaču,bunarka pumpa treba da je ekonomična sa potrošnjom,povremeno treba oprati izmenjivače kiselinom,mogući problemi ponornim bunarom ondaih treba više bunara. mada najboji COP se postiže sa vodom,a ispati se raditi i za veće temperature grejana.

zemlja
tp zemlju mogu da budu sa cevima sa vodom ili cevima sa rasladnim fluidom DX kod oba tipa cevi mogu biti postavljeni horizontalno i vertikalno.cevi sa vodom su punjeni nekim sretsvom protiv smrzavanja po deklaraciji ,mada ima i sa čistom vodom rađeni. za dx idu bakarne cevi u zemju de može da dođe do korozije treba ispitati tlo .
kod ovih sistema zemja uglavno je COP malo manji nego kod vode ali je stabilan ne kao kod vazduha.


znači treba usporediti osobine pumpe uskladiti sa potrebnim grejanjem tražiti izvođače ponude tehičku dokumentaciju projekte ,cene pumpi cevi...... pa računati i tarifne zone pa mogućnost akumlacije sa jevtinom strujom. znači račnati i upoređivati i pitati za cene
[ vdkom @ 21.03.2011. 19:32 ] @
@scroll, saglasan svako slovo.
Nema univerzalno najbolje ili univerzalno najgore rešenje, svuda i za svaku zgradu već je svaki sistem priča za sebe koji treba optimizovati prema konkretnim zahtevima.
[ vdkom @ 21.03.2011. 19:46 ] @
Evo šta ima Mitusbishi da ponudi
Citat:
Hyper-heating
The same heat regardless of outdoor temperature of our heat pump with Hyper-Heating. First on the market with constant heating power down
to -15 ° C.

Traditional heat pumps often starts with a good heat level to then reduce their capacity the colder it gets outside.

The development of our new heat pump Kirigamine, we have focused on improving the heat capacity when the outdoor temperature drops. New technology, called. hyper-heating, make sure that the rated heat capacity remains constant down to -15 ° C. This is a unique funtion on the market.
After 15 ° C decreases the efficiency but it continues to provide warmth down to -25 ° C.


Više o tome ovde


Test modela TP za 2010. godinu http://issuu.com/mediaview/doc...armepumpstest_2010/13?mode=a_p
a preporučujem dijagram sa merenja na strani 6.

Pri 0C TP na vazduh ima COP izmdeju 3 i 4 zavisno od modela, , pri -15C COP je još uvek veći od 2 kod praktično svih brand name modela.
Toshiba na testu je dostigla COP 2,37 pri -20C, kao najbolji rezultat.
[ vdkom @ 21.03.2011. 20:07 ] @
Citat:
Predlog, pogledaj malo sajtove evropske agencije za energetiku (EHPA), verovao ili ne pročitaćeš ono što sam ja napisao Čudo, a?


Sličan odgovor okruglo na ćoše je bio očekivan, ali eto vrlo rado ću da te poslušam i da pročitam upravo i tačno ono što ti tvrdiš ako konkretno navedeš GDE to piše tačno.


Još ako možeš da ponudiš citat sa tih sajtova u izvornom obliku, još bolje.
[ vdkom @ 21.03.2011. 20:47 ] @
Poštovani mhribljan svakako interesantan post i navedene brojke.
Citat:
Dole navodim konkretne podatke (dakle činjenice) izvađene iz softvera za odabir Copeland scroll kompresora i to za model ZP61KCE.

1. Za R410 i gorepomenuti kompresor temperature isparavanja ispod -23 su za temperaturu kondenzacije 35 stepeni "outside compressor limits".
Za temperaturu kondenzacije od 45 stepeni su temperature ispod -16 "outside compresor limits" (Daleko je to od -32


Daleko je taj kompresor od -32C i primene za vrlo hladni klimat, brojke su nedvosmisleno jasne.

Nego pitanje, zašto bi uopšte išli na tolike temperature kondenzacije. Za grejanje standardno (prema današnjim normama) dobro izolovanog objekta su dovoljne temperature reda 26-29C, recimo ako je podno/ zidno grejanje na vodu u pitanju.

Citat:
Za TP "na vazduh" COP varira u zavisnosti od spoljne temperature. Stvarni COP TP "na vazduh" niko ne može da izračuna unapred što znači da samo može da se špekuliše sa tim podacima.


Upravo tako, COP veoma varira od lokacije do lokacije a to podrazumeva naročito i pitanja vezana za montažu TP na vazduh.

Na rad veoma utiče vlažnost vazduha i uticaj vetrova i shodno tome posledično COP.

Mikrolokacija montaže TP na vazduh po mom iskustvu treba vrlo pažljivo da se analizira i odabere korektno.
Jedna te ista TP na lokaciji A može da radi sa problemima a na lokaciji B udaljenoj samo 2 metra da radi bez problema. pri tome se i stvarni COP može razlikovati do te mere da se oseti u potrošenim kWh struje.

Generalizovanje Tp na vazduh može da bude uvod u pogrešne zaključke o njihovom radu u praksi. Pri tome ne mislim na citirani tekst već uopšte.
Citat:
Daikin Altherma (poprilično zastupljena TP "na vazduh" na našem tržištu) IMA dodatne električne grejače a siguran sam da imaju i ostale pošto ne bi mogle da rade do -25 ako koriste R410A ili R407C.



Ima nekoliko serija, podmodela Altherma, od kojih je jedna sa fabričkom pogrešnom konstrukcijom i povučena je prilično brzo iz prodaje jer je prilično loše radila zimi pa je opciju standby elektro grejača prilično nepotrebno i često uključivala.

Imao sam razgovor sa predstavnikom Daikina (iz Austrije koji pokriva i našu zemlju) gde je potvrdjeno da je bilo problema u prošlosti i da je sadašnji model bez zimskih problema.

Inače, kod svih TP (i na vazduh, rasolinu, vodu) se preporučuje kao opcija dodatni električni grejač kao backup opcija za slučaj kvara TP.

Električni grejač takodje ima još jednu funkciju, antilegionela zaštitu jer je nužno neophodno povremeno povećati temepraturu vode u akumulaciji na najmanje 60C a to standardna TP na vazduh sa R410a ne može da odradi.

Niti Daikin niti ostale TP danas nemaju potrebu za elektro grejačima pošto rade bez problema do -25C u praksi.

Estia (Toshiba) i Mitsubishijeve varijante takodje u praksi rade bez problema pri niskim temperaturama.


Altherma HT (high temperature) kao dvostepena TP dodatno može da pogoni i klasično radijatorski visokotemperaturno grejanje čak i pri niskim spoljnim temperaturama, i to naravno bez elektro grejača.

Citat:
Ja znam šta je isplativije (izmerio sam) za moj objekat u mom gradu za prosečnu zimu (a to bi trebalo da važi za celu našu zemlju). Kuća 260m2 u Novom Sadu.



Bio bih jako zahvalan za konkretne podatke sa željom da uporedim sa mojim podacima. Može i na PP ako smatrate da nije poželjno javno podeliti podatke.

Citat:
Nadam se da ste iz mog posta zaključili da ne postoji apsolutna istina i da se za odabir vrste grejanja mora voditi računa o mnogo faktora.


Saglasan, odabir grejnog sistema ima mnogo varijabli i zamki a kuća se radi jednom u životu pa treba za svaki objekat pojedinačno obazrivo i vrlo detaljno izanalizirati tehnička rešenja i finansijske kalkulacije pogotovu imajući u vidu dostupnost odabranog energenta za tu konkretnu lokaciju.

U to spada i željeni komfor gde toplovodno grejanje ima znatne prednosti u odnosu na toplovazdušno grejanje po mom iskustvu.



[ vdkom @ 21.03.2011. 20:57 ] @
Toshiba PDR serija TP na vazduh (a koja se ne prodaju na euro tržižtu) ima deklarisani maksimalni COP od 10 u odredjenom radnom režimu. I brojne nagrade za energetsku efikasnost.

Inače, japanski proizvodjači na euro tržište po pravilu šalju nekoliko godina stare modele B kategorije tehničkih rešenja a ono najbolje nude samo kod njih.

Ovo navodim samo kao primer ogormnog napretka industrije TP. Pre samo 10tak godina ovakva radna efikasnost nije bila ni na vidiku.

Uskoro se očekuje sledeća generacija TP sa napuštanjem R410a i prelaskom na R290 (propan) kao radni fluid.
Prve TP nove tehnologije su već dobile zvanično zeleno svetlo po pitanju bezbednosti od strane nemačkih nadležnih institucija pa se ove godine očekuju prvi modeli. Proizvodjač iz Kine je nedavno predstavio prvu takvu TP na sajmu početkom godine kao probni model.

Jedna od očekivanih osobina ovih TP je spuštanje radnog opsega pri grejanju na temp i do -35C a što je još važnije probijanje sadašnje barijere od -10C pri hladjenju.

Za data server sale koje imaju veliku toplotnu disipaciju opreme hladjenje je danas vrlo veliki problem s obzirom da je limit pri hladjenju TP na vazduh obično -10C i to kod najboljih modela (inače ti modeli bez problema greju i na -20C ali hladjenje nije pouzdano).



[Ovu poruku je menjao vdkom dana 21.03.2011. u 22:14 GMT+1]
[ vdkom @ 21.03.2011. 21:14 ] @
Toshiba PDR serija TP na vazduh (a koja se ne prodaju na euro tržižtu) ima deklarisani maksimalni COP od 10 u odredjenom radnom režimu. I brojne nagrade za energetsku efikasnost.

Inače, japanski proizvodjači na euro tržište po pravilu šalju nekoliko godina stare modele B kategorije tehničkih rešenja a ono najbolje nude samo kod njih.

Ovo navodim samo kao primer ogormnog napretka industrije TP. Pre samo 10tak godina ovakva radna efikasnost nije bila ni na vidiku.

Uskoro se očekuje sledeća generacija TP sa napuštanjem R410a i prelaskom na R290 (propan) kao radni fluid.
Prve TP nove tehnologije su već dobile zvanično zeleno svetlo po pitanju bezbednosti od strane nemačkih nadležnih institucija pa se ove godine očekuju prvi modeli. Proizvodjač iz Kine je nedavno predstavio prvu takvu TP na sajmu početkom godine kao probni model.

Jedna od očekivanih osobina ovih TP je spuštanje radnog opsega pri grejanju na temp i do -35C a što je još važnije probijanje sadašnje barijere od -10C pri hladjenju.

Za data server sale koje imaju veliku toplotnu disipaciju opreme hladjenje je danas vrlo veliki problem s obzirom da je limit pri hladjenju TP na vazduh obično -10C i to kod najboljih modela (inače ti modeli bez problema greju i na -20C ali hladjenje nije pouzdano).
[ vdkom @ 21.03.2011. 21:58 ] @
Citat:
koliko je opravdano praviti voda-voda sistem (odnosno sonde u zemlji) za nekih 150-200m2 povrsine ili je opet to bolje sondirati na duze staze? Opet, za koliko moze da se isplati ta investicija?


zmajurina, dosta pitanja a koja za posledicu imaju dugoročne finansijske obaveze.

Moja preporuka je da se potpuno izbegne polazak od broja m2 površine a evo zašto.

100m2 može da ima termičke gubitke i 150W i 1.800W tj više od 1:10 odnos.

Shodno tome su drastično drugačija rešenja i oprema potrebni a time i kalkulacija troška investicije, troška redovnog održavanja opreme, troška pogonskog energenta.

Voda-voda ili rasolina-voda su opravdani ako se to pokaže proračunom kao finansijski isplativo rešenje imajući u vidu da u našoj zemlji ne postoji nikakav mehanizam grantova ili druge vrste pomoći države.

Svaka investicija za koju treba 20+ godina ekploatacije da bi isplatila početnii finansijski ulog se smatra danas neefikasno uloženim kapitalom.


Postoje grejni sistemi koji koriste Sunce kao osnovu i zasnivaju se na akumulatorima toplote velokog kapaciteta i koji recimo imaju vanredno male upotrebne troškove, čak do nivoa da su nekoliko desetina puta nižih troškova od najbolje danas TP.

Ali i početna investicija je takodje velika.

U Švajcarskoj su za potrebe eksperimenta, probe, ekstravagancije, bacanja para, kako ko već shvati napravili za jednu familiju kužu na takvim principima.

Osnova je prikupljanje sunčevog zračenja tokom 7 meseci i potom skladištenje energije koja se onda polagano troši narednih 5 meseci.

To je za sebe napravila jedna familija kao dom.


Ali, vodeni akumulator toplote ima adekvatno veliku zapreminu i koliko se prisećam visinu od nekih 11m a nalazi se montiran centralno u sredini kuće. Prečnik "bojlera" je nekoliko metara.

Shodno tome oko rezervoara vode je napravljena i koncepcija kuće, adekvatni temelji itd.


Uglavnom dodatna investicija u takvo rešenje grejanja košta reda veličine 100.000 eura, dakle grejni sistem.

U ovom privatnoj kući cena koštanja nije bila bitan element pa je moglo da se pušti mašti na volju.


E sad u našim uslovima da li ima preduslova finansijskih i ostalih, da li bi se dobila gradjevinska dozvola od nadležnih, itd...brojna pitanja.

Da se vratim na tvoja pitanja, treba uraditi detaljan i precizan energetski elaborat koji obuhvata sve podatke inače potrebne za izdavanje energetskog sertifikata (tzv pasoša zgrade) pa tek na osnovu toga odredio adekvatan grejni sistem.

U tom elaboratu se mogu sasvim dovoljno precizno proračunati gubici i pronaći mesta za poboljšanje energetske efilakasnosti same zgrade.


Najjeftiniji grejni sistem je smanjenje potrošnje same zgrade (izolacija, hladni mostovi, vetrozaptivanje, itd).

Prvo treba smanjiti potrošnju a onda je gotovo svaki grejni sistem povoljan i kasnije jeftin u eksploataciji uključivo i grejanje na gas.


Za koliko se isplati investicija se može odrediti tek na osnovu poznavanja stvarne situacije sa konstrukcijom zgrade i odabranog tehničkog rešenja- u praksi može biti i 6,7 godina a može biti i 40 godina pa i više.

U to treba uračunati i očekivani radni vek odabrane opreme ne samo po osnovu ispravnosti već i zastarelosti.


Uz današnji ubrzani razvoj opreme ne treba računati na upotrebu TP duže od 8-15 godina max jer u tom periodu već ozbiljno zastari i pojave se novi efikasniji modeli i rešenja.


Moj savet je da investicija u grejanje treba da se isplati za 10tak godina i tada je optimalno odabrana varijanta a rešenja od više decenija povrata investicije ne vidim kao efikasna upotreba novca.


Svaka zgrada je sistem za sebe i ono što je dobro za zgradu A ne znači i da je automatski dobro i za zgradu B.


Recimo zgrada koja se povremeno koristi (vikendica npr) treba da ima grejni sistem koji veoma brzo stupa u dejstvo i koji se može vrlo brzo prilagoditi trenutnim potrebama. Za tu zgradu recimo vodeno podno grejanje koje je samo po sebi inertno nije pogodan izbor.

Zgrada koja je namenjena stalnom boravku treba da ima veliku akumulaciju toplote u samoj strukturi zgrade.


Dalje, grejanje i zima je samo jedan segment upotrebe zgrade, šta je sa letnjom upotrebom ?

Podno grejanje je u našoj klimi u kombinaciji sa TP xx- voda neadekvatni odabir jer je potrebno intezivno isušivanje vazduha leti.

TP voda-voda sa vodenim toplovodnim grejanjem bilo radijatorima ili podno recimo ne može da se koristi za hladjenje u većem delu leta u našoj klimi, pa je potreban dodatni klasični klima uredjaj samo za hladjenje tj odvlaživanje.


Tada očito investicija u sistem grejanja se proširuje i u investiciju u sistem hladjenja.

Itd, iz više uglova treba sagledati svaki objekat, svaku želju investitora, svaku mikrolokaciju objekta, lokalne ulsove dobave energenta pa tek onda predvideti na apsolutno najbolji mogući po efikasnosti sistem već najisplativiji po korisnika.


E sad... sta ce meni TP koja radi na -15? Ne treba bi mi ni za -10. Kad mogu da tih par dana godisnje da upalim kalorifer od 10e i potrosim ukupno 3e vise struje? Voleo bih da upoznam tog prodavca koji ce me ubediti da je za mene bolje da potrosim 8000e umesto 2000e zarad 3evra godisnje ustede.


Ovo je jako lepo sažeta suština priče- bivalentni sistem sa 2 energenta je često isplativiji od insistiranja na vrhunskom sistemu sa jednim energentom koji pokriva sve zahteve.

Uvek se može kombinovati na način da se najveći deo grejne sezone koristi manji, slabiji i jeftiniji grejni uredjaj a samo po potrebi koristi dopunski grejni uredjaj koji tada može biti i sasvim običan neefikasni termoelektrični klasičan grejač tj kalorifer od 3 evra.

I takav sistem je opet u zbiru finansijski efikasniji od monovalentnog voda-voda ili vazduh -voda ili sličnog sistema.


Pronadjen optimalni kompromis često dovede do zanimljivih rešenja koja možda nisu uobičajena kod nas ali matematika finansija na kraju bez dileme ukaže smer delovanja.
[ vdkom @ 21.03.2011. 22:08 ] @
Citat:
koliko je opravdano praviti voda-voda sistem (odnosno sonde u zemlji) za nekih 150-200m2 povrsine ili je opet to bolje sondirati na duze staze? Opet, za koliko moze da se isplati ta investicija?


zmajurina, dosta pitanja a koja za posledicu imaju dugoročne finansijske obaveze.

Moja preporuka je da se potpuno izbegne polazak od broja m2 površine a evo zašto.

100m2 može da ima termičke gubitke i 150W i 1.800W tj više od 1:10 odnos.

Shodno tome su drastično drugačija rešenja i oprema potrebni a time i kalkulacija troška investicije, troška redovnog održavanja opreme, troška pogonskog energenta.

Voda-voda ili rasolina-voda su opravdani ako se to pokaže proračunom kao finansijski isplativo rešenje imajući u vidu da u našoj zemlji ne postoji nikakav mehanizam grantova ili druge vrste pomoći države.

Svaka investicija za koju treba 20+ godina ekploatacije da bi isplatila početnii finansijski ulog se smatra danas neefikasno uloženim kapitalom


Postoje grejni sistemi koji koriste Sunce kao osnovu i zasnivaju se na akumulatorima toplote velokog kapaciteta i koji recimo imaju vanredno male upotrebne troškove, čak do nivoa da su nekoliko desetina puta nižih troškova od najbolje danas TP.

Ali i početna investicija je takodje velika.

U Švajcarskoj su za potrebe eksperimenta, probe, ekstravagancije, bacanja para, kako ko već shvati napravili za jednu familiju kuću na takvim principima.

Osnova je prikupljanje sunčevog zračenja tokom 7 meseci i potom skladištenje energije koja se onda polagano troši narednih 5 meseci.

To je za sebe napravila jedna familija kao dom.


Ali, vodeni akumulator toplote ima adekvatno veliku zapreminu i koliko se prisećam visinu od nekih 11m a nalazi se montiran centralno u sredini kuće. Prečnik "bojlera" je nekoliko metara.

Shodno tome oko rezervoara vode je napravljena i koncepcija kuće, adekvatni temelji itd.


Uglavnom dodatna investicija u takvo rešenje grejanja košta reda veličine 100.000 eura, dakle grejni sistem.

U ovom privatnoj kući cena koštanja nije bila bitan element pa je moglo da se pušti mašti na volju.


E sad u našim uslovima da li ima preduslova finansijskih i ostalih, da li bi se dobila gradjevinska dozvola od nadležnih, itd...brojna pitanja.

Da se vratim na tvoja pitanja, treba uraditi detaljan i precizan energetski elaborat koji obuhvata sve podatke inače potrebne za izdavanje energetskog sertifikata (tzv pasoša zgrade) pa tek na osnovu toga odredio adekvatan grejni sistem.

U tom elaboratu se mogu sasvim dovoljno precizno proračunati gubici i pronaći mesta za poboljšanje energetske efilakasnosti same zgrade.


Najjeftiniji grejni sistem je smanjenje potrošnje same zgrade (izolacija, hladni mostovi, vetrozaptivanje, itd).

Prvo treba smanjiti potrošnju a onda je gotovo svaki grejni sistem povoljan i kasnije jeftin u eksploataciji uključivo i grejanje na gas.


Za koliko se isplati investicija se može odrediti tek na osnovu poznavanja stvarne situacije sa konstrukcijom zgrade i odabranog tehničkog rešenja- u praksi može biti i 6,7 godina a može biti i 40 godina pa i više.

U to treba uračunati i očekivani radni vek odabrane opreme ne samo po osnovu ispravnosti već i zastarelosti.


Uz današnji ubrzani razvoj opreme ne treba računati na upotrebu TP duže od 8-15 godina max jer u tom periodu već ozbiljno zastari i pojave se novi efikasniji modeli i rešenja.


Moj savet je da investicija u grejanje treba da se isplati za 10tak godina i tada je optimalno odabrana varijanta a rešenja od više decenija povrata investicije ne vidim kao efikasna upotreba novca.


Svaka zgrada je sistem za sebe i ono što je dobro za zgradu A ne znači i da je automatski dobro i za zgradu B.


Recimo zgrada koja se povremeno koristi (vikendica npr) treba da ima grejni sistem koji veoma brzo stupa u dejstvo i koji se može vrlo brzo prilagoditi trenutnim potrebama. Za tu zgradu recimo vodeno podno grejanje koje je samo po sebi inertno nije pogodan izbor.

Zgrada koja je namenjena stalnom boravku treba da ima veliku akumulaciju toplote u samoj strukturi zgrade.


Dalje, grejanje i zima je samo jedan segment upotrebe zgrade, šta je sa letnjom upotrebom ?

Podno grejanje je u našoj klimi u kombinaciji sa TP xx- voda neadekvatni odabir jer je potrebno intezivno isušivanje vazduha leti.

TP voda-voda sa vodenim toplovodnim grejanjem bilo radijatorima ili podno recimo ne može da se koristi za hladjenje u većem delu leta u našoj klimi, pa je potreban dodatni klasični klima uredjaj samo za hladjenje tj odvlaživanje.


Tada očito investicija u sistem grejanja se proširuje i u investiciju u sistem hladjenja.

Itd, iz više uglova treba sagledati svaki objekat, svaku želju investitora, svaku mikrolokaciju objekta, lokalne ulsove dobave energenta pa tek onda predvideti na apsolutno najbolji mogući po efikasnosti sistem već najisplativiji po korisnika.


E sad... sta ce meni TP koja radi na -15? Ne treba bi mi ni za -10. Kad mogu da tih par dana godisnje da upalim kalorifer od 10e i potrosim ukupno 3e vise struje? Voleo bih da upoznam tog prodavca koji ce me ubediti da je za mene bolje da potrosim 8000e umesto 2000e zarad 3evra godisnje ustede.


Ovo je jako lepo sažeta suština priče- bivalentni sistem sa 2 energenta je često isplativiji od insistiranja na vrhunskom sistemu sa jednim energentom koji pokriva sve zahteve.

Uvek se može kombinovati na način da se najveći deo grejne sezone koristi manji, slabiji i jeftiniji grejni uredjaj a samo po potrebi koristi dopunski grejni uredjaj koji tada može biti i sasvim običan neefikasni termoelektrični klasičan grejač tj kalorifer od 3 evra.

I takav sistem je opet u zbiru finansijski efikasniji od monovalentnog voda-voda ili vazduh -voda ili sličnog sistema.


Pronadjen optimalni kompromis često dovede do zanimljivih rešenja koja možda nisu uobičajena kod nas ali matematika finansija na kraju bez dileme ukaže smer delovanja.
[ vdkom @ 21.03.2011. 22:31 ] @
Citat:
Zanimljive informacije o temeraturama, gde je moguce naci prosecnu dnevnu temeraturu za odredjeno mesto?


Dodao bih nešto, prosečna dnevna temperatura nije dovoljan podatak pri odredjivanju grejnog sistema ili proračunu očekivane potrošnje energije.

Za snagu (jačinu) koju treba da isporuči grejanje bitan je najhladniji dan tj najhladnija noć koja je zabeležena za tu lokaciju.

Tim podatkom se odabira grejanje koje će sa velikim stepenom verovatnoće osigurati komfor boravka u zgradi u praktično svim očekivanim uslovima.

I pored tog statističkog najlhladnijeg dana uvek je mogući još hladniji dan ali i tada će dobro dimenzionisano grejanje omogućiti ugodan boravak bez smrzavanja i u produćenom intervalu od više tako hladnih dana.


Sa druge strane za potrošnju energije nije bitna apsolutna vrednost temperature već vremenski raspored temperature tokom grejne sezone, grejni stepensati.


Vreme kao interval trajanja je jako bitan parametar kada se priča o potrošnji.

Ovaj podatak ima izuzetno veliki uticaj na proračun potrošnje i jako male pogreške u podacima za dato mesto lokacije zgrade mogu da dovedu do prilično ubedljivih finansijskih pogrešaka.

Čitati neplaniranog povećanja troškova.

Bilo da je veća potrošnja energije usled oštrije klime od proračunate bilo da je potreban slabiji i manji grejni sistem pa je u procesu investicije u grejanje nepotrebno potrošen kapital u višem iznosu od potrebnog.

Podatke o stependanima kako za grejnu sezonu tako i za sezonu hladjenja ima po statističkim tabelama, uglavnom HMZavoda odnosno raznim knjigama, udžbenicima, sajtovima...

Najbolje je ako se može naći statistika lokalne metereološke stanice iz recimo poslednjih 20tak godina ili neka što bliskija i sličnija po osobinama lokacija.


U kalkulaciju osim temperatura treba uračunati i strujanje vetrova koji takodje imaju priličan uticaj kako na potreban grejni sistem tako i kasniju potrošnju.


Sama zgrada je potrošač energije a grejni sistemi su obično samo pretvarači iz jednog u drugi oblik energije sa manjim ili večim gubicima koji pri tome nastanu.


Dakle, smanjiti potrošnju energije znači pre svega smanjiti potrošnju zgrade a tek potom "juriti" što jeftiniji energent i što efikasniji grejni sistem.


Ja koristim često podatke NASA merenja
ovde u kombinaciji sa Ret Screen paketom za proračune.
[ zmajurina @ 21.03.2011. 23:20 ] @
@vdkom: zahvalan sam na svim odgovorima i saglasan sa tim da je svaki objekat specifican. I jos jednom hvala na obilju informacija.

Svakako da sam i sam mislio o uvodjenju vise varijanti grejanja u objekat, dobra izolacija se podrazumeva i na tome nemam nameru da stedim ni materijal ni novac (a ni znanje strucnjaka). Kao sto sam napomenuo planiram izgradnju objekta giter-blokom, zatim ka spolja ide izolacioni materijal (u najgoroj varijanti stiropor 10cm, ako budem uspeo da nadjem adekvatnu trsku onda ona, a mozda i mineralna vuna), zatim vazdusni dzep i na kraju sitna cigla. Da li ce cigla biti omalterisana na kraju ili ostati takva ili obradjena kamenom to posle zavisi od finansija, mislim da ovo prvo ne zavisi nikako vec je osnovni preduslov da se i zapocne gradnja da se ispostuje ova struktura zida.

Dalje: u objekat je moguce uvesti gas tako da ce sigurno tu postojati pored TP i gasni kotao, kao i, verovatno, prostor za kotao na cvrsto gorivo koji mozda nece biti u pocetku postavljen ali ce kotlarnica sigurno biti planirana.

Pored navedene izolacije i zida, radicu sa, najverovatnije, pvc stolarijom i niskoemisionim staklima (punjena argonom ili kojim vec gasom treba, znaju oni koji to rade) tako da dovedem da lambda koeficijent bude priblizno isti celom povrsinom otvora. Ni ovde nema stednje.

