[ Miroslav Jeftić @ 12.10.2007. 12:39 ] @
Nađoh par zanimljivih videa, pa rekoh da bi bilo zanimljivo pokrenuti temu. Tim pre što sam nebrojeno puta slušao, kako neki misle da su ne znam kako sigurni, zato što voze gomilu gvožđurije (npr. ponosni vlasnici Lada i sličnih vozila).
Na prva dva linka je test dva kineska vozila, jedne limuzine srednje klase (koja je u međuvremenu, a posle dodatnih izmena, položila test sa tri zvezdice, ali nije toliko bitno za temu) i jednog džipa; oboje nisu ispod 4.5 metra (možda i više) i verovatno uživo deluju respektabilno. Brzina prilikom udara je 64Km/h i može se videti da su se bukvalno raspali - vrata izletela, a volan u džipu samo što lutki nije 'otkinuo' glavu.
S druge strane je test Smarta, ako se dobro sećam ima oko 2.5 metra i ne deluje baš sigurno na prvi pogled. Brzina udara na testu je bila oko 112Km/h i može se videti da je školjka prošla jako dobro, suvozačka vrata se čak i dalje i otvaraju i zatvaraju bez problema, a instrument tabla jedva da se pomerila. Šta bi se desilo sa ovim kinezima da su ih testirali na 112Km/h, verovatno bi se pretvorili u prah.

http://www.youtube.com/watch?v=F06LjugtIUo
http://www.youtube.com/watch?v=f7Ts94rjr4M

http://www.youtube.com/watch?v=biYLn47VwJs

[ bakara @ 12.10.2007. 13:01 ] @
Mislim da je ovo mnogo interesantnije volvo 940 karavan protiv malenog reno modusa, sta mislite ko je bolje prosao?

[ Miroslav Jeftić @ 12.10.2007. 13:23 ] @
Čoveče, sabio ga u kocku skoro. Mislim da bi ovo definitivno trebalo pokazati svima koji se razmišljaju o kupovini novog automobila, tj. koji su dilemi novi ili polovan.
[ bakara @ 12.10.2007. 14:00 ] @
Evo jos jednog interesantnog videa.
Obratite paznju na to da i ako je vozac pripremljen za test, u kakvom je soku ostao posle testa.

[ Nebojsa Milanovic @ 12.10.2007. 23:46 ] @
Odlični linkovi.

Ovo za Modus vs. Volvo je zaista poučno. Bolje poznavaoce to ne iznenađuje, ali mislim da niko nije pretpostavljao da će razlika biti tolika.

Bilo bi još gore po Volvo da je u pitanju Megane ili Clio.

btw dilema nov vs. polovan auto postoji samo u Srbiji
[ popovicvl @ 13.10.2007. 10:34 ] @
evo poruke svim ljudima koji kupuju polupana auta u Srbiji.

http://www.youtube.com/watch?v=NWEdlUT17PI
[ Miroslav Jeftić @ 13.10.2007. 11:03 ] @
Citat:
Nebojsa Milanovic:btw dilema nov vs. polovan auto postoji samo u Srbiji


Ne bih rekao da je to samo u Srbiji, jer onda taj video/test ne bi ni bio snimljen.
[ Zeleni zub @ 13.10.2007. 20:10 ] @
Video sam skoro na netu crash test, smart protiv mercedes slona, snimak odozgo;
koliko udje smart u njega - za neverovati.
[ Nebojsa Milanovic @ 13.10.2007. 23:10 ] @
Evo dva na tu temu
[/quote]
[/quote]



[ StORM48 @ 14.10.2007. 01:51 ] @
Joj, ova prva izgleda strašno.

Mercedes ga je lansirao, ali sam stvarno oduševljen kako je Smart izdržao direkt sa automobilom koji je 4 puta teži i isto toliko puta veći. Zaista je dobar!

E sad, jbg - ipak mu je platforma previše mala i težište visoko, pa se isprevrtao k'o igračka.

Iz ovog snimka se ne vidi epilog - koliko su povrede u Smartu fatalne pri ovom konkretnom sudaru?

Pozdrav
[ vladd @ 14.10.2007. 11:31 ] @
Mozda jesu a mozda i nisu fatalne, ali znam da bih crkao od straha u njemu, i bez povreda..

Poz
[ bakara @ 14.10.2007. 12:08 ] @
Mozda bi crk`o al` je bitno da bi preziveo, mada ga je stvarno mercedes oduvao...

kako god, u svim ovim crash testovima je bitno da su svi putnici vezani, ako nisu vezani ne bi preziveli ni u jednom autu ma kako on dobro prosao u tom testu.
[ goat @ 01.05.2011. 09:59 ] @
nastavak teme

http://www.elitemadzone.org/p2860864

edit: zarsilic

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


malo je off, ali se spomenula sigurnost automobila....

veliki i težak automobil ima adekvatnu zonu za "gužvanje" prilikom udara, ali ima i veću težinu i mora više energije apsorbovati.... mali automobil je lakši i time njegov čeoni deo ima manji zadatak... veliki gepek svojom inercijom otežava prednjem delu da ublaži udar..

kod crash testa nije kao u nekim drugim oblastima gde je "veličina bitna"...

http://www.euroncap.com/home.aspx

http://www.euroncap.com/tests/smart_fortwo_2007/303.aspx

4 zvezdice... malo li je za motorizovanu korpu za supermarket!?


PS. za potrošnju ispod 8 litara u gradskoj vožnji toplo preporučujem sve modele automobila sa 1.3 multidžet dizel motorom



[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 03.05.2011. u 21:28 GMT+1]
[ pisac @ 03.05.2011. 02:24 ] @
Citat:
goat:veliki i težak automobil ima adekvatnu zonu za "gužvanje" prilikom udara, ali ima i veću težinu i mora više energije apsorbovati.... mali automobil je lakši i time njegov čeoni deo ima manji zadatak... veliki gepek svojom inercijom otežava prednjem delu da ublaži udar..

kod crash testa nije kao u nekim drugim oblastima gde je "veličina bitna"...


Netačno. Veliki i težak automobil je u prednosti kada se sudari sa manjim automobilom, jer njegovu veliku energiju ne apsorbuje on sam već ovaj jadan manji automobil. Tako da jeste veličina bitna.

Sem kada se udara u betonske zidove. Onda je svejedno
[ DrJekyll @ 03.05.2011. 03:24 ] @
Velicina je najbitnija.

Dzaba ovom fiatu 5 zvezdica.


[ Zarko Silic @ 03.05.2011. 09:33 ] @
U principu sve je bitno. Masa (ne velicina) vozila je samo jedan od elemenata koji konvigurise u "krajnjem ishodu".
[ goat @ 03.05.2011. 10:45 ] @
Citat:
pisac: Netačno. Veliki i težak automobil je u prednosti kada se sudari sa manjim automobilom, jer njegovu veliku energiju ne apsorbuje on sam već ovaj jadan manji automobil. Tako da jeste veličina bitna.

Sem kada se udara u betonske zidove. Onda je svejedno


šta da ti kažem.... "jači si od Newton-a" !... ... pisčev četvrti zakon....

Citat:
DrJekyll: Velicina je najbitnija.

Dzaba ovom fiatu 5 zvezdica.



zašto džaba!?... ti si autolimar pa tako komentarišeš?.... ili ja možda nisam primetio na video klipu da lete glave po polju, lutaka iz fijata... ...
video klip pokazuje da putnici u fijatu imaju skoro istu šansu da prežive kao i ovi u audiju... zar ne?
zvezdice su ocena koje se prvenstveno ne odnose na stepen oštećenja automobila

Citat:
Nocni: toske, vitara ti je odlicna, posebno ona sa pezoovim turbo dizel motorom...

E nocni svaka ti je na mestu.... .... ta Vitara na leru "šušti" kao benzinac, do 100km/h ne prelazi 6l/100km, a u gradu "ladno" ide ispod 8l (ne računam kolaps saobraćajni) ... samo joj je mana održavanje... motor joj se proizvodi u Španiji... delovi papreni i čekaju se
[ DrJekyll @ 03.05.2011. 11:40 ] @
Citat:
video klip pokazuje da putnici u fijatu imaju skoro istu šansu da prežive kao i ovi u audiju... zar ne?



Pogledaj malo bolje.

Glava vozaca malog fiata je izudarala sve zivo po automobilu.

Obrati paznju i na 1:03 kad volan fiata krece ka grudima vozaca. (u audiju se nije ni makao)

I da je nekim cudom ostao ziv nece moci da otvori iskrivljena vrata.

