[ Slobodan Miskovic @ 17.10.2006. 19:08 ] @
| Na pomolu nova informatičko-tehnološka internet revolucuja Gigabajt je mrtav, živeo petabajt Uskoro ćemo imati posla s petabajtima. U novom Guglpleksu biće sagrađen ogroman hard disk od 200 petabajta. To je sasvim dovoljno da se prekopiraju svi sadržaji sa mreže nekoliko puta. Desktop kakav danas poznajemo je mrtav. Dobrodošli u internet oblak u kome se otvaraju neslućene mogućnosti, verovali ili ne, širom planete moći ćete da sačuvate sve podatke do kojih ste ikada došli. Čelni ljudi pretraživača Gugl odlučili su da u mestašcu Dejls izgrade kampus na trideset hektara, a tu će biti smešten server nezapamćenih razmera. Kako će to čudo od mašine izgledati, šta će korisnici interneta moći da dobiju od ovog džinovskog servera i kako će globalna kompjuterska mreža izgledati? Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovora još nema, ali nema sumnje da ćemo ih pronaći u bliskoj budućnosti. Jedno svojstvo ove nove mutant mašine je sasvim očigledno. Nastala je u svetu u kome se sve meri prefiksom giga, ali njeno operativno okruženje je peta. To znači da se brojevi izraženi ovom mernom jedinicom odnose na brojeve koje su podignute da deseti ili na petnaesti podeljak, što znači da će moći da se prenosi milion milijardi podataka. Dakle, uskoro ćemo imati posla s petabajtima. Naziv ove nove mere potiče od latinskog glagola petere što znači tražiti. Ovaj poslednji džinovski centar za prenos podataka je jedini i za sada najnapredniji u nizu centara za prenos podataka koji su razbacani od Silikonske doline do Dablina. Pretpostavlja se da Gugl poseduje preko 450 hiljada servera. U novom Guglpleksu biće sagrađen ogroman hard disk od 200 petabajta. To je sasvim dovoljno da se prekopiraju svi sadržaji sa mreže nekoliko puta, a radiće na četiri petabajta rama. Poređenja radi, za normalno funkcionisanje sadašnjeg protoka na mreži, odnosno oko 100 miliona pretraga dnevno, uz skidanje i postavljanje muzike, filmova i sve ostalo, dovoljna je brzina od tri petabita u sekundi. Pravo pitanje koje se, međutim, nameće jeste kako će sve to da radi, s obzirom na ogromnu količinu energije koja se troši. Stručnjaci na otklanjanju ovog problema rade danonoćno, a pored Gugla i Majkrosoft i Jahu rade na izradi svojih džinovskih baza podataka. Trka za što većim i bržim prenosom podataka tek je počela. AMD i San su pravili ogromne kulere koji bi sprečili prekomerno zagrevanje, ali pojavile su se određene teškoće tehničke prirode, tako da ćemo sa početkom rada novih peta centara još malo sačekati. Problem je i taj što treba za toliki hardver osmisliti i odgovarajući softver koji će raditi kako treba. Gugl je za sve ove probleme pronašao trenutno rešenje koje se svodi na krilaticu kopiraj sve svuda. Ovo uopšte nije loše rešenje, jer ako negde padne jedan server u sistemu ostali serveri nisu ugroženi i mogu normalno da nastave sa radom. Sve ovo zahteva mnogobrojne paralelne procese, zato i jeste nužno osmisliti softver koji će moći da se nosi s problemima koji će iskrsnuti pri prenosu podataka u još više paralelnih procesa. Na kraju krajeva, svako ingeniozno rešenje postaje novi problem, pa tako i mašine koje rade na peta skali dovedene su u opasnost da postanu samo dodatna pomoć u pretraživanju. Ali, hoće li se to dogoditi s Guglom s obzirom na to da je u igri veliki novac? Guglova čarobna sposobnost distribuiranja zahteva za pretragu među nebrojenim serverima koji se na kraju stapaju u ono što je korisnik tražio ogromnu centralizovanu kontrolu. Ova svojevrsna