Evo našo sam jednu takvu listu ako na to misliš pa pogledajte. Čim sam ovo pročito uvjerio sam se da jedan od ovih dodataka stvarno stvara smetnje za grlo
(E 330 najopasniji je dodatak (IZAZIVA RAK): Sadrže ga npr. Shweppes od limuna, senf, neka gazirana bezalkoholna pića, meso rakova, neki sirevi i gljive u konzervi)

BEZOPASNI DODaCI: E100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180, 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290, 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382, 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411, 413, 414, 420, 421, 422, 440, 471, 472, 473, 474, 475, 480.

SUMNJIVE TVARI: E 125, 141, 150, 153, 171, 172, 173, 240, 241, 447.

OPASNI DODACI: E 102, 110, 120, 124.

ŠTETNI PO ZDRAVLJE:

SMETNJE CRIJEVA: E 220, 221, 224, 232.

SMETNJE PROBAVI: E 338, 339, 340, 341, 450, 461, 463, 465, 466.U pakiranim sladoledima E 407.

KOŽNA OBOLJENJA: E 230, 231, 232, 233.

UNIŠTAVA VITAMIN B12: E 200.

POVISUJE KOLESTEROL: E 320, 321.

NADRAŽUJE ŽIVCE: E 311, 312.

UPALA USNE ŠUPLJINE: E 330 najopasniji je dodatak (IZAZIVA RAK): Sadrže ga npr. Shweppes od limuna, senf, neka gazirana bezalkoholna pića, meso rakova, neki sirevi i gljive u konzervi.

DODACI KOJI UZROKUJU KARCINOM: E 131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217, 239.

POZOR! E 123 JE JAKO OTROVAN I ZABRANJEN JE U SAD-u.

OBRATITE POZORNOST NA SLJEDEĆE PROIZVODE:
E 123 I E 110: u gumenim bombonima, čokoladnim bombonima a posebno marke TREETS, SMARTIES, HARIBO- gumenim bombonima, pudding sa šlagom u plastičnim posudicama, zamrznute ribe marke IGLO, vrhnje za kuhanje CRÈME-FRAICHE, topljeni sirevi za mazanje, puding od vanilije.

Od kada limunska kiselina (znate, ono kiselo iz limuna) izaziva rak?

(E330 je limunska kiselina, za one koji nisu skapirali)

Mozda u smislu da hronicna iritacija epitela moze da izazove rak (ako je taj podatak iz "Narodnog lekara" od pre cetrdeset godina tacan).

Da, ali kolicina koja se dodaje kao aditiv nije ni blizu jedne limunade..

To isto vazi i za dobar deo ostalih navodno stetnih aditiva. Sve je to relativno i uglavnom zavisi od kolicine u kojoj se koriste.

Sreca pa ove naturiste niko zivi ne slusa. Svet bi gladovao bez tih aditiva i vestacke hrane ce biti sve vise. To nam je otprilike jedini nacin da ishranimo sve ljude na zemlji.

Nema tu nista lose. Naci ce se najbezbedniji dodaci i metodi genetskog inzenjeringa biljaka i zivotinja koje koristimo za produkte u ishrani. Ne treba ici protiv vetrenjaca. ;)

Da, po njihovom misljenju ne smes da pijes limunadu jer to izaziva rak :)
Ili kada pricaju za aspartam kako je stetan pa preteruju. Pa u tim kolicinama u kojima je aspartam stetan je stetan i vitamin C, cak i vise. Pa sve je stetno u preteranim kolicinama. Recimo holesterol je stetan u velikim kolicinama ali bez njega covek ne moze da zivi i celije ne mogu da funkcionisu. Sve moze da bude stetno tako da informacija bez nekog teksta o kolicini supstance koja je stetna je bezvredna.

Jaoooo, juce sam vam napisala divnu poruku i zakucala se... Pih. Evo jednog dobrog rada na tu temu, ko voli nek' izvoli.

http://www.medf.kg.ac.yu/radov...at.mod?u=index.html#definicija

Ako bas ne obracate paznju, jedite sve odreda i uzivajte

Ajoj sta je sve covek napisao ;( Ovo je strasno:



Titana skodljiva? Tacnije, zar je ono sto se koristi za pravljenje vestackih kukova (zato sto je inertno do besvesti) problem kad se doda u hranu?

