[ dishi68 @ 13.05.2008. 01:10 ] @
Šta mislite o ovom načinu gradnje kuća?

Pretpostavljam da niko nema iskustva u ovakvom načinu gradnje.



Da ne pišem puno usmeriću vas na link
http://www.aleksinac.net/nauka/434.html
http://forum.aleksinac.net/viewtopic.php?f=13&t=1040

I još neki video


http://www.youtube.com/watch?v=WMNzoWkXTtc&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=3R647it4LAg&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=z7TvXLGKc9c&NR=1
http://www.youtube.com/watch?v=EQ0dq4VmTvw&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=LZABqaEsrLM&feature=related

Ako ste zainteresovani možete i sami da izguglate: Earthbuilding, Rammed Earth, Mudbrick, Cob, Strawbale,




[ Java Beograd @ 13.05.2008. 09:59 ] @
Super. Samo mislim da je ovo u domenu gajenja poljoprivrednih kultura bez savremenih agrotehničih mera, ili kao javni transport metodama iz 17 veka. Mislim, lepo je putovati kočijama, ali brate, rođeni smo i živimo u neko drugo vreme ...
[ dishi68 @ 13.05.2008. 11:44 ] @
Nešto nisam siguran u tvoju tvrdnju. Nisam imao vremena da ubacim sve linkove. Ali ima kuća za koje nikada nebiste rekli da je izrađena od bala slame. Treba samo malo proguglati. Ako je dobro Amerima i zapadnoj evropi što ne bi bilo dobro i nama. Čak je u nemačkoj i Belgiji to priznat građevinski materijal. A osim toga nije štetano živeti u takvoj kući, i još bolje ušteda energije za grejanje i hlađenje. A cena izgradnje je smešna.
[ bakara @ 13.05.2008. 15:18 ] @
Kuce od blata i slame su se nekada davno gradile, nadam se da vise niko tako ne gradi osim ako samo zeli da se igra...

Razmisli sam kakve su te kuce u pogledu statike, trajnosti, hidroizolacije i koliko su sigurne od pozara?
[ dishi68 @ 13.05.2008. 20:40 ] @
Imate predrasude sa ovim načinom gradnje. Prosurfujte internetom pa će te videti da Ameri, nemci i englezi nisu tako ograničeni kao mi. Da kuće od blata i slame su nekada davno gradile, ali te kuće su otpornije na zemljotrese nego današnje, verovatno zbog elasičnosti konstrukcije, a svako će vam reći da je zdravije živeti u takvoj kući. Uz to zimi toplije, leti hladnije. Zidovi od balirane slame se koriste i kao noseći, u smislu da mogu nositi krov. Sigurno da nećete ovakvu kuđu sazidati u centru grada, ali za periferiju su idealne, čak sam na netu video i kombinaciju zida od slame staklo i čelik i to za konferencijsku halu neke banke. A moguće je strukturalni elementi objekta graditi od aluminijumskih profila. Zaštita od požara, probajte da zapalite sklopljeni telefonski imenik upaljačem i videćete da nećete uspeti, dok će isti pokušaj sa razlistanim telefonskim imenikom naravno uspeti. Bale slame omogućavaju izuzetnu zvučnu i toplotnu izolaciju. Slama je u balama prilično stešnjena, čime se smanjuje propusnost vazduha, a on u njoj djeluje kao izolator. Zbog ovakve strukture, u balama nema dovoljno kiseonika, pa se ne mogu zapaliti.
Uostalom u Austriji je slama standardni građevinski materijal, pa čak možete dobiti i gotove zidove od balirane slame, nešto poput montažnih kuća, slika na dnu.

http://uradi.com/index.php/ura...voj-majstor/kuca-od-slame.html




Kuća od balirane slame
Priča o tri praščića prva je asocijacija pri spomenu na slamnate kuće. Vuk je s lakoćom otpuše, a nesretni praščić beskućnik bježi k bratu koji je sazidao kućicu od cigle.

Da je to zbilja tako, ova tehnika gradnje ne bi toliko dugo opstala, piše Bruno Motik za Burin. Stvar je u tome što praščić nije znao da treba koristiti baliranu slamu i nije znao da se slama može ožbukati, kao i bilo koji drugi zid.

Razlog zašto je ova tehnika gradnje danas sve popularnija vjerojatno je u ekonomskoj računici.

Slama je poljoprivredni nusproizvod i može se nabaviti po relativno niskoj cijeni (od 3 do 10 kuna po bali sijena), a dobivena je vrijedna kombinacija izolacijskih i statičkih svojstava.

Mogućnosti koje pruža tehnika gradnje slamom gotovo su neograničene. Zid od balirane slame moguće je koristiti kao nosivi element, gdje se konstrukcija krovišta sidri direktno na zidove.]

Češće se slama koristi kao ispuna, gdje se strukturalni elementi objekta grade najčešće od drveta, ali u nekim slučajevima čak i od metala ili armiranog betona.

Za razliku od nekih drugih građevinskih materijala, slama pruža mogućnosti izgradnje nepravilnih, organskih oblika koji nerijetko završavaju više kao umjetničko djelo, nego samo kao kockaste kuće na koje smo navikli.

Naravno, i kuća od slame može biti izvedena tako da potpuno izgleda kao objekt građen konvencionalnim materijalima.

Slama neprimjetno ostaje među slojevima žbuke i jedini dokaz njene prisutnosti je znatno niži račun za grijanje.

Slamnati zidovi se obavezno moraju ožbukati kako bi se slama zaštitila od vanjskih utjecaja. U tu svrhu se najčešće koristi žbuka na bazi vapna, a gdje je to moguće, glinene žbuke predstavljaju izvrsnu jeftinu alternativu.

Cementna žbuka potpuno je neprikladna za korištenje u kombinaciji sa slamom, jer stvara paronepropusni sloj i zid ne diše, odnosno onemogućen je prolaz viška vodene pare iz unutrašnjosti objekta prema van.

To može uzrokovati kondenzaciju vlage s unutrašnje strane zida, što rezultira truljenjem slame. Izbjegavanjem upotrebe cementa koji ionako nije poželjan materijal u ekološkom graditeljstvu potpuno rješavamo problem.

Kuće od balirane slame
Evo nekoliko razloga zašto se uopće upuštati u gradnju slamom.

1. Održivost
Slama je obnovljivi materijal koji se može proizvoditi/uzgajati svake godine. Energija potrebna za proizvodnju ovog materijala dolazi od sunca – obnovljivog izvora energije.

Kada objekt prestane biti u funkciji, slama se i nakon dugog niza godina može kompostirati ili koristiti u povrtlarstvu za malčiranje. Nema problema s otpadom.

Trenutni građevinski propisi zahtijevaju da koeficijent toplinske provodljivosti, odnosno, U(k) vrijednost vanjske ovojnice objekta koji se grije ne prelazi 0,35 W/m2K.

U Europskoj uniji postoji tendencija da se to smanji na 0,25. Tipičan zid od slame (najčešće debljine oko 45 cm) ima ovaj koeficijent oko 0,13 W/m2K, dakle dva do tri puta niži od modernih građevinskih materijala i mnogo niži od trenutačnih građevinskih propisa.

Kad bi se u građevinu od balirane slame još inkorporirala i načela pasivne solarne gradnje, kao što su termalna masa i velike staklene površine sa sunčane strane, dobili bismo energetski izuzetno efikasan objekt.

Ovakva gradnja znatno smanjuje količine goriva potrebnog za zagrijavanje tijekom zime, što naravno rezultira smanjenjem emisije CO2 u atmosferu.

3. Zvučna izolacija
Bale slame djeluju i kao izuzetna zvučna izolacija, pa nije rijetkost da se tonski studiji grade na ovaj način. Razina buke u kućama od slame je toliko mala da boravak u ovakvoj kući djeluje smirujuće.

4. Nizak rizik od požara
Slama gori. Da, ali ožbukani slamnati zidovi su manje skloni požaru nego tradicionalne drvene kuće. Budući da je slama u balama vrlo gusto stisnuta, u njoj nema dovoljno kisika da bi se zapalila.

Pokušaj da se zapali bala slame mogao bi se usporediti sa pokušajem da se zapali telefonski imenik.


Iako zasebne stranice gore, dok je knjiga zatvorena, nemoguće ju je zapaliti. Ne pokušavajte to kod kuće! Isto je i s balama slame.

Ako pokušate zapaliti cijelu balu slame dok je još uvijek povezana konopcima, iznenadit ćete se koliko je teško. Još kad na bale slame dodamo žbuku, rizika od požara nema.

To je i potvrđeno brojnim ispitivanjima na zapaljivost, o čemu možete pročitati na stranicama Njemačkog instituta za građevinska ispitivanja.


5. Niski troškovi izgradnje

U ovom trenutku proizvodnja slame je veća od potražnje za njom. Uglavnom je se smatra otpadnim materijalom.


Kod nas se cijena slame kreće od oko 3 do 10 kuna po bali, a često u cijenu ulazi i dostava. Za objekt od 100 m2 ugrubo možemo reći da nam treba oko 400 bala slame.

Ako uzmemo najskuplju cijenu u obzir, na zidove ćemo potrošiti 4000 kuna, što je puno jeftinije nego kad bismo gradili zidove od cigle ili blokova.

Osim toga, zidove od cigala ili blokova potrebno je povezati vezivnim materijalom i postaviti toplinsku izolaciju (danas se najčešće koristi ekspandirani polistiren-stiropor), što još više poskupljuje cijelu stvar.


6. Strukturalna stabilnost

Zidovi od balirane slame su više nego adekvatni za nošenje tipičnih tereta kao što su etaže, krovišta i teški nanosi snijega na krovu zimi.

Bale slame su prošla laboratorijska i empirijska istraživanja i pokazale su se pogodnima za izgradnju najmanje dvokatnica. Ako se slama koristi samo kao ispuna, a u svrhu nosivosti se gradi konstrukcija, mogućnosti su neograničene – teoretski bi se mogli graditi i neboderi.


7. Zdravo životno okruženje

Slama predstavlja izrazito zdravu alternativu modernim građevinskim materijalima. Slama je prirodan materijal i nema štetnih utjecaja.

Ne uzrokuje alergije jer se ne radi o sjenu, pa ne sadrži pelud (slama je od žitarica, a sijeno je pokošena livada, pa sadrži pelud poljskog cvijeća).

Kvaliteta zraka u kućama od slame bitno je bolja, jer ne ispušta nikakva isparavanja kao što su primjerice formaldehidi koje često ispuštaju moderni materijali. Osim toga, za razliku od betona, slamnati zidovi dišu, što rezultira bitno svježijim zrakom u prostorijama.

8. Izgradnja je osnažujuća i zabavna

Zbog jednostavnosti, izgradnja ovakvog objekta često djeluje osnažujuće na obične, nestručne ljude koji imaju malo ili nikakvog iskustva s gradnjom

Proces dizajniranja i izgradnje je puno dostupniji ljudima koji bi inače vjerojatno bili isključeni iz procesa. Prekrasan primjer su ženske grupe koje se bave izgradnjom kuća, a često zbog jednostavnosti izabiru baš ovu tehniku.

U patrijarhalnom društvu u kojem živimo, žene redovito bivaju isključene iz procesa gradnje uglavnom pod izgovorom da je gradnja "muški" posao zbog količine fizičkog rada.

Neprofitna mreža grupa Women Build Houses bavi se povećanjem dostupnosti graditeljskih vještina i znanja ženama te promocijom održivog graditeljstva.

Više o ovoj grupi možete naći na Women Build Houses - http://www.imagegypsy.com/wbhwbh.htm



U SAD-u se može dobiti građevinska dozvola čak i za kuće u kojima slamnati zidovi nose krovište, dakle bez ikakve dodatne
nosive konstrukcije.


Fotofrafije sa: http://www.lamaisonenpaille.com/1024x800/frame.htm

http://www.lamaisonenpaille.com/Images/div/tom01.jpg" /> http://www.lamaisonenpaille.com/Images/div/Tom03.jpg" /> http://www.lamaisonenpaille.co...tria/for_the_web/Austria12.jpg" /> http://www.lamaisonenpaille.co...tria/for_the_web/Austria13.jpg" />

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 13.05.2008. u 21:59 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 13.05.2008. u 22:06 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 13.05.2008. u 22:12 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.05.2008. u 23:02 GMT+1]
[ bakara @ 13.05.2008. 21:56 ] @
Citat:
dishi68: Imate predrasude sa ovim načinom gradnje. Prosurfujte internetom pa će te videti da Ameri, nemci i englezi nisu tako ograničeni kao mi.


Kome kazes?

Ja sam odrastao u jednoj takvoj kuci i dobro znam sve njene prednosti i mane.
Dobro se secam, koliko smo puta imali bronhitis i ostale disajne probleme jer je kuca imala problem sa vlagom, i koliko puta je tu vlagu pokusano bezuspesno preseci, sve dok na kraju nismo porusili i podigli kucu od cigle.

Lepo je sve navedeno na tom citiranom sajtu, ali to da je slama nezapaljiva je u najmanju ruku smesno, jer kad kuca gori ne zaplae se prvo zidovi vec nesto u kuci, a kad dodje do zidova tada je vec kasno...buknula bi ko kutija sibica.

U ostalom kad vec citiras doticni sajt neke delove si "propustio":

Zbog jednostavnosti, izgradnja ovakvog objekta često djeluje osnažujuće na obične, nestručne ljude koji imaju malo ili nikakvog iskustva s gradnjom

Velik problem predstavlja manjak zakonske regulative za slamu kao građevinski materijal. Tako da slamu, koja iako ima bolja izolaciona svojstva od nekih priznatih izolacijskih materijala, zasad ne smijete legalno koristiti u graditeljstvu

U Hrvatskoj su nedavno izgrađene prve tri kućice a nalaze u Lopatincu kraj Čakovca, u Balama u Istri i u Vukomeriću.

Sve tri kućice su proizvod otvorenih radionica koje su organizirale ekološke udruge. Radi se o malim objektiva veličine oko 12 m2, a koristit će se kao pokazni primjerci u svrhu edukacije o gradnji slamom.




Kao sto gore rekoh, sve je to u neku ruku "hobi" gradnja, slamu i blato niko ne moze da smatra kao ozbiljan materijal za gradnju kuce.
E sad, da je ekoloska to stoji, ali to nije dovoljan razlog...

[ dishi68 @ 13.05.2008. 23:36 ] @
Nisam propustio već sam smatrao nebitnim, inače ja sam postavio taj tekst na dotičnom sajtu sa hrvatskih sajtova. To sa vlagom je stvar gde se kuća gradi.
Evo šta je napisano u serbiancafeu o tome, malo kroz šalu, ali ako neverujete pitajte nekog starinu na selu.

Ovo da i nestručni ljudi mogu da grade je povoljno pošto ne morate plaćati majstore, naravno uvek bi trebalo imati i nekog majstora koji bi nadgledao radove.

Nepostojanje regulative je na prostorima Srbije, Hrvatske itd. A valjda težimo Evropi u kojoj je u nekim zemljama npr. Nemačka, Austrija balirana slama regularan građevinski materijal.

Nešto što nema kiseonika ne gori. na Youtubu je Strawbale fire test
http://youtube.com/watch?v=fVrJmigIybA

I za kraj neki od boljih sajtova, za neverne postoje i kompanije koje rade ovakve kuće.
http://www.greenhomebuilding.com/
http://www.greenplanethomes.ca/photo_gallery.htm
http://uradi.com/index.php/ura...voj-majstor/kuca-od-slame.html
http://www.strawbale.com/straw-bale-articles/
http://www.strawbale-building.co.uk/index.php?page=pictures
http://www.yourhome.gov.au/technical/index.htm


[img]http://www.greenplanethomes.ca/images/gallery/evans_house.jpg
[/img]
http://www.deboerarchitects.com/images/Img30.jpg" />
Iz serbiancafea:

Znate,
svako selo il zaselak ima jednu kucu koja je napravljena prva.
..To je bar logicno?
Eventualno dvije jel,dva brata,dvije sestre i sl.
Teško da je na neku novu lokaciju doslo pedesetak seljana odjednom i da su napravili selo jel tako?Mada nije iskljuceno ni to.
Doslo je pedesetak vojnika pa napravilo utvrdjenje,ali i to utvrdjenje je jedno utvrdjenje a ne dva utvrdjenja,plus sto je njima bio primaran taj odbrambeni faktor.Jer vojnici iz utvrdjenja odu svoji kucama u selo.U svakom slučaju,odabiranje mjesta za tu prvu kucu je odvajkada postupak kojim su se bavili samo odbarani ljudi,znalci,shamani.
Moja pra pra pra baba je bila jedan od tih shamana i prenela mi je s koljena na koljeno neke veoma bitne stavke u vezi tog posla koji ujedno predstavljaju i zacetak tzv. feng-shui gradjenja na našim prostorima.
Vama možda izgleda daleko i nebitno ali vasa kuca je možda buduci zaselak,ili selo,ili pak grad,kao Las Vegas recimo,zavisno od toga jeste li je dobro posadili.
Zar nije lepse izgraditi sojenicu i onda imati viziju naselja sojenica u buducnosti oko vase sojenice sa vasim potomcima i potomcima vasih kucnih ljubimaca nego imati viziju vase sojenice koju će kad vas više ne bude bilo odneti voda i ostace samo četiri stuba i kada naidju neki turisti njima će reci;
„Mani,tu je živeo neki cudak,sad ga vise nema srećom pa deca mogu da se igraju tuda.”

Dakle,ako gradimo kucu u prirodi gradimo tako kao da gradimo utopiju,idealno naselje,zajednicu ljudi,bolje covecanstvo,gradimo iz srca,v sodelovanju z naravo!

A kako to pocinje reci ću vam sad.
Pocinje sa opservacijom,
kroz četiri godisnja doba,
i zapisivanjem podataka na glinenim tablicama(ili u laptop danas),
vlaznost vazduha
nivoi magle
tokovi podzemnih voda,
kretanje zveri
izvori pitke vode presuju ili ne presusuju
struktura i zdravstveno stanje biljaka i zivotinja
jonizacija i radijacija
pristupacnost
vidici
osuncanost
udaljenost od naselja patuljaka,vilinih kola i vjesticjih udzerica
itd...

Ali kao prvo i presudno radi se sledeće:
1.Pitaju se insekti crvici i male zivotinjice.
Zvuci blesavo ali to je to.
kako?

Na vasu zamišljenu lokaciju postave se četiri kamena,ugrubo i priblizno gabaritu i orjentaciji vase buduce kuce na njena četiri buduca coska.
Dakle,četiri kamena tesanika od po pedeset kila otpr.
Najbolje na proletnju ravnodnevicu ako ste u mogućnosti.
Nakon sedam dana dojete na lokaciju i prevrnete to kamenje.
Ako ispod kamenja pronadjete crvice,glistice,mravce i druge simpaticne karakondzulice to znači da je vasa lokacija dobra za zivot.
Ako su oni dosli da žive ispod vaseg kamena taj kamen je sasvim u redu da i vi živite ispod njega.



[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.05.2008. u 01:41 GMT+1]
[ Java Beograd @ 14.05.2008. 09:19 ] @
Pazi, VEKOVI su pokazali svoje. Dakle, sigurno je mnogim ljudima tokom istorije padalo na pamet da grade od svakojakog materijala. I gradili su. Onda, kad se pojavi novi i bolji građevinski materijal, ljudi, prirodno napuste stare dotadašnje načine gradnje.

Istorijski, se cigla pokazala kao do sada najbolji materijal, pa se i danas najveći procenat kuća gradi od cigle. Naravno, ni u građevinarstvu ne postoji "silver bullet", pa tako nije ni cigla jedan jedini dobar materijal za gradnju. Tu je i kamen, i drvo, i beton i još mnogo materijala koji se koriste danas.

Ne znači uvek da je ono "staro i tradicionalno" dobro i najbolje. Dakle, nesumnjivo da slama ime neke osobine u kojima je najbolja, ali, definitvno je potvrđeno u praksi (tokom vekova) da je cigla ukupno uzevši mnogo bolja.

E sad, kao što i dan danas neko gradi velike brodove od drveta, i kao što i dan danas neko tka materijal za košulje na ručnom razboju, tako i neko, kao što vidimo gradi kuće od slame. (Niko tu nije lud ni blesav) Ali to nikako ne znači da je slama neznam_ni_ja_koliko dobar građevinski materijal.
[ dishi68 @ 14.05.2008. 10:00 ] @
Citat:
Java Beograd: Pazi, VEKOVI su pokazali svoje. Dakle, sigurno je mnogim ljudima tokom istorije padalo na pamet da grade od svakojakog materijala. I gradili su. Onda, kad se pojavi novi i bolji građevinski materijal, ljudi, prirodno napuste stare dotadašnje načine gradnje.

Istorijski, se cigla pokazala kao do sada najbolji materijal, pa se i danas najveći procenat kuća gradi od cigle. Naravno, ni u građevinarstvu ne postoji "silver bullet", pa tako nije ni cigla jedan jedini dobar materijal za gradnju. Tu je i kamen, i drvo, i beton i još mnogo materijala koji se koriste danas.

Ne znači uvek da je ono "staro i tradicionalno" dobro i najbolje. Dakle, nesumnjivo da slama ime neke osobine u kojima je najbolja, ali, definitvno je potvrđeno u praksi (tokom vekova) da je cigla ukupno uzevši mnogo bolja.

E sad, kao što i dan danas neko gradi velike brodove od drveta, i kao što i dan danas neko tka materijal za košulje na ručnom razboju, tako i neko, kao što vidimo gradi kuće od slame. (Niko tu nije lud ni blesav) Ali to nikako ne znači da je slama neznam_ni_ja_koliko dobar građevinski materijal.


Novi i bolji materijali ne znači u isto vreme i zdraviji, čak šta više znači suprotno, o tome reč. Treba samo pogledati neki od ovih sajtova koje sam naveo u prethodnim postovim i vedećete da se takve kuće grade od Švedske, Rusije, Kanade, Amerike do Novog Zenlada i Australije. Ne mislim da su ti ljudi glupi i ograničeni, nego im se više ne živi u betonu i staklu. Ipak mislim da ako je kuća stabilna, zdrava (nema vlage, zidovi dišu, nema buke), leti hladna a zimi topla i pri tome je jeftina i brzo se gradi dovoljno da ima više pozitivnih stvari nego klasične kuće. Razmislite o tome.


[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.05.2008. u 11:19 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.05.2008. u 11:35 GMT+1]
[ dishi68 @ 14.05.2008. 10:48 ] @
Primer savremenog dizajna kuće od bala slame

[ bakara @ 14.05.2008. 10:50 ] @
Po toj logici najbolje bi bilo da ljudi jos uvek zive u pecinama ili u sojenicama iskopanim ispod nivoa zemlje, toplo je i zdravo ;)

Citat:
dishi68: Ipak mislim da ako je kuća stabilna, zdrava (nema vlage, zidovi dišu, nema buke), leti hladna a zimi topla i pri tome je jeftina i brzo se gradi dovoljno da ima više pozitivnih stvari nego klasične kuće. Razmislite o tome.


To o cemu ti pricas, a i vecina slika koje si postavio su u stvari najobicnije montazne kuce (ako izuzmemo one od samog blata i same slame) i to postoji odavno, sustina je da je kod takvih kuca neophodna skeletna konstrukcija od (bar) drveta a samo je ispuna (izolacija) od slame.
Temu o montaznim kucama imamu kao TOP temu u ovom forumu, i ja sam takodje postavio gomilu slika.

Umesto slame se kao izolacija danas koriste razni vidovi mineralnih vuna, stiropori i dr. koji su u prvom redu nezapaljivi, otporni na vlagu, starenje, insekte i ostalo...

Naravno to ne znaci da neko ne moze da napravi kuce od slame, ali koliko i sam vidis to u glavnom nisu u pitanju stambene kuce, vec vikendice, brvnare, restorani i slicni objekti za povremeni boravak.

Ako vec zelis takvu "prirodnu" kucu, moj savet je da napravis brvnaru od drveta.
[ dishi68 @ 14.05.2008. 11:00 ] @
Još jedna moderna kuća od slame



[ dishi68 @ 14.05.2008. 11:13 ] @
Citat:
bakara: Po toj logici najbolje bi bilo da ljudi jos uvek zive u pecinama ili u sojenicama iskopanim ispod nivoa zemlje, toplo je i zdravo ;)



To o cemu ti pricas, a i vecina slika koje si postavio su u stvari najobicnije montazne kuce (ako izuzmemo one od samog blata i same slame) i to postoji odavno, sustina je da je kod takvih kuca neophodna skeletna konstrukcija od (bar) drveta a samo je ispuna (izolacija) od slame.
Temu o montaznim kucama imamu kao TOP temu u ovom forumu, i ja sam takodje postavio gomilu slika.

Umesto slame se kao izolacija danas koriste razni vidovi mineralnih vuna, stiropori i dr. koji su u prvom redu nezapaljivi, otporni na vlagu, starenje, insekte i ostalo...

Naravno to ne znaci da neko ne moze da napravi kuce od slame, ali koliko i sam vidis to u glavnom nisu u pitanju stambene kuce, vec vikendice, brvnare, restorani i slicni objekti za povremeni boravak.

Ako vec zelis takvu "prirodnu" kucu, moj savet je da napravis brvnaru od drveta.


Nisu montažne kuće. A u nekoj temi o montažnim kućama i piše o štetnosti tih mineralnih vuna, stiropora, lepkova za laminate i iverice, PVC stolariji. Zar ti nije malo sumnjivo što Nemci izbacuju laminat i PVC prozore. Ima ih kod nas na skladištima polovnih stvari. Niko nije toliko bogat da bi to menjao svakih 5-6 godina. Nisi upravu da su vikendice. Jednostavno prosurfuj pa vidi. A ako bi pravio kuću brvnaru koliko bi hektara trebao poseći šume da bi napravio jednu kuću. Kada bi svako sekao šumu za svoju kuću ne bi bilo ništa od ove civilizacije. Valjda znaš da su neke Latinoameriče civilizacije nestale baš iz tog razloga. Slama je skoro besplatna.
[ bakara @ 14.05.2008. 14:40 ] @
Citat:
dishi68: Nisu montažne kuće.


Ajde sad malo da se uozbiljimo, posto je meni jasno da ti nisi ucestvovao u gradnji ni jedne kuce niti si video kako se pravi montazna kuca...


Sve slike kuca koje si postavio su ono sto mi nazivamo montazne, u ostalom to sam vec napisao:


Citat:
bakara: a i vecina slika koje si postavio su u stvari najobicnije montazne kuce (ako izuzmemo one od samog blata i same slame) i to postoji odavno, sustina je da je kod takvih kuca neophodna skeletna konstrukcija od (bar) drveta a samo je ispuna (izolacija) od slame.


To da li je mineralna vuna i ostali materijali stetna brinu nadlezne institucije koje su nadlezne za ta pitanja, a ti materijali su medjunarodno priznati i koriste se u celom svetu.

Ali da ne ispadne da pokusavam da te odvratim od ideje, bas naprotiv zelim ti da napravis takvu kucu i da nam posaljes (bar) fotografije, ili pozoves u posetu

Samo mi se cini da si daleko od realizacije, a narocito ako planiras sam da pravis kucu

[ dishi68 @ 14.05.2008. 21:44 ] @
Citat:
bakara: To da li je mineralna vuna i ostali materijali stetna brinu nadlezne institucije koje su nadlezne za ta pitanja, a ti materijali su medjunarodno priznati i koriste se u celom svetu.

Ali da ne ispadne da pokusavam da te odvratim od ideje, bas naprotiv zelim ti da napravis takvu kucu i da nam posaljes (bar) fotografije, ili pozoves u posetu ;)

Samo mi se cini da si daleko od realizacije, a narocito ako planiras sam da pravis kucu ;)


Montažne kuće nemaju blage veze sa ovim, po pitanju materijala, možda po načinu gradnje. Nisi gledao kako treba prethodne postove.
Pogledaj oavaj sajt http://www.lamaisonenpaille.com/1024x800/frame.htm Galeries > AUTRICHE.
Videćeš da je ceo sajt o alternativnim tj. prirodnim materijalima kojima se grade kuće. Za pristojnu kuću od bala slame je potreban jedan kvalitetan tesar i majstori za unatrašnje instalacije elaktričar, vodoinstalater i možda keramičar.

Kada bih imao 10-tak hiljada evra naravno da bi napravio kuću na neki od predhodno opisanih načina. Posle bih prodao stan.

Postoji internet tako da nisam ni morao da gledam kako se sklapaju montažne kuće. A svaki klinac u mom kraju je barem nekad mešao malter, pa takođe i ja.

Nje stvar da sam zagrejan da bi pravim takvu kuću, već je stvar u mogućnosti da za 10-tak hiljada evra možeš napraviti kuću (naravno bez dozvola i na neurbanizovanom terenu) i to od preko 100 m2.

Čini mi se kao da radiš za neku firmu koja proizvodi graževinske materijale ili montažne kuće, pa čak nećeš ni da priznaš da su čestice minerale i staklene vuneizuzetno štetne, a da se stiropor raspada posle izvesnog broja godina. Naši ljudi nemaju novca za stirodur koji je "kao napravljen od ekoloških materijala", pa i dalje koriste stiropor. O štetnosti ovih materijala možeš pročitati na http://www.elitemadzone.org/t1...li-obicne-kuce-dozvole-za-njih




[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 15.05.2008. u 01:56 GMT+1]
[ bakara @ 14.05.2008. 23:35 ] @
Citat:
dishi68:Za pristojnu kuću od bala slame je potreban jedan kvalitetan tesar i majstori za unatrašnje instalacije elaktričar, vodoinstalater i možda keramičar.

Citat:
već je stvar u mogućnosti da za 10-tak hiljada evra možeš napraviti kuću (naravno bez dozvola i na neurbanizovanom terenu) i to od preko 100 m2.

Citat:
nećeš ni da priznaš da su čestice minerale i staklene vuneizuzetno štetne, a da se stiropor raspada posle izvesnog broja godina. Naši ljudi nemaju novca za stirodur koji je "kao napravljen od ekoloških materijala", pa i dalje koriste stiropor.


Ja lepo rekoh gore...
Citat:
bakara: Ajde sad malo da se uozbiljimo, posto je meni jasno da ti nisi ucestvovao u gradnji ni jedne kuce...


[ dishi68 @ 15.05.2008. 00:17 ] @
Pa i nije tema da li ja imam iskustva u gradnji. ti možda nemaš iskustava u letenju. Kakve to ima veza ako je fazon u tome da i ne trebaš da imaš iskustva u gradnji.



"Straw Bale Houses-An Evaluation"
by
The Big Bad Wolf

Well... no way could I blow down that hay house.
No matter how hard I huffed - and puffed -and huffed.


www.solarhaven.org/WorkingTogetherCXbc.jpg

Bez stubova, kao lego kockice, za veliku decu.





[ dishi68 @ 16.05.2008. 12:54 ] @
Earthbag building

Skoro da nema temelja


http://blogs.move.com/do-it-gr...24/files/2007/06/earthbag1.jpg" />
[ dishi68 @ 23.05.2008. 21:36 ] @

Prebačeno sa teme Montažne ili obične kuće i dozvole za njih


Citat:
Niko se nije osvrnuo na kombinaciju savremena gradnja ukopanih kuća.

Od svih alternativnih projekata, zemunica mi se najmanje sviđa. Slažem se da su u zemlji najmanji gubici energije, ali nekako ne bih da živim u rupi.

Sojenice su se pravile samo u blizini reka. U doba kada su mamuti hodali zemljom, naši preci su živeli u pećinama. Samo si pogrešio nekoliko hiljada godina.

Slama već jeste građevinski materijal, ali u nekim zemljama EU, (a hoćemo u Evropu). Da li si video negde da pokrivena slama truli da ima gljivice, larve itd. U selu imam kuću stariju od 80 godina (postoje i starije) koja nigde nije protrulela, i sigurno neće ukoliko se održava krov. Slama se teško raspada. Poljoprivrednici čak pale žetvene ostatke (što nije OK) kako bi spremili oranice za sledeću setvu. Balirana slama se dodatno presuje pre ili u toku gradnje. Hemijsko tretiranje nije u fazonu ekološke gradnje, a svako kvašenje slame prouzrokovaće neželjene posledice koje smo hteli izbeći (truljenje, gljivice).
Predlog: Pogledati bolje napred navedene sajtove i autore istih pitati o svim "negativnim" stranama kuća od slame, itd.

Nisu ono zemunice. To su kuće u nivou zemlje, pravilno ukrenute prema suncu, sa nadstrešnicom, prekrivene zemljom sa 3 strane i preko "krova", naravno uz vodonepropusni sloj. Pošto cela jedna strana u staklu tj. prozorima ima dosta svetla tako da nema šanse da se osećaš kao da živiš u rupi.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 24.05.2008. u 01:08 GMT+1]
[ dishi68 @ 26.05.2008. 07:17 ] @
Šta su koristili Japanci za izgradnju privremenih objekata u zemljotresu razrušenom Kobeu? Rok trajanja takvih objekata 10-15 godina i uopšte se ne radi o građevinskom materijalu.
[ bakara @ 26.05.2008. 09:15 ] @
Citat:
dishi68: Šta su koristili Japanci za izgradnju privremenih objekata u zemljotresu razrušenom Kobeu?

O tome i pricam od samog pocetka
[ dishi68 @ 26.05.2008. 10:23 ] @
Nisi dao nikakav odgovor.
[ Java Beograd @ 26.05.2008. 10:30 ] @
Ja sam negde čitao da i slama zrači i da ima frekvenciju.
[ Nikola M @ 29.05.2008. 12:41 ] @
Citat:
Java Beograd: Ja sam negde čitao da i slama zrači i da ima frekvenciju.


Sigurno....

Ajde ljudi uozbiljite se
[ Horvat @ 30.05.2008. 11:41 ] @
kako mislis da zakucas ekser na balu slame??

p.s. to se ranije drugacije radilo [i jos uvek ponegde],mesa se zutica i slama [ne citave bale] i prave se "valjci" u obliku cigli i to se onda slaze,bla bla...

a ovo od bala slama...
[ dishi68 @ 30.05.2008. 14:02 ] @
Citat:
Horvat: kako mislis da zakucas ekser na balu slame??




Dobro pitanje. Samo to pitanje bi trebalo postaviti na nekom od nevedenih sajtova. A i zašto bi kucao ekser u zid. Probaj da zakucaš ekser u montažnu kuću. Pretpostavljam da se za nošenje težih predmeta tipa bojlera treba isplanirati i ugraditi drvenu gredu. I sa Ytong blokovima takođe ima problema po tom pitanju. Ništa nije savršeno. Zar ne?

Mene muči drugi problem. Kako izoluju kupatilo? Kako malterišu zidove kupatila?

Citat:
Horvat:
p.s. to se ranije drugacije radilo [i jos uvek ponegde],mesa se zutica i slama [ne citave bale] i prave se "valjci" u obliku cigli i to se onda slaze,bla bla...

a ovo od bala slama...


To se kod nas zove tugla.
[ dishi68 @ 30.05.2008. 14:08 ] @
Ponavljam pitanje

Šta su koristili Japanci za izgradnju privremenih objekata u zemljotresu razrušenom Kobeu?

Rok trajanja takvih objekata 10-15 godina i uopšte se ne radi o građevinskom materijalu.
[ Horvat @ 30.05.2008. 14:41 ] @
na zalost ne parlam francuski da pitam :)
a pitam tebe jer ti zagovaras ovo ;)

znaci treba ti greda i da postavis kuhinjske elemente i da okacis neku sliku...isplativo?ekoloski?

ne znam kako se kace u montaznim kucama,nisam se zanimao istima :),nekako su mi..."odbojne"

kod "vas" tugla,kod "nas" valjak :)



pa nije nista savrseno,ali cigla [opeka],blokovi,nemaju tih problema :)
ni za ytong ne znam,ali po ovom forumu koliko sam procitao,slicno je bloku [o siporex bloku govorim]

a sto se japanaca tice,da li znas odgovor ili se stvarno pitas?
[ bakara @ 30.05.2008. 15:43 ] @
Citat:
dishi68: A i zašto bi kucao ekser u zid. Probaj da zakucaš ekser u montažnu kuću.


Pa zar stvarno mislis da se ne moze zakucati/usrafiti ekser u montaznu kucu?
Montazne kuce ispod zida od gipsa imaju "rostilj" od drvenih stafni ojacan plocama od iverice, betonyp, OSB ili slicnim materijalom.

U Ytong i/ili siporex takodje nije nikakav problem bilo sta srafiti ili ukucavati.

Citat:
Mene muči drugi problem. Kako izoluju kupatilo? Kako malterišu zidove kupatila?


E sad dolazimo do kljucnog dela...

Ja sam to vec par puta ponovio:

Citat:
To o cemu ti pricas, a i vecina slika koje si postavio su u stvari najobicnije montazne kuce (ako izuzmemo one od samog blata i same slame) i to postoji odavno, sustina je da je kod takvih kuca neophodna skeletna konstrukcija od (bar) drveta a samo je ispuna (izolacija) od slame.


ali ti si opet tvrdio:

Citat:
Nisu montažne kuće.


I bas u tome sto to "jesu montazne" kuce lezi tvoj odgovor kako se malterisu zidovi kupatila.
Gipsanim plocama (ako govorimo o modernim kucama) ili blatom ako govorimo o tradicionalnim.


Citat:
dishi68: To se kod nas zove tugla.


Ne, ne zove se sasvim sigurno.

"Tugla" je turski naziv za ciglu.

nas naziv za nepecenu ciglu je "ćerpič".

