[ cveve @ 19.09.2007. 11:14 ] @
Pozdrav svima,

vec neko vreme se bavim stolarijom sa masinom Mio standard. Sad planiram da je prodam pa da napravim neku po svojoj potrebi. Naravno, to bi radio neki bravar a ja bi samo dao ideju. Glavu abrihtera bi kupio rusku. Imam motor od 3KW.

Interesuje me>

-Da li je dobra ta ruska glava?
-kakvo resenje je najbolje za diht?
-na sta treba da obratim paznju?

Velja
[ Horvat I @ 19.09.2007. 11:48 ] @
Citat:
cveve: Pozdrav svima,

-na sta treba da obratim paznju?

Velja

Na prste! Sto ne skimes mere sa postojece i na osnovu toga kalkulises.
[ cveve @ 19.09.2007. 12:12 ] @
Za prste znam. Problem nije u merama masine, to cu lako. Kada sam napisao na sta treba da obratim paznju-mislio sam na primer, minimalna debljina gvozdene ploce abrihtera u odnosu na sirinu a da se ne uleze, najbolji nacin podizanja ploce dihta (najjednostavniji za izradu a da je jos uvek dovoljno stabilan). Masina Mio standard ima podizanje ploce na principu "makaza" pa se lako "razloka".

Pozdrav,
Velja
[ CharlieUE @ 19.09.2007. 13:32 ] @
Moj otac je hobi stolar i kupio je pre nekoliko godina masinu za drvo sa 5 operacija Yakoruda bugarska, i veoma je zadovoljan. Masina je amaterska, ali je dosta robusnija od te MIO sto ti imas. Postolje masine je od lima a radne ploce su livene, ima 3 motora od 2.2kW, i teska je cini mi se oko 550 kg. Evo link pa pogledaj (ako je po propisu) http://www.zmm-yakoruda.com/products.php

Pozz
[ cveve @ 19.09.2007. 17:16 ] @
Poznate su mi te masine. Ima i vise austrijskih proizvodjaca koji rade slicne masine. Elem cena je 2500 do 3000 evra za jednostavniju masinu (sa dazbinama). Ja planiram da zavrsim masinu sa 500-600 evra jer tom masinom ne zaradjujem. Ako pocne ta pravljena da donosi pare izbor nove je svakako SCM ili HAMER.
Mene interesuje da li neko ima iskustva u pravljenju masina za stolariju da da neki "TIPS & TRIKS".

Velja
[ cveve @ 21.09.2007. 07:56 ] @
da li je moguce da nema masinaca i bravara na ovom forumu koji se nisu bavili problematikom izgradnje stolarskih masina?


Velja



[Ovu poruku je menjao bakara dana 21.09.2007. u 11:34 GMT+1]
[ Horvat I @ 21.09.2007. 21:47 ] @
Napravili smo za koleginog zeta ali od nadjenog materijalapa to nije za posebno opisivanje
[ cveve @ 03.10.2007. 08:29 ] @
Koja bi debljina gvozdenih ploca za sto abrihtera trebala da bude ako mi je sirina abrihterske glave 300mm?
Koje dimenzije cevi da koristim (ili profila)?



