[ majstormm @ 17.02.2007. 18:56 ] @
na vikendici sam letos imao strsljene , a sada vidim gde im je gnezdo. Pristupacno je ali ja ne znam kako da ih unistim . Da li neko ima iskustva?
[ Lesli Eldridz @ 17.02.2007. 19:17 ] @
Polij benzinom pa zapali sad dok spavaju.
[ damg @ 17.02.2007. 20:13 ] @
Citat:
Lesli Eldridz: Polij benzinom pa zapali sad dok spavaju.


Celu vikendicu?
[ mulaz @ 17.02.2007. 20:15 ] @
...jos pogotvu ako su na nekom lesenom krovu pa da izgori cela kuca... :)


amm potpuno sam bez normalnih ideja.. jedino jednom sam video da je neki covek preko gnezda stavio najlon i sa onim 'stejplerom' (ne znam kako se kaze srpski http://en.wikipedia.org/wiki/Staple_gun <- ovo) zabio ove kukice sve oko gnezda, da nisu mogli da izadju...
osle kad su zatvoreni mozes da radis sta hoces sa nima.. ili cekicem da ih izubijas, ili da se vais za par nedelja i samo pokupis ostatke.. ali pazi i tad da nesto ne prezivi od hrane u gnezdu
[ fanfon @ 17.02.2007. 20:30 ] @
Ako mislis da nema jos jedan otvor, onda zguzvaj novine i ubaci. Nece se vracati. Ja sam letos u sumi nasao jedno veliko sa preko 300 komada. Posto su se ugnezdili bas na drvetu na kom sam napravio vratilo, morao sam da delujem insekticidom. Nasao sam neki ekstra jak, obukao se u pcelarsko odelo, sa kapom i rukavicama i naspricao celu bocu insekticida unutra. Da nisam bio obucen kako treba ne veruje da bi se ziv vratio, jer su se cak zabadali i u odelo(imao sam ispod debele pantalone) dok su napadali. Bilans posle svega je gomil amrtvih strsljenova, a oni sto su preziveli su odleteli. Samo pazljivo sa gnezdom dok su strsljenovi u njemu. Jedan ubod u vrat i gotovo...
[ cicovic @ 17.02.2007. 22:30 ] @
Ovo je verovatno varijanta koja tebi ne odgovara zbog paljevine, ali ja sam letos ose unistio insekticidom, koji, dok prskam na gnezdo, mlaz upalim upaljacem. Uspelo je. Naravno, PP aparat sam imao pri ruci jer je i kod mene bio slucaj gnezda blizu krova.
Poz
[ Lesli Eldridz @ 17.02.2007. 23:31 ] @
Citat:
damg: Celu vikendicu? :-) :-) :-)

Moze i to ako je brvnara ;) Ja sam benzinom palio gnezdo osa. Nema od toga bolje i deluje najbrze. Doduse, nije bilo ispod krova nego medju nekim betonskim blokovima. Plus, oni sad jos spavaju zimski san, znaci pravo je vreme. I ovo sa najlonom nije losa ideja, narocito zato sto spavaju. Ima u poljoprivrednim apotekama oni najlon dzakovi, pa stavis par komada jedan preko drugog, uvijes gnezdo, i onda oni nece moci ni napolje ni unutra, i plus su slabi posle zimskog sna, znaci problem resen.
[ StORM48 @ 17.02.2007. 23:47 ] @
Moj recept je jednostavan...

Upadneš noću (dovoljno je da bude sat-dva pre ponoći) i dezintegrišeš mesto prskajući Raidom iz boce. Ne znam zašto, ali noću uopšte ne reaguju - nešto se pogube i popadaju mrtvi.

Pozdrav

P.S. Kad našpricaš RAID dotle da se i sam maltene ne osvestiš i dalje je uputno "dati gas" nogama, što brže, a onda sa distance posmatrati da li zovu pojačanje ili su klonuli duhom
[ zokish @ 18.02.2007. 08:22 ] @
Moj deda je to radio tako sto bi pripremio malter i nocu zazidao otvor. To sam kasnije vidjao da rade na vikendicama na moru.
[ ctrl alt del @ 18.02.2007. 12:04 ] @
U svakom slučaju, šta god radio, obavezno noću i po mogućnosti gledaj da bude što hladnije... Tada će biti najmanje aktivni i najmanja je mogućnost da ti se neki osveti. Računaj da je (ako nisi alergičan) sve preko dva-tri uboda opasno, pa za svaki slučaj neka bude još neko sa tobom da može da ti pomogne u slučaju potrebe. Imaj pri ruci nešto protiv alergijske reakcije tipa esperson/sinopen/fenergan mast + fenergan/astemisan ili slične tablete (ovo proveri u apoteci).

Nemoj da se uplašiš od svih ovih postova i saveta - ne ideš u čiđćenje minskih polja - ali oprez svakako
[ vujo032 @ 18.02.2007. 12:46 ] @
Može li jednostavno da se obmota samoprijanjajućom folijom.Bez hemije i baruta,plamena,i sl?