Manje sezacionalizma, vise realnosti...

Prvi put cujem da se titanium dioksid koristi za vestacke kosti?

Koliko ja znam, kosti su se ranije pravile od nekih vrsta bio-keramike, ili kako su je vec zvali, a zaista davno i od metala... Kako, tj. zasto ih sad prave od TiO2?

"Kosti" se prave od cistog titanijuma ili titanijumskog celika a ne od Titan dioksida...
Covek je samo malo skratio naziv i nije procitao ono za belu boju.

Šta u stvari danas sve jedemo pitanje je koje sve više uznemirava one koji brinu o svom zdravlju, a naročito vlastite dece. To je tema koja ozbiljno zaokuplja žitelje razvijenih zapadnih zemalja, a da se takva svest počela da „preliva” i na ove naše tranzicijske prostore ukazuje najnoviji sukob nutricionista i stručnjaka za hranu oko toga da se kroz hranu iz profiterskih razloga proturaju i aditivi koji su opasni i štetni po zdravlje, zbog čega su već zabranjeni u razvijenim zemljama. Povod za to je ovih dana u Zagrebu objavljena knjižica „Šta se krije iza E brojeva”, autora Dade Lerotić i Ivane Vinković-Vrček, u izdanju Udruženja za demokratsko društvo.

Na 87 strana se objašnjava šta u stvari znače oznake E s pratećim brojem na namirnicama koje stižu u prodavnice, što je međunarodna službena oznaka za aditive koji se upotrebljavaju za održavanje, bojenje i poboljšavanje ukusa. Problem nastaje kada se među tim supstancama nađu i one koje su dokazano opasne po zdravlje, ali se upotrebljavaju na proizvodima koji stižu na naša „manje probirljiva” tržišta, kako očito smatraju ti nesavesni proizvođači.

Na udaru i deca

U Hrvatskoj je posebnu prašinu podigla tvrdnja iz te knjižice kako se među više od 300 odobrenih prehrambenih dodataka, aditiva, odnosno hemijskih sastojaka koji se dodaju hrani i pićima, nalazi oko jedna trećina – tačnije čak 110 – onih koji mogu naškoditi zdravlju. Ni jedan od tih navedenih dodataka ne bi smeo da se češće konzumira, a za trideset je već dokazano da su štetni po zdravlje, pa su u nekim zemljama, uglavnom u sastavu Evropske unije, izričito zabranjeni za upotrebu.

Međutim, kako ističu autori, tih 30 dokazano opasnih i još sedamdesetak moguće štetnih dodataka u hrani i piću u Hrvatskoj (a po svemu sudeći tako je i u okolnim zemljama nastalim iz prethodne Jugoslavije) nisu zabranjeni. Da stvar bude još gora, njihov najveći broj nalazi se u slatkišima, gaziranim pićima i hrani koju najviše troše deca. Nije zato neobično što se upravo kod najmlađe populacije uočava sve veći broj raznih alergija, glavobolje, stomačnih i drugih zdravstvenih poremećaja.

Među brojnim primerima aditiva koji su već zabranjeni u zapadnim zemljama, a na ovom prostoru su dozvoljeni, navodi se, na primer, tartrazin (E-102), sintetička prehrambena boja koja može izazvati alergiju, smetnje disanja, osip na koži, a u kombinaciji s drugim aditivom (benzojevom kiselinom, E-210) čak i sindrom hiperaktivnosti kod dece. Ima ga u instant supama, gaziranim pićima, pudinzima, slodoledima, marmeladama, žvakaćim gumama i raznim slatkišima. Slično je i s E-104, žutom prehrambenom bojom zabranjenom u Austriji, Japanu, SAD i Norveškoj, koji takođe može da izazove alergije, dermatitis, a ima i kancerogeno delovanje. Koristi se u sladoledima, gaziranim pićima, raznim slatkišima, keksima i slično.

Sintetička boja amarant (E-123) zbog sumnje da izaziva rak zabranjena je u već navedenim zemljama i Rusiji, a koristi se za bojenje aperitivnih vina i drugih alkoholnih pića, bombona, sladoleda itd, a sintetički antioksidant BHA (E-320) zabranjen je u Japanu, jer izaziva sindrom hiperaktivnosti kod dece. Ima ga u raznim grickalicama, žvakaćim gumama, u koncentratima za supe i umake, a takođe utiče i na porast holesterola u krvi i izaziva alergije.