Vozac Audija ce otvoriti vrata i samo da protrese prasinu s ramena.
[ goat @ 03.05.2011. 15:10 ] @
5 zvazdica
http://www.euroncap.com/tests/fiat_500_2007/298.aspx


4 zvezdice!?
http://www.euroncap.com/tests/audi_q7_2006/262.aspx


ko sada tu lažira?

biće da ovi na euroncap-u "nemaju pojma"!...

lutka se u fijatu bacala na sve strane to stoji, a ti si sigurno "video" da je ona trpela veća ubrzanja (koja povređuju ljudsko telo) nego ona u audiju!?
[ DrJekyll @ 03.05.2011. 15:28 ] @

Pa sta?

Autobusi nemaju nijednu zvezdicu, u sudaru ce zdrobiti fiat 500 a u busu niko nece dobiti nijednu ogrebotinu.

Te zvezdice su vise marketing, masa igra najbitniju ulogu.

[ goat @ 03.05.2011. 16:00 ] @
Citat:
DrJekyll: Pa sta?



"pa" ništa... svaka dalja priča gubi smisao...
[ HoT_Steppa @ 03.05.2011. 16:07 ] @
Citat:
DrJekyll:

Autobusi nemaju nijednu zvezdicu, u sudaru ce zdrobiti fiat 500 a u busu niko nece dobiti nijednu ogrebotinu.

.


Ali autobus ne trosi 8 l/100km (gradska voznja)
[ pisac @ 03.05.2011. 17:32 ] @
@goat, ne razumeš neke stvari iz fizike. Pri međusobnom sudaru, veća masa znači da će auto manje da "oseti" sudar.
[ DrJekyll @ 03.05.2011. 18:03 ] @

Citat:
Ali autobus ne trosi 8 l/100km (gradska voznja)



Jeste offtopic, ali je tema interesantna, mogao bi moderator da premesti ovo u novi topic.

Ocigledno su mnogi ljudi u zabludi, jer misle da sa autom od 5 zvezdica mogu da opale tenk i bolje da prodju zato sto tenk nema ni jednu zvezdicu.
[ pisac @ 03.05.2011. 18:25 ] @
@goat

Ako čitaš pažljivo sve što piše na tom euroncap sajtu, naći ćeš upravo ovo što ti mi pričamo.
[ goat @ 03.05.2011. 19:27 ] @
hteo bih još jedan put da napomenem da broj zvezdica na testu nije direkno proporcionalan težini automobila

broj zvezdica je pokazatelj sposobnosti vozila prilikom udara sačuva putnike, tj da ih izloži što manjim naprezanjima - usporenju.... ljudsko telo u tim momentima treba da samji brzinu sa npr. 60km/h na 0 km/h i to na putu od 0.5m... doktori i naučnici (a i đaci 6 razreda) mogu izračunati koliko je usporenje (negativno ubrzanje)

na crash testu automobilima se udara u zid, a zid se ne ocenjuje zvezdicama, već automobil... i zar je bitno hoće li ga slupati u tenk ili autobus (oba su ravna i kruta)...

a što setiče zabluda... pre da su one nastale u školskoj klupi, pre mnogo godina, kada se na časovima fizike spavalo nego li u prvom razredu zbog pocepanog bukvara
[ DrJekyll @ 03.05.2011. 19:31 ] @
@goat

Procitaj objasnjenje na sajtu, lepo ti je pisac rekao

http://www.euroncap.com/Conten...8314ff342/comparable-cars.aspx

"Euro NCAP’s frontal impact test simulates a car crashing into another of similar mass and structure. In real life, when two cars collide the vehicle with the higher mass has an advantage over the lighter one. Generally speaking, vehicles with higher structures tend to fare better in accidents than those with lower structures.



Ako ti i posle ovoga nije jasno, onda ne vredi vise.
[ goat @ 03.05.2011. 20:06 ] @
da da... jasno

http://www.youtube.com/watch?v=qBDyeWofcLY&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=GjEUvreNE5Q&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=sKSPxQjPOm0&feature=relmfu
http://www.youtube.com/watch?v=ueafSvK9T-M&feature=related

u predhodnim primerima se vidi da su mali smrskani od strane velikih i da od malih ništa nije ostalo i od lutaka u njima..

with the higher mass has an advantage over the lighter one - sa većom masom ima prednost u odnosu na lakši,

ali...

Generally speaking, vehicles with higher structures tend to fare better in accidents than those with lower structures - generalno, vozilo sa višom strukturom bolje čuva putnike od onog sa nižom strukturom


"higher structures" bih pre preveo kao čvršćom strukturom nego kao većom masom !?

čvršća struktura i veća masa imaju malo dodirnih tačaka (sem u ruskim konstrukcijama prošlog veka )





[Ovu poruku je menjao goat dana 03.05.2011. u 21:22 GMT+1]
[ DrJekyll @ 03.05.2011. 20:30 ] @


Naravno, niko nije poricao da je cvrsta struktura vazna u celoj prici, problem je samo sto nisi shvatao koliko tu masa igra bitnu ulogu.


[ etjen @ 03.05.2011. 20:45 ] @
ukoliko je auto krut, tj. lomi se na mestima opasnim po kabinu i same putnike, apsolutno nije bitno koliko je težak sve i da nosi 4 koncertna klavira i empajer stejt bilding na krovu...

EuroNCAP testovi se vrše da bi se vozila uporedila(tj njihov inženjering i sposobnost da sačuvaju živote putnika pod istim uslovima sudara) i zato se i sudaraju sa čvrstom preprekom a ne međusobno
[ Ivan Dimkovic @ 03.05.2011. 21:13 ] @
Svako vozilo ima svoje kompromise.

SUV-ovi imaju vecu masu i imaju prednosti u smislu koliko ce energije primiti, ali zato imaju i drugih mana, recimo zbog visljeg centra gravitacije sto ih cini manje bezbednim od prevrtanja.

Ako je nekom bezbednost najbitnija iznad svega najpametnije je da kupi auto sa najboljim EuroNCAP rejtingom i visokom kolicinom aktivnih mera bezbednosti.

ESP i ABS su, naravno, obavezni (+ naravno sto veci broj airbagova ako putujete sa familijom) a ne bi bilo lose razmisliti i o aktivnom kocenju (ne samo pojacavanju kocione sile pri detekciji naglog kocenja vec i "active cruise control" sa radarom). Neko ce reci da su to nepotrebne stvari i da dobrom vozacu ne trebaju, ali iznenadne situacije uvek postoje koje bi u opasnost dovele i Sumahera, a ne prosecnog vozaca. Na zalost ACC je i dalje mahom zastupljen u skupljim automobilima ali ocekujem da ce da se "spusti" i u siroku upotrebu za koju godinu.

Ja nemam ACC u trenutnom autu, ali za sledeci cu sigurno da ga uzmem posto sam imao vise situacija gde bi i te kako dobro dosao.
[ pisac @ 03.05.2011. 22:21 ] @
@Dimke
A kakve su to situacije bile? Ne kažem da nije korisno, ali nisam siguran koje bi mogle biti prednosti vožnje sa tim. Ono da podesiš tempomat da vozi i drži rastojanje iza drugog vozila, to je razumljivo i može biti korisno. Ali recimo ja vrlo retko palim tempomat (samo kada želim da poštujem ograničenje brizne, a to retko radim), pa ne vidim na koji način bi ACC mogao da mi koristi i u kakvim rizičnim situacijama? Misliš da se uključi da čuči u pozadini i čeka da ovaj ispred mene prikoči, pa da i on automatski koči?

@goat
Evo ja ću probati još jednom da ti objasnim: Suština je u tome da se ne okreće zemlja oko meseca nego mesec oko zemlje, a to je samo zato što zemlja ima veću masu pa je inertnija. Isto tako težak automobil koji se sudari sa lakim automobilom, biće inertniji, pa će više da prodre u zonu sudara. Znači, lakši auto će brže da se uspori nego teži auto, i zbog toga će isti sudar drugačije (teže) da doživi, a i putnici će imati veće povrede unutrašnjih organa zbog naglog usporavanja. To se vidi i na snimcima koje si ostavio, mercedes nastavlja da ide napred u trenutku dok je smart već stao i počeo da ide nazad (pa na kraju odledeo ko lopta)

Ono što tebe buni je taj volvo. To je stari tip konstrukcije, i tu masa ne vredi mnogo kada je konstrukcija loša i lako se savija na nepovoljnim mestima. Ali uporedi težak auto sa 5 zvezdica i lagan auto sa 5 zvezdica, i videćeš koji će bolje da prođe (iako imaju isti broj zvezdica).