[Ovu poruku je menjao vujo032 dana 18.02.2007. u 17:43 GMT+1]
[ ilkebgd @ 18.02.2007. 13:26 ] @
Citat:
fanfon: Jedan ubod u vrat i gotovo...


Ovo prvi put cujem...
[ damg @ 18.02.2007. 15:06 ] @
Citat:
ilkebgd: Ovo prvi put cujem...


Ako je alergičan na ubod, onda baš tako. anafilaktički šok... game over...
[ ilkebgd @ 18.02.2007. 15:13 ] @
Mislim da vecina ljudi ipak nije alergicna, no bolje da ne isprobava :-)
[ ctrl alt del @ 18.02.2007. 18:20 ] @
Da bi neko dobio burnu alergijsku reakciju mora već imati aktivna antitela u svom organzmu. Znači nikada ne možete dobiti alergijsku reakciju na prvi kontakt sa alergenom (u ovom slučaju stršljenovim otrovom). Samo osoba koja je već jednom ranije bila ubodena može (ne obavezno) dobiti alergijsku reakciju. U tom slučaju stvarno je dovoljan jedan ubod i smrt može nastupiti veoma brzo (par minuta). Prva pomoć je otvaranje otvora na dušniku i ubacivanje cevčice za disanje pošto zbog alergijske reakcije otiču disajni putevi i dolazi do gušenja. Naravno postoje i lekovi ali neću ovde da pričam o stvarima za koje nisam sto posto siguran. Neka se javi neki lekar...

E sad ono za šta nisam siguran je koja je supstanca u stršljenovom otrovu alergen. Ovo je bitno zato što to može da bude neko hemijsko jedinjenje koje se možda nalazi i u otrovu drugih hymenoptera (ose, pčele), pa ako su vas one ranije ujedale... možda odreagujete burnije na stršljena.
[ Shomi-1 @ 18.02.2007. 21:03 ] @
Mene su bas dosta puta "ujedale" pcele, nekad i po 3-4 odjednom(inace imam nekoliko kosnica pcela). I nisam imao nikad problema, ta mjesta samo oteknu i nista vise. Znaci li to da sa strsljenom ne bih dobro prosao jer je njegov otrov jaci?

Ja sam strsljene unistio u mojoj vikendici tako sto sam u supljinu betonskog bloka, gdje su se ugnijezdili ubacio prasak koji se koristi za unistavanje krompirove zlatice. Sta se dalje odvijalo ne znam, samo kada sam dosao sledeci put posle nekih nedelju dana, njih vise nije bilo.

pozdrav
[ skijash @ 19.02.2007. 11:25 ] @
Ja sam oduvek koristio onu suptilnu seljacku varijantu: uzmem metlu, okrenem je po sirini i kad neki sleti na zid udarim sto jace mogu, po mogucstvu onim tvrdim delom metle. Onda ga brzo dokrajcim na podu pre nego sto pas nasrne na njega. :) Naravno, radilo se o pojedinacnim primercima, a ne o gnezdu...
[ ctrl alt del @ 19.02.2007. 12:56 ] @
Citat:
Shomi-1: Mene su bas dosta puta "ujedale" pcele, nekad i po 3-4 odjednom(inace imam nekoliko kosnica pcela). I nisam imao nikad problema, ta mjesta samo oteknu i nista vise. Znaci li to da sa strsljenom ne bih dobro prosao jer je njegov otrov jaci?
pozdrav


To znači da nisi alergičan na otrov pčele, pa verovatno ni na otrov stršljena ne bi alergijski odreagovao. Ovo ne znači da otrov ne bi delovao na tebe - bilo bi i bola i otoka... ali lokalno, bez alergijske reakcije. Svaki otrov (u stvari svaka supstanca) može u određenoj količini da bude letalna. PRETPOSTAVIMO da je za zdravog muškarca od nekih 80-tak kg potrebno deset uboda stršljena da ga dovedu do veoma ozbiljnog stanja ili smrti. Tu govorimo o klasičnom delovanju otrova na čovečiji organizam. Kod alergijskih reakcija je dovoljna i najmanja količina otrova - jedan ubod pa da dođe do gušenja.
Prilikom prvog (i svakog sledećeg uboda) organizam reaguje otokom i crvenilom na mestu uboda, a u krvi se stvaraju antitela koja pomažu u neutralisanju dejstva otrova. Čovek postaje alergičan na otrov (ili antibiotik, polen...) kada ta antitela ne nestanu posle prestanka delovanja strane supstance, već ostanu aktivna u krvi. Organizam je tada u stanju pripravnosti i prilikom svakog sledećeg uboda reakcija je mnogo brža i burnija pa u najgorem slučaju može doći do gušenja.

