Zakon je na tvooj strani. Obrati se bicsoj firmi i vlasniku sajt pismeno i trazi da ispstuju obavezu prema tebi kao aotutoru. Finansijsku nadomandu najverovatnije ne mozes ocekvati ali su oabvezni da ti prinazju autorstvo ako si ti napravila sajt. Ako su potpisali nekog drugog, to je vec ozbiljna stvar.

Kakava izjava??????????

Naravno da nisu u obavezi da potpisu autora, ako si radila u nekoj firmi sve sto si napravila u firmi u toku radnog vremena
pripada toj firmi i sva autorska prava vezana za produkte tvog rada. Naravno ti si za sve to i bila cak i placena.
Mozda sam ja corav ali ko je tu bilo sta ukrao?

Tako da, koga ce firma potpisati kome ce prodati i pod kojim uslovima produkte tvog rada za njih je totalno njihova stvar.

Naravno da mozes da navedes sve projekte na kojima si radila u svom protfoliju, osim ako nisi potpisala i NDA ugovor,
kojim bi se evenutalno obavezala da na cuvanje tajne.

Procitaj zakon. Autorsko pravo ima dva vide: materijalno i moralno. Materijalno pravo se odnosni na pravo eksploatacije prava i zaradu a moralno na pravo da se zna ko je autor. Materijalno pravo je otudjivo a moralno nije. Zakon cak ne poznaje mogucnost da se neko odrekne svog autorskog dela a kamoli da ga prenese na nekog drugog. Ako si autor, autor si za navek.

U slucaju kada neko radi za firmu, onda on ugovorom regulise materijalni vid autorskog prava (prava eksploatacije), odnosno ako ne postoji poseban ugovor onda sam ugovor o radnom odnosu, ili delu regulise naknadu za to pravo. Dakle, ako stvaras autorsko delo u radno vreme, po narudzbi firme za koju radis, a ne postoji poseban ugovor koji to regulise, onda je firma vlasnik prava na eksploataciju tog autorskog dela, a ti naknadu dobijas kroz platu.

Dakle, ako je ona napravila sajt, njena bivsa firma ne moze da potpise nekog drugog. To je protivzakonito.

Koliko sam ja razumeo firma nije potpisala drugog, nego je potpisala sebe kao firmu koja je napravila sajt.

Hm, a kako bi ona u ovom slučaju dokazala da je ona stvarno napravila taj sajt?

//Koliko sam ja razumeo firma nije potpisala drugog, nego je potpisala sebe kao firmu koja je napravila sajt.

Nije firma potpisala sebe kao autora sajta vec osobu koju radi na mestu web dizajnera trenutno. ja shvatam da taj sajt pripada firmi i da to nije moje licno vlasnistvo jer sam bila placena po satu kao i svaki drugi radnik te fabrike ali mislim da moralno nije uredu sto da mi nisu kredit za to sto sam uradila vec su nalepili ime smizle koja to danas sutra moze staviti kao deo svog portfolija.

hmmm... moje misljenje je da jedino mozes da pratis sta radi ta "smizla" i da eventualno, ako stavi tvoj rad u portfolio, zapretis tuzbom... jer to onda jeste kradja... ovako, dok god to ne uradi, mislim da nema elemenata za tuzbu... medjutim, moj ti je savet da se konsultujes s nekim pravnikom, a da pre svega posaljes mail firmi (znaci zvanican mail) i zamolis ih da uklone tudj potpis sa sajta... neka eventualno stave ime firme (jer na to imaju pravo)...

Srecno u borbi s vetrenjacama i welcome to the club ;)

eh da... nadam se da imas izvorne fajlove ili nekog svedoka koji moze da potvrdi da si ti pravi autor...

Nema elemenata?!?!?!?! Neko je njen rad objavio pod drugim imenom i za tebe tu nema elemenata kresenja zakona? Kakv veze ima portofilo sa tim. Sam čin objavljivanja pod tuđim imenom je kršenje zakona.

Na to pitanje si sam odgovorio par postova gore...



Pretpostavljam da je dobijala platu i da nije, kao i vecina dizajnera u Srbiji, potpisala ugovor koji bi regulisao autorska prava... znaci firma je ovde cista pred zakonom - ona je autor (dizajner) sajta... na udaru moze da se nadje samo pojedinac ("smizla") ako stavi taj rad u svoj portfolio... zato sam napisao da nema elemenata za tuzbu firme u kojoj je radila... znam iz licnog iskustva zato sam i napisao na kraju welcome to the club...

Jedno pitanje za djovan01... jel stoji na tom sajtu i ime firme koja ga je radila? Ili jos bolje daj link da vidimo o cemu se radi... naravno ako nije tajna...