Postoji razlika izmedju pecene i "nepecene" cigle na koju ti mislis.
[ lemic @ 30.05.2008. 20:58 ] @
Ajd i ja malo da se ukljiučim.Sigurno jedno 8 godina krstarim netom tražeći raznorazne eko teme vezane za životni prostor.Da malo napravim siže mojih razmišljanja.Svaki čovek je individualno osetljiv na pojedine stvari, što nekome smeta drugom ne i obratno.Posledice štetnih delovanja se nekad pojave tek posle 40 godina.Čovek ima sposobnost adaptacije u koju se uključuju odbrambeni mehanizmi i zato uspevamo da opstanemo i u lošim sredinama, ko duže ko kraće, tako da jako teško povezujemo uzrok i posledicu osim u očigledno ekstremnim sitacijama.Neću da nabrajam sve štetnosti jer ih i sam koristim u svakodnevnici.Zakonska regulativa varira od zemlje do zemlje.Naša na žalost spada u samo dno a tek o kontroli i ono malo normi da ne govorim.EU ima dosta dobre zakone a i pored toga postoje nezavisne institucije koje svojim ugledom pružaju dovoljno sigurnosti.U Nemačkoj postoji Institut za bio izgradnju i kad oni stave svoju etiketu na nešto to je sigurno to.U Americi postoji Nacionalna sigurnosna agencija gde su kriterijumi još oštriji, ali sam američki zakon malo šta zabranjuje ali obavezuje svakoga da vidno i garantovano iznese sastav do najmanjih činioca, a jednim free pozivom se može dobiti informacija za kakvoću bilo čega u eko smislu, pa ko hoće da bira može vrlo uspešno.Engleska je otišla najdalje po mom sazmanju što nikad ne bih rekao i počeli su da zastupaju takozvani Safety Food standard, odnosno da je nešto skroz neškodljivo da se može jesti.Pre neku godinu je bio hit skidanja azbestnih ploča i guljenje svih boja jer sadrže olovo kao zasusivač.Ja sam probao ovde da tražim kod pojedinih firmi da mi umesto olova stave drugi sikativ, malte ne me oteraše u majčinu i to je manir svih nas ovde.Takođe, napolju ima mnogo više ponude, višlja je eko svest a i brate nemaju zadrte konzervativne predrasude niti su pomamljeni za "zapadnom" evropom kao simbolom uspeha u životu.Normalno, interes multi kompšanija je da plasiraju svoje visoko isplative proizvode gde god mogu i otuda pojam modernog i svremenog za kojim mi još uvek čeznemo, izmrcvareni svim nedaćama i nemaštini više od šezdeset godina.Doduše, sve zdravo napolju košta i ne može svako da priušti sebi recimo eko krevet od desetinu hiljada evra na primer.

Da se uključim u temu izgradnje kuće.Postoji jedan škotski arhitekta Gaya koji je napravio monumentalne građevine koristeći slamu.Mislim da je radio zgradu ministarstva i neke škole po svetu.( nemam link ali bi moglo da se nađe).Sve što postoji u prirodi se koristi na raznorazne načine, obično proistekle iz podneblja i na kraju krajeva i tradicije od koje mi bežimo i milom i silom.Te građevine su ekskluzivne i veoma skupe.Naravno, ima i jeftinih za obične smrtnike.Po mom saznanju, čista slama se koristi u podnebljima gde klima nije pogodna za stvaranje buđi.U ostalim područjima mora se zaštititi završnim slojem i odvojiti od tla i prekriti dugim strehama.Kod nas bi mogla da se koristi u mešavini sa glinom, krečom i sa dodatkom konjske dlake ali bi prvo morala da se mineralizuje,tj da odstoji nekoliko dana u gašenom kreču da se celuloza skroz natopi njime jer je ona hrana za gljive.Gledao sam razne konstrukcije od drveta gde je ispuna od slame ali se obostrano pravi malter od gline koji zatvara zid.Postoje već gotovi malteri u prahu i veliki mešači ko bušilice koji to razmućuju, a preko toga ide isto boja od gline i kreča sa čistim i zdravim pigmentima, mada su samo kreč i glina kao pigmenti čisti.

Razmišljao sam i tom načinu gradnje ali se ne usuđujem pa sam se priklonio MK sa ispunom od trske i drvenom fasadom što je jako slično slamnatoj.Da, da pomenem kupatilo.Preko postojeće drvene konstrukcije izvrši se još jedno letvanje i na njih se postave gipsane ploče na koje se zalepe pločice i to funkcioniše bez problema i čak je moguće tako uraditi na spratu kupatilo.Naravno, mora se voditi računa da sve bude bezprekorno urađeno.

Prvobitna ideja mi je bila da uradim kuću od pune cigle, 51cm, posebno izrađene bez dodataka šljake i proverene na radioaktivnost i zidane gašenim krečom, bez betona i armature.Sledeće je bila puna brvnara.I na kraju je došla ova ekonomi MK koja ipak mislim da je optimalno rešenje po svemu i uklapa se u urbani komšiluk klasišne gradnje.U ponedeljak ponovo radim radiostezijski pregled placa, određujem Hartmana i Kerija i pozicioniram kuću koju još malo prilagođavam Feng Sui principima koji se na neki način harmonizuju sa našim podnebljem.Još da rešim plivajuću ploču, pa da krenem al niko ne savetuje ništa.




[ dishi68 @ 31.05.2008. 01:00 ] @
Horvate naravno da znam odgovorbilo jednom u emisiji 3N na RTSu, ali čekam da se neko javi sa odgovorom. A, čemu ekser na zidu. Da li je nemogućnost da se ukuca ekser u zidu jedina negativna stvar kuća od balirane slame, onda ispada da one imaju najmanje negativnih strana, ako izuzmemo da se nemogu graditi na urbanizovanom zemljištu. Razlika između nekoliko greda i cele kuće od balvana drastična i ekološki prihvatljivija.

Bakara za kucanje eksera u montažnim kućama sam se šalio, ali definitivno da nije isto što i ukucati ekser u zidanu kuću, ali ne od Ytong blokova pošto za njih treba specijalni "tipli" ili već kako se zove. Prave montažne kuće (onako kako ih mi podrazumevamo) od balirane slame proizvodi samo nekolicina proizvođača od kojih sam u prethodnim postovima i naveo jedan link neke Austriske firme. Ako samo zato što imaju drveni roštilj, a ispunu od balirane slame, smatraš da su to montažne kuće, neka ti bude. Meni su to ipak kuće od balirane slame. Nisam nigde video da su ugrađivali u podove i zidove kupatila Gips ploče, ali ako me uveriš poverovaću ti. Mislim, nemoj da se ljutiš. Šalim se ali stvarno nisam video nigde na netu kako su uradili izolaciju kupatila. U tom grmu leži zec, jer se svuda nude knjige tipa "Kako izgraditiu kuću od ..." 35$.

I nije ova tema samo o Kućama od balirane slame, postoji još mnogo vrsta načina izgradnja eko kuća

Lemić vrlo rado bih ti odgovorio, ali stvarno nisam stručnjak iz ove oblasti , što je bakara negde primetio.

Pa pre nego što i dalje nastavite da negativno ocenjujete neki od ovih načina izgradnje ekoloških kuća, pokušajte ovako da razmišljate. Živite u dvosobnom stanu u centru grada sa 5 članom porodicom. Dolazi vreme kada morate da stvorite ekstra površinu stambenog prostora. Da li ćete da se zadužite i narednih 30 godina da otpaćujete kredit ili ćete se povući par kilometara u nekoj oazi tišine i mirno dočekati penziju.

Da li ste gledali pre nekih 10-tak godina emisiju "Prag sela Srbije" kada je neki vlasnik restorana, gasterbajter, pored ženevskog jezera, kupio kuću staru možda i sto godina i premestio je na nekom predivnom brdu u Šumadiji. Gasterbajterska posla. Iako ima stan u Beogradu i Kragujevcu, tamo se uopšte ne zadržava, pravo u svoju "kuću od snova" pored svoje ergele rasnih trkačkih konja. Nostalgija?
[ lemic @ 31.05.2008. 05:01 ] @
Citat:
dishi68: čnjak iz ove oblasti , što je bakara negde primetio.

Pa pre nego što i dalje nastavite da negativno ocenjujete neki od ovih načina izgradnje ekoloških kuća, pokušajte ovako da razmišljate. Živite u dvosobnom stanu u centru grada sa 5 članom porodicom. Dolazi vreme kada morate da stvorite ekstra površinu stambenog prostora. Da li ćete da se zadužite i narednih 30 godina da otpaćujete kredit ili ćete se povući par kilometara u nekoj oazi tišine i mirno dočekati penziju.

Da li ste gledali pre nekih 10-tak godina emisiju "Prag sela Srbije" kada je neki vlasnik restorana, gasterbajter, pored ženevskog jezera, kupio kuću staru možda i sto godina i premestio je na nekom predivnom brdu u Šumadiji. Gasterbajterska posla. Iako ima stan u Beogradu i Kragujevcu, tamo se uopšte ne zadržava, pravo u svoju "kuću od snova" pored svoje ergele rasnih trkačkih konja. Nostalgija?


Pa radi se jednostavno o kulturi življenja i stanovanja.Na Miljakovcu III, odnosno Manastirskoj šumi, dosta ljudi sa stambenog Miljakovca je prodalo stanove od oko 60 kvadrata i za taj novac kupilo mali plac i postavilo MK veće kvadrature koja je uz sve loše materijale ipak zdravija od zidanja u naselju.Mi još uvek stremimo gradskoj vrevi i potrebi da virimo jedan drugom u tanjir i otuda nenormalne stambene gradnje u centru Beograda gde se niti može proći ni peške ulicom niti stati autom ispred svoje kuće.Lično, rođen sam u Hilandarskoj preko puta Radio Beograda i svu svoju mladost i momkovanje proveo sam na relaciji Šumatovac,Lipa,Skadarlija, Atelje 212.Nikad ne bih više mogao da živim u centru i muka mi je što moram trenutno da idem na posao u njemu.Iako sam blizu popularne Šume, nemam nostalgiju da sednem i popijem nešto, više me privlači moj usamljenički splav.



[ Horvat @ 31.05.2008. 10:28 ] @
ekser sam pomenuo jer je to naizgled banalna,a opet neizostavna stavka u kuci


hajde daj druge primere eko kucice :)
[ dishi68 @ 31.05.2008. 22:42 ] @
Citat:
Horvat: ekser sam pomenuo jer je to naizgled banalna,a opet neizostavna stavka u kuci


hajde daj druge primere eko kucice :)



Primeri Eko kuća (bez prevoda, zbog lakšeg surfovanja pretraži samo fotografije na netu)

Adobe, Cob, Rammed Earth, Poured Earth, Earthbag, Cordwood, Papercrete, Lightweight Concrete)
sa: http://www.greenhomebuilding.com/index.htm

[ bakara @ 31.05.2008. 23:18 ] @
Citat:
dishi68
Bakara za kucanje eksera u montažnim kućama sam se šalio, ali definitivno da nije isto što i ukucati ekser u zidanu kuću, ali ne od Ytong blokova pošto za njih treba specijalni "tipli" ili već kako se zove. P


Pazi ovako;
kucanje eksera u montaznu kucu je jedanko kao da zakucavamo ekser u dasku.
kucanje eksera u ytong dodje otprilike jednako kao zakucavanje eksera u malterisani zid.
Kucanje eksera u giter blok vec ide malo teze, ipak je tvrd materijal

Ko ne veruje da za ytong nije potreban specijalan tipl obecavam da cu postaviti fotku sa ukucanim ekserom (ja cu da ga zakucam ako treba)

Citat:
dishi68:  Ako samo zato što imaju drveni roštilj, a ispunu od balirane slame, smatraš da su to montažne kuće, neka ti bude. Meni su to ipak kuće od balirane slame. Nisam nigde video da su ugrađivali u podove i zidove kupatila Gips ploče, ali ako me uveriš poverovaću ti. Mislim, nemoj da se ljutiš.


Nece niko da se ljuti, ovde smo da diskutujemo i da nesto obostrano naucimo.
Ko se naljuti i onako cu mu obrisati poruku

Zasto kazem da su to montazne kuce (mada nisu sve sa tvojih slika montazne)?

Uglavnom se radi o kucama koje imaju u napred (u radionicama) vec napravljene gotove zidne elemente od drveta, na gradilistu se radi samo prosto sklapanje drvenih zidova sa ispunom od (nebalirane) slame.

Ova druga vrsta od (balirane) slame nikako ne moze da bude trajno resenje kuce za zivot iz brojnih razloga napisanih jos na pocetku teme.
[ bakara @ 31.05.2008. 23:23 ] @
Citat:
dishi68:Živite u dvosobnom stanu u centru grada sa 5 članom porodicom. Dolazi vreme kada morate da stvorite ekstra površinu stambenog prostora. Da li ćete da se zadužite i narednih 30 godina da otpaćujete kredit ili ćete se povući par kilometara u nekoj oazi tišine i mirno dočekati penziju.

Pravilno razmisljas, mi smo tu samo da objasnimo prednosti i nedostatke resenja koje te zanima,
samo da znas da za bilo kakvu kucu ni vrata neces moci da kupis za onih gore 35$

@lemic se odlucio da napusti centar grada, i da napravi dom za svoju porodicu, iskreno se nadam da ces i ti napraviti svoj, ali da to ne bude od balirane slame!

Ja sam tu samo da pomognem
[ dishi68 @ 01.06.2008. 07:31 ] @
Bakara sada se razumemo, neke od onih kuća su građene po principu montažnih kuća, gotovim drvenim roštiljem. To da, ali ako kuće nazivamo prema vrsti ispune onda uvek kažemo da su to kuće od balirane slame ili zidane npr. giterima, Ytong blokovim. itd. Možda nisi najbolje razumeo neke načine izrade ovakvih kuća, ali nisam ni ja. Mislim da nema kuća od nebalirane slame, jer tada postoji opasnost od požara.

Ako pod trajno rešenje misliš na rok trajanja ovih kuća, onda ćeš se i sam uveriti pretragom(fotografija) da jedna od najstarijih građevina od balirane slame, neka crkva sagrađena pre sigurno 80 godina. Ako misliš na nemogućnost dobijanja dozvole za takvu kuću kod nas, onda si apsolutno upravu, s tim da to ne važi za neke zemlje EU.

Pod kucanjem eksera u zid podrazumeva se noisivost. Naravno da se ekser može zakucati u Ytong blok ali za nosivost tipa bojlera i visećih kuhinjskih elemenata za Ytong blokove treba neki specijalni
tipli.

Ovo za 30 $ se misli na knjigu "Kako da izgradite kuću ..." Naravno da ništa ne može da se kupi za taj novac.

Ovo nadam se da to neće biti kuća od balirane slame, ne razumem. Ako nije problem Amerikancima da žive u takvim kućama, zašto bi to bilo nama problem.
[ dishi68 @ 01.06.2008. 07:56 ] @
Pomalo sam razočaran što niko nije odgovorio na pitanje o "jednokratnim" japanskim kućama.

Pomoć prijatelja: Materijal o kome reč, služi za transport, napravljen je reciklažom i posle upotrebe se reciklira (kod nas ne). Glavna odlika je dobra izolacija i nosivost, ali je rok trajanja maksimalno 15 godina.
[ lemic @ 01.06.2008. 08:49 ] @
Svako rešenje nosi neki kompromis i to je nužno.Kucanje eksera je nebitna stavr da bi tupili jer za to uvek ima rešenje.Specijalni tiplovi, dodavanje nekog ramčića u zid, vešanje za neku gornju gredu itd., a sve to ne treba da bude primarni faktor za odlučivanje.Montažna gradnja kod nas ima jedno shvatanje a napolju se na isti način može dobiti zid od tvrdog materijala koji se sklapa isto kao što mi podrazumevamo MK.

Kuća od slame u bilo kom obliku je sjajno eko rešenje i veoma jeftino.Imao sam jednu austrijsku konstrukciju koja se radi veoma jednostavno upotrebom drvenih kolčeva kojima se probadaju bale i na taj način povezuju u celinu.Spolja dođe drvena fasada, untra bilo koja oplata.Naravno, podignuta je na stubiće od zemlje.Ponavljam, naše podneblje nije baš klime bez opasnosti po buđ.Meksiko i slična podneblja su suva a hladnija kao sever i pored vlage nemaju tu temperaturu za ubrzan rast bakterija.Smatra se da velika vlaga i temperatura od 20 stepeni izuzetno pogoduje buđanju.

Moja priča o eko kući mi već godinama lepi epitet nastranosti, mogu zamisliti šta bi bilo kad bi spomenuo slamu.Još smo mi u debeloj predrasudi.

Pitanje trajnosti je relativano.Naime, postoje kuće i od drveta,blata i cigala stere više stoleća al ajd da nađemo sadašnjeg vlasnika koji će da kaže da mu upravo takva nasledbina potaman odgovara. Nema takvog i svi bi radije to porušili i napravili nešto drugo, ne bitno šta i kako. Zato mislim da je suludo da se opredeljiujemo za monumentalne zadužbine kojima ćemo opterećivati svoja pokoljenja i kočoperiti ponositi. Dosta ljudi živi u kućama koje bi rado porušili i sagradili nešto im primerenije, al su sputani dobrim stanjem građevine i grižom savesti da bogohule stvaralačku muku svojih roditelja i njihovih roditela...Svi kažu, greh je rušiti, još je dobra, zidana od prvoklasne...Da je to već iživelo svoj vek, mnoge bi generacije živele u sreći i veselju.Koliko zajedničkih domaćinstava se rasturilo jer je kuća bila premala a nije bilo moguće rušenje zbog dobrog stanja, a bilo je potrebno proširenje. Moja dva dobra drugara, braća sa porodicama, žive u ogromnoj trospratnoj kućerini zidanoj šezdesetuh a imaju po stančić od tridesetak kvadrata, a jedan nema ni kupatilo već ide na sprat na kome zivi stara majka u stotinak kvadrata, a plac je 6a.Novac nije problem već razlozi koje sam naveo.Da se kuća nakrivila, srušili bi je sa apetitom.Ovako, treća generacija se već primorava da živu u neadekvatnim uslovima ili da ide u mračno nedomaćinsko podstanarstvo.

Uh al se hrabrim kad mi se približava dan D.Nije mi jednostavno da prelomim priču EKO MK ili zidana.
[ dishi68 @ 01.06.2008. 09:14 ] @
Na guglu sam pronašao da su kuće od slame izgrađene i u našem okuženju tačnije u Bugarskoj, a kada takvih kuća ima u Rusiji onda šta da vam pričam. Na Googlu postoji i mapa u kojim zemljama su sagrađene kuće od balirane slame. Ako se takve kuće grade na Novom Zenlandu, koji važi za izuzetno vlažno podneblje, više nema potrebe da razglabamo o tome. Za sve postoji rešenje. Inače kako bi gradili kupatila ako postoji problem buđanje ispune.

[ lemic @ 01.06.2008. 11:40 ] @
Nije samo potrebna vlaga već i temperatura.Ako je temperatura višlja od 20 bez obzira na vlagu nema preterane buđavosti.Tih 20 je od najvećeg uticaja.

Pa svakako postoje rešenja kao što je mineralizacija krečom ili malterisanje glinom što zatvara pristup slami.Stare kuće su bile rađene od naboja gde je veliki procenat bilo slame čak vidljive na površini zida.Te blatnjare su se mazale obavezno gašenim krečom koji ima antibaktericijsko dejstvo i što je najbitnije, odmah odbija vodu od sebe i tako štiti fasadu čak i na običnim fasadama.Nisam ja protiv ove gradnje nego samo iznosim ono što mi je u memoriji i to ne znači da sam u pravu.

Krovovi su se nekad oblagali slamom, to traje petnestak godina pa se izvrši zamena gornjeg sloja pa opet iz početka, tako da je to moguće primeniti i na zid.
[ Horvat @ 01.06.2008. 13:38 ] @
pa pazi ovako,kuca [subjektivno misljenje] bi trebala da bude dobro izolovana,sto zvucno,sto toplotno[jako bitno!!!],da nema vlage,da se ne urusava,da se zidovi ne sasipaju posle 5 i vise [ili cak i manje]godina,da krov ne prokisnjava da krov nije potrebno menjati [popravljati ,naravno osim u slucaju neke nepogode] najmanje 5 godina,da nije lako zapaljiva,da nije alergogena,da jeste komforna,da zidovi imaju nosivost...

sto se tice slamnate kuce ,stosta nezadovoljava rekao bih
one blatne kuce,to kod nas ne moze,prevelika vlaga [subjektivno misljenje!]
drvena gradja mi je nekako najsigurnija od svih tih

ne znam da li tu i kamen spada,ali ako da,onda bi on bio na 1. mestu alternativne gradje [sa krovom od trske :)]
[ Horvat I @ 01.06.2008. 14:07 ] @
@dishi68 Izadji na stocnu pijacu,ili ako u tvojoj blizini kupi neki oglasnik pogledaj cenu slame i izracunaj kolko ces kupiti za 35$
[ dishi68 @ 02.06.2008. 00:59 ] @
Citat:
Horvat I: @dishi68 Izadji na stocnu pijacu,ili ako u tvojoj blizini kupi neki oglasnik pogledaj cenu slame i izracunaj kolko ces kupiti za 35$


Ovo se dešava kad neko ne čita šta je napisano. Da sam pisao japanski možda bi me i razumeli. Po drugi put kažem 35 $ je cena knjige koje se nude na navedenim sajtovima.
http://www.greenhomebuilding.com/


Evo i eksera u zidu od balirane slame. Ko ne veruje neka poseti http://www.lamaisonenpaille.com/1024x800/frame.htm > Galeries > 23-27 août, 2004
http://www.lamaisonenpaille.co...004/stage-paille-08b%20001.jpg" />

Jedan od načina kako dodatno ispresovati bale slame
http://www.lamaisonenpaille.co...ep-2003-jpg/mep-2003-jpg29.jpg" />

Izrada kamina
[img]http://www.lamaisonenpaille.com/Images/MEP/Images-poele/Images-poele-hans-2004-jpg/Sans-titre-47.jpg [/img]

Kupatilo


Montažni elementi od balirane slame


Ako negde nema vlage, sigrno je da je u Indiji ima.
[imghttp://www.lamaisonenpaille.co...ge/for_the_web/sb_house_03.jpg[/img]
[ Horvat @ 02.06.2008. 17:48 ] @
ispasce da jako teram inat,ali na ovoj

slici se vidi samo da je slika na zidu,ne vidi se da li je u slamu zakucan ekser ili u gredu ili nesto levo :)


je l' mi se prividja ili je pod ukoso??
[ dishi68 @ 02.06.2008. 18:45 ] @
Nije bitno u šta je zakucan ekser, bitno je da postoji rešenje za taj problem.

Verovatno samo zavisi od ugla snimanja.

Naravno da kuće od kamena spadaju u alternativni način gradnje. Puna ih je Dalmacija, Hercegovina, a u Srbiji na daleko poznati majstori Crnotravci prave temelje ok kamena bez malterisanja. Barem samto lično video. Do toga dolaze tako što kamnje klešu u pravilne oblike tipa bloka ili cigle.





Još jedan način gradnje Papercrete




Linkovi
http://www.livinginpaper.com/construction.htm
http://papercretenm.com/index.htm
http://www.evesgarden.org/
http://www.greeninventor.org/technical.shtml
http://www.hybridadobe.com/



[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 02.06.2008. u 21:01 GMT+1]
[ lemic @ 02.06.2008. 19:59 ] @
Citat:
dishi68:

Naravno da kuće od kamena spadaju u alternativni način gradnje. Puna ih je Dalmacija, Hercegovina, a u Srbiji na daleko poznati majstori Crnotravci prave temelje ok kamena bez malterisanja. Barem samto lično video. Do toga dolaze tako što kamnje klešu u pravilne oblike tipa bloka ili cigle.

[i
mg]http://www.lamaisonenpaille.com/Images/MEP/Images-poele/Images-poele-hans-2004-jpg/Sans-titre-47.jpg[/img]


Kuće od kamena su za topla podneblja jer je to loš termički materijal.Naravno, za temelj se koristi kao i za podrumske prostorije kao moja kuća u dedovini gde je korišćen pločast kamen a blato je bilo vezivo.Imam jednog prijatelja, Crnotravca, zidara od dara stvarno.Zida ciglom što se pomisli i izuzetno je bistar.Ali, zid koji je njegov otac zidao od kamena ne može da ukapira.Čessto ode i i sedi i gleda ga i ne ide.Nijo to tako jednostavno raditi sa kamenom a pogotovu ga znati isklesati.Ja sam ipak za ono što je realno moguće da neko napravi.
[ Horvat @ 02.06.2008. 20:21 ] @
Citat:
dishi68: Nije bitno u šta je zakucan ekser, bitno je da postoji rešenje za taj problem.

Verovatno samo zavisi od ugla snimanja.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 02.06.2008. u 21:01 GMT+1]


pa naravno da je bitno u sta ukucava,onda nije "kuca od slame" nego je slama izolator


a ovo drugo,to si za kupatilo rekao?ne znam,nekako mi cudno,pogledaj kanalizacionu cev i pogledaj pod,nisu paralelne linije

[ dishi68 @ 02.06.2008. 20:49 ] @
Citat:
Horvat: pa naravno da je bitno u sta ukucava,onda nije "kuca od slame" nego je slama izolator


a ovo drugo,to si za kupatilo rekao?ne znam,nekako mi cudno,pogledaj kanalizacionu cev i pogledaj pod,nisu paralelne linije


Nisi čitao od početka, bale slame mogu biti i noseći materijal. to znači da slama nije izolator već ispuna kao što je cigla, giter, Ytong blok, s tim da je sama po sebi izolacioni materijal.

Svrha fotografije nije da tvrdim da je nešto paralelno, nego da je moguće uraditi kupatilo u kući od slame.

[ Horvat @ 02.06.2008. 20:52 ] @
pa dobro,ja sam pitao samo da li mi se cini ili je kupatilo stvarno nagnuto,ukoliko stvarno jeste,zasto to? [i pogotovo toliki pad]

no,necemo se vise raspravljati :)

da li zna neko "koji je stepen gubitka toplote u kamenu"?
[ dishi68 @ 03.06.2008. 01:35 ] @
Na ovom sajtu možete i nešto pročitati o zdravim i bolesnim kućama

http://www.planeta.org.yu/12/arhitektura.htm
[ Horvat @ 03.06.2008. 09:04 ] @
hvala procitacu
malo sam pregledao slike,i vidim ova kuca ~89% u staklu,mora da je odvratan vazduh tamo :(
[ dishi68 @ 03.06.2008. 11:45 ] @
Citat:
Horvat: hvala procitacu
malo sam pregledao slike,i vidim ova kuca ~89% u staklu,mora da je odvratan vazduh tamo :(


da baš tako. Samo da to staklo nisu prozori, koji se igrom slučaja i otvaraju. Čudna stvar.
[ Horvat @ 03.06.2008. 18:47 ] @
pa i mislio sam da se otvaraju,ali opet,"cudan" je vazduh u kupoli staklenoj :)
[ Sremac22240 @ 03.06.2008. 19:28 ] @
Za ljubitelje alternativnih nacina gradnje proguglajte o gradu Shibam u Jemenu. Grad je star oko 1800 godina a naselje je od pre Hrista. Zgrade koje vidite na slici su najstariji soliteri od 13-15 veka visine 12 spratova. Temelji su od kamena i stepenice a gradjeno je blatom i slamom. Zidovi u prizemlju su od 1.3-2.0m i suzavaju se na visini a od toplote se stite uskim ulicama koje obezbedjuju senku i prozorima pri podu i plafonu cime se obezbedjuje prirodna ventilacija. Grad je na nekom uzvisenju te je sacuvan je od poplava.

[ dishi68 @ 03.06.2008. 20:21 ] @
Citat:
Horvat: pa i mislio sam da se otvaraju,ali opet,"cudan" je vazduh u kupoli staklenoj :)


Vidi se da nisi ni prtočitao tekst. Slike su samo ilustacija. Pominju se samo u jednom pasusu.

I kineski zid je u početku građen nabijenom slamom i zemljom, kasnije je dodat kamen.

Sa: http://www.planeta.org.yu/12/arhitektura.htm

"Svetska zdravstvena organizacija više od decenije radi na projektu ispitivanja kvaliteta zgrada sa aspekta njihovog uticaja na zdravlje ljudi. Posebno su analizirane takozvane “bolesne kuće”, pravljene od štetnih materijala. Prof. dr Slobodan Krnjetin, sa građevinskog fakulteta u Novom Sadu, ističe da se posledice, najčešće ispoljavaju kroz oboljenja disajnih organa i alergije, a česti su primeri malignih oboljenja kao i raznih genetskih promena. Istraživanja međunarodnih ekspertskih komisija takođe svedoče o značaju, koji se i u svetu poklanja ovom problemu. Na međunarodnoj konferenciju u Milanu 1995. godine, posvećenoj ovoj temi, posebno su navedeni sledeći kriterijumi za definiciju tzv. “zdravih kuća”: termički kvalitet sredine, velika osvetljenost, dobra zvučna izolacija, sigurnost, funkcionalnost, mala potrošnja energije i prirodnih i mineralnih resursa i malo zagađenje okoline.
Prof. Krnjetin smatra da većina postojećih zgrada, ne ispunjava ove kriterijume. Najčešći slučaj je da se radi zadovoljenja unutrašnjeg konfora, narušena spoljna životna sredina.

Prof. dr Radivoje Mančić, sa arhitektonskog fakulteta prištinskog univerziteta, koji obavlja i funkciju podpredsednika balkanske eko federacije, navodi da je bioklimatska gradnja jedan od najaktuelnijih trendova savremene arhitekture, zasnovana na prirodnim principima korišćenja mikroklimatskih uslova. Jedan od njenih vidova je i tzv. solarna arhitektura, koja se pre svega koristi radi zagrevanja prostora.

Visoke domete u razvoju projekata zdravih zgrada u našoj zemlji ostvario je Novosađanin Veljko Milković, koji je svoje projekte izlagao na međunarodnom seminaru u Milanu, 1995, i u Tokiju, 1996. godine. Po njegovim rečima, zgrade izvedene po principima pasivne solarne arhitekture, pojavljuju se kao potpuno ukopani objekti (atrijumske kuće) sa vertikalnim osvetljenjem, delimično ukopani objekti sa bočnim osvetljenjem i nadzemne solarne zgrade.

Potpuno ukopani objekti su naročito pogodni za područja sa ekstremnom klimom, kao što su pustinjska i arktička prostranstva, gde su velike oscilacije i odstupanja od optimalnih temperatura. U jednoj podzemnoj strukturi, zbog dobre termoizolacije zemlje, temperatura vazduha je na konstantnoj visini od oko 12(C.

Kuća za sve terene

Posebnim kreiranjem unutrašnjosti, može se popraviti ugodnost boravka. U Japanu, grupa stručnjaka iz firme Shimizu Corporation, razvija poseban sistem unutrašnjeg uređenja sa mešanjem svetlosti, zvuka, strujanja vazduha i mirisa, kojim bi se stimulisao duži boravak pod zemljom, dok podzemni delovi Univerziteta u Minesoti (USA), imaju ugrađene periskope kojima se reflektuje pogled na okolinu i dnevno svetlo.

Nadzemne samogrejne zgrade mogu da se podižu na svim terenima, nezavisno od nivoa podzemnih voda i oblika terena. Iskustva prof. Krnjetina govore da ovakve zgrade mogu biti izvedene sa direktnim ili indirektnim izlaganjem sunčevoj energiji ili sa daljinskim toplovodima. Ozelenjavanjem spoljnih i delom unutrašnjih zidova, povećava se zaštita i oplemenjuje se okolina. Zemljana zaštita (termoizolacija) se postavlja između dva spoljna zida i po krovu, slično kao na zemunicama. Bočna vegetacija (bršljen ili loza), mrežom se odvaja od zida za oko 5 cm, čime se ostvaruje efekat krzna. Sa reflektujućim površinama na krovu i prozoru, dodatno se uvodi sunčana svetlost i toplota, i time se ostvaruje prijatan boravak u objektu tokom čitave godine.

Inženjer Aleksandar Nikolić iznosi pre svega lična iskustva u primeni ovakve gradnje, jer i sam živi u ovakvoj kući u Novom Sadu. Po njegovim rečima, najvažniji uslov kod njene izgradnje je orijentacija fasade sa otvorima isključivo prema jugu, a zbog jednostavnije izgradnje je pogodan teren u blagom nagibu, takođe, prema jugu. Ukopavanje objekta ide do dubine od 1,2 m, (samo toliko da se spreče toplotni gubici kroz parapetni fasadni zid). Zaštita ostalih spoljašnjih zidova i tavanice se izvodi zemljanim nasipom debljine od 20 do 80 cm, a uvođenje sunčeve svelosti je omogućeno direktno preko prozora okrenutih ka jugu.

Nikolić navodi da termo-energetska analiza pokazuje da se sa ovakvim kućama može ostvariti ušteda u utrošku energije i do 80 odsto u odnosu na klasično građene nadzemne zgrade. Konstrukcija je armirano betonska, sa ravnom krovnom pločom. Jedino, južni fasadni zid je urađen od lakog gas betona a taj material, kao i drvo, prema preporukama međunarodnih organizacija, spada u materijale koji su najmanje štetni po zdravlje stanara.

Bašta na krovu

Za najekonomičnije zagrevanje solarne zemunice kao i svih pasivnih solarnih objekata, veoma je važan raspored sunčanih dana. Najidealniji slučaj u našem podneblju su periodi od po 2 sunčana i 3 oblačna dana, ako u grejnoj sezoni prosečno imamo 60 odsto oblačnih dana. U periodu do 3 oblačna dana temperatura vazduha u zemunici (od 20(C) se održava na osnovu prethodnog sunčanog perioda, kao i na osnovu akumulisane toplote u pregradnim betonskim zidovima i termoizolovanim duplim betonskim podovima. Nikolić navodi da se naročito pogodnim rešenjem smatra Milkovićeva solarna zemunica sa reflektujućim površinama na prozorima u kojoj je i do 3 puta više iskorišćena toplotna energija Sunca.

U reflektujuće površine, kaže Milković, spadaju sjajni premazi (lakovi i boje), aluminijumski limovi i folije na čvrstoj podlozi, koji reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca (od preko 80 odsto). Ove površine su najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog efekta obezbeđuju i povećanje unutrašnje osvetljenosti prostorija. Sa odgovarajuće postavljenim reflektujućim površinama osvetljavaju se pod i plafon neposredno uz prozor, tako da ne dolazi do zaslepljivanja. Milković posebno ističe da su naročito korisne donje reflektujuće površine, jer se od njih svetlo odbija u plafon i difuzno osvetljava unutrašnjost objekta bolje nego kada su postavljeni veći prozori.

Sloj zemlje na objektu ima blagi nagib u nazad, pa ne zadržava vlagu, a bez zalivanja na njemu se mogu uzgajati korisne i ukrasne biljke. Posebna specifičnost ovih kuća je unutrašnja toplotna izolacija, čija je veća efikasnost u odnosu na spoljašnju termoizolaciju dokazana na eksperimentalnim modelima.

Ušteda od 15.000 kWh

Prema vlasniku ove kuće lako je uočiti direktne prednosti solarne zemunice nad klasičnom kućom. Iz svog iskustva kaže da, ako se izračunaju troškovi grejanja u zimskoj sezoni i hlađenja leti, u jednoj stambenoj zemunici površine 140 kvadratnih metara i u isto takvoj klasičnoj kući, ukupna razlika utrošene energije u korist zemunice je čitavih 15.000 kWh godišnje. Zemunica će za 50 godina uštedeti više od 50.000 evra. Zbog orijentisanosti svih unutrašnjih prostorija ka suncu, u zemunici imamo i direktnu uštedu u električnom osvetljenju od oko 30 odsto. On takođe podseća, da površina fasade solarne zemunice iznosi samo jednu desetinu površine klasične kuće, pa su troškovi malterisanja i održavanja fasade kod zemunice samo jedna desetina takvih troškova na klasičnoj kući.

Ovim kućama takođe nisu potrebne gromobransku instalaciju, ili oluci za odvođenje vode sa krova. Značajna prednost svakako je i velika sigurnost stanovanja u zemunici u slučaju zemljotresa, olujnih vetrova, pa i ratova. Treba napomenuti da je problem buke i vibracija sa izgradnjom zemunice uspešno rešen. Zemunica je jedina kuća u kojoj se ne oseća ni košava, ni severac, a ni promaja!

Trajnost do 200 godina

Umesto klasičnih zidova od blokova ili opeka, zemunica zahteva spoljne zidove od armiranog betona. To je za gradnju, komplikovanije i nešto sporije, a i zahteva relativno skupu oplatu za izlivanje betona. Ovako povećani troškovi gradnje zidova i placa mogu se u potpunosti opravdati sa tri puta većom trajnošću solarne zemunice. Većina neupućenih ljudi ne veruje u vek trajanja zemunice od 200 godina i to zbog poređenja sa vekom klasične kuće od maksimalno 75 godina. Aleksandar Nikolić kaže da skeptici zaboravljaju da je zemunica potpuno zaštićena u zemlji od svih atmosferskih uticaja, prvenstveno od razornog dejstva mraza i ekstremnih temperatura koji postepeno razaraju fasadu i zidove klasičnih kuća.

Ekološke kuće kao stambeni prostori nude čoveku humanije viđenje sveta. Adekvatna eko-naselja obezbedila bi smanjenje prenaseljenosti, gužve i zagađenosti što posredno utiče na ljude i na njihovo psihofizičko stanje. Ovakvi objekti čine potpunim čovekov doživljaj stanovanja za razliku od sadašnjih naselja koja nude osećaj stešnjenosti, izolacije i zatvorenosti između zidova. Oni su najbolji način da se pomirimo sa prirodom, a na taj način i sami sa sobom."

[ lemic @ 04.06.2008. 05:33 ] @
Već sam spominjao filozofiju starih Grka, leti senka do spoljasneg zida a zimi sunce do suprotnog unutračnjeg i na taj način su postavili osnovni princip pasivne kuće koja ima prirodno i grejanje i hlađenje.Za takvu postavku je potrebno idealno mesto, tj veliki plac bez zaklanjanja okolnih objekata.