[Ovu poruku je menjao ctrl alt del dana 19.02.2007. u 15:00 GMT+1]
[ fanfon @ 19.02.2007. 14:38 ] @
Citat:
ctrl alt del[/url]: To znači da nisi alergičan na otrov pčele, pa verovatno ni na otrov stršljena ne bi alergijski odreagovao.
Ceo odgovor ti je rekla-kazala...Postoje dosta velike sanse da bi organizam reagovao na otrov strsljena iako je na ubod pcele nastala samo lokalna reakcija. 1 ubod strsljena=20-ak uboda pcela. Takodje postoji mogucnost da organizam reaguje i na ubod pcele ako duze vremena nije bio uboden od iste, a pri ranijim ubodima je imao samo lokalnu reakciju. Razlog je sto se otpornost vremenom gubi.
Citat:
PRETPOSTAVIMO da je za zdravog muškarca od nekih 80-tak kg potrebno deset uboda stršljena da ga dovedu do veoma ozbiljnog stanja ili smrti.
Ovo stvarno nema smisla sto si napisao. Na osnovu cega si to pretpostavio? Da te ubode i 5 strsljena pitanje je u kakvom bi stanju zavrsio da ne primis injekciju u roku pola sata posle uboda. Otrov strsljena je mnogo toksicniji od otrova pcele. Dovoljan je jedan ubod na pravo mesto(npr.vrat) i da nastane opasnos po zivot.
[ ctrl alt del @ 19.02.2007. 17:12 ] @
Namerno sam napisao "PRETPOSTAVIMO" jer sam hteo da naglasim razliku između klasičnog delovanja otrova i alergijske reakcije. Znači da bi otrov ozbiljno ugrozio zdravlje potrebno je 2,3,...5...8 uboda, a ako je čovek alergičan, dovoljan je jedan. Šta tu nije jasno? Ako je potrebno naći ću precizne podatke.

Što se tiče prvog dela tvoje primedbe, u par postova ranije sam rekao da mislim da je moguće da se alergija javi na neku supstancu koja se nalazi u otrovu ne samo stršljena, već i drugih srodnih insekata. U svakom slučaju ako nije ranije bio izložen stršljenovom otrovu, najverovatnije neće imati alergijsku reakciju na prvi ubod. Uzgred gde si našao jednačinu 1 stršljen = 20 pčela.... = 5 bumbara = 0,2 poskoka....

Udaljili smo se od teme.
[ MOSLER @ 25.02.2007. 00:21 ] @

Hmmm,a sta bi se desilo kada bi se gnezdo naprskalo PP aparatom za gasenje pozara???
[ StORM48 @ 25.02.2007. 01:14 ] @
Verovatno bi stršljeni krenuli da se čude i psuju... "ko je do ____ zvao vatrogasce!?".

Pa ništa, deo bi se verovatno udavio u peni, a ostatak bi Te oplavio od ujedanja.

Pozdrav
[ damg @ 25.02.2007. 13:09 ] @
A, ne... mozda je mislio da se prvo polije benzinom, pa zapali, pa tek posle toga isprska pp aparatom
[ ctrl alt del @ 26.02.2007. 08:26 ] @
Citat:
MOSLER: Hmmm,a sta bi se desilo kada bi se gnezdo naprskalo PP aparatom za gasenje pozara???

Sa CO2 bi možda i imalo smisla, sa suvim prahom sigurno ne.
[ malada @ 28.02.2007. 15:24 ] @
Ako je u zatvorenom prostoru, uzmi neki raid koji je za pcele strsljene ili nesto slicno posto ima vise vrsta raid-a i zalijepi ga nekako da prska bez potrebe da se pritisne (npr. selotejpom), ako znas na sta mislim. Zatim to ubaci u taj njihov prostor i bjezi kolko te noge nose. Vrati se za jedno sat vremena i trebalo bi da su svi mrtvi.
Mislim da je ovo najsigurniji nacin a i ako ne uspije izgubio si samo stotinak din i parce selotejpa.
[ rale2rale @ 05.03.2007. 10:14 ] @
moje iskustvo još zanimljivije, sa osama koje gnezdo prave u zemlji,inače nisam nikad bio alergičan na ujed osa ili bumbara, a ujedali su me. u svakom slučaju imao sam gnezdo tih osa kraj mlade jabuke tek zasađenje, i tako dok sam zalivao u letnom periodu jabuku , ja onako usput zalijem i njihovo gnezdo, i to recimo jedno 10-tak puta, uglavnom izleti par njih i vrte se oko rupe, sve dok jednog dana nisam krenuo da zalivam onako redovno, da bi u trenutku dok sam se približavao sa crevom iz rupe izletilo jedno 10 osa i krenule pravo na mene, prva koja me je napala ubola me je tačno u vrat ispod brade, normalno sam zbrisao što sam brže mogao, nakon 30 sekundi dobio sam svrab oko prepona pazuha i jezik mi je počeo da otiče i gušenje, popio sam neke tablete fenergan mislim i komšija me je odvezao kod lekara, za nekih 15 minuta sam bio tamo, dali su mi neke injekcije i doktorov komentar da nisam popio što već jesam da bi se verovatno ugušio.
nakon par dana sam se ,,nauružao'' jaknama, mrežema za lice, i benzinom, problem je rešen.
[ stil @ 05.03.2007. 14:33 ] @
Dobro se obuces,stavis debele rukavice,nogavice u cizme.Dakle,zastitis se dobro da te ne ubodu.Nadjes jedan dugacak stap i na vrh zamotas krpu vezes je zicom, natopis naftom (baklja).Kad padne mrak dodjes ispred jazbine i cekas.Oni lete ka vatri i kada se priblize dovoljno krila im sagore.Pazi da nesto ne zapalis.
[ majstormm @ 13.03.2007. 09:17 ] @
Hvala svima koji ucestvovali savetima .Unistio sam gnezdo uz prethodne pripreme tj. zastita glave, ruke, naoruzao sam se otrovima ,najlonom i krenuo u akciju ,a onda corak, gnezdo je prazno . Onda sam u nekoj knjizi procitao da strsljeni
u jesen napustaju svoje gnezdo i nikada se ne vracaju .
[ damg @ 13.03.2007. 22:05 ] @
...ili su mozda ti strsljeni dosli do informacija da im ti ovde na forumu radis o glavi, pa su oni... zapalili
[ fanfon @ 13.03.2007. 22:13 ] @
Za sve ljubitelje strsljenova informacija da sutra(sreda 14.mart.2007.) u 10.30h na TV B92 ima emisija iz Nacionalne geografije STRŠLJENOVI IZ PAKLA