Važna je količina

Uz nastojanje da se na domaćem tržištu sankcioniše upotreba aditiva koje već zabranjuju razvijene zemlje na svom području, posebna pažnja treba da se obrati i na količine njihovog unošenja u organizam, osobito kod dece i hroničnih bolesnika. Većina aditiva, naime, nije štetna kada se unosi u manjim količinama, ali je problem u tome – upozoravaju autori brošure – što se mnogo aditiva dodaje hrani i piću u graničnim količinama. Drugim rečima to znači da se lako premaši unošenje dopuštene količine u organizam, što onda takođe izaziva razne teškoće i zdravstvene poremećaje. Navodi se tako primer aditiva E-476, koji se koristi u proizvodnji slatkiša na bazi kakaa i čokolade. Prihvatljivo dnevno unošenje se lako prekorači, jer se dostiže već sa 100 grama čokolade. Posledica njegovog prevelikog unošenja mogu biti alergije i poremećaji u crevima.

„Samim tim što je nešto dopušteno ne znači i da je sto odsto neškodljivo”, upozorava Ivana Vinković-Viček, ukazujući kako na primer razne grickalice, koje najviše jedu deca, sadrže pojačivače ukusa a oni su u Evropi podvrgnuti dodatnim ispitivanjima. Odbor za okolinu i javno zdravstvo Evropskog parlamenta još pre pet godina je sastavio „crnu listu” aditiva za koje se sumnja da mogu biti štetni po zdravlje, pa se preporučuje stroga procena opravdanosti njihove upotrebe u hrani. Tu su konzervansi E-210, E-219, E-242, emulgatori poput E-431 i E-432 do E-436, pojačivači ukusa, kao što su glutamati E-620 do E-625, te razni sintetički sastojci za bojenje, taloženje i penušanje.

„Jedemo pesticide otkako je poljoprivreda postala agrohemija, jedemo ambalažu otkako je plastika zamenila staklo. Prema stavu službene struke, te hemikalije ne uzrokuju bolesti, ali javnost ima pravo da sumnja u te tvrdnje, jer postoje argumenti”, kaže autor predgovora ove knjižice dr Valerije Vrček. U Evropi, inače, o ovome se otvoreno govori, piše, upozorava i uklanjaju štetni aditivi već pune dve decenije. Kod nas je sve to u začetku.

Radoje Arsenić

Da li kupujemo genetski modifikovanu hranu a da to i ne znamo? Da li je istina da aditiva ima čak i u hlebu?

Sigurno ste već čuli da mnogi prehrambeni proizvodi sadrže genetski modifikovane sastojke i da mnogi od njih ne odgovaraju propisanom kvalitetu i deklaraciji. Uglavnom je reč o sojinim i vegetarijanskim proizvodima, paštetama, pilećim kobasicama, konzervisanom kukuruzu.

Zato se potrošači s pravom pitaju šta jedu i da li genetski modifikovana hrana sme da se prodaje. Gotovo sve zemlje u Evropi dozvoljavaju prodaju modifikovane hrane, ali pre toga mora da prođe rizgoroznu kontrolu od strane nadležnog organa i da bude posebno označena.


ADITIVI U HLEBU
I o supstancama označenim slovima i brojkama, koje poboljšavaju njihov izgled i trajanje, u poslednje vreme mnogo se govori. Nakon što su opovrgnute "crne liste", sve nas je šokirao podatak koliko aditiva pojedemo u hlebu. Kako ih prepoznati, kolika je dozvoljena doza?

Kad se postavlja pitanje štetnosti i opravdanosti upotrebe aditiva u prehrambenim namirnicama, među ostalima i u hlebu, pre svega treba znati da je upotreba aditiva neophodna radi očuvanja i produženog vremena trajnosti namirnica. Činjenica je da svaki aditiv pre nego što dođe na tržište prođe ispitivanje i stroge kontrole delovanja na organizam (takva ispitivanja se sprovode na životinjama) i pri tom se određuje maksimalno dozvoljena količina unosa pojedinih aditiva u organizam, s time da je ona oko 200 puta manja od količine korišćene prilikom ispitivanja nuspojava i negativnih učinaka. Aditivi ne smeju nepovoljno da utiču na zdravlje potrošača i prehrambenu vrednost namirnica.