Velja

http://www.ptt.yu/korisnici/c/v/cveve/index.html
[ KBDNK @ 07.10.2007. 15:09 ] @
Ja sam se pre 5-6 godina nosio mišlju da napravim stolarsku mašinu o kakvoj ti govoriš pa sam tom prilikom konsultovao ljude od struke, konstruktore i na samom početku pao u sevdah i odustao jer su mi skrenuli pažnju na neke detalje na koje nisam ni znao da su bitni. Normalno ti detalji su bitni ukoliko želite da napravite mašinu koja će biti precizna u svim pogledima. Neki od tih detalja koji su mi ostali u sećanju su
- da konstrukcija za mašinu nipošto ne treba da bude od šupljih cevi već samo i isključivo od U ili L
profila jer bi u protivno0m mašina bila laka, vibrirala pa čak i stvarala nepotrebnu buku, a takođe bi to
uticalo na preciznost, bezbednost,...
- posle sklapanja konstrukcije za tu željenu mašinu varenjem potrebno je ležeće površine obraditi na
mašini za obradu metala jer bi minimalna neravnina uticala da ploče leže pod kosinom pa bi se kasnije
to odrazilo na preciznost obrade daske na abrihteru jer bi daska dolazila pod izvesnim nagibom,
- najbolje je napraviti telo od livenog gvožđa jer bi mašina u tom slučaju bila teška, bez mogućnosti da
prenese bilo kakve vibracije,
- brzina obrtaja testere se razlikuje od brzine koja je potrebna za abrihter pa mi je preporučio i
predložio da je najbolje imati poseban motor odnosno pogon za testeru a poseban za abrihter sa
različitom brzinom okretaja jer je to bolje nego imati jedan pogon-motor koji bi preko "kuplunga"
menjao brzinu u zavisnosti od toga da li se radi na testeri ili abrihteru, a i bezbednije je za prste da
se ne okreće testera ili abrihter ukoliko se na njemu ne radi.
- sistem za stezanje noževa na abrihterskoj glavi treba da bude takav da se na abrihterskoj glavi ne
nalaze rupe u koje se šrafe šrafovi koji stežu noževe jer te rupe prilikom velikog broja okretaja
stvaraju nesnosnu buku,
- za izradu dihta najbolje je da brzina bude oko 8 m na minut za prolaz daske i za to je potreban
dodatan pogon ( najbolje ) jer bi reduktor za smanjenje brzine bio isuviše glomazan, a da se ploče
abrihtera prilikom korišćenja dihta otvaraju preko tzv. ekscentričnih nosača koji imaju ujedno kosinu
preko koje bi se regulisao tzv. posmak odnosno dubina hvatanja daske prilikom abrihtovanja.
- štelovanje dubine hvata dihta je najbolje postići debelom "špinglom" koja bi trebala da bude čini mi se
najmanje 2/3 širine cele ploče a takva špingla mora da prođe kroz prsten sa navojem koji je dugačak
najmanje 1,5 njenu širinu što znači u konkretnom slučaju da je za širinu dihta od 30 cm
potrebna "špingla" debljine od oko 20 cm (normalno šuplja ali sa debelim zidom ) a da prsten sa
navojem kroz koji proilazi treba da bude najmanje 30 cm.
- dubina hvata testere se reguliše po njegovim rečima klizačima kroz tzv. lastin rep a isti se pokreću
u pravcu gore dole takođe "špinglom" sa kvadratnim navojem,
- aparat za štucovanje dasaka je najbolje napraviti takođe putem lastinog repa ili preko
tzv. "kalbrisane šipke",
- abrihterska glava treba da ima futer za burgije koji se učvršćuje putem navoja a nikako prostim
nabijanjem jer se u protivnom ne bi mogla koristiti za šlicovanje dasaka, greda i tome slično.
- visina ploče za bušaru se reguliše klizaćima preko lastinog repa a podižu i spuštaju takođe uz pomoć
špingle kao i kod testere dok se hod radne ploče kod bušare reguliše takođe kanalima u
vidu "lastinog repa",...
- da su abrihterske glave koje se prodaju od strane Ukrajinaca na vašarima od "mekog" materijala koji
se brzo "pojede" te da je najbolje glavu napraviti kod proverenog majstora od starih osovina za
železničke vagone,

Ovo su detalji koje sam zapamtio od pre tih 5-6 godina. Sećam se da smo tada razgovarali i o frezeru ali to su za mene bili elementi više matematike...
Moja nesreća je bila možda u tome što sam za ovaj savet pitao čoveka koji je majstor svog zanata za pitanje konstrukcije ovakvih mašina jer je celog svog života radio na poslovima konstrukcije ovih i ovakvih mašina. Za svoje radove u ovoj oblasti je više puta bivao nagrađivan. Baš njega sam pitao jer se nisam razumeo u probleme oko izrade ovih mašina a smatrao sam po onoj narodnoj " da nije prostitucija jedini zanat koji su upropastili amateri" kad ono... Ovo ispade kao kosmički brod.
Sve u svemu kada sam proučio koliko košta samo mašinska obrada svih ovih elemenata doneo sam odluku da je najbolje odustati od takve pomisli jer se ne isplati ulagati pare u nešto što bi se zvalo mašina a u stvarnosti bilo neprecizno, loše, nebezbedno,... ali odluka o tome leži na svima nama ponaosob.
Posle toga sam u više navrata dolazio u situaciju da za manje od 1.000 E mogu da kupim savršenu kombinovanu mašinu polovnu ali malo korišćenu jer je takvih mašina prilikom raspada brojnih društvenih preduzeća bilo u ponudi u izobilju a verovatno se mogu naći i sada po sličnim uslovima i cenama.
Ono što me intersuje koliko bi mogla da košta ta Mio standard mašina, polovna koju čini mi se imaš i da li ona ima diht.
[ cveve @ 07.10.2007. 16:46 ] @
veoma iscrpan odgovor. Bas takav sa i ocekivao. Sta je to "Lastin rep"?

Velja
[ Rendisha @ 07.10.2007. 18:13 ] @
Ako se bavis stolarijom, trebalo bi da znas kako izgleda spoj lastin rep - http://en.wikipedia.org/wiki/Dovetail_joint
[ cveve @ 07.10.2007. 18:55 ] @
Hvala kolega, za ovu vrstu spoja sam znao ali nisam znao da je to lastin rep
[ kruparica @ 03.04.2012. 19:55 ] @
Ovako Cirkular se isplati napraviti kao samostalna masina i Radijalna busilica
Moze i Brusilica
Globalicu i abruhter diht najbolje kupiti(ja sam radio na pravljenim masinama prvenstveno glodalici i abrihteru,na glodalici mi se desilo(pravljena glodalica)izbila mi je komad od 2 metra i komad je izbio blok u zidu a abrihter je stalno tresao...)