Citat:

Upoznajte male, ali vrlo efikasne mašine za ubijanje - stršljenove. Iako nisu veći od 5 centimetara, a raspon krila im ne prelazi 7 centimetara, žaoka ovih halapljivih predatora ima dovoljno otrova da razgradi ljudsko tkivo. Zbog toga njihov ubod može da ima fatalne posledice po čoveka. Ljudi nisu uobičajena stavka na njihovom jelovniku, ali oni koji su imali nesreću da ih ubode stršljen opisuju bol kao neizdrživ. Oko 40 ljudi godišnje umre zbog alergijske reakcije na otrov stršljena. Stršljenovi ubice žive uglavnom u Japanu, najčešće napadaju pčele, a jedan stršljen može da ubije i do 40 pčela. S obzirom da pčele potiču iz Evrope, nemaju nikakav sistem odbrane protiv stršljena. Ipak postoji i druga strana priče o ovim zastrašujućim insektima. Program Nacionalne geografije "Stršljenovi iz pakla" traži odgovor na pitanje da li su stršljenovi zaista toliko opasni?


Necete zazaliti ako pogledate...
[ Fuzz @ 13.03.2007. 23:33 ] @
Najza.ebaniji strsljenovi zive u Japanu, ali su im i pcele jednako ozbiljne.
Imaju foru da formiraju klupko oko strsljena i vibriraju dok ne postignu temperaturu koja ga slogira.
[ ctrl alt del @ 16.03.2007. 08:01 ] @
Citat:
majstormm:...a onda corak, gnezdo je prazno . Onda sam u nekoj knjizi procitao da strsljeni
u jesen napustaju svoje gnezdo i nikada se ne vracaju .


Od silne priče kako uništiti gnezdo i čime se zaštititi, potpuno sam ovo prevideo. Tačno je da stršljeni u jesen prestanu da polažu nova jajašca u gnezdo, iz poslednjih se razviju ženke i mužjaci, dolazi do oplođenja, mužjaci umiru a oplođene ženke ili ženka preživljavaju na skrivenim mestima (pod korom drveta i sl). na proleće, obično u aprilu preživele počinju da prave novo gnezdo i formiraju novu koloniju. Nikada ne koriste staro gnezdo. Može se desiti da ako je lokacija posebno pogodna (tipa veliki zaštićeni tavan sa lakim pristupom...) više godina formiraju koloniju na istom mestu, ali uvek naprave novo gnezdo. Znači džaba smo pisali... gnezda koja nađete između novembra i aprila su neaktivna.

Napuštanje starih gnezda inače važi za sve (ili skoro sve) ose, stršljene i bumbare. Za razliku od pčela oni nikad ne koriste dvaput isto saće, već za svako jajašce naprave novu ćeliju. Ovo je verovatno mehanizam zaštite od parazita. Zato se svakog proleća pravi novo gnezdo i nova kolonija.

