Mi ih koristimo i bas smo zadovoljni jerbo na njima fura ono, ono....ono bre iz Redmonda...

Ma znate ono sto svi volimo.....Kako bre ne znate???







To bi eto, bas bilo fino. Sad da nekoga pitas iz mog odeljenja 'sta je OS' ne bi znao da ti odgovori. A i ja se tu bas ne bi proslavio








Hmmm, ovo mi se bas i ne svidja. Da oni koriste skolske kompove a za uzvrat da poducavaju ucenike. Ako je to jedino resenje izvodljivo u ovom trenutku, sto da ne. Sve za net

Ali ako postoji nesto drugo, ovo odbacite.







Mladih IT strucnjaka








Ja bih voleo kada bi mogli da se skupimo pa onako dzumle da odemo kod gospodje na jedan fin i opusten razgovor o buducnosti IT-a kod nas.

rekoh da, mozemo ali da skupimo jos ideja i predlozimo konkretno...

Mozda bi jedna od ideja bila da vlada skoluje mlade IT strucnjake (Microsoft MCSE i Cisco CCNA/CCNP i neke Novell kurseve) a za uzvrat da oni rade neko vreme u skolama. Ili da se profesori informatike motivisu tako sto ce im biti omoguceno skolovanje za neke sertifikate + Zoranova ideja da se sa firmama sklopi dil oko koriscenja prostorija skole za kurseve a da se za vreme nastave uci informatika.

Najbolje je da mi organizujemo jedan uzivo sastanak i da se dogovorimo ko ljudi.
Ovako to ima da se razvlaci ihahaaaaaj....
Predlozite lokaciju ....

Hmm... kad pomenusto skole, skoro sam imao slucaj da je zvala neka direktorka, imaju racunare od pre 4-5 godina u magacinu, sada bi da ih instaliraju i koriste!!!??? Mozete misliti koji su to racunari? U magacinu 4-5 godina, na sigurnom....

Uzas...

Vlada

Ma najjace je kada sam ja zasao u podrum moje srednje skole (fizikalisao sam, prenosio sam neke humanitarne pakete za profesore, znate ono - prasak, sapun, toalet papir ) i dole sam video neke braon masine, nesto sacuvaj Boze. Napravljeno u doba kada sam ja bio u pelenama. Sada je jos jedna 'generacija' masina otisla u podrum a kabinet je napunjen racunarima - poklonom EU.

Nahvatala se budj dole breeeee....

za!

..... usput .....
evo nekolicko idejica ...
da se nastava u skoli iz nekog predmeta ( nebitno kojeg ) prethodno priprema i da profesor samo obavi prezenaciju gradiva na necemu savremenom .....hmm npr. projektor ?!??! l;)

da ucenici imaju mogucnost da dnevno gradivo mogu pokupiti sa websajta skole, ili iz lokalne floppy jedinice profesorskog racunara ...

.....ima se toga jos ...

Ja stim nemam frke

Sad smo povodom 35 godina srednje skole od djindjica dobili 35 PIII sa 17'' monitorima ( a i onako smo imali 2 kabineta opremljena ne lose)
Nastava je sasvim zadovoljavajuce

I god. - Osnove + pascal
II god. -pascal + delphi
III god - c + asembler
IV god- prolog + SQL + c + fakutativni predmet napredne tehnike programiranje

zanimljivo zar ne

Najbolje bi bilo kad bi barem 30% ucenika interesovalo ovakav program. ....
Ostatak to dozivljava to kao YAS ( yet another subject ), dok ostali bi HTELI al' NE KAPIRAJU !
L;((

da ti nisi mozda u matematickoj?
upravo i insistiram da program bude u zavisnosti od afiniteta

sta mislit koliko znanja je potrebno da djaci na 10 racunara instaliraju OS
umreze ih i dignu CS?

041-252-353---- Vidoviti Torbica, pozovite odmah

jesam u matematickoj gimnaziji


[Ovu poruku je menjao autoexes dana 09-26-2001 u 10:31 PM GMT]

Kada smo krenuli o bgd skolama.