Sem toga, ma koliko ti mislio da je smart siguran jer je kabina ostala neoštećena, oni putnici u smartu koji je zbog svoje lakoće onako naglo odleteo pri sudaru imaju male šanse da prežive zbog ogromnih sila koje su tim usporenjem/odletanjem pretrpeli.
[ goat @ 03.05.2011. 22:36 ] @
Citat:
DrJekyll: ............................, problem je samo sto nisi shvatao koliko tu masa igra bitnu ulogu.




Ek=m*v^2 - kinetička energija na početku kolizije

A=Fs*Ls - rad (srednja vrednost rada = srednja vrednost sile deformisanja * dužina puta deformisanja.... u osnovnoj školi se ne uče integrali )

po zakonu održanja energije

Fs*Ls=m*v^2

II Njutnov z. kaže da u koliziji dva tela jedno deluje na drugo istom silom koliko i drugo na prvo...

pozove se malo matematičke indukcije u pomoć i ostalo je račun....

nema šta tu da se "vidi", "predvidi" , "oseti", "doseti", "smatra" i "posmatra"

http://sr.wikipedia.org/wiki/%...tons_cradle_animation_book.gif

čudna sprava pa ko je razume, razumeće i sve ostalo u vezi sudara....


edit
@pisac
a kako si utvrdio da su u smartu lutke bile pod većim ubrzanjem-usporenjem nego one u mercedesu!?... pazi.. ne pričamo o pređenom putu u odbijanju nego u ubrzanjima... živo me intersuje.... postoji mogućnost da je tvoje čulo vida preciznije od senzora na lutkama ....

... još mi reci da su imale i veće površinske pritiske na "koži" na mestima dodira sa enterijerom u kabini pa ću pasti sa stolice!...

[Ovu poruku je menjao goat dana 03.05.2011. u 23:49 GMT+1]
[ pisac @ 03.05.2011. 22:54 ] @
Pa vidi se na snimku. A ti nađi negde na Internetu i rezultate testa sa silama koje su pretrpele lutke u mercedesu i u smartu, pa se uveri i sam.

A što se tiče sila, tačno je da deluju istom silom, ali ta ista sila će mnogo više da utiše na lakše vozilo nego na teže vozilo, što je opet stvar fizike. Koliko efikasno ćeš ti sa istom silom da pomeriš 500kg a koliko 2000kg?
[ Zarko Silic @ 03.05.2011. 22:59 ] @
Moze i drugacije da se posmatra.

Udarac malog (lakog) automobila u veliki i teski moze se smatrati kao udarac malog u nepomican zid (u najboljem slucaju po malog).

Obrnuto, udarac velikog u mali nije nepomican zid: zid se pomera ka “nazad” jer veliki i teski u trenutku udarca gura malog i lakog (vidi se lepo iz prilozenog video materijala).

Ovo tvoje posmatranje goate, odnosilo bi se na situaciju gde se kod direktnog sudara oba ova vozila zaustave 100% u jednoj tacki, ili jednom momentu-trenu.

U praksi to nije tako: veliki uvek “gura” malog.(Osim ako sin Dragan ne zaustavi i velikog).

E sada, sasvim je drugo pitanje kako ce koji vozac (putnici u kabini) proci, a to zavisi od niza drugih faktora nevezano za velicinu i masu vozila.
[ DrJekyll @ 03.05.2011. 23:46 ] @
Citat:
pisac

A što se tiče sila, tačno je da deluju istom silom, ali ta ista sila će mnogo više da utiše na lakše vozilo nego na teže vozilo, što je opet stvar fizike. Koliko efikasno ćeš ti sa istom silom da pomeriš 500kg a koliko 2000kg?



Ja odustajem, ocigledno ne moze to da shvati.

[ Zarko Silic @ 04.05.2011. 00:06 ] @
Ajd sad malo u prilog “goatove teorije”.

Sta ce se desiti ako veliko i tesko vozilo stoji na putu (putnici unutra, vozilo uplajeno, kocnica nije pritisnuta, sistemi za bezbednost aktivni)

i na njega naleti mali i lak automobil.

Kako tada stoje stvari sa silama u jednom, odnosno drugom vozilu?
[ pisac @ 04.05.2011. 02:01 ] @
Kretanje je relativno (u odnosu na referentni sistem). Tako da bi moglo da se posmatra da taj teški automobil zajedno sa putem i celom planetom ide ka lakom automobilu koji stoji u mestu.

Dakle, isto.

Ili grešim?
[ Zarko Silic @ 04.05.2011. 11:20 ] @
Ajd onda jos jedno pitanje u prilog "goatove teorije".

Dva autobusa. Potpuno identicna. Jedan je pun putnika a drigi je prazan (samo vozac).

50 putnika po 80 Kg je 4 tone.

Znaci jedan od autobusa je tezi za 4 tone od drugog.


Direktan ceoni sudar.

Pitanje:

koji od vozaca ce gore proci? Onaj u onom laksem autobusu, onaj u onom tezem, ili ce oba podjednako nastradati?

Kada kazem podjednako mislim na povrede koje ce nastati usled: i udara i deformavije kabinskog prostora.
[ etjen @ 04.05.2011. 12:00 ] @
po meni je tu odgovor poprilično jasan. Prolaze podjednako.
[ dekster2 @ 04.05.2011. 12:02 ] @
Citat:
goat
čudna sprava pa ko je razume, razumeće i sve ostalo u vezi sudara....
[Ovu poruku je menjao goat dana 03.05.2011. u 23:49 GMT+1]


Šta bi bilo kada bi jedna kugla bila upola lakša (od ovih koje se klate).
Da li utiče i potisak vazduha tog težeg-većeg vozila koje dolazi u susret.
Materijali,konkrentno u klipu sa smartom.Prednja,zadnja greda,kao i L+R vrata su od Titanijuma,za razliku od corse.
[ srdjee @ 04.05.2011. 12:13 ] @
Evo i dva ista vozila, jedno je nize, jer je natovareno, a drugo ne.

[ Zeleni zub @ 04.05.2011. 14:32 ] @
Citat:
zarsilic
Znaci jedan od autobusa je tezi za 4 tone od drugog.
Direktan ceoni sudar.
Pitanje:
koji od vozaca ce gore proci? Onaj u onom laksem autobusu, onaj u onom tezem, ili ce oba podjednako nastradati?
Kada kazem podjednako mislim na povrede koje ce nastati usled: i udara i deformavije kabinskog prostora.


Da probam i ja:
- Usled deformacije kabinskog prostora mislim da ce povrede biti jednake jer sile kojom deluju kabina na kabinu su medjusobno jednake po intenzitetu, samo suprotnih smerova. Pritom su konstrukcije kabina jednake tj na isti nacin se razlazu sile i isto se guzvaju.
- Usled udara mislim da ce gore proci onaj u laksem autobusu. Veca je inercija tezeg autobusa, on ce usporiti ali ce nastaviti da se krece u svom smeru, dok ce laksi neminovno krenuti unazad cime se prouzrokuju teze povrede unutrasnjih organa u coveku koji bi po inerciji isao pravo, a odjednom se vraca nazad.

Disclaimer
I kad sam nekad davno spremao fiziku za ETF iako sam je uspesno polozio nisu mi sve stvari bile jasne. Npr ni dan danas ne znam odgovor na ovaj zadatak: Niz strmu ravan se sa iste visine iz stanja mirovanja puste (kotrljanjem) tri limenke: jedna prazna, jedna puna tecnosti a jedna puna cvrste materije. Kojim redosledom ce stici na dno strme ravni... odgovor mi nije bio jasan tada, a posle se nisam time zanimao.
Tako da ako i ovde omasim, ne zamerite
[ veselinovic @ 04.05.2011. 18:45 ] @
Hmm,
uvijek kad sam u dilemi sa nekom pojavom koja se opisuje matematikom ja se poigram nerealnim velicinama da bih shvatio problem.
Ako se moj automobil od oko 700 kg sudari sa komencicem, od oko pola grama, znaci li to da ce moj automobil na**bati isto kao kamencic?
A ako se sudari sa stijenom od 100000 tona ?
Ocito da masa igra ulogu.
Takodje i brzina igra vaznu ulogu. Onaj koji ide sporije vise nastrada.
Metak koji je olovni sa tankom mesinganom kosuljicom probije celicni lim. Ko je vise nastradao, metak koji se malo spljostio ili lim koji je izbusen.
Tako da je generalno losija varijanta u sudaru voziti laksi automobil sporije.