Proverio sam i podatak o otrovnosti stršljenovog uboda. Računa se da je LD 50 (srednja letalna doza - umire 50% ljudi izloženih nekom agensu) šest uboda. Naravno bilo je slučajeva da se preživi i više.
[ bozaijeca @ 22.03.2007. 22:13 ] @
Sto se tice ujeda pcela i drugih nima (da tako kazem) slicnim insektima, iz licnog iskustva znam da to nema veze jedno sa drugim.Da pojasnim.Moj otac i ja bavimo se pcelarstvom.Posedujemo nekih 15-tak kosnica.Na ujed pcela nismo alergicni, medjutim mog oca je pre par godina ubola osa i imao je burnu reakciju.Morao je da zatrazi pomoc lekara.
Sto se strsljena tice, nabavi pcelarsku kapu(onu sa sitnom mrezom), kreni nocu, po mogucstvu da je hladnije (ispod 12 stepeni).Napomenuo sam 12 stepeni posto pcele napustaju kosnicu pri visim temperaturama od 12 stepeni.Tretiraj gnezdo insekticidom, ako je pristupacno odseci sace sa leglom strsljenova i zapali na bezbednom mestu.
Ako ipak to ne smes da uradis pozovi u pomoc nekog pcelara i mislim da nese biti problema.Gnezdo ce biti unisteno.Pozdrav!
[ mooljac @ 26.03.2007. 21:11 ] @
Kave vam sve ideje padaju na pamet pa to je strasno...mogao bi neko da nastrada pogotovu ako uzme metlu ili napravi baklju!

Secam se da sam kao klinja prisustvovo ispustanju gasova iz nadule krave... znam znam ... krava se najela neke travulje i nadula se, a baba je uz pomocu petroleja (gas za lampu, ali nisam bas siguran) pokusavala da je ispumpa... Uglavnom tada je kukajuci spomenula kako joj je prosle godine krava nastradala od strsljenova! Tako da nije se bas zezati sa njima. Najsigurniji nacin je naci nekog drugog to da uradi. Nekog koga ne gotivite. Uglavnom ova overdose-irana krava je prezivela
[ intra @ 27.03.2007. 12:35 ] @
Vidim da je problem riješen, ali ako nekom zatreba evo par pčelarskih fora. Uzmete plastičnu flašu od 1,5 litar i odsječeteod vrha prema dole (horizontalno) komad na onoj krivini (znači nekih 5-10 cm) i taj dio okrenete naopako i povežete žicom tako da se dijelovi ne rastavljaju i da se sve može objesiti na recimo drvo u blizini gnijezda. Kao mamac koristi se pivo (2-3 cm), mogu sardine ili druga riba uglavnom mora imati intenzivan miris. Kad uđu nemogu izaći više iz zamke.
[ vujo032 @ 27.03.2007. 23:49 ] @
A šta misliš da ih poliješ nitror azređivačom?
Sutra ću još razmišljati i pitaću komšije i kolega,pa kad nakupim dovoljno predloga,
eto mene opet.Svaki dan po jedan predlog.
Držite me za reč.
Evi za sada,malo da naučite i upoznate neprijatelja,a biće toga još.
Nekada se, uz sve mere opreza i svu pažnju, ipak desi da vas insekt ubode. šta tada uraditi? Postoje li neki načini da manje iziritirate insekte - kada oni uopšte napadaju (osim, naravno, komarca, koji vas ujede jer je gladan, to jest gladna, pošto ujedaju samo ženke)? Evo malog vodiča kroz svet ovih ne baš popularnih "suseda".

Pčela napada samo iz straha, i tada izgubi žaoku i umire. žaoku je neophodno
izvaditi pincetom; protiv oteklina i svraba pomoći će hladne obloge u kombinaciji
sa kolutovima svežeg crnog luka.

Osa, kao i pčela, bode samo kada je isprepadate. Ovde uglavnom ne treba vaditi
žaoku; dovoljno je da stavite hladne obloge. Ako se desi da ste ubodeni u predelu
očiju ili usne duplje, trebalo bi da sisate kocku leda ili da je stavite na
mesto uboda i da se odmah obratite lekaru.

Stršljena se mnogi boje, ali stršljen napada izuzetno retko, jedino kad brani
svoje gnezdo ili u samoodbrani. Slatkiši i roštilji ga nimalo ne zanimaju. Stršljenov
otrov nije ništa opasniji od otrova ose, ali ubod više boli jer ima deblju žaoku.
Ako vas ipak ubode, hladite oteklinu kockicama leda koje ste uvili u neku krpu
- nije preporučljivo da stavite led na golu kožu.

Znatno redji od uboda stršljena je ubod bumbara. Ubada jedino ženka bumbara,
i to u prilično retkim situacijama, recimo, budete toliko neobazrivi da sednete
na nju. Mesto uboda tretirajte isto kao da vas je ubola osa.

Ukoliko idete na selo, može vam se desiti neprijatan susret s obadom. Obad
će najčešće napadati velike sisare, tako da na njega uglavnom možete da naidjete
u blizini polja za ispašu. Kao prva pomoć nakon uboda preporučuje se hladjenje,
a pošto ubod jako boli i može lako i da se upali, ne bi bilo loše da osetljive
osobe na mesto uboda stave antibiotsku mast.