Hleb je zasigurno jedna od namirnica za koju nas zanima šta sve sadrži, odnosno koji se aditivi koriste u njegovoj proizvodnji, s obzirom na to da je reč o namirnici koju konzumiramo svaki dan. Postoji cela paleta raznih pro

Uz slane namirnice treba uvek piti dovoljno tečnostiizvoda koji se dodaju hlebu u cilju poboljšanja njegove pecivosti, kvaliteta gotovih proizvoda, zatim povećanja volumena i zadržavanja svežine. Takođe, na tržištu postoje tzv. namenske mešavine u obliku koncentrata ili gotovih mešavina za jednostavno i brzo pripremanje raznovrsnih pekarskih proizvoda, a kao konzervansi za sprečavanje kvarenja pekarskih i poslastičarskih proizvoda upotrebljavaju se proizvodi na bazi soli propionske i sirćetne kiseline.

TAJNA BROJEVA
Prilikom proizvodnje hleba koristi se npr. aditiv pod brojem E300, iza kojeg se krije askorbinska kiselina, koja služi za tretiranje brašna i kao antioksidans (sprečava oksidisanje masnoće i time produžuje trajnost namirnice) koji se dodaje u sve pekarske proizvode, zatim E341 odnosno kalcijum fosfat koji služi kao regulator kiselosti. Aditiv E170 je kalcijum karbonat koji služi kao sredstvo protiv zgrušavanja brašna ili skroba.

U našoj zemlji postoje propisi i pravilnici koji diktiraju dozvoljene količine i vrste aditiva zavisno od grupe namirnica. Međutim, potencijalna opasnost ne leži u aditivima koji su dozvoljeni za upotrebu, niti u njihovim propisanim količinama, već dodavanju aditiva u većim količinama od propisanog, u materijama koje se dodaju da bi se podigla cena proizvoda (kao npr. bojenje belog brašna radi prodavanja kao crnog), što nije štetno po zdravlje, ali činjenica je da nismo kupili proizvod od crnog brašna. U svim tim slučajevima važna je kontinuirana kontrola namirnica, ali isto tako i deklaracija na proizvodima da bi potrošači bili tačno informisani o sastavu i dodacima u proizvodima.

POTROŠAČI, OPREZ
1. Čitajte natpise na konzervama, industrijski proizvedenim poslasticama, margarinu, osvežavajućim napicima i ostalim konzervisanim jelima i, kada je to moguće, odaberite one koji imaju manju količinu dodataka.

2. Posebno izbegavajte proizvode s veštačkim bojama i dodacima za aromatizovanje (vrlo intenzivnih i privlačnih boja i ukusa), jer su niske hranjive vrednosti, a zaobilazite i one koji sadrže aditive različitih tipova.

3. Proverite tačnost natpisa "bez konzervansa i boja" tako što ćete pročitati nalepnicu jer proizvod može da sadrži manje količine aditiva ili čak da sadrži i određene antioksidante ili arome koji ne poboljšavaju njegov kvalitet.


KOLIKI JE STEPEN SIGURNOSTI ADITIVA NA TRŽIŠTU
Mnogi ljudi veruju da su aditivi sami po sebi toksični ili štetni. Iako to oni u principu nisu, u prekomernim količinama mogu biti opasni, a loš glas koji ih prati može biti opravdan ili njihovo delovanje sumnjivo:

* Potpuno sigurni: Vitamini ili kiseline koji su prisutni u namirnicama ili materije koje organizam ne vari, niti asimiluje, nisu toksični, kao što je npr. vitamin E ili limunska kiselina (E-330) iz narandže.

* Prihvatljiv rizik: U nekim slučajevima vrednuje se odnos rizika i koristi: nitrati i nitriti, konzervansi mesa, mogu da stvore određene kancerogene spojeve, tzv. nitrosamine, ali zato sprečavaju rast bakterija koje izazivaju trovanje, tako da je njihova korist veća od moguće štete.

* Sumnjivi: Postoji nekoliko sumnjivih aditiva zbog mogućeg izazivanja raka, kao što su antikoskidanti BHA i BHT (E-320 i E-321) ili ciklamatski zaslađivač, ali još uvek ne postoje dokazi.