Priča o zemunici obuhvata samo energetski aspekt.Nigde niko ne spominje da je zemlja u glavnom od gline kojasde mora testirati na radioaktivnost.Sledeće, bazna konstrukcija je od armiranog betona što je totalno ne ekološki tako da nikakva ostala pozitivna rešenje neće to nadomastiti.Takva gradnja pravi mrtvo polje usled dejstva Faradejevog kaveza sačinjenim od armature i samog gvožđa sadržanog u cementu.Uz to, u cement se ubacuju 30-35% zgure, letećeg pepela, razni aditivi, olovo, i cesto raznorazni industrijski otpad koji preradom u aditive navodno podižući mu kvalitet.Ja sada pokušavam da nađem čist portland cement za temelje.Najzdravi materijal je drvo i varijacije na tu temu kao čto je slama.
[ dishi68 @ 04.06.2008. 08:37 ] @
Citat:
lemic: Već sam spominjao filozofiju starih Grka, leti senka do spoljasneg zida a zimi sunce do suprotnog unutračnjeg i na taj način su postavili osnovni princip pasivne kuće koja ima prirodno i grejanje i hlađenje.Za takvu postavku je potrebno idealno mesto, tj veliki plac bez zaklanjanja okolnih objekata.

Priča o zemunici obuhvata samo energetski aspekt.Nigde niko ne spominje da je zemlja u glavnom od gline kojasde mora testirati na radioaktivnost.Sledeće, bazna konstrukcija je od armiranog betona što je totalno ne ekološki tako da nikakva ostala pozitivna rešenje neće to nadomastiti.Takva gradnja pravi mrtvo polje usled dejstva Faradejevog kaveza sačinjenim od armature i samog gvožđa sadržanog u cementu.Uz to, u cement se ubacuju 30-35% zgure, letećeg pepela, razni aditivi, olovo, i cesto raznorazni industrijski otpad koji preradom u aditive navodno podižući mu kvalitet.Ja sada pokušavam da nađem čist portland cement za temelje.Najzdravi materijal je drvo i varijacije na tu temu kao čto je slama.


Slažem se s tobom. Ovo je bio primer za one koji bi samo beton. Prirodno rešenje je Earthship, mada se tu umesto armiranog zida stavljaju automobilske gume ispunjene nabijenom zemljom. Sigurno postoji bolje rešenje od automobilskih guma.

http://www.greenhomebuilding.com/earthship.htm
http://www.dreamgreenhomes.com/index.htm
[ lemic @ 04.06.2008. 17:35 ] @
Ja sam vodio žučnu raspravu satehničkim direktorom slovenačke Belinke oko ekoloških aspekata nečega i on mi je dao jednu tezu koja je dosta zastupljena u svetu, a to je procena balansa između štete i koristi.On je zastupao tezu da je ekološki primeniti otrov zazaštitu drveta i na taj način mu produžiti upotrebni vek a u cilju očuvanja šume jer se na taj način smanjuje potreba za njim.

Otprilike isto važi i za primenu industrijskog odpada koiji se ubacuje u malim količinama ali u veliku masu.( primer dečijih lutaka koje su Kinezi punili svojim otpadom).Konkretno, guma se neda lako i jeftino reciklirati i može trajati jako dugo.Jedno od rešenja je ubacivanje u podloge za puteve, a Japanci su na njima proširivali kopno.Međutim, guma je jako veliki trovač zemlje i to veoma dugo.Otuda raznorazni pokušaji da se upotrebi na neki način pa i ideja sa kućom, jer se smatra da je bolje da bude upotrebljena bilo kako nego da se formiraju kamare i to je ta procena korisnosti o čemu pričam. Lično, nikad je ne bi upotrebio za bilo šta osim na autu. Na žalost, svi mi ne razmišljamo mnogo o otpadu koji sami činimo, smatrajući da neko to preuzima za nas jer mi plaćamo odnošenje smeća.
[ dishi68 @ 04.06.2008. 23:49 ] @
Ne svidja mi se onaj ručni način nabijanja zemlje u gume. Da li imate na umu neki drugi način zidanja "zemunica" osim sa starim automobilskim gumama i armiranim betonom?

Pronađoh ovaj znimljiv link. Nije za one koji preferiraju "urbani" način gradnje kuća.
http://www.simondale.net/house/croatian.pdf

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 05.06.2008. u 01:30 GMT+1]
[ dishi68 @ 06.06.2008. 02:15 ] @

Šta su koristili Japanci za izgradnju privremenih objekata u zemljotresu razrušenom Kobeu?

Odgovor: Kartonske cevi koje se koriste u tekstilnoj industriji tačnije u proizvodnji itisona.



[ dishi68 @ 07.06.2008. 04:31 ] @
Na Netu sam pronašao i pionire eko graditeljstva u Srbiji

Sa:http://www.anastasija.org.yu/ekoetnonaselja.htm

Poluukopana bioklimatska kuća od prirodnih materijala


Ovakve kuće grade se na padini okrenutoj ka jugu, usecanjem u padinu i delimičnim ukopavanjem. Svi, ili gotovo svi otvori na kući nalaze se na njenoj fasadnoj (južnoj) strani. Bočne i zadnja strana izvode sa solidnom hidro izolacijom i ukopavaju u zasečeni teren padine. Između ukopanih zidova i zasečene zemlje je sloj šljunka od 0,5 m širine.

Kuće ovog tipa smo gradili bez armirano-betonskih stubova i gvozdene armature, od krupno lomljenog i pritesanog kamena. Masivni kameni zidovi širine 50 - 60 cm služe kao akumulatori toplote.

Drveće, loza i puzavice, zasađeni ispred kuće, čine zaklon leti od prekomernog sunčevog zračenja. Dodatne ravne reflektujuće površine omogućavaju zimi bolji upad sunčevih zraka:
Mokri čvor se nalazi na severnoj strani kuće. Spavaće sobe su okrenute ka istoku, kuhinja ka zapadu, a dnevni boravak ka jugu. Ovakva orijentacija prostorija označava njihovu povezanost sa različitim dejstvom Sunca.

Prednosti ovakve gradnje kuća su sledeće:
svojom orijentacijom prema stranama svata i ukopavanjem u teren,
kuća je zaštićena od hladnoće i vetra;
leti se ovakva kuća lakše rashlađuje;
zimi se kuća lakše zagreva, čime se smanjuju izdaci za grejanje.



Tradicionalni tip kuće za brdsko - planinsko područje

Drugi tip ekoloških kuća građen u našem naselju je tradicionalna kuća sa krovom na četiri vode, građena od prirodnih materijala i bez armature.
Podrum se zida od lomljenog kamena, a zidovi kuće od drveta i kamena.
Krovna konstrukcija je drvena, a tavanica od greda i dasaka, sa izolacijom od trske.
Krov se pokriva ćeramidom, biber - crepom ili običnim crepom.

I još jedan dobar link: http://www.well.org.yu/Ekoloska%20kuca.htm

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 07.06.2008. u 06:12 GMT+1]
[ dishi68 @ 07.06.2008. 04:34 ] @
Moguće rešenje lemicevih prblema

Sa: http://www.teodora.org.yu/inde...catid=59&id=8&itemid=0

"Osnovna ideja mi je u startu bila da sve što radim mora da bude na bazi novih materijala i tehnologija koje su u svetu jako napredovale i standardi u tim oblastima bili jako kvalitetni i zahtevni. Kako je u vreme mog samostalnog početka kod nas u zemlji bila zastupljena uglavnom klasična i stara tehnologija, a o enterijerima se razmišljalo samo do nivoa omalterisanih i okrečenih zidova, morala sam prvo da sakupim neke informacije o tome kako se to radi negde u svetu. Nije to bio ni malo lak posao, jer su bile prisutne i sankcije. Međutim uspela sam da nabavim literaturu, prospekte, usledile su posete sajmovima i ostvarile se poslovne veze sa svetskim proizvođačima građevinskih materijala. Postali smo distributeri i promoteri tih materijala. Bili smo u neku ruku pioniri, međutim sav trud nije bio uzaludan, jer naši poslovni partneri pružali i veoma kvalitetnu edukaciju iz navedenih oblasti. Veliko je zadovoljstvo što sam za sve ove godine bavljenja ovim poslom upoznala i mnogo vrednih i pametnih ljudi. Moram da istaknem da sam uvek imala oslonac i otvorena vrata za sve konsultacije na Građevinskom fakultetu u Nišu, naročito na institute za građevinske materijale. Moj cilj je da u narednom periodu osvojimo proizvodnju elemenata za montažu “EKO KUĆE” koja bi po karakteristikama i standardima bila svetska a po izgledu naša – tip Moravske kuće. Još jedan projekat koji razrađujemo i koji će biti autorski je “Vrati svaki kvadratni santimetar zelenila uzet zemlji izgradnjom zgrada”, je izgradnja krovnih bašta na zgradama. U vreme kada sam počinjala problema je bilo mnogo i oni su postojali, naročito finansijski, jer nije bilo kreditnih linija kao sada. Za ovaj novi projekat namera nam je da se obratimo Fondu za razvoj, pa videćemo, jer je to proizvodnja koja zahteva više sredstava."
[ dishi68 @ 07.06.2008. 05:36 ] @
Sa: http://www.buildmagazin.com/in...stovi&ime=bm01transmat.htm
PAPIRNE CEVI – NOVI GRAĐEVINSKI MATERIJAL



Papirne cevi, prvi put su korišćene na izlož-bi Alvara Alta 1970. godine, kada je uočen i njihov potencijal kao građevinskog materijala. Novi materijal, prvi put je primenjen za izradu privremenih kuća za zemljotresom pogođenu regiju Hanshin Awaji u zapadnom Japanu 1995. godine. Jedan od najvećih pobornika je arhitekta Shigeru Ban, koji je radio prefabrikovane kućice za regiju Kobe. Ovde je izgradio Takatori crkvu od papira, koja je konstruisana za samo 5 nedelja.
[ lemic @ 08.06.2008. 15:54 ] @
Ja sam malo bio požurio sa terminom za izgradnju.Mislio sam da dovoljno znam, ali sad kada treba praktično nešto realizovati, vidim da ima niz problema.Jedan je kako naći čist cement za izradu temelja, drugi, koji ću sutra znati je mogućnost nabavke pvc armature umesto gvozdene, sledeći, kako da napravim ventilirajuću podnu ploču i tako obezbedim odvođenje eventalnog radona. Radon potiče od podzemnih voda i uranijuma iz zemlje i prodire u kuću kroz sve moguće pukotine ukljućujući i zazor oko dovodne i odvodne cevi, zato je potrebno izvršiti merenje na radon. Mislim da su zemunice iz tog razloga izložene toj opasnosti dodatno.

Potaknut slamom, razmišljam i o ispuni njopm.Na žalost, sve se kod nas svodi na velike muke od razumevanja okoline pa do potrebne stručne pomoći. Razmišljam da napravim samo drvenu konstrukciju pa da u nju ubacujem ispunu od slame, da li čistu ili mineralizovanu ili pak sa umešanom glinom, ne znam. Veoma sam brzo napustio ideju slame i opredelio se za trsku, tako da bi sad morao malo da netujem.
[ bakara @ 08.06.2008. 15:59 ] @
@lemic

Nemoj da si nas zaboravio i da ne postavis slike te tvoje kuce, mene bas zanima kakvo ces to cudo da napravis...

hint: plasticna armatura?
[ dishi68 @ 08.06.2008. 19:01 ] @
Citat:
lemic: Ja sam malo bio požurio sa terminom za izgradnju.Mislio sam da dovoljno znam, ali sad kada treba praktično nešto realizovati, vidim da ima niz problema.Jedan je kako naći čist cement za izradu temelja, drugi, koji ću sutra znati je mogućnost nabavke pvc armature umesto gvozdene, sledeći, kako da napravim ventilirajuću podnu ploču i tako obezbedim odvođenje eventalnog radona. Radon potiče od podzemnih voda i uranijuma iz zemlje i prodire u kuću kroz sve moguće pukotine ukljućujući i zazor oko dovodne i odvodne cevi, zato je potrebno izvršiti merenje na radon. Mislim da su zemunice iz tog razloga izložene toj opasnosti dodatno.

Potaknut slamom, razmišljam i o ispuni njopm.Na žalost, sve se kod nas svodi na velike muke od razumevanja okoline pa do potrebne stručne pomoći. Razmišljam da napravim samo drvenu konstrukciju pa da u nju ubacujem ispunu od slame, da li čistu ili mineralizovanu ili pak sa umešanom glinom, ne znam. Veoma sam brzo napustio ideju slame i opredelio se za trsku, tako da bi sad morao malo da netujem.


Rešenje za tebe je zeolit. Mineral valjda, Pronađi na netu. Mada mislim da malo preteruješ, ali svako ima pravo da napravi kuću po sopstvenom nahođenju. Koliko ja znam u Niškoj Banji se leči radonom, nisam siguran. Pretpostavljam da praviš kuću u urbanizovanom delu grada, gde je nemoguće napraviti kuću po permakulturnom principu (sve od razgradivog materijala i skoro bez nikakve obrade). Kod nas bi to mogli samo negde daleko u planini kao kolibu i ništa više. Pogledajte ovaj link, ilustrovani prevod je na hrvatskom http://www.simondale.net/house/croatian.pdf



Papirne cevi za transport itisona liče na trsku, samo što im je rok trajanja 10-15 godina. Barem sam to nekada čuo. Čak i sa trskom nećeš naći razumevanje okoline. Moj favorit su kuće od balirane slame, mogu izgledati kao i sve normalne kuće, a uz to imaju više pozitivnih nego negativnih strana.
[ dishi68 @ 08.06.2008. 20:13 ] @
Kuće od kartonskih cevi
http://www.dezeen.com/2008/04/02/paper-tea-house-by-shigeru-ban/






http://www.nyc-architecture.com/ARCH/ARCH-Shigero.htm


Kuće "izgrađene" u Kobeu

[ lemic @ 09.06.2008. 05:46 ] @
Plastična armatura postoji, rade je Japanci i ima je u okruženju, danas bi trebao da dobijem kontakt.

Znam za zeolit međutim on ima totalno neutrališuće dejstvo i moja radiosteziskinja nije da se živi stalno pod tim uticajem.Barit skida jedan zrak Hartmana i Kerija i tako praktično neutrališe čvorišta.

Pa postoji i atomska banja, ali to ne znači da je zdravo biti stalno izložen radonu koji je jedan od glavnih uzroka kancer oboljenja.Napolju je obavezno ispitivanje terena pre gradnje na prisustvo radona.Beograd je poznat po mnogim podzemnim vodama.Građevinsko pravilo je da se radi inače drenaža oko kuće ali mi i to preskačemo kao i mnogo što šta.

U cementu ima oko 35% zgure koja je radioaktivna.Dodaje se i leteći pepeo, možda olovo kao ranije i verovatno se ubacuje razno razni industrijski odpad.Izbegavanje svega ovog ne vidim zašto bi bilo preterivanje osim one otrcane fraze, svi žive tako pa šta ti hoćeš.Naš stav je, ono što se ne vidi ne postoji i sve što ima na tezgi, dobro je.

Pravim objekat na Banjici u urbanom delu i kuća će izgledati kao ostale okolo, čak i da ima drvenu fasadu kakve postoje i u samom centru grada, a možda vremenom dobije od cigle.Postoji uobičajeni navodni normativ gradske odnosno urbane kuće koji mora da bude od gvožđa, stakla i sive boje.Ko je to propisao i da li to ima snagu zakona.Uopšte se ne slažem sa takvom postavkom.Moje komšije imaju tipičnu nemačku kuću, pa da li to znači da treba i ja tako nešto da pravim samo zato što su oni krenuli tim stilom pre mene.Uobičajeno je kod nas sada, blok i stiropor i sva van toga je kršenje nekih pravila.Kamo sreće da se držimo nekih drugih normi.Naravno, neću ni ja ići baš kontra okruženju.
[ dishi68 @ 09.06.2008. 07:17 ] @
Citat:
lemic: Plastična armatura postoji, rade je Japanci i ima je u okruženju, danas bi trebao da dobijem kontakt.

Znam za zeolit međutim on ima totalno neutrališuće dejstvo i moja radiosteziskinja nije da se živi stalno pod tim uticajem.Barit skida jedan zrak Hartmana i Kerija i tako praktično neutrališe čvorišta.

Pa postoji i atomska banja, ali to ne znači da je zdravo biti stalno izložen radonu koji je jedan od glavnih uzroka kancer oboljenja.Napolju je obavezno ispitivanje terena pre gradnje na prisustvo radona.Beograd je poznat po mnogim podzemnim vodama.Građevinsko pravilo je da se radi inače drenaža oko kuće ali mi i to preskačemo kao i mnogo što šta.

U cementu ima oko 35% zgure koja je radioaktivna.Dodaje se i leteći pepeo, možda olovo kao ranije i verovatno se ubacuje razno razni industrijski odpad.Izbegavanje svega ovog ne vidim zašto bi bilo preterivanje osim one otrcane fraze, svi žive tako pa šta ti hoćeš.Naš stav je, ono što se ne vidi ne postoji i sve što ima na tezgi, dobro je.

Pravim objekat na Banjici u urbanom delu i kuća će izgledati kao ostale okolo, čak i da ima drvenu fasadu kakve postoje i u samom centru grada, a možda vremenom dobije od cigle.Postoji uobičajeni navodni normativ gradske odnosno urbane kuće koji mora da bude od gvožđa, stakla i sive boje.Ko je to propisao i da li to ima snagu zakona.Uopšte se ne slažem sa takvom postavkom.Moje komšije imaju tipičnu nemačku kuću, pa da li to znači da treba i ja tako nešto da pravim samo zato što su oni krenuli tim stilom pre mene.Uobičajeno je kod nas sada, blok i stiropor i sva van toga je kršenje nekih pravila.Kamo sreće da se držimo nekih drugih normi.Naravno, neću ni ja ići baš kontra okruženju.


Cilj moje navodne provokacije je da saznam nešto novo, što sam i uspeo. Plastična armatura ti treba za temelj, tako sam razumeo zbog Faradejevog kaveza. Šta je barit? Podržavam te u naporima da napraviš eko kuću. Nego da li si kontaktirao onu ženu preduzetnika iz Niša, koja treba da počne sa proizvodnjom "eko montažnih kuća". Za stiropor znam da je štetan i da ima rok trajanja, verovatno kraći od trajanja same kuće. Moj drug se naložio da napravi vikendicu sa zemljom ispunjenim džakovima (Earthbag http://www.greenhomebuilding.com/earthbag.htm) malo ekstremno za naše uslove, ali koliko para toliko i muzike. Samo mi tu nije jasno od kavog materijala su džakovi i kako posle malterišu takve građevine.
Setio sam se još nečega, na nekom kanalu sam gledao da ljudi koji boluju od astme prave montažne kuće sa izolacijom od vune koja je kod nas skoro pa besplatna.
Šta se koristi kao vezivo prilikom proizvodnje kartona?
[ lemic @ 09.06.2008. 22:53 ] @
Malteracija ide običnom glinom kojoj se dodaje pesak, sitno iseckana vlaknaslame, konjska dlaka, kreč.Dzakovi su od čiste jute.

Lepak za karton je skrobni, pravi se od krompira, lepak za tapete konkretno.

http://designcoalition.org/index.htm Mislim da ovde ima dosta zanimljivih ideja i puno praktičnih rešenja.Trebalo bi tu da se vidi sistem drvenog kostura, ispuna i malterisanje blatom...Naravno, ima i niz arihtektonskih rešenja za razne sredine.
[ dishi68 @ 09.06.2008. 23:27 ] @
Citat:
lemic: Malteracija ide običnom glinom kojoj se dodaje pesak, sitno iseckana vlaknaslame, konjska dlaka, kreč.Dzakovi su od čiste jute.

Lepak za karton je skrobni, pravi se od krompira, lepak za tapete konkretno.

http://designcoalition.org/index.htm Mislim da ovde ima dosta zanimljivih ideja i puno praktičnih rešenja.Trebalo bi tu da se vidi sistem drvenog kostura, ispuna i malterisanje blatom...Naravno, ima i niz arihtektonskih rešenja za razne sredine.


Još kada bi se našao neki dobrovoljac da prevede neki od ovih tekstova. Ima li još negde prevoda ili tekstova o alternativnim načinima građenja?
[ lemic @ 10.06.2008. 05:52 ] @
Ma ima ih dosta.Ja sam nekoliko godina listao net i to kada nije bilo toliko komercijalnih sajtova u prvom planu, ali mi je pao računar. Kad kupim novu mašinu uskoro, možda povratim nešto. Sve manje na netu se može naći štivo koje dolazi od raznih i vladinih organizacija, samostalnih udruženja i privatnih autora. Page rank gura samo ono što je za prodaju i pretraživači su postali reklamni pano.

Ja sam svoje iskustvo pokušao da racionalizujem i prilagodim našim uslovima, naravno i svojim, da uključim eko faktor na prvom mestu i da objekat dovedem u sklad sa malograđanskim poimanjem urbanosti. Inače, sloboda izbora i kreacija je neviđena.Mislim da je najbolji projekat Enertia ili tako nekako, gde nema ni hlađenja ni grejanja kuće a nije zemunica.U principu se svodi na izbor čistih prirodnih materijala, šak se ide toliko daleko da se drvo ne tretira ničim racimo, sve je jestivo sigurno.Ja sam slamu odbacio ali sam se nagledao unikatnih rešenja da mi mozak stane.Naravno, varijacije sa ćerpićima ne zaostaju, ali se sve to u dodiru sa našom okolinom, ukljućujući i suprugu, doživi kao egocentrično ludilo, ma daj časkom na blok da ozidaš, ko sav "normalan" svet.
[ dishi68 @ 10.06.2008. 07:39 ] @
Citat:
lemic: Ma ima ih dosta.Ja sam nekoliko godina listao net i to kada nije bilo toliko komercijalnih sajtova u prvom planu, ali mi je pao računar. Kad kupim novu mašinu uskoro, možda povratim nešto. Sve manje na netu se može naći štivo koje dolazi od raznih i vladinih organizacija, samostalnih udruženja i privatnih autora. Page rank gura samo ono što je za prodaju i pretraživači su postali reklamni pano.

Ja sam svoje iskustvo pokušao da racionalizujem i prilagodim našim uslovima, naravno i svojim, da uključim eko faktor na prvom mestu i da objekat dovedem u sklad sa malograđanskim poimanjem urbanosti. Inače, sloboda izbora i kreacija je neviđena.Mislim da je najbolji projekat Enertia ili tako nekako, gde nema ni hlađenja ni grejanja kuće a nije zemunica.U principu se svodi na izbor čistih prirodnih materijala, šak se ide toliko daleko da se drvo ne tretira ničim racimo, sve je jestivo sigurno.Ja sam slamu odbacio ali sam se nagledao unikatnih rešenja da mi mozak stane.Naravno, varijacije sa ćerpićima ne zaostaju, ali se sve to u dodiru sa našom okolinom, ukljućujući i suprugu, doživi kao egocentrično ludilo, ma daj časkom na blok da ozidaš, ko sav "normalan" svet.


Nađoh Enteria http://www.enertia.com/
Dobar fazon. dupli zidovi, kao termos boca zimi. Bio sam u jednoj takvoj građevini po izuzetnoj vrućini mislim da je bilo oko 37-38 "C, a u kući da se smrzneš. Ne izgleda šašavao, a deluje.





Lemic sigurno imaš dosta iskustva sa alternativnim načinima građenja, šteta što nisi iz građevinske struke i što se neko iz struke ne zainteresuje za temu. Možda bi se osnivanjem neke nevladine organizacije, koja bi na ovaj način pomogla, da beskućnici dođu do krova, rešilo pitanje tkz. kartonskih naselja i uopšte svih neuslovnih stambenih objekata i to bez velikih novčanih sredstava, a sami budući vlasnici bi morali da se uključe u izgradnju svojih kuća. Dobra ideja. Šta mislite o tome? Bolje je tako nego da poreski obveznici budu opterećeni izgradnjom "normalnih" kuća, što bi sigurno izazvalo revolt većih razmera. Kada mogu bogati Ameri da žive u takvim kućama što ne bi mogli i naši beskućnici ili Romi?
[ dishi68 @ 11.06.2008. 20:28 ] @
Kako je svet mali. Moj komšija je radio sa presovanim tablama trske na jednoj vikendici u mojoj okolini. Inače vlasnik je direktor nekog instituta za zaštitu životne okoline u Nišu. Metalna žica je korišćena samo na spojevima tabli, a malterisano je krečnim malterom koji ima neki naziva, ali ja nisam zapamtio kako se zove. I pod je urađen na nesvakidašnji način, ali moj komšija nije prisustvova tim radovima, tako da ne znam detalje.
[ lemic @ 12.06.2008. 18:13 ] @
Krečni malter, od gašenog kreča i peska, čok malter.Nekad se tako malterisalo sve i spolja i unutra. Sve stare kuće sa karat tavanom,tj plafoni su bili oplaćeni trskom na koju se nabacivao taj malter.Ondašnje građevine su imale pozamašno zaobljene ivice na plafonu a i često su sva 4 ćoška bila takođe kružna. Lakše ih je izraditi, teže oštetiti i što je najbitnije, akustički daju lepšu atmosferu, a danas sve oštro ko na žilet.

Nisam građevinac ali sam nekad hteo da se bavim arhitekturom i gradnjom. Biva me po malo, a i imam iskustva sa svojim plovnim splavom a i umem da pitam ono što ne znam. Na žalost, mi smo daleko od masovnije MK gradnje, o alternativnim načinima da ne govorim, a ekologija je daleko mnogo svetlosnih godina. Najbitnije je da bude nešto moderno, da ne odstupa od komšijskih izgleda ali da može samo da bude malo višlje,šire, duže i drečavije od njihovih kuća. Eto to je naše razmišljanje.

Eko gradnja nije baš jeftina.Ono što ovi Ivanjičani zovu svoje otrove prirodnim i eko materijalima je obična uvrežena zabluda.Alternativna gradnja je kod nas relativni jeftina za razliku napolju gde to košta papreno.Tamo je to pomalo in što bi rekli a ovde je to za ludaru. Ne, nema razumevanja tako da od te ideje nema ništa.Naravno da je moguće naćii veoma prihvatljivo jeftino rešenje za sve beskućnike i to bez monumentalnih stambenih getoa i to opet i zdravije od klasične gradnje. Imao sam raspravu davno sa nekom izvedbom krova gde se rogovi obrade i stavi preko brodski pod pa onda izolacije i crep, tako da je to odmah vidljivo i finiširano i nema duplog posla, mislim na dasku pa ispod izolaciju pa neku završnu oplatu kako se uobičajeno radi.Kažu dunđeri ne može a ja katalog a oni, pa to su Nemci.Isti stav je i prema američkom poimanju kuće.Ne, mi imamo ubogaljen sistem vrednosti inače.Zanosio sam se idejom da napravim eko kuću po sistemu uradi sam, ali nisam našao sagovornika.Možda, ako veliki brat to malo propagandiše pa ljudi vide da se može lako graditi.Naravno, ne od siporeksa i ne sa zaštitnim maskama.

Enertia je savršena građevina i viđao sam konkretno izrađene kuće po tim principima.Razmišljanje je dalekosežno sa pripremom za energetsku krizu koja će doći mnogo brže nego što mi mislimo. Filozofija je da se koristi ono što je tu u okolini.Iskopa se temelj,podrum, doveze se slama, umeša tu na licu mesta i udri objekat sa što debljim zidovima.

Trenutno sam u poslu sa pravim drvenim parketom, ne mogu da verujem koliko ljudi me zove za laminat iako je reklama bukov parket.Nama je to isto.
[ dishi68 @ 13.06.2008. 01:10 ] @
Da, to je čok malter. Karakteristično za Enertiju je da koriste laminirano drvo za izradu zidova.

• Glue Lam Technology. Laminated timbers are put to their most innovative use. The energy source and the structure are “Sustainable” and “Green” - the latest positive trend in home-building. http://www.enertia.com/Science/Advantages/tabid/74/Default.aspx

http://youtube.com/watch?v=tR0BhPhEqMA
http://youtube.com/watch?v=p4i01gZweh4&feature=user





[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 13.06.2008. u 02:45 GMT+1]
[ Bastard @ 16.06.2008. 00:13 ] @
Niko više nepravi građevine od žive cigle i slame jer za 1000€ imaš 10000 pečenih cigli.
U inostransvu sam video blokove od presovanih iveraka drveta i mnogo su tvrdi.
Mada ti neki blokovi nevole vodu pa mislim da ih ne malterišu.Ja sam vido unutrašnji zid da je napravljen od tog materijala.Takođe umesto ter papira i sličnih materijala koji idu između poda i zida postoji naprimer traka od iseckanih automobilskih guma.
Ovo su naprimer više reciklirani materijali.



[Ovu poruku je menjao Bastard dana 16.06.2008. u 01:45 GMT+1]
[ dishi68 @ 30.06.2008. 08:17 ] @
Citat:
Bastard: Niko više nepravi građevine od žive cigle i slame jer za 1000€ imaš 10000 pečenih cigli.
U inostransvu sam video blokove od presovanih iveraka drveta i mnogo su tvrdi.
Mada ti neki blokovi nevole vodu pa mislim da ih ne malterišu.Ja sam vido unutrašnji zid da je napravljen od tog materijala.Takođe umesto ter papira i sličnih materijala koji idu između poda i zida postoji naprimer traka od iseckanih automobilskih guma.
Ovo su naprimer više reciklirani materijali.



[Ovu poruku je menjao Bastard dana 16.06.2008. u 01:45 GMT+1]


A šta rade ovi likovi koji prave kuće od balirane slame?
[ akiko1 @ 15.07.2008. 14:37 ] @
Sta rade ljudi kada mishevi pocnu da kopaju? U slami ima svega i svacega i koliki je zivotni vijek ovakvih kucica, a posebno kod nas gdje imamo i zimu i sve?
[ dishi68 @ 16.07.2008. 01:13 ] @
Citat:
akiko1: Sta rade ljudi kada mishevi pocnu da kopaju? U slami ima svega i svacega i koliki je zivotni vijek ovakvih kucica, a posebno kod nas gdje imamo i zimu i sve?



Verovatno nisi pročitao celu temu. Naravno da postoji mogućnost da se usele miševi u ovakvu kuću, ali takođe se miševi mogu useliti i u "normalne" kuće. Rešenje je u ultrazvučnom rasterivaču glodara, koji košta malo više od 2000 din.

Kada je reč o trajanju ovakvih kuća, evo šta je Sremac22240 napisao:

"Za ljubitelje alternativnih nacina gradnje proguglajte o gradu Shibam u Jemenu. Grad je star oko 1800 godina a naselje je od pre Hrista. Zgrade koje vidite na slici su najstariji soliteri od 13-15 veka visine 12 spratova. Temelji su od kamena i stepenice a gradjeno je blatom i slamom. Zidovi u prizemlju su od 1.3-2.0m i suzavaju se na visini a od toplote se stite uskim ulicama koje obezbedjuju senku i prozorima pri podu i plafonu cime se obezbedjuje prirodna ventilacija. Grad je na nekom uzvisenju te je sacuvan je od poplava."




[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 16.07.2008. u 02:25 GMT+1]
[ Black_eyed @ 16.07.2008. 07:10 ] @
Bilo bi fer i dodati da se ovaj grad nalazi u pustinji tako da je kolicina padavina daleko manja nego kod nas pa je i normalno da ovakve gradjavine dugo traju.

Pogledaj nase nabijace po vojvodini, ako sastave 100-150 godina. puna kapa.
[ dishi68 @ 16.07.2008. 22:27 ] @
Citat:
Black_eyed: Bilo bi fer i dodati da se ovaj grad nalazi u pustinji tako da je kolicina padavina daleko manja nego kod nas pa je i normalno da ovakve gradjavine dugo traju.

Pogledaj nase nabijace po vojvodini, ako sastave 100-150 godina. puna kapa.



Pa i tih 100-150 godina je sasvim dovoljno.
[ lemic @ 17.07.2008. 05:27 ] @
Svaka građevina mora da ima završnu fasadu koja pored estetskog značaja ima i zaštitnu funkciju. Kuće od slame se takođe oblažu nečim, drvetom ili malterom od blata.Miš neće da uđe nigde gde je tvrdo ako ima slobodan ulaz, a to su vrata i prozori.Inače, samo u otrove se neće ništa zapatiti a i pitam se da li treba živeti u otrovu i takvom ambijentu.

Kuća mojih predaka je stara dvestotinak godina i rađena je blatom i slamom.Iako već decenijama niko je ne posećuje, na žalost i sramotu mene i cele familije, ona stoji prkoseći svemu.Svi smo obuzeti izgleda onom nacističkom arhitekturom o hiljadu godišnjem trajanju našeg rajha. Zaboravljamo da ono što su pravili naši stari sa najboljom namerom za sebe i nas, nama to ne odgovara, a isto tako ono što mi pravimo vrlo verovatno neće pasovati našoj deci.Na temi o MK kućama sam naveo primer svoja dva drugara,braća, koja žive u kućerini gde ih ima već tri generacije i kako niko ne živi adekvatno potrebama a i mogućnostima i da kuća nije za rušenje a ni za prepravku.Da je objekat u nekom lošijem stasnju ili male vrednosti, srušili bi je drugari sa apetitom.Ovako, poštujući majku koja živi i očevu "zuadužbinu", svi su u lošim uslovima.Jedan brat ima kupatilo na spratu i to u hodniku a drugi, požto nema decu, ide na sprat.Kuća se greje ta pećima i možete misliti kako izgleda prolazak zimi do kupatila.Ćerke od jednog se polako spremaju da zasnuju porodicu i moraće u podstanare.Kuća ima u osnovi oko 100 kvadrata, prizemlje u kome su garaže koje se ne koriste već se drži lom, 2 sprata i potkrovlje.

Zato sam stava da objekat treba da traje generaciju ipo. Ja se sada opredeljujem za MK i već planiram kako da omogućim zetovima da se podeli plac i olakšam uklanjanje montažnog objekta, pa nek grade sebi šta hoće.Jedna ćerka 14 a druga 8 godina. Uopšte nisam opterećem onim, ovo će datraje i ima da me nadživi.
[ segrtlaza @ 17.07.2008. 19:36 ] @
Pozdrav svima na forumu

Ova ideja izgradnje od bala slame i mene već odavno privlači. takođe su mi interesantni i ostali materijali tipa vreće napunjene zemljom i sl.
Prije ili kasnije doći će vrijeme kada će se te stvari morati ozakoniti i kod nas.
Vidio sam da su ljudi postavili već dosta dobrih linkova na ovu temu.
Na slijedećem možete da skinete brošuru Practical Straw Bale Building na engleskom jeziku:
http://www.4shared.com/file/41...l_Straw_Bale_Building.html?s=1
Za sada toliko


[ dishi68 @ 17.07.2008. 21:12 ] @
Napokon nešto konkretno
[ segrtlaza @ 18.07.2008. 08:28 ] @
Članak o gradnji sa slamom u HR:
http://www.zamirzine.net/spip.php?article3588

Knjiga za naručiti, prevedena na hrvatski, ne znam da li bi se mogla naručiti u drugim susjednim zemljama (ja sam svojevremeno pitao ali mi niko nije odgovorio)
http://www.stocitas.org/websho...f1b911ce8dbd5796e6fbdfaa8322a1


Pipis i troškovi materijala prilikom gradnje bungalova u HR, kao i same skice bungalova:
http://www.ekosela.org/downloa...erijala_STRAWBALE_BUNGALOV.pdf

Fotografije sa izgradnje bungalova u HR:
http://www.ekosela.org/modules/myalbum/viewcat.php?cid=17
[ segrtlaza @ 18.07.2008. 10:07 ] @
Za one koji žele da dublje proučavaju ekološke sisteme gradnje imate knjigu The Ecology of Building na:
http://www.4shared.com/get/320...58F9E6D399947EEECDE536E08.dc49

Ovo je kratki prikaz gradnje sa starim gumama ispunjenih pijeskom:
http://www.4shared.com/file/40521897/6b4566b/Earthships.html?s=1

Takođe, neke knjige možete dijelimično pregledati na google.books npr.:
http://books.google.com/books?...qLtCLW1j7lE6UIKzMwdCJw#PPR7,M1

Još o gradnji sa slamom:
http://www.grisb.org/publications/pub23.pdf
www.grisb.org/publications/pub21.doc

Još malo o gradnji sa vrećama napunjenih zemljom/peskom:
http://www.calearth.org/Emerg_files/KhaliliEmergShltr.pdf
http://www.calearth.org/cvillage/cvillage.htm
http://www.calearth.org/whatnew/DwellMag.jpg


[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 18.07.2008. u 11:53 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 19.07.2008. u 10:42 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 19.07.2008. u 10:56 GMT+1]
[ segrtlaza @ 20.07.2008. 20:52 ] @
Napokon pronađoh jednu knjigu, koju sam ranije imao , ali mi se negdje zagubila.
Knjiga je odlična, sa dosta dobrih crteža. Zove se " Information guide for strawbale building"
Možete je skinuti na:
http://www.ecohabitar.org/PDF/strawbalebuildinguide.pdf
[ dishi68 @ 21.07.2008. 06:43 ] @
Hvala na prilozima.

Može li neko da prevede osnovne pojmove?
[ dishi68 @ 21.07.2008. 11:22 ] @
Čime sve pune ove vreće i od čega su napravljene vreće?
[ segrtlaza @ 21.07.2008. 13:15 ] @
Vreće su od prolipropilena, kako ja razumijem. Imaš ih kupiti u svakoj većoj poljoprivrednoj radnji. Cijena prije godinu dana im je bila oko 16 dinara za komad, ne znam kolika je sad.
Takođe, postoje i duže tube (50, 100, 200m ) koje samo puniš i skraćuješ po potrebi. Njih nisam viđao kod nas, one su vjerovatno mnogo zahvalnije za kružne oblike.

Što se tiče punjenja, tu su prisutne različite varijante. Od vulkanskih stijena (koje su dobre za izolaciju) do zemlje sa placa, pijeska...
Najveća je umjetnost osigurati da zidovi ipak dišu a da vlaga ne naškodi objektu.
Ovo važi za kružne građevine koje možeš vidjeti na sajtu, dok za ove druge, vreće se koriste kao popuna između zidova tako da im kiša direktno i ne pravi veliki problem.

http://www.earthbagbuilding.com/projects/hart.htm
[ dishi68 @ 21.07.2008. 17:22 ] @
Citat:
segrtlaza: Vreće su od prolipropilena, kako ja razumijem. Imaš ih kupiti u svakoj većoj poljoprivrednoj radnji. Cijena prije godinu dana im je bila oko 16 dinara za komad, ne znam kolika je sad.
Takođe, postoje i duže tube (50, 100, 200m ) koje samo puniš i skraćuješ po potrebi. Njih nisam viđao kod nas, one su vjerovatno mnogo zahvalnije za kružne oblike.