Peta BGD Gimnazija
Postojala su dva kabineta. U prvom 3 PI, floppy drive je najvise sto su imali, u drugom 4 PII-sa jednm cd-romom. I jos 15-ak kucista (koja su rascerupana). I radilo se. Ove godine nema 1. kabineta-pretvoren u ucionicu, ali nema ni tamosnjih kompjutera.
Recimo mesec dana nije radio mis na jednom kompu (i zbog ne radi komjuter-mnogo je to opasno), i 'ajde rekoh da vidim sta je, a ono se rasrafio port (pa im popravim port). Jedne godine nismo mogli da radimo Corel, jer nije bio instaliran. Ortak i ja i to odradimo.

Para je bilo. Obnovljen je kompletan treci sprat novim prozorima, negde oko 50 velikih vakumiranih prozora. Valjda poklon EU.
Ali nikog pametnog ili dovoljno snalazljivog nije bilo da uzme te pare i kupi jos recimo 30 kompjutera. Skola ima 48 odeljenja po, u proseku, 35 ucenika. Sramota. Kada sam pitao za izradu prezentacije skole, uceni profesor mi je rekao, >Pa skola nije prikljucena na Internet<, kao da to ima veze sa izradom.

U matematickoj verovatno da ima mnogo sposobnijih ljudi, koji znaju gde da uloze novac.

Ma kod mene su oba kabineta informatike u potkrovlju. I tako krov poceo da prokisnjava, a iznutra je plafon oblozen gipsanim ploacama koje su se 'napile' vode, skliznule sa eksera kojima su bile pricvrscene i popadale po podu. Srecom, samo je jedan komp nastradao i taj je sada neupotrebljiv.... Mislim, tuga...

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA U SREDNJIM ŠKOLAMA U SRBIJI



Dotrajali kompjuteri i teški programi
Umesto da đake nauče ono što mogu odmah da primene, profesori ih često teraju da uče komande napamet ili insistiraju na dosadnom programskom jeziku paskal



Naši svršeni srednjoškolci upisuju fakultete bez dovoljno znanja iz računarstva i infomratike, uprkos tome što su to učili u prethodnom školovanju. Kada dobiju indeks, moraju uglavnom da uče sve iz početka. Tako ih, na primer, na građevini čeka "Uvod u primenu računara".

- Predmet nije u redovnom rasporedu časova, nedostaju dobri nastavnici, predavanja su često naporna, škole su loše opremljene... nabraja za "Politiku" prof. dr Nikola Klem probleme koji pritiskaju i otežavaju nastavu iz računarstva i informatike u srednjim školama.

Naš sagovornik je po struci elektroinženjer, a računarske predmete predaje na beogradskom Građevinskom fakultetu. Na Vojno-tehničkoj akademiji drži časove iz informatike jedan i dva. Kao član komisije učestvovao je u izradi programa za računarstvo i informatiku koji se od 1995. godine primenjuje u srednjim školama u Srbiji.

Potcenjivanje informatičara

Prema njegovim rečima, kadrovi su jedan od najvećih problema. Profesori informatike u školama imaju veću normu časova od drugih nastavnika jer se smatra da je blok nastava manje vredna. Nedostaju i dobri stručnjaci iz ove oblasti pošto kod nas faktički nema adekvatnog školovanja za taj predmet. Reč je i o nauci koja se brzo menja i razvija, a škole nemaju para da obezbede kurseve i literaturu za nastavnike. Mnogi dobri profesori, zbog malih plata, napuštaju prosvetu. Veliki broj matematičara predaje informatiku u školama, a istovremeno vreba mesto nastavnika matematike.

- Profesori koji su fakultetske diplome stekli onda kada nije bilo personalnih računara i aplikacionih programa najčešće insistiraju na jednom manjem delu nastavnog programa koji je vezan za programiranje (programski jezik paskal), a veliki deo programa uopšte ne rade. Često se izgovaraju nedostatkom odgovarajuće računarske opreme. Na taj način "ubijaju" decu. Ona zapravo omrznu predmet, pošto rade teške stvari potrebne relativno malom broju profesionalnih programera. Bolje bi bilo da uče ono što mogu odmah da primene, objašnjava naš sabesednik, ukazujući da pojedini nastavnici od učenika traže da nauče napamet komande, što je bespotrebno.