Komarci: dosadni i predosadni, i potencijalno opasni, jer mogu preneti bolesti.
Od tih bolesti najznačajnija je malarija, kod nas, doduše, iskorenjena, ali
je naša zemlja, zbog uvek prisutne opasnosti, ipak svrstana u potencijalno ugrožena
područja. Napadaju samo ženke, jer im je potrebna koncentrovana proteinska hrana
da bi položile jaja, a tu hranu pronalaze u krvi ljudi i toplokrvnih životinja.
Na mestu uboda ubrizgavaju tečnost protiv zgrušavanja krvi, sa prilično kratkotrajnim
dejstvom, ali ta tečnost izaziva svrab i crvenilo. Ako vas ujede komarac, pomaže
da na mesto uboda stavite kolutove svežeg crnog luka ili mešavinu soli i sirćeta
- to pomaže protiv svraba i upala.

Još jedno, opšte pravilo: ako vam se nakon bilo kakvog uboda jave ekstremne
reakcije na koži (recimo, veliki otok), ili ako imate probleme sa disanjem ili
cirkulacijom, obavezno se javite lekaru.

II

Od avgusta pa sve do u jesen dok su aktivne, ose se pokušavaju uvući u košnice da bi došle do meda. Sem toga, ubijene pčele im služe za ishranu legla. Za razliku od pčela, kod osa samo maticc prežive do sledeće sezone.

Ose su veliki sladokusci i ne prezaju ni od nasilnog ulaska u košnicu, ali se pčele stražarice najčešće uspešno suprostavljaju tome. Ako su društva iz nekog razloga oslabila, ta odbrana može biti nedovoljna tako da ose, ako se pojave u većem broju, mogu uništiti pčelinje društvo.

Zbog toga osinja i stršeljnska gnezda, bilo da su u zemlji, ili na nekom drugom mestu, treba uništavati čim se otkriju rano u sezoni. To se najbolje izvodi sprejom, koji se takođe može upotrebiti i protiv stršljena. Samo treba imati u vidu da je ubod stršljena mnogo opasniji od uboda pčele i ose, pa se treba dobro zaštititi prilikom uništavanja ove štetočine pčela. Svi poslovi oko uništavnja moraju se obavljati noću kada su ose i stršljeni u gnezdu.

Za hvatanje osa mogu se koristiti razni mamci, između ostalih do polovine puna flaša piva u koje se može kapnuti malo sirćeta i dodati jedna kašičica šećera. Ubrzo, čim dođe do vrenja, ose budu privučene i one ulaze u bocu gde se utapaju. Pčele ne privlači sadržina boce, pa nema opasnosti za njih.

Posebno treba naglasiti opasnost koju stršljeni predstavljaju u avgustu i spetembru kad ih ima mnogo. Doleću na pčelinjak i vešto hvataju pčele u letu odnoseći ih u svoje gnezdo.

Pored hemikalija protiv stršljena se uveče i u toku noći možc primeniti plamen i uznemireni stršljeni uleću gde nalaze svoju smrt.

Kako ose, tako i stršljeni, mogu se hvatati u posebne klopkc napravljene od žičane mreže u vidu levka. Klopke se postave kasno uveče tako da se u toku sledećeg dana u klopci nađe veliki deo odraslih osa ili stršljenova.

Pčelovuk, jedna vrsta ose samice, gnezdi se u zemlji i slično stršljenu, za opskrbljivanje svog legla, hvata takođe pčele. Pošto su njegova gnezda u zemlji, teže ih je zapaziti nego gnezda stršljena.

U planinskim predelima u košnice se takođe uvlači i jedna vrsta bumbara, tako da se u junu ispred košnice može videti po neki bumbar koga su pčele ubile. Ti bumbari pokušavaju da dođu do meda iz košnice.

III

Realno najopasniji životinjski organizmi u toplijem dijelu godine, osobito u ljetnim mjesecima. Iako se čini nemogućim, ubodi stršljena mogu biti smrtonosni. Posebna opasnost jest u činjenici da stršljeni mogu napasti čovjeka koji im se nesmotreno približi.

SAVJET
Ne približavati se rojevima stršljena. Ako zamijetite više stršljenova u letu udaljite se što prije.
2. PČELA Na području Hrvatskoga primorja i Gorskog kotara znatan je broj pčelara. U ljetnim mjesecima pčelci se odvoze na pašu u predjele gdje trenutno cvate medonosno bilje. Pčele nisu agresivne, ali mogu napasti osobe koje se nesmotreno približe košnici. I sami pčelari znaju da njihove pčele ponekad budu "ljutite" i rado bodu.

SAVJET
Ne oblačiti šarenu odjeću i ne upotrebljavati razne mirise i dezodoranse ako ste preosjetljivi na pčelinji otrov. Pčele kada se roje ne bodu.
3. OSA Iako nije opasna kao stršljen ili pčela i osa može izazvati vrlo neugodna stanja pri multiplim ubodima. Obično nisu agresivne, ali postoji opasnost da u rojevima napadnu osobu koja im se nesmotreno približila.

SAVJET
Izbjegavati mjesta na kojima se nalaze veći osinjaci.