Što se tiče punjenja, tu su prisutne različite varijante. Od vulkanskih stijena (koje su dobre za izolaciju) do zemlje sa placa, pijeska...
Najveća je umjetnost osigurati da zidovi ipak dišu a da vlaga ne naškodi objektu.
Ovo važi za kružne građevine koje možeš vidjeti na sajtu, dok za ove druge, vreće se koriste kao popuna između zidova tako da im kiša direktno i ne pravi veliki problem.

http://www.earthbagbuilding.com/projects/hart.htm

Rade li se zidovi sa vrećamo od jute ili eventualno sa mrežastim vrećama (za paprike)? Na jednoj od prethodnij slika sam video valjda takve crne tube.
Čime malterišu zidove?
Kako rade ovaj deo iznad vrata, nije valjda fazon samo u obliku polulopte?

[ segrtlaza @ 21.07.2008. 19:19 ] @
Problem sa mrežastim vrećama za paprike je taj što bi materijal vjerovatno propadao kroz njih, jer se vreće nakon punjenja nabijaju odozgo.
Vreće od jute, ne znam kako reaguju na vlažnost....

Pre same gradnje naprave se kalupi za vrata i prozore, tako da se vreće postavljaju na njih. Tačan način se može vidjeti na slikama.
Između slojeva vreća postavlja se bodljikava žica koja veže vreće.
[ dishi68 @ 21.07.2008. 19:52 ] @
Citat:
segrtlaza

Pre same gradnje naprave se kalupi za vrata i prozore, tako da se vreće postavljaju na njih. Tačan način se može vidjeti na slikama.
Između slojeva vreća postavlja se bodljikava žica koja veže vreće.


Ovo znam, nego da nije na slici malo veći razmak, na to sam mislio. Možda su ove Superadobe tube od nekog posebnog materijala. Više mi sviđaju kuće od balirane slame. Čini mi se da je manje rada potrebno za zidanje takve kuće.

Čime malterišu spoljne zidove?

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 21.07.2008. u 21:13 GMT+1]
[ segrtlaza @ 21.07.2008. 20:08 ] @
Malterisanje je , čini mi se nčš sa vodonepropusnim malterom, mada i to zavisi od vanjskih klimatskih uslova područja na kome se gradi.
Kuće sa balama slame su sigurno bolja opcija, ali vjerovatno malo i skuplja. Treba računati na postavljanje greda (ukoliko bi se radio taj stil), građa za krov...naravno sve zavisi kakav objekat, koliko ljudi je uključeno i sl....

[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 21.07.2008. u 21:26 GMT+1]
[ Black_eyed @ 22.07.2008. 06:42 ] @
Govori se o ekoloskoj gradnji a vrece su od polipropilena ? Jel samo ja vidim problem u ovom ili...
[ dishi68 @ 22.07.2008. 21:42 ] @
Na to sam mislio kad sam segrtlazu postavljao pitanja, ali mislim da se to može rešiti mrežastim tubama tj. vrećama i sa krupnijom ispunom. Naravno da bi trebalo i spoljnje malterisanje trebalo biti ekološki prihvatljivo, ali u našim uslovima mislim da trebalo ovakve kuće graditi sa klasičnim krovom, bez vodonepropusnog malterisanja spoljnjih zidova. Treba uzeti u obzir da je earthbag najjeftiniji način gradnje.
[ segrtlaza @ 23.07.2008. 11:17 ] @
Citat:
Black_eyed: Govori se o ekoloskoj gradnji a vrece su od polipropilena ? Jel samo ja vidim problem u ovom ili...


Da u pravu si, sigurno ima razlike u gradnji ekološkim materijalima i već pomenutih vreća, ili starih automobilskih guma.
Postoji nekoliko termina koji se tu upotrebljavaju, tipa"alternativni načini gradnje", "održiva gradnja" i sl., gdje bi se mogli smjestiti pomenuti načini gradnje.
Nekad se uzima u obzir i to da pomenuti materijali ako se bacaju na deponije i spaljjuju (npr. gume ) stvaraju veliku štetu, a ovako se može iskoristiti da neko dobije prostor za život.

U svakom slučaju i ja sam za potpuno prirodne materijale na prvom mjestu, ako je to izvodljivo.
[ Java Beograd @ 23.07.2008. 11:41 ] @
Čekaj, a da li se cigla, crep, kreč, drvena greda računaju kao prirodni materijali ? A pesak, šljunak, cement, voda ?
[ segrtlaza @ 23.07.2008. 15:57 ] @
Citat:
Java Beograd: Čekaj, a da li se cigla, crep, kreč, drvena greda računaju kao prirodni materijali ? A pesak, šljunak, cement, voda ?


Da uglavnom su svi prirodni materijali ili mix istih.. Kada govorimo ekološki, posmatramo područje na kojem se gradi objekat, ali i širu perspektivu.
Oni koji pokušavaju da prate potpuno ekološke standarde, trudit će se da količinu cementa svedu na minimum ili potpuno izbace, jer upravo proizvodnja cementa u svetskim okvirima sa dobrim doprinosi povećanju CO2 u atmosferi.

Takođe ukoliko gradimo ekološki, onda moramo obraćati pažnju i na neke druge stvari, tipa "pasivna solarna arhitektura" i sl.(o tome je ranije na forumu bilo riječi)

Kažu da je od svih materijala, po svojoj frekvenciji čoveku naprikladnija slama, i da se najbolje osjeća u tim građevinama (u ovo se ipak nisam lično uvjerio ali vjerujem da će biti prilike)
[ Sremac22240 @ 23.07.2008. 18:15 ] @
Na predavanju "Ekologija i zaštita živ. sredine" prvo što su nam skretali pažnju je termin ekologija ne može stajati samostalno uz imenicu, npr. Ekološka zgrada, ekološki materijal, ekološka gradnja... već Ekološki prihvatljiva gradnja i sl. tako da iako je nešto sintetičkog porekla, ako sama proizvodnja ne zahteva mnogo energije ili ne izaziva štetne uticaje na živ. sredinu, može biti ekološki prihvatljiv.
[ vlada vujanovic @ 23.07.2008. 22:07 ] @
Evo ovako ako nekoga interesuje montazna kuca ja vec zivim u njoj par meseci ako treba neki savet ili bilo sta drugo tu sam!
[ dishi68 @ 23.07.2008. 23:35 ] @
Citat:
vlada vujanovic: Evo ovako ako nekoga interesuje montazna kuca ja vec zivim u njoj par meseci ako treba neki savet ili bilo sta drugo tu sam!


Možda si malo promašio temu. Svejedno, dobrodošao.
[ Java Beograd @ 24.07.2008. 08:30 ] @
Citat:
segrtlaza: Kažu da je od svih materijala, po svojoj frekvenciji čoveku naprikladnija slama, i da se najbolje osjeća u tim građevinama

Ne razumem o kakvoj vrsti frekvencije pričaš ?! Kolika je frekvencija slame ? Drvene grede ? Cigle ?
[ dishi68 @ 24.07.2008. 10:33 ] @
Citat:
Java Beograd: Ne razumem o kakvoj vrsti frekvencije pričaš ?! Kolika je frekvencija slame ? Drvene grede ? Cigle ?


Jednog leta sam bio na Vlasinskom jezeru, kod druga, koji tamo ima očevu kuću. Tamo smo upoznali nekog dečka koji je živeo u Beogradu ili Novom Sadu. Kroz priču nam se novi drug pohvalio, da je već nekoliko nedelja koliko je tu, spava u senu i da se nikad u životu nije tako naspavao kao tamo. Naravno prestao je i da puši iz razumljivih razloga. Lik je apsolutno urban tiptako da ne mogu reći da je došao iz nekog sela.
Ako vas put navede na Vlasinsko jezero skrenite sa glavnog puta da vidite zašto su "Crnotravci" poznati grđevinci širom one naše bivše juge. Temelji starih kuća su rađeni od tesanog kamena, čak mi se čini da uopšte nije korišćen malter.
[ segrtlaza @ 24.07.2008. 11:45 ] @
Citat:
Java Beograd: Ne razumem o kakvoj vrsti frekvencije pričaš ?! Kolika je frekvencija slame ? Drvene grede ? Cigle ?


To mi je rekao jedan čovjek koji se bavi liječenjem, između ostalog i sa različitim frekvencijama (nije Dragan Dabić). Po njemu je slama najprikladnija za čovjeka.

To je sve što znam, detaljnije bi morao da progooglaš na netu.
[ Java Beograd @ 24.07.2008. 12:20 ] @
Aha, kapiram. Negativna zračenja, bioenergija, podzemne vode, kosmička negativna zračenja - i sve se to pretvori u pozitivna zračenja zbog slame. Ili, kao na ovom sajtu http://www.magazinaura.net/content/view/505/73/ bio piramida !
[ segrtlaza @ 24.07.2008. 13:46 ] @
Možda je bolji izraz da vibracija slame odgovara vibraciji čovjeka. Sve što nas okružuje ima neku svoju vibraciju, kako ja shvatam, pa su neke više ili manje prihvatljive za ljude.
E sad , da li slama ima mogućnost da eliminiše druga štetna zračenja (nastala usled podzemnih voda ili nečeg drugog), to ne bih znao. Iskreno sumnjam, mislim da bi čovjek, ukoliko mu je stalo do toga, trebao ranije da to provjeri (visak, radiestezista) i da se prema tome orijentiše za mjesto gradnje.
[ dishi68 @ 24.07.2008. 13:48 ] @
Citat:
Java Beograd: Aha, kapiram. Negativna zračenja, bioenergija, podzemne vode, kosmička negativna zračenja - i sve se to pretvori u pozitivna zračenja zbog slame. Ili, kao na ovom sajtu http://www.magazinaura.net/content/view/505/73/ bio piramida !



Pogledaj ovo: http://uradi.com/index.php/ura...voj-majstor/kuca-od-slame.html
[ segrtlaza @ 24.07.2008. 13:51 ] @
Citat:
dishi68: Jednog leta sam bio na Vlasinskom jezeru, kod druga, koji tamo ima očevu kuću. Tamo smo upoznali nekog dečka koji je živeo u Beogradu ili Novom Sadu. Kroz priču nam se novi drug pohvalio, da je već nekoliko nedelja koliko je tu, spava u senu i da se nikad u životu nije tako naspavao kao tamo. Naravno prestao je i da puši iz razumljivih razloga. Lik je apsolutno urban tiptako da ne mogu reći da je došao iz nekog sela.
Ako vas put navede na Vlasinsko jezero skrenite sa glavnog puta da vidite zašto su "Crnotravci" poznati grđevinci širom one naše bivše juge. Temelji starih kuća su rađeni od tesanog kamena, čak mi se čini da uopšte nije korišćen malter.


Mislim da bi se mnogo toga moglo naučiti zaista, samo posmatrajući stare tradicionalne kuće u našim krajevima.
Recimo na selu u BiH, moj djed je bio svojevremeno tesar i napravio je nekoliko kuća koje su pravljenje isključivo uklapanjem greda, tkz. riglovanjem (ako se ne varam mislim da je taj izraz korišten). Dakle nisu ukucavani ekseri, sad vidim da postoje za to čitave škole na zapadu i da se taj način gradnje zove timberframe.
[ segrtlaza @ 24.07.2008. 18:55 ] @
Pretpostavljam da i u našim fabrikama gdje prave ovakve vreće (mislim na propilenske), u startu imaju dugačke tube, pa da ih onda mašinski sijeku i ušivaju na dužinu vreće.
Ako je to slučaj moglo bi se sa njima pregovarati da se dobiju ove duže tube. Ne znam kolika bi bila cijena.
Ako neko nešto više zna o ovome i da li je to moguć, neka stavi.
Na jednom sajtu sam pročitao da je najbolja kombinacija za punjenje vreća - glinovite zemlja/pijesak ili glinovita zemlja/ kreč.
[ dishi68 @ 25.07.2008. 07:32 ] @
Citat:
segrtlaza: Pretpostavljam da i u našim fabrikama gdje prave ovakve vreće (mislim na propilenske), u startu imaju dugačke tube, pa da ih onda mašinski sijeku i ušivaju na dužinu vreće.
Ako je to slučaj moglo bi se sa njima pregovarati da se dobiju ove duže tube. Ne znam kolika bi bila cijena.
Ako neko nešto više zna o ovome i da li je to moguć, neka stavi.
Na jednom sajtu sam pročitao da je najbolja kombinacija za punjenje vreća - glinovite zemlja/pijesak ili glinovita zemlja/ kreč.


Segrtlaza Vidim da imaš dosta iskustva sa alternativnim tj. tradicionalnim načinima gradnje. Da li si učestvovao u nekoj izgradnji ili nekoj radionici?
[ segrtlaza @ 25.07.2008. 08:22 ] @
Citat:
dishi68: Segrtlaza Vidim da imaš dosta iskustva sa alternativnim tj. tradicionalnim načinima gradnje. Da li si učestvovao u nekoj izgradnji ili nekoj radionici?


Nažalost ne. Ovo nazovi "znanje" koje imam mogu da zahvalim malo dužem čitanju i internetu.
Mislim da su radionice odlična stvar za početak. U HR vidim da su ih imali već nekoliko. Neke su i potpuno besplatne, platiš nešto za hranu, prevoz i to je to.
Kako vidim sa sajtova, na zapadu se pak, plaća mnogo veća kinta za pohađanje istih.

Ništa bez praktičnog znanja.
[ dishi68 @ 25.07.2008. 11:05 ] @
Citat:
segrtlaza: Nažalost ne. Ovo nazovi "znanje" koje imam mogu da zahvalim malo dužem čitanju i internetu.
Mislim da su radionice odlična stvar za početak. U HR vidim da su ih imali već nekoliko. Neke su i potpuno besplatne, platiš nešto za hranu, prevoz i to je to.
Kako vidim sa sajtova, na zapadu se pak, plaća mnogo veća kinta za pohađanje istih.

Ništa bez praktičnog znanja.


Kako rade postavljanje kermičkih pločica, da zidovi budu zaštićeni od vlage u kupatilu?
[ segrtlaza @ 25.07.2008. 12:08 ] @
Kada se radi o gradnji sa balama slame, one su veoma osjetljive na vlagu. Tako da se bale čuvaju da ne pokisnu ni pre, ni tokom, ni posle gradnje. One imaju veliku moć upijanja i teško (ili nikako) izbacuju tu vlažnost ponovo napolje. Usled toga se u zidovima javlja razvoj gljivica, pljesni...Ne preporučuje se da cijevi (tipa česme) idu direktno iz ovih zidova. Ljudi u ovakvim kupatilima pronalaže različita riješenja, jedna od opcija je korištenje gipsa, vodonepropusnog maltera...Neki kombinuju različite materijale, recimo taj dio zida se može odraditi kao erathbag.

Bilo bi mi drago da se na forum uključi i neko ko se malo više razumije u materijale pa da čujemo mišljenja.
[ dishi68 @ 25.07.2008. 21:06 ] @
Citat:
segrtlaza: Kada se radi o gradnji sa balama slame, one su veoma osjetljive na vlagu. Tako da se bale čuvaju da ne pokisnu ni pre, ni tokom, ni posle gradnje. One imaju veliku moć upijanja i teško (ili nikako) izbacuju tu vlažnost ponovo napolje. Usled toga se u zidovima javlja razvoj gljivica, pljesni...Ne preporučuje se da cijevi (tipa česme) idu direktno iz ovih zidova. Ljudi u ovakvim kupatilima pronalaže različita riješenja, jedna od opcija je korištenje gipsa, vodonepropusnog maltera...Neki kombinuju različite materijale, recimo taj dio zida se može odraditi kao erathbag.

Bilo bi mi drago da se na forum uključi i neko ko se malo više razumije u materijale pa da čujemo mišljenja.


Gledajući one kape u Đavoljoj varoši, dođoh na ideju oko primene stipse. Mada nisam nešto siguran u to. Šta mislite o tome?
[ segrtlaza @ 26.07.2008. 14:35 ] @
Citat:
dishi68: Gledajući one kape u Đavoljoj varoši, dođoh na ideju oko primene stipse. Mada nisam nešto siguran u to. Šta mislite o tome?


O ovome ne znam ništa. Možeš li nešto više da napišeš, kakav je stipsa materijal....

Juče sam gledao jedna klip na youtube, upravo o strawbale plastering-u. Ono što mi je bilo zanimljivo jeste da je ta žena pomiješala, pijesak, glinu, zemlju, kreč i stavila jedan dio goveđe balege (dobro si pročitao).Kako ona reče ovo se dodaje jer ta balega dođe kao aditiv smjesi, jača strukturu napravljene smjese, bolje se ponaša prema vodi i sl.
Takođe se može dodati jaje, neke vrste ulja....
[ segrtlaza @ 26.07.2008. 15:23 ] @
Na ovoj strenici imate pri dnu jedan dokument - gdje je prikazan nacrt i maketa hibrid earthbag kuće, sa klasičnim krovom.
http://courses.washington.edu/larescue/
[ dishi68 @ 26.07.2008. 16:31 ] @
Citat:
segrtlaza: O ovome ne znam ništa. Možeš li nešto više da napišeš, kakav je stipsa materijal....

Juče sam gledao jedna klip na youtube, upravo o strawbale plastering-u. Ono što mi je bilo zanimljivo jeste da je ta žena pomiješala, pijesak, glinu, zemlju, kreč i stavila jedan dio goveđe balege (dobro si pročitao).Kako ona reče ovo se dodaje jer ta balega dođe kao aditiv smjesi, jača strukturu napravljene smjese, bolje se ponaša prema vodi i sl.
Takođe se može dodati jaje, neke vrste ulja....


Ispašće da lupam gluposti, stipsa je onaj beli minerali ili šta već, koji služi da zaustavi krvarenje posle brijanja, e sad kakve to veze ima sa Đavoljom varoši ne znam, valjda ta stipsa pomaše da one prirodne kule ostanu takve da se ne sruše. Nego da ponovim nisam ni sam siguran da sam lepo čuo na TV-u o tome. A ovo sa balegom je bilo na Diskaveriju ima sigurno mesec dva. Na Kosovu tj. tačnije Gori odakle su Goranci, uobičajeno prodavci semenki svuda na Balkanu, kuće se spolja oblažu balegom, to su mi pričali neki prijatelji. Valjda je zbog izolacije, ali to u sadašnjim uslovim i ne izgleda prijatno za rad.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 27.07.2008. u 11:20 GMT+1]
[ segrtlaza @ 26.07.2008. 18:31 ] @
Citat:
dishi68: Ispašće da lupam gluposti, stipsa je onaj beli minerali ili šta već, koji služi da zaustavi krvarenje posle brijanja, e sad kakve to veze ima sa Đavoljom varoši ne znam, valjda ta stipsa pomaše da one prirodne kule ostanu takve da se ne sruše. Nego da ponovim nisam ni sam siguran da sam lepo čuo na TV-u o tome. A ovo sa balegom je bilo na Diskaveriju ima sigurno mesec dva. Na Kosovu tj. tačnije Gori odakle su Goranci, uobičajeno prodavci semenki svuda na Balkanu, kuće se spolja oblažu balegom, to su mi pričali neki prijatelji. Valjda je zbog izolacije, ali to u sadašnjim uslovim i ne izgleda prijatno za rad.


Da mislim da je najbolja goveđa ili konjska balega za tu svrhu.Mislim da to i nema neki jači smrad, manja količina, obično se sve to izmeša na nekom materijalu (tipa cerade, debljeg najlona), a potom se gazi nogama (naravno postoji i modernija verzija sa mješalicom). Sam plastering ili lepljenje na zidove može da se radi i u rukavicama.
Gazi se dok smjesa pri dizanju jedne strane cerade ne dobije valjkastu "burito"formu, koja ne bi trebala da ima mnogo većih pukotina. Uglavnom ako je previše suho, dodaje se voda, u suprotnom dodaje se glina.


Zakačio sam jedan plan za erathbag dome.
[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 26.07.2008. u 19:49 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 26.07.2008. u 19:55 GMT+1]
[ segrtlaza @ 02.08.2008. 09:25 ] @
Ovde imate cijene super-adobe tube roll
http://www.calearth.org/bagorder.htm

e sad kolika bi bila poštarina....GOD knows
[ dishi68 @ 02.08.2008. 10:18 ] @
Izgleda da se materijal razgrađuje na svetlosti pa se čini da je od nekog ekološkog materijala.
[ segrtlaza @ 02.08.2008. 11:36 ] @



Materials

Many different materials can be used to construct Super Adobe. Ideally you would have barbed wire, earth or sand, cement or lime, and Super Adobe fabric tubing (available from Cal-Earth), but the bags can be polypropylene, burlap, or some other material. What is important is that they are UV resistant or else quickly covered in plaster. Virtually any fill material will actually work including un-stabilized sand, earth, gravel, crushed volcanic rock, rice hulls, etc. If the fill material is weak the bags have to be really strong and UV resistant, or else plastered right away. The material can be either wet or dry, but the structure is more stable when the tube's contents have been moistened. Other materials needed include, water, shovels, tampers, scissors, large plugs or pipes (for windows), and small buckets or coffee cans for filling the sacks.


Znači može polipropilen ili neki grublji materijal.Ubrzo posle dizanja zida trebalo bi odmah uraditi plastering ili prekriti nekim materijalom da ga zaštiti dok se ne uradi.
[ segrtlaza @ 02.08.2008. 11:38 ] @
Ovde može da se djelimično pogleda knjiga o earth plastering-u.
http://books.google.com/books?...1q1IJhg-OOC8r39MVLyw#PPA203,M1
[ segrtlaza @ 05.08.2008. 07:17 ] @
Gradnja sa "cobom"-mix zemlje, pijeska, slame
http://www.weblife.org/cob/

Ovde pak poređenja različitih načina prirodne gradnje
http://www.naturalbuildingnetwork.org/compare_techniques.htm
[ segrtlaza @ 06.08.2008. 19:42 ] @

Za one koji razmišljaju o brvnarama, evo jedna knjiga - Log Home

http://www.scribd.com/doc/3884950/LogHomes
[ dishi68 @ 15.08.2008. 10:12 ] @
Kako popraviti ovaj temelj na kući od nabijene zemlje između drvenih letvi? Temelj je kao što se vidi na slici od kamena i pomeren je pri vrhu kuće,ali samo sredina temelja, ivice temelja su uredu. Sama kuća nije nigde napukla. Krov je nedavno sređen pa bi bilo glupo da taj uloženi $ trud propadne.



[ segrtlaza @ 19.08.2008. 15:17 ] @
Iskopao sam jednu dobru knjigu:
Building with Earth - Design and Technology of a Sustainable Architecture
http://www.4shared.com/file/41...tainable_Architecture.html?s=1

[ dishi68 @ 19.08.2008. 16:36 ] @
Citat:
segrtlaza: Iskopao sam jednu dobru knjigu:
Building with Earth - Design and Technology of a Sustainable Architecture
http://www.4shared.com/file/41...tainable_Architecture.html?s=1


Dokaz nevernima da su državne institucije Evroposkih zemalja radile na projektima izgradnje kuća od prirodnih materijala.
[ segrtlaza @ 19.08.2008. 18:33 ] @
Ma "nevernih" će uvijek biti...tako život funkcioniše.
Ovo je članak iz časopisa Burin

Ekološko graditeljstvo
Prirodni izolacijski materijali

Kada govorimo o ekološkom graditeljstvu,
dobra toplinska izolacija je jedan od
najvažnijih faktora. S obzirom na nadolazeću
energetsku krizu, gubitke toplinske energije
zbog loše izolacije ne možemo si više
priuštiti. Ako izuzmemo neke primjere u
tradicionalnom graditeljstvu, velika većina
građevina izgrađenih do danas uopće nemaju
toplinsku izolaciju. U Hrvatskoj su vrlo česti
slučajevi gdje obiteljske kuće čak nemaju
niti fasadu. Sustavno postavljanje toplinske
izolacije u našim krajevima pojavljuje se
tek 80-tih godina. No i tada se koristila samo
tzv. termo-žbuka (što je u osnovi žbuka sa
malo umrvljenog stiropora) tako da je to
tek nagovještaj prave toplinske izolacje.
Unazad desetak godina možemo primjetiti
da se fasade građevina oblažu uglavnom
stiroporom debljine 5 cm, što je minimum
propisan građevinskim propisima.
Novi trendovi u graditeljstvu su tzv. nisko
energetske i pasivne solarne građevine,
koje su dizajnirane tako da se toplinski gubici
svedu na minimum. I jedan i drugi oblik
gradnje zahtjevaju obilne količine toplinske
izolacije. Nerijetko se fasade oblažu
slojevima izolacije debljine čak 30 cm, pa
i više. Potrebno je naglasiti da investicija u
toplinsku izolaciju poskupljuje početno ulaganje
prilikom gradnje, no ta investicija se
isplati jer će se vratiti u obliku uštede na
grijanju, bez obzira o kojem energentu za
zagrijavanje se radi (plin, lož ulje ili drvo).
Na tržištu postoji nekoliko standardnih izolacijskih
materijala koji se najčešće koriste.
To su uglavnom proizvodi na bazi mineralne
vune (staklena ili kamena) ili stiropora. U
nekim državama se čak koriste i ogromne
količine poliuretanske pjene kojom se
oblažu čitavi zidovi zgrada. Stiropor i poliuretanska
pjena su neobnovljivi materijali
jer se proizvode od derivata nafte. Također
su energetski intenzivni, što znači da je
potrebna značajna količina energije da bi
uopće bili proizvedeni. Staklena i kamena
vuna, iako se proizvode od materijala kojih
u prirodi ima u obilju (minerala), također
su problematiče jer su izrazito energetski
intenzivne. I što je najgore, niti jedan od
ovih materijala se ne reciklira, što znači da
se naša kuća, jednom kada prestane biti u
funkciji, doslovno pretvara u smeće. Preko
30% svjetskih deponija otpada sačinajva
građevinski otpad jer se u graditeljstvu masovno
koriste neobnovljvi materijali te materijali
koji se ne recikliraju. I na poslijetku,
ne smijemo zanemariti negativan utjecaj na
zdravlje korisnika, ali i građevinskih radnika
koji su primorani konstantno biti u dodiru s
ovim materijalima.

I tako priča o ekološkom graditeljstvu nailazi
na paradoks: više izolacije = veća ušteda
energije, ali i veća potrošnja energije u
proizvodnji, više otpada i više zdravstvenih
problema. Kao jedino moguće rješenje
nameće se potraga za nekim drugim materijalima
koji manje zagađuju okoliš, a mogu
poslužiti u svrhu koja nam je potrebna.
Budući da je u zapadnoeuropskim zemljama
priča o ekološkom graditeljstvu puno
dalje dogurala, tako je i izbor materijala
na tržištu puno širi. Primjerice u Velikoj
Britaniji postoji cijela paleta proizvoda
koji se normalno mogu kupiti kod trgovaca
građevinskim materijalima. Ti materijali
nose različite trgovačke nazive kao što su
Warmcell, Termofl eece, Isonat, Isovlas itd.
koji nas u prvom trenutku mogu zbuniti. No
iza svih ovih imena kriju se vrlo jednostavni
materijali koji se često mogu naći u prirodi
i jednostavnim tehnološkim postupkom preraditi
u materijal primjenjiv u graditeljstvu.
U nekim slučajevima preradu materijala
možemo čak napraviti sami jer se radi o vrlo
jednostavnoj tehnologiji. U nastavku dajemo
pregled raznih prirodnih izolacijskih
materijala.

Ovčja vuna
U poljoprivrednim krajevima
gdje se seljaci
bave ovčarstvom,
ovčja vuna ovčarima
često prestavlja problem
jer nemaju što
s vunom. Nekada je
postojao otkup vune
koja se je koristila za
proizvodnju odjeće, no danas je otkup vrlo
rijedak ili ga uopće nema. Tako ovčari vunu
bacaju ili čak spaljuju, da se riješe ovog
“otpada”. Zanimljivo je da vuna sama po
sebi teško gori pa je treba polijevati benzinom
da bi izgorila. Prirodna vatroodbojnost
je čini izuzetno pogodnom za toplinsku izolaciju.
Vuna se u zapadnim državama sakuplja,
pere, tretira kemikalijama neškodljim
za ljude kako bi se stvorila otpornost na
moljce i druge kukce te povećala otpornost
na požar, te naposlijetku preša u ploče ili
bale. Prešanjem nastaje gust materijal koji
se može rezati, krojiti po mjeri i ugrađivati
na isti način kao i primjerice kamena vuna.
Izolacijska svostva ovčje vune su ista kao
i kod mineralne vune, pa pri gradnji kuće
koja je projektirana za mineralnu vunu,
možemo mirne duše ugraditi ovčju vunu
umjesto mineralne, bez da stvaramo ikakav
kompromis u smislu toplinskih svojstava.
Termoizolaciju vani danas možemo kupiti u
specijaliziranim trgovinama za ekološko graditeljstvo.
No što učiniti kod nas, gdje je taj
materijal nemoguće kupiti, a uvoz bi jednostavno
bio preskup? Postoji i opcija da ovčju
vunu sakupimo sami i preradimo. Kod nas je
ovčju vunu relativno lako naći po povoljnim
cijenama. U nekim slučajevima, ovčari će
vunu čak i pokloniti, samo da se riješe vune
koja im smeta. Prikupljenu vunu potrebno
je oprati. Vuna se pere namakanjem u vodi.
Kada se od vune proizvodi odjeća, ona se
pere u vrućoj vodi i uz pomoć deterdženta.
No pod utjecajem topline i detedženta,
otapa se dragocijeni sloj lanolina - masti
kojom je vuna prekrivena. Lanolin čini vunu
otpornom na kukce, posebno moljce, pa je
u stvari poželjan. Zato je vunu bolje oprati
u hladnoj vodi bez deterdženta tako da se
iz nje isperu sve nečistoće topive u vodi,
a većina lanolina ostane na vuni. Oprana i
osušena vuna se zatim treba tretirati boraksom
- lako dostupnom kemikalijom koja
će je učiniti potpuno otpornom na kukce i
požar. Boraks nije toksičan za ljude. Vuna
se nikako ne smije tretirati vapnom jer
dolazi do kemijske reakcije to jest vapno
“pojede” vunu. Za završno prešanje vune u
role ili bale potrebno je imati tehnologiju,
no prešanje, iako olakšava ugradnju, nije
nužno. Vunu koja je u pramenovima jednostavno
možemo ručno natiskati između slojeva
lamperije, gips-ploča ili nekih drugih
materijala. Vunu je čak moguće ožbukati,
ali je prije toga potrebno napraviti laganu
konstrukciju od letvica na koju će se žbuka
primati.

Celuloza
Ovaj izolacijski materijal
proizvodi se od
100%-tnog recikliranog
papira. Papir se
u tehnološkom postupku
melje i tretira
bezopasnim kemikalijama
za otpornost
na požar. Pomoću specijalnih strojeva, celuloza se upuhuje u
prostore predviđene za izolaciju. U nekim
slučajevima proizvode se ploče različitih
delbiljina koje se po potrebi ugrađuju u
građevinu. Toplinska svojstva celuloze jednaka
su mineralnoj vuni.
I za ovaj materijal postoji relativno jednostavna,
“uradi sam” metoda. Otapdni papir
se može samljeti u velikom improviziranom
mikseru koji se može napraviti od veće
metalne bačve i noža za kosilicu. Za posao
izrade miksera potrebno je imati nekoga
tko posjeduje osnovne strojarske vještine -
zavarivanje i općenito rad s metalom i mehanikom.
Mikser je potrebno napuniti papirom
i vodom. Nakon namakanja, papir se
melje u kašu u koju se mogu dodati aditivi
za postizanje strukturne stabilnosti - vapno,
cement, pijesak ili kombinacija. Dobiveni
materijal se lijeva u kalupe te suši. Oblici
kalupa mogu biti kvadrati, cigle, ploče
ili bilo koji drugi koji nam je pogodan za
gradnju. Ovaj materijal se vani popularno
naziva “papercete” što je spoj riječi papir
(engl. paper) i beton (engl. concrete). Nerijetko
se od “papercrete” cigli zidaju čitave
kuće.

Konoplja i pamuk i lan
Na isti način kao što
se proizvoide izolacione
ploče i bale od
ovčje vune, proizvodi
se i izolacija od pamuka,
industrijske
konoplje ili lana. Ova
opcija potencijalno
je zanimljiva za naše
podneblje jer je poznato da se u ovim krajevima
nekad uzgajao lan za izradu odjeće
i drugih platna.

Reciklirani tekstil
Stari odjevni predmeti
i drugi tekstil moguće
je reciklirati i proizvesti
ovaj izvrstan izolacijski
materijal. Nije
važno da li je odjeća
od pamuka, vune ili
poliestera. Reciklirana
odjeća sačinjava oko 80% ovog materijala, a u omjeru od 20% dodaje
se poliester koji služi kao vezivo. Zbog
udjela poliestera, ovaj materijal nije potpuno
prirodan, ali je ekološki jer se proivodi
od otpada i u potpunosti ga je moguće
reciklirati za proizvodnju nove izolacije.

Slama
Prilikom poljoprivredne
proizvodnje
žitarica nastaje
izuzetno vrijedan nusprodukt
- slama. Slama
ima izuzetan potencijal
za korištenje u
graditeljstvu. Različiti
oblici tradicionalnog
graditeljstva koristili su slamu, najčešće u
kombinaciji s glinom. Slama se može koristiti
na više načina: ili kao osnovni građevinski
materijal (čitavi zidovi se grade od balirane
slame te žbukaju) ili kao izolacijski materijal
već postojećih zidova. Budući da smo u
Burinu već govorili o kućama od balirane
slame, više pažnje ćemo posvetiti izolaciji
već postojećih objekata. Neki proizvodžači
nude gotove izolacijske proizvode koji se
proizvode od slame. Međutim, puno jeftinije
i jednostavnije je korištenje balirane
slame. Ako izolaciju postavljamo sa vanjske
strane zidova (što je u svakom slučaju
poželjno jer na taj način ne smanjujemo
prostor u kući), bale slame se mogu slagati
jedna na drugu i vezati za zid. Druga opcija
je sagraditi laganu drvenu konstrukciju koja
će slamu držati u željenom položaju. Zatim
se slama ožbuka i neprimjetno i sigurno ostaje
zarobljena između zida i sloja žbuke.
Potrebno je naglasiti da se slama ne smije
žbukati modernim žbukama koje obliluju
toksičnim kemisjkim aditivima, već su puno
prikladnije tradicionalne žbuke na bazi vapna
ili gline. Ako slamu želimo koristiti kao
izolaciju unutrašnjih zidova ili potkrovlja,
onda se slama ne žbuka nego se ubacuje
između slojeva lamperije, gips-ploča i sl.
Za neožbukanu slamu postoji ospasnost da
je nasele miševi, pa se između bala slame
stavlja vapno kao repelent za miševe i druge
životinjice.
• Bruno Motik •
[ segrtlaza @ 19.08.2008. 21:21 ] @
Iz Vijesnika

ZDRAVLJE ZA LJUDE I PRIRODU
Načini gradnje kuća kroz povijest su varirali ovisno o klimatskim uvjetima, ras
položivom građevinskom materijalu i ljudskim potrebama. Pojavom industrijskih
građevinskih materijala gradnja svuda postaje uniformirana, bez obzira na klimat
ske uvjete i raspoloživost prirodnih resursa. Rezultat je život u često nehumanim,
energetski neefikasnim kućama i zgradama, čija funkcionalnost i estetika često
ne zadovoljavaju naše potrebe. Nerijetko se događa i da je zdravlje ljudi ugrože
no. »Dokazano je da mikrovlakna iz kamene i staklene vune, koje se koriste kao
toplinska izolacija, mogu biti štetna za čovjeka ako dospiju u pluća. Isparavanja
od raznih umjetnih materijala, boja i lakova također dugoročno mogu utjecati na
zdravlja ukućana. No, trpi i priroda. Proizvodnja industrijskih građevinskih mate
rijala često uzrokuje onečišćenje«, ističe sociolog Dražen Šimleša iz ZMAGa. U
proizvodnji cementa se, na primjer, troši golema količina energije koja dolazi od
fosilnih goriva. Moderno graditeljstvo stvara pri gradnji i rušenju objekata velike
količine otpada. Prilikom i nakon gradnje kuće od slame nema otpada. Slama je
obnovljivi materijal koji se može uzgajati svake godine, jer energija potrebna za
njenu proizvodnju dolazi od sunca. Život u kući od bala slame pruža zdravo život
no okruženje, jer slama je prirodan materijal. Ne uzrokuje ni alergije jer ne sadrži
pelud, kao sijeno. Za razliku od betona, slamnati zidovi »dišu«, što rezultira bitno
svježijim zrakom u prostorijama.

ZA 100 ČETVORNIH METARA 4000 KUNA
»Priča o tri praščića česta je asocijacija pri spomenu na slamnate kuće. Vuk je s lako
ćom otpuše, a nesretni praščić beskućnik bježi k bratu u kućicu od cigle. Da je to zbilja
tako, ova tehnika gradnje ne bi toliko dugo opstala. Praščić, u biti, nije znao da treba
koristiti baliranu slamu i da se slama, kao i bilo koji drugi zid, može ožbukati«, priča
Bruno Motik iz ZMAGa. »Razlog zašto je ova tehnika gradnje danas sve popularnija«,
pretpostavlja, »u ekonomskoj je računici«. Slama je poljoprivredni nusproizvod i može
se nabaviti po cijeni od tri do 10 kuna po bali uključujući često i dostavu, a dobiva se
vrijedna kombinacija izolacijskih i statičkih svojstava. »Proizvodnja slame veća je od
potražnje i uglavnom se smatra otpadnim materijalom. Za objekt od 100 četvornih
metara treba oko 400 bala slame. Ako u obzir uzmemo najveću cijenu, zidovi će koštati
4000 kuna, što je, opet, mnogo jeftinije nego zidovi od cigle ili blokova koje treba i
povezati vezivnim materijalom i postaviti toplinsku izolaciju«, objašnjava Motik. Slama
ima odlična izolacijska svojstva. Trenutni građevinski propisi zahtijevaju da koefi cijent
toplinske provodljivosti ne prelazi 0,35 W/m2K. U Europskoj uniji postoji tendencija
da se to smanji na 0,25. A zid od slame, debljine oko 45 centimetara, ima koefi cijent
toplinske provodljivosti oko 0,13 W/m2K. Bale slame su i izuzetna zvučna izolacija i
pružaju nizak rizik od požara. Ožbukani slamnati zidovi manje su skloni požaru nego
tradicionalne drvene kuće. Budući da je slama u balama vrlo gusto stisnuta, u njoj nema
dovoljno kisika da bi se zapalila.

