Za info mozete da me pozovete i na 064/126-3011

Ventura, ovo je protivzakonito, pa takav ugovor neće biti pravosnažan. Pogledaj zakon o autorskim pravima — „moralna“ autorska prava se ne mogu preneti na treće lice.


A i čini mi se da je prvi naslov teme bio da se traže „Visual programeri“ :-P

Vidi ovako.. Niko njemu nece braniti da on kaze da je napravio program za ASB, ako mislis na to.

Ali ako taj neko dobija pare od mene za to sto programira, sedi kod mene u kancelariji i pise taj program na mojoj opremi, zasto bi on onda imao kopiju tog programa privatno, tj. iznosio program iz firme da bi ga imao kod sebe kuci?

Malo sam citao zakon:

4.1. Moralna prava autora

4.1.1. Pravo paterniteta

^lan 14.

Autor ima iskqu~ivo pravo da mu se prizna autorstvo na wegovom delu.


4.1.2. Pravo na nazna~ewe imena

^lan 15.

(1) Autor ima iskqu~ivo pravo da wegovo ime, pseudonim ili znak budu nazna~eni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saop{tavawa dela.

(2) Autor se mo`e u pojedina~nim slu~ajevima na izri~it na~in odre}i prava iz stava 1. ovog ~lana.


Autor ovog programa je Elbet doo, odnosno vlasnici Astra Sport Bets-a, jer programer Petar Peric, zajedno samnom, sa bookmakerima, operaterima, tehnicarima, izradjuje ASB SK program, za sta je placen.
Ja ne razumem zasto bi recimo Petar Peric polagao bilo kakva prava na taj program? Nije on napravio taj program pa pokusao da ga proda nama, vec ce on napisati jedan sasvim novi program od pocetka.

Danko, znaš zašto? Zato što mi nismo Amerika, već se naš autorski zakon ugleda na „evropske“ zakone — preduzeće ne ume bilo šta da napravi, već to moraju da urade ljudi.

Pogledaj u tom istom zakonu kako se to reguliše (kada je autor „u radnom odnosu“). To i dalje ne znači da preduzeće može da dobije sva prava.

A nisam uopšte ciljao na naznačavanje imena, već na druge stvari. Pre svega, autor ne može da prenese neka moralna prava, ukoliko smatra da je njegov ugled povređen (i to dokaže, naravno), može čak da zahteva i vraćanje i imovinskih prava koja je ranije ustupio i plaćanje odštete, itd. Ako naknadno zaradite od tog programa više nego očekivano, čak zadržava i pravo da traži udeo u zaradi.

Sve u svemu, zahtev koji si postavio („ne polaže nikakva prava na taj program“) je protivrečan zakonu o autorskim pravima. Sad, koja prava tebe zanimaju je već druga stvar.

U svakom slučaju, sumnjam da ćeš imati mogućnosti da proveriš da on nije slučajno odneo taj program kući, osim ako ubaciš tačku u ugovor kojim ti se dozvoljava da mu pretreseš kuću kada god poželiš :-)

PS. „Isključiva“ prava su prenosiva prava — potraži ona „neisključiva“.

Pa popričaj malo sa Elbetom onda kako mislite da to programirate ;-)


Pa upravo zato — autorska prava štite izvedbu, delo. Znači, autorska prava ne štite tvoju ideju (pogledaj pod „patenti“), dizajn koji si osmislio (a štite npr. UML model koji si ti napravio prema tom dizajnu), ili nešto drugo, već štite delo, ispoljavanje ideje, izvedbu, pa i sam program. A program piše/pravi čovek.

Naravno, ne tvrdim da je ovo „pravedno“, već da je ovakav naš pravosudni sistem. Za suprotan primer, pogledaj američki zakon o autorskim pravima, valjda copyright.gov ili tako nešto.

Pazi... Bas se o tome i radi..

Znaci programer ce sedeti pored mene i kucati samo ono sto mu ja, i ko god bude zaduzen pricao.
Znaci on tu nece implementirati svoje ideje, vec samo prenositi u kod moje (nase, ASB) ideje.


Ali uglavno da ne zalazimo u te zackoljice.