[ pisac @ 04.05.2011. 20:37 ] @
Citat:
veselinovic:Takodje i brzina igra vaznu ulogu. Onaj koji ide sporije vise nastrada.

I meni se iz nekog razloga javlja ta pomisao i deluje mi logično, ali sa ovim skromnim znanjem iz fizike koje imam ne mogu da nađem potvrdu za to već me baš navodi na zaključak da je to zabluda.
[ Zarko Silic @ 04.05.2011. 20:38 ] @
Ajde jos malo da se dosoli:

Onaj Modus na onom klipu sa Volvom 940 samo je 15% laksi (nekih stotinak kilograma), sto su testeri precutali.
(Masa ovog Volva je u rangu mase Golfa 4).

Pored toga zub vremena (dvadesetak godina) je poprilicno uticao na stanje karoserije ne bas popularnog Volvoa kada je u piranju otpornost na koroziju, itd.

Ima tu par stvarcica izmedju redova.
[ etjen @ 04.05.2011. 22:15 ] @
nije zato što ja vozim Modusa ali zaista je maestralno prošao na tom snimku

Modus ima 1180kg, za Volvoa ne znam, ali u jednom trenutku narator kaže da ima ''skoro tonu ipo''
Mislim da je razlika tu negde između 200-300 kg.
Činjenica da je karoserija Volvoa stara oko 15-ak godina i da je to imalo uticaja na nju, ali je sa druge strane Modus, izrazito kraći od Volvoa (specijalno od napred) a kabina mu je praktično netaknuta prilikom ovakvog sudara (to apsolutno pobija sve one priče o ''metrima lima'' ispred sebe bez kojih nema sigurnosti...)
Dodao bih još da su Modusova krila i branik, koji je ogroman, potpuno od plastike.
Inače evo kratkog citata sa euro NCAP sajta
Citat:
The Modus made test history as the first supermini sized car to gain a full five-star safety rating. It achieved this after Euro NCAP allowed a re-run of the frontal test, following improvements to the driver’s airbag. The car’s body proved to be extremely strong, providing good protection for adults



Naravno, ključna stvar je što je ovaj Volvo nekoliko generacija vozila iza Modusa i to je razlog ovakvog test rezultata, da je u pitanju Volvo iste generacije kao i Modus ne sumnjam da bi Volvo (tj. putnici u njemu) daleko bolje prošao.
Ali, samo da dodam, ne zato što je novi Volvo teži, već zato što je moderniji i zato što je Volvo kome je sigurnost na prvom mestu!

[Ovu poruku je menjao etjen dana 04.05.2011. u 23:31 GMT+1]
[ goat @ 07.05.2011. 11:55 ] @
Citat:
dekster2: Šta bi bilo kada bi jedna kugla bila upola lakša (od ovih koje se klate).
Da li utiče i potisak vazduha tog težeg-većeg vozila koje dolazi u susret.


uticaj vazduha je zanemariv u odnosu na histerezisne pojave (nepovratne pojave neelastičnih tela)...


ako bi jedna krajnja kugla bila veća u odnosu na suprotno-karjnju došlo bi do pomeranja kugli između (ne bi stajale središnje kugle) prilikom oscilacija... lakša bi kugla više oscilovala (imala veću amplitudu) u odnosu na težu ali bi se ista energija prenosila sa kugle na kuglu u oba smera... ta energija bi više pomerala kuglu manje mase... manja kugla prelazi duži put, ima veća ubrzanja jer za isto vreme mora da pređe duži put u odnosu na težu... ali to je primer za "idealno elastična tela"...

...kod deformabilnih tela kakvi su automobili stvari su malo drugačije oko ubrzanja.... energiju sudara prime podjednako oba automobila.... teži će zbog veće mase preći kraći put ali će se i prvi zaustaviti (kraći put ali je i vreme kraće - promena brzine u kraćem vremenu = veće ubrzanje) .... lakši automobil će "dalje odleteti" (kao fudbalska lopta ), ali će preći duži put, zaokrenuće se , otići u stranu, ali će se duže vremna pomerati u odnosu na teži... koliko će i na koju stranu "leteti" automobili i ljudi u njemu se ne može u potpunosti tačno izračunati (mogo daleko od potpunosti).... račun uzima u obzir između ostalog i masu....

zato je neko bio pametan pa je postavio senzore na lutke koje su "slične" ljudskom telu i stavio ih na crash test... kao kvalitativnu ocenu testa dao je broj zvezdica koje pokazuju šansu čoveka da preživi i da što manje povreda zadobije prilikom sudara... i sami znate da pojasevi "popustaju" prilikom sudara jer bi u protivnom lutke bile trodelne posle sudara... naravno i kabina mora da zadrži oblik u kome se mogu smestiti putnici....


Citat:
veselinovic: Hmm,
uvijek kad sam u dilemi sa nekom pojavom koja se opisuje matematikom ja se poigram nerealnim velicinama da bih shvatio problem.
Ako se moj automobil od oko 700 kg sudari sa komencicem, od oko pola grama, znaci li to da ce moj automobil na**bati isto kao kamencic?
A ako se sudari sa stijenom od 100000 tona ?
Ocito da masa igra ulogu.
Takodje i brzina igra vaznu ulogu. Onaj koji ide sporije vise nastrada.
Metak koji je olovni sa tankom mesinganom kosuljicom probije celicni lim. Ko je vise nastradao, metak koji se malo spljostio ili lim koji je izbusen.
Tako da je generalno losija varijanta u sudaru voziti laksi automobil sporije.
Citat:
pisac: I meni se iz nekog razloga javlja ta pomisao i deluje mi logično, ali sa ovim skromnim znanjem iz fizike koje imam ne mogu da nađem potvrdu za to već me baš navodi na zaključak da je to zabluda.


to znači da ako vozim 120 na sat i udarim u parkiran automobil ću bolje proći nego ako idem 60km/h i sudarim s esa istim koji je išao 60km/hI?

ili ako udarim šakom o blok manje će da me boli nego ako šakom udarim u stambenu zgradu!?

[ pisac @ 07.05.2011. 21:23 ] @
Citat:
goat: to znači da ako vozim 120 na sat i udarim u parkiran automobil ću bolje proći nego ako idem 60km/h i sudarim s esa istim koji je išao 60km/hI?


Ja sam davno učio fiziku, ali probaću da se pozabavim nekim elementarnim stvarima.

S obzirom da kinetička energija tela raste sa kvadratom brzine (e=mv2), onda znači da ćeš duplo gore proći ako ideš 120km/h i udariš u parkiran auto, nego da oba idete 60km/h u susret.

Međutim, šta je dilema: Ukoliko je ukupna kinetička energija sudara pri prvoj i drugoj varijanti ista, da li će onaj koji stoji proći gore ili isto? Primer:
1) Vozilo ide 100km/h i udari u drugo vozilo koje stoji okrenuto u susret.
2) Vozilo ide 70.7km/h i udari u drugo vozilo koje ide u susret istom brzinom.

U ova dva primera, ukupna kinetička energija sudara je ista (1002=2x70.72). Znači da bi šteta na oba vozila trebala biti ista. Ali, da li će biti tako u prvom primeru?
[ goat @ 08.05.2011. 09:18 ] @
ja uporno pokušavam da navedem vodu na vodenicu u kojoj piše da u crash testu nije najbitnija težina vozila (mogu reći da je ona kao faktor ocene na poslednjem mestu)...

vozila u kretanju poseduju kinetičku energiju... prilikom sudara ta kinetička energija se "potroši" na "gužvanje" lima vozila i na promenu brzine vozila i putnika u njemu od neke početne brzine (npr. 100km/h) na neku krajnju brzinu (npr. 0km/h)...

kao što motor generiše energiju prilikom ubrzanja vozila (savladava inerciju koja se javlja prilikom promene brzine vozila) tako kočnice "troše" kinetičku energiju vozila - pretvaraju u toplotu i tako smanjuju brzinu vozila

prilikom sudara kočnice uslovno odrade malo posla (kako se ko snađe).... čeoni lim odradi donekle... ostalo se prenese na karoserju-prostor za putnike, koji treba da ostane skoro nepromenjenog oblika...

kod idealno elastičnih tela prilikom sudara na ubrzanja posle sudara prvenstveno utiče masa i početna brzina (klatno iz primera, loptica skočica) ... kod plastičnih tela priča je sasvim druga... energija sudara se većinom pretvara u toplotu (nekada davno kovačko zavarivanje)

.... automobili su realna tela (niti idealno elastiča niti plastična)... kao takvi nemogu se matematički izmodelirati da bi de rezultaiti modeliranja mogli uzeti za realne vrednosti....
zato se prave testovi , postavljaju senzori i na osnovu eksperimenata radi se na ojačavanju čelije kabine putnika, postavljaju vazdušnih jastuka na najbolje mesto, postavljaju pametni pojasevi....

u takvim testovima gledanjem scene udara se ne mogu utvrditi "stvarne muke putnika"... sem ako se ne radi o Klark Kent-u koji bi dao konačnu ocenu.....

i još malo da dodam..