Imajuci u vidu upotrebu navedenih materijala, cinjenicu da ce to biti stambeni objekat sa svakodnevnom upotrebom, smatram da je uz gresku od max 10% moguce za ovo podneblje odrediti parametre za TP, odnosno kakve sonde koristiti, koje duzine, kako konfigurisati sistem grejanja, odabrati adekvatna grejna tela (radijatori koji ne mogu da hlade leti, fan coil koji stvara problem sa vlagom u hladjenju, podno grejanje eventualno u kuhinji i kupatilu, nigde vise, ...) ali bih ja ipak pokusao da iskoristim potencijal tp za hladjenje u letnjem periodu ukoliko je moguce. Ovo naglasavam jer je sve izvesnije da zima krace traje a iz zime za 20 dana ulazimo u letnje temperature, jesen nam je predivna i topla... Zima ove godine trajala nepuna 3 meseca, zar ne? Ja ovo vise ne smatram zimom, a pravi mrazevi su krenuli tek od kasnog Decembra.

Investicija mora da se isplati za max. 10 godina, inace uopste ne ulazim u projekat TP, ali mislim da sa ovakvom izolacijom mora da se isplati.

Hvala svima na razumevanju, dosadan sam ali samo zelim da sto bolje isplaniram kucu uz vasu pomoc.

Pozdrav.
[ Zeka_SD @ 22.03.2011. 01:43 ] @
@vdkom
Citat:
Podno grejanje je u našoj klimi u kombinaciji sa TP xx- voda neadekvatni odabir jer je potrebno intezivno isušivanje vazduha leti.



Možeš li ovo malo da pojasniš? Misli li se na isušivanje vazduha prilikom hlađenja i pojave kondenzacije ili na nešto drugo?

Koliko bi, recimo, jedan sistem sa TP vazduh-voda, podnim grejanjem, akumulacionim bojlerom, solarnim panelima a povrh toga i rekuperatorom bio dobar u smislu sistema, a da ne gledamo finansijsku isplativost?

[ VeljaNi @ 22.03.2011. 11:58 ] @
Neću pisati više na ovom forumu, pošto je suviše postao oduran. Elem, "good will" za pomaganjem je definitivno nestao, a i interes za komunikacijom.

Za kraj samo par stvari, a onda ću vas srdačno pozdraviti.

1) Vodite računa o sistemima vazduh-voda. Slažem se da oni rade (daleko bilo da ne rade), ali je njihova prvenstvena namena klimatizacija jako velikih objekata tipa 10+ hiljada kvadrata (tu niti može da se nađe dovoljna količina vode, niti se može postići dovoljna površina zemlje za sondiranje). Što se tiče upotrebe u privatne svrhe, koristi se u mestima gde je prenaseljeno (gde će te u japanu naći 30m rastojanja između dva bunara).

2) Vodite računa o odnosu cena tp vazduh-voda i voda-voda odnosno zemlja-voda. Cena Daikin Alterme (17kW, -25C) je oko 7.500 +PDV eura (na našem tržištu) što je otprilike cena naše pumpe voda-voda 24kW, tako da je i startna investicija otprilike ista. Opet se vezujem za to da je COP kod pumpi koje ne koriste vazduh konstantan i da je apsolutno nemoguće izvršiti predikciju godišnjeg utroška korišćenjem pumpi sa vazduhom kao energentom.

3) COP je isto klizna stvar - morate definisati za koju izlaznu temperaturu dajete COP podatke. Ako pričamo o COP od recimo 4 na izlazu od 45 stepeni to automatski (okvirno) znači COP od 7 na izlazu od 35 stepeni a možemo ga terati i više time što smanjujemo razliku između temperature energenta i izlazne temperature sistema.

4) O temperaturama u isparivaču i sličnom nikada nisam želeo da pričam. Nije cilj na ovom forumu pokazati ko je i koliko pametan, već kako to izgleda u praksi. Tu priču sam prepuštao ljudima koji su sami napravili svoju toplotnu pumpu jer su ti parametri jedino bitni u fazi projektovanja pumpe. Parametri koji su bitni u eksploataciji pumpe su: COP, grafik preslikavanja u odnosu na ulaznu tj izlaznu temperaturu i parametri vremena rada u toku dana.

5) Niko od vas nikada nije (sem mene) pričao o ekonomskom COP-u, što je u globalu najbitnija stvar. Sada sam za vikend imao jako interesantan sastanak sa profesorom poljoprivrednog fakulteta u NS-u koji je sam napravio bafer od 2 tone (dobro izolovan) u koji je stavio dva grejača ukupne snage 12kW koji rade isključivo u režimu jevtine struje. Odličnom kalkulacijom i jevtinom automatikom napravio je mešačke ventile i na taj način se sigurno greje jevtinije nego u sistemima koji su loše proračunati sa toplotnim pumpama. Profesoru skidam kapu, sada će tu doći i naša toplotna pumpa pa će ukupna potrošnja njegovog sistema biti beznačajna.

6) Fan coil-ovi nemaju problema sa kondenzatom, to se rešava na dva načina: kondenzat koji se odvodi recimo u oluke prirodnim padom i upotrebom vodene pumpe u fan coil-u koji onda ne zahteva prirodan pad.

7) Problem korišćenja fcu-a sa izlaznom temperaturom od 35 stepeni znači upotrebu većeg modela (sa većim izmenjivačem) što automatski povećava troškove i povećava buku. To se rešava projektovanjem fcu-a koji će raditi na 45 stepeni ali koji će biti dimenzionisan da radi u medium brzini. Stavljanjem elektroventila radi se presecanje protoka instalacije time se ne troši energija. Na drugoj strani pumpin zadatak je da digne temperaturu vode u baferu na 45 stepeni i da ode u stand-by.

8) Postoji izuzetno jednostavan način prevazilaženja problema kondenzacije korišćenjem zidnih panela, ali ni to vam neću reći.

Imam još dosta toga da napišem, ali jednostavno ne želim. Za ove dve godine koliko pišem na ovom forumu, savetodavno (što preko foruma, što u telefonskom razgovoru) sam pomogao većem broju ljudi za šta nikada nisam tražio ni dinara. Smatram da će vam novi "igrači" mnogo više pomoći od mene. Koga zanima šta sam pisao može prelistati moje postove a može početi i da prati našu blog sekciju. Sada se priprema u nastavcima kompletan know-how izolacije objekta sa praktičnim primerima.

I dalje ću vam ostati na raspolaganju i odgovarati na vaše mail-ove.

U nadi, da ćete preći na energetski efikasne sisteme klimatizacije,

srdačno vas pozdravljam
Milan Veljković
"MIFIMI Energy" doo Niš
[ lukicweb @ 22.03.2011. 18:41 ] @
Skoro sam napravio montaznu kucu 100m2 sa odlicnom izolacijom. Planiram da ugradim toplotnu pumpu voda-vazduh .Na ebay-u sam nasao vrlo povoljno refurbished TP koju planiram da kupim. Sa troskovima transport i carine bi me kostala oko 1000 dolara. TP bi koristila za hladjenje i grejanje a koristio bih flexibilna izolovana creva za distribuciju vazduha...

http://cgi.ebay.com/FHP-EM018-...main_0&hash=item4aa8d691dd

Htedoh da pitam ako neko ima iskustva sa ugradnjom TP voda-vazduh i gde kupiti flexibilna izolovana creva za distribuciju toplo/hladnog vazduha...
[ zmajurina @ 22.03.2011. 19:24 ] @
@lukicweb: Jel mogu da dobijem malo informacija oko te kuce, cija je proizvodnja, koliko je kostala, sta ima od opreme, koji je uslove neophodno obezbediti pre izgradnje, koliko traje izgradnja, a i pokoju sliku ako je moguce... da ne bi zatrpavali temu za TP moze odgovor u privatnu poruku. Hvala.

ostali: izvinjavam se na off topic...
[ lumpy986 @ 24.03.2011. 10:05 ] @
Ajde ovako konstruktivno pitanje, kako napraviti izmenjivac toplote u vidu spirale koja ce se ubaciti u bojler. Imam ispravan klima uredjaj kome je osteceno spoljno sace i hocu da ga zamenim sa izmenjivacom toplote. Kroz bojler bi cirkulisala voda. Pitanja koja me interesuju, je povrsina cevi (spirale) koja bi se ubacivala u bojler, koja cev se stavlja, precnik, debljina zida cevi, da li treba obratiti paznju na nesto posebno? Pokusao bih taj sistem koristiti za klimatizaciju i grejanje nekih 40m2.
[ gamacentar @ 24.03.2011. 13:43 ] @
Pravo pitanje... Zeljno cekam odgovor od nekoga ko je strucan.
[ HP_Bn @ 24.03.2011. 17:55 ] @
Pozdrav svim forumasima.
Pratim ovu temu vec vise od godinu i smatram je vrlo korisnom. Preko nje sam se zainteresovao za TP a od novembra prosle godine i koristim istu za zagrijavanje kuce.
Posto vidim da ima vrlo malo konkretnih informacija od samih korisnika odlucio sam se da podijelim svoja dosadasnja iskustva sa TP. Vjerujem da ce biti mnogima od koristi.

Dakle imam kucu od 180m2 i zasada grijem samo prizemlje od 90m2. Kuca je jos uvijek neizolovana i smatram da kada je izolujem i pustim i gornji sprat u funkciju, potrosnja bi trebala da bude priblizno ovoj sadasnjoj.
TP je po sistemu voda-voda, podno grijanje sa 2 fankoila za grijanje i hladjenje.
Ono sto vas najvise interesuje su potrosnja po mjesecima.
Novembar 715 kwh
Decembar 1330kwh
Januar 1130kwh
Februar 1050kwh
Mart do danasnjeg dana 630kwh

Grijanje ima svoje brojilo u koje ulaze TP, potopna pumpa, 3 cirkulacione pumpe tako da je ovo pravo stanje.

Toliko za sada, ako ima zainteresovanih stojim vam svima na raspolaganju.
NAPOMENA: Da bi izbjegli bilo kakve nepotrebne rasprave odmah napominjem da ne reklamiram i ne prodajem TP, vec sam obican korisnik.

Pozdrav
[ gamacentar @ 24.03.2011. 22:32 ] @
Druze, a jel mozes da nam kazes kolika je snaga TP? Koliko pravi KW toplotne energije? Hvala
[ lumpy986 @ 25.03.2011. 05:44 ] @
Snaga kompresora je 1050W, prema specifikaciji pravi 4kW grejnog kapaciteta.
[ scroll @ 25.03.2011. 08:05 ] @
Pozdrav
lumpy986 boje da koristiš lemjeni pločasti izmenjivač,ima bolju iskorišćenost površine?
[ scroll @ 25.03.2011. 08:20 ] @
Pozdrav
lumpy986 boje da koristiš lemjeni pločasti izmenjivač,ima bolju iskorišćenost površine?
[ lumpy986 @ 25.03.2011. 16:51 ] @
Citat:
scroll: Pozdrav
lumpy986 boje da koristiš lemjeni pločasti izmenjivač,ima bolju iskorišćenost površine?


Sto se tice povrsine imam prostora i zelim da iskoristim bojler kao izmenjivac toplote iz vise razloga, udaljenost od bunara je oko 40m. Bojler bi bio povezan na izlaz iz hidropaka i praznio bi se preko elektroventila kad u njemu padne temperatura na 8 stepeni. Bunarska voda je 14 stepeni u svako doba godine. Znaci nije mi problem ni u bojler da stavim 50m bakarne cevi samo da znam koja mi je potrebna povrsina za prenos toplotnog kapaciteta od 4kW.
[ scroll @ 26.03.2011. 07:52 ] @
TI=14;TA=9;TE=4;SH=5;CU12=19,75m;CU15=15,25m
dati parametri su računani sa R22
TI=14C;TA=8C;TE=6C;SH=5K;CU12=60,37m;CU15=46,1m

[Ovu poruku je menjao scroll dana 26.03.2011. u 10:01 GMT+1]
[ lumpy986 @ 26.03.2011. 10:25 ] @
Citat:
scroll: TI=14;TA=9;TE=4;SH=5;CU12=19,75m;CU15=15,25m
dati parametri su računani sa R22
TI=14C;TA=8C;TE=6C;SH=5K;CU12=60,37m;CU15=46,1m

[Ovu poruku je menjao scroll dana 26.03.2011. u 10:01 GMT+1]


Hvala, nisam rekao da mi je gas je 407c i sta predstavlja SH?
[ scroll @ 26.03.2011. 11:35 ] @
SH-superheat

ti=14c;ta=8c;te=4c;sh=5k;cu12=16,65m;cu15=12,87m
ti=14c;ta=8c;te=6c;sh=5k;cu12=22,87m;cu15=17,62m
r407c,4kw
[ lumpy986 @ 26.03.2011. 14:27 ] @
Citat:
scroll: SH-superheat

ti=14c;ta=8c;te=4c;sh=5k;cu12=16,65m;cu15=12,87m
ti=14c;ta=8c;te=6c;sh=5k;cu12=22,87m;cu15=17,62m
r407c,4kw


Hvala na podacima :) Sad se krece u realizaciju polako :) Samo da pitam po kojim formulama je racunato ili u kojem software-u ako nije poslovna tajna
[ scroll @ 26.03.2011. 16:42 ] @
Q=k*A*deltaT k-specfična provodjivost ,A-površina izmenjivača,deltaT-razlika temperature na ulazu i izlazu.
[ vdkom @ 27.03.2011. 23:04 ] @
Citat:
toplotna pumpa serije ASYA xx LEC zamenjuje sadašnje modele serije LDC i LGC je puštena u prodaju u Skandinaviji a interesantni su deklarisani podaci.

pri -20C isporučena toplota 3kW, COP 2,40


Više na [url=http://www.stedljivekuce.com/viewtopic.php?f=49&t=220&p=1530#p1530][/url]
[ vdkom @ 27.03.2011. 23:08 ] @
Citat:
toplotna pumpa serije ASYA xx LEC zamenjuje sadašnje modele serije LDC i LGC je puštena u prodaju u Skandinaviji a interesantni su deklarisani podaci.

pri -20C isporučena toplota 3kW, COP 2,40


Više na ovom mestu
[ vdkom @ 27.03.2011. 23:23 ] @
Citat:
Možeš li ovo malo da pojasniš? Misli li se na isušivanje vazduha prilikom hlađenja i pojave kondenzacije ili na nešto drugo?


Da, kod nas se klima promenila tako da su leta poprimila tropske osobine, uz povišeni sadržaj vlage u vazduhu što dovodi prilikom hladjenja površine izmenjivača do veće količine kondenzata.
Osim temperature kod nas je postalo bitno isušivanje vazduha da bi se obezbedio komfor boravka.

Nedostatak sistema podnog grejanja kao rashladnog izmenjivača je da postoji limit hladjenja takav da ne sme da nastane kondenzat a to prosto nije dovoljno kada leti bude 40+ stepeni kao što je postalo uobičajeno za recimo Beograd.

Ima rešenja i uz dopunu sistema podnog grejanja ali to znatno podiže cenu da je pitanje isplativosti svakako dodatna tema (recimo Rehau nudi takvu varijantu).

Citat:
Koliko bi, recimo, jedan sistem sa TP vazduh-voda, podnim grejanjem, akumulacionim bojlerom, solarnim panelima a povrh toga i rekuperatorom bio dobar u smislu sistema, a da ne gledamo finansijsku isplativost?


Odličan sistem, pogotovu ako se spregnu ti pojedinačni podsistemi u jedni celinu upravljanu dobrom automatikom.
Mislim pre svega akumulacioni bojler sa solarnim panelima kao sistem u zajednici sa TP.

[ vdkom @ 27.03.2011. 23:49 ] @
Citat:
majuci u vidu upotrebu navedenih materijala, cinjenicu da ce to biti stambeni objekat sa svakodnevnom upotrebom, smatram da je uz gresku od max 10% moguce za ovo podneblje odrediti parametre za TP, odnosno kakve sonde koristiti, koje duzine, kako konfigurisati sistem grejanja, odabrati adekvatna grejna tela (radijatori koji ne mogu da hlade leti, fan coil koji stvara problem sa vlagom u hladjenju, podno grejanje eventualno u kuhinji i kupatilu, nigde vise, ...) ali bih ja ipak pokusao da iskoristim potencijal tp za hladjenje u letnjem periodu ukoliko je moguce


Da, može da se odredi koji su potrebni radni parametri sistema za grejanje, za hladjenje i za ventilaciju kuće a onda na osnovu toga odabere adekvatno tehničko rešenje u smislu odabira grejnih tela itd.


Fancoil je funkcionalno isto što i unutrašnja jedinica klima uredjaja samo što je rahladni medij hladna voda a kod klime je to rahladni gas koji isparava te stoga se i na isti način rešava pitanje odvoda kondenza.

Svako hladjenje neminovno dovodi do izdvajanja vlage iz vazduha u vodu (Molijerov dijagram nam tačno kaže koja je količina u pitanju za date uslove rada) pa se to u startu uzima u obzir pri rešenju odvoda kondenzata.

TP svakako može da se koristi za hladjenje u letnjem periodu uz uslov (kao i za grejanje) da je pravilno proračunato termičko opterećenje zgrade i posledično odabran pravi rashladni kapacitet a koji uključuje i latentnu toplotu (snagu TP potrebnu i za izdvajanje vlage i za sniženje temperature zbirno).


Što se tiče debljine termičke izolacije ona zavisi od mikrolokacije objekta, prosečna srednjoevropska klima kakva je i kod nas zahteva minimum 120mm stiropora ili ekvivalenta da bi se potpuno otklonila mogućnost kondenza na geometrijskim hladnim mostovima (uglovi zgrade- betosnki serklaži).

Svakako da 200+mm debljine neće škoditi a nekih 150-1800mm debljine je prema današnjim cenama energenata optimum odnosno ta debljina daje najkraći period povrata investicije u izolaciju.

Prvi korak koji predlažem je svakako računanje okvirnog podatka o termičkim osobinama planirane zidne (podne, krovne) konstrukcije buduće zgrade.

Više o tome kako se rudimentarno za prvu pomoć može odrediti očekivani koeficijent U, osnovni principi energetski efikasn e kuce itd

Gubici energije usled ventilacije pri gradnji štedljivih kuća postaju značajni pa se tom pitanju treba posvetiti posebna pažnja (rekuperator toplote ventilacionog sistema, blower door test zaptivenosti zgrade) kao i odabiru takvih konstruktivnih rešenja elemenata zgrade koja minimizuju termičke hladne mostove (ovešene terase sa termo prekidom, termo izolacija temelja, položaj ugradnje prozora i vrata u fasadni sloj,, proračun geometrijskih hladnih mostova, sprečavanje nastanka kondenza na zidovima i prozorima itd)

Uglavnom, sasvim drugačiji koncept gradnje koji je novina u našim krajevima a može da donese kasnije tokom upotrebe zgrade enormne uštede operativnih troškova do nivoa od 90% uštede energije u odnosu na klasičnu gradnju.
[ vdkom @ 27.03.2011. 23:53 ] @


Iskustva sa Fujitsu Nokria u radu pri vrlo niskim temperaturama, toplotna pumpa na vazduh koja se koristi sve do -30C, primeri iz prakse sa konkretnim lokacijama, uglavnom serverna Švedska.
[ scroll @ 30.03.2011. 07:55 ] @
Pozdrav
vdkom Fujitsu Nokria može da greje od -15c do 24c spojne temperature.
[ milan.mihajlovic @ 07.04.2011. 22:05 ] @
Kako vam ovo izgleda?


http://www.youtube.com/watch?v...DY&feature=player_embedded
[ garav @ 16.04.2011. 15:01 ] @
malo malo je ovo sa sa 2,8 coopaa kad velja Ni ima cak 8 caopuaova .zna li neko nesto o gasnim absorcionim toplotnim pumpama.one koriste gas umesto struje?

garo
[ VeljaNi @ 06.05.2011. 14:39 ] @
Pozdrav svima.
Kako da grubo izračunate fan coil-ove za Vaš objekat, može Vam pomoći u donošenju krajnje odluke. Program je free to download.
[ scroll @ 07.05.2011. 23:16 ] @

Milan Veljkovic
DOO MIFIMIEnergy Nis
Nis

Član broj: 188665
Poruke: 27
*.static.sbb.rs.
OS: Windows 7

Sajt: www.toplotnepumpe.rs


Profil Email Privatna Poruka

icon Re: Toplotna pumpa 22.03.2011. u 12:58
Neću pisati više na ovom forumu, pošto je suviše postao oduran. Elem, "good will" za pomaganjem je definitivno nestao, a i interes za komunikacijom.
[ lumpy986 @ 08.05.2011. 00:01 ] @
E pitanje jedo za iskusije malo :) Imam klima uredjaj kojem je crkao kompresor, nabavio sam drugi i sada cu ga zameniti. Interesuje me da li bi mogao spoljno sace da ubacim u rezervoar kroz koji ce teci bunarska voda? Da li bi to mogao koristiti za grejanje zimi kao i za klimatizaciju predstojeceg leta? Ako moze, slike gradnje krecu uskoro :D
[ vdkom @ 16.05.2011. 22:17 ] @
poz "scroll"
Citat:
Fujitsu Nokria može da greje od -15c do 24c spojne temperature.


Izdvojio sam nekoliko iskustava iz prakse sa ranije pomenute teme svedskog foruma, nesto ne vidim razloga da ljudi izmisljaju a pogotovu imajuci u vidu licno iskustvo grejanja klimom pri -22C spoljne temperature (bez ulaska u blokadu tj aktivacije zastitnih mehanizama).

user "mikrei" My nocria worked well down to -31 last winter, gave the party with the heat, but COP I have no idea, oh I do not care at that moment, just that it gave the party heat
/ Majka


user "a80td" It does not close by itself but the driving heat for 40 minutes, then make it a short defrost, then 40 min heat again, etc. ... It formed no visible frost when we had 30-31 degrees below zero. The air was dry as gunpowder.
It has never been a problem with the defrost so far.
Regards / Goran


user " north kingstown" It will not turn off regardless of exterior temperature.
Have never yet had any avfrostningproblem on my Nocria but then we just had iofs -32 degrees at its coldest since I got my Nocria mounted (2y ago)

/ / Krister


Ja imam samo posredna saznanja poput ovih citiranih iz vrlo hladnih klimata a kojih ima podosta na skandinavskim forumima i za sada smatram da mogu da poklonim poverenje navodima.

Sto se tice podataka o radnom opsegu temperatura iz uputstava za upotrebu oni se odnose na (pravno) garantovani rad od strane proizvodjaca, a sto ne znaci da nije moguce grejanje pri nizim temperaturama.

Kod nas ima da se procita i saznanja da se ljudi zale da im klime ne greju vec i pri - 3C ili slicno.

Moj zakljucak je da kod TP na vazduh izuzetno veliki uticaj ima nacin i kvalitet ugradnje uz vrlo bitan pravilan odabir grejnog kapaciteta i da su shodno tome i vrlo sareni prakticni rezultati.


[ CBC @ 16.05.2011. 22:37 ] @
Cao, nije me bilo izvesno vreme, samo bi uleteo na brzinu da se ne vezujete prema Svedskoj klimi, naime, posle 2 dana u minusu, vlaga vazduha pada na mizernih 15-20% .. nikako za ignorisati , citanja värmepumpsforum-a uz pomoc prevodilaca je nakazno.
[ scroll @ 22.05.2011. 07:48 ] @
Pozdrav

vdkom po tehničkim podacima što prosleđuje proizvođač spojni temperaturni obseg pri grejanu je od -15c do 24c, cop je 4,44 pri unutrašnjoj temperaturi od 20c i 7c spojne temperature suv vazduh ili 6c spojne temperature pri vlažnom vazduhu.
pri spojnoj temperaturi od -15c cop je oko 2 , kolikko može da bude na -30c?
[ gogo555 @ 24.05.2011. 13:45 ] @
Pozdrav svima,
pre par meseci sam cuo o toplotnim pumpama i o prednostima takvog grejanja.
Planiram da u skorije vreme uvedem grejanje,na kuci sam uradio kompletnu izolaciju tj. fasadu i razvukao sam cevi za grejanje po citavoj kuci. Zanima me , naravno cena , koji izvodjaci postoje u Beogradu,i bilo sta sto bi mi znacilo.
Unapred zahvalan
Goran
[ Lani.bg @ 25.05.2011. 14:35 ] @
Pozdrav.

Molio bih vas ako neko zna gde moze da se nabave gasovi R410a, R417a. U Srbiji ili blizem okruzenju, neka napise kontakt ili na pp. Hvala unapred.
[ milan.mihajlovic @ 27.05.2011. 22:09 ] @
http://www.viessmann.rs/topinfo/vest99921.html
Pre dve nedelje instalirao sam ovu TP
[ drvlada75 @ 27.05.2011. 22:44 ] @
Koja je cena ove TP?
[ milan.mihajlovic @ 27.05.2011. 22:52 ] @
>

--20cf3071ca6a3557b304a448f5f5
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-1
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

Krece se od 6 000 do 9 500 e sa ugradnjom zavisno od snage.<br><br><div class="gmail_quote">2011/5/27 drvlada75 <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:es-liste@es.verat.net">es-liste@es.verat.net</a>&gt;</span><br><blockquote class="gmail_quote" style="border-left: 1px solid rgb(204, 204, 204); margin: 0pt 0pt 0pt 0.8ex; padding-left: 1ex;">
Koja je cena ove TP?<br>
<font color="#888888"><br>
--<br>
<a href="http://www.elitesecurity.org/p2877170" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p2877170</a><br>
<br>
Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098</a><br>
<br>
Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:19098:bab9d2ca33a1eec8488644cde6a59a98<br>
[ milan.mihajlovic @ 27.05.2011. 23:04 ] @
od 6050 do 9500e sa montazom u zavisnosti od snage.
[ dusanmaric @ 29.05.2011. 03:24 ] @
Sta se mucite kad mozete da sebi obezbedite brzo, kvalitetno i jeftino resenje kod http://www.geotermika.com/ . Momci su odlicni majstori LOL
[ karlo67 @ 03.06.2011. 22:05 ] @
Prvo da pozdravim sve učesnike ove teme !
imao bih jedno pitanje ! - Dali je neophodan akumulator toplote (pufer) uz jednu TP od 18kW ako mi je sanitarna voda već rešena !?
[ milan.mihajlovic @ 10.06.2011. 22:54 ] @
Pratim ovu temu od samog pocetka i sve sto sam ovde procitao pokusao sam da primenim kod sebe. Sve firme koje se ovde pominju ja sam kotaktirao u nadi da za svoju kucu od 120m2 pronadjem resenje za grejanje. U novoizgradjenoj kuci sam ugradio podno grejanje koje je prosle zime pusteno u rad i koje je pogonio elektro kotao 6Kv. Kuca je izolovana sa 8cm stiroporom i ima PVC prozore, za nase uslove dobro izolovana mada sada bih verovatno to radio jos bolje. Pratio sam potrosnju struje svakodnevno i zapisivao rezultate koje planiram da uporedim ove godine, posto sam u medjuvremenu instalirao toplotnu pumpu vazduh voda vitokal 200 s gore pomenutu. Poceo sam sa Alfa klimom iz Knjazevca, Tera term, Termika i Cim gas iz Subotice MIFIMI Nis itd itd... svi su mi savetovali sisteme voda/voda, zemlja/voda ali ja za te sisteme nisam imao uslove.
Kad sam vec bio odustao od ugradnje pumpe i poceo da razmisljam o instalaciji kotla na pelet naisao sam sasvim slucajno na jednog gospodina povratnika iz Svajcarske, koji se inace bavi grejanjem. Kako smo brzo nasli zajednicku temu on se zainteresovao da dodje da pogleda moj objekat i da mi pomogne u resavnju dileme oko izbora nacina grejanja. On je bio prvi koji je predlozio da to bude sistem vazduh/voda jer je to jedjni moguc sistem i jedini koji je odvojio vreme da dodje i na licu mesta pogleda objekat. Razgovor je trajao satima izneo sam mu sva iskustva sa firmama koje sam kontaktirao kao i sve sto sam saznao sa ovog i drugih foruma, u tom razgovoru on mi je razbio predrasude o pumpama vazduh/voda koje ovde vladaju i rekao mi da je ta dilema u Svajcarskoj vladala pre 10 godina. Na njegovu inicijativu Viessmann predstavnistvo u Beogradu je stavilo u ponudu Vitkal 200s, do tada je nisu zvanicno imali u ponudi.
Prihvatio sam njegov predlog da instaliramo Viessmann-ovu toplotnu pumpu i poduhvat je realizovan 6 maja ove godine.Prvi utisci su izvanredni istina pumpa je radila svega 2-3 veceri pocetkom maja kada je temperatura bila niska posto ima senzor spoljne temperature tako da nisam mogao da je prevarim da radi kada je toplo. Cekamo prve hladne dane kako bih imao konkretne podatke koje zelim da uporedim sa proslogodisnjim i naravno da vam prezentujem. Uz dopustenje pomenutog gospodina Kovacevica objavicu njegov email swissterm@vektor.net, ali ne kao reklamu vec kao pomoc ljudima koji su imali i imaju istu dilemu kao i ja.
Za kraj bih hteo da pozdravim i sve gore pomenute firme i da im se zahvalim na vremenu koje su izdvojili za mene.
[ zmajurina @ 10.06.2011. 23:16 ] @
Bravo na ovako opsirnom mailu i iskustvu iz prve ruke.