OVČJA VUNA ODLIČAN
TOPLINSKI IZOLATOR
Pri izolaciji zidova, krova i poda kuće mogu se koristiti prirodni ma
terijali. Ovčja vuna, čije se ogromne količine u Hrvatskoj bacaju,
odličan je toplinski izolator, a može se nabaviti besplatno. »Ener
getski koefi cijent ovčje vune daleko je bolji od onog kamene i sta
klene vune«, kaže Matko Šišak iz ZMAGa. Vunu prije upotrebe kao
izolacijsko sredstvo treba učiniti inertnom za životinjski mikrosvijet.
Vuna se treba oprati u čistoj vodi pa umočiti u otopinu vode i bo
raksa i zatim dobro osušiti. Jedna od tehnika ugradnje ovčje vune
kao izolacijskog materijala je stavljanje između dva sloja tvrđeg,
masnog papira. Može se i direktno ugraditi u zid, ali ne bi se smjela
staviti direktno na žbuku, jer bi to spriječilo prosušivanje. Onaj tko
ne želi biti sam svoj majstor, može ovčju vunu pripremljenu kao
izolacijski materijal kupiti u inozemstvu, u Austriji na primjer, ali
ona dosta košta.

GRADNJA PRIRODNIM MATERIJALIMA
BALE
Ovoga se ljeta u Istri, kod Bala, dovršava kuća od bala sla
me. U tijeku je završni sloj žbukanja. Ekipa volonterapri
jatelja prosijava zemlju crljenicu iskopanu za buduće je
zerce nedaleko kućice od slame. Zatim tu zemlju, koja je ujedno
pigment koji daje crvenkastu boju zidovima, u tačkama miješa s
glinom, pijeskom i vapnom, uz dodavanje vode kako bi se dobila
kompaktna, žitka smjesa koja se rukama lako nanosi na zidove
od slame. No, ništa bez odgovarajućeg omjera.
Noge umjesto miješalice
»Stavljamo četiri mjerice vapna, četiri zemlje, ili ovisno o želje
noj boji može dvije mjerice zemlje i dvije gline, i 12 mjerica pije
ska«, priča nam bacajući rukama žbuku na zidove Igor Drandić
iz Ekoart centra »Eia«, koji usred mediteranske šume kod Bala
gradi održivo imanje i edukacijski centar. Završnom, trećem sloju
žbuke prethodila su dva sloja od zemlje, gline, pijeska i usitnje
ne slame, uz dodavanje vode. Umjesto miješalice, poslužile su
ljudske noge, koje su u improviziranom bazenu gazile smjesu.
Slamnati zidovi se obavezno moraju ožbukati kako bi se slama
zaštitila od vanjskih utjecaja. Cementna žbuka neprikladna je za
korištenje u kombinaciji sa slamom, jer stvara nepropusni sloj i
zid ne diše, što može uzrokovati kondenzaciju vlage s unutrašnje
strane zida i truljenje slame.
Za razliku od nekih drugih građevinskih materijala, slama pruža
mogućnosti gradnje nepravilnih oblika koji nerijetko završavaju
više kao umjetničko djelo. Tako su se u Istri odlučili za nepravilan
zid, što je kućici dalo poseban šarm. Ali kuća od slame može biti
izvedena i tako da izgleda kao objekt građen konvencionalnim
materijalima. Slama neprimjetno ostaje među slojevima žbuke i
jedini dokaz njene prisutnosti je znatno niži račun za grijanje.
Unutrašnjost kuće, iako još nema ugrađene prozore i vrata, pru
žala nam je ugodnu svježinu tijekom vrućeg vikenda koji smo
proveli u Istri. To smo mogli zahvaliti zidovima od bala slame de
belim oko pola metra i »zelenom« krovu, o gradnji kojeg ćemo
pisati idući tjedan, na kojem u zemlji i šljunku, koji su zamijenili
crjepove, rastu biljke. Slama je, naime, odličan izolacijski mate
rijal, kao i šljunak i zemlja.
Važno je da su bale dobro prešane i suhe
A sada da krenemo od temelja. Teren na kojem je počela gradnja
prvo je očišćen i poravnan. Zatim su određene dimenzije kućice,
u istarskom slučaju četiri na četiri metra. Za potporne stupove
iskopane su rupe u zemlji dubine oko 25 centimetara koje su
ispunjene armiranim betonom, a na željezne šipke koje su ostav
ljene da vire iz središta stupića utaknuti su noseći stupovi na
kojima je sagrađena drvena konstrukcija i na njoj krovište. Tlo
je posuto šljunkom debljine oko 10 centimetara, koji je potom
dobro utaban. Na šljunak gdje će doći zid od bala slame postav
ljene su daske izolirane ljepenkom. Zatim su ugrađeni okviri za
prozore i vrata koji moraju biti širi s obzirom da je širina bala
sijena oko 40 do 45 centimetara.
»Važno je da su bale dobro prešane i suhe. Za našu kućicu tre
balo je 170 bala, dugih 90 te visokih oko 45 centimetara«, priča
Igor. Bale se ne slažu jedna na drugu već poput cigli, ali bez
vezivnog sredstva. Povezuju ih metalne šipke ili naoštreni drve
ni kolci koji se probijaju kroz njih. Bale se još mogu povezati i
daskama koje se u razmacima postavljaju s vanjske strane zida
od slame.
»Materijal za ovu kućicu od 16 četvornih metara, visine 3,20 i
3,70 metara, kako bismo dobili pad radi odvodnje vode, koštao
nas je 10.000 kuna«, kaže Igor.
Na gotovo isti način rađena je i prva kuća od slame u ovo naše
»moderno« vrijeme, na Recikliranom imanju, projektu otvorenog
edukacijskog centra Zelene mreže aktivističkih grupa (ZMAG),
u selu Vukomerić na Vukomeričkim goricama nedaleko Zagre
ba, kao i kućica Društva za kulturu i suživot s prirodom Kneja
u Lopatincu kod Čakovca. Sve tri kućice su proizvod otvorenih
radionica koje su organizirale ekološke udruge. Riječ je o malim
objektima, veličine oko 15 četvornih metara, koji će se koristiti
kao pokazni primjerci u svrhu edukacije o gradnji slamom.
Kuća u Vukomeriću primjer je gradnje lokalnim materijalima. Na
ime, kao nosivi stupovi poslužila su debla bagrema iz susjedove
šume, glina za žbuku izvađena je sa Recikliranog imanja, slama
je iz okolnih sela, a prozori i vrata pokupljeni su s odlagališta
krupnog otpada i uređeni.
Smjesa od gline i slame za pregradne zidove
Pregradni zidovi u kućama od slame mogu biti od pečene ili ne
pečene opeke, koja se suši na suncu, a izrađuje od odgovara
juće smjese gline i pijeska. Zida se na isti način kao s pečenom
ciglom, jedino što se za povezivanje ne koristi cementni mort,
nego smjesa gline i pijeska. Pregradni zidovi mogu se napraviti
i od žitke smjese gline i slame. Smjesa se stavlja u oplatu ili se
nabacuje na pleter ispleten od šiblja. Instalacije se postavljaju na
slamu, ispod žbuke ili na žbuku.
»Problem pri gradnji kuća od slame predstavlja nedostatak za
kona za slamu kao građevinski materijal. Balirana slama u Hr
vatskoj, naime, još uvijek nije certifi cirani građevinski materijal.
Tako se, iako ima bolja izolacijska svojstva od nekih priznatih
izolacijskih materijala, zasad ne smije legalno koristiti u graditeljstvu.
U Austriji i Njemačkoj provedena su sva potrebna ispiti
vanja na slami i dozvoljeno je njeno korištenje«, ističe sociolog
Dražen Šimleša iz ZMAGa.
Literatura o detaljnim opisima gradnje kuće od slame i njenim
prednostima može se nabaviti u ZMAGu, www. zmag.hr.
!Gordana PETROVČIĆ
[ segrtlaza @ 19.08.2008. 22:35 ] @
Zeleni krovovi

Kad se male ruke slože: Zeleni krovovi odličan su način da se izbjegne korištenje skupog crijepa. Ako su dobro napravljeni, toplinska su izolacija s vanjske strane kuće, a i lijepi su, jer na njima može biti travnjak, cvjetnjak ili povrtnjak. Orijentacijom kuće s obzirom na strane svijeta omogućava se da sunce maksimalno prodire u unutrašnji prostor i udara u neku termalnu masu, podove i zidove, koji akumuliraju toplinu.
Autorica: Gordana Petrovčić; tekst je izvorno objavljen u Vjesniku.

Grupa mladih ljudi prošlo je ljeto na Recikliranom imanju, koje je projekt otvorenoga edukacijskog centra Zelene mreže aktivističkih grupa (ZMAG), u selu Vukomerić na Vukomeričkim goricama nedaleko Zagreba, radila zeleni krov. Na drvenu konstrukciju krova prekrivenu daskama stavljali su hidroizolaciju - bitumensku ljepenku, koju su spajali pomoću plinskog plamenika. Da zaštite ljepenku od mehaničkih oštećenja, na nju su stavili sloj nepropusne čepićaste gumene membrane, a na nju je došao vodopropusni sloj geotekstila.

S okolnog zemljišta rezali su busenove trave i zemlje koje su tačkama dovozili do kuće, a potom stavljali na krov. Naknadno su posađene i neke biljke s plićim korijenjem. Korijenje biljaka prodire kroz zemlju i geotekstil te ih povezuje i učvršćuje cijelu površinu, te dolazi do utora gumene membrane gdje se zadržava voda. Jedina biljka koja se ne smije naći na zelenom krovu je čičak, jer ima vrlo snažan korijen, koji poput svrdla probija čak i dasku, napominje Matko Šišak iz ZMAG-a.

Zeleni krov na Recikliranom imanju

Zemlja, šljunak ili slama

Gradnja zelenih krovova tehnologija je u održivom ili ekološkom graditeljstvu kojom se dio površine koji je za gradnju objekta uzet od zemlje naknadno zemlji vrača u obliku zelenoga krova. To je simboličko značenje zelenih krovova. Inače oni predstavljaju odličan način da se izbjegne korištenje skupog crijepa. Uz to, ako su dobro napravljeni, toplinska su izolacija s vanjske strane kuće. Zimi sprečavaju gubitak topline, a ljeti osvježavaju stambeni prostor. Vizualno su vrlo lijepi, jer na njima može biti travnjak, cvjetnjak ili, pak, povrtnjak, priča Matko. Zeleni krov može poslužiti i kao terasa, jer njegov nagib treba biti minimalan, toliki da voda može otjecati. Dovoljna je kosina od svega 0,5 posto. Inače, nagib zelenih krovova ne bi smio biti veći od četrdeset stupnjeva zbog erozije i očuvanja kompaktnosti zelene mase. No, postoje tehnologije gradnje i na većim kosinama, ali one i koštaju. Ovisno o statici objekta, treba paziti i na težinu zelenog krova. Postoje oni gdje je sloj zemlje debeo čak pola metra do onih s vrlo tankim slojem zemlje. A može se staviti i šljunak ili bale slame iz kojih s vremenom krene vegetacija, prvo gljive, a potom žitarice iz zaostalih sjemenki u balama. Bale s vremenom strunu, pa ostane organski materijal pogodan kao izolator. Slama se uglavnom koristi za krovišta na gospodarskim objektima.

Glazbena akademija u Sydneyu ima zeleni krov...

Zeleni krovovi znatno su jeftiniji od klasičnih, pokrivenih crijepom. Za 120 četvornih metara našega krova crijep bi koštao devetnaest tisuća kuna, a za zeleni krov trebalo nam je sedam tisuća. Zemlju nas nije ništa koštala, jer smo je uzeli s terena uz kući, priča Matko.
Prošlo je godinu dana od podizanja dva zelena krova u Vukomeriću, na velikoj kući od cigle i maloj kućici-bungalovu od slame, i, kaže Matko, krovovi su se pokazali odličnim izolatorima.

Kvalitetna izolacija - dugoročna ušteda

Energetski učinkovito graditeljstvo podrazumijeva i pasivnu solarnu arhitekturu, koja se ne odnosi toliko na materijale koji se koriste u gradnji već na dizajn. Bit te arhitekture je dobro planiranje, maksimalno iskorištavanje sunčeva zagrijavanja, a rezultat - smanjenje potrebe za drugim gorivima za grijanje čak i do devedeset posto.

Dobar izračun omogućava da omjer dobivene topline kroz staklene površine i izgubljene, budući da staklo brže gubi toplinu od zidova, bude optimalan, ističe Bruno Motik iz ZMAG-a.

Zato su pasivne solarne kuće obično pravokutnog oblika, s dužom stranicom, punom velikih prozora, izloženom prema suncu koje dolazi s juga u našem podneblju, to jest sa sjevera ako se gradi na južnoj Zemljinoj polutci.

...kao i crkva na Islandu...

Veličina prozora na preostalim stranama kuće treba osigurati samo dnevnu svjetlost. Orijentacijom kuće s obzirom na strane svijeta omogućava se da sunce maksimalno prodire u unutrašnji prostor i udara u neku termalnu masu, podove i zidove, koji akumuliraju toplinu. Zato se pregradni zidovi trebaju graditi od materijala s visokim toplinskim kapacitetom, poput pune cigle, kamena i betona. Drvo nema sposobnost skladištenja topline. Termalna masa je važna i ljeti, jer upija toplinu iz prostora, čineći ga hladnijim.
Staklene površine ne smiju biti prevelike, jer se tijekom noći i oblačnih dana toplina najviše gubi kroz prozore. Da bi se smanjio gubitak topline kroz staklene površine, koristi se izo ili termo staklo, a noću se stakla prekrivaju.
Da se uspori hlađenje u pasivnim solarnim kućama koriste se obilne količine toplinske izolacije, čak i trostruko više nego u klasičnoj arhitekturi, naglašava Bruno.

Velike staklene površine mogu u toplijem dijelu godine uzrokovati pregrijavanje prostora. Rješenje je streha koja za sunčanih dana sprečava prodiranje sunca kroz prozore. Njenu širinu treba izračunati ovisno o geografskoj širini na kojoj se gradi objekt. Naime, putanja sunca nije ista svugdje na Zemlji. Putanja ljetnog sunca je visoka, a zimskog niska. Pomoći može i sadnja listopadnih stabala ili penjačica na južnoj strani kuće. Biljke ljeti sprečavaju direktni prodor sunčeve topline, a zimi je, kada ogole, propuštaju.
To nije nikakva hi-tech tehnologija, to je samo način gradnje koji pridonosi velikoj uštedi energije i čuvanju prirode, napominje Bruno, dodajući da ta gradnja nije znatno skuplja od klasične, treba, naime, uložiti u odličnu izolaciju. No, dugoročno je daleko jeftinija, zbog niskih računa.

...i poslovna zgrada u Fukuoki u Japanu

Savjeti o energetski učinkovitijoj gradnji mogu se besplatno dobiti u ZMAG-u, na www.zmag.hr ili u Savjetovalištu o uštedi energije na broj telefona 0800200170. Zainteresiranima će pomoći i Vodič kroz energetski efikasniju gradnju, koji se može nabaviti u Energetskom institutu Hrvoje Požar i Ministarstvu zaštite okoliša, prostornog uređenja i graditeljstva.


Loša izolacija - stalno curenje novca

Više od 41 posto ukupne energije u Hrvatskoj troši se u zgradama, prije svega zbog njihove loše izolacije. Oko 83 posto zgrada ima nezadovoljavajuću toplinsku zaštitu, a više od pedeset posto zgrada građeno je bez toplinske zaštite.

Energetska efikasnost u zgradarstvu u razvijenim zemljama prepoznata je kao područje koje ima najveći potencijal za smanjenje ukupne potrošnje energije, čime se direktno utječe na financijske uštede, ugodniji i kvalitetniji boravak u zgradi i dulji životni vijek zgrade te pridonosi zaštiti okoliša i smanjenju emisija stakleničkih plinova u okoliš, objašnjava Željka Hrs Borković, iz Odjela za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u Energetskom institutu Hrvoje Požar.

Više zbog priključivanja Europskoj uniji, nego zbog katastrofalnog stanja u potrošnji energije, u Hrvatskoj je oko godinu dana na snazi Tehnički propis o uštedi toplinske energije i toplinskoj zaštiti u zgradama. Primjenom novog propisa očekuje se od dvadeset do trideset posto bolja toplinska izolacija zgrada.

Potrošnja energije za grijanje u zgradama građenim prema propisu iz 1987. kreće se između sto i 150 kilovatsati po četvornom metru, dok će se primjenom novog propisa potrošnja kretati od 51 do 95 kilovatsati po četvornom metru, ovisno o obliku zgrade. Budući da se kroz prozore gubi oko pedeset posto topline, novim propisom prvi je put definiran i maksimalno dozvoljeni koeficijent prolaska topline kroz prozore, on iznosi 1,80, za razliku od prijašnjih dva do tri, Wata po četvornom metru puta Kelvin. Prema novom propisu, sastavni dio projekta za dobivanje građevinske dozvole bit će i iskaznica s podacima o godišnjoj potrošnji toplinske energije.

Solarna kuća u Oxfordu u Engleskoj


Izolacija vanjskih zidova do trideset centimetara

Energetskom obnovom starih zgrada, naročito onih građenih prije 1987. moguće je postići uštedu u potrošnji toplinske energije veću od šezdeset posto.

Najveće uštede mogu se postići zamjenom prozora te izolacijom vanjskog zida i krova, kaže Željka Hrs Borković iz Odjela za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u Energetskom institutu Hrvoje Požar.

Toplinska izolacija suvremenih niskoenergetskih kuća na vanjskom zidu iznosi između osamnaest i trideset centimetara, umjesto standardnih šest do dvanaest, na krovu između dvadeset i četrdeset, a na stropu negrijanog podruma između četrnaest i dvadeset centimetara.

Dodatna ulaganja u toplinsku izolaciju pri obnovi već dotrajale fasade kreću se u ukupnoj cijeni sanacije fasade dvadeset do četrdeset posto, što daje povoljne ekonomske rezultate u usporedbi s dugoročnim uštedama koje se postižu. Razdoblje povrata investicije kreće se od tri do deset godina, ističe Željka Hrs Borković.

Preuzeto sa:
http://www.ekosela.org/modules/news/article.php?storyid=72
[ segrtlaza @ 22.08.2008. 14:57 ] @
Povijest građevina od slame

Građevine od bala slame prvi su put izgrađene potkraj 19. stoljeća u SAD-u, u vrijeme kad su izumljeni strojevi za baliranje slame. Bijeli naseljenici ravnica Nebraske, u područjima bez kamenja i šuma za gradnju, uzgajali su žitarice, a u iščekivanju drvne građe, koja im je trebala stići tek sljedećeg proljeća, gradili su privremene kuće od onoga što je za njih bio otpadni materijal – od bala slame. Naseljenici su uvidjeli da ih takve kuće griju za hladnih zima i hlade tijekom vrućih ljeta, ali uočili su i primjetnu zvučnu zaštitu od bučnih vjetrova pa je sve rezultiralo i gradnjom trajnih kuća od slame, a u nekima se živi još i danas.

U Velikoj Britaniji je prva kuća od slame izgrađena tek 1994. godine, i trenutno ih je u ovoj zemlji oko 70-ak, a u Irskoj 10-ak. U Njemačkoj se grade i luksuznija izdanja kuća od slame, a zbog dobrih akustičnih svojstava izgrađen je i jedan glazbeni studio blizu Frankfurta, s dojmljivom kupolom od slame.


http://www.glasistre.hr/?7dfc8...S,2669,2651,14776,19411,187108,,
[ dishi68 @ 30.09.2008. 12:15 ] @
Samo kod nas ništa.
[ segrtlaza @ 01.10.2008. 19:13 ] @
Citat:
dishi68: Samo kod nas ništa.


Da nažalost si u pravu
Malo toga se dešava ali i to će se u dogledno vrijeme promijeniti.
Ekosela koja su ranije spominjana dobijat će sve više pristalica, a samim tim će se potencirati i mogućnosti gradnje prirodnim materijalima.
Naravno, takođe nema ozbiljnije strategije za eko i seoski turizam bez ovih stvari.
Ipak Balkan je Balkan pa treba uvjek više vremena...mada treba se i prisjetiti kako su naši stari živjeli...šta je bilo ok a šta ne.
[ dishi68 @ 17.10.2008. 20:23 ] @
Tarolit za uštedu

Jedan od nekada najzastupljenijih materijala, izolator izuzetnih svojstava, sada pomalo zaboravljen zbog upotrebe drugih materijala slabijih izolacionih sposobnosti, jesu tarolit ploče. Izrađene su od tarolit mase (drvena vlakna presvučena cementom i mineralizovana). Kombinuju se sa svim građevinskim materijalima (beton, opeka, drvo), imaju izuzetnu sposobnost upijanja zvuka i značajnu protivpožarnu otpornost.

Posebnim procesom proizvedene su tarolit kombi ploče u dva i tri sloja koje su povećale efikasnost izolacije, jer su materijali čvrsto povezani a svojstva se dopunjuju. Ne gube odlike i kada su skladištene na otvorenom prostoru izložene vlazi i vrmenskim nepogodama pre ugradnje. Većina nekadašnjih objekata građenih za ZOI u Sarajevu obložena je tarolitom, zgrada Narodnog pozorišta tek nakon požara (da su ugrađene ranije šteta bi bila minimalna), TV Beograd i druga poznata zdanja.

Razne vrste fasada koje je moguće uraditi tarolit kombinovanim pločama povećavaju otpornost na temperaturne promene i uticaj UV zraka i dozvoljavaju da objekat „diše”, a čitav sistem je ekološki ispravan i potpuno neškodljiv za okolinu. Izuzetan vek trajanja i iskustvo naše najstarije fabrike „Tarolit” iz Ostružnice koja proizvodi ovaj izolacioni materijal još od 1934. godine garantuju kvalitet i dugovečnost. Cena ugradnje tarolit kombinovanih ploča je samo dvadesetak posto veća u ukupnim troškovima, ali je zato eksploatacija daleko efikasnija, i do četiri puta, pa se upotreba ovog prirodnog materijala veoma isplati.

http://www.politika.rs/rubrike...ine/Tarolit-za-ushtedu.sr.html
[ dishi68 @ 29.11.2008. 23:10 ] @
Krovovi od trske

http://www.livicon.hr/krov_slike.htm
[ ITguru @ 30.11.2008. 14:41 ] @
http://sbregistry.greenbuilder.com/search.straw?RID=86

pa ko zeli i ko je blizu nek proveri :))
[ segrtlaza @ 18.01.2009. 07:48 ] @
Building your straw bale home
http://rs519.rapidshare.com/fi...lding_Your_Straw_Bale_Home.rar


Earthbag building
http://rs485.rapidshare.com/fi...EartBuildThTooTrickandTech.rar
[ dishi68 @ 19.01.2009. 21:31 ] @
Dobre knjige. Treba se malo pomučiti oko prevoda
[ segrtlaza @ 21.01.2009. 15:07 ] @
Pa jeste, nažalost još nema na našem jeziku.

Još jedna knjiga o gradnji sa slamom
Building a Straw Bale House The Red Feather Construction Handbook
http://rs11.rapidshare.com/fil...Construction_Handbook-caio.rar
Password:aioforum.com


Ako neko skonta neki video ili film na ove teme, neka stavi link. Ima dosta na you tube, ali bilo bi dobro videti i duži film.
[ segrtlaza @ 20.04.2009. 16:15 ] @
sada i na nasem jeziku

"Priručnik za gradnju kuća od bala slame"

http://www.4shared.com/get/994...gradnju_kua_od_bala_slame.html
[ dishi68 @ 21.04.2009. 02:01 ] @
Ja nabavio tu knjigu.
[ dishi68 @ 02.05.2009. 06:48 ] @
Na Discovery Science upravo se prikazuje emisija o projektu Greensburg u Kazasu USA. Radi se o obnavljanu grada porešenim u naletu tornada. Ceo grad se gradi po principu zelene gradnje. U projektu su učestvovali studenti i profesori sa lokalnog građevinskog fakulteta, dok naši o ovome nemaju pojma, čak su dobili i neku plaketu od državne inspekcije, što znači da je ovo atestirani tj. priznat način gradnje u USA.

http://planetgreen.discovery.com/tv/greensburg/
http://www.greensburggreentown.org/

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 02.05.2009. u 09:07 GMT+1]
[ Marisav @ 07.05.2009. 10:06 ] @
Ko hoce neka zivi u stanu/kuci i neka ceo zivot otplacuje zelenaski kredit bankama. A moze i kao podstanar gazdi.

[Ovu poruku je menjao Marisav dana 07.05.2009. u 13:04 GMT+1]
[ Odin D. @ 07.05.2009. 22:28 ] @
Malo proletih kroz onu knjizicu navedenu u linku malo iznad i mogu da izjavim da u poslednjih nekoliko godina nisam procitao vecu budalastinu.
Uzela djeca slame pa se igraju.
Ako bi covjek pijan dobauljao sa neke slave, dok bi doteturao do spavace sobe pola zidova bi ulubio i porusio.
Kad napada snijeg na krov ta kuca se suzbije za pola metra, mogu misliti sta bi bilo sa malterom na zidovima, vratima i oknima prozora.
Lako je nabacati bale slame jednu na drugu, ali cijena naknadnih radova da se to dovede da lici na kucu premasice cijenu klasicne gradnje.

To moze biti zanimljivo za neko hobisticko skloniste u planini, ali zivjeti svakodnevno u tome i voditi rat protiv miseva koji ti podrivaju temelje....
[ dishi68 @ 08.05.2009. 01:28 ] @
Citat:
Odin D. Malo proletih kroz onu knjizicu navedenu u linku malo iznad i mogu da izjavim da u poslednjih nekoliko godina nisam procitao vecu budalastinu.
Uzela djeca slame pa se igraju.
Ako bi covjek pijan dobauljao sa neke slave, dok bi doteturao do spavace sobe pola zidova bi ulubio i porusio.
Kad napada snijeg na krov ta kuca se suzbije za pola metra, mogu misliti sta bi bilo sa malterom na zidovima, vratima i oknima prozora.
Lako je nabacati bale slame jednu na drugu, ali cijena naknadnih radova da se to dovede da lici na kucu premasice cijenu klasicne gradnje.

To moze biti zanimljivo za neko hobisticko skloniste u planini, ali zivjeti svakodnevno u tome i voditi rat protiv miseva koji ti podrivaju temelje....



Odine lepo kažeš Malo proletih ... i u tome je problem kod nevernih Toma, džaba činjenice i argumeti. Nisu se to deca igrala, to su dela stručnjaka. Džaba dokaza, da takve građevine odolevaju vekovima, da se bala slame ne može upaliti otvorenim plamenom, da se na bogatom Zapadu grade hoteli, škole, pa čak i crkve, da kvalitet materijala proučavaju Zapadni (Nemački) instituti, da su u prirodni materijali pod određenim uslovima priznati kao građevinski materijal i da se na hiljade takvih kuća izgradilo od Aljaske do Australije i od Amerike preko Evrope do Japana i sve to zamislite korišćenjem prirodnog i dostupnog materijala na mestu izgradnje kuće. A gde su svi naši pretci živeli, u dvorovima?
[ segrtlaza @ 08.05.2009. 14:33 ] @
Bas tako kako je rekao dishi68

Vredi se barem malo informisati pre nego sto nesto napisemo. da ne bi lupali gluposti....

vidim da mi je uredniki ili neko drugi obrisao poslednji post sa imenom foruma na kojem smo postavili jos neke materijale. Izgleda da se ne poklapa sa pravilnikom, nisam znao da se ne sme stavljati link za drugi forum.
Zelja mi je prvobitno bila da zainteresovani ljudi dodju do dodatnih informacija, nothing more...ipak sorry i

pozz
[ Odin D. @ 08.05.2009. 19:50 ] @
Citat:
dishi68... da se na bogatom Zapadu grade hoteli, škole, pa čak i crkve, da kvalitet materijala proučavaju Zapadni (Nemački) instituti, da su u prirodni materijali pod određenim uslovima priznati kao građevinski materijal i da se na hiljade takvih kuća izgradilo od Aljaske do Australije i od Amerike preko Evrope do Japana i sve to zamislite korišćenjem prirodnog i dostupnog materijala na mestu izgradnje kuće. A gde su svi naši pretci živeli, u dvorovima?

Pa ovako kako si srocio, covjek bi pomislio da je citav svijet poludio za kucama od slame. Svugdje ima pojedinaca koji se za nesto interesuju, ali ne treba to predstavljati kao neki sveopsti svjetski trend. To sto neko mora napisati pompezan novinski clanak ili napraviti pompeznu tv-emisiju u cilju prodaje novina ili povecanja gledanosti televizije da bi zaradio svoju platu, ne mora znaciti da je sve to bas tako kako je on napisao/rekao, vec treba uzeti u obzir i okolnosti/razloge pod kojima se vijesti kreiraju. Manje-vise sve danas sto dospije u novine ili na tv je u formi spektakla, epohalnog dogadjaja ili apokalipticnih opasnosti. 99.9% svih interesovanja u gradjevini danas je okrenuto na beton, metal, staklo, plastiku i neke nove materijale.

Citat:
segrtlaza
Vredi se barem malo informisati pre nego sto nesto napisemo. da ne bi lupali gluposti....
pozz

Jedan od dobrih izvora informisanja je i udzbenik istorije. Tamo se moze procitati da su ljudi prije vise desetina iljada godina pravili zemunice, kolibe, brvnare, satore pa i kuce od slame, izmedju ostalog.
Covjek koji razmislja bi sebi sigurno postavio pitanje zasto su ljudi napustili kuce od slame i presli na drvo i kamen? Zar nije logicno da bi se odmah po tom neuspjesnom eksperimentu sa kamenom vratili na zlatnu slamaricu, umjesto sto vijekovima nastavljaju da se muce? Ili meni tu nesto promice?

Koliko sam ja upoznat sa pricama mojih predaka koji su rodjeni u kolibama i slicnim "prirodnim" i "ekoloskom" objektima, svi su jedva cekali da predju u kamene kuce, a iz vise razloga.

Ovdje se poredjenje modernih kuca sa slamnatim kucama vrsi po principu da se uzmu svi nedostaci modernih kuca i uporedjuju sa svim prednostima slamnatih kuca. Pitam se kako bi izgledalo kad bi obrnuli situaciju pa poredili nedostatke slamarica sa prednostima moderne gradnje.

Bas me zanima koliki ce broj vas koji zastupate ovu gradnju jednom u zivotu kad dodje do pravljenja kuce odluciti da pravi kucu od slame.

Sta raditi ako dodje do pucanja cijevi za vodu u zidu? Mozes samo da srusis kucu i pocnes ispocetka.
[ dishi68 @ 08.05.2009. 23:34 ] @
Citat:
Odin D.

Bas me zanima koliki ce broj vas koji zastupate ovu gradnju jednom u zivotu kad dodje do pravljenja kuce odluciti da pravi kucu od slame.

Sta raditi ako dodje do pucanja cijevi za vodu u zidu? Mozes samo da srusis kucu i pocnes ispocetka.


Cilj prethodnog posta nije dokazivanje da su svi poludeli za gradnjom kuća od slame, već da se iste grade od polarnih uslova do vlažne klime kakva je na Novom Zelandu.

Očigledno da nisi pročitao celu temu, a da ne pomenjim neku od knjiga sa sajtova koje je postavio segrtlaza.

Da ne bi došlo do zabune, kuću od bala slame ne možeš napraviti u centru grada, barem ne u zemljama u okruženju, dok se na zapadu takva gradnja upotrebljva i na javnim objektima.

Razmisli malo o ovoj tvrdnji da može doći do prskanja cevi, misliš na -600C, možda je moguće.




[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 09.05.2009. u 00:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 09.05.2009. u 19:05 GMT+1]
[ bakara @ 08.05.2009. 23:38 ] @
Citat:
dishi68:
Očigledno da nisi pročitao celu temu...

Da, izgleda da je propustio deo gde si ti pre godinu dana rekao da ces praviti kucu od slame...i nista
[ dishi68 @ 08.05.2009. 23:50 ] @
Citat:
bakara: Da, izgleda da je propustio deo gde si ti pre godinu dana rekao da ces praviti kucu od slame...i nista


Biram lokaciju. Pored izvora reke, u blizini buduće turističke meke ili na svom imanju.
[ bakara @ 09.05.2009. 09:28 ] @
Nemoj pored reke, nije bezbedno
[ Odin D. @ 09.05.2009. 12:14 ] @
Citat:
dishi68:
Razmisli malo o ovoj tvrdnji da može doći do prskanja cevi, misliš na -600 0C, možda je moguće.

Evo razmislio sam o tome i dokucio sam da ne mora biti -60oC, sasvim je dovoljno i -1oC. Isto tako sam kracom pretragom pronasao da spojevi pocnu da popustaju iz raznoraznih razloga, pucanje od smrzavanja i nije neki presudan uzrok. Tako da... cijevi propustaju, vodoinstalateri rade i popravljaju.... pogotovo kod ovih "sam svoj majstor radova", sve je to uobicajeno. Da nije tako ne bi ni postojale dezurne sluzbe.

[ dishi68 @ 09.05.2009. 18:45 ] @
Citat:
Odin D.: Evo razmislio sam o tome i dokucio sam da ne mora biti -60oC, sasvim je dovoljno i -1oC. Isto tako sam kracom pretragom pronasao da spojevi pocnu da popustaju iz raznoraznih razloga, pucanje od smrzavanja i nije neki presudan uzrok. Tako da... cijevi propustaju, vodoinstalateri rade i popravljaju.... pogotovo kod ovih "sam svoj majstor radova", sve je to uobicajeno. Da nije tako ne bi ni postojale dezurne sluzbe.


Da to važi za konvencionalne kuće. To sam lično video, kuća je bez izolacije. Ali za kuću koja je napravljena od bala slame (koji je ustvari termo izolacioni materijal) to je nemoguće. To je isto kao kada bi to isto rekao za kuću od Ytong blokova. Za ono što si rekao da će se kuća sabiti pod teretom krova, očigledno da nisi čitao, jer se u jeftinijoj varijanti kuće od bala slame prave bez drvenih greda koje bi držale krov, as češće se prave kuće sa drvenim gredama koje su projektovane da drže samo težinu krova. Probaj da udariš pesnicom tvrdo presovanu balu slame. i šta će se desiti? Ulubiće se taman toliko koliko bi se ulubila i stiropor izolacija na savremenim kućama.
[ Horvat @ 09.05.2009. 19:17 ] @
Citat:
dishi68: Ulubiće se taman toliko koliko bi se ulubila i stiropor izolacija na savremenim kućama.


s tim da se stiropor koristi iskljucivo kao izolacioni materijal,a ne i kao zid :)
[ Odin D. @ 09.05.2009. 19:28 ] @
Da li ce se stiropor kod savremenih kuca ulubiti ili nece ne igra nikakvu ulogu jer kod savremenih kuca tezinu krova drze zidani zidovi i armirana betonska konstrukcija, a ne termo-izolacija od stiropora.

Ljudi su nekad davno pravili kuce od slame i drveta, a postavlja se pitanje zasto su presli na zidanje, kad su slama i drvo bili bolji?!

Drugo, tu je veliko pitanje vlage i impregnacije te slame, te zastita od stetocina. Slama ce povlaciti vlagu iz atmosfere jedino ako se ne omalterise neki hermeticki sloj preko, a to je vec science-fiction.
Slama je puna pesticida i herbicida i ne znam koliko je bas "ekoloski" i "zdravo" zivjeti u kuci koja lagano otpusta pesticide...
Isto tako da bi se zastitila od glodara i insekata mora se necim tretirati.

Kad sam ja gledao kako majstori postavljaju termo izolaciju od stiropora na jednu kucu vidio sam da ne pocinju od poda (iako je stan prakticno vec pocinjao od nivoa trotorara) pa ih upitah o cemu se radi. Kazu moraju da odignu 30-tak cm od zemlje jer misevi pocnu da prokopavaju tunele po fasadi ako mogu da je dohvate sa zemlje. Neke malterske zastite i sl. stvari ne piju vodu, uvijek nadju nacin da taj sloj probiju i udju u termo-fasadu. Mogu zamisliti sta bi tek radili u kuci od slame kojoj su zidovi debeli pola metra. Pa to bi bio cirkus.

Ne mislim da su kuce od slame nesto bezveze, ali mislim da mogu biti interesante jedino u neke hobi-vikend funckije i ruralne naseobine vikendaskog tipa, ali ne i za svakodnevni normalni zivot u danasnjoj civilizaciji.
Znam da mogu i da se urade dovoljno kvalitetno i za te potrebe, ali po cijeni trostruko vecoj od obicne kuce sa istim termo-izolacionim osobinama. Cijena i obim onih radova i materijala koji bi uslijedili nakon nizanja bala slame, da se to dovede u izgled uobicajenog doma bi prekrila sve troskove obicnog zidanja. Jednostavno, 15-tak centimetara stiropora ce nadmasiti bilo kakvu balu slame u termo-izolacionim svojstivma, lakoci ugradnje, odrzavanju itd...

I sta da radis ako te u toku "zidanja" slamom uhvati kisa? Mos' se slikati sa kucom.
[ dishi68 @ 09.05.2009. 21:18 ] @
Citat:
Da li ce se stiropor kod savremenih kuca ulubiti ili nece ne igra nikakvu ulogu jer kod savremenih kuca tezinu krova drze zidani zidovi i armirana betonska konstrukcija, a ne termo-izolacija od stiropora.

Ljudi su nekad davno pravili kuce od slame i drveta, a postavlja se pitanje zasto su presli na zidanje, kad su slama i drvo bili bolji?!