Ovde i nije povredjeno materijalno nego moralno pravo - neko drugi se potpisao kao autor necega sto je ona uradila. Kao sto rekoh, po nasem zakonu to je neotudjivo - ne mozes cak ni da se odreknes autorskog dela a kamoli da se neko drugi potpise da je to napravio.

da, a mi zivimo u izuzetno pravnoj drzavi...

da postavis svoje ime na svoj rad ces se okoziti...
kao sto neko rece dosta nas se tako opeklo i bilo u istoj/slicnoj situaciji...

mozes uvek u portfolio da stavis da si izradila taj sajt/sajtove dok si radila za tu i tu kompaniju ...
mislim da je to jedino resenje ako ti igra ulogu, sve ostalo ce da se zavrsi na jurisanju na vetrenjace...

sto pre prestanes da razmisljas o tome iz inata ces uraditi sigurno nesto jos bolje - radilo u mom slucaju
poz

Na tom sajtu stoji ime Copyright © 2007 Lee Industrial Contracting medjutim u META tags pise author = Sarah Harrison sajt je sledeci

http://leecontracting.com/index.html. Sajt nije nista spektakularan ali je moj i meni znaci da jedan sajt koji sam ja napravila prestavlja neku firmu.Oni naravno imaju prava da rade sa tim sajtom sta god zele ali mislim da je ispravno ukoliko sajt sadrzi originalni dizajn autarska prava budu zasticena.

Uporno mesate dve stvari - sta bi bilo lepo (tj. "moralno") i sta su obaveze i ugovori.

U ovakvim situacijama se sve resava u samom startu, prilikom zasnivanja radnog odnosa, ili sklapanja ugovora o delu. Ako se nista nije potpisalo, to obicno ostavlja dosta prostora poslodavcu da uradi bukvalno sta zeli. Ti, nazalost, nemas nikakvo pravo da se potpises na sajt koji si radila, a "smizla" koja je dobila ime isto tako nema pravo da to navodi u referencama bez eksplicitne dozvole vase firme i/ili narucioca posla.

Sa druge strane, klijent koji placa posao (u ovom slucaju sajt) je u velikoj vecini slucajeva vlasnik svih materijala i ima puno pravo da trazi da se NIKO ne potpise na njegov sajt. Cak i za stavljanje rada u portfolio moras da trazis explicitnu dozvolu klijenta. Svaki iole ozbiljan narucilac posla ce da se zastiti ugovorom da se ne bi svi zivi potpisivali na njegov sajt i navodili ga u svojim referencama. To je njegovo puno pravo. Da napravim saljivu paralelu - zamisli kad bi se svaki majstor koji ti je nesto cackao oko kola potpisivao na njih sa "Powered by majstor-Pera" :)

Ja dok sam freelance-ovao sam vrlo cesto bio prinudjen da potpisujem SoW i NDA ugovore u kojima su ovakve stvari bile regulisane. Evo kratkog isecka standardnih klauzula koje se u 95% slucajeva nekih ozbiljnijih poslova potpisuju:

U prevodu - sta god uradio, iskoristio ili "rodio" tokom izrade sajta - to je vlasnistvo narucioca i ja nemam nikakvog prava na to.

Ako vam se takve stvari ne svidjaju - predjite u slikare i vajare, pa vam niko nece uskratiti mogucnost da se potpisete na delo :)

Posto nije bilo navedeno ja sam smatrao da se radi o domacem sajtu te sam se pozvao na domaci zakon koji ne dozvoljava prenosenje moralnog autorskog prava. Ugovor koji sadrzi klauzulu kojom se prenosi moralno pravo pred zakonom je nistavan. Nas zakon takodje ne obavezuje autora da se potpise, ali time ne umanjuje njegovo pravo. Ono sto svakako ne moze to je da se potpise neko drugi umesto pravog autora.

Kada su u pitanju klijenti u svetu, onda treba videti sta kazu medjunarodni zakoni i zakoni drzave u kojoj je posao obavljen.

Otisao si predaleko. Kakvo crno autorsko delo?!? Ona je bre dizajnirala obican websajt pod patronatom svoje firme - nije napisala Bracu Karamazove?!? Dobila je specifikacije, instrukcije, dizajnirala sajt i cao. Pusti autorska dela... To je mass produkcija cista.

Sta to znaci "moralno pravo"? Ja to prvi put cujem? Narucilac ima puno pravo da od tebe zahteva da se za posao koji obavljas za njega odrices prava na proizvod koji si napravio. Tacka.

Naravno da možeš da staviš taj sajt u svoj portfolio. On je tvoj, pohvali se njime. Kod tih stvari ionako nema nekog pravila. Niko ti ne može zabraniti da kažeš šta si radila.