Dok gimnazijalci sve četiri godine uče računarstvo i informatiku, dotle đaci srednjih stručnih škola ovaj predmet imaju samo u prvom razredu, pa i ono što tada nauče zaborave dok dođu na fakultet ili počnu da rade.

- Učenici stručnih škola ne rade programiranje, već samo obradu teksta, odnosno, obučavaju se za rad na računaru. U programu je određen blok od 60 časova ali sa nedefinisanim sadržajem, upozorava Klem, napominjući da je prerano u prvom razredu tražiti od učenika da se obuče da primenjuju računar u oblasti struke.

Dovitljivi direktori

Mnoge škole su loše opremljene, mada ima i onih dobro snabdevenih kompjuterima. Zahvaljujući dovitljivosti direktora i nastavnika u mnogim školama je rešen i problem blok nastave. Vežbe su nekako "udenute" u redovan raspored časova.

- Četvrta beogradska gimnazija je dobro opremljena računarima, koji su nabavljeni pre sedam godina, ali su za školske potrebe i dalje odlični. Imamo dva kabineta i 21 kompjuter. Svaki učenik ima svoj kompjuter pošto se odeljenje na vežbama deli u dve grupe, objašnjava profesorka Miroslava Mihajlov, koja je kao diplomirani matematičar u ovoj školi donedavno predavala računarstvo, a sada drži časove matematike.

Prema njenim rečima, u Četvrtoj gimnaziji izvodi se kvalitetna nastava informatike, ali zamera sastavljačima nastavnog programa što se ovaj predmet ne razlikuje u prirodnom i društvenom smeru. "Društvenjaci" bi, smatra ona, trebalo samo da se obuče za korišćenje računara, to jest, gotovih programa, a "prirodnjaci" bi morali da nauče i da prave i da koriste programe, jer se pripremaju za fakultete na kojima će im to biti potrebno.

Da ovladavanje veštinom korišćenja računara u eri kompjutera predstavlja zapravo sticanje opšte pismenosti smatra i mr Dušanka Bošković, profesor informatike u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Ona, međutim, upozorava da je besmisleno razdvajati teoriju od vežbi kako se sada radi u školama. Apsurdno je i to što u prvoj godini gimnazijalci ovaj predmet uče samo teorijski u učionici. Zato profesorka Bošković predlaže da teorija i vežbe budu zajedno u okviru jednog časa i da se to sve radi u kabinetima, odnosno, za računarima kako bi učenici mogli odmah da primene ono što im nastavnik ispredaje.

- U četvrtom razredu đaci uče nove informacione tehnologije: Internet, veštačku inteligenciju, multimedije, virtuelnu stvarnost. A školski računari nisu priključeni na Internet! Imamo 15 dotrajalih i zastarelih računara. Ne rade uvek svi, a u odeljenjima ima i po četrdesetoro dece, upozorava profesorka Treće gimnazije, ističući da bi već od petog razreda osnovne škole deca trebalo da uče računarstvo kao obavezan predmet.

Prema njenom mišljenju, neophodno je da se napravi korelacija između ovog i ostalih predmeta, kako bi učenici mogli da na kompjuteru stiču znanja iz drugih oblasti, da uče srpski, biologiju, hemiju, muzičko... i da se za takav vid nastave obuče i profesori ostalih predmeta. Planove, programe i udžbenike treba, takođe, osavremeniti.

Izborni predmet

U Desetoj beogradskoj gimnaziji nastavnici i đaci bili bi prezadovoljni kada bi se još jedna učionica napunila kompjuterima i tako pretvorila u kabinet za računarstvo i informatiku.

- Snalazimo se i ovako sa jednim kabinetom. Odeljenje podelimo u dve grupe, pa tako na jedan računar dolaze dva učenika. Računari su u lokalnoj mreži, objašnjava profesorka Maksimović.