... šta mislite o motorcikista vs. mali ili veliki automobil?
[ pisac @ 08.05.2011. 11:43 ] @
Citat:
goat: ja uporno pokušavam da navedem vodu na vodenicu u kojoj piše da u crash testu nije najbitnija težina vozila (mogu reći da je ona kao faktor ocene na poslednjem mestu)...?


Težina (masa) nije bitna, ali samo kada vozilo udara u neutralnu prepreku (npr. zid). Ako udara u drugo vozilo, onda jeste bitna. Zato se zvezdice između vozila različitih kategorija ne mogu upoređivati, i pri sudaru vozila od 1000kg i vozila od 2000kg veliku prednost ima ovaj teži, iako imaju isti broj zvezdica. To je već rečeno, a i piše na sajtu.

Ono što me jako zanima je da li neko pouzdano može da kaže da li pri sudaru iakvu prednost ima vozilo koje ide brže, ako oba vozila imaju istu masu? Znači, znamo da ima prednost ako je teže, ali da li ima prednost ako je brže? Po formuli e=mv2 se vidi da će kinetička energija četvorostruko porasti za duplu brzinu, ali da li će povećana kinetička energija sudara podjednako uticati na oba vozila ili će više uticati na ono vozilo koje ima manju kinetičku energiju (tj. ide sporije)?
[ goat @ 08.05.2011. 12:36 ] @
Citat:
pisac:  To je već rečeno, a i piše na sajtu.



ja ni čuo ni video???
[ veselinovic @ 08.05.2011. 12:51 ] @
Putnici stradaju ili zbog ciste mehanicke povrede od dijelova karoserije ( bitno je da se prostor sto manje deformise) ili zbog inercionih sila koje unistavaju unutrasnje organe.
Ako imamo iste automobile pri direktnom sudaru smatra se da se kabina isto guzva, pa ostaje samo ubrzanje kao ubijajuci faktor.
Ali ubrzanje putnika a ne vozila.
Uzmimo opet nerealan slucaj i neka je relativna brzina ( jednog u odnosu na drugog) recimo 200 km/h
slucaj 1. Obadva idu po 100 km/h
slucaj 2. Vozilo A ide 190 km/h, vozilo B ide 10 km/h
Pretpostavimo i da vozaci koce pred sam sudar, ali obadva istom silom, pa je smanjenje brzine nebitno za matematiku.
Dakle putnici u obadva vozila osjecaju inercionu silu prema naprijed ( uslijed kocenja).
neposredno poslije sudara putnici u vozilu A osjecaju i dalje silu kocenja, doduse malo jacu, jer je automobil A nastavio da se krece naprijed smanjenom brzinom. Putnici u vozilu B su potpuno promijenili smjer brzine, u kratkom vremenu ( koliko traje sudar). A ubrzanje je proporcionalno promjeni brzine.
Procentualno veca je promjena brzine kod putnika u vozilu B ( koje je bilo sporije) tako da su vece sile djelovale.
[ BB308 @ 08.05.2011. 13:01 ] @
Tezina vozila je bitna, nebitno da li udara u drugo vozilo, ili zid.Pa to je logicno valjda.Pozzz.
[ etjen @ 08.05.2011. 13:17 ] @
Citat:
BB308: Tezina vozila je bitna, nebitno da li udara u drugo vozilo, ili zid.Pa to je logicno valjda.Pozzz.


e sad si mu ga rekao...
[ BB308 @ 08.05.2011. 13:25 ] @
E vala i to sto kazes.Al razvukose ga ko...Pozz
[ pisac @ 08.05.2011. 18:03 ] @
Citat:
veselinovic:
slucaj 1. Obadva idu po 100 km/h
slucaj 2. Vozilo A ide 190 km/h, vozilo B ide 10 km/h
Pretpostavimo i da vozaci koce pred sam sudar, ali obadva istom silom, pa je smanjenje brzine nebitno za matematiku.
Dakle putnici u obadva vozila osjecaju inercionu silu prema naprijed ( uslijed kocenja).
neposredno poslije sudara putnici u vozilu A osjecaju i dalje silu kocenja, doduse malo jacu, jer je automobil A nastavio da se krece naprijed smanjenom brzinom. Putnici u vozilu B su potpuno promijenili smjer brzine, u kratkom vremenu ( koliko traje sudar). A ubrzanje je proporcionalno promjeni brzine.
Procentualno veca je promjena brzine kod putnika u vozilu B ( koje je bilo sporije) tako da su vece sile djelovale.


Pa ne mora da znači. Sila koja je delovala u trenutku sudara je imala isti iznos i na vozilo A (koje je išlo 190km/h) i na vozilo B (koje je išlo 10km/h), tako da i promena brzine može da bude potpuno ista (vozilo A može da nastavi da ide napred bitno smanjenom brzinom, a vozilo B da ide nazad istom tom brzinom). Jedino me tu buni kinetička energija, ne znam gde da je metnem

Citat:
BB308: Tezina vozila je bitna, nebitno da li udara u drugo vozilo, ili zid.Pa to je logicno valjda.Pozzz.
Nije. Prilikom udara u betonski nepomičan zid energija teškog automobila je mnogo veća nego energija lakog automobila, pa prema tome su i sile koje deluju pri sudaru mnogo veće za teški automobil.

Mada, ovo je već duboko zašlo u fiziku i mislim da mi nemamo šta ovde više da raspravljamo o tome na tu konkretnu temu (razlike u težini ili razlike u brzini), jer možemo uglavnom samo da nagađamo. Ako neko ima konkretne rezultate nekog istraživanja ili testa, mogao bi da postavi link.
[ vladd @ 08.05.2011. 19:51 ] @
Naravno da je nejasno kada se razbacujete sa terminima, energija, brzina, masa...a nastavnica fizike cupa kosu

Kineticka energija je mV2/2. Vazna je masa, ali je vaznija brzina, i to sa kvadratom..da se podsetimo.

Promena kineticke energije, u navedenom razmatranju, oznacava rad, istina na guzvanju i ostecivanju vozila i putnika.

Koliku ce energiju objekat isporuciti guzvanju, mozemo da posmatramo kroz promenu brzine(ako zanemarimo "rasipanje" mase, otpadanje delova...), a zahvaljujuci zakonu akcije i reakcije teze vozilo ne moze kompletnu energiju da isporuci u guzvanje manjeg vozila, vec jedan deo odlazi na promenu smera brzine lakseg vozila.

U svakom slucaju ne valja, ni tezina ni brzina za sudar..pa razmislite u voznji...

O cvrstini vozila ima smisla posmatrati razlike u konstrukcijama karoserija, recimo samonoseca ili vozilo sa sasijom, poredjenje minijaturnih vozila sa velikim i teskim vozilima iste konstrukcije nema puno smisla(osim u nekakvoj kampanji) posto i drugi problemi uticu na bezbednost vozaca, ne samo lakoca i (relativna)cvrstina karoserije.
Udar velikog vozila izaziva ogomna G ubrzanja tela vozaca(narocito glave, mozga i unutrasnjih organa), uz promenu smera brzine, sto je opasno za putnike. Posle se dogodi kao iz vica.."ko' ziv"...

Poz
[ Zarko Silic @ 08.05.2011. 20:58 ] @
Još rešenje nije na vidiku. Što bi rekli: hladno, hladno.

Ajd sad malo da promenimo ćurak:

Zamislimo 2 vozila sa idealnom kabinom koja ne moze da se deformise ni milimetar.
Isto tako sa identicnim sedistem i pojasom koje ne moze da ispadne i da se pokida.

Prvo vozilo je lokomiva sa masinovodjom, a drugo vozilo je mali Smart sa svojim vozacem.
Oba vozaca su identicnih fizickih predispozicija.
Oba vozaca su i svom sedistu i vezani identicnim pojasevima.