Par pitanja: zasto bi sada radio bolje (drugacije) izolaciju? Da li to znaci da je upotrebljavan npr. stiropor 8cm ali 17gr, pa bi radio sa 25gr ili bi radio 12-15cm?
Planiram da stavim 10cm trske na zidove i makar toliko na tavan radi izolacije, i drvenu stolariju na svoj objekat, pa cisto poredim informacije jer tek krecemo sa zidanjem, a treba dobro sve isplanirati...

Koliko je kostala ta TP ako nije tajna, sta je potrebno da bi se sistem grejanja prilagodio radu TP (planiram da postavim kotlarnicu sa gasnim kotlom i kotlom na drva za pocetak, a kada bude novaca da ugradim TP).

Kolika je bila potrosnja struje mesecno u novcima za 120m2 i kotao od 6kv i koja je temperatura odrzavana u kuci? Da li je grejanje radilo i nocu ili samo od ujutru do uvece kao npr. toplana?

Ne bi bilo lose da dobijemo jos koji parametar detaljnije...
[ milan.mihajlovic @ 11.06.2011. 09:47 ] @
Ako ste na pocetku gradnje imate odlicnu priliku da izbegnete nepravilnosti koje mnogo uticu na termicku izolaciju a koje mogu samo u postupku gradnje da se predvide. Na primer mozete da koristite termo blok umesto obicnog bloka ovako npr http://www.beodom.com/sr/educa...-porotherm-visual-guide-part-1, jos jedan bitan detalj http://www.beodom.com/sr/educa...e-thermal-insulation-solutions, pored izolacie zidova jako je bitna i izolacija podova i tavanice kao i termo prekidi kada su u pitanju terase http://www.beodom.com/sr/partners/avi.Sve u svemu morate imati dobro izolovan objekat kao preduslov za ustedu energije prilikom grejanja i hladjenja http://www.beodom.com/sr/educa...on-and-how-is-it-defined.Pored izolacije sledeci bitan detalj je ventilacija http://www.beodom.com/sr/partners/duco,kao i izbor stolarije stakla pre svega niskoemisiono staklo punjeno argonom. Tek kad se svi ovi preduslovi ispune mozemo da pricamo o podnom grejanju http://www.beodom.com/sr/educa...ant-heating-and-cooling-system i o toplotnoj pumpi.
To svakako neznaci da mi koji nemamo sve ove preduslove netrba da razmisljamo o grejanju pomocu toplotnih pumpi, naravno da netreba ici u krajnost, treba biti realan i naci kompromis izmedju zelja i mogucnosti. Svakako treba da vodimo racuna o tome koliko vremena nam je potrebno da se ovakva investicija isplati.Ja sam svoju pumpu uzeo na kredit za ustedu energije preko PRO KREDIT BANKE gde mi je rata 87,5 eura, period otplate je 7 godina. Tako da se nadam da ce razlika u racunu za grejanje na struju i za grejanje pomocu pumpe da pokrije ratu kredita. Ni ja ni bilo ko drugi ne moze da vam kaze sta je najbolje za vas, svaki objekat i lokacija na kojoj se nalazi je prica za sebe. Poenta je naci ljude koji mogu da vam rese dilemu a to zna da bude problem. Malo je pumpi kod nas ugradjeno ugradjuju se kratko vreme i niko ne moze da nam kaze kakva su prakticna iskustva sa npr geosondama da li vremenom gube na ucinku itd itd.
Zahvali bih se gospodji Mileni sa cijeg sajta sam preuzeo linkove i da pohvalim njen svetao primer Kuce Beodom.
[ zmajurina @ 11.06.2011. 13:10 ] @
Hvala na opsirnoj reklami, dovoljno je bilo postaviti link ka njihovom sajtu.

Cena pumpe po mojoj racunici je nekih 7350E, tako da hvala na informaciji.

Takodje zahvaljujem Microsoftu sto je napravio kalkulator u okviru Windowsa koji koristim uz ciju pomoc sam izracunao vrednost pumpe, a takodje i firmi Casio na cijem sam kalkulatoru proverio racunicu.

Hvala i Vama, Milane na opsirnim reklamama i vrlo korisnim informacijama. Pomogli jeste, ali molim Vas nemojte reklamirati firme.....

I ne dobismo konkretne podatke o potrosnji elektricne energije u prethodnoj sezoni od Vas radi komparacije....

Pozdrav.
[ milan.mihajlovic @ 11.06.2011. 13:32 ] @
Novembar 2010 1608 kWh, decembar 2010 1609 kWh,januar 2011 1738kWh, februar 2011 2015kWh, Mart 2011 1723 kWh april oko 1300 ne mogu da nadjem racun HVALA ELEKTROPRIVREDI I HVALA SAGEMU NA BROJILU! Mozda me caste sto ih reklamiram. Pozdrav zmajurina!
[ zmajurina @ 11.06.2011. 13:42 ] @
Hvala!!

[ zmajurina @ 19.06.2011. 15:32 ] @
Ajmo malo konkretnije: u planu je izgradnja porodicne kuce sa grejnom povrsinom od oko 165m2-180m2, u jednom nivou (samo prizemlje, postoji i podrum ali se on ne greje i tu ce biti kotlarnica). Od ovog prostora ce biti oko 35m2 grejano sa podnim grejanjem, ostatak fen/coil.

Planiram da izbusim dva bunara na placu, izvor/ponor, voda ce biti na nekih 30-35m dubine. Temperatura vode je trenutno nepoznata, dok se ne dodje do vode.

Visina objekta ce biti unutranja standardnih 270-275cm, drvena lamelirana stolarija sa niskoemisionim staklima, zidanje giter-blok na 25cm, preko njega trska u sloju od 10cm, pa vazdusni dzep 5cm i cigla. Izolacija tavanskog prostora je takodje planirana trska 10cm.

Planiram takodje iz istog izvora vode da se vrsi i grejanje sanitarne vode od 250-300l.

Sta mi je potrebno za TP? Odnosno, kakva TP bi mi zadovoljila potrebe grejanja i hladnjenja navedenog prostora.

Koje fan/coil uredjaje bi preporucili i ima li neko okvirne cene?

Takodje mi trebaju i okvirne cene za TP?

Hvala i pozdrav.

[ CBC @ 19.06.2011. 19:07 ] @
270-275 visina? 2011 god?

U zadnjih 30 godina nisam usao ni u jedan objekat gde ne mogu da dohvatim plafon kad se propnem na prste (230cm) bila to stambena zgrada ili porodicna kuca da je gradjena od 1960 na vamo. U potkrovljima jos 10cm nize. (Svedska, a dokazano nisu ludi)

Onih 40cm investicije mozes rado da ulozis tamo gde je stvarno potrebno. Grejanje plafona je najmanje isplatljiva stvar, bocni zidovi, nizi, smanjena povrsina.. ne znam gde je kraj prednostima.

Graditi iz navike po nekim standardima koji nemaju veze sa danasnjom stvarnosti mi ne ide u glavu. Svaka navika je robijanje za nji kao i taj "standard".
[ zmajurina @ 19.06.2011. 22:12 ] @
Ma sjajno za Svedjane i nase gastarbajtere tamo.

Imam prizemlje visine 220cm i potpuno se klasutrofobicno osecam u njoj, a i moja supruga a i svi koji dodju.

Mozda je kod vas u Svedskoj standard 230, nije ni cudo, verovatno vam je i zima u trajanju od 4 meseca sa -15 standard, ovde nije.

Izracunata kubatura grejanja takvog prostora nije prevelika, a to da Svedjani nisu ludi je dokazao ko?

Pa Eskimi zive u igloima pa ni oni nisu ludi, a indijanci su ziveli u satorima.... a i nasi stari su gradili kuce od slame i blata i imali na sred toga ognjiste pa svi poticemo od njih.

A tih 40cm su investicija od 1000 blokova ukupno, nikakvih troskova za radnike jer skoro da sam pogodio zidanje po 1m2 poda a ne 1m3 objekta ili 1m2 zida tako da me to objektivno izadje investicije od 300E.

A toliko cu dati, pa treba praviti negde i police za knjige (ako jos neko cita), pa okaciti slike, ... uostalom, ovo je misljenje jednog zaostalog, nenaprednog i nazadnog Srbende kome je vazna tradicija sopstvenog naroda jer se u njoj najlepse oseca, a ne tamo u nekim Amerikama ili Unijama i ostalim naprednim zemljama.

I da, to ce biti visina objekta 2011-2012!

I da, ubijamo i svinje i jedemo ih. Uzas.

Pozz
[ CBC @ 19.06.2011. 22:42 ] @
popustam
[ zmajurina @ 19.06.2011. 22:57 ] @
Naravno, vidi se da si pametniji ....

[ zmajurina @ 20.06.2011. 21:13 ] @
Sada moram da citiram samog sebe jer je post koji je trebao da izazove reakciju da neko predlozi nesto pametno!!!! ostade na prethodnoj strani.

Nadam se da ne zamerate:

Citat:
zmajurina: Ajmo malo konkretnije: u planu je izgradnja porodicne kuce sa grejnom povrsinom od oko 165m2-180m2, u jednom nivou (samo prizemlje, postoji i podrum ali se on ne greje i tu ce biti kotlarnica). Od ovog prostora ce biti oko 35m2 grejano sa podnim grejanjem, ostatak fen/coil.

Planiram da izbusim dva bunara na placu, izvor/ponor, voda ce biti na nekih 30-35m dubine. Temperatura vode je trenutno nepoznata, dok se ne dodje do vode.

Visina objekta ce biti unutranja standardnih 270-275cm, drvena lamelirana stolarija sa niskoemisionim staklima, zidanje giter-blok na 25cm, preko njega trska u sloju od 10cm, pa vazdusni dzep 5cm i cigla. Izolacija tavanskog prostora je takodje planirana trska 10cm.

Planiram takodje iz istog izvora vode da se vrsi i grejanje sanitarne vode od 250-300l.

Sta mi je potrebno za TP? Odnosno, kakva TP bi mi zadovoljila potrebe grejanja i hladnjenja navedenog prostora.

Koje fan/coil uredjaje bi preporucili i ima li neko okvirne cene?

Takodje mi trebaju i okvirne cene za TP?

Hvala i pozdrav.



Hvala.
[ CBC @ 21.06.2011. 13:53 ] @
Imao sam losu naviku da popravljam auta na distanci, shvatio sam da pored sve dobre volje nije uvek islo kao zamisljeno, jer ruke koje sam koristio su cesto imale hendikep. Nadam se da razumes sta sam hteo reci. Na trzistu su stotine TPa i isto toliko Fan Coil uredjaja, no ne bi o tome.

Trazis opet nesto pametno, eto recimo da posto imas nameru da grejes 350-400L sanitarne vode, tu bi se razdvojeni sistem pokazao bolje, gde recimo grejanje teras koristeci vodu iz bunara kao energetski nosac. Medjutim za hladjenje onda u tvom slucaju najbolje dolazi u obzir sistem vazduh (unutrasnja jedinica klime) u prostoriji, dok direktna ekspanzija u nazovimo ga bojleru, te jednim idarcem tuces 2 muve. Ogromna zapremina vode u bojleru postavljanjem grejnog tela na dno vertikalno postavljenog bojlera,obezbedjuje da ovo moze da radi.
Naravno pod pretpostavkom da ti je dovoljno maks 45-50-55C (u zavisnosti od gasa) u sanitarnoj vodi. Mozes cak i da ugradis jedan tajmer koji kad temperatura u bojleru dosegne 45 stepeni, da ispusti recimo 2 minuta toplu vodu gde ce temperatura pasti odredjeni broj stepeni u cilju energetske efikasnosti agregata za hladjenje spustajuci temperaturu u bojleru za izvestan broj stepeni.

Dakle, koristis pumpu po principu kao ovi zatupljeni Svedi gde hlade hokejaski teren a sa toplotom odatle greju vodu u bazenu. Usteda ovim kombinovanjem je na nivou od 40-45%.

PS, nemoj se naci uvredjen, nadam se da nemas fobiju i od ovoga

PS² , nadam se da ti neko moze pomoci na tvoja ostala pitanja jer nemam blage veze sta na tvom trzistu postoji.
[ zmajurina @ 21.06.2011. 14:34 ] @
>

Ma ne ljutim se uopste niti sam uvredjen, nemoj da se sekiras zbog toga.

Ovde sam da bih pronasao optimalno resenje za svoju kucu a ujedno i da
pokusam da predupredim da me neko nasanka mojim neznanjem.

Pretpostavio sam da vi poseban sistem grejanja sanitarne vode bio pozeljan,
te cu verovatno tako i planirati sve, samo ce to biti ispod 400l sigurno, a
300 max. Mozda postoji mogucnost da dodjem do nekih fancoil plafonskih
uredjaja, koliko su oni bolji/losiji od onih koji se postavljaju na zid?

I naravno kada bi neko od strucnjaka mogao da mi napravi shematski prikaz
preporuke sta bi mi bilo potrebno u skladu sa zahtevima, bio bih posebno
zahvalan. Verovatno bih tako mnogo bolje ukapirao ceo sistem (nisam
energeticar i ne bavim se termotehnikom ali imam osnovno znanje
termodinamike, mehanike fluida i slicno...).

I da, to sam cuo od jos nekoga da ne valja da se prekida rad pumpe, odnosno
da je nabolje kada radi kontinualno... ili gresim....

Hvala i pozz.

--001636b2aeead10cba04a638e763
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-1
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

<br><br><div class="gmail_quote">2011/6/21 CBC <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:es-liste@es.verat.net">es-liste@es.verat.net</a>&gt;</span><br><blockquote class="gmail_quote" style="margin:0 0 0 .8ex;border-left:1px #ccc solid;padding-left:1ex;">
Imao sam losu naviku da popravljam auta na distanci, shvatio sam da pored sve dobre volje nije uvek islo kao zamisljeno, jer ruke koje sam koristio su cesto imale hendikep. Nadam se da razumes sta sam hteo reci. Na trzistu su stotine TPa i isto toliko Fan Coil uredjaja, no ne bi o tome.<br>

<br>
Trazis opet nesto pametno, eto recimo da posto imas nameru da grejes 350-400L sanitarne vode, tu bi se razdvojeni sistem pokazao bolje, gde recimo grejanje teras koristeci vodu iz bunara kao energetski nosac. Medjutim za hladjenje onda u tvom slucaju najbolje dolazi u obzir sistem vazduh (unutrasnja jedinica klime) u prostoriji, dok direktna ekspanzija u nazovimo ga bojleru, te jednim idarcem tuces 2 muve. Ogromna zapremina vode u bojleru postavljanjem grejnog tela na dno vertikalno postavljenog bojlera,obezbedjuje da ovo moze da radi.<br>

Naravno pod pretpostavkom da ti je dovoljno maks 45-50-55C (u zavisnosti od gasa) u sanitarnoj vodi. Mozes cak i da ugradis jedan tajmer koji kad temperatura u bojleru dosegne 45 stepeni, da ispusti recimo 2 minuta toplu vodu gde ce temperatura pasti odredjeni broj stepeni u cilju energetske efikasnosti agregata za hladjenje spustajuci temperaturu u bojleru za izvestan broj stepeni.<br>

<br>
Dakle, koristis pumpu po principu kao ovi zatupljeni Svedi gde hlade hokejaski teren a sa toplotom odatle greju vodu u bazenu. Usteda ovim kombinovanjem je na nivou od 40-45%.<br>
<br>
PS, nemoj se naci uvredjen, nadam se da nemas fobiju i od ovoga ;)<br>
<br>
PS , nadam se da ti neko moze pomoci na tvoja ostala pitanja jer nemam blage veze sta na tvom trzistu postoji.<br>
<font color="#888888"><br>
<br>
--<br>
<a href="http://www.elitesecurity.org/p2892244" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p2892244</a><br>
</font><div><div></div><div class="h5"><br>
Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098</a><br>
<br>
Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:19098:fbdab4b1ac5b64eff9929d1b3d38a043<br>
[ sasabca @ 25.06.2011. 18:49 ] @
Evo i ja malo da se uključim u raspravu jer vidim da ima zainteresovanih :)
Odmah da se ogradim, ja sam inženjer elektronike, tako da ako lupim nešto nadam se da mi nećete zameriti.

Elem, preprošlog leta sam počeo da zidam prizemnu porodičnu kuću 150kvm koju sam jako dobro izolovao. Na nagovor bivšeg kolege sa fakulteta (trenutno finansijski odlično "oženjenog za Francusku") počeo sam da istražujem sferu toplotnih pumpi. Ponuda u Srbiji je postala toliko velika da je to istraživanje trajalo bogami 2 meseca.

Voda/voda sistem je u startu otpao jer je predikcija vode bila na dubini od 130m, a uzevši da nemam kanalizaciju, morao bih da bušim još jedan bunar. U prevodu jako skupo.

Izbor je ostao zemlja/voda (sonde) i vazduh/voda (čileri).

Zahtev za čilere je bio da moraju da rade cele zime, što je automatski odbacilo sve one koji funkcionišu do -5 stepeni spoljne temperature. Nekako je sve vuklo ka Daikin Althermi koja sa 12kW izlazne snage, radi na oko 4kW i ima električni grejač od 6kW, a samim tim može da radi do -20 spoljne temperature. Njena cena (bez PDV) je bila oko 7000 eur.

Onda sam natrčao na firmu MIFIMI iz Niša. Momci su vrlo brzo odradili proračun, projektovanje i izašli su sa jako interesantnim rešenjem. Sada ću pokušati da ga opišem pošto je jako interesantno (a i da vam možda dam i par ideja).

Toplotna pumpa zemlja/voda (4320 eura bez PDV) zahtevala je 3 sonde po 35m gde se, koliko kapiram gas direktno šalje u sonde (znači nema glikol vode). Stavili su mi bafer od 1000l (italijanski) i centralni bojler od 500l (isto italijanski).

Priznajem da je bilo malo stani, pani za početak radova (imali su druge poslove) ali sačekao sam mesec dana. Onda su jedno jutro došla 5 radnika i za 4 sata uradili kompletan razvod prizemlja sa izolovanim alpex cevima (u podu) zajedno sa razvodnim ormarom (valjda se tako zove). Do kraja dana su odradili pola posla u kotlarnici koji su sutradan i završili. Sutradan je došao kamion sa opremom za bušenje rupe (naplatili su mi oko 20eur po metru sa kompletnom opremom) i sonde su bile postavljene već posle 5 dana. Na kraju je posle 7 dana (od prvog dolaska na objekat) stigla toplotna pumpa i fan coil-ovi (ugradni u zid) te sam toplu probu imao već posle 10 dana od početka radova... Izuzetno, zar ne?

Šta mogu da kažem posle prve grejne sezone iz iskustva. Prvo, gotovo da nisam ušao u crvenu tarifu... Pumpa radi na 3,5kW angažovane snage što sa svim fan coil-ovima i cirkulacionim pumpama čini oko 4kW-4,5kW... Bafer je projektovan tako da pumpa radi 80% u jevtinoj tarifi (noću) i maksimalno 2 sata u skupoj tarifi (danju). Vodu iz centralnog bojlera su doveli do veš mašine i mašine za pranje sudova tako da i one troše mnogo manje struje (lakše je zagrejati vodu sa +45 na +60 do 90 nego sa +7 na +90). Isto tako svaka prostorija se klimatizuje za sebe i na svakom termostatu mogu da definišem 28 različitih programa (4 za svaki dan prema vremenu uključenja i isključenja).

Što se finansija tiče i tu su mi momci izašli u susret. Izboksovali su mi energetski efikasan lizing (iako kao privatnik i nemam neku platu), ali je banka gledala poslovanje moje firme a ne moju platu. Još su mi dodatno kompletnu dodatnu opremu koja je van lizinga dali na 3 mesečne rate. Ja bio zabezeknut, moram da vam priznam.

Generalno ja sam prezadovoljan! Jedva čekam da otplatim 5 godina rata, jer posle toga neću ni znati šta je grejanje, hlađenje i grejanje bojlera. Siguran sam da nisam pogrešio i evo kao što vama preporučujem ovakav sistem, preporučujem ga i svima koje poznajem. Da ne zaboravim da su momci sjajni, da izlaze u susret, da trpe sve bubice (tri puta sam menjao građevinski projekat i želje, hteo solarne panele, pa nisam hteo, oni nisu reč rekli) i da posao rade toliko profesionalno da je to za Srbiju potpuno neverovatno.

Ako imate još neka pitanja, slobodno me pitajte... pokušaću da odgovorim. Ako ne budem znao pitaću u vaše ime :)

PS Pošto vidim da se ovde svako hvali onime što je ugradio evo i sajta www.toplotnepumpe.rs . Momci su obećali da će i moja kuća uskoro završiti na njihovom sajtu te eto moćićete da vidite moju "hacijendu" :)))
[ zmajurina @ 25.06.2011. 23:28 ] @
Ajde odmah da pitam dok su svezi utisci:

Cime je kuca zidana i kakva je ta dobra izolacija. Daj neki opis... tipa giter blok na 25 pa spolja 15cm stiropora/demit....

Jel ta cena od 4230 ukupna cena izvrsene investicije ili samo cena pumpe?

Da li je u cenu busenja i opreme uracunata i sonda ili ne?

Kako si ugradjivao fencoile u zid? Na koju visinu si stavljao ulaz vazduha u prostoriju? Jesi li obradjivao gipsom fencoile?

Da li si i koliko zadovoljan radom TP sistema u rezimu hladjenja?

I baci neku sliku kako sve to izgleda...

Hvala na opseznom odgovoru i iskustvu iz prve ruke, mislim da ce odgovori biti interesantni pratiocima teme, a ako im i ne budu meni sigurno hoce.

Hvala unapred.

Pozdrav.
[ dejan, @ 28.06.2011. 14:51 ] @
Bilo bi lepo kad bi se neko stvarno javio sa sopstvenim iskustvima u vezi funkcionisanja toplotne pumpe, a posebno oko cene koštanja kompletnog sistema. Za sada samo neki likovi pišu hvalospeve i reklamiraju svoje firme.
[ mali genije @ 28.06.2011. 16:40 ] @
Citat:
dejan,: Bilo bi lepo kad bi se neko stvarno javio sa sopstvenim iskustvima u vezi funkcionisanja toplotne pumpe, a posebno oko cene koštanja kompletnog sistema. Za sada samo neki likovi pišu hvalospeve i reklamiraju svoje firme.


ja nehvalim i ne reklamiram nikoga ali ako te zanimaju licna iskustva korisnika mogu ti poslati koji br.tel.
na pp pa pozovi i pitaj sam sta te zanima.
[ zmajurina @ 28.06.2011. 19:13 ] @
Mislim da nisi ti prozvan nego korisnik sasabca koji je napisao JEDNU jedinu poruku i to u ovoj temi i od onda nema coveka.... Iako sam se trudio da jako brzo odgovorim sa podpitanjima, i dalje sam ostao bez odgovora, mozda je covek neredovan na forumu a mozda je jednostavno novi profil otvoren iz jedninog razloga - marketing. Ko zna...

Ja se spremam u posetu coveku koji uvozi i prodaje TP, a ugradio je u svoj poslovni objekat ceo sistem pre nekoliko godina. Koliko cu mu verovati ne znam ni sam, ali cu ipak da pogledam.

Javicu utiske.

I evo sta se desilo mojim prijateljima. Doveli su bunardzije da izbuse bunar, znalo se da je voda na oko 40m, nasli su na 46m i ugradili sve za 46m. A onda kada su ljudi platili, rekli su im da su imali "odlicnu" vodu na 54m jer su oni busili do 70m kako bi ispitali da li mogu u susednom dvoristu da buse bunar i garantuju vodu!!! I umesto da ljudima postave pumpu na 54m oni ladno to urade na 46!!! I to sve saopste post festum! Pazite se majstora.....

Pozz

[ mali genije @ 28.06.2011. 21:10 ] @
@zmajurina
ma znam da nisam ja prozvan ali nije problem da izadjem u susret bez obzira ko ce da radi i sta da ugradi
isto kao sto sam i tebi rekao da uvek mozes da dodjes i vidis uradjeno i informises se iz prve ruke
nekog od korisnika sa sve racunima za struju(ko je sacuvao)
[ zmajurina @ 28.06.2011. 21:24 ] @
Sigurno da planiram da obidjem sto vise objekata kako bih doneo konacnu odluku o sistemu klimatizacije jer ipak se radi o velikoj investiciji. Sto bi mnogi rekli, kuca je najveca investicija u zivotu jednog coveka tako da izgradnji treba pristupiti ozbiljno i temeljno jer se radi jednom u zivotu, retko koji srecnik ima novaca da zida vise kuca. Zbog toga su istinite i pravovremene informacije blago koje treba postovati, pa i na forumima.

[ zmajurina @ 01.07.2011. 23:18 ] @
Pitanje srodno temi:

Cuo sam da postoje karte podzemnih voda ili slicno tome.

Da li se moze i kako doci do njih? Zna li neko?

[ srbijabunar @ 02.07.2011. 09:27 ] @
ne postoje karte podzemnih voda
postoje geoloske karte ali to nisu karte podzemnih voda



[Ovu poruku je menjao Shadowed dana 18.08.2011. u 23:08 GMT+1]
[ zmajurina @ 02.07.2011. 11:44 ] @
Sto bi moja pokojna baba rekla: "ako nisam pogodila onda sam nagovestila".

Da li na osnovu geoloskih karata moze da se sa odredjenom pouzdanoscu odredi okvirna lokacija podzemnih voda, to je pitanje...

[ srbijabunar @ 02.07.2011. 19:38 ] @
u principu moze
svaka mikrolokacija je prica za sebe
negde je jako bitno pogoditi zicu a negde uopste nije bitno sve zavisi od
lokacije.

[Ovu poruku je menjao Shadowed dana 18.08.2011. u 23:09 GMT+1]
[ marko11602 @ 12.07.2011. 22:10 ] @
Ti ssbc izvini ing ssbc ako vec zelis da podelis nesto sa svima nama koji se interesujemo oko cena izrade grejanja na toplotne pumpe i oko toplotnih pumpi uopste onda podeli sve informacije daj ukupnu cenu izrade sistema a ne kao onaj najgori reklamator e znas oni su ekstra iskopali bunar za 20 e za srbiju extra rade itd itd i grejem se extra i trosim 1000 dinara za grejanje a za vise informacija posetite sajt, nije uredu prema svima nama, ovde se ljudi istinski trude da pomognu jedni drugima koliko je to u njihovoj moci, al izgleda da to kod tebe nije slucaj. bolje bi bilo da se nisi ni javljao svi mi vec znamo za sve firme koje rade grejanje. ali izgleda da ti volis da se pravis pametan bitno je da si rekao da si ing i da imas hacijendu i da ce ona biti na sajtu blablablabla. Izvinjavam se svim ostalim citaocima i clanovima foruma ( naravno i administratorima sajta) al me je lik stvarno iznervirao svojom "inzinjerskom" prezentacijom.
[ jjoca @ 13.07.2011. 06:19 ] @
Citajuci sve ovo - na kraju ne znas ni sta da kazes.
Koga god pozoves - hvali svoj koncept - voda/voda ili vazduh/voda, pitanje je sad?
Citam dosta pohvala za vazduh/voda, a opet razmisljam - da je to idealno zasto bi neko busio bunare i ulagao u voda/voda?
Onda pronadjem na netu da se kod nas prodaje gomila TP vazduh/voda i opet se zapitam - pa ne bi neko pravio toliko modela da to bas ne valja.
Cena same TP voda/voda je slicna kao i cena TP vazduh/voda ali onda dodje jos cena potapajuce pumpe i cena kopanja bunara .. Zasto ljudi placaju 30% vise za sistem voda/voda? . TP voda voda daje max 45 stepeni na izlazu a sistem vazduh/voda 55 ?
Mini treba 50 u hladnim danima i 55 u najhladnijim - to je bilo dovoljno do sada...
Moje ogranicenje su i vec instalirani radijatori, ali bih voleo da cujem koliko je zimi stvarno efikasan sistem vazduh/voda? Na jednoj reklami pise - racun za grejanje ce vam biti oko 80 eur sem kada je potrebno dodatno zagrevanje (samo ispod -15) tada ce biti oko 120eur. Istina ili laz?
Ima li neko iskustvo sa TP vazduh/voda na radijatorskom sistemu? Jedan kolega je instariao Vaissman 200S, ali nema iskustvo bas hladnih dana, ima li jos neko nesto ? Vidim da se nude jos i Mitsubishi, Toshiba, Daikin, Bosh...
Sam sebi licim na ono magare koje ne zna koju bi gomilu slame, pa na kraju crkne tj ostane Pera lozac...
[ Kicpet @ 13.07.2011. 13:16 ] @

Sistem voda-voda uzima temperaturu zemlje za grejanje/hladjenje "spoljne jedinice". Temperatura zemlje je uvek konstantna, ako se ne varam negde oko 7C.