Ona naglašava da je programski jezik paskal dobar, ali da ne treba da bude zastupljen kroz sve četiri godine u gimnazijama.

- Nemaju sva deca "kliker" za programiranje i možda bi bilo bolje da to bude izborni predmet, ali ne od prvog razreda, već od drugog. U prvom razredu je deci sve novo, tek su kročila u gimnaziju, pa ih ne treba još dodatno opterećivati. Ostalima kojima ne ide programiranje treba samo omogućiti da steknu opšta znanja o računarima.

Aleksandra Brkić




--------------------------------------------------------------------------------

Otkucaj srca na kompjuteru

Računarstvo i informatika trebalo bi da u svim srednjim školama bude opšteobrazovni predmet, da se nastava zasniva na primeni računara. Prema zamisli prof. dr Nikole Klema, u prvom razredu učenici bi učili opšte pojmove o računaru.

- Naučili bi da rade sa grafičkim - operativnim sistemom. Savladali bi obradu tekstova na računaru, računarske komunikacije, kao i primenu multimedija - kaže Klem.

On predlaže da u drugom razredu deca rade sa programima za tabelarne proračune i grafički prikaz rezultata, na programima za crtanje i obradu slika, da nauče da na kompjuterima prezentuju razne stvari. U trećem razredu učenici bi trebalo da rade sa bazama podataka, a u četvrtom da računare koriste u okviru pojedinih struka ili oblasti. Na primer, u ekonomskim školama da rade na programu za finansijsko knjigovodstvo.

- Kada bi ovim redosledom đaci savladali oblast računarstva i informatike tako stečeno znanje mogli bi da koriste i za učenje drugih predmeta. Ako, na primer, u prvom razredu nauče rad sa multimedijalnim dokumentima onda će na časovima biologije moći da na računaru vide rad srca i krvotok, da čuju otkucaje i šumove, objašnjava Klem, naglašavajući da računarstvo u osnovne škole može eventualno da se uvede samo kao vannastavna aktivnost.



politika 25.octobar 2001.Telekom ucestvuje samo sa 5,46

Koliko sam ja video, ovde su svi (profesori) za ukidanje paskala u srednjim skolama, sto je glupa ideja, ja se slazem sa profankom iz 4. gim. da bi prirodni smer trebalo da uci programiranje, a drustveni ne.

E sad zasto svi zele da ukinu paskal? Zato sto djacima nije jasno! A kako to resiti bez ukidanja... Ja mislim da je resenje malo pojednostavljivanje i skracivanje nastavnog programa koji se bavi time. Mislim, najbojle bi bilo dovesti nove profesore, al posto je to nemoguce.... (inace vecina profesora iz informatike su fosili u srednjim skolama).

Znaci smatram da je jedino resenje skratiti nastavni deo koji se bavi paskalom (ne vremenski, vec fizicki) i nekako naterati nastavnike da obnjasnjavaju, ne samo da mlate...

Bolja varijanta je ucinicima dati izbor da li da rade pascal ili nesto drugo. Pascal je pomalo prevazidjen (najblaze receno) ali nije los kada se radi o ucenju osnova strukturnog programiranja.

Trebalo bi pascal uciti samo u 4-toj godini, mislim da je kretenski ljudima u prvoj godini prezentovati tako nesto.

Pascal nije jasan đacima?!? Da ne zvučim kao da sam posisao sva vesla, ali bar osnove pascala koje se i uče u prvoj godini stvarno nisu toliko teške da đaci nemogu da ih shvate, ne znam...možda su profesori u pitanju? Možda oni neumeju na valjan način da prenesu znanje? Jer ako im je pascal nejasan, šta će onda biti kad im u trećoj dođe asembler i c. A pascal je stvarno zastareo i vreme je da se izbaci iz programa, mada...za učenje nekih programerskih tehnika i dalje je dobar, možda bi mogao da se zameni Pythonom recimo.

Hmmm a zasto vi samo pricate o programiranju kad je rec o informatici?