Oba vozila krecu se identicnom brzinom jedan prema drugom (hipoteticki)

Direktan sudar

Ko ce od vozaca dobiti vece zuljeve na telu: da li vozac Smarta, ili masinovodja.

(po Goatovoj teoriji trebalo bi obojicu podjednako da zažulji pojas )
[ pisac @ 08.05.2011. 22:23 ] @
Citat:
vladd: Kineticka energija je mV2/2.
Eeeeee, da, u pravu si. Ali srećom ne menja ništa u računu, sve se deli sa dva pa proporcije ostaju iste
[ goat @ 15.05.2011. 10:42 ] @
Citat:
zarsilic: J

Zamislimo 2 vozila sa idealnom kabinom koja ne moze da se deformise ni milimetar.


Oba vozila krecu se identicnom brzinom jedan prema drugom (hipoteticki)

Direktan sudar

Ko ce od vozaca dobiti vece zuljeve na telu: da li vozac Smarta, ili masinovodja.

(po Goatovoj teoriji trebalo bi obojicu podjednako da zažulji pojas )


1. ovo je teorija idealno elastičnig tela .... što znači da će smart odleteti kao fudbalska lopta pred kopačkom....

2. @ zarslic.. ako si mislio da dizel lokomotivu možda si zaboravo da samo njen motor teži oko 16 tona ....

3. kada se polemiše na temu "Crash testovi, veliki vs. mali" treba uzeti realne slučajeve gde razlika u težini vozila ide do 100%, a ne slučaj sudara tankera i gumenog čamca.. ...

4. u cilju povećanja bezbednosti za teoretičare koji zastupaju tezu da je težina automobila bitna za sigurnost putnika u kabini savetujem da u prtljažnik svog automobila ubace što više tereta (bar 4 džaka cementa uz uslov da je prtljažnik pozadi) i da što brže voze...


[ Zarko Silic @ 15.05.2011. 12:25 ] @
Aha,
sada vise nije prica o teoriji; sada smo presli na praksu: 100% razlike u tezini.
Vise kao ne vazi ono sto smo prethodno rekli.

Dobro onda idemo ovako:

Sta mislite kakav je udeo mase vozila u konstrukciji vozila ako se tezi istom rezultatu na kras testu, odnosno kada se zeli postici isti broj zvezdica?

(jos malo, jedno pola godine, pa ce mozgovi sami doci do resenja )
[ goat @ 15.05.2011. 12:59 ] @
Citat:
goat: kod deformabilnih tela kakvi su automobili stvari su malo drugačije



Citat:
zarsilic
Vise kao ne vazi ono sto smo prethodno rekli.



važi... zašto nebi važilo?



Citat:
zarsilic

Sta mislite kakav je udeo mase vozila u konstrukciji vozila ako se tezi istom rezultatu na kras testu, odnosno kada se zeli postici isti broj zvezdica?



.... što je više matreijala ugrađeno u vozilo ono je čvršće - teže ....bezbednije ... jel' tako!? ...

http://www.youtube.com/watch?v=joMK1WZjP7g

1959 Chevrolet Bel Air Eight dimensions & weight
Wheelbase 2985 mm 117.5 in
Track front 1495 mm 58.9 in
rear 1495 mm 58.9 in
Length 5309 mm 209 in
Width 1975 mm 77.8 in
Height 1448 mm 57 in
Length:wheelbase ratio 1.78
Ground clearance 175 mm 6.9 in
Kerb weight 1643 kg 3622 lb

VS
Chevrolet Malibu
Drivetrain Front Wheel Drive Curb Weight (lbs) 3432 = 1556kg City (MPG) 22 Hwy (MPG) 33 Horsepower 170@6200 Torque (lb-ft) 158@5200 Wheelbase 112.3 Length (in.) 191.8 Width (in.) 70.3 Height (in.) 57.


Bel Air-u je ponestalo 4 džaka cementa u gepeku.... Malibu bi tada prošao još gore....


[ Ivan Dimkovic @ 15.05.2011. 13:06 ] @
Khm, evo baje malo odradile matematike...

http://eetd.lbl.gov/ea/teepa/pdf/TRB_Safety_1-03.pdf



Medjutim kada se sve uklopi - dolazi se do zakljucka "Quality of vehicle design appears to be a better predictor of risk than vehicle weight". Sto bi se reklo, kvalitet vozila je bitnija stvar od same mase.

Ima jos dosta zanimljivog u PDF-u...
[ Zarko Silic @ 15.05.2011. 15:02 ] @
Uz odredjene aproksimacije (da nam balisticari ne zamere), najlakse je problem posmatrati preko sila. Moze i preko rada i energije, ali je ovako najjednostavnije




[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 16.05.2011. u 15:42 GMT+1]
[ DrJekyll @ 15.05.2011. 15:25 ] @

Goatov zakon I :

"Masa ne igra bitnu ulogu u sudaru ako se radi o telima cija je razlika do 100%"

[ goat @ 15.05.2011. 16:44 ] @
Citat:
DrJekyll: Goatov zakon I :

"Masa ne igra bitnu ulogu u sudaru ako se radi o telima cija je razlika do 100%"


pročitaj još jedan put ali sve...

a koliko nebitno?... mnogo ili malo... šta sam rekao tačno?... citiraj me..... izemerio si? neka disertacija tvoja?....


Citat:
Ivan Dimkovic: Khm, evo baje malo odradile matematike...

http://eetd.lbl.gov/ea/teepa/pdf/TRB_Safety_1-03.pdf



Medjutim kada se sve uklopi - dolazi se do zakljucka "Quality of vehicle design appears to be a better predictor of risk than vehicle weight". Sto bi se reklo, kvalitet vozila je bitnija stvar od same mase.

Ima jos dosta zanimljivog u PDF-u...


prava stvar na pravom mestu! ... naravno za one kojima nije naporno da čitaju ceo tekst i znaju sva slova


[ etjen @ 15.05.2011. 16:59 ] @
ljudi.
Zvezdice se daju kada se meri udarac u zid. Za sva vozila isti uslovi. Nema tu mnogo rasprave.
Ako Smart ima 5 zvezdica, to znači da je podjednako siguran kao i neki veći auto sa istim brojem zvezdica.

Mali auto i veliki auto sa istim brojem zvezdica imaju vrlo podjednake šanse u čeonom sudaru, sve je stvar sreće. Masa igra ulogu, ali u svakodnevnom saobračaju ne preteranu.
Svakom je jasno da ako se auto slupa sa kamionom ko će proći gore. Ali kod različitih automobila manja su odstupanja u masi (ne toliko bitna) Bitnije je ugao udara (ako su vozila ocenjena podjednako) položaj vozača i puka sreća, od same mase.
[ pisac @ 15.05.2011. 17:17 ] @
Citat:
etjen: Mali auto i veliki auto sa istim brojem zvezdica imaju vrlo podjednake šanse u čeonom sudaru, sve je stvar sreće.


Što je razlika u težini veća, i razlika u šansama je veća. Uostalom Zare je lepo objasnio pre par sati.
[ goat @ 15.05.2011. 17:18 ] @
Citat:
zarsilic: Uz odredjene aproksimacije (da nam balisticari ne zamere), najlakse je problem posmatrati preko sila. Moze i preko rada i energije, ali je ovako najjednostavnije




Fr je razlika inteziteta sila?... F1 i F2 su vektorske veličine koje imaju tri parametara: pravac, smer i intezitet (6 razred oš.. )...


F1 i F2 imaju isti smer ili nemaju??...

ne razumem zašto sila F1 ima suprotan smer od F2 u skici ispod kockica-modela vozila

silom F1 deluje težak automobil 1 na zid, zid deluje istom sliom na telo 1 samo u suprotnom smeru... sila F1 "napada" vozača 1 ili vozača 2?

lako telo-automobil 2 udara u zid i ostavruje silu 2, zid odgovara istom silom ali u suprotnom smeru... F2 je mala zbog malog tela... ona ne "napada" vozača 1 ili ga "napada"....

ajd sad nauko...



[ DrJekyll @ 15.05.2011. 18:58 ] @
Citat:

etjen

Svakom je jasno da ako se auto slupa sa kamionom ko će proći gore.




Ne, jedan fizicar ovde jos uvek to ne kapira.

Ali polako, sto rece zarsilic-bice za pola godine.
[ goat @ 15.05.2011. 19:29 ] @
Citat:
DrJekyll: Ne, jedan fizicar ovde jos uvek to ne kapira.