Sistem vazduh-voda zavisi od spoljnje temperature vazduha. Ako grejes, a napolju je temperatura -15C, treba da zagrejes dodatnih 22C (-15C-(+7C)=-22C), u odnosu na voda-voda sistem. Isto tako ako hladis, a napolju je 36C, treba da potrosisi dodatnu energiju za razliku od 29C (36C-7C=29C). Ukratko, moze biti velika razlika u ustedi energije, u korist voda-voda sistema. Razlika u ustedi zavisi od toga koliko su extremne temperatura na lokaciji objekta.

Ja sam pokusavao da izracunam isplativost investicije, ali nigde ne mogu da nadjem podatak o prosecnim temperaturama, za periode, za moju lokaciju. Ako neko zna gde taj podatak moze da se nadje, bicu mu neizmerno zahvalan.

[ zmajurina @ 13.07.2011. 13:42 ] @
Nalazio sam ja neke statisticke podatke za Beograd, Nis i Novi Sad, cini mi se i to je sve.

Radi se o podacima o prosecnim dnevnim temperaturama! Potpuno merodavni podaci, mislim da cak datiraju od 1929 ili tako nesto pa na dalje. Medjutim, postavlja se pitanje isplativosti tolike analize. Temperatura nije kod nas opadala ispod tih nekih famoznih -15 u poslednjih nekoliko godina mnogo (mozda ukupno nekoliko dana), tako da investicija se sigurno isplati, odnosno povecana potrosnja struje moze biti samo nekoliko dana u odnosu na celu sezonu, te nije mnogo.

Drugo je koeficijent korisnosti kod sistema voda/voda i vazduh/voda. Kod vazduha je neophodno uloziti veci rad (vise struje = vise novca) da se dobije isti efekat, a busenje bunara je investicija koja je trajno dobro (pod uslovom da ne presusi!), moze se koristiti (naravno nakon ispitivanja) za sanirarnu vodu, zatim za zalivanje baste, dvorista, ... trista primena pored primene za TP.


[ Kicpet @ 13.07.2011. 14:17 ] @
Citat:
Nalazio sam ja neke statisticke podatke za Beograd, Nis i Novi Sad, cini mi se i to je sve.


Gde molim te? Je l' imas neki link?

Citat:
Medjutim, postavlja se pitanje isplativosti tolike analize. Temperatura nije kod nas opadala ispod tih nekih famoznih -15 u poslednjih nekoliko godina mnogo (mozda ukupno nekoliko dana),


Jeste svega nekoliko dana -15, ali je ove godine dobar deo Januara i Februara bio ispod, ili oko -5. Bas zato i hocu da izracunam odnose. A, i malo bolujem od preciznosti...

Citat:
... bunar je trajno dobro (pod uslovom da ne presusi!), ...


To mi i jeste glavni razlog zasto nisam jos instalirao TP. Nema nikog ko moze da garantuje da ce bunar izbusiti za toliko i toliko para i da ce taj bunar funkcionisati toliko i toliko godina. Mislim, svi sa kojima sam razgovarao garantuju, ali samo usmeno. Kad pitam sta cemo da stavimo u ugovor, onda vec vise niko nije siguran i garancije prakticno nema.

... i kako se dodaju smajliji???
[ zmajurina @ 13.07.2011. 14:30 ] @
Uh, pokusacu da ti nadjem te podatke....

Za vodu u bunaru ti niko ne garantuje, ali opet postoje metodi da ti garantuju protok. Meni je, primera radi, u bunaru u dvoristu opao nivo vode za 2m poslednjih par godina kao direktna posledica izgradnje u blizem ili daljem komsiluku ali vode opet ima, bunar je dubok svega 10m a vode sada imam oko 5,5m (bilo je 7,5 visina vodenog stuba) a iskopan je pre priblizno 90 godina! i od tada je u konstantnoj eksploataciji. Jedino sto vise voda nije za pice jer su se pojavile bakterije (verovatno povrsinske vode koje se slivaju u bunar) ali za zalivanje i pranje je sasvim OK.

A i bunari se sada buse (a ne kopaju) tako da je dovoljno 140mm sirina da stane pumpa unutra i to je sve. A moj bunar ima temelj od bukovih greda, a zatim je ozidan kamenom u krug do vrha. Sada to skoro niko ne radi.

Samo ti busi bunar i ne sekiraj se, ako je na dobroj dubini nema zime, bice vode.

Pozz
[ dmax @ 13.07.2011. 15:35 ] @
Koliko ja vidim, najvece pitanje izmedju sistema voda/voda i vazduh/voda je zbog cena bunara. Pre se spominjala u ovoj temi cifra od 50 evra za 1m dubine, prečnika 125mm. Grundfos ima pumpe široke 3" i na njihovom sajtu kažu da im je dovoljno da je unutrašnji prečnik cevi bunara od 76mm. Moje je pitanje, da li neko kod nas buši i uže prečnike (80, 90mm) što bi onda trebalo da bude jeftinije po nekoj računici od širih prečnika.

Još me zanima i koliko bi u Vojvodini (Temerin) mogao da bude "plitak" bunar a da stalno ima vode? Prošle godine mi je podrum pošteno plivao, pa računam da tu stalno ima vode na nekoliko metara.
[ Kicpet @ 13.07.2011. 19:21 ] @
Nije samo pitanje cene bunara, nego i toga sta za tu cenu i dobijas.

Konkretno za NS znam slucaj gde su ljudi iskopali bunar za TP na nekoj manjoj dubini. Recimo 15m. Nemoj me drzati za rec, davno je bilo, moze biti da sam lupio dubinu. Kolicina vode je bila vise nego dovoljna, ali je sastav vode prouzrokovao probleme. U vodi se, na toj dubini, na toj lokaciji, nalazi odredjeni hemijski element, koji se, i pored svih filtera, talozi na zidovima okiten cevi (cevi kroz koje prolazi voda iz zemlje do TP) i vremenom totalno blokira protok. Sistem je odlicno radio par meseci, a onda je morao da se cisti. Vizuelno je voda bila cista.

Kako kvartlano repariranje sistema nije bilo prihvatljivo, naknadno su otisli na vecu dubinu (totalno sam zaboravio koju) i nisu vise imali problema.

Dakle, nije vazna samo izdasnost bunara, nego i kvalitet vode.

Dalje, za NS znam da postoje "bunardzije" za sremsku i backu stranu i da ne buse na strani na kojoj ne poznaju teren.

U Temerinu ima "bunardzija", a konkretno znam i broj jednog koji je busio kod nekih mojih prijatelja i koji se pokazao kao dobar. Nije jeftin. Ako hoces, mogu ti poslati broj na private...

Ukoliko se ide na bunar, mnogi savetuju, da se izmedju pumpe i dolazne vode postavi dodatni izmenjivac, koji moze da se cisti i koji produzava vek trajanja pumpe. Meni to zvuci logicno, prakticno i dobro.

Sve sto sam napisao nije moje licno iskustvo, nego zakljucci iz razgovora sa korisnicima, inzenjerima i prodavcima ovih proizvoda/usluga, iscitavanja foruma i literature. Dakle samo teorija...
[ dmax @ 13.07.2011. 20:26 ] @
Pa mislim da si me dovoljno "ubedio" da zaboravim na ove male dubine. Mislim i ja da se ne isplati ustedeti na dubini, ako ce posle da strada oprema...pa onda dodju dodatni troskovi ili ko sto si rekao - novi bunar. Dakle i dalje se svodi prica na to da se ide na otprilike 25-30 metara u vojvodjanskim uslovima.

Razmisljam i ja dosta o voda/voda ili vazduh/voda.
Za voda/voda sistem treba otprilike 1800 evra vise (30m bunara puta 50 evrica po metru i 300 evra za pumpu = 1800 evra). Voda/voda ima glavnu prednost u odnosu na sistem vazduh/voda u mogucem pasivnom hladjenju leti, posto tada nebi radila TP. Dalje se ustedi jos malo zimi pri niskim temperaturam u povoljnijem COP-u (ali samo malo, jer poredim sa vazduh/voda, ne poredim sa klasicnim grejanjem)
Stvarno ne znam koliko godina treba da se isplati tih 1800 evra vise, pa da krene usteda.
Zato gledam ako ima varijanta sa jeftinijim bunarom, pa onda rekoh da vidim kako stoje stvari za te manje promere.

A za ovaj dodatni filter, ako sam dobro razumeo, jer to jos neka cev sto se navrne na kraj pumpe i u njoj bi bio neki filter materijal? Mislim nisam nikad video, nego zamisljam kako bi to trebalo da izgleda.

Citat:
Kicpet: Sve sto sam napisao nije moje licno iskustvo, nego zakljucci iz razgovora sa korisnicima, inzenjerima i prodavcima ovih proizvoda/usluga, iscitavanja foruma i literature. Dakle samo teorija...

U sustini vise cenim dobar zakljucak, nego kada mi neko "iz iskustva" savetuje nesto, na osnovu onoga sto mu se desilo, a nema pojma sta ga je snaslo

Neplaniram jos nikakve konkretne poslove sada (barem ne u naredne 2 godine), posto imam jos dosta adaptacija da uradim na kuci, pre nego sto mi se isplati da stavim TP. Za sada pratim temu (vec 2 godine).


[ Kicpet @ 14.07.2011. 07:31 ] @

Kakve ponude imas za voda/voda i vazduh/voda?

Ja, dok sam se interesovao, vazduh/voda pumpe su bile znacajno skuplje. Bilo je to pre mozda dve godine.

Postoji firma u Knjazevcu, koja proizvodi TP voda/voda jako dugo. Razgovarao sam sa dve firme, koje koriste knjazevacke TP, dugi niz godina, i nemaju nikakvih problema. Upoznao sam cak i jednog cikicu iz Subotice, koji je sam napravio TP uz pomoc stapa i kanapa. Nije nikakav raketni naucnik, mislim da je bravar, malo je verziranij, i napravio je sistem bukvalno sam. Kupio je jedino kompresor. Hocu da kazem, da je moje misljenje, da ne treba davati grdne pare na fensi, izvikane TP.

Za moju kucu od 150kvm grejne pov., ponuda knjazevacke firme za TP je bila ispod 2,000 Eura. Ako se ne varam, na to je jos trebalo dodati putne troskove servisera koji je pusta u rad + oko 800Eura za izmenjivac. Najjeftnija pumpa vazduh/voda je bila ok 4K Eura. Zato te i pitam za aktuelne ponude, jer moje info su od pre dve godine.

Code:
A za ovaj dodatni filter, ako sam dobro razumeo, jer to jos neka cev sto se navrne na kraj pumpe i u njoj bi bio neki filter materijal? Mislim nisam nikad video, nego zamisljam kako bi to trebalo da izgleda.


Izmenjivac ima ulogu primopredaje temperature dolazne vode (voda koja dolazi iz bunara) i vode koja kruzi unutar TP. Ima jedan kragujevacki proizvodjac. Uguglaj plocasti izmenjivac Kragujevac i dobices rezultate, a imas i fotke... Prema mom shvatanju, kupovina ovog skupog dela je opravdana, samo ako je TP koju hoces da instaliras, koncipirana tako da je izmenjivac na TP tesko, ili nemoguce servisirati. Opet, samo teoretsko razmisljanje... Nisam nikad video uzivo ovo o cemu pricam.




[ zmajurina @ 14.07.2011. 08:01 ] @
Bunardzije ce pre da ti odgovore, ali evo mojih iskustava: skoro da nije vazno koji ti precnik buse. Da li ce to biti 60mm ili 140 ili 250 skoro da nije bitno. Doduse, neki institut mi je trazio i oko 100E po m, ali prvo prave ispitujucu busotinu, pa tek onda pravu, i naplacuju obe. E, a imao sam i ponudu od nekog ovde iz komsiluka da mi busi za 80E ali mu je masina trenutno u kvaru i kad je popravi moze da mi uradi sa betonskim cevima 40cm, inace ima iskustva dosta, busio je i do 30m! Ima i takvih, oprezno....

Pozz
[ dlalic @ 14.07.2011. 10:55 ] @
Citat:
Kicpet:Gde molim te? Je l' imas neki link?

Postovao sam ja statistiku pre par meseci u ovoj istoj temi, dugacka je tema znam, ali vredi potruditi se i procitati je od pocetka
evo ih ovde: http://eca.knmi.nl/dailydata/customquery.php

Tada sam naglas razmisljao:
Citat:
Osnovno od cega treba poci je period isplacivanja investicije. Ako nesto kosta 400% vise a u eksploataciji je 10% jeftinije onda svako treba dobro da se zapita i napravi racunicu za svoj slucaj.

Drugo na sta bi skrenuo paznju su te donje granicne temperature na kojima je navodno isplativo koristiti TP sa vazduhom kao izvorom.
U Novom Sadu koji ima izrazeniju kontinentalnu klimu od Beograda recimo u 2005. je bilo 6 dana sa srednjom temperaturom nizom od -10. 2006. 3 dana, 2007 nula dana, 2008 nula dana, 2009. 4 dana.

E sad... sta ce meni TP koja radi na -15? Ne treba bi mi ni za -10. Kad mogu da tih par dana godisnje da upalim kalorifer od 10e i potrosim ukupno 3e vise struje? Voleo bih da upoznam tog prodavca koji ce me ubediti da je za mene bolje da potrosim 8000e umesto 2000e zarad 3evra godisnje ustede.
[ dmax @ 14.07.2011. 11:27 ] @
Ovaj toplotni izmenjivac cuva TP, ali ti si spominjao da se okiten cevi zacepljuju, a tu onda ovo resenje ne pomaze.
[ Kicpet @ 14.07.2011. 12:24 ] @

Citat:
Ovaj toplotni izmenjivac cuva TP, ali ti si spominjao da se okiten cevi zacepljuju, a tu onda ovo resenje ne pomaze.


Tacno! Ali, to je u slucaju kad je voda neodgovarajuca za sistem TP. Takva voda (kako je bilo u navedenom slucaju) zahteva ozbiljno servisiranje sistema svaka 2-3 meseca, sto dovodi u pitanje isplativost i komfor. Citaj - neprihvatljivo resenje.

Smisao lako cistivog i rastavljivog izmenjivaca je u dodatnoj zastiti od bunarskih voda, koje mogu biti na razlicite nacine nepogodne po sistem.

Najbolje, i naravno najskuplje, resenje je ugradjivanje sondi, u kojima kruzi samo cista voda. Za moju kucu je preracunato da treba najmanje 2 sonde, a jedna sonda je tada kostala 3,5K Eura. I to jeftinija varijanta. U slucaju sonde imas vodu koja kruzi u zatvorenom sistemu i nemas opasnosti od prljanja sistema.

Dakle, "spoljasnji" izmenjivac je dodatni stepen odbrane od eventualnih zaprljanja izmenjivaca TP, za vodu is bunara koji daje prihvatljivi kvalitet vode.

Nisi mi odgovorio na pitanje cena. Kakve ponude imas? Kako se sad krecu cene TP?

... i kako se dodaju smajliji???



[ Kicpet @ 14.07.2011. 13:11 ] @
Citat:
...se i procitati je od pocetka
evo ih ovde: http://eca.knmi.nl/dailydata/customquery.php


To kralju! Puno hvala!!!

Citat:
Osnovno od cega treba poci je period isplacivanja investicije.


Tako je, ali treba biti i precizan u kalkulaciji. Ako lose izracunas, na vise ili manje, slagao si sam sebe.

Iz tabele, koju sam skinuo sa sajta, nije jasno da li navedene, najnize temp. ukljucuju i noc. Ako je to najniza temp preko dana, onda je kakulacije potrosnje bitno drugacija, ako se doda i noc. Pravi podatak, za krajnje precizno izracunavanje bi bio prosecna temp. za period. Npr. Januar mesec, ili kvartal...

Kako takav podatak jos nemamo, mozemo se okrenuti poznatima. Temperatura je ove godine bila bar 30 dana ispod nule. Mislim i vise, ali recimo. Neka je prosecna temp. za tih 30 dana bila -5 (ukljucujuci i noci, kad je najhladnije). U tim uslovima, bilo je potrebno zagrejati sa -5C na +22C (standard za stambene prostorije, za kupatila je standard +24C), dakle bilo je potrebno utrositi energije za 27C razlike za 30 dana. Kako je polazna temperatura sistema voda/voda 7C, razlika za dogrevanje u ovom slucaju bi bila 15C. Vise nego upola manje. Dakle, racun za grejanje bi bio vise nego upola manji, za tih 30 dana. Tako da ako znas koliki ti je racun za grejanje, znas i kolika bi ti bila usteda za ovaj period. Tu bi trebalo da postoji jos i dodatna usteda zbog sistema TP (freon, kompresor...), koji energiju jos racionalnije iskoriscava, a koju nikako ne kapiram i zato je nisam ni navodio. Ako neko to bolje razume, neka objasni i ovaj detalj, koji je isto bitan za precizniji racun.

Sto se tice investicije, ne znam sta si poredio sa cim i sta kosta 8K, a sta 2K. Mislim da TP voda/voda moze da se izvede ispod 5K, ukljucujuci bunar, koji kosta najvise, a cini mi se da sam za te pare dobijao i ponude vazduh/voda pre dve godine. Sve za 150kvm grejne povrsine. Sad bi to moglo biti i povoljnije. Naravno, ovo se odnosi samo na izvor toplote i instalaciju do. Ne na grejna tela, automatike i ostalo sto svakako mora biti ugradjeno, bez obzira na tip izvora toplote.

[ dmax @ 15.07.2011. 14:33 ] @
Nemam nikakve konkretne ponude jer neplaniram još da stavljam TP, pa nisam hteo da zivkam i davim ljude okolo.

Smajlije stavljaš tako što staviš u tekst znak koji želiš, naprimer :) i onda čekiraš ispod prozora u kojem pišeš polje "Smajliji u ovoj poruci?" i oni se pojave kada pregledaš ili pošalješ odgovor.

I još nisam rekao da me u sistemu voda/voda kod pasivnog hladjenja najviše oduševljava moguće plafonsko hladjenje. To ne bih radio svuda po kući, ali za dnevnu sobu mislim da je idealno rešenje za dobar osećaj leti...ako neračunamo bazen u dvorištu naravno :)
[ Kicpet @ 16.07.2011. 09:04 ] @
Pa, sto onda gnjavis nas!

Tks za smajlije!!!

TP radi po istom sistemu kao klima, ili frizider. Plafonsko (podno i zidno) grejanje/hladjenje je moguce izvesti i sa vazduh/voda sistemima.

Kazu da je to pravi komfor. U smislu aklimatizacije prostorije, najbolje resenje je "opkoliti" prostoriju cevima. Ali, u slucaju postavljanja cevi po vertikalama i plafonu, moras da pazis kako busis rupe za slike, police... Ako budes razvlacio cevi po plafonu (ili gde vec odlucis), obavezno fotkaj sve instalacije i fotkaj ih uz metar (npr. fotkas poziciju cevi u odnosu neki zid - orijentir - i postavis metar od tog orjentira; npr.2 fotkas metar preko inst. cevi da bi ovekovecio razmake). Nije lose fotkati i sve ostale instalacije, ako ti je situacija jos uvek otvorena.

Secam se da su mi govorili da za plafon/zid instalacije postoje neki specijalni malteri, koji sprecavaju pucanje povrsine, prouzrokovano sirenjem i skupljanjem cevi. Ja sam malterisao sa frakcijom, kao to je nesalomivo, i zidovi su mi, ipak, popucali na mestima kroz koje prolaze glavni vodovi razvoda grejanja. Nije nista strasno, ali imam pukotine u malteru. Oko ovoga oprezno, a verujem da je vredno truda.

Inzenjeri su me savetovali da za razvod za fenkoile, koristim predizolovane cevi, zbog kondenzacije. Ako hoces da se i hladis, sto je 100% logicno, ako vec instaliras TP, onda se malo raspitaj i oko ovog problema. Hladna tela skupljaju vlagu iz prostorije. Poslednje sto bi zeleo je da posle 2-3 godine dobijes fleku na plafonu, ili zidu.
[ dmax @ 18.07.2011. 08:56 ] @
Za resenje sa plafonskim hladjenjem razmisljam o gips plocama. Video sam neka resenja sa kanalima u gips plocama. Posto sam sa suvim zidovima vec dobro upraksan, to mi dodje ko idealno resenje, a to mogu da uradim i naknadno, kada zavrsim fancoilere i TP.

Sto se tice kondenzacije na cevima, to jeste stvar na koju se mora racunati. Treba jos planirati i odvod kondenzata iz svakog fancoila, a tu za sada razmisljam kako da odradim "centralno" jer mi je cela kuca na nivoima, a ne bi bilo najlepse da leti iz svakog fancoila oko kuce kaplje voda.
[ aviator @ 19.07.2011. 23:14 ] @
Postovanje, da li neko ima iskustva sa TP voda/voda koje proizvodi Gorenje ili sa TP voda/voda koje proizvodi Geotempus?
U kontaktima sa raznim firmama i ove TP su mi se pojavila kao opcija za instalaciju.
Cene su red velicine 6k za instalaciju celog sistema ( busenje bunara je oko 10eur/metru u najjeftinijoj varijanti , a potapajuca pumpa red velicine 150-200eur)
Takodje vazduh voda je opcija za slicne novce, ali mi se cini da je to manje efikasno.
Koliko su ove cene realne?
[ zmajurina @ 19.07.2011. 23:36 ] @
@aviator:

Molim te daj mi kontakt tog bunardzije koji busi bunar za taj novac! Ili je to komplet paket koji nudi Geotempus, odnosno Gorenje?

Daj jos koju informaciju oko dubine vode, snage TP koju ti nude i jos koji parametar, ne ovako "s neba pa u rebra". Malo ozbiljnije, molim, da ne pomislimo da je opet reklama za neku firmu, obzirom da ti je ovo prva i jedina poruka...

Pozz
[ mist @ 20.07.2011. 01:05 ] @
Ja sam isto zainteresovan za REHAUGeo Helix sonde.
Da li neko ima ideju koliko bi koštalo bušenje 10 rupa po 5 metara, prečnika 30cm?
Onaj video bušenja rupe koji ima da se nađe na youtube pomoću nastavka za bager deluje vrlo jednostavno, brzo i verovatno je jeftino.
Mislim da je to definitivno najisplativija varijanta za GSHP.

Odlična je priča sa akumulatorom od 1000l koji služi da TP radi uglavnom noću.

Interesuje me da li je moguće da se sistem projektuje tako da može kasnije da se proširuje, npr. sa vakuumskim solarnim kolektorima?

Ono što čini mi se niko ovde nije spomenuo je grejanje pomoću razvoda vazduha (air handler). Mislim da to u kombinaciji sa rekuperatorom može da bude dramatično jeftinije nego fancoilovi i podno/zidno grejanje. Ovo posebno za instalaciju prilikom izgradnje novih objekata. Ako se dobro planira instalacija i ako se podstanica stavi na dobrom mestu u kući, mislim da dužina vodova za vazduh može da bude vrlo mala.

Pozdrav svima. Sjajna tema.
[ aviator @ 20.07.2011. 08:27 ] @
Citat:
zmajurina: @aviator:

Molim te daj mi kontakt tog bunardzije koji busi bunar za taj novac! Ili je to komplet paket koji nudi Geotempus, odnosno Gorenje?

Daj jos koju informaciju oko dubine vode, snage TP koju ti nude i jos koji parametar, ne ovako "s neba pa u rebra". Malo ozbiljnije, molim, da ne pomislimo da je opet reklama za neku firmu, obzirom da ti je ovo prva i jedina poruka...

Pozz


Jeste prva poruka ali je daleko od reklame.. Posle duuuugog studiranja ove teme i slicnih na netu ja sam krenuo u konkretnu pricu sa onima koji nesto nude na nasem trzistu. Ono sto je gore napisano su konkretne ponude od dve razlicite firme i zato sam pitao da li neko ima iskustva - Za Gorenje su mi samo rekli telefonom da imaju dobru cenu (firma je iz Sapca - da ne spominjem ime da ne bude da reklamiram) tako da ne znam nista vise do konkretne ponude i zato sam pitao da li neko ima iskustva sa njima. Snaga TP bi trebalo da bude oko 17kw
Sto se tice busenja i pumpe to je integralni deo ponude Geotempusa.. Za dubinu bunara nemam jos nista konkretno - komsije kazu da su nasli vodu na 8 metara dubine kad su kopali bunar za vodu koja im hladi masine, ali ja racunam troskove za oko 30 -tak metara dubine u startu. Najgore je sto za bunar niko ne moze nista da garantuje, nego se kopa probno na manju dubinu, pa ako se nista ne nadje onda se prosiruje i kopa dublje. Za manje dubine kazu da moze i povrsinska pumpa a za vece mora potapajuca.
U toku dana bi trebalo da dobijem ponudu i za sistem Vazduh voda koji je pomenuo clan iz Pozarevca pa cu probati da to sve uporedim - vidim da ima jos clanova koji su u dilemi kao i ja oko toga koji sistem uzeti.
U svakom slucaju, nadam se da cu tokom avgusta imati konacan izbor - sve sugestije vas koji imate neka iskustva su dobrodosle a ja obecavam da cu po zavrsetku price detaljno opisati ceo proces.
I jos jedno pitanje - kakva su iskustva sa kreditima ili lizingom za ovu namenu?
poz svima
[ aviator @ 21.07.2011. 21:10 ] @
Da samo dopunim prethodnu poruku - dobio sam danas i ponudu za TP vazduh voda. Cena je oko 6000 eur, ali ono sta me je zacudilo je da mi je covek garantovao da ce pumpom od 8 kw da greje moj objekat od cca 170m2 dok su sve ponude za voda/voda obuhvatale pumpu od 17 kw?
Laicki pretpostavljam da pumpa od 8 kw trosi duplo manje struje od one od 17kw ili mozda gresim?
Takodje sama garancija za TP vazdug /voda je 10 godina dok za ove druge je 2 do max 5 godina ali ne za ceo sistem vec samo za deo sistema.
A ja kao pravi balkanac nekako i dalje skeptican prema TP vazduh/voda, sve mislim da to nece moci da odradi posao
Neka sugestija za ove dileme?
pozzz
[ zmajurina @ 21.07.2011. 21:45 ] @
Meni to sve nekako ne pije vodu... Kako to da sa hladnijim fluidom (vazduh) sa manje snage! zagrejes istu povrsinu kao i sa toplijim fluidom ali sa duplo vise snage za ovaj drugi?

Moguce je jedino ako su gubici toliko veliki kod sistema voda/voda, mada cisto sumnjam u to.

Za garanciju je moguce da hoce da se smanjuje za vodu kako bi sebe zastitili jer tvoja voda moze biti puna kamenca i slicno, dok je vazduh relativno isti svuda (osim u Pancevu ali to ne utice na rad pumpe vec na disajne organe ljudi).

S druge strane, pada mi na pamet da ovu vazduh imaju na lageru i treba da je udaju nekome pa ti zato tvrde pazar....