Pa postoje i druga zanimanja u IT-u, analiticar, DBA, o hardware-u da i ne pricam. Ili je to manje vazno (u sta sumnjam)?

Slazem se sa ovim shto si napisao ali kao shto u okviru informatike postoje mnoge vazne stvari tako postoje i u okviru drugih predmeta (biologija,hemija ...) pa nemozemo sve strpati u srednju shkolu - MADA se iz informatike najmanje uchi u shkoli ako poredimo sa ostalim predmetima - fakat.
Pravo reshenje - je KONACHNO PRESTRUKTUIRANJE SHKOLSTVA - od prvog osnovne do 4 godine fakulteta - kako ? - pa po ugledu na zapad - izborni predmeti + neshto obaveznih i to je to !

Naravno da su sada ovo sve puki snovi ali moglo bi se pocheti sa uvodjenjem izbornog predmeta iz informatike - znachi da predmet 'informatika' obuhvata kompjutersko opismenjavanje (za shta su profesori ovde osposobljeni) plus da se uvedu izborni predmeti (mozda u 3. i 4. godini) na kojima bi se radile prave stvari (kako softver(programiranje u raznim jezicima,DB..) tako i hardver (akcenat na mreze) ) i gde bi se djaci pripremali da odu na fakultete gde bi se dalje usavrshavali !

ALI - glavni problem je u tome shto ovde nema fakulteta koji bi prihvatali takve potencijalne mlade struchnjake (ali to je vec razmishljanje za drugu temu - http://www.elitesecurity.org/tema.php?TopicID=2301 )!

Epilog - prava reforma shkolstva se mora paralelno odvijati na svim nivoima i to shto pre jer svakim izgubljenim danom sve vishe zaostajemo za zemljama koje navodno hocemo da dostignemo !

Nesto mi pade na pamet, pazi ovako, ja sam '97 dobio od Compaq-a placen put i smestaj u Las Vegasu za vreme Comdexa, po nekoj mojoj racunici to ih je kostalo oko 2000$, nas je bilo 10 iz Holandije, znaci samo za nas oko 20.000$. Niko od nas nije radio za Compaq ali smo radili za firme koje koriste Compaq.

Zasto su oni nas poslali tamo, broj jedan da vidimo najnovija dostignuca, broj dva kad si upoznat sa nekim produktom (bilo da je harware ili software) ukoliko treba da odlucis izmedju dva skoro ista produkta odlucices se za onaj koji bolje poznajes.

Sa HP-om sam bio '99 u Grenoblu, 3 dana upoznavanje sa najnovijom tehnologijom.

Zasto ovo pricam, pa gledaj ako neko stupi u kontakt sa vecim firmama kao sto su CMPQ, DELL, HP, ORACLE, SAP, CISCO itd ti ce biti vise nego srecni da prenesu znanje o svojim prouktima ako im to u nekoj skoroj buducnosti obezbedjuje procenat na trzistu. Zar ne moze neko iz vlade ili od zainteresovanih da stupi u kontakt sa tim firmama i trazi neku vrstu sponzorstva?

Mi dobijamo novu generaciju strucnjaka, a oni novo trziste za svoje produkte, gde ne ulazu nesto mnogo, jel koliko sam ja upoznam sa cenama u Jugi za 20.000 $ mozes mnogo vise napraviti nego 10 ljudi poslati 5 dana u Vegas.

sto se tice paskala ja njega nikad nisam uspeo da naucim u 1. god i nikad mi nije bio jasan, pa sam ga zato i zamrzeo
sa c/c++ je sasvim druga prica, mnogo mi je prirodnija sintaksa i lakse sam ga ukapirao i naucio tj lakse ga ucim

evo i na matematickom faxu su ukinuli paskal i zamenili ga c-om

Nadam se da si pod 'c' mislio i c++ - bilo bi sumanuto ne uciti c++ a uciti prolog, delphi, itd.