Sta je bitno bitno je da taj Petar Petrovic kada se program zavrsi, NEMOZE da ode u Meridijan ili Lavove ili neku trecu kladionicu i kaze "e evo vam ovaj software za 5,000EURa, ja sam ga napisao i imam pravo da vam ga prodam."
A sto se tice odnosenja kopije kuci... On ce pisati program u firmi i na firminom racunaru. Nema potrebe da program (ili nedajboze source) nosi sa sobom kuci.
Jedan od bitnih aspekata je i sigurnost samog sistema, zbog cega se i primarno zahteva na takvim merama.. A sa druge strane je ta zastita od dalje preprodaje i distribucije.

...i baš to je onda njegovo autorsko delo.

Ali, zaštita protiv dalje preprodaje se rešava pomoću prenosa „imovinskih prava“, i to nije problem. Znači, tu ne treba da brineš. Jedino, pazi kako se izražavaš u „ugovoru“ pošto je „prenos svih prava“ i „ne polaže nikakva prava“ nemoguće kod nas. Čak, najbolje je da izričito zabraniš dalju prodaju i distribuciju.

Što se zaštite tiče, sigurno i sam znaš da zaštita nije dovoljno dobra ukoliko moraš da sakrivaš algoritam za nju. Uostalom, danas već ima gomila programa koji zaštitu mogu da ti obezbede nevezano šta kroz njih provlačiš (neko pomenuo SSL? ;-), pa je to i najbolje rešenje.

A primedba na nošenje kući nije u vezi sa tim da li on ima „potrebu“, nego da ti nećeš moći da ga sprečiš da to uradi, osim ako ne uvedeš drakonske mere (npr. pretresaš ga svaki put kada odlazi sa posla, kada ti ideš u wc teraš i njega da ide sa tobom kako ne bi za to vreme prekopirao program, itd.).

Skini sa programerove masine floppy, USB portove i pristup internetu i neka programira preko Terminal Services (Remote Desktop Connection) na masini na kojoj nema pristup.

Plus kontrola na izlazu kao u africkim rudnicima dijamanata.

Interesantna rasprava.
Mislim da je venturin zahtjev na mjestu. Ok, sve to autorska prava i to, ali ako on sa programerom sklopi ugovor koji je ovjeren od lokalnog suda, i programer ga potpiše, sve ostalo je ne bitno.
U ostalom da sam programer ako mi plaćaju dobro pristao bi, deal je deal, koliko god ne bulozan bio ako mi ne šteti i ako profitiram, sve ostalo je ne bitno!

Autorsko pravo se deli na moralno i materijalno.

Moralno pravo je neotudjivo (a ugovor koji podrzumeva da se prenosi i moralno pravo je pravno nistavan i samo greskom moze biti overen u sudu.) To znaci da autor ima pravo da zahteva da na programu na odgovarajucem mestu pise da ga je on pravio.

Materijalno pravo je otudjivo u svim oblicima. Stavie, ako firma naruci program od programera i ovaj program uradi pozahtevanim specifikacijama, i za to dobije ugovorenu naknadu (ili to adi iz radnog odnosa), onda materijalno pravo pripada firmi koja je program narucila, odnosno, odredjuje se ugovorom.

Ventura u ovom slucaju moze da ugovorom uzme sva materijalna prava za eksploataciju i dalju prodaju programa. Programer koji takav ugovor potpise nema pravo da program prodaje trecim licima.

S druge strane, Ventura, programera mozes da tretiras kao daktilografa koji ce da ukucava program po instrukcijama samo ako mu obezbedis i dobrog projektanta koji ce program da isprojektuje ali da mu kod i izdiktira. To sto ti imas lepe ideje i konkretne zahteve kako sta teba da radi ili izgleda je fino ali i dalje mnogo veci posao preostaje programeru da svojom kreativnoscu i znanjem napravi to sto ti trazis od njega.

Ventura, potpuno si u pravu sto se tice autorskih prava i toga sta je cije, ali samo se nadam da neces da fizicki implementiras tu politiku (jer to nikad ne radi, a vrlo je kontraproduktivno), vec samo ugovorom.