pa jedno je detektovati dal je figura na polju ili ne, a drugo i koja je.

To je uradjeno pre skoro 20 godina u institutu "Miahajlo Pupin" u Beogradu. Resenje je da u svakoj figuri postoji LC spoj koji je na drugoj oscilatornoj frekvenciji, a svako polje ima svoje poluotvoreno magnetno polje ka gore i kad stavis figuru na to polje u zavisnosti od blizine frekvence imas napon koji predstavlja oderdjenu figuru. E sad to je radjeno sve u analognoj tehnici sada bi se svakako radilo u nekoj digitalnoj.

Najjednostavnije je u figure ugraditi transpondere iz kodiranih kljuceva, a ispod svakog polja zavojnicu za ocitavanje. Naravno potrebno je napraviti i uredjaj koji bi to sve ocitavao i spremao u neku bazu iz koje bi se podaci dalje mogli obradjivati ili prikazivati. To bi bilo apsolutno pouzdano, ali postoje i druga rijesenja.

u suštini Guja je u pravu...

medjutim i da se ne detektuje koja je figura u pitanju to se softverski može rešiti (logikom da su figura koja je "nestala" sa jednog polja i figura koja se posle nekog vremena "pojavljuje" na tabli zapravo jedna ista). Tako da mislim da bi nešto jednostavno (jeftino) odradilo posao.

Da li se minijaturni reed releji čuju pri prebacivanju, i koliki im je otprilike "domet"... ili da razmišljam o nekim proksimiti senzorima...

Kako ces samo sa ridor registrovati rokadu,jedenje(gubitak) figure?