Drugo, tu je veliko pitanje vlage i impregnacije te slame, te zastita od stetocina. Slama ce povlaciti vlagu iz atmosfere jedino ako se ne omalterise neki hermeticki sloj preko, a to je vec science-fiction.
Slama je puna pesticida i herbicida i ne znam koliko je bas "ekoloski" i "zdravo" zivjeti u kuci koja lagano otpusta pesticide...
Isto tako da bi se zastitila od glodara i insekata mora se necim tretirati.

Kad sam ja gledao kako majstori postavljaju termo izolaciju od stiropora na jednu kucu vidio sam da ne pocinju od poda (iako je stan prakticno vec pocinjao od nivoa trotorara) pa ih upitah o cemu se radi. Kazu moraju da odignu 30-tak cm od zemlje jer misevi pocnu da prokopavaju tunele po fasadi ako mogu da je dohvate sa zemlje. Neke malterske zastite i sl. stvari ne piju vodu, uvijek nadju nacin da taj sloj probiju i udju u termo-fasadu. Mogu zamisliti sta bi tek radili u kuci od slame kojoj su zidovi debeli pola metra. Pa to bi bio cirkus.

Ne mislim da su kuce od slame nesto bezveze, ali mislim da mogu biti interesante jedino u neke hobi-vikend funckije i ruralne naseobine vikendaskog tipa, ali ne i za svakodnevni normalni zivot u danasnjoj civilizaciji.
Znam da mogu i da se urade dovoljno kvalitetno i za te potrebe, ali po cijeni trostruko vecoj od obicne kuce sa istim termo-izolacionim osobinama. Cijena i obim onih radova i materijala koji bi uslijedili nakon nizanja bala slame, da se to dovede u izgled uobicajenog doma bi prekrila sve troskove obicnog zidanja. Jednostavno, 15-tak centimetara stiropora ce nadmasiti bilo kakvu balu slame u termo-izolacionim svojstivma, lakoci ugradnje, odrzavanju itd...

I sta da radis ako te u toku "zidanja" slamom uhvati kisa? Mos' se slikati sa kucom


Na Discaveriju su pre nekoliko meseci testirali nosivost Borovog trupca i železničke šine, i šta mislite koji materijal je više izdržao? Pa naravno borov trupac, železnička šina se savila. I Bokserska vreća je puna isečenih presovanih krpica, pa se jedino ulublje kada je Tajson udari i to za koj santimetar.

Kod ovih kuća se prvo napravi krov, i obavezno se prekriva ciradom u toku gradnje, jer slama nesme da pokisne u toku gradnje. Isto kao i kod stiropora bale slame se izdižu na temelju i ispod slame se stavlja metalna mreža, da ne bi ušli glodari. Postoje i drugi metodi za odstranjivanje glodara.

Ovo za cenu stvarno ne razumem ili je to nedostatak logike. Šta može biti skuplje kod kuće od balirane slame u odnosu na konvencionalne ili montažne kuće i to trostruko.

Stvarno bi trebao da pogledaš prethodne postove. Ja nisam nikakav stručnjak po ovom pitanju, ali Odine ti ga pretera. Koji god satelitski kanal pogledaš, koji se bavi temom gradnje imaš barem jednu emisiju mesečno o izgradnji kuća prirodnim materijalima. Tako da se ne može reći da su to svojevrsni zaluđenici, društveni šljam i puka sirotinja. Uostalom imaš Američku firmu koja pravi kuće od balirane slame sa aluminijumskim okvirom, a prodaju je tako što ti prvo dozvole da prespavaš u takvoj kući, pa ako ti se sviđa ugovoriš izgradnju. U nama bliskoj Austriji firma pravi kuće od presovanih panela, naravno sa slamom.

Nijedna tvoja tvrdnja ne drži vodu.

U okolini gde živim, poljoprivrednici se ne bave intezvnom poljoprivrednom proizvodnjom, pa skoro da niko ne prska pesticidima pšenicu. Uostalom sadašnji moderni pesticidi imaju vreme raspadanja kraće od same vegetacije, a taj hleb od te pšenice mi jedemo, tako da i ova tvoja tvrdnja pada u vodu. Lično poznajem dobavljača slame, tako da sam 1000% siguran daje nije prskao.

Nijedna tvoja tvrdnja ne drži vodu.

Iz jednog časopisa

Još devedesetih godina prošlog veka i do nas je stigla vest o kućama od slame koje su u SAD postale pravi hit. Prošla je decenija od tada a ovaj zanimljiv sistem gradnje još uvek nije izašao iz mode. Zapravo, korišćenje obnovljivog i potpuno prirodnog materijala – stabljike žitarica ili drugih industrijskih biljaka, odlične mehaničke i izolacione karakteristike, brzina i jednostavnost gradnje, i na posletku, dugotrajnost ovako izvedenih objekata, obezbeđuju kućama od slame sigurnu budućnost.

Veoma čest prvi komentar na pomen kuća od slame je onaj da se tako gradilo u srednjem veku. Jeste. Gradilo se uveliko do drugog svetskog rata. Gradi se i danas. Zašto? Zato što smo zaludni, sentimentalni ili ekscentrični, ili zato što ono što valja ne treba odbacivati? Brojne su predrasude o ovim kućama: lako se zapale i brzo gore, ispunjene su insektima i glodarima, nestabilne su, itd. Slama gori, ali gori i papir, pa ipak ćete upaljačem teško uspeti da zapalite sklopljen telefonski imenik, insekti i glodari se useljavaju u svaku nezaštićenu termoizolaciju zato što im je toplo (slama ne predstavlja izvor hrane), a što se nestabilnosti tiče... ova tvrdnja važi jedino u bajci sa prasićima. Uostalom, kod nas samo graditelji bez elementarnog poznavanja osnovnih materijala mogu unapred da odbace bilo kakvu mogućnost građenja ovakvih kuća. Kombinacija slame i blata dokazana je u svim delovima Srbije – mnoge vojvođanske, šumadijske, ili kuće Istočne i Južne Srbije koriste se i nakon 200 godina, a osnovna restauracija (uglavnom krovne konstrukcije) vraća ih u prvobitno stanje. Prostorije pre više decenija izolovane karatavanom, vitlovkama (valjci od blata kojima je formiran plafon vojvođanskih kuća), nabojem ili blatom oblepljenim preko pletenog pruća, i danas su jednako prijatne zimi i leti.

Dobre mehaničke osovine kao preduslov lakoće oblikovanja prostora

Gradnja balama ne mora da podrazumeva samo upotrebu stabljika žitarica već i konoplje, lana i drugih industrijskih biljaka (građevinska upotreba bala od recikliranih materijala: papira, plastike, automobilskih guma i drugih neorganskih materijala još uvek je fazi ispitivanja u konstruktivnom, i u smislu uticaja na čovekovo zdravlje i okolinu). Dimenzije bala određene su standardnim formatiranjem poljoprivrednih bala u SAD: sa dvostrukom – 46x35/40x80/120cm i trostrukom vrpcom – 53x40x90/120cm. Težina bala tako se kreće od 18 do 45kg po komadu. U poslednje vreme postaju uobičajene i bale većih dimenzija 1x1m; 1x1,2m; kao i 1,2x1,2x2,4m teške i do cele tone! Moguće je koristiti i okrugle bale u obliku valjaka prečnika 1,2 do 1,5m. Ovakve dimenzije pružaju projektantima veliki izbor u oblikovanju objekata i unutrašnjeg prostora.

Takođe, danas je u SAD moguće korišćenje i dodatno kompresovanih bala koje izdržavaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmišljene za podlošku kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima). Zid od standardnih bala izdržava pritisak krovne konstrukcije do 900kg po dužnom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta više – 4,5 do 7t po metru zida! Predstavljene noseće karakteristike bez problema prihvataju opterećenje bilo kakve krovne konstrukcije i znatno će unaprediti dizajn objekata ovog sistema u narednom periodu. Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je povezana u vertikalnom položaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo vezivanje dopušta i horizontalno sečenje motornom testerom kako bi se dobila željena visina elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd).

Mehaničke karakteristike zidova od bala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje što u ovom slučaju znači da projektant ima veliku slobodu u oblikovanju osnove objekta, pravca pružanja zidnih ravni i njihog oblika (valoviti, obli, potpuno ravni, itd).

Gradnja

Kao kod montažnih, skelet kuća od bala slame postavlja se na pripremljenu osnovu (temeljne stope i temeljna ploča). Zidovi od bala slame, uglavnom, mada ne i obavezno, formiraju se tek po postavljanju krovnog pokrivača kako bi bili zaštićeni od vremenskih uticaja u toku ugradnje (pre nego što zaštitu preuzme obloga od maltera). Međutim, skelet koji formira objekat može biti dimenzionisan i prema samom sebi jer će težinu završnog oblaganja krova, i kompletnog objekta, dobrim delom preuzeti zidovi.
Kako bilo, zidovi se formiraju jednostavnim postavljanjem bala na preklop, kao kod zidanja opekom. Prethodno se postavi zaštitni sloj za regulaciju vlage u osnovi zida: sloj šljunka ili daske (zaštićene premazima ili folijama). Prilikom formiranja zidova dodatno se može postaviti laka armatura: metalne šipke ili pruće (analogno primeru iz naše prakse gde je kod vojvođanskih kuća preko svakog sloja naboja postavljan sloj trske). Takođe, bez obzira da li se zid od bala slame sučeljava ili sutiče sa istovetnim, ili zidom od drugog materijala, veza bi trebalo biti dodatno ojačana armaturnim šipkama koje će biti upuštene u drugi zid najmanje 15cm. Moguća je kombinacija ovih zidova sa svim drugim materijalima: opekom, penobetonskim elementima, ali i metalnim profilima za staklene zavese.



Krovna konstrukcija

Krovna konstrukcija može se posmatrati potpuno nezavisno od ovog sistema građenja zidova jer on na nju ne utiče više nego bilo koji drugi. Tako kuću od bala možete odozgo zaštititi klasičnim drvenim krovom bilo kog oblika, tavan možete koristiti po izboru, a ničim niste uslovnjeni ni prilikom izbora krovnog pokrivača (crep, lim, itd).

U Sjedinjenim Američkim Državama moguće je dobiti i kompletnu upotrebnu dozvolu za objekat kod kog je krovna venčanica, bez ikakve dodatne konstrukcije, postavljena direktno na zidove od bala slame (uz odgovarajući drveni jastuk koji će obezbediti pravilno učvršćivanje i raspored prenosa opterećenja po punoj širini zida).



Vertikalna i horizontalna opterećenja zidova od bala slame

Većina građevinaca u SAD odlučuje se za tradicionalne drvene skeletne sisteme za prihvatanje tereta objekata koji u potpunosti ispunjavaju sve zahteve strogih bezbednosnih, ali i zdravstvenih propisa za noseće i nenoseće zidove. Horizontalna opterećenja jakih vetrova i seizmičkih potresa rešavaju se običnim čeličnim kosnicima/utegama. Zidove od slame prvenstveno treba zaštititi od uticaja vetra. Testovi su pokazali da malterisan zid od slame može izdržati pritisak od 50 funti po kvadratnoj stopi (240 kg/m²). Međutim, ovakvi sistemi imaju dodatne prednosti u odnosu na skeletne drvene, kao što su dodatna elastičnost i fleksibilnost. Opšte mišljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i oštećenjima osnovnog skeletnog sistema jer, zahvaljujući upravo oprimalnoj elastičnosti, ne koncentrišu negativna dejstva sila u jednoj tački (što je osnovni uzrok oštećenja krutih betonskih konstrukcija usled pojačanih vibracija).

Navešću samo neke od smernica uz pomoć kojih sami možete doći do okvirne računice isplativosti ovakvog građenja, kao i prednosti tokom upotrebnog veka objekta:

-dostupnost materijala i kratka relacija (niža cena) transporta
za objekat od 100m² potrebno je oko 400 bala slame (bala slame na dan 10.10.2008. koštala je 100din, tj. 1,25 evra)

-prilikom zidanja potrebno je daleko manje armature, nema troškova za cement i pesak (lepak), nisu potrebni armirano-betonski vertikalni i horizontalni serklaži za seizmičku zaštitu

-malterisanje može biti mašinsko ili ručno, malterom ili blatom (oko 50% veća potrošnja maltera u ovoj fazi radova)

-nije potrebna dodatna termoizolacija – ne postoji trošak u vezi sa materijalom i radovima

-nema osetljivih završnih radova (specijalni sloj fasade, izbegavanje spojnica termoizolacije od bilo kog materijala, zaptivanje kritičnih spojnica oko otvora, ispod krova...)

-daleko manja mogućnost pojave hladnih mostova zahvaljujući punoj/monolitnoj zidnoj masi

-zid lako možete probiti (zatvoriti) na onom mestu gde vam se dopadne, a ukoliko je potrebno, krovnu venčanicu možete osigurati dodavanjem drvenih podupirača na tom mestu

-toplotni komfor i energetska efikasnost kuća od bala slame može se meriti samo sa onim u objektima koji ispunjavaju standarde postavljene tek u poslednjih desetak godina

-okruženje od potpuno prirodnih materijala jednostavno nema cenu.

Svako ko želi više da sazna o ovim kućama može to učiniti na blogu Andrew Morrison-a iz Džeksonvila (Oregon, SAD), graditelja balama slame. Posebne teme na njegovom blogu posvećene su ugradnji prozora i vrata u zidove od bala slame, izračunavanju neophodnog broja komada bala slame za objekat željene veličine, testovima vatrootpornosti ovih kuća, ugradnji vodovodnih cevi... Putem ovog bloga možete mu uputiti sva pitanja u vezi sa gradnjom kuća od bala slame: http://thestrawbalehouse.blogs...r-slab-window-seats-to_16.html

http://www.buildmagazin.com/in...ld=tekstovi&ime=bm0736.htm









[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 10.05.2009. u 02:03 GMT+1]
[ dishi68 @ 09.05.2009. 21:20 ] @
Citat:
Horvat: s tim da se stiropor koristi iskljucivo kao izolacioni materijal,a ne i kao zid :)


Što je prednost balirane slame.
[ Odin D. @ 10.05.2009. 06:13 ] @
@dishi

Nije slama skupa, skupo je sve ono drugo sto mora da se uradi da bi ta kuca od slame licila na normalnu kucu.

Citat:
U nama bliskoj Austriji firma pravi kuće od presovanih panela, naravno sa slamom.

U Austriji postoji jedna firma koja pravi kuce od slame i 16000 firmi koje ih prave od blokova i betona. Sta taj podatak po tebi treba da predstavlja?

U Indiji postoji jedan covjek sto jede zive zmije. Sta ja mogu sa tim da dokazem?

Mislim da si me pogresno shvatio. Ne kazem ja da su kuce od slame lose, nego da ne mogu za male pare da se naprave kvalitetno i da ih na zapadu uglavnom ne prave oni koji hoce da ustede nego oni koji imaju viska para i dosade u zivotu (razni bogatasi) pa traze sebi zabave i sl.

A ovo sto neki misle da ce za tri-puta manje para koje bi dali za normalnu kucu moci da naprave kucu od slame mogu samo da naprave kucu u kvalitetu kolibe. U tom kvalitetu mozes od bilo kog materijala napraviti kucu za toliko para.
[ dishi68 @ 10.05.2009. 08:13 ] @
Citat:
Odin D.: @dishi

Nije slama skupa, skupo je sve ono drugo sto mora da se uradi da bi ta kuca od slame licila na normalnu kucu.


U Austriji postoji jedna firma koja pravi kuce od slame i 16000 firmi koje ih prave od blokova i betona. Sta taj podatak po tebi treba da predstavlja?


A ovo sto neki misle da ce za tri-puta manje para koje bi dali za normalnu kucu moci da naprave kucu od slame mogu samo da naprave kucu u kvalitetu kolibe. U tom kvalitetu mozes od bilo kog materijala napraviti kucu za toliko para.


Šta je skuplje vodovodna instalacija, elektro instalacija, krovni pokrivač.

Za Austriju je dokaz da je takva gradnja legalizovana, a ne da većina građevinskih firmi gradi takve kuće.

Kolioko košta da se ostaci standardne gradnje ukolone i koliko mesta zauzimaju na deponijama. Mada će se pre videti takav otpad na ilegalnim deponijama u predgrađima nego na pravim deponijama.

U nemačkoj postoji višespratnica od nabijene zemlje koja je sagrađena 1828 godine. Pogledaj na 15. strani naredne knjige

Building with Earth - Design and Technology of a Sustainable Architecture
http://www.4shared.com/file/41...tainable_Architecture.html?s=1

http://img16.imageshack.us/img16/8589/remmedearthhouse.jpg





Nisu ti valjani kontraargumenti.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 10.05.2009. u 09:31 GMT+1]
[ Odin D. @ 10.05.2009. 13:03 ] @
Ja uopste ne kontraarugmentiram mogucnost kvalitetne gradnje nego samo to da je to neizvodljivo sa toliko malo para, koliko pokusava da se predstavi na ovoj temi.
Ne znam koliko cu puta morati jos to da ponovim.

Mozes odlicnu kucu da napravis i od kokosijeg perja uvezanog dlakama iz konjskog repa. Medjutim, ako zelis da to lici na kucu a ne na rupu poljskog misa, to ce da kosta prilicno para. Tako je i sa svakim drugim materijalom, nije samo slama u pitanju.
Moderna gradnja nije samo neciji hir, nego rezultat duge selekcije u gradjevinarstvu. Nas narod nije narocito bogat (u prosjeku) pa bi sigurno tokom poslednjih neznamkoliko decenija dosao do nekog drugog vida gradnje kad bi mu se to isplatilo.

A pogledaj malo te linkove koji vode na gradnju slamnatih kuca po Austriji pa ce ti biti jasno ko to pravi i za koje pare. Da svi clanovi prosjecne balkanske porodice prodaju po bubreg ne bi uspjeli da skupe za jedan takav kucerak od slame.


[ dishi68 @ 10.05.2009. 19:02 ] @
Citat:
Odin D.: Ja uopste ne kontraarugmentiram mogucnost kvalitetne gradnje nego samo to da je to neizvodljivo sa toliko malo para, koliko pokusava da se predstavi na ovoj temi.
Ne znam koliko cu puta morati jos to da ponovim.



No coment



http://www.youtube.com/watch?v=I0algytbks4&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=cwLFW7elYMI&feature=related

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 10.05.2009. u 21:28 GMT+1]

Izvini Odine u pravu si u Americi takva kuća košta 50.000$

http://www.youtube.com/watch?v=XgbORHvveTY&feature=related

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 11.05.2009. u 00:52 GMT+1]
[ bakara @ 10.05.2009. 21:41 ] @
@dishi68

Pa jel ti stvarno ne razumes da je ovo kuca od drveta?
[ dishi68 @ 10.05.2009. 23:55 ] @
Citat:
bakara: @dishi68

Pa jel ti stvarno ne razumes da je ovo kuca od drveta?



Na koju kuću misliš?

Ovu



Koliko ja znam, ako je kuća zidana ciglama i pored armiranog betona za kuću se kaže da je od cigala, isto važi i za siporeks, iako se ne vidi armirani beton za tu kuću se ne kaže da je od armiranog betona, već od siporeksa. Možda ova analogija ne važi za slamu. Pa čak i da se slažem, to nije poenta ove teme. I kada iznesem neki argument, prelazite na neku drugu začkoljicu, ubeđeni da ste za prethodne apsolutno upravu.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 11.05.2009. u 01:19 GMT+1]
[ segrtlaza @ 11.05.2009. 07:00 ] @
pozdrav ljudi
Drago mi je da je konačno malo i oživila ova tema.

Reakcije na pomenutu gradnju nisu ništa neobičajeno, sumnja je nekad dobar razlog da se stvari istraže i dodatno provere.
U razgovoru sa ljudima ćete najčešće i čuti upravo ovakve reakcije. Kakogod gradnja sa balama slame jeste sad već priznata metoda gradnje u mnogim zemljama u svetu.

Različiti su razlozi zašto se neko odlučuje za ovaj vid gradnje:
Vrlo često jedan od motiva jeste život u prirodnijem ambijentu, ljudi koji su spavali u takvim kućicama najčešće su posle i sami hteli da naprave nešto tako. Dakle vidimo da trenutni princip stanovanja u betonu i željezu ima mnogo negativnih posledica po ljudsko zdravlje, neki ljudi jednostavno žele drugačije. Takođe jedna veća grupa ljudi u svetu polako otvara oči u kakvom sistemu živimo, da li baš svi treba da uzimamo kredit za kuću koju otplaćujemo do kraja života. Da li baš svi treba da se prilagodimo građevinskom lobiju i njihovim željama? Da li nam trebaju ogromne kuće koje ljudi inače prave u poslednje vreme?
Takođe jedan od čestih razloga je i taj što jedan dobar deo posla na ovakvoj gradnji mogu da rade i ljudi bez iskustva. Naravno bitno je opet da ima i neko ko je iskusniji.

Tačno je da ovakva kuća ne mora da bude uopšte jeftina, još pogotovo ako je pravljena u zapadnim zemljama. Da bi se dobio neki uvid o troškovima gradnje možete da pogledate specifikaciju troškova za jedan mali bungalov koji je pravljen u Hrvatskoj
http://www.ekosela.org/downloa...erijala_STRAWBALE_BUNGALOV.pdf

Naravno ovo je bungalov, veća kuća je daleko skuplja.Takođe mislim da ovde nisu navedeni troškovi vodovodnih i elektro instalacija


Što se tiče zaštite od nametnika neki postavljaju mrežu, kao što je dishi68 pomenuo, takođe je preporučljivo da se bale posipaju krečom kada se slažu jedna na drugu.

U Hrvatskoj su dosad napravljene, ako se ne varam 2 ili 3 ovakve kućice. Sve su manje kvadrature jer još nije moguće dobiti dozvolu za gradnju ovim materijalom u našim zemljama. Imam poouzdane informacije da će se ove godine praviti barem 2 kućice sa ovim materijalom i u Srbiji.

Mnogo je skeptika ali s druge strane sve je veći broj ljudi koji se interesuju za sve ovo.
Veliki pozdrav za sve

[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 11.05.2009. u 08:25 GMT+1]
[ dishi68 @ 11.05.2009. 08:35 ] @
Prevedi u evrima koliko je to po kvadratnom metru.
[ flighter_022 @ 11.05.2009. 11:52 ] @
Postoji tu jos jedan element, hehehe.

Ako neko na vas pripuca, baci preveliku petardu i tako dalje, sva je sansa da kuca od slame nece dovesti ni do fragmentacije metka pa ste nahebali debelo, ali kuca od betona i cigle ce vam sacuvati glavu (moderna verzija bajke o 3 praseta).

A sad zezanje na stranu, graditi balama slame ja bas i ne bih... krenu stvari naopako, zapali se nesto, ako slama nije bas presovana nego je u balama, to gori JAKO dobro. Jo sako se stvori neka pukotina pa udje vazduh, auuuu... Imate Pizza Oven za 60 sekundi.
[ Odin D. @ 11.05.2009. 12:07 ] @
Ja bi volio ako bi neko izvolio da objasni zasto su nasi stari napustili gradnju od slame i balvana i presli na kamen/beton/cigle...?
[ ventura @ 11.05.2009. 12:26 ] @
Citat:
segrtlaza
Tačno je da ovakva kuća ne mora da bude uopšte jeftina, još pogotovo ako je pravljena u zapadnim zemljama. Da bi se dobio neki uvid o troškovima gradnje možete da pogledate specifikaciju troškova za jedan mali bungalov koji je pravljen u Hrvatskoj
http://www.ekosela.org/downloa...erijala_STRAWBALE_BUNGALOV.pdf


Ovu računicu je pravio neko ko je ili na teškim drogama, ili budala.

Pa sama drvena konstrukcija za ovo bi koštala 1000 evra... Gde su tu cene rada, gde je cena betoniranja, temelja...I na kraju krajeva ovo je šupa od 15 kvadrata... Kad se uračuna sve do kraja sive gradnje, cena ispadne identična normalnoj građevini od cigala i betona... A kada bi se krenulo dalje, da se iz te sive gradnje objekat prilagodi za život, cena te slamnate kuće ode u nebesa... Biće ono skuplja pita od tepsije...

Evo recimo jedna banalnost poput elektro instalacije... Kad imaš kuću od cigala, a nemaš para, ti odeš kupiš najjeftinij kabl, utičnice, razvodne kutije i sl... Kad imaš kuću od slame, ti ne možeš da odeš i kupiš najjeftinije, već moraš da gledaš najskuplje i najkvalitetnije, plus za uzimaš gomilu specifičnih stvari (koje inače ne moraš za zidane kuće), jer slama + varničenje se baš i ne kombinuje lepo... To ti važi za sve instalacije... Telefonsku, antensku... Dovoljna je i varnica od statičkog elektriciteta pa da ode sve u tri lepe...
[ Odin D. @ 11.05.2009. 12:39 ] @
Citat:
ventura: Ovu računicu je pravio neko ko je ili na teškim drogama, ili budala.

Pa sama drvena konstrukcija za ovo bi koštala 1000 evra... Gde su tu cene rada, gde je cena betoniranja, temelja...I na kraju krajeva ovo je šupa od 15 kvadrata... Kad se uračuna sve do kraja sive gradnje, cena ispadne identična normalnoj građevini od cigala i betona... A kada bi se krenulo dalje, da se iz te sive gradnje objekat prilagodi za život, cena te slamnate kuće ode u nebesa... Biće ono skuplja pita od tepsije...

Evo recimo jedna banalnost poput elektro instalacije... Kad imaš kuću od cigala, a nemaš para, ti odeš kupiš najjeftinij kabl, utičnice, razvodne kutije i sl... Kad imaš kuću od slame, ti ne možeš da odeš i kupiš najjeftinije, već moraš da gledaš najskuplje i najkvalitetnije, plus za uzimaš gomilu specifičnih stvari (koje inače ne moraš za zidane kuće), jer slama + varničenje se baš i ne kombinuje lepo... To ti važi za sve instalacije... Telefonsku, antensku... Dovoljna je i varnica od statičkog elektriciteta pa da ode sve u tri lepe...


Ma ne vredi ljudima pricati. Oni misle samo nabacaj slame i eto ga kuca. Po tom principu moze se i stog sijena izdubiti iznutra i eto je kuca.
Gledaju ove racunice gdje ljudi prave neke supe, garaze i kucice za zajebanciju. Prava porodicna kuca od slame ce kostati 3 puta vise od obicne i opet neces moci mirno spavati.
[ dishi68 @ 11.05.2009. 13:50 ] @
Citat:
Odin D.: Ja bi volio ako bi neko izvolio da objasni zasto su nasi stari napustili gradnju od slame i balvana i presli na kamen/beton/cigle...?


Odgovor je u pitanju zašto se urbani ljudi vraćaju gradnji kuća od slame i balvana.

Citat:
ventura: Ovu računicu je pravio neko ko je ili na teškim drogama, ili budala.

Pa sama drvena konstrukcija za ovo bi koštala 1000 evra... Gde su tu cene rada, gde je cena betoniranja, temelja...I na kraju krajeva ovo je šupa od 15 kvadrata... Kad se uračuna sve do kraja sive gradnje, cena ispadne identična normalnoj građevini od cigala i betona... A kada bi se krenulo dalje, da se iz te sive gradnje objekat prilagodi za život, cena te slamnate kuće ode u nebesa... Biće ono skuplja pita od tepsije...

Evo recimo jedna banalnost poput elektro instalacije... Kad imaš kuću od cigala, a nemaš para, ti odeš kupiš najjeftinij kabl, utičnice, razvodne kutije i sl... Kad imaš kuću od slame, ti ne možeš da odeš i kupiš najjeftinije, već moraš da gledaš najskuplje i najkvalitetnije, plus za uzimaš gomilu specifičnih stvari (koje inače ne moraš za zidane kuće), jer slama + varničenje se baš i ne kombinuje lepo... To ti važi za sve instalacije... Telefonsku, antensku... Dovoljna je i varnica od statičkog elektriciteta pa da ode sve u tri lepe...


Za takve kuće i mora da bude rezana građa čak je i fazon da drvo bude neobrađeno i naravno blizu lokacije, zbog cene.

Postoje samogasivi kabili i rebra kroz koja se provlači kabli. Ako ste besposleni zapalite balu slame, pa onda komentarište, ovako nema svrhe.

Temelj se ne kopa na uobičajenim dubinama kao za konvencionalne kuće, pa je cena naravno manja.

Za cenu takve gradnje nemam nameru da se ubeđujem, logika kaže da ako je ispuna istovremeno i izolacija, da je sama gradnja jeftinija, još ako je to slama, onda je 100% da je gradnja jeftinija.

Sve informacije koje sam prikupio pokazao sam jednoj prijateljici arhitekti, koja je inače obnovila staru kuću tuglaru i namerava da je izdaje turistima jer je u prekrasnom ambijentu i jednom majstoru koji mi je čak rekao da iako radi 20 godina, za neke cake nikad nije čuo. Plašio sam da će njihove rekcije biti kao i vaše, ali čak naprotiv imam jednog majstora i arhitektonski biro koji podržavaju ovakve načine gradnje. Za sada je dovoljno.
[ segrtlaza @ 11.05.2009. 13:58 ] @
Ocigledno da ovo nije tema za svakoga
Ne znam da li bi izveštaji stručnjaka promenili mišljenje ili ni to ne pomaže?

Ako vas tema zaista interesuje procitajte je od početka, naići ćete na neke članke koji vam mogu dati malo širu sliku. Takođe ukucajte malo straw bale home, pa pogledajte šta ljudi u svetu prave. E da, možda smo mi Srbi najpametniji, uvek zaboravim na taj detalj....žao mi je momci tu onda nema pomoći.
U svakom slučaju svima koji sumnjaju u ovaj sistem želim dobar kredit i uspešnu gradnju uhodanim materijalima. Takođe ko očekuje metke njemu nijedna gradnja ne pomaže.

U svakoj gradnji ima dobrih i loših primera, tu ni bale slame nisu izuzetak.
Kao i sama cena nekog objekta , koja zavisi od mnoštva faktora.
[ segrtlaza @ 11.05.2009. 15:09 ] @
Kad su istraživanja sa slamom evo nekih linkova. Mnoštvo testova i istraživanja koja su već urađena
http://www.ecobuildnetwork.org/strawbale.htm

Ovde ima obimniji izvestaj o korištenju bala slame kao potpornih zidova
http://www.ecobuildnetwork.org/pdfs/Load-Bearing_SB_Const.pdf

Test sa vatrom- video
http://www.ecobuildnetwork.org/firemovie.htm









[ Horvat @ 11.05.2009. 17:20 ] @
nego,cime se ono oblazu ove bale da bi ista moglo da se drzi na zidu?bilo je reci o ovome cini mi se,ali da ne trazim sada,a mozda se i "promenila tehnika"

Citat:
Odin D.: Ja bi volio ako bi neko izvolio da objasni zasto su nasi stari napustili gradnju od slame i balvana i presli na kamen/beton/cigle...?

hmmm mislis na nabijanice?
[slama izmesana sa blatom,ukratko]
ili mislis na ovakve fore sa balama?
ja ovako nesto nisam vidjao kuce od bala,niti cuo od starih da su postojale

a zasto se prestalo sa gradnjom nabijanica,pa mozda zbog neravnina zidova,lakse je nabacati ciglje,snazniji zidovi...
svasta je moguce :)
ali da je slama dobar izolator,jeste,ali i opasan [ne u blatu]
[ ITguru @ 12.05.2009. 19:13 ] @
Citat:
hmmm mislis na nabijanice?
[slama izmesana sa blatom,ukratko]
ili mislis na ovakve fore sa balama?
ja ovako nesto nisam vidjao kuce od bala,niti cuo od starih da su postojale

a zasto se prestalo sa gradnjom nabijanica,pa mozda zbog neravnina zidova,lakse je nabacati ciglje,snazniji zidovi...
svasta je moguce :)
ali da je slama dobar izolator,jeste,ali i opasan [ne u blatu]


Upravo tako. Nasi stari nemaju pojma o tome jer balirana slama barem kad je rec o baliranju uz pomoc masine nije postojala do pred kraj 19.veka i to u Americi. Ne treba brkati naboj i baliranu slamu, jer su ko nebo i zemlja.

Imate gomile akreditovanih istrazivanja u Austriji, Nemackoj, Holandiji itd. vezanih za sve karakteristike balirane slame kao gradjevinskog materijala.
[ dishi68 @ 12.05.2009. 23:00 ] @
Citat:
Horvat: nego,cime se ono oblazu ove bale da bi ista moglo da se drzi na zidu?bilo je reci o ovome cini mi se,ali da ne trazim sada,a mozda se i "promenila tehnika"


hmmm mislis na nabijanice?
[slama izmesana sa blatom,ukratko]
ili mislis na ovakve fore sa balama?
ja ovako nesto nisam vidjao kuce od bala,niti cuo od starih da su postojale

a zasto se prestalo sa gradnjom nabijanica,pa mozda zbog neravnina zidova,lakse je nabacati ciglje,snazniji zidovi...
svasta je moguce :)
ali da je slama dobar izolator,jeste,ali i opasan [ne u blatu]


Prosta stvar nabije se parče grede u bali slame.



[ Bata @ 13.05.2009. 06:50 ] @
u vezi sa negativizmom prema ovakvim (i drugim: zemljani zidovi-nabijače, podzemne kuće )
alternativama sticanja stambenog prostora,
rekao bih da su mnogi ljudi, pa i ja, veoma zainteresovani i "navijaju" za razvoj takvih rešenja
zbog dve glavne grupe razloga:
jedni su ekološki - oni su dovoljno jaki sami za sebe ,
a drugi o kojima imam nešto da kažem su socijalno-ekonomski,
ljudi su isfrustrirani činjenicom da je jedan od osnovnih činioca ljudskog dostojanstva - pristojno stanovanje,
postojećim zakonskim i ekonomskim standardima doveden do granice apsolutne nedostižnosti.

odatle spremnost na takav "rizičan" poduhvat, iz želje da se ne postane doživotni kreditni dužnik zbog 50-tak kvadrata
(što se sramotno kod nas smatra komfornom površinom za višečlanu porodicu)
ili da se ne dođe do takve moralne i emotivne poraženosti u kojoj se nađu ljudi koji shvate da će "imati" životni
prostor za svoju porodicu onda kada im umru roditelji, tetka, stric, ili ne znam ko od koga treba da naslede
nešto kvadrata.

[ segrtlaza @ 13.05.2009. 09:28 ] @
Hajde evo malo i slika sa jednog drugog foruma



















[ Horvat @ 13.05.2009. 09:31 ] @
Citat:
dishi68: Prosta stvar nabije se parče grede u bali slame.




i koja je nosivost ovoga?
mozes obesiti viseci kuhinjski element ?
bojler?
povecu sliku?
stalak za tv?
[ozbiljno pitam,da ne bude zabune]
[ segrtlaza @ 13.05.2009. 09:38 ] @
Jos jedna zanimljiva metoda, gradnja dzakovima nabijene zemlje, tkz. earthbag metod


































By the way posto smo pominjali metke ovo mu dodje u tom slucaju bolja varijanta :)
Par stranice pre postavljena je knjiga o ovoj vrsti gradnje.

[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 13.05.2009. u 11:30 GMT+1]
[ Horvat @ 13.05.2009. 10:19 ] @
e tek u dzak peska mozes zabiti ekser
sve je to dobro kao baraka i bungalov,ali kao kuca od dzakova peska,no thx
[ segrtlaza @ 13.05.2009. 10:46 ] @
Ne sme ekser, ali ima caka kako se to radi
evo jedna unutrasnjost takvog objekta


Inace koga interesuje neka pogleda projekte na
http://www.earthbagbuilding.com
[ Horvat @ 13.05.2009. 13:01 ] @
a koja je caka u pitanju?

p.s. unutrasnjost sa te slike ne izgleda kao da je samo od dzakova,a ni ne izgleda kao da je samo malter nabacan ;)
pa ako nije tajna,cime je oblozeno
nemoj mi reci da pogledam na site-u,posto ima mali milion clanaka [na tren sto sam bacio pogled],a i mozda jos nekog zanima odgovor :)
[ segrtlaza @ 13.05.2009. 21:18 ] @
Horvat ne znam koju tezinu mogu da podnose ovakvi zidovi.
Caka koju ljudi primjenjuju u ovoj gradnji je da se ponegde izmedju redova vreca ubaci poneko drvo u koje posle mozes da zakucas ekser ili iskoristis na neki drugi nacin.

U linku koji sam prethodno dao ako odes u projekte videces najuobicajenije tipove gradnje sa ovim materijalom. Ima ih nekoliko, ovaj pomenuti je na
http://www.earthbagbuilding.com/projects/kennedyhouse.htm


Ovde se dzake koriste samo kao ispuna za zidove.
[ Odin D. @ 13.05.2009. 23:15 ] @
Sve bolje od boljeg.
Sta je sledece: osuseni blokovi stajskog djubreta, plasticne flase od sokova, grudve kokosijeg perja povezane starim kajmakom kome je istekao rok trajanja....

Ne znam ko od vas ima iskustva sa zidanjem, ali ne bih savjetovao nikome ko misli da napravi kucu jeftino da se odluci na ove ovdje alternative.
Ono sto naizgled izgleda jefitno moze se pokazati veoma skupo.
Ljudi koji nemaju iskustva sa gradjevinom su skloni velikim pogreskama u proracunima troskova, iz raznih razloga koje sad ne bih da elaboriram, jer ionako oni koji nemaju iskustva sa tim ne bi povjerovali.

Kad sam ja proracunao troskove za temelj svoje kuce, sracunao sam izmedju 1500-2000 E, i to sve do poslednjeg eksera. Kad sam napravio temelj i podvukao crtu, ispalo je 4500 E. Nakon izrade temelja preostalo mi je 7 betonskih blokova viska i 1 dzak cementa. Tako da greska nije bila u proracunu kolicine materijala.

Kad sam radio prizemlje, sracunao sam sve do poslednjeg grama cementa, kreca, armature, sljunka... i broj blokova sa tacnoscu +- 10 kom. Kad je bio zavrsen, preostalo je 20-tak blokova (moras uzeti malo vise zbog onih sto popucaju...), 2 dzaka cementa i pola dzaka kreca. Svejedno, finalni troskovi su ipak bili za 50% veci od proracunatih.