Ali polako, sto rece zarsilic-bice za pola godine.


naravno.... kamion je za 101% teži od smarta, a to je oblast gde je doktor neprikosnoven, gde njegove disertacije kipte od eksplicidnih formula matematičkog modeliranja fizičkih pojava pri kretanju tela u polarnocilindričnom koordinatnom sistemu koji je povezao za zvezde nekretnice, a koje on neprestano iznosi i koje kao rezultat imaju precizne odgovore tipa "rekla kazala" i "pričao mi tetak ispred diskonta dok smo se nadlagivali"..

voleo bih da dobijem samo jedan odgovor od dr-a fizike a koji glasi : "u čemu je razlika izmeću mase i težine tela?"


sa nestrpljenjem čekam odgovor

poz

teoretičar
[ pisac @ 15.05.2011. 19:33 ] @
Na mesecu nećeš imati istu težinu ali ćeš imati istu masu.
[ goat @ 15.05.2011. 19:37 ] @
http://www.youtube.com/watch?v=CdY66USAaIw&feature=related

evo dokaza teorije da u sudaru bolje prolazi vozilo koje se brže kreće i koje je lakše ... ovaj teže... stani malo!? šta je sada ovo?.... zašto kamion nije smrvio automobil?......



[Ovu poruku je menjao goat dana 15.05.2011. u 20:58 GMT+1]
[ goat @ 15.05.2011. 19:38 ] @
Citat:
pisac: Na mesecu nećeš imati istu težinu ali ćeš imati istu masu.



tačno bravo!

objasni mi zašto?.... koja je definicija mase, a koja je definicija težine?...
[ goat @ 15.05.2011. 19:43 ] @
http://www.youtube.com/watch?v=-flvpbyKdaA&feature=related

a sada jedno pitanje... da li bi rezultat bio isti da je automobil stajao dok se na njega obrušio kamion pri brzini od 56km/h

ps.
@pisac, gde nestade?... listaš udžbenik fizike ili googlaš?

[Ovu poruku je menjao goat dana 15.05.2011. u 21:01 GMT+1]


zar ću ostati uskraćen za odgovor?...

ili moram da se zadovoljim odgovorom
ja: "kakav je kivi?"
on: "a znaš li kakva je šljiva?"
ja:" znam"
on: " e kivi nije kao šljiva"


[Ovu poruku je menjao goat dana 15.05.2011. u 21:27 GMT+1]
[ Zarko Silic @ 15.05.2011. 21:30 ] @
goate,

ajde pokusaj da odredis poreklo udarnih sila F1 i F2 iz mog krajnje aproksimativnog primera i da razmislis o parametrima koji uticu na njih:

koja je ta masa,
koje je to udzanje i tako to.

Nakon spoznaje ovih sila stvari ce se same razjasniti.


[ goat @ 15.05.2011. 22:04 ] @
ok
hajdemo ovako

energija težeg vozila (br.1) je E1 .... E1=m1*V^2... pri udaru u zid teže vozilo deluje na zid silom F1 u smeru "teže vozilo ka zidu"... pri udaru će zid delovati silom F1' na vozilo br.1 u smeru od zida ka vozilu.... intezitet sile F1' je jednak intezitetu sile F1 (Njutnov zakon akcije i reakcije ako se ne varam, statika- sila kojom telo deluje na oslonac jednaka je sili kojom oslonac deluje na telo ).

Energija E1' koju vozilo saopšatav zidu vraća s eod zida na vozilo br.1 te će mu saopštiti ubrzanje vozilu br.1 a1=F1'/m1 ( iz jednačine F=m*a sledi da je ubrzanje a=F/m)


U drugom slučaju vozilo br.2 manje mase m2, saopštava zidu energiju E2=m2*V^2, zid odgovara silom F2' čiji je intetitet jednak sili F2 a kojoj je smer suprotan. Zid saopštava vozilu br.2 ubrzanje a2=F2'/m2


iz jednačina vidimo da postoji linearnost između masa i ubrzanja tela

u slučaju da je m1=2*m2 i da je brzina tela v1=v2=v iz jednačina možemo dobiti da je E1=2*E2 (duplo veća masa povlači duploveću energiju, duplo veća energija povlači duploveću silu), i da će a1=a2




matematički model koji opisuje fizičku pojavu sudara dva tela o zid gde su mase tela uzete kao nezavisne promenljive (m1 i m2) podrazumeva da su tela idealno elastična, da nema histerezisnih pojava (otpor vazduha, otpor kotrljanja)...

energija je neuništiva samo menja svoj oblik.... pošto ne postoji histerezis nema ni pretvaranja energije u toplotu, postoji samo deformacioni rad...

jesam li dobro shvatio model sa slike?



[Ovu poruku je menjao goat dana 15.05.2011. u 23:19 GMT+1]
[ etjen @ 15.05.2011. 23:19 ] @
imam ja jedan lični ''kontra primer'' koji pomalo ide u prilog goatovoj teoriji.

Tu negde posle bombardovanja naše lepe zemlje krenuh do prijatelja u Zemun. Vozio sam Citroen AX. Prelazio sam Brankov most u smeru ka gradu (vraćao se kući).
Bila je noć, ulična rasveta puštena prvi put posle dužeg vremena, jer nije bila vazdušna opasnost

Nigde nikog od saobraćaja.

Prelazim ja tako most kad odjednom, ničim izazvan, kamion Minel gradnje (Iveco kamion sa ciradom nazad, rekao bih oko 2, 2,5 tone slobodne procene)
poče da radi polukružno odmah nakon mosta.

Bio sam ubeđen da me je video i da će me propustiti jer je sekao moju traku i radio polukružno preko pune linije.

Ali ne, nije me video i epilog je bio što sam se zakucao AX-om (87 godište, sa troje vrata) u kamion!

Krajnji epilog - nije mi bilo ništa. Ax je bio skroz zgužvan od napred (levi far je ispao iz ležišta i odleteo desetak metara dalje bez da se slomio

Kamion je bio teško oštećen (udario sam ga u kabinu, ispod vrata) nije mogao vozač da izađe sa svoje strane.

Naravno i kamiondžiji nije bilo ništa.

AX ima neverovatno smešan i tanak lim naizgled, ali su mu zone gužvanja, hvala Bogu, jako lepo proračunate i to mi je spaslo život sigurno.

Inače udario sam ga sa nekih 50-55km/h.

Zaključak izvucite sami. Masa jeste bitna, ali je puuuno faktora tu još u igri. Tako da u stvarnom životu, ja bih se ipak opredelio za moderni inženjering što se tiče automobila
[ Zarko Silic @ 15.05.2011. 23:51 ] @
Obratite paznju na fs faktor kao i na tabele empirijskih krash testova sa vrednostima ovog fs faktora u zavisnosti od tipa vozila (mase, oblika karoserije, zapremine motora, starosti itd)


http://www.google.com/url?sa=t...mp;sig2=ItNbPK--Z2IYIeb-oLmKiw


a1 nikako ne moze biti jednak sa a2 u direktnom sudaru 2 vozila razlicite mase iz prostog razloga sto V1 nikada nije nula za razliku od lakseg vozila koje za isto vreme postigne krajnju brzinu V2=0, odnosno, zaustavi se u potpunosti.

Uostalom jasno se vidi iz prilozenog PDFa da povecan fs faktor smanjuje vrednost udarne sile Fs.




[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 16.05.2011. u 01:18 GMT+1]
[ goat @ 19.05.2011. 11:13 ] @


nauka je svoje rekla i sve to stoji kako je napisano... međutim ovde se pominje uticaj mase na udarnu silu... rečeno je da se sa povećanjem mase tela povećava udarna sila ... tu ne mogu ništa da sporim ...

a1 i a2 su uistinu iste za dati primer sudara dva tela različite mase u nepokretni zid.. zar račun i zakon održanja energije nije tako pokazao!?...

....ali... taj rezultat je daleko od realnog (blago rečeno potpuno je netačan) što znači da nije greška nastala u računanju nego je greška nastala zbog preteranih aproksimacija-uprošćenja - idealizovanja fišičkih procesa... jednostavno rečeno dati model nije adekvatan za opisivanje sudara dva tela različite mase o nepokretnu prepreku...