pobeda centralizacije je umnogome čudna, reč je o zakasnelom opravdanju Grošovog zakona. A zapravo je reč o tvrdnji Herberta Groša iz IBM -a koji je govorio da snaga i moć kompjutera rastu u skladu sa cenom. Pojednostavljeno rečeno, ako je kompjuter skuplji bolje su mu performanse. Jeftini kompjuteri ne mogu da se mere sa skupim mašinama. Na kraju će se dogoditi to da će nekoliko velikih mašina opsluživati sve kompjuterske potrebe ovoga sveta. Ovi znalci su predvideli da će na tržištu opstati samo pet najjačih firmi. Ova teorija možda danas i zvuči kao proročanstvo. Ali, ako se zna da je teorija lansirana davne 1953. onda je sasvim jasno da je "Grošov zakon" doživeo potpuni poraz. Tržište personalnih računara se uzidiglo do neočekivanih visina, ti isti računari su sve bolji, a uopšteno gledano ima ih i za svačiji džep. Po relativno prihvatljivim cenama mogu se kupiti dobri kompjuteri koji "završavaju posao". U tom smislu, uspeh novih kompjutera koji će raditi na planetarnom nivou u odnosu na sadašnje zaokupljao je celu industriju decenijama. Međutim, treba imati u vidu činjenicu da će mogući uspeh novih čuda od mašina potrajati samo dotle dok centripetalne sile budu vukle razum da dođe do ivice izdržljivosti, odnosno sve dok se jezgro i srž mreže ne sruše. Još jednom se stiglo dotle da je silikonska centrifuga sve dovela do kraja gornjeg praga izdržljivosti. Pitanje je samo kome su svi ti pompezno najavljivani proboji i proširenja globalne kompjuterske mreže potrebni na takav način. Hoće li potreba za prenošenjem tolikog broja podataka toliko narasti? Hoće li se na kraju dogoditi već viđeno, hoće li se obistiniti teza da svaka revolucija, pa i nadolazeća "internet" revolucija jede svoju decu? Naredni talas inovacija će svesti sadašnja paralelna rešenja na konvergenciju elektronike i optike, a to znači da će se uskoro pojaviti 3D i holografske memorijske ćelije; laseri će biti ugrađeni u čipove, bakrene čiode biće zamenjene energijom fotona; i sve optičkim mrežama u kojima će na hiljade boja svetla prolaziti kroz jedno jedino vlakno. Sve ovo će nam omogućiti da preko povezivanja triliona senzora oko planete bukvalno vidimo i osetimo kako nam majčica zemlja diše, moći ćemo da znamo kakva je situacija u saobraćaju bilo gde i sve drugo što do sada nismo ni sanjali. Ovakvi napreci nagoveštavaju da će se promeniti celo poimanje skladištenja podataka, njihovog protoka, što centralizaciji daje izvesnu prednost. Endi Kesler iz renomirane firme Bel Labs kaže: "Centralizacija prenosa podataka će se sigurno dogoditi. Uvek je tako bilo u dešavanjima u kompjuterskoj industriji. Kreativnost naprosto buja, potrebe i zahtevi korisnika su sve veći, a iza svega stoji i ogroman novac koji je u razvoj globalne mreže i tehnologije uopšte uložen." Uprkos obećavajućim probojima i sveopštem futurizmu koji je zahvatio oblast kompjutera i medija ne treba zaboraviti da iza svih sadašnjih i budućih peta i ostalih čuda stoji ljudski mozak. Ljudski mozak je još jednom pokazao i dokazao svoju superiornu nadmoć nad mašinom. Još uvek ga, na svu sreću, nije moguće ukalupiti među sve te kompjutere, kablove, vebove, snopove svetla. Još jednom se ljudski um pokazao i dokazao kao glavna pokretačka snaga, a činjenica da um jeste u stanju da spozna i iznađe neočekivana rešenja i pronalaske, s obzirom na to da su ljudi slobodno misleća bića, njegova je glavna prednost. Kreativnost i neočekivani doprinosi civilizaciji svojstveni su samo ljudskom umu. Proverite i uverite se u to i sami. (Wired) Izvor: Danas |