Kad sam radio sledeci sprat promasio sam u proracunu za manje od 1%. Iskustvo cini cuda.

Kad ja gledam fotografije ovih "kuca" vidim uglavnom more naknadnih troskova koje onaj ko nije osposobljavao kucu za zivot ne vidi, pa ce na kraju biti skuplja pita nego tepsija.

Sav moguci materijal za naknadne radove (nakon zidanja), a koji su po pravilu skuplji od samog zidanja, je prilagodjen za upotrebu u klasicnoj gradnji, sto znaci da za bilo kakvu drugu gradnju treba to prilagodjavati ili traziti druge proizvode. A ta prilagodjavanja i ti drugi proizvodi ce kostati prilicno.

[ dishi68 @ 14.05.2009. 00:11 ] @


Kako ćete napraviti betonsku armiranu kupolu?

@horvat

Ako malo razmisliš biće dovoljno da ti kažem samo slovo T.

Takav problem postoji i kod Ytong tj. siporeks blokova, pa je rešen, na odgovarajući način.

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.05.2009. u 01:25 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.05.2009. u 02:52 GMT+1]
[ segrtlaza @ 14.05.2009. 08:52 ] @
Odin
U pravu si, ni ja ni iko drugi ovde nije ekspert sa gradnjom alternativnim materijalima. Imam nesto pomagackog iskustva u konvencionalnj gradnji i to je to. Mozda po tvom misljenju onda ne bi ni trebalo ni da nastavljamo sa ovom temom?

Mi ovde pokusavamo da prikazemo neke od primera gradnje koji se primenjuju izvan majke Srbije. Neke ljude npr. mene ovakav vid gradnje i te kako privlaci i interesuje. Vjerujem da cu u narednom periodu i ja i jos neko drugi da se odluci da nesto i naprave, za sada se razmenjuju ideje i materijali.
Sigurno je da ce u svemu tome biti i dobrih iskustava i gresaka.

Ti si dobro dosao da das svoja iskustva u uobicajenoj gradnji, koja mogu biti i te kako korisna. Nema potrebe da svaku novu ideju napadas, a ni ja niti iko ovde nemamo autorsko pravo na ovakvu gradnju, pa bezveze je da energiju trosimo u odbranu iste.

Znaci kritika je dobro dosla, ona nam moze pomoci da neke stvari iskristalisemo i dodatno proverimo, ali i sam tvoj pristup moze da bude drugaciji kako bi te zaista mogli cuti, a ne da se medjusobno prepucavamo. Znam da neki ljudi uzivaju u tome ali ja brate ne...

Pozz

[ Horvat @ 14.05.2009. 10:27 ] @
postoje betonske armirane kupole,bilo je na kvadratura kruga ,tj nisu citave kupole,vise kao hangar koliko se secam
od nekog cementa koji se koristi u brodogradnji

ne znam za ytong
ali ja kada udarim ekser u siporeks,on,pazi sad ovo,tamo i stoji,zakacim mu ja sliku ili nesto teze,stoji
a ako je nesto prilicno tesko,postoje sarafi

a sto se tice kupolastih kuca,vidio sam od drveta da ih prave ,prilicno zanimljive,okrecu se,hvataju sto je vise sunca moguce
[google dome house]

@segr... mhm,znaci drvene grede se stavljaju,sto povecava cenu,zar ne
a na tom linku sto si mi dao,fali bas onaj korak zamazivanja "zidova" ,pardon,dato je,ali meni nije jasno,pa ako moze razjasnjenje
Citat:
The exterior walls were covered with a primer coat of earthen plaster followed by two coats of lime plaster for additional erosion protection.



...hmmm pokusavam da smislim kakvi su to sarafi/ekseri/grede/ploce na t ,i nikako mi ne ide...
tonu?

hocu direktan odgovor
te grede s eksercicima, koja je njihova nosivost,evo ponovicu se

Citat:

i koja je nosivost ovoga?
mozes obesiti viseci kuhinjski element ?
bojler?
povecu sliku?
stalak za tv?
[ozbiljno pitam,da ne bude zabune]
[ Odin D. @ 14.05.2009. 10:55 ] @
Citat:
segrtlaza: Odin
U pravu si, ni ja ni iko drugi ovde nije ekspert sa gradnjom alternativnim materijalima. Imam nesto pomagackog iskustva u konvencionalnj gradnji i to je to. Mozda po tvom misljenju onda ne bi ni trebalo ni da nastavljamo sa ovom temom?

Mi ovde pokusavamo da prikazemo neke od primera gradnje koji se primenjuju izvan majke Srbije. Neke ljude npr. mene ovakav vid gradnje i te kako privlaci i interesuje. Vjerujem da cu u narednom periodu i ja i jos neko drugi da se odluci da nesto i naprave, za sada se razmenjuju ideje i materijali.
Sigurno je da ce u svemu tome biti i dobrih iskustava i gresaka.

Ti si dobro dosao da das svoja iskustva u uobicajenoj gradnji, koja mogu biti i te kako korisna. Nema potrebe da svaku novu ideju napadas, a ni ja niti iko ovde nemamo autorsko pravo na ovakvu gradnju, pa bezveze je da energiju trosimo u odbranu iste.

Znaci kritika je dobro dosla, ona nam moze pomoci da neke stvari iskristalisemo i dodatno proverimo, ali i sam tvoj pristup moze da bude drugaciji kako bi te zaista mogli cuti, a ne da se medjusobno prepucavamo. Znam da neki ljudi uzivaju u tome ali ja brate ne...

Pozz


Pa ne moze se bas svaki negativan stav smatrati prepucavanjem. Sta god je ovdje neko rekao protiv ovoga okarakterisano je kao lupanje zbog neinformisanosti, dok zagovornici ove gradnje na osnovu par slicica sa par linkova tvrde da raspolazu nekim argumentima koje ih u odnosu na ove druge cine "strucnjacima i vecim poznavaocima" slamnate gradnje.
Ne ide to bas tako.
Kad sam ja radio svoju kucu, zbog ogranicenih materijalnih sredstava, sve sam radio sam, uz pomoc clanova porodice, jelte. Kupovao sam knjige o gradjevini, pozajmljivao od prijatelje sa arhitekture itd... ucio, proucavao, i opet nije bilo dovoljno da sve procjenim. Teorija je jedno, praksa je drugo. Papir sve trpi, a more proguta, sto bi rekli brodograditelji.
Biti podstanar u Srbiji je nesto kao biti gradjanin 3. reda, to znam dobro na svojoj kozi. U to vreme meni je 99% misli bilo zaokupljeno kako da se iskobeljam iz tog polozaja. Ali od prevelike zelje za necim percepcija moze malo da se iskrivi i da ljudi vide ono sto hoce da vide, a ne ono kako jeste.

Cijena gradnje u Srbiji se jos uvijek drasticno razlikuje od cijene gradnje na zapadu. i poredjenja sa zapadom nemaju prevelikog znacaja. Kuca koja bi u Srbiji kostala 30,000 E, bi npr. na zapadu mogla kostati izmedju 150,000 i 300,000 E, zavisi gdje se pravi. Zato je njima slama interesantna kao neki "hobby", jer mogu jeftino da se zabavljaju. Jeftino za njihove pojmove.

U Srbiji ce ta slama da kosta isto kao i klasicna kuca sa termo-izolacijom od stiropora, a mozda i vise, zbog svih dodatnih stvari koje treba da se rade da bi se u slami moglo zivjeti.

Kao neko ko je vec zidao, postavljao instalacije, prozore, itd... ja kad pogledam te slamnate kuce vidim more problema kod naknadnih radova koji moraju biti rjeseni. Dascica ovdje, dascica tamo, sraf ovdje, najlon tamo, gredica, letvica,... premaz ovaj, premaz onaj... gituj, trpaj silikon, ucvrsti, podboci, zamazi, ispravi, iskrivi, nategni, podupri.... sve to sitnica po sitnica, sat po sat, odose silne pare, ode silno vreme....

Decenijama se gradjevinci dovijaju kako da za sto manje para naprave objekat koji zadovoljava minimalnu funkcionalnost i klasicna gradnja koja je uobicajena u Srbiji je zbog prirodne selekcije tog procesa negdje pri vrhu te liste. Koji god dio tog procesa da zamjenis necim drugim ispadne skuplje, ako ne odmah, a ono nesto kasnije.

Uostalom, vjerujem da postoji i neki forum gdje se okupljaju gradjevinci i arhitetke, pa postavite tamo ovu temu, ako ne vjerujete nama laicima.
Gledati slike po internetu i citati knjizice jedno, a praksa je nesto sasvim drugo.

I kao sto rekoh, na svim tim linkovima se navodi samo ono sto je prednost, i to dovodi do iskrivljenja percepcije u pogledu ove stvari.
Ono sto je negativno, a sto se uopste i ne spominje, moze vrlo lako da prevagne, i to visestruko.

Nije mi namjera da nekom rusim snove, ali mislim da upozorim onoga ko mozda ima i mogucnost za ostvarenje nekog sna da je ne izgubi zbog lakovjernosti.




[ segrtlaza @ 14.05.2009. 14:26 ] @
Ok Odin, ovako je vec bolje
Ranije smo izgleda stvorili dve opcije, jedni koji napadaju ovu gradnju iz sve snage i drugu koji je brane.

Tu se cesto i na jednoj i na drugoj strani moze izgubiti objektivnost.

Idemo dalje...
Ovde niko nije rekao da je strucnjak iz slamnate gradnje, bilo je prvo reci da se objekti ni ne mogu praviti na ovaj nacin. Ono u cemu je mozda razlika jeste da smo vise istrazivali ovu oblast i vise citali o tome. Dati su linkovi za opsezna istrazivanja koja su radjena i testovi za ovaj vid gradnje.
Na to se niko nije obazirao.

Mislim da sad ipak vec mozemo da zakljucimo da se grade objekti sa slamom sirom sveta.
U zapadnoj evropi ovo nije samo hobi i ljudi dobijaju legalnu gradjevinsku dozvolu za ovakve sisteme. Ni tamo ljudi nisu kreteni pa da samo tako pristaju na nesto sto nije ni sigurno i sto je glupost. Sta vise, sve veci broj ljudi, medju kojima su i gradjevinci i arhitekte postaju pobornici ovakvih vidova gradnje. U razgovoru sa jednim arhitektom ovde u Srbiji saznao sam da su skoro imali konferenciju na temu ekoloskim materijala u gradnji i da vec postoji nekoliko dobrih projekata.
Nazalost gradjevinskim lobijima to bas i ne ide u prilog, a tu je i zakon kojim bi ove vidove gradnje trebalo regulisati.


Ostaje nam cena ovakve gradnje....
Kao sto smo pricali...zavisi od mnostva faktora. Koliko sam znas da uradis, koliko si spreman da improvizujes neke stvari, gde pravis, ko ti pomaze u tome...

Vrlo cesto se u ovakvoj gradnji ne koristi beton, sto smanjuje troskove celokupne gradnje....a tu je i dodatni motiv sa globalnim smanjenjem CO2 u atmosferi. Mozemo opet pricat kako je sve to glupost nekih tamo zapadnjaka, ali uglavnom ekoloski svesniji ljudi i najcesce ulaze o ovakve projekte.


Za sada ponavljam, nemoguce je u nasoj zemlji graditi sa ovakvim materijalima, jer jos ne postoji zakon o tome, tako da ce svaki pokusaj ovakve gradnje jos neko vreme biti ilegalan.
[ segrtlaza @ 14.05.2009. 16:04 ] @

Idemo dalje za sve zainteresovane sa dostupnim materijalima.
Evo jedan dokumentarac o prirodnoj gradnji, prednostima iste, iskustvima....za sada samo na engleskom, ali i pun prelijepih primjera. Uzivajte i poz.



FIRST EARTH - Uncompromising Ecological Architecture

(1/12)
http://www.youtube.com/watch?v=DuDkfuziZiI

(2/12)
http://www.youtube.com/watch?v=11n97wW1PLQ&feature=related

(3/12)
http://www.youtube.com/watch?v=3trjONseWiA&feature=related

(4/12)
http://www.youtube.com/watch?v=ysOVLw30fvQ&feature=related

(5/12)
http://www.youtube.com/watch?v=JFTwnTbLPBU&feature=related

(6/12)
http://www.youtube.com/watch?v=AIVc7DZemTo&feature=related

(7/12)
http://www.youtube.com/watch?v=iOeb3jv3xoU&feature=related

(8/12)
http://www.youtube.com/watch?v=NFnzpCf5Z-g&feature=related

(9/12)
http://www.youtube.com/watch?v=dydztLSnF78&feature=related

(10/12)
http://www.youtube.com/watch?v=Dk64Of_HPrI&feature=related

(11/12)
http://www.youtube.com/watch?v=DqdsSwOwD9A&feature=related

(12/12)
http://www.youtube.com/watch?v=QoSdnMEhRa0&feature=related
[ segrtlaza @ 14.05.2009. 16:12 ] @
Slama kao superiorni građevinski materijal , osvrt stručnjaka - za sve kojima engleski nije baš blizak, ovo je na našem jeziku.
http://www.fkit.hr/files/mediji/Tehnoeko%20-%20Slama.pdf



i ovde jos jedan clanak na nasem jeziku
http://www.buildmagazin.com/in...ld=tekstovi&ime=bm0736.htm

[ dishi68 @ 14.05.2009. 21:31 ] @
Citat:
Horvat: postoje betonske armirane kupole,bilo je na kvadratura kruga ,tj nisu citave kupole,vise kao hangar koliko se secam
od nekog cementa koji se koristi u brodogradnji

ne znam za ytong
ali ja kada udarim ekser u siporeks,on,pazi sad ovo,tamo i stoji,zakacim mu ja sliku ili nesto teze,stoji
a ako je nesto prilicno tesko,postoje sarafi

...hmmm pokusavam da smislim kakvi su to sarafi/ekseri/grede/ploce na t ,i nikako mi ne ide...
tonu?

hocu direktan odgovor
te grede s eksercicima, koja je njihova nosivost,evo ponovicu se



To što si gledao na kvadraturi kruga je ferobeton. Malter se utiskuje u armiranu strukturu preko koje je gusta žica.

Mislio sam da si stručnjak iz oblasti građevine. zato sam i postavio ovo pitanje. Pošto je tehnika pravljenja armiranih betonskih kupola jedinstvena, sačekao bih da odgovori neko od stručnjaka iz oblasti građevine.

Iz tvog odgovora u vezi sa siporeksom, sledi da za svaki problem postoji rešenje
Citat:
(postoje sarafi)
.

Segrtlaza je dao gomilu sajtova, gde možeš postaviti pitanja, eto i mene interesuje nosivost tih gredica, a engleski mi nešto ne ide baš najbolje.

@Odin D.

Citat:
Kao neko ko je vec zidao, postavljao instalacije, prozore, itd... ja kad pogledam te slamnate kuce vidim more problema kod naknadnih radova koji moraju biti rjeseni. Dascica ovdje, dascica tamo, sraf ovdje, najlon tamo, gredica, letvica,... premaz ovaj, premaz onaj... gituj, trpaj silikon, ucvrsti, podboci, zamazi, ispravi, iskrivi, nategni, podupri.... sve to sitnica po sitnica, sat po sat, odose silne pare, ode silno vreme....

U Srbiji ce ta slama da kosta isto kao i klasicna kuca sa termo-izolacijom od stiropora, a mozda i vise, zbog svih dodatnih stvari koje treba da se rade da bi se u slami moglo zivjeti.



Meni se zapravo žale na isti ovaj način svi koji imaju klasične kuće i kažu blago tebi živiš u stanu, neznaš šta znači imati kuću stalno treba nešto da se radi oko nje. te pukne vodovodna cev, te vetar odnese crepove, pa ti prokisne ploča...


Naravno da se radi o hoby gradnji, na neurbanizovanom područiju, ja sam u početku tako i napisao, samo niko ne čita.


Kojih dodatnih stvari? Izolacije, specijalnih krovnih konstrukcija, elekto instalacija, vodovodnih i kanalizacionih instalacija. Ne razumem? Objasni.
[ segrtlaza @ 14.05.2009. 22:42 ] @
Dishi68
Reci tacno sta te interesuje, probat cemo da nadjemo i prevedemo ako je moguce.
[ segrtlaza @ 14.05.2009. 22:55 ] @
Citat:
@segr... mhm,znaci drvene grede se stavljaju,sto povecava cenu,zar ne
a na tom linku sto si mi dao,fali bas onaj korak zamazivanja "zidova" ,pardon,dato je,ali meni nije jasno,pa ako moze razjasnjenje


Citat:
The exterior walls were covered with a primer coat of earthen plaster followed by two coats of lime plaster for additional erosion protection.



...hmmm pokusavam da smislim kakvi su to sarafi/ekseri/grede/ploce na t ,i nikako mi ne ide...
tonu?

hocu direktan odgovor
te grede s eksercicima, koja je njihova nosivost,evo ponovicu se




Postoji nekoliko varijanti zastitnih slojeva oko vreca nabijenih zemljom,ako si za to pitao,
koliko ti ide eng. pogledaj ovde
http://www.earthbagbuilding.com/faqs/plaster.htm

izmedju ostalog koristi se glina, negde kombinacija gline i kreca







[ segrtlaza @ 15.05.2009. 07:00 ] @
iz pomenutog clanka, prilkom gradnje balama slame

Kako okačiti policu na zid?

Nasuprot uobičajenom mišljenju površine zidova ovakvih kuća nisu krivudave i nepravilne (još jedna predrasuda), naravno, osim u slučaju kada je rustičnost isključiva želja arhitekte ili investitora, a sve u cilju naglašavanja prirodnosti materijala. Kompletirana zidna obloga ni po jednom detalju neće pokazati da se govori o zidu od slame – ovo je moguće pretpostaviti jedino po debljini zida (jer još uvek nismo navikli da zid poseduje baš sve one silne slojeve koji nikom ne trebaju otkad su klima-uređaji pojeftinili) ili, kako se često kaže: po računu za struju. Prilikom uređivanja enterijera ne treba brinuti – ovaj zid će držati sve vrste metalnih šrafova i drvenih klinova, a za postavljanje šrafa ili eksera neće vam biti potreban nikakav dodatni električni alat, ni tiplovi, što nije čest slučaj kod danas uobičajenih zidova. Kada se postavljaju predmeti na površinu zida, u zid se postavi drveni klin dužine 30cm, promera 5x10cm, koji će bez problema izdražati sva potrebna opterećenja, bez obzira da li se radi o kutijama za instalacije ili policama za knjige. Na sličan način moguće je pričvrstiti i kapke prozora ili baštenskih vrata. Za teže terete oslonac u zidu se propusti na drugu stranu gde se dodatno učvrsti uklještenjem, kao što je to slučaj ponekada sa zidovima od gasbetonskih elemenata (siporeks blok i sl).

[ segrtlaza @ 15.05.2009. 07:15 ] @












[img]http://www.pushpullbar.com/forums/attachment.php?attachmentid=30801&stc=1&d=1183049615[/img]
[ dishi68 @ 16.05.2009. 06:24 ] @
Citat:
segrtlaza: Dishi68
Reci tacno sta te interesuje, probat cemo da nadjemo i prevedemo ako je moguce.


Interesuju me tehničke pojedinosti, npr. procenti učešća pojedinih materijala s kojim se malteriše slama, prva i druga ruka, pojedinosti oko izgradnje temelja, pasivno grejanje i hlađenja sa cevima koje se ugrađuju u temelje. Načine na koje sabija slama (sa onim trakama ili žicama). Ima još toga, ali za sada toliko.
[ Odin D. @ 16.05.2009. 14:34 ] @
Da li stvarno neko u ovom dijelu svijeta smatra ovu jazbinu iz pretposlednjeg posta zamjenom ili alternativom za klasicnu kucu?!

Sta je ekoloski u tome da zivis u plasticnim kesama napunjenim zemljom?
[ segrtlaza @ 16.05.2009. 17:04 ] @
Interesuju me tehničke pojedinosti, npr. procenti učešća pojedinih materijala s kojim se malteriše slama

Vjerovatno si i sam video da se "recepti" za malterisanje često razlikuju. Osnovni primjeri su dati u knjizi koja je prevedena i koju imaš. Ono što tamo nije pomenuto jesu dodaci koji se često ubacuju u malter, najčešće su tu isitnjena slama, konjska ili kravlja balega, konjska dlaka...ovde bi bilo korisno istražiti šta su naši preci koristili ranije u tradicionalnoj gradnji. Verovatno si video i da postoji nekoliko osnovnih maltera kada je ovakva gradnja u pitanju, na bazi kreča, zatim na bazi gline, te na bazi cementa... Uglavnom su bolja iskustva sa krečom, dok cement može da stvori nepropusnu membranu kojau nekim slučajevima dovede do truljenja slame.


Na jednom mestu pronađoh i ovo:

Prvi sloj 1:1.5 odnos gašeni kreč -pesak, pa sve do 1:2 odnos gašeni kreč -pesak


Drugi sloj 1:2.5 odnos gašeni kreč -pesak


A sad u pomenutoj knjizi se pominje odnos 1:3 gašeni kreč -pesak


Kada je reč o malteru sa glinom, jedna od opcija je 20% gline i 80% peska
[ segrtlaza @ 16.05.2009. 17:31 ] @
http://www.youtube.com/watch?v=jNVBactTZa0

http://www.youtube.com/show?p=E70Sf8hIr74

[Ovu poruku je menjao segrtlaza dana 16.05.2009. u 18:49 GMT+1]
[ segrtlaza @ 11.06.2009. 09:04 ] @
Ono što zelim da podelim sa vama jesu video materijali koje sam pronašao na netu, a tiču se alternativne gradnje sa džakovima nabijenih zemljom, intervju sa Nader Khalilom... Materijal se skida preko torrenta i ima dobrih 4.5Gb
Kod mene download teče dosta sporo i biće gotovo tek iduće sedmice.
Link je:
http://onebigtorrent.org/torre...Housing-from-Natural-Materials


Design with Nature
Earth Turns to Gold
Eco-Dome
Natural Building
Natural Materials


Design with Nature - Superadobe Homes 1 hr 41 min
How to build with arches, vaults, and domes
World renowned, visionary architect Nader Khalili teaches us the principles of designing Superadobe structures, from emergency shelters to entire eco-villages and towns. Khalili shares the secrets of nature's timeless principles and timeless materials. Using symmetry, harmony and geometry he shows us how to interpret and apply these to earth architecture. We learn how to build an arch, dome and vault, and to expand this knowledge into the design and construction of a home or community resistant to fire, flood, hurricane, earthquake and man-made disasters. We learn practical and simple ways to design a home that works in harmony with all aspects of nature, such as what to look for when we arrive at our building site, and how to integrate our design with the wind, sun, shade, and the land itself. With ‘Natural Design’ we know how to create a nontoxic, sustainable, and environmentally sound home that works in harmony with the environment almost any where in the world.


Earth Turns to Gold 1 hr 26 min
Superadobe Architecture
Apprenticeship series: Volume 1
In the feature documentary ‘Earth Turns to Gold’ world renowned, visionary architect Nader Khalili introduces to us the Alpha Principles of earth architecture: earth, water, air, fire, combined with arches, vaults and domes, as the seven notes of the music of architecture. He teaches us how to perceive, understand, and use these principles in the most practical manner.
Within the spirit of poetry and fable, and inspired by the mystic poetry of Rumi, the first part of our education begins in earth architecture. We learn what the tools of the trade are and how to use them. We understand how the perfect harmony of nature can be applied to architecture, and how this practical harmony can help us build habitats that are sustainable, nontoxic, and ecologically sound. We learn that we do not need to cut millions of trees to have beautiful homes. Why not? Because 90% of the material we need to build a home is under our feet. We learn that weather and elemental changes can be used to our advantage when building earth homes; that our earth homes are resistant to fire, flood, tornado, earthquake, and most natural and man-made disasters, and we learn the first steps in building ourselves a home made of earth.



Eco-Dome 1 hr 15 min
A Very Small Home Called Eco-Dome
Documentary of It's Construction
This film shows how a pile of earth, dug out from the building site, is turned into a small house called Eco- Dome (moon cocoon model), using the Superadobe technology. It documents how professionals and students from many countries training at Cal-Earth Institute built this structure. It is intended for use with materials and tools developed for instruction during the apprenticeship retreat at Cal-Earth. Superadobe technology was first presented by the architect to NASA for lunar habitats, and can build single or clustered homes on earth which are resistant to fire, floods, wind storms and earthquakes.

Natural Building and a New Sense of the Earth 54 min
Explore the world of natural building and meet some of its pioneers who are creating beautiful and inexpensive houses out of earth and straw, houses that you can make, too. This is a way of building that can transform how you see the earth and yourself.
http://www.innerexplorations.com/catsimple/nb.htm


Natural Materials 1 hr 14 min
Earth Materials (for Superadobe Homes)
How to use on-site soil
World renowned visionary Architect Nader Khalili teaches us the secrets of natural materials for building superadobe earth homes. We learn about the properties of the earth under our feet; how to separate and test the clay, silt, sand and other elements that are mixed in the soil; what should be done as we step onto our building site; how to recognize and analyze on-site materials for building using field tests, and how to use this knowledge to build an emergency shelter or permanent communities. We understand that the principles applied in the brilliant modern technology of Superadobe architecture has its roots in the universal elements of our planet and materials on our land. Khalili teaches us how to use these natural nontoxic materials to build healthy and healing homes, and what methods to use if the necessary materials are not available. In this way we understand that nature always provides the solutions if our spirit is in tune with the timeless elements of the universe, earth, water, air and fire. ‘Natural Materials’ is the practical key for understanding how and what materials to use in building a sustainable, eco-home that works with nature and is resistant to most natural and man-made disasters - a beautiful home with timeless materials and timeless principles.




Drugi dobri materijali:
http://onebigtorrent.org/index.php?cat=14
_________________
[ dishi68 @ 29.08.2009. 19:18 ] @
Prof. dr. Slobodan Krnjetin sa Tehnološkog fakulteta Novom Sadu je izdao prirucnik o strukturiranoj zemlji za gradnju kuća od naboja.


Kuće od naboja

[ rade1969 @ 30.08.2009. 21:44 ] @
I mene kao i neke od vas zanima ovakav nacin gradnje i licno mislim da neki od njih pogotovu kuće od naboja i kuće od ćerpića u nasim uslovima mogu da se solidno urade i da nebudu previse skupe.U jednoj takvoj sam odrastao dobrih 20g svog zivota.Mislim da su ovi načini gradnje u danasnjimim socijalno ekonoskim uslovima nesto na sta ce se ljudi silom prilika ili razvojem svijesti o zdavom zivljenju odluciti.
Ovakve kuce mozemo i dan danas vidjeti u Vojvodini i sirom bivse Jugoslavije.
Moja iskustav su da takva kuca zaista ima izuzetnu termo izolaciju jer je debljina vanjskog zida 50cm.Izmedju greda plafonu su daske na koje je takodje stavljana nabijena zemlja,zatim su po gredama zakucane daske a preko je trstika pa malter.Tako da se izmedju nalazi prostor sa zrakom a znamo da je on izuzetan izolator pa su gubitci pri disipaciji toplote minimalni.Samo su podrumske postorije po plafonu bile oblozene staklenom vunom.Kuca je izgradjena na kamenim temeljima i u njoj nema ni komada armature niti bilo kakvog betona.A moj otac je kucu renovirao nakon nekih 50g njenog zivotnog vjeka. Nadam se da ce ekiapa na celu sa prof.dr Slobodanom Krnjetinom napraviti predlog zakonske regulative za ovakav nacin gradnje i da ce on biti usvojen.
Nebi trebalo zaboravitri da je u ovoj zemlji gradjevinski lobi veoma snazan i da bi ovakav zakon mogao da im oduzme dio trzisnog kolaca.Mislim da je Odin D u nekom od svojih postova navodio da se danasnje gradjevinarstvo isfiltriralo prema trzisnim uslovima i neospornim kvalitetima danasnjih metoda gradjenja kuca,ali ja bi malo bacio svijetla na to filtriranje.Koliko je fabrika gradjevinskog materijala izgradjeno na ovim prostorima u posljednjih 50-60g.sam cilnjenica da ih ima puno i daih bilo ranije i vise jer su poslije II svjckog rata u skoro svakom gradu napravili ciglanu i zaposlili narod a pritom zaradjivali novac.Slicna situacijaje je i u svijetu ,stalno izmisljaju neke nove materijale,izolacije,konstrukcije.Zar mislite da ce neko gledati kako gradimo kuce od zemlje i slame koje su sigurno jeftinije i o tome neomojte ni raspravljati.
Kao i u mnogim drugim stvarima tako i ovdje novac igra veliku i odlucujucu ulogu,u zapadnim zemljama svijest o ekologiji,permakulturi,stednji energije je veca a firme koje se bave gradjevinom to uvidjaju i prilagodjavaju se trzistu koje je napravilo pritisak na vlade da donesu zakone koji omogucavaju ovakvu gradnju pa cak i da subvencionisu neke projekte .(npr uvodjenje Geotermalnog grijanja u evropi se zavisi od drzave subvencionise kroz placanje poreza). Nisam siguran da li u evropi nakon dobijanja gradjevinske dozvole mozete graditi sami ili morate angazovati neku firmu, zatim tu je osiguranje itd.
A da nezaboravim ukoliko neko bude gradio kucu ili vikendicu sa nekim od ovih materijala ja bi vrlo rado volontirao ako
me pozovete.

Neki zanimljivi linkovi: http://www.ilovecob.com/; http://www.cobhouse.net/index.html ; http://www.cobprojects.info/index.htm ; A_henl-built_Home.pdf - 204.4 Kb

Pozdrav.

[Ovu poruku je menjao rade1969 dana 30.08.2009. u 23:00 GMT+1]
[ eloiza @ 30.08.2009. 22:30 ] @
Da, u kućama od naboja je leti zaista svežije, a zimi ne baš toliko ugodno za boravak (za vreme mraza po nogama se oseća neugodan proboj hladnog vazduha sa severne strane kuće od naboja).

Pored toga, miševi, pacovi i bubašvabe obožavaju kuće od naboja, pa prekopavaju kanale u zidovima i podovima kako bi ulazili unutra i pravili dar-mar ).

[ IIPANTERII @ 30.08.2009. 23:54 ] @
Ako je kuca od naboja,ne mora da znaci da je dobro sagradjena :(

zemlje dole treba biti dobro sabijena... dakle gotovo kao kamen... treba da ima temelje,nije lose da su ti temelje 20 cm od zemlje,a nizi deo se moze ojacati malterom (na primer do visine 50 cm od zemlje ili 70cm)
na taj nacin prvi sloj je prilino tvrd i nemaju kuda da prodju....

takodje pod se moze jako dobro izolovati i onda hladnoce jednostavno ne sme da bude(na primer to se tvrdi za bale slame...)
sad,ja vec dugo ne zivim u kuci od naboja al moja baba je jos uvek u takvoj kuci,tamo sam ziveo kao mali. meni su te prostorije bile simpaticne... istina pod nije nesto topao ali to nije uopste cudno s obzirom da je samo beton dole,nema izolacije... ali nema buba...

u zgradi gde zivim buba ima,i to ih truju povremeno pa ih ne bude... zamislimo koliko otrova ubace u supljine kojima prolaze cevi i ostalo(gradja blokovima ima mnogo prohodnije supljine od gradnje balama ili umesanom zemljom itd)...
Pa kada ubace otrova da se bube ne pojavljuju zapitajmo se koliko je to zdravo za nas??? jer sta bubasvaba ne prezivi nije dobro ni za nas...

kazu da ih u dobro sagradjenim kucama nema
..
tako da,koliko sam razumeo ima kuca od zemlje koja ima vlagu,pa samim tim i los miris... ali bio sam i u kucama od blokova koje to isto imaju...

sa druge strane znam ljude koji su rekli da su bili u kucama od zemlje koje nemaju nikakav miris,a to je slucaj i sa kucom kod babe...tamo nema nikakvog mirisa..

mislim da je tu jako vazno mesto gradnje da ako je moguce bude malo vise od okoline i da ima temelj koji sprecava vlagu da dodje ispod kuce...

na zalost jos nisam gradio nesto tako pa su ovo samo uvidi posmatranjem i slusanjem iskustava i neko moje licno misljenje.
[ IIPANTERII @ 30.08.2009. 23:56 ] @
jedno pitanje :
DA LI IKO IMA KONTAKT da mi da sa Prof KRNJETINOM sa novosadskog fakulteta,zelim da mu pomognem u njegovoj akciji i imam grupicu ljudi koja ima isti cilj,da legalizuje ove gradnje o kojima pricamo .

i dal neko ima tu knjigu,mozda skeniranu?
[ rade1969 @ 31.08.2009. 07:24 ] @
I ja takodje pokusavam da dodjem do profesora preko nekih drugara iz Novog Sada,ukoliko uspijem pribaviti knjizicu skenirat cu je i postaviti za dalje skidanje.
Kad su izolacije u pitanju danas to barem nije problem jer imamo razlicitih rjesenja koje pokrivaju razlicite cijenovne kategorije.Zatim uvodjenje podnog grijanja je jedno od rješenja.Trenutno sam u fazi trazenja placa za vikendicu i namjera mi je da je sagradim od naboja,tako da su sugestije svakako dobro dosle.
Zaboravih napisati u proslom postu,naime prosle godine sam sa ocem rusio jednu staru cerpicaru kojoj je krov propao pa popravka nije bila isplativa.Medjutim kad smo poceli da je rusimo mislili smo da ce ici lako,ali nije islo.Predhodni vlasnik je prije nekih 20g kucu obmotao rabis pletivom (pocinkovana zicana mreza 16/1,2mmx25m).Rusenje je trajalo duplo duze od planiranog.Nismo nasli nijednog misa niti buba jer je pod bio izbetoniran a kroz rabis pletivo nikakav glodar ne moze proci.

Sigurno je da ovakav nacin gradnje ima i svojih mana ali mislim da se one mogu prevazici i da postoje kvalitetna rjesenja.
Samo jedan mali osvrt na materijale koji se ugradjuju u danasnji tip gradjevina, kako radim kao spediter vec dugo godina i imam iskustva sa uvozom raznih gradjevinskih materijala iz raznih zemalja evrope i istocne evrope,mogu vam reci da najveci broj dobavljaca nema nikakve pratece dokumente o kvalitetu proizvoda koji se uvoze.Pa se tako radioaktivnost zeljeza iz Ukraine nikad nije mjerila,a dokument koji vam izda trzni inspektor koji je za to nadlezan je prava smijurija jer on pogleda robu vidi imali deklaracija (ko je uvoznik ,ko je izvoznik,vrsta robe).Ovo se odnosi samo na neke proizvode iz gradjevinarstva,zelejzo nespada u nadleznost trzne inspekcije.U BiH je zabranjen uvoz zeljeza iz Kine jer nije zadovoljio kvalitetom. Zabarana je uvedena tek nakon par desetina hiljada tona uvzenog i obradjenog zeljeza ni to se nebi desilo da Slovenci nisu kupili dio tih proizvoda i izvrsili kontrolu pa u javne medije.A od tog zeljeza se pravila armaturna mreza i fert gredice.Doduse ima tu i politike koja pokusava napraviti monopol zbog zeljezare u Zenici.
Nezelim biti skeptican i sam zivim u zgradi koja je armirana takvim zeljezom i ko zna sta su jos koristili u gradnji ali bogu hvala zdravi smo.I svima vama zelim dobro zdravlje i samo naprijed u osvajanju starih znanja i ozivljavanju starih nacina gradnje te zdravog i covjeka dostojnog zvota .

Pozdrav.

Jos jedan zanimljiv link: http://www.claysandstraw.com/projects/mtncttge/mtncttge.htm
[ ITguru @ 31.08.2009. 10:20 ] @
Mene zanima sta je potrebno da se u Srbiji uspesno organizuje i izvede radionica na temu kuce od balirane slame?
Kad kazem kuca mislim na objekat demonstrativnog tipa, velicine 20-30 kvadrata (ne mora u njemu neko da zivi vec za neku drugu namenu da bude upotrebljen). Jel bi za ovo trebala dozvola?


[ dishi68 @ 31.08.2009. 19:35 ] @


http://www.cobprojects.info/index.htm
Cob house in Cornwall, England dated 1539. Near 500 years and still inhabited.
[ rade1969 @ 01.09.2009. 07:44 ] @
Za IT gurua.Mslim da nije potrebno nista posebno,pogledal ovj link : http://www.zmag.hr/modules/news/
pokusaj da ih kontaktiras ,oni su izgradli jednu takvu kucicu od 15-18m2.

Ovo su ti linkovi za skidanje emisije "Na Rubu Znanosti-Permakultura".Tu ces cuti njihova iskustva i vidjeti kako izgleda ta kucica.

Linkovi za emisiju.

http://rapidshare.com/files/15...2-05_-_Permakultura_.part1.rar
http://rapidshare.com/files/15...2-05_-_Permakultura_.part2.rar
http://rapidshare.com/files/15...2-05_-_Permakultura_.part3.rar
http://rapidshare.com/files/15...2-05_-_Permakultura_.part4.rar
http://rapidshare.com/files/15...2-05_-_Permakultura_.part5.rar


Jos jedan zanimljiv link: http://www.solarhaven.org/StarterStrawBale.htm.

Pozdrav.
[ rade1969 @ 11.09.2009. 10:11 ] @
Tema kao da je malo zamrla.Nije valjda da smo iscpili sve mogućnosti.
Dole je zanivljiv link na kojem se može vidjeti kako izgledaju moderne kanadske kuće .

Link: http://www.terrafirmabuilders.ca/Portfolio/exteriors1.html

A kako se to radi:





[ eloiza @ 13.09.2009. 06:10 ] @
Pozdrav!

Da li može neko da objasni kakva je to mrko SUVA zemlja u PRAHU koji se samo sipa i samo nabija kao i šta znači STRUKTUIRANO nabijena zemlja?!

To je za nas sasvim neobično imajući u vidu da su ovde obično pravili kuće od vlažne zemlje - beluga (bela zemlja) sa dosta pšenične pleve.