Ja sam planirao ovako: masinski proracun objekta je od 1-1.5E po 1m2. Na moju kucu od 200m2 trebace od 200-300E za projekat. Za pumpu bi trebalo da izdvojim 10-15 puta vise novca. Onaj trgovac koji mi bude prodavao pumpu ima obavezu da mi u tu cenu pumpe uradi masinski proracun objekta. Bez nadoknade. Ako nece - odoh kod drugog.

Malo mi smrducka tih 8 i 17kW.

Ajde ovako: imas objekat 170m2, dobro izolovan, utrosak ti je od 55-70W po 1m2, odnosno treba ti u najgorem slucaju TP koja te snabdeva sa 11.900W toplotne energije, odnosno 12kW max! Ako si dooobrooo izolovan mozes da prodjes i sa 9.350W, odnosno 9.5kW. Pa ti vidi.

Sta ce ti 17kW?

A sta da radis sa 8kW?

Jbg, ne razumem se toliko.... ali mi se podaci nikako ne slazu.

Ima li termotehnickih strucnjaka da se jave? Izvolite, pomozimo coveku.

[ aviator @ 22.07.2011. 15:19 ] @
Najbolje u celoj prici je sto TP vazduh /voda i po proizvodjackoj specifikaciji i po garanciji koju daje ponudjac obezbedjuje 55 stepeni na izlazu na -15.
U ponudi voda/voda pise da garantuju 45, max 50 na -10 (medjutim ni 45 stepeni nije moguce ako postoji slobodan protok u radijatorima tj moraju da se postave termalne glave?)
Totalno zbunjujuce, svi kazu da je voda/voda efikasniji sistem a u specifikacijam obrnuto. Tamni vilajet!
[ milan.mihajlovic @ 23.07.2011. 00:01 ] @
Toliko toga je receno u ovoj temi a opet smo na pocetku,kao sto sam vec rekao, ja imam toplotnu pumpu vazduh/voda i jedva cekam trenutak da vidim sta moze, o svemu cu vas obavestavati. Naravno da pumpa voda/voda ima bolji ucinak i da je efikasnija, ali pravo pitanje je imamo li mi dovoljno vode, sta sa tolikom vodom gde je distribuirati, opet kad su u pitanju geo sonde ko mi garantuje da ce ta sonda davati dovoljno energije kroz recimo 10 godina.
To su sve pitanja na koja nemamo prakticne odgovore a investicije su visoke, niko od firmi nije spreman da garantuje za ceo sistem voda/voda vec daju garanciju samo na pumpu, ja se pitam stace mi odlicna pumpa ako nemam dovoljno vode za njen rad, opet da li je opravdana investicija od 10-12 hiljada evra za sistem koji treba da greje 150 do 200m2 kolike su u proseku nase kuce.
Jos bih hteo da se osvrnem na to kolike su izmerene prosecne temperature za recimo Beograd za zadnjih 10 godina i kakva je tendencija. Opet treba se osvrnuti i na napredak tehnike, tako da je pitanje da li ce ove pumpe da se smatraju efikasnim za nekoliko godina.


Trazeci odgovore na sva ova pitanja ja sam zakljucio da je za porodicne kuce najisplativije ugraditi sistem vazduh/voda koji je jednostavan za instalaciju i dovoljno snazan da zadovolji potrebe solidno izolovane kuce u nasem podnevlju.Naravno da se netreba osloniti samo na pumpu vec treba ici na bivalentno resenje recimo toplotna pumpa vazduh/voda i elektro grejac koji bi u ekstremnim situacijama, kojih je jako malo par dana u godini, pomogao Za velike objekte i tamo gde postoje prirodni resursi reke i jezera naravno da se isplati sistem voda/voda.

U koliko se ispostavi da pumpa koju sam ugradio ne moze da ugreje kucu necu traziti da mi ugrade vecu pumpu vec cu traziti propuste na objektu, gde gubim energiju npr izolacija, stakla na prozorima itd. Na zapadu rade na nultim kucama ( objekti kojima nije potrebna dodatna energija za grejanje i hladjenje) a mi se ovde razbacujemo sa hiljadama vati. Resenje problema je svesti gubitke na minimum, pa tek onda razmisljti o grejanju/hladjenju.

Za sve moje dileme koje sam ovde izneo zatrazio sam odgovore od strucnjaka za tu oblast koje kad dobijem takodje cu objaviti.


Dajte da probamo da saznamo sta se na tom polju radi u npr Nemackoj koja je verujem daleko ispred nas i gde je klima nepovoljnija. Da li oni rade voda/voda i da li je kod njih 50w/m2, kolika im ie izolacija i koju stolariju koriste, verujem da bi smo dobili jasniju sliku.
[ gogo555 @ 26.07.2011. 08:20 ] @
Pozdrav svima,posto mi je ova materija sa toplotnim pumpana skoro u potpunosti nepoznata ,a cuo sam da je super stvar (da se ne zagadjuje okolina,jednostavan postupak rada i ono najvaznije nema lozenja i svog tog maltretiranja oko toga).
Citajuci ovaj forum vidim da ima dosta ljudi koji su prosli ovo sto ja tek treba da prodjem sa uvodjenjem grejanja. Inace na kuci sam uradio fasadu i po spratovima po podu razvukao cevi za radijatore(tada nisam znao za t.pumpe).Planiram da u pocetku zagrevam nekih 200m2 na dva sprata. Znam da postoji vise sistema i vrsti ovakvog grejanja pa bih Vas zamolio za bilo kakvu pomoc i savet.
Unapred zahvalan
Goran
[ galileo5 @ 26.07.2011. 14:03 ] @
Jedno tehnicko pitanje, da li je moguce i ako jeste, da se recimo ugradi dvojni sistem tj. toplotna pumpa vazduh voda a da se takodje koriste neke sonde tipa rehau helix, da pojasnim, hladan gas prvo ide kroz vazdusni izmenjivac a zatim kroz plocasti izmenjivac koji koristi energiju sondi. Sve u svemu redno koristimo i vazduh i zemlju kao izvor toplote, a sve to u cilju prikupljanja vise energije u hladnim danima. Drzi li nesto tako vodu ili je cista glupost ?
[ milan.mihajlovic @ 26.07.2011. 17:36 ] @
Dosta privatnih poruka sam dobio sa pitanjem oko kredita za toplotnu pumpu. Ja sam svoju kupio preko Prokredit banke, kredit za ustedu energije i kamata mi je u pocetku bila 12,33 procenata a od 01.07.2011 porasla je na 12,85 procenata objasnjenje je USKLADJIVANJE SA EURIBOROM, sta reci prosle su samo dve rate a vec uskladjuju kamatu. Hteo bih da dodam da sam pre 4 godine uzeo isti kredit za PVC stolariju i ostalo mi je jos par rata a na tom kreditu nisu izvrsili uskladjivanje bas cudno za iste uslove kredita. U Cacanskoj banci sam uzeo kredit za podno grejanje gde je kamata 7,96 i nisu je menjali. Problem je sto traze 30 procenata ucesca.
Ja se sa grupom prijatelja vec izvesno vreme bavim promocijom odrzivog razvoja, ustedom energije i obnovljivim izvorima u proceduri smo osnivanja NVO kako bi mogli da uticemo na vlastodrsce da obrate vise paznje na ovu oblast. Do sada smo u Pozarevcu organizovali tribine na temu toplotnih pumpi, Znacaja niskoemisionog stakla kod PVC stolarije i uloge termicke izolacije objekata. Moram da priznam da je kod nas mala zainteresovanost za ove teme kako gradjanstva tako i privrednika a sto je zabrinjavajuce lokalna vlast je najmanje zainteresovana.
Nemam nameru nikog da reklamiram iskljucivo pisem iz iskustva i licnog ubedjenja, ima dosta primera lose odradjenih toplotnih pumpi gde recimo ponorni bunar ne moze da primi vodu pa covek nesme da ukljuci pumpu jer nezna sta ce sa vodom, ovo je slucaj u Padini kod Panceva, ako gospodin dopusti objavicu detalje oko toga ko je i kako uradio sistem i da zlo bude vece koliko je sve to kostalo, drugi los primer je u okolini Pozarevca gde je ceo slucaj zavrsio na sudu, ima i slucaja solarnog grejanja gde je covek u sistem ulozio oko 8 000e a mora da dogreva pomocu elektro kotla a obecano mu je mnogo vise. Hteo bih da ohrabrim sve koji imaju iskusta sa toplotnim pumpama da podele iskustva.
Kontaktirao sam VIESSMANN predstavnisvo u Srbiji ciju pumpu sam kupio http://www.viessmann.rs/data/f...20verzija%29,%202011-04-15.pdf , zelja mi je da ugradim brojilo za potrosnju struje i kalolimetar za merenje proizvedene toplote i da dobijene rezultate objavljujem. Budite sigurni da ako ne budem zadovoljan to cete prvi saznati. Kada sam birao pumpu za sebe rukovodio sam se principom da je pumpa slozen sklop i da ne moze da se sklapa u garazi po principu uradi sam, ako planirate da uzimate preko kredita banka ce vam traziti sve sertifikate oko energetske efikasnosti. Da se razumemo ne treba svi da kupe istu pumpu da bi imali dobro grejanje niti je moj izbor najbolji, to je kompromis izmedju mojih zelja i mogucnosti. Ako se oslonite na svetski priznate brendove manje su vam sanse da pogresite. Ja sam zeleo da ustedim par stotina eura na instalaciji podnog grejanja pa sam dobio turske al-pex cevi koje su postavljene na velikom rastojanju jeftinu cirkulacionu pumpu sanitarne razdelnike bez meraca protoka itd... sada bih dao duplo vise da to promenim ali sam u medjuvremenu uradio ravnjajuci sloj i podove (kasno). Isti taj instalater mi je nudio solarne kolektore i toplotnu pumpu, na sta bi to tek licalo pitam se ja.
Budite oprezni kod izbora izvodjaca i trudite se da dodjete do ljudi kod kojih je isti radio kako bi ste culi iskusta iz prve ruke to je jedini nacin da dodjete do pravog izvodjaca i da sacuvate zivce i novac.
[ Kicpet @ 27.07.2011. 00:57 ] @
Citat:
Ako se oslonite na svetski priznate brendove manje su vam sanse da pogresite


TP je najobičniji frižider, ili klima. Već sam pisao o tome, bio sam kod čoveka koji je sam napravio TP, sve osim kompresora, i radi mu sistem godinama. Takođe, postoji domaći proizvođač dokazan u renomiranim firmama kao pouzdan partner koji isporučuje kvalitetne proizvode. Vrhunska robna marka, podrazumeva i vrhunske cene, što nije neophodno za pravi odabir TP.

Ali, slažem se sa konstatacijom. Ako se ne razumeš i ako te neinteresuje da se udubiš u temu, bolje je da platiš mnogo više i ne brineš.


Code:
Ja sam zeleo da ustedim par stotina eura na instalaciji podnog grejanja pa sam dobio turske al-pex cevi koje su postavljene na velikom rastojanju jeftinu cirkulacionu pumpu sanitarne razdelnike bez meraca protoka itd... sada bih dao duplo vise da to promenim 


Kakve konkretne probleme si imao/imaš, zbog instalacije jeftine opreme?

Ja sam instalirao jeftine cevi i jeftine razvdelnike i nemam nikakvih problema. Pumpu sam odabrao renomiranog proizvođača. Što se uštede tiče, nije se radilo o par stotina, nego o par hiljada €, na kuću od 150kvm.

[ johnnie @ 27.07.2011. 06:31 ] @
Mislim da je kod Milana problem u vezi podnog grejanja bio u izboru
izvodjaca, a ne materijala (mada je i materijal bio izbor izvodjaca a ne
investitora, te jedno drugo povlaci)....
Imao sam prilike da vidim bas tu Viessman TP koju pominje Milan
Mihajlovic. Svaka pohvala i za proizvod i za odnos prodavca i
proizvodjaca prema musteriji... Za sada deluje obecavajuce, kako ce
raditi u hladnim zimskim danima, videcemo. Opet kazem, za sada obecava...
Svi smo mi svesni, na ovom forumu, da je po principu rada, TP jedan malo
slozeniji zamrzivac... Ipak, investicija u samogradnju sa toliko puno
nepoznanica i zavisnih faktora, slozicete se, nije mala i u danasnje
vreme baciti par KEur u nesto sto nece raditi na kraju, to je velika
hrabrost... A i otkud mi pare za bacanje...
Mozda ako samograditelji hoce da podele vise iskustva s nama na forumu....
[ milan.mihajlovic @ 27.07.2011. 21:48 ] @
Problemi koji su mi se javili kod grejanja: kao prvo cevi su FIRAT Turska a obecane su mi FRANKISHE razlika je 0,30 e po metru, cirkulaciona pumpa je Severova koja se cuje i danju u prvoj brzini a nocu da ne pricam, termostat je IMIT mehanicki mislim da se koristi za TA peci, grejanje je prve sezone radilo preko elektro kotla koji je bio povezan na 12 kW, a pomenuta pumpa je radila preko termostata kada radi kotao radi pumpa. Posto je kotao radio u kratkim intervalima pumpa nije uspevala da napravi krug kroz sve cevi pa mi je temperatura poda oscilirala i konstantno je bila neravnomerna, u prostorijama gde su krugovi kraci pod je topliji i obrnuto. Hodnik i kupatilo su spojeni na istom krugu a susac za peskire je direkno vezan na sabirnik, temperatura u susacu je ista kao i u podu. Kada sam reklamirao sve ovo predlozio mi je da smanjujem protok kroz krace krugove i da tako balansiram grejanje.
Da bih resio svoj problem procitao sam sve sto sam nasao o podnom grejanju i kroz kucu mi je prosla armija majstora. Na kraju sam odlucio da smanjim smagu kotla na 6 kW gde sam postigao da mi kotao radi u duzim vremenskim intervalima, cirkulacionu pumpu sam vezao direktno da radi neprekidno (uzitak u zvuku je bio konstantan) sobni termostat sam podesio da u prostoriji bude 21c a temperaturu vode podesio na 30c pod je imao oko 25c konstantno jedino nisam uspeo da resim hodnik gde su na pojedinim mestima redje cevi pa je primetna razlika i susac u kupatilu koji sa 30c ne sluzi nicemu.
Problem mi je predstavljalo i to sto sam ceo sistem uzeo na kredit kao sto sam vec rekao i sto je banka novac uplatila izvodjacu unapred tako da nisam imao nacin da ga privolim da uradi sistem kako je obecao, sud sam odbacio kao opciju jer nisam radio ugovor. Da imao sam i taj problem da je sa izvodjenjem radova kasnio 2 meseca. Kada sam se zalio na izvodjaca cuo sam da nisam jedini koji je imao problem sa njim. ZATO VAM KAZEM DOBRO SE RASPITAJTE DA NEBISTE BILI PRIMORANI DA UCITE ZANAT I!!!
Isti mi se ponudio da mi instalira pumpu voda/voda Knjazevacku i da mi uradi solarni sistem za zagrevanje sanitarne vode. Kako bi to tek radilo? Reklamira se i na internetu tako da budite oprezni.

MISLIM DA SAD RAZUMETE O CEMU SAM PISAO U PREDHODNOJ PORUCI !

Da se razumemo nemam ja nista protiv onih koji sami pokusavaju da sklope toplotnu pumpu, cak naprotiv i sam sam imao takvu ideju ali mi smeta sto pojedinci poput pomenutog MAJSTORA predstavljaju kao profesionalci a nemaju instaliranu ni jednu jedinu pumpu.

Drugi problem je sto ja promovisem ovu oblast i pokusavam da na licnom primeru pokazem koliko je bitno izolovati kucu, menjati stolariju i ugradjivati toplotnu pumpu. Mnogo ociju je upereno u mene i cekaju da vide sta cu ja da uradim pa ce da odluce da li da me slede ili ne. Radi istine moram da kazem da sam imao ponuda od pojedinih uvoznika kineskih pumpi i pojedinaca koji sami sklapaju pumpe da mi instaliraju istu kako bih lobira za njih.

JOS UVEK JE SLABO INTERESOVANJE ZA OVU OBLAST, DA NE POMINJEM KOLIKO JE USTEDA ENERGIJE BITNA ZA OCUVANJE PRIRODE, KOLIKO SE SAMO SUMA POSECE ZA GREJANJE I KOLIKO UGLJEN-DIOKSIDA ISPUSTI U ATMOSVERU TOKOM GREJNE SEZONE. DRZAVA JOS UVEK NEVIDI INTERES DA SUBVENCIONISE OVU OBLAST, CAK POJEDINIM UVOZNICIMA PUMPI NAPLACUJE EKOLOSKU TAKSU. ZATO JE JAKO BITNO DA MI KOJI SE OPREDELIMO DA INVESTIRAMO U OVAKVE SISTEME NE NAIDJEMO NA POGRESNE LJUDE PA DA PORED TOGA STO CE MO LOSE DA PRODJEMO SVOJIM PRIMEROM ODVRATIMO I DRUGE OD TE IDEJE.
[ Kicpet @ 27.07.2011. 23:54 ] @

Citat:
Problemi koji su mi se javili kod grejanja:...


A ja mislio moji problemi su problemi. Ti si baš naleteo na pravog. Ne znam kakva su pravila foruma za ovaj slučaj, ali ako je dozvoljeno, mislim da dotični profić zaslužuje da bude izvrgnut stubu srama i da mu se ovde mora pojaviti ime, prezime i ime firme.

Šta više možda bi trebalo otvoriti posebnu temu gde bi se navodili izvođači koji ne zaslužuju to da budu. Da stvar bude gora, sve to za naše, ne male pare.





[ zmajurina @ 18.08.2011. 17:18 ] @
Pozdrav svim ucesnicima ove teme a i onima koji samo citaju.

LM, posaljem nasoj firmi upit za ugradnju TP sa okvirnim dimenzionisanjem pre nekoliko meseci i dobijem odgovor sa cenom bez ikakvog dodatnog objasnjenja o uredjaju. Jednostavno, za Vas je cena ta i ta. Molim detalje.

Posto smo tada bili u fazi razmatranja solucija a sada vec dosli do skoro gotovog projekta, ne budem lenj nego posaljem konkretan projekat sa jasno definisanim parametrima gde ce biti koja vrsta grejanja, opis prostorija, kotlarnice, ... Posaljem toj istoj firmi upit i dobijem sledeci odgovor: niste komentarisali cenu koju sam vec poslao, ako vam ne odgovara nemojte da nam oduzimate vreme, spremamo sajam.

Procenite ozbiljnost firme sami. Namerno necu da imenujem firmu ovde jer ne zasluzuje bilo kakvo pominjanje njenog imena, a vi koje zanima slobodno posaljite upit u mail ili PP, rado cu Vam odgovoriti imenom firme.

Dragi prijatelji, oprez....

[ milan.mihajlovic @ 18.08.2011. 22:56 ] @
Navescu deo odgovora na pismo koje sam uputio Viessman-u na temu odabira snage pumpe, primetio sam da kod nas ima dosta sporenja oko toga.

Što se tiče samog razgovora na temu toplotnih pumpi - pre svega isti se može vršiti samo u krugu proizvoda odnosno proizvođača koji su proizvodnju i ispitivanja izvršili u skladu sa EN 14511, ili još malo detaljnije

Sledeći korak je sagledavanje vrednosti COP i EER, kao i konstrukcionih rešenja. Ovde često bude greška - prema EN 14511 kapacitet i COP toplotne pumpe vazduh/voda se definiše za dve radne tačke vazduh 2C/polaz u sistemu grejanj 35C i vazduh 7C /polaz u sistemu grejanj 35C - kao i dijagram za sve ostale vrednosti.
Nadalje ako je proizvođač u EHPA (evropska asocijacija za toplotne pumpe) i DACH-u (asocijacija kvaliteta za Nemačku, Austriju i Švajcarsku) to daje dodatne oznake kvaliteta.
Kvalitetan izbor toplotne pumpe je sistemsko rešenje - zavisi od dosta faktora - no pre svega od kvaliteta gradnje objekta i samog sistema grejanja. Naravno ideja jeste pre svega da je objekat kvalitetno odrađen (ovde se često pravi greška tako što se kvalitetnim objektom smatra onaj koji ima "debele" zidove) - bitni su slojevi, izabrani materijali, način gradnje i arhitektura - no na kraju se radi građevinska fizika i mašinski proračun toplotnih gubitaka za grejanje i dobitaka za hlađenje i to je polazna osnova. Standard gradnje u Zapadnoj Evropi je sada na nivou 40-50 W/m2, pa i niže - a kod nas nažalost osciluje u skladu sa mogućnošću investitora (ovde mislim da je najmanji problem), tehničkim nivoom tržišta (ovde mislim da je najveći problem), aktuelnom cenom energenta na tržištu i ekološkom nebrigom.
Kada razmišljamo o toplotnoj pumpi pre svega mislimo na kvalitetan objekat (moje lično mišljenje je da je prava meta objekat opterećenja od 60 najviše 80 W/m2) i na niskotemperaturski sistem grejanja. Ovo drugo - što je moguće niže to je bolje - dakle 35/27C, i sl. Naravno ovo bitno utiče na COP - jer prava stvar kod toplotne pumpe je što manja razlika između primara i sekundara.
Svi tipovi toplotnih pumpi - kada se radi o izvoru energije imaju svojih prednosti i mana.
Voda je energetski najpovoljnija - ali je dosta problematična po pitanju dostupnosti i postojanosti, tehnički dosta zahtevna i finansijski nezgodna.
Zemlja je energetski dosta povoljna, problematična po dostupnosti po pitanju gradske sredine pre svega - investiciono najzahtevnija (kada pričamo o sondama), tehnički zahtevna - ovde ima malo znanja na tržištu i nažalost dosta se greši.
najveća prednost vazduha je da ga ima u izobilju, te da je investiciono po pitanju primara najbolji - nama investicije u tom smislu. Najveća mana vazduha je njegova energetska izdašnost - ona se menja tokom godine sa promenom spoljašnje temperature. Kada dođe zima - temperatura je najniža a nama treba za grejanje, a kada dođe leto - temperatura je najviša a nama treba za hlađenje. Ono što je dobro je da su ove temperature bitno različite u odnosu na projektne vrednosti (npr. prosek u januaru u Beogradu je 0,3C u plusu, pa je COP vazduh/voda priče sjajan) i sl. Bitna prednost toplotne pumpe vazduh/voda od ostalih sistema (voda/voda i zemlja/voda) je što je ona modulaciona i u malom kapacitetu (pričam o našoj pumpi - nemaju svi ovo), te nije jedostepena kao voda/voda ili zemlja/voda i samim tim nema taktnog rada koji je veoma loš po pitanju godišnjeg faktora grejanja i servisnih problema.
Dodatni problem na našem tržištu je tehničko nepoznavanje materije, odnosno odabir kapaciteta toplotne pumpe. Izbor pre svega ide na maksimalno potrebni projektovani kapacitet i monovalentan način rada i tu se napravi velika greška.
Monovalentan način rada znači da će pumpa pokrivati sve potrebe objekta tokom cele godine. Naše spoljne projektne temperature se nisu menjale već 40-ak godina (za Beogradje -18C!!??) - i kada se ovo sabere izabere se toplotna pumpa. Ovo je veliki problem - pre svega spoljna temperatura je daleko od realne (u Nemačkoj su najgore zone na -12C??!!) pa odabrani kapacitet znači veliku investiciju za korisnika ali i lošu eksploataciju obzirom da će toplotna pumpa najveći deo godine raditi sa najmanjim mogućim kapacitetom i biti u taktnom režimu - što za rezultata daje niše faktor grejanja pumpe i godišnji faktor grejanja sistema i eventualne češće servise.
Da bi se pravilno odabrao kapacitet - potrebno je imati dobru dokumentaciju od strane proizvođača (ovde se proizvođači bitno razlikuju) - gde je jasno definisano kako se menja kapacitet sa promenom spoljašnje temperature vazduha) i u skladu sa željenom temperaturom polaznog voda - ovo naravno Viessmann ima. Sa druge strane na isti dijagram se ucrta linija opterećenja objekta - po pitanju grejanja za spoljašnju temperaturu 20C - potreba je 0 kW - a za realnu spoljašnju zimsku temperaturu (npr. -12C) X kW i traži se da se ove krive preseku u zoni -5 do -8C. Ovako odabrana toplotna pumpa garantuje najoptimalniji izbor - najbolji odnos investiranog i dobijenog, naveći broj radnih sati i najveći godišnji faktor grejanja, bez servisne problematike. To znači da će ona podneti 80-90% potreba objekta na godišnjem nivou - a da će eventualne špiceve podneti inercija kvalitetnog objekta sa dodatnim uključenjem nekog generatora toplote (najčešće integrisani električni grejač - tada se način rada zove monoenergetski).
U prilogu par dijagrama na temu gore navedenog.


Dijagram promene kapaciteta sa promenom spoljašnje temperature i u zavisnosti od sistema grejanja - A i adekvatan utrošak električne energije - B

Odgovarajući COP

Primer odabira kapaciteta


I možda najbolja preporuka za dimenzionisanje - pri čemu je A paralelni radni režim (jednovremeni rad toplotne pumpe i dodatnog kotla) i B alternativni radni režim (do bivalentne tačke radi samo toplotna pumpa, a od nje radi samo kotao) - jasno se vidi da ako izabereš kapacitet na nivou 60% do 80% od projektovanog pokrivaš potrebe objekta na godišnjem nivou od 90 do 95%.


DA SE ZAHVALIM G-DINU VLADIMIRU VULICEVICU DIPLOMIRANOM MASINSKOM INZENJERU CIJI JE OVO TEKST!

POMOC NEUMEM DA ZAKACIM GRAFIKONE KOJE MI JE COVEK POSLAO!
[ zmajurina @ 18.08.2011. 23:40 ] @
Ne znam u cemu su ti poslati grafikoni, ali svakako pokusaj da ih izvezes u sliku (export) i postavis tako.

Ako ne uspes, posalji mi u mail da pokusam da ih ja postavim.

Pozz
[ dlalic @ 19.08.2011. 11:55 ] @
Ovaj citat je pravo u "sridu" problema...

Drago mi je da mogu da kazem "jesam vam rekao?" Vise valentni sistem grejanja i tp vazduh-voda su optimalni za prosecne potrebe domacinstva iz razloga koje sam navodio. Ostalo je spinovanje tzv "strucnjaka" kao npr navedenih 4 posta gore.
Poz
[ zmajurina @ 19.08.2011. 12:18 ] @
Molim moderatora da mi objasni obrazlozenje "Ne praktikujemo dozvoljavanje ovakve vrste poruka".

Sta sam uradio protivno pravilima u poruci koja je obrisana? Reklama je jedno, a antireklama sasvim drugo.

Izneseni su samo SVIMA JAVNO DOSTUPNI PODACI sa sajta APR i Poreske uprave i stavljen licni komentar na iste.