... moram priznati da sam sada u jednoj nedoumici.... imam dva stonoteniska reketa.... jedan je dvostruko teži od drugog (jedan sam pravio a jedan kupio).... kada sa oba udaram istom silinom, ovim težim ne uspevam da "hitnem" lopticu dvostruko brže (dalje), a nešto nisam ni primetio da sam težim više loptica polomio.... sada mi to nije jasno?.... dva reketa različite mase, brzine udara približno iste, udarna sila težeg je dvostruko veća, a loptica niti se lomi pred težim reketom niti pre stiže na drugu stranu stola...


ps. još čekam na odgovore u vezi definicija mase i težine

poz
nepoznavalac fizike





[ Zarko Silic @ 19.05.2011. 14:28 ] @
Ne posmatras dobro situaciju sa pingpong lopticom.

Niko nije rekao da ce pingpong loptice vise odskociti. Ovde je bilo reci "da ce na tezi reket uticaj pingpong loptice biti manji", a to je nesto sasvim drugo.

Osim toga ko moze garantovati da ti sa oba reketa jednako brzo zamahujes i lupas po loptici .

a1 i a2 nisu ista prilikom sudara 2 automobila: lakseg i tezeg, bez obzira na aproksimacije. Objasnio sam to u prethodnom postu.

Citat:
a1 nikako ne moze biti jednak sa a2 u direktnom sudaru 2 vozila razlicite mase iz prostog razloga sto V1 nikada nije nula za razliku od lakseg vozila koje za isto vreme postigne krajnju brzinu V2=0, odnosno, zaustavi se u potpunosti.


(Aproksimacije se prvenstveno odnose na oblast elasticnih, odnosno plasticnih deformacija)


Trivijalno pitanje vezano za masu i tezinu, nadam se da nije meni postavljeno


P.S. Primer sa pingpong lopticom nisi dovoljno studiozno razmotrio, jer da jesi, dosao bi do pravilnog zakljucka. Zakljucka koji je vezan bas za poreklo sile udara koju sam spomenuo u jednom od prethodnih postova.

Medjutim, ovaj primer sa pingpong lopticom je odlican za spoznaju ubrzanja (deakceleracije) a1 i a2, te njihovog odnosa. Zamisli samo na sta bi licio stonitenis mec kada bi se reket odbijao od loptice kao sto se loptica odbija od reketa





[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 19.05.2011. u 21:52 GMT+1]
[ goat @ 19.05.2011. 20:08 ] @
primer sa pingpong lopticom nije adekvatan... loptica ima suviše malu masu u odnosu na veličinu, što znači da otpor vazduha "mrsi račun", tako da i ovaj model pada u vodu (otpor vazduha u pojavi sudara je zanemariv)... a ja inače nemam vid g-dina Klarka tako da ne mogu odrediti brzinu loptice u trenutku odvajanja od reketa

zamahivao sam dobro ... možda je bilo najviše 2% ostupanja u intezitetu, a to s epaše sa onih dozvoljenih 5% inženjerskih uprošćenja... ...

a1 i a2 za realne modele nisu ista, za modele koji uzimaju u obzir da pri sudaru postoje plastične i elastične deformacije tela (vozila u ovom slučaju)... smart ima mali "nosić" tako da tu malo energije "ostane", ostatak se prenese na kavez putničkog prostora koji leti kao gumenče (od milošta zvana gumena lopta)

u " nedozvoljen brak" dva vozila različite mase se unese određena energija... ta energija ne može biti veća od energije koju donese manje vozilo.. iz tog razloga teže vozilo će od početne brzine V1 doći na brzinu V1' (a možda će stati.... što mu je veća inertnost šanse za stajanje su mu manje).... lakše vozilo će od neke svoje brzine V2 usporiti na V2' a onda "ustuknuti od većeg" brzinom V2''.... promena brzine u vremenu definiše ubrzanje ... a1=(V1-V1')/t1 i a2=(V2+V2'')/t2.. to su obrasci koji baratju sa srednjim vrednostima i koji opet padaju u vodu jer su daleko od realnosti i zavis eod slučaja do slučaja....

.. evidentno je da će manji automobil da trpi veće promene brzine ali je pitanje vreme promene te brzine?... hoće li oba automobila u istom vremenu da pretrpe računske promene brzine?... ili će se smart uvek malo duže "teturati" posle "kobnog zagrljaja"?



... ko se malo razume u diferencijalni račun zna šta znači a=dV/dt, i ko zna da napiše funkciju f(v,t, m, dv, dt...)=0 - funkcija koja prati promenu brzine određene tačke vozila ili lutke koja simulira čoveka .... i ko ume da reši diferencijalu jednačinu ubrzanja... ... skidam mu "kapu".....
tim (tom) se expertima duboko klanjam.... ja nisam od tih

..ja sam ipak ograničenog znanja i zato moram verovati senzorima ispitne lutke na crash testovima.... i ako tamo kažu ima 5 zvezdica ja ću se lagodnije osećati u takvoj limenoj kanti i ako na mene naleti "ambulantni blindirani kombi sa doktorom" ili tenkista "sa perom u ruci" ...

... priča dotičnog gospodina (u očaju) sa video klipa da su manja kola manje sigurna, verovatno je inicirana sveobuhvatnijim saznanjem među ljudima-kupcima da duplo veća veličina ne podrazumeva duplo veću udobnost, a odnos visina cene obično nije srazmerna odnosu uloženo dobijeno...

Citat:
zarsilic

Trivijalno pitanje vezano za masu i tezinu, nadam se da nije meni postavljeno




naravno da nije tebi postavljeno.... jedino ako sebe smatraš astrologom i time se baviš !? ... ništa mi do sada nije ukazivalo na to... nemoj sada da me razočaraš!

poz
od astronoma
koji još čeka odgovor od astrologa na krucijalna pitanja univerzuma





[ triac @ 25.05.2011. 11:55 ] @
Interesantno....

Medjutim crash testovi su samo najbolja aproksimacija realnog stanja, i najpribliznija kontura neceg u stvarnosti.
Na osnovu tih merenja formirati neke priblizne konstante koje bi trebale da supstituisu varijable iz realnih situacija je blago govoreci neozbiljno...
Kineticka energija se ne moze nikako smanjiti kod vozila konstante mase ali se vrlo vestim projektovanjem u nekoj meri moze "potrositi" sila udara, i razbiti joj fokus van kabinskog prostora.

Los primer projektovanja...




Apsolutno amaterski primer kako ne treba raditi, gde je sva sila udara gotovo linearno projektovana u kabinski prostor


Jedan vrhunski primer projektovanja kontrolisanog deformabilnog guzvanja sa ciljem usmerenja i razvodjenja frontalne sile udara van kabinskog prostora...



Dati proracuni kod primera dva su toliko komplikovani da se ni nemogu skoro rucno raditi zbog enormnog broja staticko-dinamickih varijabli pri sudaru i u toku sudara tako da se jedino mogu izvesti apsolutnim poznavanjem materijala sa kojima se radi i detaljnim simulacijam koje zahtevaju mnogo vece znanje i matematicko fizicki aparat u odnosu na onaj koji je Bogicevic istakao.

Primer koji je zadao je na nivou osnovne skole...

p.s

Nemamo mi o cemu pricati kada je on vezu brzine i deformacije predstavio linearno...kada pricamo o realnom fizickom modelu koji se pri sudaru menja sa takodje drugim fizickim modelom koji se takodje pri sudaru menja....

Interakcija dva deformabilna tela razlicitih masa i brzina koji udaraju jedno u drugo pod razlicitim pravcima sa razlicitom strukturom (rasporedom unutrasnjih masa pojedinih elementata i njihovim razicitim konstrukciono fizickim osobinama) je nemoguce predstaviti precizno sa par koeficijenata...




[Ovu poruku je menjao triac dana 25.05.2011. u 16:05 GMT+1]
[ Zeleni zub @ 17.06.2011. 23:07 ] @
Slucajno sam naleteo na ovaj klip pa se setio ove teme

[ pisac @ 17.06.2011. 23:51 ] @
Sa koliko je entuzijazma riba potrčala ka protivniku, ali sav taj entuzijazam nije imao šanse protiv mase ...

Maestralno
[ Žika 11 @ 10.06.2017. 17:22 ] @
[ Žika 11 @ 12.04.2018. 21:47 ] @
Rđa i automobili

https://www.carscoops.com/2018...n-alter-way-older-car-crashes/





[ Žika 11 @ 15.06.2018. 15:47 ] @
Iz čista mira prešao na levu stranu....
















Vozač kamiona nepovređen , putničkog samo lakše povrede i ostao bez dozvole 3 meseca.
[ bordzija @ 01.07.2018. 21:05 ] @
Kukuu volvo odlomio točak na kamionu e to se zove auto