U pravnoj nauci postoje dva izraza "de facto" i "de jure". "De jure" ovaj sajt nije tvoj pošto ga je firma potpisala drugim imenom, na šta ima pravo, verovatno. Ali "de facto" jeste tvoj.

A ako te neki budući poslodavac ili naručilac pita "kako je tvoj sajt kad je potpisana x.y. osoba" (što ja malo verovatno), lepo rečima objasniš o čemu se radi.

To je svejedno autorsko delo.



Izmes lepo Zakon pa procitas. To sto ti pricas je suprotno nasem zakonodavstvu. Kao autor imas pravo da odlucujes o tome sta i kako dozvojavas u vezi svog autorskog dela ukljucujuci i njegove izmene. Niko ne sme da sa tvojim autorskim delom radi nesto za sta nema tvoje odobrenje. Da li ces ti to da dozvolis ili neces iza koje pare, to je tvoja stvar. Ono sto po nasem zakonu ne mozes, to je da preneses svoje moralno autorsko pravo, to jest sama cinjenica da si ti autor je nepromenljiva. Ne mozes da prodas, iznajmis, poklonis, ne mozes ni da se odreknes.

Pod autorska dela ne spadaju samo javni dokumenti, zakoni, propisi, odluke i slicno.

Nisi u pravu Broker.

Ako ti radiš sam, kući i "stvaraš" i stvoriš neko delo (slika, roman, sajt, fotografija ...) to je tvoje autorsko delo sa kojim dalje raspolažeš ti i prodaješ nekome prava da ga koristi ovako ili onako.

Ali ako radiš u firmi i primaš platu, to što si uradio nije tvoje autorsko delo, već je vlasništvo kompanije za koju radiš. Tako, oni imaju pravo da rade sa tim šta god hoće.

Pomisli samo, gde bi ovaj svet bio da je onako kako si ti opisao.

Jeste li vi procitali Zakon ili diskutujete onako kako bi vi voleli da bude?

To isto mogu i ja da pitam tebe :)


Brokeru, covece :) Pa i jeste kvaka u tome da se u 99% slucajeva narucilac/poslodavac stiti klauzulom da ti radis za NJEGA i sve sto uradis u radno vreme pripada NJEMU. Zaposleni u firmi radi za firmu, i to nije njegovo AUTORSKO DELO. Cak i novinarski tekst koji se napise je podlozan izmeni urednika, i novinaru ako se to ne dopada moze samo da pokupi svoje prnje i ode :)

A pazi sad jos gori primer: zamisli (po ovoj tvojoj teoriji), da jedan programer u Microsoftu krene da proglasava deo koda koji je napisao svojim autorskim delom, i da ne dozvoljava svom team leaderu da promeni nesto u tom delu (izbaci funkciju, stagod), jer je to NJEGOVO delo, i on nece da dozvoli da to neko menja :) Mislim...daj budi realan. Sta mislis, da to zaista moze, da li se vec ne bi nasao neki saljivdzija medju 5.000 programera koje imaju da ih prca na taj nacin, cisto fore radi?

Pricas bezveze, uhvatio si se tog "autorskog dela" i hoces posto-poto da primenis to na ovu pricu. Devojka (ili kogod) je uradila dizajn za firmu, prekinula odnos, i sada sme da postavi taj rad u svoj portfolio ukoliko nigde nije bilo explicitno napomenuto da NE SME to da uradi (a verovatno nije). A doticna firma (posto ima prava na taj rad), moze da potpise ispod njega koga god hoce - jer rad pripada firmi. A sve vise se ljudi stite ugovorima u kojima se izvodjac (dizajner, programer, etc.) ODRICE prava na delo (Intellectual Property Rights) i ne sme da ga prodaje dalje, proglasava svojim, menja, etc. Jos ako na to dodas eventualni NDA koji se potpisuje, dizajner moze zesce da najebe ako vrapcu u parku zucne da je radio taj sajt :)

Sve je ovo teoretski, jer u ovoj temi mi ne znamo da li je ista od ovoga ugovoreno i potpisano, jednostavno pricamo o principu (bar ja).

Ja sve vreme pricam o moralnom autorskom pravu koje samo pravo da se zna ko je autor, i ono je neotudjivo. Sva druga prava su materijalna i otudjiva su: i pravo naknade za koriscenje autorskog dela, i pravo izmene, i pravo prerade i dalje prodaje, i dalje gobjavljivanja i sva ostala prava su otudjiva i stvar dogovora. Jedino samo pravo na to da se zna ko je autor nije otudjivo, autor je onaj ko je stvarni autor dela i ne moze to da prenese ni na koga cak i da hoce.

Devojka je ovde imala upravo taj problem, ne sa parama, ne sa izmenom svog dela, vec sa tim da je neko drugi potpisan kao autor njenog autorskog dela. Nas Zakon je po tom pitanju potpuno na njenoj strani.