IV



Pozdrav iz Čačka.
[ vujo032 @ 27.03.2007. 23:50 ] @
A,da sad sam se setio.A šta mislite vrelom vodom?

Evo šta wikipedia kaže na tu temu:

Europski stršljen
Izvor: Wikipedija
Skoči na: orijentacija, traži
?
Europski stršljen
Europski stršljen
Europski stršljen
Sistematika
Carstvo: Animalia
Koljeno: Arthropoda
Razred: Insecta
Red: Hymenoptera

I još malo o stršljenu:

Ose su oduvijek bile problem na pčelinjaku.
Ulaze na leto u košnicu, kradu med, otvaraju leglo i uznemiruju pčele. Nisam jedanput gledao borbu između stražarica i ose, a osa je u pravilu izlazila kao pobjednik. Tome pridonosi i činjenica da osa ima gladak žalac, da može ubosti više puta i pri tome, za razliku od pčele, ostati živa.


Stršljeni (Vespa crabro) su naše najveće ose.
Stršljenjake grade na zaštićenim mjestima, pod strehom, u šupama ili pod krovovima, u šupljim stablima, od nekoliko katova saća, stanicama okrenutim prema dolje. Sve to omotaju s više listova poput papira tankim, sažvakanim drvetom.
Svake godine u proljeće, oplođena ženka koja je prezimila u skloništu, gradi novo gnijezdo i nikada ne useljava u staro, prošlogodišnje.
Stršljeni love pčelu u letu, najčešće pred samim ulazom u košnicu.
Osim pred košnicom, love pčele i za vrijeme odlaska ili dolaska na pašu.
Uhvaćenu pčelu odnose na obližnje drvo gdje joj iz mednog mjehura isišu nektar, a prsne mišiće sažvaču, pomiješaju sa slinom te ih tako pretvore u sluzavu kašu kojom hrane svoj pomladak.
Kada jedan stršljen počne s lovom, ubrzo dovede i drugoga, a onda oni dovedu svaki po još jednoga i tako ih je sve više u napadu. Pčele su protiv tako velikog i oklopljenog protivnika, kao što je stršljen, potpuno nemoćne.
Stršljeni love i noću, za punog mjeseca, ako su noći vedre.
Radijus lova im je oko 1500m od gnijezda. Zato treba uništavati stršljenjake (stršljenova gnijezda) na širem području oko pčelinjaka. Postoji zabluda u pčelarskoj literaturi da se odrasli stršljeni hrane mesom kukaca, naročito pčela. To nije tako, zato jer odrasla jedinka stršljena nije u stanju probaviti krute proteine.
Odrasle jedinke hrane se sokovima drveta i sokovima koje isisaju iz raspucanog voća, te drugim slatkim tvarima koje nađu u prirodi.
Svoje ličinke hrane proteinima, najčešće dijelovima kukaca.
Posebna su im poslastica pčelinje ličinke. Zato je pčelinje leglo često na meti stršljenovih napadačkih pohoda.



Porodica: Vespidae
Rod: Vespa
Vrsta: V. crabro
Dvojno ime
Vespa crabro
Linnaeus, 1761.
Rasprostranjenost europskog stršljena
Rasprostranjenost europskog stršljena

Europski stršljen (Vespa crabro) je žuto-crni kukac vrlo sličan osi, ali mnogo veći. Stršljeni (Vespa crabro) je naša najveća osa. Gnijezda gradi u šupljem drveću, vrbicima, drvarnicama ili sličnim zapuštenim staništima. Vrlo je opasan, ali rijetko napada bez razloga. Hrani se kukcima poput ose.
Sadržaj
[sakrij]

* 1 Rasprostranjenost stršljena
* 2 Staništa - gnjezda
* 3 Hrana
* 4 Suzbijanje
* 5 Reference
* 6 Vanjske poveznice

Rasprostranjenost stršljena [uredi]

Staništa - gnjezda [uredi]
Gnijezdo stršljena
Gnijezdo stršljena

Gnijezda obično grade na zaštićenim mjestima, pod krovovima, na tavanima, u šupama, u šupljim stablima, veličine saća od nekoliko katova. Stanicame saća okrenute su prema dolje. Sve to omotaju s više listova poput papira tankim, prožvakanim drvetom.

Svake godine u proljeće, oplođena ženka koja je prezimila u skloništu, gradi novo gnijezdo i nikada ne useljava u staro, prošlogodišnje.

Hrana [uredi]

Odrasle jedinke stršljena hrane se najčešće sokovima drveta i sokovima koje isisaju iz raspucanog voća, te drugim slatkim tvarima koje nađu u prirodi.

Svoje ličinke hrane proteinima, najčešće dijelovima kukaca koje uspiju uloviti. Posebna su im poslastica pčelinje ličinke. Zato je pčelinje leglo često na meti stršljenovih napadačkih pohoda.

Stršljeni osim po danu kukce često love i noću, za vrijeme punog mjeseca i ako su noći vedre.