GMO
Ovo je skraćenica za genetski modifikovani organizam, odnosno onaj čiji smo genom izmenili biotehnološkim postupcima u cilju poboljšanja svojstva. Na primer, jagoda koja je otporna na niske temperature dobijena je dodavanjem ćelija DNK ribe severnih mora u prirodnu strukturu jagode. Ili pirinač koji sadrži vitamin A dobijen je dodavanjem određenog gena.

Cilj je bio da se dobiju vrste otporne na insekte, herbicide i bolesti, te razne klimatske uslove da bi se osigurao znatno viši prinos od konvencionalnog uzgojenih. Na primer, pirinač koji sadrži provitamin A rešava problem pothranjenosti u zemljama Trećeg sveta.

Osnovno je pravilo da analiza kvaliteta hrane s obzirom na GMO elemente mora da prođe dvostruku proveru, i to u laboratorijama s visokosofisticiranom opremom.

Zasad nema pouzdanih istraživanja kojima bi se dokazalo da li je GMO u hrani štetan ili nije. Zagovornici tvrde da štete nema, a protivnici da takva hrana izaziva alergije i da je kancerogena. Neki genetičari čak sumnjaju u analize jer nije moguće otkriti GMO na slučajnom uzroku ako se ne zna koji se gen traži.

Hrana i sastojci hrane koji sadrže ili se sastoje od GMO moraju na deklaraciji, ambalaži i popratnoj dokumentaciji da imaju vidnu oznaku da sadrže ili se sastoje od GMO-a, kao i naziv GMO. Ta oznaka mora jasno da ukazuje na "genetski modifikovani organizam".

ADITIVI
Aditivi su materije tačno poznatog hemijskog sastava, koje se ne konzumiraju kao namirnice, niti su tipičan sastojak namirnice bez obzira na prehrambenu vrednost, a dodaju se u svrhu poboljšanja tehnoloških i senzorskih svojstava. Tu ne spadaju teški metali, ostaci pesticida, aflatoksina i supstance koje se dodaju radi poboljšanja prehrambene vrednosti namirnica (vitamini, minerali i sl.).

Koriste se u brojne svrhe, od sprečavanja gubitka hranljivih materija i razvoja štetnih mikroba i otrovnih spojeva do poboljšavanja izgleda, ukusa, boje, arome i teksture namirnica i produžavanja roka trajanja.

Prolaze kroz strogu kontrolu nadležnih institucija. Da bi se utvrdila njihova toksičnost, dnevne doze koje se smatraju sigurnim, i prolazne i trajne nuspojave, najpre se testiraju u laboratorijama na životinjama, a i nakon autorizacije kontinuirano se prati njihovo delovanje.

"Crne liste" aditiva štetnih za zdravlje koje su se pojavile u javnosti su opovrgnute. Studije koje povezuju te spojeve s bolestima kao što je rak nisu dokazane, a Svetska zdravstvena organizacija potvrđuje da nisu opasni. Ipak, ne može se osporiti da su otkrivene nuspojave njihovim dugoročnim uzimanjem te interakcije među njima.

Identifikacijski kod svakog aditiva sastoji se od slova E (Evropa), te niza brojki.

Prvi daje podatak o tipu supstance: 1 (boja), 2 (konzervans), 3 (antioksidans), 4 (stabilizatori i emulgatori), 5 i 6 (arome) i 9 (zaslađivači).

Drugi broj pobliže označava aditiv (ako je boja ukazaće na boju, ako je konzervans onda na njegov hemijski sastav).

Ostalim brojkama se identifikuje supstanca, npr. boja erotrozin, koji se koristi za jogurte.

Link

ADITIVI - sintetizovana hemijska jedinjenja bez kojih gotovo da je nezamisliva ishrana savremenog čoveka - Šta o njima treba znati

Oko 80 odsto hrane koju konzumira čovek današnjice je u prerađenom obliku, a takve namirnice uglavnom sadrže raznovrsne aditive - konzervanse, zaslađivače, boje, pojačivače ukusa, antioksidante... Oni se hrani dodaju radi poboljšavanja kvaliteta i radi bezbednosti, boljeg ukusa, ali i iz kozmetičkih razloga kako bi hrana potrošaču bila primamljivija. Prema rečima dr Dragane Jović iz Centra za hranu i ishranu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ aditivi se u prehrambene proizvode dodaju iz tehnoloških razloga, a njihov broj je rastao shodno sa razvijanjem prehrambene industrije i potrebom da se proizvodi velika količina hrane koja duže može da se čuva. Iako postoje i prirodni, poput vitamina C, beta karotena ili pektina, aditivi su većinom sintetizovana hemijska jedinjenja. Na nivou EU postoji pozitivna lista aditiva podeljenih u 22 kategorije, koji su toksikološki ispitani i mogu da se koriste.