Evo citat iz Zakona:



Nadam se da je tu jasno da autor ima iskljucivo pravo autorstva, pravo na naznacenje imena koga se moze odreci ali izricito, sto znaci da u ugovoru mora postojati stavka kojom se autor odrice tog prava.



A ovo je valjda vise nego jasno: autor ne moze svoje iskljucivo pravo autorstva prenositi ugovorom. Za sva druga prava, iskljuciva ili ne, Zakon autoru omogucava da odluci o svemu u vezi svog autorskog dela ili da prenese pravo odlucivanja, osim u jednom: ne moze da odlucuje niti da prenese pravo autorstva.

Devojka ima upravo taj problem: nekome drugome je pripisano autorstvo nad njenim autorskim delom.

A evo sta kaze Zakon o stvaranju autorskog dela u radnom odnosu:



Dakle, firma ima samo na imovinska prava iskoriscavanja autorskog dela i duzna je da, prilikom koriscenja dela, potpise autora.

Ugovori koji sadrze stavke suprotne Zakonu, nemaju pravnu vaznost.

Ma kakva kradja... i ja kad radim preko firme sajt stavim Copyright Ime organizacije/klijenta, godina, i Development: naziv firme za koju sam JA radio i koja je meni platila.

Toliko o footer-u, a meta tagovi su nebitni u toj prici.

Uostalom ako ti neko ne veruje da si ti radio mozes da se pozoves na reference iz te i te firme... tako da ne mora da pise tvoje ime - u principu pricam.

Koji zakon ?

Zakon o autorskim i srodnim pravima

<offtopic>Drago mi je da je neko očistio temu jer nije zaslužila da se zaključa samo zbog nečijeg flejma.</offtopic>

Ovo što Broker priča je tačno, i važi svuda u svetu jer je zakon o autorskom pravu sličan u većini zemalja sveta. Postoje i razne konvencije na osnovu kojih se nacionalni zakoni modifikuju i usklađuju.

Šta ste napali brokera, koji se poziva na zakon koji je kod nas važeći, za razliku od drugih koji se pozivaju na svoju "intuiciju" kakvi bi (po njihovom mišljenju) zakoni trebali da budu.

Autorstvo i vlasništvo nad autorskim delom su potpuno različite stvari. Po ugovoru kakvi se tipično potpisuju u softverskim firmama, vlasništvo nad kodom urađenim u firmi pripada firmi, to jest automatski se prenosi sa autora, kao inicijalnog vlasnika, na firmu. Međutim, autorstvo se ne može preneti. Čak i ako potpisani ugovor tako nešto predviđa, on je ništavan kao protivzakonit. Ne možemo se mi dogovoriti da kršimo zakon i potpisati ugovor koji bi nas oslobodio obaveze poštovanja zakona. Zakon nadjačava ugovor.

Situacija je sasvim slična u svim zemljama koje priznaju kopirajt i uobičajene konvencije o autorskim pravima.

Ma ne zicam se ja. :)

Navikao sam da ES ima samo privid strucnosti, posto vrlo cesto "strucnjaci" samo imaju "dobar nastup" ali se ne pripreme kako treba. Simptomaticno je da sto manje neko zna to je zdusniji u napadanju na onoga ko zna :)

Ja naravno, nisam nikakav pravni strucnjak, ali moram priznati da je Zakon o autorskom i srodnim pravima jedan od onih koji i laik moze da procita i da mu sve bude jasno. Uostalom, ocigledno je da su se i ovi "strucnjaci" ucutali kada sam im citirao zakon, sto samo znaci da su pricali napamet, a da ga prethodno nisu procitali.

Broker je u pravu.

Autorstvo se ne moze otudjiti nikakvim ugovorom - ni u jednoj normalnoj zemlji. Copyright i vlasnistvo se moze preneti na drugo lice bez ikakvih limitacija - za pare ili za dzabe, ali autorstvo se ne moze otudjiti :)

Ali tu se stvar zavrsava. Ugovori o licenciranju intelektualne svojine gde jedna strana kupuje IP obicno sadrze klauzule i o prikazivanju - tako da obicno kupac u ugovoru zahteva da mu se daje pravo da kupljeni IP predstavlja kao svoj u sklopu veceg dela ciji je prodati IP sastavni deo i gde se autor odrice prava da se njegovo ime prikazuje kao ime autora.

Ovo je obicaj u vecini slucajeva gde kupac nema "dodatnu vrednost" od stavljanja imena autora na delo cija je prava kupio.

Ako takav ugovor postoji - web sajt ili bilo sta drugo moze da stavi: Design by XYZ (ime firme) bez ikakvih problema i da ne navede "pravog" autora.

(C) Ime Firme - uopste nije sporno, jer se kopirajt moze preneti.