Molim odgovor. Hvala.
[ aviator @ 19.08.2011. 14:54 ] @
Ja sam proteklih mesec dana proveo u istrazivanju raznih opcija ponuda i posle dosta slabo prespavanih noci zakljucio ovo isto sto je napisao kolega i napokon prelomio da instaliram sistem Vazduh /voda.
Razne su bile ponude, od onih koji su potrebe za grejanjem procenjivali telepatijom, telefonom do ozbiljnijih koji su dosli do mene, sagledali potrebe i predlozili konkretno resenje i ponudili da vidim kako sistem radi u praksi (doduse leto je, moze da se vidi samo hladjenje ali, drugacije je kad to sam vidis).
Analizirao sam cak i potrosnju struje prijatelja koji u kanadi imaju instalirane tp vazduh /vazduh i zakljucio da je ovo najkomforniji nacin koji u hladnim danima moze da kosta vise - koliko je to vise , pomogao mi je kalkulator cene el energije sa sajta EDB i ubedjen sam da ce moja ukupna cena grejanja za zimu bidi ista ako ne i manja od sadasnje cene grejanja na cvrsto gorivo. A kao dodatak na luksuz tj na prestanak obaveze lozenja i izbacivanja pepela ce doci rata kredita koji cu uzeti da bih ovo instalirao: neko kupuje auto a neko ulaze u TP.. stvar pristupa hedonizmu.
Posle ove odluke, prica se normalno tek komplikuje: dobijem razne ponude za TP sa potpuno razlicitim snagama TP i ostalim pratecim elementima. Jedni predlazu pod OBAVEZNO ugranju akumulatora toplote i pumpu vece snage (npr 10 kw) jer bez njega pumpa ulazi u takni rezim, drugi kazu cemu akumulator, bolje pumpa malo manje snage (npr 8 kw) sto je i jeftinije. treci kazu ako ne instaliras bojller za sanitarnu vodu nista nisi uradio jer na taj nacin smanjujes potrosnju struje zimi i ne odlazis u crveno, cetvrki dodaju da za leto dodas jos i solarne celije ...
A svima sam poslao ISTE ulazne podatke za proracun!?
Ima li neko iskustva na temu akumulatora toplote sa TP i bojlera sanitarne vode sa TP. Kod mene se radi o modifikaciji sistema, dakle, vec imam radijatore i ne mogu da idem na varijantu podnog /zidnog grejanja i ne idem na fan coilove..
Jos "samo" da razjasnim ovih "par" dilema - bilo bi dobro da kolega Milan posalje ove diajgrame koji bi mogli da mi pomognu u tome..
hvala svima unapred koji imju neku sugestiju..
[ CBC @ 19.08.2011. 15:29 ] @
Aviator, razmno razmisljas, sad jos da ti dodam sledecu stavku. Posto se gleda da i kod sistema vazduh-voda, vode bude sto vise pasivno u sistemu sa akumulatorom a sto manje aktivno u protoku. (cevi i radijatori) ovde u Svedskoj su poceli da rade sisteme sa dve manje spoljne vazdusne jedince. Sveto u cilju asinhronog otapanja spoljne jedinice gde je bar minimalno jedna uvek u pogonu. Komfor, ekonomija su na dobitku sa ovim rezimom rada.
[ aviator @ 20.08.2011. 07:18 ] @
Citat:
CBC: Aviator, razmno razmisljas, sad jos da ti dodam sledecu stavku. Posto se gleda da i kod sistema vazduh-voda, vode bude sto vise pasivno u sistemu sa akumulatorom a sto manje aktivno u protoku. (cevi i radijatori) ovde u Svedskoj su poceli da rade sisteme sa dve manje spoljne vazdusne jedince. Sveto u cilju asinhronog otapanja spoljne jedinice gde je bar minimalno jedna uvek u pogonu. Komfor, ekonomija su na dobitku sa ovim rezimom rada.

CBC, ima li neki link - proizvodjac, model, mozda moze da se to organizuje i ovde dok smo jos u fazi odlucivanja?
Imas li islucajno ideju koliko su zastupljene TP vazduh /voda i koji je proizvodjac dominantan na Svedskom trzistu
[ cokacunami @ 23.08.2011. 11:39 ] @
G. milan.mihajlovicu,

Grafikone možete okaciti recimo ovde:

http://megaupload.com/

Ili ih pošaljite meni pa ću ih ja okačiti:

coka011@usa2you.net

Mislim da je Vissmanov inzenjer istakao srz problema: što tacnije dimenzisanje TP.

Iako većina forumaša nema sredstava za Vissmanovo rešenje, nije pametno izvoditi bilo koju TP
bez STRUČNOG ODREĐIVANJA KAPACITETA TP!
A pogotovo vazduh-voda gde se najveća stručnost i sastoji u dobrom određivanju kapaciteta TP
koji ce zadovoljiti 90-95% potreba, jer rad u režimu u kome je COP=1,5 ili manje, je APSOLUTNO
NERACIONALAN, s obzirom na nas koeficijent odnosa zarade i cene eksplatacije TP.
Iako sam inženjer, platiću da mi se to uradi (nemam vremena da otkrivam toplu vodu).

Rado Vam se pridružujem u edukativnom delu.

Za početak, kao inženjer (ali ne TT struke) i iskusan trgovac visokim tehnologijama, bojim se da
ste izabrali komfornu i skupu logiku izbora TP. I, industriski prevaziđenu.
Zašto? Evo zašto:
Danasnja proizvodnja automobila, AC i TP uređaja , potrošne elektronike,.... je konfekcija.
Miele veš masine, od 1500+Eura su fantastine. Ali, jednako pere i LG od 250-300 Eura.
Razlika je 5 PUTA !!!. Tehnički gledano, samo bogataši i ljudi bez pameti kupuju Miele.
A i ja je imam, ali polovnu. Zato sto imam majstora koji ih popravlja i prodaje. I zato što imam i LG.

Nova Hyundai Elantra (najbolji automobil u klasi, u USA, sa 5 godina garancije, i potrošnjom 29/40milja
po galonu, će ovde koštati oko 13,000E, a WV Jeta TDI košta 23,000E, sa 4 godine garancije!

Širom sveta rade milioni Midea i dr. AC uređaja, koji koštaju 200-inak Eura.
Istovremeno veliki brendovi se prodaju po 3-4-5 puta većim cenama!!!.

Pogledajte
http://www.airconditioner.com/...r&whatsort=type&page=2
(Midea= DiamondAir = Coaire .Sve proizvodi Midea!)
http://www.pexsupply.com/Goodm...w-R410A-Refrigerant-12460000-p
http://www.budgetheating.com/2...entral-heat-pump-c-p/85016.htm
http://www.budgetheating.com/3...at-pump-condenser-p/158002.htm
http://www.wholesalehvac.net/2..._pump_system_D1330H_p/2403.htm

Ako nisam nepristojan, recite nam koliko ste platili vasu TP?

Kupovinom jedne od gornjih Mide-a ili Goodman-a sa 10-togodišnjom garancijom na delove (a ja bih kupio 2,
zbog sigurnosti -da mi 1 bude rezervna, pa kad se 1 pokvari, služiće za delove), i dodavanjem dobrog pločastog
izmenjiva sa e-beya, :
http://www.ebay.com/sch/i.html...&_nkw=PLATE+HEAT+EXCHANGER
recimo ovi, prvoklasni Američki:
http://www.ebay.com/sch/i.html...latplate+Brazed+Heat+Exchanger

može se za oko $1,000 imati TP od 2,5 TONNE, tj. oko 26,000 BTU, sa drugim dodacima, carinom i i ugradnjom to je
$2000-$2500. Tj oko 1,600Eura.Naglašavam, ovo je MINIMALNA SAMOGRADNJA (10-20-ak %).

Evo primer još jeftinijeg načina gradnje TP (koje zahteva dosta znanja iz TD):
http://www.srbobran.net/news/1/680/grejanje-naladno/

Ono gde ne treba štedeti, su prvoklasni instalateri. Majstori svog zanata. Slab majstor će vam naneti mnogo veću
štetu, nego što će vam veliki brend doneti koristi, u odnosu na kinesku Mideu i slične konfekcionere.
S druge strane, kao što je osvoila AC tržište, Midea će za par godina osvojiti i TP tržište, pa će i delova biti dovoljno.

Ono što je žalosno, da čelnici ove države neumeju da iskoriste individualnu pamet, i entuzijazam, koju SVAKA država ima.
A kladim se da bi HILJADE ljudi uvelo Aqumulatore toplote i TP kad bi im neko napravio bazu podataka, sa kojom mogu da
jeftino urade ove ekološki i životno važne projekte.

Upsss...



[Ovu poruku je menjao cokacunami dana 23.08.2011. u 15:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cokacunami dana 23.08.2011. u 15:07 GMT+1]
[ cokacunami @ 30.08.2011. 10:44 ] @
aviator,

U potpuno istoj tehničkoj situaciji sam , kao i ti.

Moja saznanja su sledeca (molio bih SCROL-a i CBC-a za komentare):

U Srbilendu je najeftinija struja u Evropi (gde je prosek cene :10 centi a ide i do 17).

Stoga, pošto je gas finansisko-samoubistvo, a loženje je loženje, DALEKO NAISPLATIVIJE
(trenutno, i verovatno još godinu 2) je grejanje na NOĆNU struju.

S druge strane, i loženje, i TP su mnogo jeftiniji i udobniji uz upotrebu aqumulatora toplote (AqT).
Zato je AqT, ZA SVAKOGA KO MOŽE DA GA PRIUŠTI, APOSOLUTNO NEOPHODAN.
Svakako da treba sistemom grejati i toplu vodu, jer se i time štedi.

Veličina AqT je po principu koliko para toliko i muzike.

Najveća ušteda se ostvaruje sa AqT u koga tokom noći akumuliras dovoljno energije (strujom,
TP-om, loženjem-koje može i danju), kojim možeš da greješ kucu tokom 16h skupe struje.

Problem je što su ovde gotovi AqT skupi, tehniški osrenji, i tesko ih je smestiti u naše kotlarnice.

Ja se upravo spremam na gradnju cilindricnog AqT. Joč sam u dilemi da li da idem na 2 kom po 2500l
i time maksimalizujem uštedu puneći ih TP-om ili samo 1 od oko 3000l. Zato što još nisam izabrao tip TP-e.

Dimenzionisanje: Topl. Gubitak kuće :24x16. S tim što TG MORA ODREDITI STRUČNJAK!!!
Improvizacija stručnosti je u ovome PRESKUPA!

Molim SCROL-a i CBC-a za komentar:
Još nisam skupio dovoljno podataka, ali i meni se čini da je,za radijatorsko grejanje, tehnički napredna TP vazduh-voda
(t izl.vode 60C, ili >) finansiski najracionalnije rešenje, jer za eventualnih 5% nepokrivenog vremena mnogo je isplatljivije
dogrevati sistem?
SCROL, CBC: je li inverterska TP neohodna za ovo?

Moj plan je da TP ne koristim ispod COP=2.0-1,5 (??? SCROL, CBC ?), jer procenjujem da je UKUPNA cena rada TP u tom režimu,
veća od cene noćne struje (4,2din-kwh, u crvenoj tarifi). Što će se verovatno koristiti samo par dana u Januaru, a skoro
sigurno ne više od 10 dana godišnje!!!.Sudeći po temperaturama iz poslednjih 5-6 zima.

Moje iskustvo sa mernom grupom je sledeće.
Ako imate dobro izolovanu kuću, i ako uradite AqT za grejanje tokom 16h dnevne tarife, jeftinije vam je da za iste pare kupite
2 trofazna broila i sa njima noću punite akumulator. Cena struje MG je uredu, cena angažovane snage je previsoka, i zato svima
savetujem: dobra izolacija+dobra stolarija sa niskoemisionim staklom, +AqT za 16h,+ 2 trofazna brojila i dobili ste maksimalniu
uštedu za te pare. I najpouzdaniji sistem CG, sa najnižom cenom opravki i održavanja!!!
Dodavanjem TP ostvarujete još veća ušteda, ali samo akoTP radi tokom noćnih 8h i puni Aqt, u svim drugim režimima, bez AqT,
veličina uštede je vrlo veliko pitanje (osobito kod gradnje na kredit), i mnogima će se desiti da se skuplje greju od onih koji
primene ”moj model”.
Treba ukalkulisati ne samo osetno veću cenu sistema, već i održavanje, kvarove, slabo majstorstvo, idr. troškovi, koji koštaju
puno, a čini mi se da se često ne kalkulišu. A sve su to elementi svake ozviljne kalkulacije, ma koliko teško bili merljivi.

upss..

coka011@usa2you.net


[Ovu poruku je menjao cokacunami dana 30.08.2011. u 12:55 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cokacunami dana 30.08.2011. u 13:00 GMT+1]
[ cokacunami @ 30.08.2011. 12:00 ] @
Evo grafikona koje mi je poslao g. Milan Mihajlovic da umesto njega okačim na forum (a koje jeautor odobrio da se objave),
Iste je dobio od inženjera VLADIMIRA VULICEVICA iz VIESSMANN AKADEMIJE .

http://www.megaupload.com/?d=62NI35SK

A evo i ekvivalentnih Toshibinih podataka o COP-u, iz kojim sam zaključio da sa TP vazduh-voda,
za NAS nema ekonomskog smisla ispod T -2C, i da je -7C apsolutna granica MA KAKVE racionalnosti
njihove upotrebe.

http://www.megaupload.com/?d=D1NQL26T

[Ovu poruku je menjao cokacunami dana 01.09.2011. u 07:44 GMT+1]
[ radojko2 @ 03.09.2011. 18:39 ] @
Dugo sam na forumu ali kao pasivan posmatrac, pa da podelim i moje iskustvo sa vama.Pre par 3-4 godine naidjem na clanak o TP i zainteresujem se v da kupim i instaliram.Naidjem na jednu nasu firmu i pozovem ih i javi mi se ing. zaduzen za to.Posle razgovora i kalkulacije on mi kaze koja TP koju oni proizvode je odgovarajuca za moju kucu,ja to sve lepo zapisem i pitam za cenu-1300-1700 eura (kompaktno uradjeno ulaz izlaz vode i struja ,znaci samo prikacis na cevi).Zbog nekih razloga ja odustanem,i pre dva meseca ponovo pozovem istu firmu,istog ing. i izrecitujem mu sta mi treba (od proslog razgovora zapisani podaci o TP)a on mi istrese cenu od 3400eura.Znaci ista masina ista firma par godina kasnije i cena vise nego dupla.Naravno odmah sam odustao.....i nije mi bilo jasno zasto je toliko poskupelo....

Kupim maneurop kompresor od 3.2kw za neke pristojne novce i jos par stvari oko njega i sada sam u fazi pripreme za montazu i trazim odgovarajuce izmenjivace.Naletim na tank od nafte uradjen sa 4mm limom kapaciteta 3200l za 100e i izracunam da bi mi za kucu 100m2 bilo dovoljno i isplativo da grejem nocu akumulator od 3200l a danju da krckam preko mesh.ventila.Posto je valjda struja nocu 4x jeftinija u odnosu na dan kad bi mi TP radila po skupoj struji i 2.5-4 COP u najboljem slucaju sa voda-voda ispada da mi je prakticno COP da kazemo sa samo jeftinom strujom uvek 4 ,i onda ispada da mi i skoro i ne treba TP.Kuca mi je izolovana ,prozori losiji,temp. vode u proseku 50 stepeni u radijatorima(45-55 za hladne dane).Molim vas za vase misljenje i da li mi je dobra ideja.
[ perigee @ 04.09.2011. 18:31 ] @
Mislim da se isplati da odradis T.Pumpu jer bez obzira sto bi vrsio akumulaciju kad je jeftina struja ,moras voditi racuna da ne zagazis crvenu zonu.
Ako je verovati svim podatcima koji se daju za t.pumu,ne bi se nasao u crvenoj situaciji,a i akumulacija bi opet bila jeftinija.
Posto vidim da ce to biti samogradnja, mozes li podeliti sa nama neke smernice po kojima bi se vodio pri izgradnji.
Informacije su do kojih dolazim su veoma sture uglavnom principi,a konkretna izgradnja nista.
[ ELTI @ 04.09.2011. 20:58 ] @
Pratim ovu temu vec jako dugo vremena, i sam sam prije 3 godine bio u dilemi oko TP kao neki koji su i danas. Ja sam u medjuvremenu uradio kompletan sistem sa TP zrak-voda i evo vec gotovo 2 godine je u funkciji. Nikako da nadjem vremena da vam opisem svoj projekt, nadam se da cu naci vremena da to opsirnije opisem i popratim sa fotografijama kako bi nekim kolegama pomogao u donosenju odluke oko TP. Za pocetak samo da kazem da sam veoma zadovoljan rezultatima koje cu potkrijepiti konkretnim rezultatima koje pratim jer sam ugradio posebno brojilo samo za TP. Ujedno da kazem da nisam isao ni na kakave improvizacije tipa sam svoj majstor, jer nisam smio riskirati o tako ozbiljnoj stvari, vec sam odabrao vrhunske komponente. Samim tim cijena projekta je bila visoka i odmah cu mozda razocarati mnoge koji misle da ce taj projekt odraditi za malo ulaganja. Ja sam se od pocetka vodio nacelom da to mora biti pouzdan sistem, sa svim komforom, bez naknadnih intervencija, a bio sam isto tako svjestan da to nije projekt koji ce se otplatiti za 2-3 godine. Za pocetak samo mogu reci da je TP definitivno najbolji izbor u danasnje vrijeme.

Uskoro cu kad nadjem vremena detaljno opisati svoje iskustvo sa TP.

Moj komentar na razmisljanje kolege @radojko2 u prethodnom postu.....
Nisam neki energeticar ali mislim da tvoja ideja o grijanju u nocnoj tarifi je interesantna ali mislim da u praksi nije opravdana iz nekoliko razloga.

Kao prvo mislim da nocna tarifa nije sigurno 4 puta niza od dnevne a i ako je tako sigurno nece biti jos dugo. Sljedeca stvar je problem sto voda nije dobar medij za akumulaciju topline jer treba uzeti u obzir da vodu ne mozes zagrijati na temperatru vecu od 90 stupnjeva C, a za grijanje ti treba temeratura vode u akumulatoru visa od 50 C, znaci mozes iskoristiti samo razliku od tih nekih 40 st. C, sto je ipak premalo i za pufer od 3m3. Sam pufer zauzima i velik volumen, a mora biti i jako dobro izoliran zbog isijavanja toplote, zatim problem kod kompezacije expanzije tako velike kolicine vode, a na kraju toliki pufer zauzima i dosta prostora. Ne bih sad ulazio u problematiku izmjenjivaca topline, stvaranja kamenca, galvanskih struja i slicnih problema koji se naravno mogu rijesiti ali zahtjevaju ozbiljna rjesenja.
Moj savjet ti je da se posavjetujes sa nekim energeticarem koji ti moze matematicki izracunati koliko mozes akumulirati energije u tih cca 40 st. C, u 3m3 vode, a, ja mislim da je to premalo, a ne bi se smio osloniti na to da ce takva tarifa jos dugo ostati. Moj savjet da razmotris TP Zrak voda sto ce sigurno biti skuplje ali i mnogo bolje rjesenje.
[ cokacunami @ 05.09.2011. 08:07 ] @
ELTI,

Tvoja iskustva sa gradnjom TP ce nam svakako biti vrlo dragocena.

Grejanje na nocnu struju je trenutnio SVEUKUPNO GLEDANO, najisplativiji i najpouzdaniji vid grejanja.
Bar u Srbiji. Sa akumulatorom, i 2 el.brojila. U normalnim zemljama, gas je 3 PUTA jeftiniji od struje. a kod nas je skuplji !!!

Nocna tarifa jeste 4 puta jeftinija, i MORA DA OSTANE osetno jeftinija, NE ZATO ŠTO NEKO BRINE O NARODU, već da bi
Elektrodistribucija mogla da stimulise potrosače na nocnu potrošnju, jer je noćna potrošnja neophodna za " balansiranje" EDB sistema.

Aqumulatori toplote su takodje tehnicka neohodnost za vecinu ekonomičnijih sistema grjanja, jer, iako poskupljuju početnu investiciju,
oni dugoročno pojeftinjuju jediničnu cenu 1kwh toplotne energije.

Dokaz je to što se nalaze u sistemima svim renomiranih svetskih proizvodjača. Treba pogledati recimo Vissmanannove AqT i
videti koliko je inženjersva uloženo u njih, a to Nemci SIGURNO ne bi radili zbog mode.

Svakako da je za AqT potrebna dobra izolacija (5cm kamene vune + 15cm dvokomponentne purpene, daju gubitak od 1C ili manje na dan),
kao sto je po zapadnim standardima potrebno MINIMUM 20cm izolacije za dobro izolovanmu kuću. Vođeni našom sirotinskom logikom, ovde
čak ni većina inženjera ne pravi kalkulaciju troskova grejanja na 20, 30, ili 50 godina. Kad bi pravili, 20cm izolacije nam ne bi bile velike.
Nezavisno od toga da ima boljih akumulatorskih medija od vode, uštede koje vodeni AqT ostvaruje su VEIOMA VELIKE.
Da su drugi akum. mediji za kućno grejanje isplativiji, sigurno je da bi se primanjivali.

Ja sam pravio tu kalkulaciju (na 20cm izolacije), i cela kuća me dolazila DZABE !!! samo na uštedi u grejanju, za 24godine!!!

Šta više, dve, danas najisplativije (nerizične) investicije (u normalnom svetu), su ulaganje u izolaciju kuce i prelazak na grejanje-hlađenje
toplotnim pumpama, sa akumulatorom toplote.
[ gari021 @ 05.09.2011. 09:14 ] @
@Elti

struja kod nas je zaista 4x jeftinija nocu (00h-08h, leti i 23h-07h zimi) nego u dnevnoj tarifi.
Problem je sto postoji blok tarifa, pa je za potrosnju preko 1600kw cena kilovata 3x skuplja nego u najjeftinijoj zoni potrosnje pa se onih 4x skoro neutralise. Ljudi to kompenzuju uvodjenjem jos jednog brojila pa tako dele potrosnju, ali ni to nije bas jeftino
Imate temu
http://www.elitemadzone.org/t3...uz-primenu-akumulatora-toplote o tome, a Tihi je detaljno analizirao i predstavio svoj sistem. Tu je i analizirana prednost vode kao medijuma a i kolicine akumulirane energije i proracun dimenzija akumulatora

@cokacunami
Licno ne verujem da si u pravu sto se tice " i MORA DA OSTANE osetno jeftinija...". Nece doveka biti tako. Nije nigde u Evropi i ako imaju jednako nebalansirane sisteme. Razlika ce se smanjivati u dogledno vreme.

Ali trenutno jeste tako i ako potraje jos par godina isplati se investirati. Tim pre sto je investicija relativno mala. Kotao na struju je reda 200-300e, akumulator se takodje moze napraviti jeftino. Kazem napraviti jer ce te tesko naci fabricki za kapacitet koji vam treba. A novac za akumulator svakako nije bacen jer se moze iskoristiti i za druge sisteme grejanja.



[Ovu poruku je menjao gari021 dana 05.09.2011. u 12:41 GMT+1]
[ lumpy986 @ 05.09.2011. 09:45 ] @
Jeste resavaju uvodjenjem jos jednog brojila, kod mene je sistem takav da imam dva brojila. Kad je jeftina struja radi samo jedno brojilo, kad je skupa radi drugo. Caka mi je u tome da na tom drugom sto je na skupoj se obracunava srednja tarifa. U principu imam jeftinu i srednju. Nema skupe. Jos jedna stvar, koliko got da je struja slicna ceni energenata, sa sistemom toplotne pumpe ce uvek biti jeftiniji sistem grejanja.
[ cokacunami @ 05.09.2011. 10:13 ] @
gari021,

Molio bih te da podeliš sa nama tvoja saznanja o jeftinoj gradnji akumulatora toplote.

Akumulator toplote je trenutno najprofitabilnija investicija, koja osetno smanjuje cenu grejanja, bilo da se loži, ili koristi struja, ili TP.
I neophodan je sastavni deo svakog ovakvog sistema CG, ako je cilj DUGOROČNA minimizacija cene grejanja.

Inače, cena 1kwh noćne struje, u CRVENOJ zoni, je 4,2din, sa PDV-om, što je i dalje povoljno, sa aspekta da se neće se koristiti duže
od 10-ak noći godišnje.
[ cokacunami @ 05.09.2011. 10:14 ] @
gari021,

Molio bih te da podeliš sa nama tvoja saznanja o jeftinoj gradnji akumulatora toplote.

Akumulator toplote je trenutno najprofitabilnija investicija, koja osetno smanjuje cenu grejanja, bilo da se loži, ili koristi struja, ili TP.
I neophodan je sastavni deo svakog ovakvog sistema CG, ako je cilj DUGOROČNA minimizacija cene grejanja.

Inače, cena 1kwh noćne struje, u CRVENOJ zoni, je 4,2din, sa PDV-om, što je i dalje povoljno, sa aspekta da se neće se koristiti duže
od 10-ak noći godišnje.
[ gari021 @ 05.09.2011. 11:31 ] @
U temi koju sam linkovao ima nekoliko iskustava, ja ih licno nemam. Tamo se pominju cifre od 500-600e. Inace jeftino je relativan pojam, zar ne. Jeftino je ako poredimo sa fabrickim. Ili sa ustedom koju prave, ali nekom sigurno nije jeftino.
Akumulator znatno podize konfor i ekonomicnost svakog sistema grejanja i svakako ga treba predvideti projektom pa ako nema mogucnosti za realizaciju odmah, bar da bude fizicki ostavljenog mesta za njega u kuci.
[ radojko2 @ 05.09.2011. 16:41 ] @
Posto sam ja pomenuo akumulator toplote kao jedan dodatni vid grejanja samo d objasnim da tank sa 4mm debljine oko 3000l dobijam za 100eura u vrlo dobrom stanju,tako da i nije neka velika investicija,jer jednog dana ako mislim da ga bacim vredi i na otpadu bar pola para.Imam i jedan grejac 0d 6kw + jedan jos da dokupim nesto malo cevi i termostata,i mislim da investicija i nije tako velika.Kupio sam na buvljaku kotao na gas 18-20kw koji mislim onih dana akd je temp mnogo ispod -10 da koristim da doda onih desetak stepeni.Jedna ili dve velike boce za gas i maneurop MT32 koji sam uzeo i koji ima skoro sve( skinut sa neke firme u Austriji bez kondenzatora-izmenjivaca) moze da nocu dopuni do tih 50-ak stepeni ostatak jeftina struja a u najgorim slucajevima i gasni kotao.kad sve saberem ispod 1000e me kosta sve posto vec imam instalaciju grejanja i pumpu.
Inace do sada sam se grejao na ugalj i svake godine igranka sa ugljem,pepelom a davao sam oko 80.000din za 6 meseci grejanja.Kakvu god sam racunicu radio uvek mi je jeftinije ili isto sa jeftinom strujom nocu akumulirati nego lozenje .
[ perigee @ 07.09.2011. 19:13 ] @
Da li neko moze pretstaviti semu po kojoj se moze odraditi toplotna pumpa.

Kako doci do clana scroll-a ,koji to sigurno zna.
[ radojko2 @ 07.09.2011. 19:43 ] @
Posaljite mi na pp mail i ja cu vam poslati neka fabricka uputstva i primere,a ima i dosta toga po internetu samo malo treba dublje kopati...
[ garav @ 08.09.2011. 19:33 ] @
Pa da lako je napraviti toplotnu pumpu samo treba malo poznavati kako radi klima. Meme interesuju iskustva onih koji su vec pavili toplotne pumpe ,samo je malo onih koli oce o tome da napisu ovde nesto.
pozdrav

garo
[ aviator @ 09.09.2011. 22:35 ] @
Posle nekoliko meseci istrazivanja, napokon sam se odlucio - TP vazduh /voda viessmann vitocal 200s model 107 ac sa mogucnoscu hladjenja, isto kao kolega Milan iz Pozarevca ciji me je post i naterao da pocnem da razmisljam u ovom pravcu mada mi je to izgledalo najmanje verovatno - ko se jos greje na vazduh?
Od nedelje zavrsavam kredit a isporuka za 10-15 dana . Povoljna vest za zainteresovane je da je Viessman odlucio da participira 2% kamate za svoje proizvode tako da je od pre neki dan kamata kod Cacanske banke spustena na oko 6,5%.
Praticu potrosnju struje u odnosu na proslu godini i bicete obavesteni o tome koliko sam pogodio u izboru u odnosu na efikasnost.
E sad cu valjda i mirno da odspavam - ubise me razne mogucnosti i varijante...
[ Lani.bg @ 16.09.2011. 17:54 ] @
Pozdrav svima,

Evo i mene da se pridruzim diskusiji koju pratim vec godinu dana iz prikrajka. Ono sto zelim da podelim sa vama jesu licna iskustva i resim preostale licne nedoumice vezano za ovu sjajnu temu u kojoj svakako vidim buducnost grejanja.
Naime, instalirali smo kod sebe u kuci (moj ujak i ja), toplotnu pumpu voda-voda sistem, sa grejanjem i hladjenjem. Kuca je 180 kvm, (standardne izolovanosti sa pvc stolarijom), ali se ne greje cela. Grejna povrsina je oko 120 kvm. Sve je postavljeno na vec postojeci radijatorski sistem, sa podnim grejanjem u jednoj prostoriji i susacima u kupatilima. Fancoil-a jos uvek nema, mada se ozbiljno razmisljamo da ih postavimo pogotovu zbog hladjenja leti.
Instalirana pumpa je ulazne snage 2.7 kw i daje 13.5 kw grejne snage. postavljen je akomulacioni tank od 650 litara koji ce sluziti za dnevno dogrevanje kuce.
Inace sanitarna voda u bojleru nam se greje putem solarnih panela vec 20-tak godina i mogu da kazem da smo zadovoljni tim sistemom.
Pumpa se snabdeva vodom iz postojeceg bunara hidroforom, protokom od oko 0.5l/s pri cemu prilikom grejanja oduzima zavisno od brzine rada cirkulacione pumpe, od 2-7C. Tj pravi razliku izmedju ulazne vode i onu koju vraca nazad u bunar u tom rasponu. Inace bi prema svemu onome sto sam cuo i procitao, tebalo teziti da ova razlika bude sto manja ili jednostavno pratiti specificirani protok kroz pumpu od strane proizvodjaca i ostaviti deklarisanu razliku od 7 C. To jos nisam sa sigurnoscu zakljucio.
Sa povecanjem brzine protoka vode kroz sistem smanjuje se razlika izmedju ulazne bunarske i izlazne vode koja ide nazad u zemlju.
Pumpa je za pola sata rada, podigla temperaturu na 50 C. od maksimalno deklarisanih 60 C.
Jos nismo stigli da probamo kojom ce brzinom zagrejati termoakomulacioni tank, jer terba da zavrsimo povezivanje i izolaciju ovih dana. Unutar tanka ce biti postavljen dodatni grejac.
Inace pumpa je kinseke proizvodnje, izgradjena od japanskih komponenti. Daikin scroll compresor i Emerson izmenjivac. Ima ISO 9001 i TUV standard.
Inace da napomenem da nisam iz ove struke i glavni nosilac posla jeste moj ujak koji se bavi grejanjem i brodskim cevovodima vec 35 godina. Ja za sada citam i ucim.