Procitajte prvi post u temi. Torbica je vidovit. ;)

Ljudi u ovoj temi se ne pise odavno, a bas bih voleo da znam kakvo je trenutno stanju u informacionom obrazovanju kod osnovaca i srednjoškolaca? Bilo bi dobro kada bi svi ostavljali predloge, pa možda neko i vidi, a možda i na taj način uspemo da poguramo Srbiju kao informcaciono društvo. Sa dosadišnjim stanjem, mladi u zapadnim zemljama imaju ogromnu prednost u odnosu na naše mlade, jer njihov sistem potencira Internet tehnologije, a kod nas mislim da to još uvek nije ni u začetku.

auu.. izvuce je iz naftalina :D
"Informaciono obrazovanje" :) ..je i dalje na poprilicno niskim granama u citavom regionu, bar kada se gledaju osnovne i srednje skole. Osam godina, manje-vise je proslo od pokretanja ove teme, za to vreme u nekim skolama se nisu promenili ni OS.. toliko o napretku. Posto sam daleko bolje upucen u stanje, sa leve strane Drine, najvise o njima mogu reci.
Ovde stvari poolako idu na bolje, bilo je nekih donacija, sto od vlade, sto od stranaca u vidu nekih krseva, ali.. i to je neki pocetak. Najveci je problem u relativno losem nastavnom kadru i KATASTROFALNOM programu. Srednjoskolci to i ne osete toliko, mozda oni malo bolje "informaticki osvesteni", ali na velike probleme nailaze svi oni odlikasi, koji konkurisu za upis na neke ozbiljnije fakultete, tipa ETF. Ne zna se sta je gore, ako prodju prijemni, gube godinu (u veelikoj vecini slucajeva).. ili ako ne "upadnu", suocavanje sa pitanjem "sta dalje"?
Nedavno je javno prihvacena cinjenica u ministarstvu obrazovanja RS da je informatika postalo deficitarno zanimanje... pa se postavlja pitanje, da li ce sad stvari krenuti na bolje? ..da li ce se savesno kreniti u reformu trulog skolstva?
Bojim se da ce jos mnogo generacija biti upropasteno, dok se ne ucine neki konkretni koraci.

Ja sam upravo 'profesor informatike' po struci, i potraga za poslom u struci me uverava da su u Srbiji profesori informatike visak.

U medjuvremenu cu morati da se doskolujem za profesora engleskog jezika ili profesora matematike, ako uopste zelim da se zaposlim u skoli. Tako su mi rekli iz pouzdanih izvora.

To ko sve predaje infomatiku deci po skolama, ne mogu ni da zamisilim. Do skoro su to bili cak i apsolventi raznih srodnih nauka, dok za profesore inf. sa diplomom, koji su na fakultetu ucili i pedagogiju, i psihologiju i metodiku informatike, nema posla.

U ovoj zemlji posao dobijaju privilegovani, a ne sposobni i kompetentni.

Malo udaljeno od glavne teme, ali ne znam gde da ostavim ovakav komentar.
--------
"Nedavno je javno prihvacena cinjenica u ministarstvu obrazovanja RS da je informatika postalo deficitarno zanimanje... pa se postavlja pitanje, da li ce sad stvari krenuti na bolje? ..da li ce se savesno kreniti u reformu trulog skolstva?
Bojim se da ce jos mnogo generacija biti upropasteno, dok se ne ucine neki konkretni koraci."

I ja se toga bojim.

ja sam ucestvovao u kreiranju jednog kurikuluma za jedan reformisani profil u oblasti administracije. Sto se tice broja casova, uspeli smo mada veoma tesko da sa 2 casa nedeljno u prvoj i drugoj godini povecamo broj na 3+3+2, odnosno po tri casa nedeljno u prvoj i drugoj godini i po 2 casa nedeljno u trecoj ili cetvrtoj. Inace je kurikulum uskladjen sa zahtevima koji su definiisani ECDL-om. Tako da su ishodi tog novog kurikuluma da ucenici znaju da KORISTE racunar. Nadam se da ce biti ponovo neke revizije i da ce oni koji budu radili na tome uspeti da ubace informatiku u sve cetiri godine i u srednjim strucnim skolama.