- U namirnice mogu da se dodaju samo aditivi koji su toksikološki ispitani, koji se nalaze na pozitivnoj listi i kada je njihova upotreba tehnološki opravdana. Osim toga, neophodno je da se vodi računa o tome da se svaki aditiv hrani dodaje u ograničenim količinama, uz poštovanje prihvatljivog dnevnog unosa. Važno je da se dodavanjem aditiva ne smanjuje prehrambena vrednost hrane, da se njihovim dodavanjem ne stvaraju toksični procesi u hrani i da se mogu identifikovati, odnosno utvrditi njihova količina - objasnila je za Zdravlje Danas dr Dragana Jović. Ona kaže da je mala verovatnoća da se na tržištu pojavi proizvod koji sadrži nedozvoljene aditive ili aditive u količinama većim od dozvoljenih, pogotovo kada je reč o velikim industrijskim proizvođačima. Veća opasnost vreba, primera radi, da u bezalkoholnim osvežavajućim pićima iz zanatske proizvodnje bude nedozvoljena količina aditiva, ali se i takvi proizvodi redovno kontrolišu.

Opasnost po zdravlje građana predstavljala bi upotreba hemijskih supstanca u svojstvu aditiva bez dozvole, upotreba zdravstveno neispravnih aditiva i onih nezadovoljavajućeg kvaliteta, upotreba u namirnicama u kojima to nije dozvoljeno i pogrešno deklarisanje proizvoda. U Institutu „Batut“ obavlja se kontrola namirnica i zdravstvene ispravnosti aditiva, proverava ispravnost deklaracije, a svi uvezeni aditiv prolaze i prethodnu kontrolu granične sanitarne inspekcije, kaže naša sagovornica.

- Aditiva ima u većini proizvoda, u mlečne proizvode dodaju se emulgatori, u pekarske sredstva za podizanje testa, drugi aditivi se dodaju u gotova jela, trajne proizvode, a potrošač mora da obrati pažnju na deklaraciju. Ipak, uz umerenu i raznovrsnu ishranu ne postoji bojazan da osobe koje se hrane industrijski prerađenom hranom unesu aditiva više od prihvatljivih dnevnih količina - smatra dr Jović i dodaje da je posebno kod nas, gde još postoji kult pijace i domaće kuvane hrane, takva opasnost isključena. Važno je znati neke osnovne informacije o velikim grupama aditiva.

- Zaslađivači proizvodima daju osećaj slatkosti, a sadrže malo kalorija pa se često koriste u proizvodima za dijetalnu ishranu. Nije dozvoljena njihova upotreba kod namirnica za decu do tri godine.

- Konzervansi se upotrebljavaju za sprečavanje rasta mikroorgnizama kao što su bakterije, buđ i gljivice. Ima ih oko 30, a najčešće se upotrebljavaju nitriti i nitrati u mesnim i ribljim proizvodima i sulfiti i sulfati u proizvodima od voća i povrća.

- Sredstva za bojenje dodaju se jer prirodne boje namirnica ne mogu izdržati tehnološku obradu ili da bi proizvod bio privlačniji. Najčešće se boje bombone i osvežavajuća bezalkoholna pića. Registrovano je oko 40 sredstava za bojenje od kojih je 18 sintetičkih.

- Antioksidanti sprečavaju oksidaciju i koriste se u gotovo svim namirnicama, dok se emulgatori, stabilizatori, zgušćivači i učvršćivači koriste za mešanje vode i ulja, neophodni su, na primer, za proizvodnju biskvita i majoneza.

- Pojačivači ukusa su hemikalije koje se dodaju kako bi namirnica imala bolji ili jači ukus, najrašireniji je natrijum glutamat za jela od mesa i povrća ili začinske mešavine.