Eto testiranje je upravo pocelo pa cemo o rezultatima diskutovati. Otvoren sam za sva pitanja na koje umem da dam pouzdan odgovor.

Jos jedanput pozdrav za sve.
[ zmajurina @ 16.09.2011. 21:17 ] @
Odakle da pocnem sa pitanjima...

Akumulacioni tank od 650l je proracunao ko? U kom rezimu ce raditi, nocu kad je jeftinija struja?

Centralni bojler sa solarnim panelima, mmmm, daj detalje, koliki je bojler, koliko ima panela, koje su snage, kako je povezano sve to, trosite li dodatnu struju i koliko, posto imate 20 godina mislim da na sve moze da se odgovori.

Postojeci bunar sa hidroforom je pretpostavljam kopani stari bunar? Ili se varam? Daj detalje o bunaru (dubina, precnik, temperatura vode, ...) i gde ide ohladjena voda? U isti bunar, drugi bunar ili negde bestraga...

Tank - radite povezivanje i izolaciju pa pretpostavljam da je u sam-svoj-majstor varijanti. Ako jeste opisi malo od cega je, koliki, kakva izolacija, neka sema veze... Ako je kupovni - koji?

Kineska pumpa - super. Gde je kupljena, oznaka, cena, garancija?

Mislim da je dovoljno za pocetak, ja cu sigurno da te davim pitanjima. Ako ne zelis - kazi, umem da budem naporan....

Pozz
[ zeljezara @ 18.09.2011. 16:51 ] @
Ugradnja toplotne pumpe i grijanje na jevtinu struju.

Dali bi mogao da koristim struju sa 9 broila .Samo jevtinu tarifu.
Ugradnja akumulacionih bojlera nije problem .Samo nerazumijem kako bi akumulira
na 80 stepeni ako toplotna pumpa maksimalno grije 55 sa dobrim cop.Dalje je veliki potrosac.
Radijatori nije podno.Dogrijavanje na cvsto gorivo nije moguce.
Radi se o dva puta po 200 kvadrata .Gubitci 15 kw na sat
[ Lani.bg @ 29.09.2011. 14:12 ] @
Izvinjavam se zbog zakasnelog odgovora, ali bolje ikad nego nikad.

Akomulacioni tank nije posebno proracunavan, jer smo ovaj vec imali, a prema svoj teoriji sto je veci tank to bolje, odnosno recimo da bi idealni tank terbao da bude toliki da pokrije zonu jeftine struje sto se tice grejanja, jer mu to i jeste namena. Da akomulira toplotu koju ce posle cirkulaciona pumpa vrteti kroz sistem za grejanje. Ovaj nas tank od 650 l primera radi, toplotna pumpa od 13.5 kw treba da ugreje za otprilike 2 sata, sa pocetnik 15 na krajnjih 55 C. Naravno vreme ce biti duze obzirom da treba uracunati zapreminu i ostatka grejnog sistema (radijatori i cevi).
Nakon sto se tank ugreje na 55 C, pali se grejac koji dogreva vodu za jos 15C na ukupno npr., 70C. Ovo je sve naravno opciono i cisto u cilju jos vece ustede od one koju pruza sama pumpa.

Sto se tice bojlera, on je 90 litara, ali su paneli kao sto rekoh stari i njihoce karakteristike su danas daleko prevazidjene. Moderni solarni paneli su neuporedivo efikasniji od ovih 20 godina starih, mada i oni uspevaju da podignu temperaturu vode dovoljno za kupanje tokom veceg dela godine. tacnu temperaturu te vode nismo nikada merili.

Postojeci bunar nije kopani, vec klasican hidrofoski sistem, odn hidropak, a bunar je star vec vise od 20 godina, ali i dalje ima dobru izdasnost. Ohladjena voda se trenutno vraca u stari kopani bunar, ali se planira da ide u kanal pored baste koji moze lako da primi i vecu kolicinu vode. Ovde je rec o 0.45l/s, sa time sto naravno pumpa ne radi sve vreme nego se ukljucuje po poterbi.

Tank je radjen u varijanti sam svoj majstor i testiran je na pritisak od 0.7 bara, pri cemu nije pokazivao znake deformisanja. Pririsak u sistemu je inace oko 0.5 bara, tako da nam je to dovoljno.
Sto se tice pumpe ne smem nista da reklamiram tako da to mogu jedno na pp.
Pozdrav, svima, sa nadom da ova tema opet malo zivne.
[ veselinv @ 11.10.2011. 22:21 ] @
Dve noci sam citao sve postove u ovoj temi,znam da sam zakasnio za ovu grejnu sezonu ali bih i ja zeleo da tema zivne da se sto bolje pripremim za narednu zimu...Pogotovo da se jave oni koji su na prvim stranama sve ovo i pokrenuli...
[ milan.mihajlovic @ 11.10.2011. 23:12 ] @
Pozdrav svima, dosta je bilo teoretisanja, dosao je cas kada je toplotna pumpa pocela da greje, upisao sam stanje na strujomeru, trebace joj par dana dok se izbalansira podno grejanje. Nisam jos uvek instalirao posebno broilo tako da cu imati priblizne podatke. Zamolio sam firmu koja mi je instalirala grejanje da postavimo broilo i kalolimetar kako bi imali precizne podatke. Zamolio bih i ostale forumase koji su ugradili toplotnu pumpu da podele svoja iskustva.

Nije mi toliko interesantno koliko trosi na 10 stepeni u plusu jedva cekam da vidim sta radi kada je minus, posto je u pitanju vazduh-voda model koji nije bas omiljen u Srbiji. Prvih dva dana nisam ni primetio da se ukljucila posto je toliko tiha, slucajno sam osetio jedno jutro da je pod poceo da se greje. Prvi utisci ohrabruju, pratimo situaciju dalje i naravno javljamo. POZDRAV!
[ zmajurina @ 12.10.2011. 08:11 ] @
Pa nek je sa srecom pocetak rada, da ti dugo sluzi i da sto manje trosi...


[ aviator @ 12.10.2011. 09:00 ] @
Eve i mene sa mojim iskustvom - Milan je "kriv" sto sam i ja instalirao TP vazduh voda. - od prosle subote sam zaboravio sta znavi pepeo, prljavstina, rano ustajanje. (Milana - hvala jos jednom!)
Ni ja nemam posebno brojilo - pokusao sam samo da merim dnevnu potrosnju struje i da je uporedim sa proslogodisnjim prosekom - za sada su rezultati pozitivni, ali nije mnogo hladno za pravo poredjenje. Jeste jedno jutro bilo samo 3 stepena, u kuci je bilo 24 kad smo ustali oko 7h. Cisto informativno, gruba racunica pokazuje da sam prosle gosine u oktobru trosio struje oko 35 kW dnevno za kucne potrebe, a sada kada grejanje radi trosim oko 40 Kw na dan - Ja sam podesio da se pali u 05.30 i da greje do 23h Iznenadilo me je da su radijatori jedva mlaki a konstantno je toplo - temperatura u kuci varira izedju 24 i 26. Pumpa je necujna, napolju je tisa nego npr frizider unutra.
U principu se podesava samo zeljena temperatura u kuci a po potrebi moze da se podesi kriva grejanja (povecanje tempoerature vode u zavisnosti od spoljnje temperature - sada je programirano da na spoljnoj temperaturi od 10 stepeni temperatura polaznog voda bude 32 stepena - to je vise prilagodjeno podnom grejanju kojeg ja nemam (kod mene su aluminijumski radijatori), ali meni to podesavanje trenutno radi posao. Normalno, sve je to moguce regulisati i po potrebi povecati poolaznu temperaturu za celu krivulju , promeniti nagib krive i sl. Pumpa ima normalni i stedni rezim, rezim godisnjeg odmora , rezim moguceg produzenog grejanja i rucni rezim.. Rekli su mi da je sve potpuno automatizovano i da zavisi samo od spoljne temperature i zadate unutrasnje temoperature i odabranog rezima. Meni licnio nedostaje sto nema neke daljinske komande i sto ocitavanja elektronike ne mogu da se prate iz sobe nego moram da sidjem "cak" u podrum da nesto pogledam ili promenim.
Pumpu sam inace kupio na subvencionisani kredit na 5 godina: na kraju sam za kucu od oko 170 m grejne povrsine instalirao toplotnu pumpu od 8kw bez akumulatora toplote jer sam dobio i pismenu garanciju da ce to raditi kako treba uz obezbedjenje potrebne temperature i da nece biti tzv taktnog rada pumpe (druga ponuda je bila pumpa od 13kw + akumulator toplote sto bi bilo oko 3000 evra vise u investiciji). Uz ugradnju pumpe sam dobio besplatnu ugradnju moja dva radijatora i mojih 10 termo ventila i 10 godina garancije na sve radove - garancija na samu pumpu je 2 godine. Sve je bilo po sistemu kljuc u ruke - dosli ljudi i za dva i po dana obavili sve te poslove - ja sam bio jedino zaduzen da donesem sokove za pice :)
Eto toliko o prvim iskustvima - kako bude zahladjivalo tako cu vas informisati o potrosnji struje - ja sam do sada u proseku trosio 150 evra mesecno na grejanje - tolika mi je i mesecna rezerva za struju i iskreno se nedam da cu se u proseku uklopiti do kraja zime uz mnogo manje muke i bez pepela.
Pozdrav svima
[ veselinv @ 14.10.2011. 22:49 ] @
Srecno i javljaj rezultate sto detaljnije...
[ zmajurina @ 14.10.2011. 23:02 ] @
Slazem se za izvestavanje, sto cesce i detaljnije.

I ajde, molim te, posalji mi u pp ili mail koju si pumpu kupio i za koji novac? Obzirom da je reklama zabranjena, salji tako. Ili posadi ovde pa ako obrisu - obrisu.

Pozz
[ aviator @ 15.10.2011. 08:39 ] @
Da ne reklamiramo proizvodjaca, model je Vitocal 200s AWS AC107 - Pumpa ima mogucnost hladjenja i ugradjene grejace za temerature ispod -15.
Da ne zaboravim, na 50.strani ovog foruma, Milan je vec naveo vise informacija i cenu koja zavisi od snage. Razlika modela koji ima hladjenje i onog koji nema je oko 500eur.
Ja samo hocu da naglasim da sam prevashodno zahvaljujuci ovom forumu saznao za dosta informacija o TP i ovde nasao poruku sa kontaktom firme koja ugradjuje TP vazduh/voda tako da je pojam reklamiranja vrlo relativan - niko ne moze da vas natera da kupite nesto sto necete, ali moze da vas uputi gde da saznate nesto vise.
Ako se odlucite za koncept (kao ja za Vazduh/voda) lako cete na netu pronaci sve ponudjace ovih uredjaja u Srbiji tj ovde u Beogradu. Ja sam kontaktirao skoro sve i posle stvarno opsirne analize i mnogooo konsulacija i saveta koje sam dobio od kompetetnih lica, odlucio se za model i proizvodjaca . Nije to bilo ni malo lako - za iste polazne uslove dobijao sam totalno razlicita resenja sa cak duplo vecom cenom.
Da li sam pogresio - znacu krajem zime - prva iskustva su na mojoj strani.. A vest se brzo procula, komsije dolaze da vide to cudo sto greje iz vazduha..
Moja prica vec ima i jednog sledbenika - moj prijatelj je juce pustio u rad sistem za istom pumpom ali jacim modelom od 13kw, akumulatorom toplote i bojlerom za toplu (sanitarnu) vodu od 300 lit. Posto u kuci ima cak tri brojila, on je napravio i elektro prebacivac koji ce pumpu ukljucivati na dva nezavisna brojila po 15 dana kako bi maksimalni iskoristio nize tarife.. U bojleru je predvieo i prikljucak za solarne panele kako bi maksimalno smanjio potrosnju struje za grejanje sanitarne vode.. Jedan bas kompletan sistem, tako da ce biti vise iskustava...
Ostajemo na vezi
poz svima
[ Kicpet @ 16.10.2011. 20:24 ] @
Logično je da su forumi uspostavljeni za opšte dobro, a vezano za određenu temu.

Budimo etični, budimo slobodni, budimo pametni, pomozimo jedni drugima, a bez da zloupotrebaljavamo ovo sredstvo.

Poruke iz kojih se vidi da je u pozadini isključiv ekonomski interes su proizvod odsustva nečije savesti.

Sa druge strane, zašto bi bili protiv bilo koje poruke, koja može pomoći nekome da donese primerenu odluku, pa čak i ako ona sadrži komercijalne elemente?

Hvala bogu na moderatorima!!!

Kao uživalac ovog foruma, između ostalog, želim da saznam koje firme treba da se klonim. Isto tako me interesuje koja firma svojim radom, zalaganjem, kvalitetom... zaslužuje moje poverenje.










[ zmajurina @ 16.10.2011. 20:43 ] @
Ja napisah svoje licno iskustvo, ali da ponovim. Kontaktiram firmu da mi da ponudu, a odgovor bude da se ja prvo izjasnim da sigurno hocu da kod njih kupim opremu jer u protivnom im samo oduzimam vreme. E pa ja kada bih radio samo ponude koje su mi za sigurne kupce nikada ne bih nijednu napravio. Ponude se i prave radi slobode trzista i zdrave konkurencije, a njihovo je da se izbore za svoj deo kolaca. Nikada i slovima NIKADA necu nikome da preporucim bilo kakav kontakt sa firmom [] iz Subotice. Pod 1: firma nije u PDV sistemu, pod 2. registrovana je sa postojecim nazivom pre nekoliko meseci tako da nema govora o dugogodisnjem iskustvu i tradiciji firme, pod 3: potpuno neadekvatan i bezobrazan pristup meni kao potencijalno novom klijentu. Bezite ljudi od tih strucnjaka, mozda su strucnjaci ali su potpuno neposlovni. Dzabe znanje kada nije pravilno usmereno.

Pozz

Moderatori su obrisali informacije koje sam ja postavio a koje su itekako dostupne u SLOBODNOJ formi na internet stranicama APR-a i poreske uprave. Proverite tamo moje navode i videcete ko je u pravu. Ozbiljna firma koja radi i planira da radi velike sisteme reda velicine 3000E i na vise ce ispuniti ulazak u PDV za samo 13 takvih pumpi godisnje, sto nije nimalo nedostizno za ozbiljnu firmu. Nece me iznenaditi da moderatori opet obrisu ceo post ili makar dobar deo.


Srecno i oprezno.


[Ovu poruku je menjao Shadowed dana 21.10.2011. u 22:12 GMT+1]
[ relax1968 @ 21.10.2011. 17:59 ] @
ako neko zna neku firmu ili osobu koji pravi topl. pumpu /voda voda/ molim da mi napise na pm.
hocu da napravim grejanje na tp voda voda sa 2 bunara. 120 km . podno grejeanje imam .thx
[ Shadowed @ 21.10.2011. 21:15 ] @
@zmajurina, na forumu ne dopustano antireklame za konkretne firme jer se ne moze proveriti pouzdanost iznsenog (niti je na nama da to proveravamo). Ako se dopusti onda krenu konkurenti medjusobno da se pljuju. Ne kazem da je to sada slucaj, vec ono sto se dogodi ako se takve poruke dozvole.
Btw, drugi put pitaj ili direktnom porukom ili na forumu predlozi i pitanja, nemoj u temi.
[ zmajurina @ 21.10.2011. 22:46 ] @
@admini:

Meni je najmanji problem da dokazem autenticnost navoda. Prvo: svi izneseni podaci su javno dostupni. Komentar je moj stav iz analitickog posmatranja poslovanja doticne firme i nista vise, imam pravo na misljenje. Drugo: napad na konkretnu firmu je iz opravdanih razloga, pokusavam samo da zastitim one koji nisu navikli na bahato ponasanje raznoraznih, pa i privatnih "ozbiljnih firmi". Ja jednostavno iznosim nesto sto se desilo i sto mogu da dokumentujem. Ukoliko ima potrebe da prosledim korespodenciju sa doticnom firmom a vi samo trazite, nije problem.

A reklama je dozvoljena? Kada je gospodin na nekoliko stranica ranije nahvalio firmu bez IJEDNOG dokaza o njenom kvalitetu to prolazi cenzuru?

Ajte, molim vas, nismo deca a nismo ni sisali vesla.

Vama na dusu ide ovo "ubijanje" poruka. Ako niste u stanju da odrzite jedinstven nivo za ceo forum potrazite pomoc ili batalite pricu.

Kolege forumasi, oprezno sa "ozbiljnom firmom" iz Subotice. Jel ovako moze?

Pozz

PS Delatnost moje firme je IT sektor i nikakve komercijalne veze nemam sa temom, ovde sam kao korisnik. Da zelim da se profesionalno angazujem putem foruma prvo bih o tome porazgovarao sa osobama zaduzenim za marketing. Sigurno ono sto vi smatrate za pljuvanje nije to jer ako je iznosenje cinjenica pljuvanje, onda je i nauka u celini pljuvanje? Zanimljiva tautologija.... Razmislite sta pisete.
[ Shadowed @ 22.10.2011. 21:19 ] @
Mozes ili ne, ovde nije mesto za to a njegove poruke u kojima je reklamirana firma su obrisane cim sam ih video.
[ aviator @ 24.10.2011. 09:50 ] @
Ja se ne slazem sa moderatorom! Dole vlast :)
Ali bez zezanja, Zmajurina je u pravu. Ovo je vrlo skup sport da bi se neko zezao sa nama kao korisnicima DA NE KAZEM ZAMORCIMA.
AKo se osvrnem kroz ono kroz sta sam ja prosao dok se nisam odlucio prvo za koncept TP a potom za konkretan model i ponudjaca - to je ponekad licilo na nocnu moru: svi obecavaju med i mleko i sve ce to da radi samo od sebe, doveka i ne trosi nista, jos ce da ti pravi pare... A mi to svi tako volimo bas to da cujemo ..
Svi ponudjaci bi voleli da samo oni daju ponudu i da se ti odmah odlucis za njih.. Ja sam na samom kraju kad sam mislio da vise nista ne moze da me iznenadi, kad sam odlucio koji cu koncept, kog proizvodjaca bio stavljen u procep izmedju dva totalno razlicita proracuna potrebe za grejanjem za moju kucu koji su se razlikoivali za 50% u ceni i to od strane OVLASCENIH zastupnika iste firme.. Jedan kaze - ma za to mora 13 kw pumpa i to i to i to, nema sanse da se ogrejete sa manjom, a drugi kaze - ma ne treba, garantujem da ce ovo raditi sa 8 kw -
Ne ulazem ja tu 100 evra pa da mi je svejedno- razlika u dve ponude je bila 3000 evra, malo li je?
Kada sam od obe firme zatrazio potpuno istu ponudu, opet se pojavila razlika u ceni - trziste radi.
Uzeti jeftiniju ili skuplju pitanje je sad? Ja sam odlucio da platim malo vise jer sam procenio da nesto vredi i znanje i iskustvo u ovoj oblasti koje sam prepoznao..
U ovoj oblasti ipak nema toliko mnogo podataka tako da mi se cini da je svako iskustvo dragoceno, nece nas ni jedna raklama niti antireklama toliko ubediti da je to bas tako, ali dobro je znati kakvo je ko imao iskustvo..
Ja sam dosta saznao na ovom forumu i dosta iskustava odavde mi je koristilo, pa dopustimo i drugima da saznaju sta moze da ih ceka, ali na kraju svi moraju ipak sami da odluce za sta ce dati pare.
Ja sam za sada vrlo zadovoljan onim sta sam odlucio - neka zivi TP !
poz svima
[ scroll @ 24.10.2011. 23:58 ] @
Pozdrav
Neka pravila moraju postojati,ne sviđalo se to svakom .
- Brine to water B0/W35 - 4.30 cop

- Water to water W10/W35 - 5.10

- Air to water A2/W35 - 3.10

- Direct exchange ground coupled to water E4/W35 - 4.30

I ovo su neki deo minimalnih prohteva EHPA asocijacije,može neko imati ove i čak bolje parametre i da nije u ehpai ,a đžaba neko hoće u ehpau kad nema ove parametre.
Nekome je najboja vazduh-vazduh tp.,nekome vazduh-voda tp.,nekome zatvoreni krug voda+antifriz-voda,nekome bunarska voda-voda,nekome direktna expanzija-voda.
Sve to zavisi od lokacije i para.
[ aviator @ 25.10.2011. 12:12 ] @
Iz tehnickog prirucnika moje pumpe Air/Water
na +7 (A7/W35) COP 4,64
na +2 (A02/W35) COP 3.30
Jasno je kako temperatura pada da i COP pada i da ce potrositi vise struje za razliku od TP voda/voda


[ milan.mihajlovic @ 16.11.2011. 09:18 ] @
Evo i prvih rezultata za grejanje pomocu toplotne pumpe vazduh/voda, uporedjivao sam potrosnju za prosli mesec i predprosli kada nije radilo grejanje tako da su podaci priblizni. Drugo grejanje je pusteno samo u prizemlju 64m2, ali dobar deo toplote ide i na sprat jer se radi o unutrasnjem stepenistu koje je pregradjeno harmonika vratima. Imam problem i sa malom izolacijom na podu 2cm tvrdo presovanog stiropora tako da mi je i u podrumu jako toplo, gubici naravno. Ponovo moram da kazem da mi je podno grejanje jako lose uradjeno te nemam nikakvu regulaciju pa se desava da je u kuci bilo i 25stepeni c. Probacu da preradim podno a mozda i podignem ceo pod pa sve uradim ponovo
Razlika u potrosnji sa grejanjem i bez grejanja je 576-332 jednako 244kW/h u dinarima 3586-2100 jednako 1486 dinara. grejanje je pusteno 09.10.2011 struja je popisana 03.11.2011 godine, radilo je 24 dana ili kako pise u dnevniku rada na pumpi za tri nedelje radila je 349sati, 244kW/h podeljeno sa 349h dodje oko 700 w potrosne na sat rada za 64m2 koliko se greje sto je oko 11w/m2 na sat. Mislim da su rezultati vise nego dobri. Mora se uzeti u obzir da su ovo sve priblizni rezultati.
Cekamo nove rezultate za sad je dnevna porosnja priblizno ista posto belezim svakog dana, sa padom temperature ocekujem i vecu.



[ aviator @ 16.12.2011. 21:53 ] @
Evo i mog obracuna potrosnje za protekla dva meseca.
Da rezimiramo, TP vazduh/voda , snage 8kW, grejna povrsina oko 170 m2, nova plast stolarija, klasicni radijatori, bez podnog grejanja, nemam odvojen sat za potriosnju TP , vec je poredjenje pravljeno iskljucivo na bazi podataka 2010/2011, (svedeno na 30 dana obracunske potrosnje radi samerljivosti).
TP je pustena u rad 9 oktobra, tacno sa pocetkom obracunskog perioda za mesec oktobar koji mozda nije dobar primer jer je bilo dosta toplo, ali navece i ujutro je bilo po malo grejanaj - TP ne greje sanitarnu vodu, u kuci neprekidno rade dva bojlera, masine za ves i sudove svakodnevno, dosta se koristi rerna, ima nas petoro, ukljucujuci bebu kojoj se stalno nesto pere i pegla.

TP se uvek ukljucivala sama, podeseno je na masini da bude 22 stepena u prostoru, pri tome je u kuci temperatura izmedju 23 i 24,5 stepena. Period grejanja je od 4.00h- 5.40h redukovano sa 18-19 stepeni, a od 5.40 do 22.30 na normalnom modu kako je gore navedeno 22 (23-24.5 u kuci). Tu moze da se ekperimentise sa periodima, nagibima krive grejanja, ali to sam ostavio za bas hladne dane.

Pokazatelji strujomera su:

OKTOBAR 2011 - VT 828 kWh NT 350 kWh TTL 1178 kWh ili u dinarima 7815 dinara
OKOTBAR 2010 - VT 701 kWh NT 350 kWh TTL 1051 kWh ili u dinarima 6482 dinara, dakle 2011 grejanje me je kostalo u oktobru 1333 din . (sve je poredjeno na bazi istih - ovogodisnjih cena prema Kalkulatoru http://www.elektrosrbija.co.rs/kalkulator/cirilica.htm)

NOVEMBAR 2011 - VT 1393 kWh NT 392 kWh TTL 1785 kWh ili u dinarima 13885 dinara (ULAZAK U CRVENU TARIFU za 285 kWh)
NOVEMBAR 2010 - VT 836 kWh NT 222 kWh TTL 1058 kWh ili u dinarima 7588 dinara dakle 2011 grejanje me je kostalo u novembru 6297 dinara sa jednim strujomerom.

Racunao sam i koliko bi to bilo da imam dva strujomera: ustedeo bih jos 1280 dinara, tako da da bi racun za grejanje u novembru bio 5017 dinara bez ulaska u crvenu tarifu. ZA racunanje: ugradnja jos jedng sata je oko 800 eur - koliko treba vremena da se to isplati?

Prosecna dnevna potrosnja u novembru 2011 je 46,4kWh VT i 13,07 NT tj 59,5 kWh na dan prema 35.3 kWh proseka u novembru 2010 = 24.5 kWh dnevno vise u proseku za 2011 god.

Do sada sam koristio brikete - potrosnja za sezonu je bila oko 5,5-6 tona po ceni od oko 150 eur/tona, znaci cela sezona oko 820-900 eur, da kazemo da je u proseku tona mesecno , to sada za novembar predstavlja ustedu od oko 8700 sa jednim satom ili cak oko 10000 din sa dva sata :)

Rata za kredit mi je 85 eur tacno pokriva razliku.

Radi potpune preciznosti, ovogodisnja potrosnja stuje mi je izgleda generalno manja za oko 10-15% jer nas je dvoje manje u kuci pa moze i to da se doda u racunicu sto opet daje pristojno dobar podatak o potrosnji.

Da sve ne izgleda kao bajka, sa hladnijim danima ocekujem i povecanu potrosnju - dnevni rakord za novembar mi je bio 26-tog novembra od 74 kw (61VT i 13 NT- tada je bilo dosta hladno i danju i nocu. ) - da tako bude svaki dan, predvidjanje je da bi potrosnja bila oko 2200kWh mesecno, a u dinarima bi to bilo ukupno 20300 dinara za svakodnevnu potrosnju i grejanje, sto je opet prihvatljivo i manje od 15000 dinara samo za brikete A PRI TOME SE NE LOZI, NE IZBACUJE PEPEO, ne istovaruju i ne tegle se dzakovi od po 35 kg i nema vise ostalih prasnjavih zadovoljstava!

A kad ustanete - toplo : Hedonizam - VAZDUH IPAK GREJE!

Nastavljam pracenje svakodnevno i sledeci rezultarti za mesec dana, a za neki dan i podaci od mog prijatelja za njegovu instalaciju.

Ako ima pitanja, tu sam... Nek nam bude ekoloski toplo i energetski efikasno.