Suzbijanje [uredi]

Preventivno uništavanje stršljenova odnosi se na spaljivanje mogućih gnjezda ili preventivnim mamcima. U plastičnu jedno ili dvolitrenu bocu ulije se mješavinu jabučnog soka, octa ili pive. Pčele neće zbog odbojnog mirisa ulaziti u bocu, dok će stršljeni, kao i ose, namamljeni lakom hranom ući u bocu iz koje ne mogu izaći i utopiti se.

Prilikom uništavanja / spaljivanja mogućih gnjezda stršljena treba imati u vidu da je ubod stršljena veoma opasan.

Reference [uredi]

* Pčelarstvo online

Vanjske poveznice [uredi]
U Wikimedijinu spremniku nalazi se još materijala na temu:
Europski stršljen

* European hornet protection site
* Pčelarstvo online
[ vujo032 @ 28.03.2007. 15:34 ] @
Evo mene,kao što sam obećao.I dok sam ja živ,trudiću se da ova tema uvek bude pri vrhu.
Nešto sam istraživao,evo malo na engleskom.
Spremio sam neke knjige i skripte,samo da skenira,i obradim materijal.

Wild Things - Sting of the Hornet
Hornet's are a member of the bee family.
A Hornet
Have you heard it takes seven hornet stings to kill a horse, three an adult human and two a child? This is an old myth so the next time you see a hornet don't run in panic or beat it mercilessly. Most people consider hornets dangerous and even the sound of their buzz causes fear and panic. The hornet has become a rare site in Germany because so many people went out of their way to kill these guys. What people don't realize is that these guys are peaceful animals, even shier than honey bees. That's not to say they make great pets. But people who are striking out in fear are those most likely to be stung.

The Look
Female hornets are 25 to 35 mm long, while males and workers are smaller. They have reddish-orange wings and a brown stripe on their orange stomach. They are closely related to ants and bees. Hornet's hind wings join to the fore wings with a row of tiny hooks. Like most nest building insects, hornets are very protective, so people think they are aggressive stingers.

Where to Find Them
Hornets can be found throughout most of Europe, Asia, the US and Canada. They aren't too picky about their home and often live
Hornet's live in nests like this.
A Hornet's Nest
in old sheds, deep in terraces, balconies and lofts. Nests found in trees are becoming rare. The nests look like a large, inverted teardrop-shaped ball usually attached to a tree, bush or side of a building. Hornet nests may hold thousands of wasps and are often located out of reach.

If you've been stung: Cooling the area is soothing, the same for bee stings. In exceptional cases hornet stings, like other insect stings, can cause an allergic reaction from an overactive immune system. These reactions begin with noticeable swelling and redness in the affected area. In the case of a reaction you should see a doctor to be on the safe side.

Hornet Juice
This might sound gross, but drinking the stomach juice of hornets is supposed to give an extra buzz. It seems to work for Japanese Olympic Gold winner Naoko Takahashi. Before and during the marathon, she would down this unusual drink because Japanese scientists found it gives a boost to human performance. A Japanese company is now selling the raw juice as an energy drink. Who knows how long until it is available in North America.
[ dragisak @ 11.04.2007. 13:45 ] @
Care probaj stari pčelarski trik koko bi se za duže vreme otarasio ove napasti.
Uzmeš litarsku flašu u zelenoj boji, na dnu dodaš šaku šećera koji pokvasiš tek da bude vlažan i ovako spremljenu okači da visi negde u blizini vikendice. Rezultati će biti vidljivi kada drugi put obiđeš vikendicu.
Pozdrav mislim da je sada pravo vreme da se ovo uradi.
[ ivan31 @ 12.04.2007. 15:36 ] @
A sta bi bilo da u to mesto gde su se nastanili strsljeni bacis neku petardu, po mogucstvu onu jacu? Malo i mi da igramo prljavo :)
[ Nikola Dasic @ 17.04.2007. 14:12 ] @
Kakvi ste bre destruktivni...!

Ok, problema više nema, ali da znate da je ona pčelarska fora ekstra!

I ja sam sasvim slučajno došao do iste kada sam preko noći na terasi slučajno ostavio staklenu flašu sa malo švepsa unutra!
U svakom slučaju kada sam se probudio i izašao na terasu shvatio sam da sam da je moj problem sa osama nestao - sve do jedne su uletele u flašu i sve su se podavile u toj slatkoj tečnosti.

Nadam se da će ovaj moj odgovor bar jednom učesniku foruma spasiti život! :)
[ misskitin @ 05.01.2013. 17:40 ] @
Ljudi moram da Vas prosvetlim ... Najbolji lek za ose i strsljene je LEPAK ZA MISEVE. Postavi se u blizini kosnice ( do 1m udaljenosti) i potrebno je samo jedan da se zalepi, nakon te prve zrtve koja jos uvek nije mrtva ostali priticu u pomoc i za nepunih 5 minuta se uhvate svi do poslednjeg! Nakon toga mozete slobodno da skinete ispraznjeno gnezdo i postavite u sobu za ukras : )