Slova i brojke

U Evropskoj uniji odobreno je i registrovano oko 1.700 aditiva koji se označavaju slovom E i pripadajućim brojem, a arome se regulišu posebno i ima ih 4.500.
Na pakovanju svakog proizvoda trebalo bi da budu oznake koji aditivi su upotrebljeni. Tako su:
- sredstva za bojenje, pored slova E, označena brojem iz serije 100;
- zaslađivači su uglavnom 900, osim sorbitola E 420 i maltitola E 421;
- konzervansi su označeni brojevima iz serije 200;
- antioksidansi 300;
- emulgatori, stabilizatori, zgušćivači, učvršćivači brojem iz serije 400; a
- pojačivači ukusa 600.

Sveže je, ipak, bolje

U brošuri o aditivima koju je izdala Asocijacija potrošača Srbije navodi se da aditive možemo izbeći tako što ćemo kupovati namirnice za pripremu hrane, a kod pripreme raznih jela koristiti sveže ili osušene začine. Začinske mešavine ili supene kocke trebalo bi izbegavati, a uvek je važno obratiti pažnju na oznake na ambalaži prehrambenih proizvoda. Takođe, savetuje se biranje namirnica koje sadrže manje aditiva, kao što su zamrznuti proizvodi, prirodni voćni sokovi umesto veštačkih pića, sveže meso umesto kobasičarskih proizvoda ili sveži umesto topljenih sireva. Trebalo bi izbegavati jednoličnu ishranu, a obaveza proizvođača i trgovaca je da na pakovanju obeležavaju poreklo aditiva.

Autor: M. Prstojević
Izvor: Danas - Zdravlje,
Datum: 24.08.2006,
Strana: 1

Žute bombone, plavi sladoled... Izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnice bila upadljivija, ali mogu da budu okidači za pojavu zloćudnih bolesti. Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti, a najopasniji od svih su pojačivači ukusa i različiti zaslađivači i boje koji mogu da izazovu i najteže maligne bolesti.

Preterana upotreba pojačivača ukusa povezuje se s neurodegenerativnim bolestima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Mogu da izazvu i alergiju, posebno kod astmatičara, a neki izazivaju poremećaj metabolizma mokraćne kiseline.

Gde se sve nalaze opasni aditivi

Opasni zaslađivači - njihove šifre su: E-950, E-951, E-952, E-954 i E-962. Nalaze se u bezalkoholnim napicima, bombonama, žvakaćim gumama, sladoledu, poslasticama, lekovima, kozmetici...

Opasni pojačivači ukusa - imaju šifre: E-620 do E-633. Nalaze se u čipsu, kobasicama, konzervisanoj hrani, žvakama, bezalkoholnim pićima, supama, margarinu, umacima, gotovim jelima, začinskim mešavinama i senfu.

Opasne boje - Opasne boje označene su sa šifrma: E-102, E-104, E-110, E-122, E-123, E-124, E-125, E-126, E-127, E-128 i E-129. Nalaze se u pekarskim proizvodima, proizvodima od mesa, bezalkoholnim pićima, sladoledu, siru, voćnim jogurtima, bezalkoholnim pićima, supama, kremovima i desertima...
Opasne kombinacije

Naučnici sa instituta u Liverpulu ispitivali su u laboratorijskim uslovima mogući toksični efekat aditiva aspartam, natrijum-glutaminat, boja briljant plava i kvoinoline žuta na ćelije živaca. I došli do zaključka da je kombinacija ovih aditiva izuzetno opasna, posebno za nervni sistem.

Iako su pojedinačni aditivi dozvoljeni za korišćenje u prehrambenoj industriji, njihove kombinacije mogu da budu veoma opasne.

Najopasniji aditivi

Veoma je bitno da čitate ono što piše na na etiketi proizvoda koji kupujete. Često na deklaraciji pišu jednostavne i nedefinisane reči kao što su „arome“ i „boje“, ali u slučaju kada su aditivi navedeni, obratite pažnju i ne uzimajte proizvode koji sadrže sledeće:

Tartrazin (E102)
Quinoline žuta (E104)
Sunset žuta (E110)
Carmoisine (E122)
Ponceau (E124)
Briljant plava (E133)
Natrij-benzoat (E211)
Aspartam (E951)
Natrij-glutaminat (E621)

CDC/BT

ah, ne opet...

Prilog

@HoT_Steppa: Hvala na opsirnom "prilogu"

Odakle se iskopan/prekucan prilog?

Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa, prema najnovijim istraživanjima, mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti. Opasnim zaslađivačima označeni su oni koji se nalaze u bezalkoholnim napicima, bombonama, žvakama, sladoledu, lekovima, kozmetici, pa čak i u vitaminskim preparatima (pod šiframa E-950, E-951, E-952, E-954, E-956), a kao najopasniji aditivi navode se boje i arome (pod oznakama E-102, E-104, E-110, E-122, E-124, E-133, E-211 i E-621). Teško je danas naći proizvod koji ne sadrži neki od ovih aditiva.

Prof. dr Ivan Stanković, predsednik Komisije za aditive Srbije, stručnjak Zajedničkog ekspertskog komiteta Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) - JECFA, istakao je da nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva.
- Može se govoriti o stepenu njihove škodljivosti jer, kako kaže Klod Bernard, "ništa nije toksično i sve je toksično" u zavisnosti od količine koja se upotrebi - istakao je prof. dr Stanković.

On je naveo da se prema međunarodnoj prihvaćenoj proceduri određuje prihvatljiv dnevni unos za svaki aditiv. Primera radi, prihvatljiv dnevni unos za aspartam (E-951) je 40 miligrama po kilogramu telesne mase čoveka. Aspartam je dozvoljen i puno korišćen zaslađivač.

Aditivi su supstance koje se prirodno uglavnom ne nalaze u namirnicama. Prehrambena industrija ne može bez aditiva jer se dodaju u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja transporta ili čuvanja, pri čemu postaju njihov sastojak. Slovo E na proizvodu znači da je aditiv odobren u Evropskoj uniji. Svaki proizvođač mora da poštuje pozitivnu listu (dozvoljenih) aditiva na kojoj se nalazi 316 aditiva podeljenih u 22 kategorije.

Prema rečima prof. dr Stankovića, s liste dozvoljenih aditiva do sada, zbog svoje toksičnosti, nije skinut nijedan. Dolazilo je samo do korekcija količina koje se mogu dodavati i grupe namirnica u koje se može dodavati. Sagovornik pojašnjava da postoje aditivi koji su toksični kada se posmatraju izvučeni iz konteksta.

- Primera radi, nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su oni nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa jer su efikasni protiv toksogenih vrsta bakterija. Njihova akutna toksičnost eliminisana je načinom njihove upotrebe jer se oni mogu puštati u promet samo kao homogena mešavina s kuhinjskom solju koja sadrži 0,5-0,6 odsto nitrita, tako da nije moguće ni namerno, ni slučajno, zbog slanoće proizvoda uneti toksičnu količinu nitrita - objasnio je prof. dr Stanković.

Druga je priča to što pojedine osobe mogu da budu alergične na neke aditive. Poslednja velika studija o unosu aditiva u zemljama EU iz 2001. godine pokazala je da dnevni unos aditiva ne premašuje prihvatljiv unos ni za jedan aditiv sa pozitivne liste. Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja

U SRBIJI ISTO KAO I EU

U našoj zemlji proizvodnja, promet, kvalitet aditiva, pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama koji je donet 2003. godine, i koji je usaglašen sa direktivama EU.

NE PRETERIVATI SA SALAMOM

Prof. dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu (dijetolog) sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, savetuje umerenost u ishrani i upotrebi prerađevina od mesa, gotovih jela, gaziranih napitaka.
- Moderno čovečanstvo koristi mnogo više prerađevina nego pre tri decenije. Međutim, danas se upotrebljavaju isključivo aditivi koji su odobreni u EU. Sigurno je da ne bi trebalo non-stop jesti prerađevine na uštrb svežeg voća i povrća i sveže pripremljenog jela - istakla je prof. dr Jorga.

N. Rakić

mali programcic sa dosta opisanih aditiva, obavezan download

http://www.bysoft.com/foodadditives.php

pozdrav

@sal: Hvala na linku

Pre neki dan kupim u maxi-ju pakovanje od četiri krofne sa džemom.
Dođem kući, pojedem dva komada,i slučajno pogledam nalepnicu koja je odozdo zalepljena na kutiju.


Pitam se zašto obične krofne moraju da sadrže onih 13 oznaka E,
i još nekih budibogsnama stvari,kao da je poenta u tome da se natrpa što više hemije u obične krofne?


_{[Ovu poruku je menjao vujo032 dana 23.09.2008. u 12:03 GMT+1]}