[Ovu poruku je menjao aviator dana 16.12.2011. u 23:08 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aviator dana 16.12.2011. u 23:09 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aviator dana 16.12.2011. u 23:11 GMT+1]
[ miki2011 @ 17.12.2011. 08:16 ] @
Pozdrav svima na forumu.

Evo jos jedno iskustvu sa toplotnom pumpom.

Imam poslovni prostor od 1500m2, prosjecne visine oko 6m, izolovan sa PU sendvic panelima debljine 10cm, sa oko 140m2 staklene fasade sa izo staklima. Uradjeno podno grijanje sa oko 9000 m cijevi 17x2. Dakle moderna gradnja sa dobrom izolacijom, smjesteno u Bosni, blizu Tuzle.

Ugradio sam TP REHAU AQUA 56BC, voda-voda, 56kW, grijanje i hladjenje. Spremnik tople vode od 1500 l i mogucnost pasivnog hladjenja preko klima komore. Dva bunara sa dubinama oko 30 m, protok vode oko 3,8 l/s. Bez grijanje sanitarne vode.

TP je pustena malo prije 1 Dec i cijela kotlovnica je spojena na posebno brojilo. U sistemu pored TP jos rade 4 pumpe ukupne snage oko 4kW, cijela kotlovnica trosi oko 17kW/h el.energije (bez klima komore koja trosi oko 13kW/h, ali to ce se koristiti samo preko ljeta).

Posto se radi o poslovnom prostoru temperatura prostora je podesena na 18 stepeni a temperatura polaznog voda je podesena na niskih 30 stepeni. TP je programirana da radi samo kada je niska tarifa od 23 sata do 7 sati ujutru. Znaci kada dodjete ujutru podovi su ugodno topli i prilicno dobro drze temperaturu sve do kraja radnog vremena.

Potrosnja za cijelu kotlovnicu od 1. do 17. Dec je bila 1370 kW/h niske tarife, koja je u Bosni 0,1225 pf. (0.062 eura) dakle svega oko 85 eura za 17 dana decembra, mada je do sada mjesec dec. bio prilicno topao, ali bilo je i minusa ali i temperature dnevne oko 15 stepeni. Sve u svemu ako se potrosnja podigne i za duplo u jan i feb. ja sam vise nego zadovoljan jer se ipak radi o 1500 m2. Kada bi imao kotlovnicu na ugalj mislim da bi me vise kostalo samo uglja, ne racunam lozenje, skladistenje uglja, pepeo i sumporni dim iz dimnjaka.
[ milan.mihajlovic @ 20.12.2011. 19:40 ] @
Sa zakasnjenjem objavljujem rezultate za novembar, ukupna potrosnja za kucu bila je 855kWh, za grejanje potroseno je 581kWh (podaci su ocitani sa pumpe) u dinarima ukupan racun je 5487 dinara, na grejanje je potroseno oko 3500 dinara . Ako se pogleda nedeljna potrosnja vidi se da je najveca potrosnja zabelezena 47 nedelje kada je vlaznost vazduha bila preko 70 procenata sto je za pumpu nepovoljno, dolazi do zamrzavanja spoljne jedinice.
[ aviator @ 10.01.2012. 11:16 ] @
Kao nastavak poruke od pre 24 dana, evo azuriram tabelu troskova za grejanje sa TP tj moje potrosnje struje za mesec DECEMBAR:

DECEMBAR 2011 - VT 1332 kWh NT 416 kWh TTL 1748 kWh ili u dinarima 13514 dinara
(ULAZAK U CRVENU TARIFU za 248 kWh)

DECEMBAR 2010 - VT 743 kWh NT 350 kWh TTL 1093 kWh ili u dinarima 7133 dinara,


Da rezimiram:

- U DECEMBRU 2011 grejanje me je kostalo 6380 dinara (sa jednim strujomerom) da imam dva strujomera, racun bi bio 4966 din (ne bi bilo ulaska u crvenu tarifu).

- u NOVEMBRU 2011 grejanje me je kostalo 6297 dinara (sa jednim strujomerom) da imam dva strujomera, racun bi bio 5017 din (ne bi bilo ulaska u crvenu tarifu).

- u OKTOBRU 2011 grejanje me je kostalo 1333 din .

sve je poredjeno na bazi istih (ovogodisnjih cena) za isti period od 30 dana prema EDB Kalkulatoru http://www.elektrosrbija.co.rs/kalkulator/cirilica.htm), bez popusta od 5% na redovno placanje

Napomena – posto mi je u prethodnim mesecima 2011 generalno manja potrosnja struje za domacinstvo za oko 15%, pretpostavljam da je isti trend i u zimskim mesecima. Na osnovu toga mogu da pretpostavim i da bi racun za grejanje realno bio oko 15% veci nego sto gornje cifre pokazuju, ali posto ne mogu da razvojim potrosnje, u gornjoj racunici je kao osnova postavljena ista potrosnja za domacinstvo ove i prosle godine.

Cekam pravu zimu da vidim da li cu i tada biti ovako zadovoljan!

Nek nam bude toplo.
[ gamacentar @ 16.01.2012. 15:11 ] @
Pozdrav svima. Pratim dugo ovaj forum i zaista sam naisao na dosta zanimljivih informacija. Mene sada zanima sledece, da li neko moze da mi kaze gde bih mogao da nadjem da kupim izmenjivac freon-voda, jer imam kompresor od 6kw, pa bih pokusao sam da napravim toplotnu pumpu. Ako bi neko imao i neku semu pravljenja, ne bi bilo na odmet.
Sad trenutno imam plinski kotao i postavljene fan-coil uredjaje, pa bih hteo da dodam i toplotnu pumpu vazduh voda koju bih koristio na plus temperaturama.
[ aca405 @ 16.01.2012. 15:28 ] @
Ne znam da li je dozvoljeno postavljanje linkova, ali ja sam ukucao na google sledece:

midea toplotna pumpa

i pojavilo se dosta firmi, recimo prva vec je imala to sto trazis.

Nemam konkretno nista da ti preporucim marku Midea, nego sam skoro to gledao i zapamtio, pa zato sam nju naveo. Pogledaj i ostale firme i prodavce ali verujem da ces pronaci lako i izabrati ono sto ti treba.
[ rade.zrnic @ 16.01.2012. 18:51 ] @
Citat:
gamacentar: Pozdrav svima. Pratim dugo ovaj forum i zaista sam naisao na dosta zanimljivih informacija. Mene sada zanima sledece, da li neko moze da mi kaze gde bih mogao da nadjem da kupim izmenjivac freon-voda, jer imam kompresor od 6kw, pa bih pokusao sam da napravim toplotnu pumpu. Ako bi neko imao i neku semu pravljenja, ne bi bilo na odmet.
Sad trenutno imam plinski kotao i postavljene fan-coil uredjaje, pa bih hteo da dodam i toplotnu pumpu vazduh voda koju bih koristio na plus temperaturama.


Prvo, kakav kompresor imaš? 6kW je poprilično ozbiljna sprava ali bi trebalo i nekih detalja. Proizvođač, tip, dozvoljeni fluidi, dali je hermetik ili poluhermetik, bila bi dobra i neka sličica...
Izmenjivača imaš raznih izvedbi, ustvari to što ti tražiš u prvom slučaju (freon-voda) je tzv. "čiler". U drugom slučaju spominješ "vazduh-voda" što je opet nešto drukčije izvedeno.
U Beogradu možeš da kupiš šta god poželiš samo moraš da znaš za šta se odlučuješ a to bi i ovde trebao bar nešto malo jasnije da specificiraš.
Pozdrav
[ gamacentar @ 17.01.2012. 14:07 ] @
Citat:
rade.zrnic: Prvo, kakav kompresor imaš? 6kW je poprilično ozbiljna sprava ali bi trebalo i nekih detalja. Proizvođač, tip, dozvoljeni fluidi, dali je hermetik ili poluhermetik, bila bi dobra i neka sličica...
Izmenjivača imaš raznih izvedbi, ustvari to što ti tražiš u prvom slučaju (freon-voda) je tzv. "čiler". U drugom slučaju spominješ "vazduh-voda" što je opet nešto drukčije izvedeno.
U Beogradu možeš da kupiš šta god poželiš samo moraš da znaš za šta se odlučuješ a to bi i ovde trebao bar nešto malo jasnije da specificiraš.
Pozdrav


Rade, ocigledno se nismo razumeli, ali kad pogledam kako sam pisao, prilicno je i bilo tesko razumeti me!

Ovako, kompresor je Sanyo 6kw hermetik, preporuceni freon je 407c [img]http://www.megaupload.com/?d=XW1UO0ZB[/img]. Mene zanima gde bih mogao naci izmenjivac freon-voda, koji bih stavio umesto kondezatora(prilikom grejanja, odnosno isparivaca prilikom hladjenja, jer imam i trokraki ventil koji bih takodje ugradio). Umeo bih sigurno sam da sklopim kompletnu toplotnu pumpmu ako bih uspeo da prikupim odgovarajuce delove.
[ manuchao771 @ 18.01.2012. 03:04 ] @
Nemojte bacati pare na pravljenje toplotnih pumpi bzvz (trebalo bi vam oko 6-7 godina dok ne bi ste uskladili sve elemente da rade kako treba) a koliko sam shvatio iz otvorene teme o toplotnim pumpama ljudi nagadjaju i baziraju se na rekla kazala...
Nego jednostavno princip nema leba bez motike prikupite sredstva(od 3200 - 4500 e u zavisnosti od vasih potreba:zagrevanje objekta ,sanitarne vode za pice,pasivno hladjenje...) pa lepo google...toplotne pumpe u subotici... necu da reklamiram kazu ZABRANJENO.. ali eto vam nekih nagovestaja. Nije da podcenjujem inteligenciju ljudi na forumu i nemojte pogresno da protumacite moje reci.jer sam dosta toga naucio iz drugih tema pa stoga smatram da na forumu ima veoma pametnih ljudi spremnih da podele znanje...sto je veoma bitno za ova krizna vremena. pozzzzzz
[ Kicpet @ 18.01.2012. 09:04 ] @
Citat:
Nego jednostavno princip nema leba bez motike prikupite sredstva(od 3200 - 4500 e u zavisnosti od vasih potreba:zagrevanje objekta ,sanitarne vode za pice,pasivno hladjenje...) pa lepo google...toplotne pumpe u subotici...


... ili u Knjazevcu, ali povoljnije od Subotice. Barem je tako bilo kad sam se raspitivao pre par godina. Za moju kucu od 150kvm grejne povrsine, pumpa je kostala oko 2200E. Nisam siguran da je cifra apsolutno tacna, ali sam siguran da je ponuda bila ispod 2500E.

Bio na par mesta gde su instalirane njihove pumpe i cuo iskustva direktno od ljudi koji su visegodisnji korisnici. Svi zadovoljni i niko nije imao problema! Na sajtu je i impresivna referentna lista.

Moj je savet da se dobro raspitate pre konacne odluke. Prva ponuda TP za koju sam cuo je bila 12.000E (pre 10-ak godina), a poslednja manje od 2.500E. Velika razlika.

Dobar primer onoga sto hocu da kazem je i da sam za instalacioni materijal od jedne fensi firme, koja predstavlja velika proizvodjacka imena u ovoj industriji, dobio ponudu na preko 10.000 E, a sa kineskim elementima sam to sve postavio za nesto malo manje od 4.000. Treća sezona kako sve radi bez problema.

Sa druge strane, cuo sam i za slucajeve gde su ljudi pokusavali da stede i na kraju morali da plate vise. I to je jedna bitna strana ove price. Kod jeftinih opcija covek mora da bude mnogo oprezniji!!!

Konkretno za proverene kineske proizvođače instalacionog materijala sam saznao od instalatera koji ima više od 10 god iskustva, a za kog sam dobio preporuke sa više strana. Za mene je to bilo dovoljno i pokazalo se ispravnim.

Moje misljenje je da ako imate para i par hiljada E vam ne predstavlja stavku, idite na provereno i ne gubite vreme. Ako su vam pak pare vazne, dobro se raspitajte, dobro proucite, budite oprezni i pronadjite pravo resenje za vas.

Sto se tice "uradi sam" opcije, TP u sustini radi na istom principu na kom radi i frizider. Ne kazem da moze da je napravi malo dete, ali nije bas ni raketna nauka. Mislim da i u ovoj temi ima uspesnih primera izgradne TP po ovom principu. Bio sam kod coveka, mislim da je masinbravar, u svakom slucaju zanatlija koji je malo verziraniji i koji je sam napravio pumpu. U to vreme je pumpa radila skoro 10 godina bez problema.

Da li stvarno nije dozvoljeno navoditi nazive firmi???

Ako nekog interesuje ime firme u Knjazevcu, moze mi se obratiti na private.
[ gamacentar @ 18.01.2012. 10:17 ] @
Ljudi moji, daleko od toga da je raketna nauka, ali smatram da svako ko se razume u frigo-tehniku moze da je sklopi bez problema, naravno ako ima odgovarajuce delove.
Ja sam se ovde obratio ljudima iz struke, onima koji mogu da mi pomognu oko pronalazenja delova, a ne dusebriznicima koji ce da vode racuna o isplativosti moje investicije.
[ manuchao771 @ 18.01.2012. 11:36 ] @
Moguce je da je cena bila niska i do 2500 ali verovatno je to zasluga onoga sto su to kineski elementi itd...I da li ona moze da vodi zagrevanje sanitarne vode i grejanje objekta ?,naravno da nije raketna nauka ali s druge strane toplotne pumpe postoje vise od 30 god :) kako to da je bash toliko malo tih frigomehanicara koji bi sklopili tp bez problema...naravno tu se pojavljuje i maksimalna usteda energije i koeficijent korisnosti nije kao ocekivani bash zbog tako nekih stvari kada treba sve to povezati i uskladiti da to radi kako valja.(ne znam kako su se pokazali kinezi) Kod ovog proizvodjaca cete sigurno biti prezadovoljni i necete imati reklamacija na proizvod...A inace vek trajanja pumpe je i do 30 god naravno pod uslovom da imate jedan stabilan bunar koji snabdevati tp sa dovoljnom kolicinom vode i naravno da objekat bude propisno izolovan..
[ mali genije @ 18.01.2012. 12:10 ] @
gamacentar
pogledaj private
[ dmax @ 18.01.2012. 13:44 ] @
Nije mi jasno zasto svi tvrde da je vek trajanja TP 30 godina, kada se
dosada cela tehnologija koristi toliko.

Mislim, ako je neka firma pocela da se bavi (mislim na fabriku, ne montera)
ovim poslom pre 10 godina, tesko da moze da se veruje da se realno ocekuje
njihovo predvidjanje od 30, kada nema jos nijedan proizvod da je toliko
doziveo. Ovo mi vise deluje kao reklamna prica od nasih izvodjaca radova
kada kazu "tridesetogodisnja investicija" da bi opravdali ekonomicnost
investicije kroz 30 godina. Neverujem da i jedan daje vise od 5 godina
garancije na TP (ako i toliko daju).

Moje misljenje da bi nesto trajalo 30 godina, mora da bude izradjeno od
vrhunskih materijala i da bude puno testirano u labaratoriji na raznorazne
stresove (postoje takvi testovi sa kojima se simuliraju "godine rada"). Ako
neki proizvodjac garantuje takav vek trajanja, onda njegov proizvod nije
sigurno jedan od jeftinijih na trzistu, nego pre bi bio u redu
najskupljih.

E sada kada pogledamo cene tih najskupljih na nasem trzistu, bogami i sa
tridesetogodisnjim vekom trajanja nije bas neka "strasno isplativa"
investicija. Jeste isplativa, ali za 30 godina.... mislim ima i nekih
drugih mozda i vise isplativih stvari za toliki period. Jedino sto ja vidim
kod ove isplativosti (ako se uzme za gotovo da ce trajati 30 godina), je da
je sigurna, jer sa danasnjim tehnologijama i cenama energenata ova razlika
u iskoriscenju energije ce biti prisutna i u dogledno vreme, tj. neverujem
da ce u roku od 30 godina doci nesto revolucionarno da smanji cenu
energije....ali sa druge strane 30 godina je dug period....
[ rade.zrnic @ 18.01.2012. 14:51 ] @
Ovo je tema u kojoj možemo da diskutujemo bez kraja i konca ali je tema vrlo vredna pažnje, možda i jedna od naprednijih na čitavom "ES"-u. Svi moramo da se grejemo kad dođe zima ili da se hladimo leti (ajd' to možemo i 'ladnim pivom).
Nije toplotna pumpa izmišljena pre 30 godina... Onog momenta kad je onaj koji je postavio zakone termodinamike i shvatio da se sa tela niže temperature može preneti toplota na telo više temperature, tog momenta je napravljena "toplotna pumpa".
Svaka akcija u tom smeru je pozitivna i vredna pažnje i svako ko je "antiprotivan" netreba da učestvuje u diskusiji jer samo ometa i skreće sa teme.
Energija je svuda oko nas, samo je treba usmeriti i iskoristiti. "Terra" je nepresušan izvor i nećemo je ohladiti, samo Gospod Bog to može ali nam nebrani da tu energiju i koristimo.
Svaki frižider je toplotna pumpa, kako to neko gore u temi reče, i na osnovu uložene energije daje bar tri puta više. Zašto to ne iskoristiti? Znam i za Suboticu (blizu sam rođen), znam i za Knjaževac, ali ako neko ima volju za samogradnju, treba mu pomoći, bar nekim iskustvom ili savetom. Preporuke tipa, manise ćorava posla, uzmi nepar hiljada "jevreja" pa pozovi "fahmane" nisu vredni pažnje.
Ko hoće da iskoristi energiju vodenih tokova ispod svojih nogu neka se raspita na kojoj dubini je ta "reka", koliko je postojana (bunardžije to znaju), neka zabuži dve vertikale, iz jedne vodu uzima a u drugu je vraća, ili je prosto prospe u okolinu (neće napraviti poplavu).
Jedan erkondišn "dvanaestica" na uloženu energiju od 1 kW daje minimum trostruko. Isčupaš isparivač iz unutrašnje jedinice i potopiš ga u "reku" i dobiješ 31... Zar nije vredno pažnje? Erkondišn košta 200 evra, rad na razdvajanju košta pedesetak. Tri takva sa radom koštaju 700-800... Kopanje bunara sa svom skalamerijom nemogu da pređu cenu od hiljadarke. Toliko košta grejanje jedne stmbene kuće od 100 m2 za jednu grejnu sezonu
Neće to da traje trideset godina, bar kompresori neče, ali je u svakom slučaju isplativo. Pa nek' i deca nešto rade...
[ dmax @ 18.01.2012. 16:28 ] @
Citat:
rade.zrnic: Svaka akcija u tom smeru je pozitivna i vredna pažnje i svako ko je "antiprotivan" netreba da učestvuje u diskusiji jer samo ometa i skreće sa teme.


Da ja vidim TP u mojoj kui kao naucno-tehnicki projekat verovatno bih se slozio sa tobom, ali ja TP u mojoj kuci vidim kao investiciju u $$$ koja treba da se isplati sa vremenom.

Citat:
rade.zrnic: Jedan erkondišn "dvanaestica" na uloženu energiju od 1 kW daje minimum trostruko. Isčupaš isparivač iz unutrašnje jedinice i potopiš ga u "reku" i dobiješ 31... Zar nije vredno pažnje? Erkondišn košta 200 evra, rad na razdvajanju košta pedesetak. Tri takva sa radom koštaju 700-800... Kopanje bunara sa svom skalamerijom nemogu da pređu cenu od hiljadarke.


Ovako gledam i ja na stvar. Nekada su auto-klime kostale od 3000 do 5000 DM, a sada je ugradnja dobro pala ispod hiljadarke. "Obicne" split klime su pristupacnih cena, dok TP koje rade na istom principu (osim izmenjivaca) kostaju par puta vise )i vise od 10x). Dakle cena TP jos nije prosla pionirske korake razvoja i jos vazi "platice ko moze" a ne da prava borba za trziste snizi cene.

Za busenje bunara mislim da je ista prica, tj. ne mogu da vidim opravdanim 50 €/m, a da pri tome nema garancije o izdasnosti bunara i veku trajanja (dok ne presusi).
[ bela.rada @ 18.01.2012. 19:32 ] @
Pozdrav svima!
Evo, za one manje-vise veste jedan link sa fotografijama kako je covek od polovne klime napravio TP
http://www.tortosaforum.com/boiler.html#_self
A evo i TP kojom greje bazen http://www.tortosaforum.com/poolheater.html Cela prica ga kostala 100$, a u radnji TP za bazen kosta 1800$.

Inace, ameri su se vec dosetili, pa za nekih 200$ prodaju sve potrebne delove i uputstvo za "uradi sam" preradu klime u TP.

Ja bih to rado uradila kad bih umela sama da izvedem.
E, sad bi bilo lepo da mi se neki graditelj ponudi da mi pomogne da i ja napravim TP ......
[ rade.zrnic @ 18.01.2012. 20:38 ] @
@bela.rado,
ako ti treba pomoć zovni mene, javljam se na dobrovoljni rad. Mislim da ću moći da odradim "posao", hhheehhaah. Rada i Rade... Pa đećeš bolju kombinaciju?

"Ameri" su se već dosetili?.???? Malo ranije čini mi se. Zemlje od ugleda već davno finansiraju subvencijama i beskamatnim kreditima svakog ko je voljan da izvede tako nešto. To na "You Tube" možete da vidite u bezbroj primera. Ne postoji nešto u tom domenu a da nije objašnjeno i podržano... U raznim načinima i primenama. Možda u Temerinu ne postoje ili su nesigurne podzemne vodene struje, ali za Apatin i širu okolinu mogu da tvrdim da neće skoro presušiti, hhhaaahheehh. A Bogami i čitav crnomorski sliv.
Kompletan projekt u SamSvojMajstor (sigurno je moguć)nemože da košta jako mnogo DM, RSD, KM, Dollars ili bilo koje valute u odnosu na ono što se dobija. (Mogu i Pounds or Swiss Franks).
[ bela.rada @ 18.01.2012. 21:35 ] @
@rade.zrnic,
ako ti budem rekla da sam baba, mozda ces da odustanes od "posla"? Sala mala

Znaci, Rade, ti mislis da ovo nije problem izvesti? Koliko bi moglo da kosta ovde kod nas?
Bas me cudi da se ovde niko nije dosetio da napravi takav "kit" , da prodaje i pare da namlati.
[ dmax @ 18.01.2012. 22:07 ] @
Za Temerin mogu da ti garantujem da takodje nece presusiti. U zadnjih 8 godina koliko sam u ovoj kuci, 2 puta je voda stizala do 0,5m od povrsine zemlje (citaj: 2 puta mi je plivao podrum).

Da nebude zabune, da ja tu nesto opanjkavam sistem.... ja pocinjem ovog leta sa postavljanjem podnog grejanja, tako da je to prvi korak prema TP. Vec sam se odlucio i da cu raditi voda-voda sistem, i to sa pasivnim hladjenjem leti. Ovde samo komentarisem cene koje mi jos uvek deluju "naduvane". O tome koju cu TP uzeti, razmisljacu kasnije, jer nece biti na spisku jos najmanje godinu dana. Bunar mi za sada ostaje kao najveca nedoumica. Busenje fi 125mm je oko 50 €/m. Nasao sam Grundfos pumpe (SQ/SQE series) koje su siroke 76mm (3") za koje treba bunar fi 80mm. Po mojoj racunici, ako je precnik bunara manji trebalo bi i busenje da kosta jeftinije.... Za sada nevidim da to iko spominje, a o tome sam vec pre pisao. Ono sto se preporucuje u Vojvodini je 30m dubine, sto bi po ceni od 50€/m bilo 1500€, a to mi deluje malo previse za dan posla.

@bela.rada: Da mi prezivimo zimu, pa da uzivamo u nasim bazenima. Tamo su ulaganja daleko manja, a uzivanja


PS. pade mi napamet kako bi neki nasi politicari komentarisali cenu toplotne pumpe - "bezobrazno skupa"

[ mali genije @ 19.01.2012. 08:30 ] @
@dmax
ja nasao coveka koji busi bunare bunar 125 40e/m i meni je dao garanciju 5g.
[ rade.zrnic @ 20.01.2012. 02:48 ] @
Bela_Rado, ja najvolijem "babe" slabo se otimaju, hehheeehhaaah. Još nisam "deda" (na moju žalost) ali valjda deca „rade” natome....
Sad sam tek pogledao one tvoje linkove i to je upravo ono o čemu sam i pisao. Stim da su to TP vazduh/voda koje daleko pojeftinjuju izvedbu. Osim klima koje je ugradio (ako sam dobro video ima ih tri i to 24-ke), troškovi su mu bili u kupovini tri ekspanziona ventilam, tri izmenjivača koje je "smotao" od bakarnih cevi i flaša freona od 10 kila. Naravno ako je radio sam I nije platio “ruke”. (mi majstori nismo laka roba, hheehhhaah)
Siguran sam da se kupa u tom bazenu u sred januara.
Svaka od tih klima ima po dva kompresora od 1kW što je ukupno 6kW pa pomnoži bar sa tri i videćeš šta dobija. Nije šala...
Klime je naterao da rade i na minus temperaturi verujem i do -15. Zato i spominje "superheat", tj. čovek je to lepo objasnio i snimio. Svaka mu čast!
Sama možeš da izračunaš cenu takve pumpe. Pitaš pošto je erkondišn, cena eksp. ventila je 40-60 evra i nepar kila bakarnih cevi. Freon je oko 150 evra. Saberi pa vidi dali se to isplati.
Mom prijatelju sam napravio takvu i slike ću da okačim za dan dva pošto nisam slikao ja a on je trenutno u “ophodnji” pa nemogu donjih . Radio sam i TP za hlađenje ekstruder glava za testo što je potpuno isto.
Što se tiče “preduzetnika” koji bi mogli da naprave nešto u “kitu” ima ih, ja sam bio na korak od toga pa mi se desio “zemljotres” I nastade razvalina koju nemogu da prekoračim tako lako a I “čika Dlađen Minkić” voli da podmeće nogu. Takav sedi u poreznom uredu u mojoj blizini I preti da će da mi odvali zid do komšije ako li neplatim. Ma nek’ mi pr’ne pod prozor…
I kako to biva oni koji bi to znali nemaju čime a oni koji imaju čime njih ne interesuje jer mogu da kupe “Kolubaru” sa svim zalihama uglja.
Postavka “voda-voda” je takođe isplativa sasvim sigurno samo što “bunardžije” deru kožu… Mali genije je pronašao “genijalca” koji će da mu mazne “samo” 40 jevreja po metro za “bućkanje”. Nosim se mišlju da I sam pređem u “bućkane-genijalce”. Garancuija 5g? jel' to pet zemljinih teža? Ma ja bi ti za te pare dao garanciju i od pedeset zemljinih teža... O dirlada-dirladada, a Dunav teče svako veče...
Sad sam pogledao ponovo slike sa linka, nisu 24-ke, 12-ke su ali je isto... Bar trired više dobija nego što ulaže...


[Ovu poruku je menjao rade.zrnic dana 20.01.2012. u 04:04 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao rade.zrnic dana 20.01.2012. u 04:16 GMT+1]
[ bela.rada @ 20.01.2012. 09:02 ] @
Rade.zrnic,
Ovaj covek je pravio oba sistema od klima koje je kupio na otpadu. Inace, to sam skinula sa jednog medjunarodnog foruma. Koliko sam shvatila, oni zamene freon sa CO2. Bas cu probati da pronadjem taj podatak o zameni gasa, pa cu da okacim ovde.
Ja u kuci imam tri klime LG 12000BTU. Kad bih njih preradila, da li bi zauvek bile izgubljene za hladjenje, ili i onda mogu da nastave da leti hlade a da zimi greju?

Jos nesto bi mi bilo interesantno: Ja imam u dvoristu bazen 20m3 vode. Da li bi on mogao da se koristi umesto bunara, i da onda bude sistem voda-voda? Procitala sam na nekom blogu prosle godine (sad ne mogu da nadjem taj link), da je jedna gospodja u Canadi napravila takav sistem i da greje i kucu i bazen. Kaze da bi jos efikasniji sistem bio da je bazen jos veci. Inace, dobro se secam da ju je ceo sistem sa projektovanjem i izvodjenjem radova kostao 4000 $