Sećam se da je u Zemunu (oko 1968 godine prošlog veka u ulici Ugrinovačkoj) bilo primera dosta kuća koji su sagrađeni od naboja u vreme između 2 svetska rata, i nijedna nije izdržala jer su tokom vremena počeli da propadaju i tako na kraju ostali samo goli zidovi (kažem to na osnovu mog sećanja iz prošlosti, ali to ne znači da sam protiv gradnje kuće od naboja)
[ rade1969 @ 13.09.2009. 07:35 ] @
Pozdrav elioza.

Strukturirana(stabilizovana)zemlja je ona u koju se prije nabijanja doda do 5% sementa ili 10-12% kreća u prahu.A u postu prije dishi68 je ubacio interviju sa prof.dr.Slobodanom Krenjetinom sa Tehnološkog fakulteta u N.Sadu.Koliko je meni poznato profesor se sa svojim kolegama i studentima jedini bavi ovom temom ozbiljno i na naućnoj osnovi.Izdao je jednu brošuru kako graditi takvom zemljom,ja pokušavam doći do nje ali ne znam nikoga sa tog fakulteta .Ako imaš mogućanosti kontaktiraj profesora
a ja sam zainterosovan da kupim tu brošuru.

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao rade1969 dana 13.09.2009. u 09:08 GMT+1]
[ eloiza @ 13.09.2009. 07:51 ] @
Pozdrav!

A da li možete objasniti u vezi vrste zemlje koja se koristi za nabijanje?

Da li može bilo koja vrsta zemlje za gradnju kuće?

Koliko sam video sa snimka, kako se dobija zemlja u prahu?
[ rade1969 @ 13.09.2009. 09:26 ] @
Pretražujući internet vidio sam da se koristi bilo koja zemlja samo ,je u nekim prilikama melju a potom prosijavanje jer se odbacuje kamen i sve drugo što nije zemlja.Da bi dobili onaj izgled slojeva u zemlji koriste zemlju raznih boja.

Na ovom sajtu se lijepo vidi : http://www.terrafirmabuilders.ca/index.html

A u guglu samo ukucaj "Rammed earth" i dobit ćeš na desetine firmi i pojedinaca koji tako grade.

A sad malo objašnjenje .IIPANTERII je naglasio da su oplate skupe što je tačno,međutim ne moraju se izgraditi kompletne oplate cijelog zida.Može se koristiti samo jedna oplata recimo duga 3-5 m.koja se kako se zid nabija samo pomjera i nabija se drugi dio zida.To se vidi iz onog drugog snimka koji sa postavio.

Evo nekoliko slika:








I jedna jednostavnija varijanta koja se koristi u gradnji sa mokrom zemljom i slamom ili pljevom.



[ sinisa83 @ 23.09.2009. 15:51 ] @
e super je ova tema. ima jedno pitanje za sve. malo sam nov u ovom eko graditeljstvu pa me interesuje koja je prosecna debljina zida, gotovog zida u ovih kuca od balirane slame, znaci sa zavrsnim radovima?
[ sinisa83 @ 23.09.2009. 15:54 ] @
i da zaboravi dodati, zar ne mislite da nebi bilo prihvatljivije da se ove bale slame, malo prerade da bi se dobio proizvod koji je prihvatljiviji za ugradnju? npr. neka vrsta panela ili bloka?
[ IIPANTERII @ 23.09.2009. 16:26 ] @
ovako odgovori,
postoje ljudi koji prave i gotove zidove od presovane slame,...
generalno u sustini malo se ubrza proces gradnje al se cena poveca preko onoga sto se dobije u brzini,dakle bale kao bale su predivne same za sebe,nema potrebe za pravljenjem gotovih zidova :D

sto se debljine tice,zavisi od debljine bala,imas ih tanjih i debljih
pa dakle od nekih 40cm(za najtanje...) pa preko 60 cm kod debljih... a ako koristis ogromne valjkasta bale,onda moze biti i preko metar....

mislim,ove od oko pola metra su po meni super :)
[ eloiza @ 01.11.2009. 00:20 ] @
Citat:
sinisa83:...malo sam nov u ovom eko graditeljstvu pa me interesuje koja je prosecna debljina zida, gotovog zida u ovih kuca od balirane slame, znaci sa zavrsnim radovima?


http://www.elitemadzone.org/t352030-6#2399714

Debljina zida od balirane slame je oko 45 cm.
[ lemic @ 10.11.2009. 22:57 ] @
Pozdrav posle dužeg odsustva.Čitao sam ovu temu sa malo rezerve.Kuće od slame i zemlje sam uvek izbegavao smatrajući ih neprihvatljivim za mene dok nisam otišo pre tri nedelje u dedovinu gde nisam bio ko zna od kad iako sam kao mali provodio i leta i zime.Ugledavši kuću svojih predaka koja je stara više od sto godina shvatio sam da je tu rešenje mog krova nad glavom.U kući ne živi niko već 35 godina, kameni krov je puko i vidi se nebo,ulazi sneg,kiša.Bilo je zemljotresa pošto je podno Kopaonički plato, sve kuće u selu su čitave,tu i tamo otpao po koji deo fasade al sve stoje iako na strmini.Par kuća od blokova su debelo napukle a ove prkose.Posežemo za rešenjima i idejama po svetu a zaboravljamo ono ispred nosa,naše.

Ja sam imao ideju kuće sazdane drvene konstrukcije sa ispunom od trske i fasadom od cigle iz praktičnih razloga.Naravno, znam da laka konstrukcija ima problem neimanja termo rezervoara,amortizera, tj da se brzo ugreje ali isto tako brzo, ako ne još brže, ohladi.Postojala je ideja da se upotrebi naboj sa slamom al sve mi je to bilo nekako strano.

U zajedničkom domaćinstvu postoji i jedna "nova" kuća kako smo je zvali.Ja sam bio mali kad je zidana ( pre 45 godina) i sećam se samo temelja i od uvek sam mislio da je zidana ciglom jer nikada stric nju nije popravljao za razliku od ostalih u avliji i imala je izvučene fazete za koje sam mislio da mogu samo da budu urađene cementnim malterom.Zidovi su bili skoro idealno ravni i glatki i spolja i unutra i zaista izgleda ko malterisana.Sad posle zemljotresa otpala fasada na po par santimetara i vidi se da je od blata.U toj kući niko nev živi već 10 godina i ko zna kad je pre toga krečena, sigurno bar 20 godina nije.

Razgledajući i razgovaravši sa na žalost malobrojnom familijom u više kuća shvatio sam vrednost ovog načina gradnje.Kod zeta u kući,mogo bi da se zakunem da je kuća zidana,kad ona zemljana ukljućujući podnu ploču iznad podruma.

Moja supruga koja je malo konzervativna malo građanski, opirala se pšo malo ideji drvene kuće iako smo lepo živeli na splavu.Kad joj spomenuh ćerpić odmah je pristala.I eto, sad tražimo praktičan način kako da gradimo pritisnuti novim rokom legalizacije.[att_img]




[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 11.11.2009. u 08:31 GMT+1]
[ lemic @ 10.11.2009. 23:26 ] @
Uh,uspeo sam da postavim slike,jes duple pa nek Moderator interveniše.

Da se vratim opisu.Ono što zovem Plevnja je u stvari skladište za seno.Konstrukcija se sastoji od drvenih uspravnih greda-direka,stubova stavljenih naravno na temeljnu gredu.Na ćoškovima su kosnici a i na dužim objektima ih ima oko središnog stuba.Vide se spolja letve koje su prikucavane sa obe strane drvenih stubova,zašto sa razmakom,ne znam,verovatno zbog uštede a i možda da bi se bolje blato uhvatilo i omogućilo da se bolje omalteriše s polja.Zato se ovakva kuća zove letvara.Građa je grubo otesana, hrast i cer.temelji su od kamena takođe vezivani čistim blatom.Na podne grede je stavljana daska pa preko zemlja i drveni patos.

Sara kuća oslikava na žalost sudbinu naših sela.Iako dosta spolja oštećena jošuvek stoji a zidana je 1886.

Nova, vidi se trag zuba al ništa bitno.Znam da je u dvorištu uvek bila mala gomila sasušenog blata i slame, kad bi negde otpalo parče, uzeo bi se grumen,polio vodom i popravila fasada koja se obavezno krečila gašenim krečom jer on štiti fasadu od uticaja vode.Na otpalim parčadima fasade vidi se da je bilo peska u glini.Na slici se vide imitacije malterisanih stubova na ćošku.

Znam da je u kući uvek bilo ugodno i leti i zimi i da nikad nije bilo vlage ni buđi čak ni u ćoškovima.Prozori su se ledili i sa unutrašnje strane od kondenza al na zidu nikad.Vazduh je uvek bio svež i zdrav.

Gledajući sve ovo u živo shvatio sam nesporni kvalčitet življenja u ovakvoj atmosferi kao i sam trajnost objekta.



[ lemic @ 10.11.2009. 23:40 ] @
Evo kako sad razmišljam.Uradio bih drvenu konstrukciju od fosni,5cm širine 25 cm, najlošije klase u stolarskom smislu,sa što više ispalih čvorova, onako kudravu,samo ispod brente.Postavio bih naravno kosnike, prikovao letve sa obe strane sa razmakom i to sve postavio pod krov.Onda bih ukrojio 2 sloja trske od po 5 cm uz spoljnu ivicu zida.Na proleće bi išlo ubacivanje naboja u preostalih 15 cm i potom malterisanje i krečenje.Igrom slučaja,kod mog druga rade majstori iz Babušnice.Na pitanje,jel može letvara na sprat, "ih,može i na 5".Naravno,temelji od betona.

Šta je sad problem, opet trka za legalizaciju.Nisam siguran da ću stići pa razmišljam da uzmem montažnu kuću,opet samo u drvenom skeletu obložen samo spolja letvom bez razmaka i da ispunu uradim trskom debljine koliko je noseći ram, 8-10cm a da kasnije iznutra izvršim oblaganje blatom.Pošto ne bih mogao da nanesem 15 cm, jedino rešenje bi bilo izrada glinenih cigala,ćerpića, za koje čujem da ih proizvode ljudi po selima.Čak bih prihvatio da se ukrućivanje zida uradi spolja osb pločama koje bih jednog dana skinuo i zamenio drvenom oplatom.

Tek sad krećem u potrazi netom.Svaki savet,link,upozorenje,informacija, sve dobro došlo.



[ Odin D. @ 11.11.2009. 22:29 ] @
Posto kazes da je u pitanju trka zbog legalizacije, ne bi bilo lose da prvo provjeris sta se od tih alternativnih i tradicionalnih nacina gradnje moze legalizovati, pa da onda gradis.
[ lemic @ 11.11.2009. 23:23 ] @
Legalizacija je svršen čin.Inače,uobičajena gradnja se smatra blok,cigla i betonski stubovi i serklaži.Međutim, kad se malo rasčivija priča,postoji gomila građevinskih materijala i sistema gradnje gde spada i drvo tako da će to biti dovoljno objašnjenje a i postoji uvek opcija davanja overenog statičkog proračuna od strane opunomoćenog građevinskog stručnjaka.Verovatno bi bio problem da se pojavi neko sa slamom.Uostalom,malo toga se može zaključiti vizuelnim pregledom tako da sve to neće biti problem.No, doduše,uvek postoji opasnost da se naleti na zatucanog službenika, a mislim da ne postoji decidarno nabrojani materijali po imence već da se podvodi da objekat mora da zadovolji određene normative trusnosti a to potvrđuje statičar sa pravom overe.Neće to biti problem.
[ lemic @ 27.11.2009. 22:57 ] @
Odluka je pala.Dat je avansni deo,nadam se da će to biti više od polovine onoga što izvođač treba da uradi.Krojenje drvenine kreće sledeći četvrtak a verovatno tad i temelji će početi da se liju.Obezbedio sam nanovo čist cement i to iz betonjerke Holcima u Beogradu koji su bili izuzetno predusretljivi.Inače je to problem.Armaturu i armaturnu mrežu takođe sam našao po izboru,znači ne ukrajinsku.

Sad vodim raspravu kakve temelje,trakaste klasične ili plivajuću ploču sa tankim i plitkim trakama naokolo.

Inače,projektovanje objekta je radila arhitektica u birou izviđača na računaru i to je dalekooo efikasnije nego crtanje na papiru.Za jedno pre podne smo izbacili zadovoljavajuće rešenje i u 3D animaciji.Ostaje da do ponedeljka utanačimo rešenje koje mogu da platim.

Svaki savet dobro došao,sad za temelje naročito jer ih moram uraditi jako brzo.

Ako moderator obriše ime proizvođača cementa,javite se na pp.Izvinjavam se što sam pomenuo al mislim da treba da se zna jer je u pitanju ekološki momenat,ne komercijalni.

[ goran.mg @ 04.12.2009. 09:01 ] @
Citat:
lemic: Odluka je pala.Dat je avansni deo,nadam se da će to biti više od polovine onoga što izvođač treba da uradi.Krojenje drvenine kreće sledeći četvrtak a verovatno tad i temelji će početi da se liju.Obezbedio sam nanovo čist cement i to iz betonjerke Holcima u Beogradu koji su bili izuzetno predusretljivi.Inače je to problem.Armaturu i armaturnu mrežu takođe sam našao po izboru,znači ne ukrajinsku.

Sad vodim raspravu kakve temelje,trakaste klasične ili plivajuću ploču sa tankim i plitkim trakama naokolo.

Inače,projektovanje objekta je radila arhitektica u birou izviđača na računaru i to je dalekooo efikasnije nego crtanje na papiru.Za jedno pre podne smo izbacili zadovoljavajuće rešenje i u 3D animaciji.Ostaje da do ponedeljka utanačimo rešenje koje mogu da platim.

Svaki savet dobro došao,sad za temelje naročito jer ih moram uraditi jako brzo.

Ako moderator obriše ime proizvođača cementa,javite se na pp.Izvinjavam se što sam pomenuo al mislim da treba da se zna jer je u pitanju ekološki momenat,ne komercijalni.


Stavi u temelje traku za uzemnjenje a ne ko ja da kasnije zabijas sonde. Ja sam radio klasicni temelj. Plocu koja dolazi na temenlje sam poslednju uradio zbog sleganja zemlje i kamenja kojim sam napunio prostor do ivica temelja. Postoje razne masine za nabijanje zemlje ali to se ne moze uraditi za jedno prepodne. Najbolje se poravna vodom, sipas po malo vode i zemlja se sleze. Ako radis odmah racunaj da ce ti se malo zemlja povuci od ploce.

U samom projektovanju probaj da se setis svih sitnica i trazi da se tih sitnica drze i majstori na terenu. Uticnica nikad dovoljno, ako ti skupo naplacuju probaj da se dogovoris da sam ubacis buzire u zidove, predvidi uticnice za klimu, aspirator... Raznorazni kablovi recimo za kapiju ili interfon, zvonce ako su ti ulazna vrata udaljena ili ako imas sprat... cesma u dvoristu...sistem tople vode... obrati paznju na prozore jer cesto znaju da postave svetlarnike koji su recimo na stepenistu pa ne mozes da provetris stepeniste a sto je najgore ne mozes da ih operes bez skele. I najbitnija stvar kad sve zavrsis nesto ti nece odgovarati ali tako smo svi prosli jer se ponekad uslovi menjaju ili nisi video, znao....

Najbitnija stvar su ti "majstori". Ja sam klasicno gradio kucu i to je malo duze trajalo jer nisam imao potrebe da zurim. Za devet godina pronasao sam dva zidara i oba su bila pred penziju. Jedan je rekao da nije mogao nista drugo da radi sem da zida, nije mogao da bude elekricar ii vozac... ali su radili po standardima koje ih je neko naucio u velikim gradjevinskim preduzecima i imali su ogromno iskustvo. Kako se postaviti prema njima je pitanje na koje nemam odgovor posle devet godina. Jedino sto mogu da ti preporucim da ih svakodnevno kontrolises da ne budes dosadan ko stenica jer znaju neku glupost da naprave, zamalterisu jaje u zid pa posle nesnosno smrdi.... eto kakvih sve umova ima... i ako nisi do sada stekao drugare becare neces ih ni medju njima pronaci.
[ lemic @ 06.12.2009. 10:03 ] @
Hvala na savetima.Jošvrtim priču sa projektom,jednostavno se ne uklapaju sve želje.

Staviću uzemljenje u trake temelja al ću izvući na sva 4 ćoška izvode tako da mogu i sonde da pobodem.Pošto nemam para a ni dovoljno dobrih majstora i uz to ovo je specifičan poduhvat eko kuće,oslanjam se na use i svoje kljuse i većinu toga se nadam da ću uraditi sam.Što se tiče struje,biće zaista minimalistička uz opciju isključivanja na prekidač zasebno prostorija a sve zbog smanjenja uticaja pogotovu noću.I biće u metalnom,uzemljenom bužiru a ne u pvc-u.

Još tapkam u mestu,imam neke predloge al se još ne odlučujem.Strah me je da nije sve to preveliko za mene, po novcu već jeste, a nisam više u top godinama,53, da bih radio non stop.Imam jaku tremu jer me osim pasivno supruge,niko ne podržava u eko priči pa se zapitkujem da nisam ja zastranio, pa mi dođe da udarim ordinarnu mantarušu.Nemam više vremena,već kasnim jer ovaj izvođač neće raditi od katoličkog Božića do pravoslavnog.A moram makar temelj da stavim pa da to nekako uglavim u zakonske tokove.Posebna je priča što mi je 15 godina nametnut osećj da sam kriminalac zbog divlje gradnje, a pošteno sve platio,plac,struju,vodu,kanalizaciju,telefon,ulicu i sad kuću za svoje dvoje maloletne ćerke,suprugu,mene i staru majku.Zaista,imam veliku tremu zbog svega.
[ lemic @ 06.12.2009. 11:21 ] @
Zaboravih.Uobičajeno je da se iz temelja zemlja baca unutar objekta i treba mu vreme da se slegne.Nekad se pušto tako nasut temelj da prezimi zimu pa tek onda se zidali zidovi i na kraju podna ploča upravo zbog sleganja.

Ja tu zemlju izbacujem a na mesto skinutog humusa ispod ploče stavići sloj šljunka i dobro ga nabiti mašinom i tu neće biti sleganja.Tampon šljunka od dvadesetak santimetara,dobro nabijen,zadržava slobodan protok eventalnog radona iz zemlje koji se usporen prolaskom kroz tampon,raspadne pre dolaska do ploče i neke pukotine eventalno.Još jedno rešenje postoji za tampon,ugradnja ventilacionih cevčica sa strane traka a ispod same ploče te kanalisanje njih u kvazi dimnjak,odušak na vrhu objekta.Neki ostave samo otvore ali su oni uz sam zid i radon lako uđe kroz prozor u kuću.
[ segrtlaza @ 06.12.2009. 16:00 ] @
Bruno Motik - Tehnologije za održivi svijet


Priručnik za održivo graditeljstvo i gospodarenje otpadnim vodama

Uvod
Održivo graditeljstvo
Kuće od balirane slame
Smjernice za izgradnju
Održivo gospodarenje otpadnim vodama
Kompostni WC
Sive otpadne vode
Zaključak


http://uploading.com/files/cbm...logijeZaOdrziviSvijet4WEB.pdf/
[ lemic @ 06.12.2009. 17:05 ] @
Upravo sinoć gledo reportažu na tve-u i tažio Bruna.Odlična i poučna priča,knjiga takođe.Hvala.
[ goran.mg @ 06.12.2009. 17:14 ] @
Citat:
lemic: Hvala na savetima.Jošvrtim priču sa projektom,jednostavno se ne uklapaju sve želje.

Staviću uzemljenje u trake temelja al ću izvući na sva 4 ćoška izvode tako da mogu i sonde da pobodem.Pošto nemam para a ni dovoljno dobrih majstora i uz to ovo je specifičan poduhvat eko kuće,oslanjam se na use i svoje kljuse i većinu toga se nadam da ću uraditi sam.Što se tiče struje,biće zaista minimalistička uz opciju isključivanja na prekidač zasebno prostorija a sve zbog smanjenja uticaja pogotovu noću.I biće u metalnom,uzemljenom bužiru a ne u pvc-u.

Još tapkam u mestu,imam neke predloge al se još ne odlučujem.Strah me je da nije sve to preveliko za mene, po novcu već jeste, a nisam više u top godinama,53, da bih radio non stop.Imam jaku tremu jer me osim pasivno supruge,niko ne podržava u eko priči pa se zapitkujem da nisam ja zastranio, pa mi dođe da udarim ordinarnu mantarušu.Nemam više vremena,već kasnim jer ovaj izvođač neće raditi od katoličkog Božića do pravoslavnog.A moram makar temelj da stavim pa da to nekako uglavim u zakonske tokove.Posebna je priča što mi je 15 godina nametnut osećj da sam kriminalac zbog divlje gradnje, a pošteno sve platio,plac,struju,vodu,kanalizaciju,telefon,ulicu i sad kuću za svoje dvoje maloletne ćerke,suprugu,mene i staru majku.Zaista,imam veliku tremu zbog svega.


Ako se plasis snimanja iz vazduha poznati su mi slucajevi gde su ljudi "napravili" temelje od stiropora ili siporeksa. Verovatno izgledaju kao pravi. U tvom slucaju ovakav materijal ti nije potreban za gradnju eko kuce ili mozda gresim. A i ta prokleta legalizacija je samo jos jedan vid dam se izvuce poslednji dinar iz dzepa.
[ lemic @ 06.12.2009. 19:26 ] @
Ma snimanja neće biti di proleća,mora bude čist dan ko suza, a i onda bilo posle snimka pa Ilić dozvolio da se i posle toga...naravno da je sve u parama.

Jo hoću da radim kuću,dao sam već popriličan avns tako da nema nazad baš lako.Sad pravim maketice na tlocrtu placa pa da sutra dam srhitakti neka smernice.u principu sam digo ruke od sekiracije na neki način, pa nisam nikom ništa ukrao,ubio,proneverio, samo pravim krov nad glavom uz poštovanje više nego dobrih komšijskih normi.Ako će me neko zato krivično goniti, onda mi sudbinski nije predodređeno da imam kuću pa ću i sa tim da se pomirim,prodaću plac za skupe pare pa na daleku periferiju.Ionako me gradska vreva sve više nervira.
[ segrtlaza @ 07.12.2009. 16:44 ] @
Citat:
lemic: Upravo sinoć gledo reportažu na tve-u i tažio Bruna.Odlična i poučna priča,knjiga takođe.Hvala.


Super ako posluži...oni u HR rade zaista dobre stvari kad je ekogradnja u pitanju...







Postoji grupa i entuzijasta u Srbiji, ovo je jedan objekat na periferiji BG, pa da ne stavljam link foruma sa kojeg sam skinio fotke (vidim da su ovde alergični na tuđe linkove, baš i kontam zašto je tako, al eto)
Ako neko od vas želi da im pomogne i pogleda, neka mi pošalje pp pa ću vam proslediti direktni link. Metoda gradnje, sa oblicama iliti eng. cordwood building






PS.Panter i dishi su upoynati o čemu se radi:)
[ lemic @ 07.12.2009. 17:13 ] @
Pošalji mi pp sa linkom.
[ morphea @ 27.03.2010. 21:22 ] @
Da li neko zna da se kao vezivo za malterisanje sa blatom koristilo belance? treba mi sve o tome pa ako neko zna bilo bi lepo da podeli to znanje, tipa da li je to istina, koje su razmere elemenata itd.
Unapred zahvalna
[ Odin D. @ 28.03.2010. 20:53 ] @
Tacno je. Bjelance je jedno od najcvrscih gradjevinskih materijala, vjerovali ili ne. Neki djelovi Bruklinskog mosta i podzemnih atomskih sklonista koje je pravila JNA u bivsoj SFRJ su upravo izradjeni vecim djelom od cvrsto ulupanih bjelanaca.
Ne znam tacan recept, ali bjelanca treba dobro ulupati sa nekom kolicinom secera, blata i malo sirceta. Onda se to na 50-60 stepeni u rerni vise susi nego sto se pece i tako dobijen blok je nemoguce razbiti. Zbog toga se vec pri samom pecenju smjesa lije u kalupe tacno onakvog oblika kakav je potrebno uzidati, jer ga je nakon pecenja nemoguce rezati ili klesati u neki drugi oblik.
Isti materijal je koriscen i kao termicka oplata space-shuttla koji preuzima najveci pritisak i temperaturu na sebe prilikom povratka suttle-a kroz atmosferu.
A u onom djelu Koloseuma koji jos stoji je koriscena vezivna smjesa na bazi bjelanaca, a u onom drugom koji se srusio obicni cement.

Takodje, i pecena zumanca pruzaju izuzetnu termicku i zvucnu izolaciju, tako da se i ona mogu iskoristiti u gradnji, a razmucena sa malo lanenog ulja i secera mogu se koristiti i kao boja za fasadu koja je daleko otpornija i trajnija od svih drugih poznatih farbi.

Jaja su dosada neprevazidjen materijal za gradnju kuca.



[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 28.03.2010. u 22:09 GMT+1]
[ nikolaaa @ 28.04.2010. 18:10 ] @
Ja sam bio na jednoj radionicu u nemackoj gde smo prakticno ucili izradu kuce sa balama slame i glinom (blatom).

Vrlo sam rad podeliti znanje, tako da ako iko planira nesto raditi posaljite mi poruku.
[ IIPANTERII @ 28.04.2010. 22:56 ] @
kao sto je segrt spomenuo,nas par redovno prati ovakve teme,i ako je moguce volimo da svratimo,al eto kucu od oblica nismo jos videli uzivo :(
a sada smo se preselili u vrsac...

:) no,mi bi probali da pravimo neku kucicu na leto,malo nam fale finansije al ima dobre volje.

Nikola iz kog si mesta :)?
kao sto rekoh ja sam trenutno u Vrscu,mada povremeno idem za pancevo,pa se mozemo sresti,dal u pancevu il u beogradu :)
[ nikolaaa @ 29.04.2010. 06:06 ] @
ja sam u Beogradu
[ ITguru @ 29.04.2010. 07:43 ] @
nikolaaa,

Za kakvu namenu je objekat koji ste pravili?
Da li je to bila volonterska akcija?
Da li su bale slame posluzile samo kao izolacija ili i za statiku (samonoseci metod gradnje)?
[ nikolaaa @ 29.04.2010. 08:08 ] @
> Za kakvu namenu je objekat koji ste pravili?

To je manja kuca u jednom eko selu, 20tak kvadrata. Namenjena je za zivot.

> Da li je to bila volonterska akcija?

To je bio kurs.

> Da li su bale slame posluzile samo kao izolacija ili i za statiku (samonoseci metod gradnje)?

Nije radjen load bering (samonoseci metod gradnje) vec infill metod.
Znaci bale sluze i za izolaciju ali i nose odredjeni deo tereta.
[ nikolaaa @ 29.04.2010. 08:09 ] @
@ITguru: jel neko kod nas radio load bering ?
[ ITguru @ 29.04.2010. 09:11 ] @
@nikolaaa

Ja sam vec postavio link u ovoj temi ali evo ga opet: http://sbregistry.greenbuilder.com/search.straw?RID=86
Ovaj sajt ti je kao registar objekata gradjenih od balirane slame. Kao sto vidis neko je radio loadbearing u Zemunu. To ti i nije tako daleko za proveriti ako si u Beogradu. :-)

Citat:
To je manja kuca u jednom eko selu, 20tak kvadrata. Namenjena je za zivot.


A u cijem je vlasnistvu ta kuca/zemlja u eko selu? Jel to bio projekat NVO, nekog univerziteta/instituta ili privatni projekat?
[ nikolaaa @ 29.04.2010. 09:28 ] @
To je u vlasnistvu eko sela Seiben Linden - www.siebenlinden.de
Celo zemljiste i svi objekti su zajednickom vlasnistvu.
[ IIPANTERII @ 29.04.2010. 13:21 ] @
IT GURU
ja sam pokusavao da dobijem tu kucu u zemunu na telefon al se cini da je broj nevazeci :( ako neko uspostavi kontakt sa tom osobom(kucom) nek javi,rado bih svratio i cuo pricu o gradnji i utiscima u koriscenju :)))

mozda uspem u subotu da svratim do zemuna pa i da vidim(imamo neke prvomajske prezentacije ;)


[ eloiza @ 29.04.2010. 23:16 ] @
Uputstvo odn. priručnik za gradnju kuće od ilovače:

http://www.4shared.com/document/fM6OFCqe/Gradjenje_ilovacom.html
[ dishi68 @ 29.05.2010. 11:23 ] @


Kuća od slame preživjela razoran potres!

Sjećate se one pomalo naivne priče o vuku i tri praščića? Pika se jako dobro sjeća! Poanta te priče je bila da bi si praščići trebali sagraditi pravu "poštenu" kuću od cementa i opeke, a ne nekakvu slamnatu ili drvenu "stračaru"! Vuk je u toj priči zločesta neman (zanimljivo da je baš vuk, inače plemenita i rijetka divlja životinja, odabran za zločinca) koja u želji da proždere praščiće ruši njihove kućice. Svi znamo kako je priča završila, slamnatu i kuću od drva je vuk srušio (otpuhnuo) sa lakoćom, dok onu od cigle i betona nije uspio. Eh da, otužno je to kada nam već i priče za djecu pišu razni lobisti. Jer da su pisci te priče znali ono što mi znamo sada, vrlo vjerojatno bi priča išla obrnuto (vuk bi prvo srušio kuću od opeke). Zapravo, upravo smo zbog predrasuda, iskrivljene percepcije i gladi za profitom doveli planetu do samog ruba održivosti. Sada bi je eto, mi razni zaštitari trebali spašavati. Iz Univerziteta u Nevadi (Reno, SAD) stižu nam lijepe vijesti o kućama izgrađene od slame. Pogledajte s kojom bi se kućom vuk iz priče najviše namučio!


Naime, potaknuti masovnim stradavanjima u razornom potresu u Pakistanu 2005. godine (100.000 ljudi je poginulo, a 3.3 milijuna ostalo bez krova nad glavom), stručnjaci iz Univerziteta u Nevadi predvođeni inžinjerkom Darcey Donovan osnovali su neprofitnu organizaciju za izgradnju kuća od slame u Pakistanu (Pakistan Straw Bale and Appropriate Building - PAKSBAB). Obzirom da je cilj te organizacije izgraditi sigurne i jeftine domove siromašnim ljudima iz isključivo lokalnog materijala, stručnjaci su se odlučili za kuće od balirane slame. Takve se kuće već godinama grade diljem svijeta i daju nevjerojatne rezultate u svim područjima - izolacijskim, energetskim, ekonomskim, sigurnosnim, ekološkim. Koristeći unaprijeđen dizajn kuća, uspjeli su izgraditi kuću koja je izuzetno otporna na potres.



Temelji su izrađeni od starih vreća punjenih šljunkom koje se postave na pripremljenu smjesu gline i cementa kako bi se prirodno učvrstile. Na temelje se postavljaju bale od čvrsto balirane slame koje se povezuju kolčićima od drva ili željeza. Zanimljivo je da su za baliranje slame stručnjaci iz PAKSBAB-a osmislili doista zanimljivo rješenje - izradili su čeličnu kutiju koja metodom gaženja slame - dodavanja slame - gaženja slame daje lijepu baliranu kocku! Ova "low-tech" metoda je izuzetno jeftina jer koristi pristupačne lokalne materijale. Ovakve su kuće i 80 posto učinkovitije od konvencionalnih modernih kuća.

Kako bi dokazali sebi i drugima, te ishodili potrebnu papirologiju o sigurnosti takvih kuća, ljudi iz PAKSBAB-a su u ovlaštenom testnom laboratoriju testirali kuću na potres. Kako je to izgledalo pogledajte u kratkom videu kojeg smo mi u Kneji preveli kako bi i odgovornima u Hrvatskoj približili ovakvu vrstu gradnje. Usput spomenimo kako je u Njemačkoj upotreba slame kao građevnog materijala potpuno legalna! Zašto nije i u Hrvatskoj? Pogledajte početak ovog teksta!


Testiranje je obavljeno u "National Science Foundation's George E. Brown" u Renou, SAD.





"Jako smo zadovoljni rezultatima," izjavila je Donovan nakon što je kuća prošla ovaj test izdržljivosti. Kuća od slame se držala očekivano dobro i "preživjela" je pritisak od 0.82 g (0.82 dio zemljine gravitacije) što je zapravo jednako razornom potresu. Primjera radi, potres koji je 2005. godine u Pakistanu ubio 100.000 ljudi imao je jačinu od 0.3 do 0.6 g. Da su ti ljudi živjeli u ovakvim kućama od slame, nitko ne bi stradao - zaključuje Donovan.





A mi zaključujemo da svatko od nas ima bezuvjetno pravo na dom i poručujemo odgovornima u Hrvatskoj da što prije legaliziraju slamu kao građevisnki materijal, pri tome ne namečući nove uvjete svodeći priču o slami na samo još jednu mogućnost gradnje. Mi želimo da sisvatko može izgraditi jeftin i prirodan dom bez ikakvog uvjetovanja. Slažemo se s time da minimum pravila treba poštivati kako bi svi bili sigurni, ali to ne znači da za to trebamo platiti stotine tisuća kuna! Jer, jedna normalna (50tak m2) kuća od slame, drva i gline zajedno sa nekim egzotičnim dodacima poput dijelova zidova od opeke ili zelenog krova ne bi trebala koštati više od 50.000 kn! Da, to je bezuvjetno pravo na dom!


ovde pogledajte i video
http://www.kneja.hr/modules/news/article.php?storyid=116
[ Will @ 06.06.2010. 21:51 ] @
Pozdrav svima od novog clana!
Procitao sam dosta toga o ovoj temi na ovom ali i na ostalim slicnim sajtovima ...
Veoma mi se svidela ideja o gradnji kuce od slame ali posle svih procitanih tekstova i dalje imam dosta nedoumica o samom nacinu gradnje ... Npr:
1. Kako se postavljaju el. instalacije u zidove, tj. sta ako dodje do nekog kratkog spoja u instalaciji? Treba li kablove znaci dodatno necim obezbediti ili sta vec ...?
2. Procitao sam razlicite i prilicno oprecne stavove oko toga kako uraditi temelj i od kog materijala za kucu od slame! Beton, gume sa zemljom, drvo ...i sta sa hidroizolacijom izmedju temelja i prvih bala slame?
3. Da li je potrebno sve bale po visini zida spojiti sa temeljom ili samo prvi red, a ostale redove samo jedan sa drugim ...?
4. Zna li neko tacan omer onih materijala kojima se malterise zid spolja i iznutra ...koliko gline, kreca, peska, zemlje i koje zemlje?
Na sva ova pitanja vec postoje tu i tamo neki odgovori ali ima ih dosta razlicitih pa to deluje jako zbunjujuce!
Nadam se da ce neko to sve uobliciti i dati malo jasniji odgovor!
[ nikolaaa @ 07.06.2010. 17:16 ] @
> 1. Kako se postavljaju el. instalacije u zidove, tj. sta ako dodje do nekog kratkog spoja u instalaciji? Treba li kablove znaci dodatno necim obezbediti ili sta vec ...?

Najbolje je da idu kroz plaster (malter). Znaci oblozini su zemljom skroz tako da nema sta da se zapali.

> 2. Procitao sam razlicite i prilicno oprecne stavove oko toga kako uraditi temelj i od kog materijala za kucu od slame! Beton, gume sa zemljom, drvo ...i sta sa hidroizolacijom izmedju temelja i prvih bala slame?

Sta god da stavljas kao temelj bitna je da izolacija izmedju drveta i temelja. Mi smo stavljali gumu, tacnije od starih traktorskih guma smo parcice stavljali.
Imali smo temelj od betonskih blokova (recikliran), na njih je isla guma, pa preko drvo.

> 3. Da li je potrebno sve bale po visini zida spojiti sa temeljom ili samo prvi red, a ostale redove samo jedan sa drugim ...?

Ne mora uopste, a i moze, zavisi kojom tehnikom gradis. Mi smo radili inframe fill i tu nema uopste th sipkica posto je sve u okvirima.
Kod loadberinga se stavljaju sipkice i tu ima vise nacina.

> 4. Zna li neko tacan omer onih materijala kojima se malterise zid spolja i iznutra ...koliko gline, kreca, peska, zemlje i koje zemlje?

Ne postoji tacan omer jer sve zavisi od lakle gline, tj zemlje koja se nalazi na gradilistu.
Moras da zoves nekog iskusnijeg ili da odes na kurs kako bi osetio kako treba da izgleda idealan plaster i onda ga po osecaju napravis.

[ ITguru @ 04.08.2010. 09:40 ] @
Hteo bih da se vratim na pricu o zakonu. U pocetku sam i ja mislio isto kao i par ljudi koji su u ovoj temi naveli da nas zakon nije podesan za pravljenje kuca od slame. Malo detaljnije sam pogledao zakone i pravilnike sa yu-build.rs i uopste ne vidim izricito problem da se ovakva kuca pravi. Sve se svodi na dokaz da je slama ok materijal za ugradnju u objekat. Znaci trebaju vam atesti sertifikati itd i tad ne vidim zasto bi vam neko stao na zulj sem ako stvar nije politicke prirode. Certifikacija materijala kosta, i obicnog smrtnika koji samo hoce kucicu za sebe, takvi troskovi i poduhvati ne zanimaju. Medjutim nekog ko bi se kao gradjevinska firma time bavio,... to je druga prica i sto se tice zakona kao slova na papiru, ne vidim nikakvu prepreku ili nelogicnost.

Jedino sto ne kontam je posto se gradjevinski inspektori i svi koji igraju ulogu u izdavnju dozvole vode "propisanim standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta" gde su ti standardi?? Svakako ih nema u zakonima i pravilnicima. Kako ti ljudi rade svoj posao jel zna neko? Sednu pa ispred sebe stave 100 nekih strucnih knjiga pa "ajmo redom sta je dozvoljeno sta nije"?
[ dishi68 @ 04.08.2010. 19:48 ] @

[ dishi68 @ 04.08.2010. 20:21 ] @

Eko kuća u Rusiji

[ lima_fil @ 15.08.2010. 02:08 ] @
Eko atelje - izgradnja kućice od bala slame - Ada huja BGD:

Eko atelje fb
ada huja

Znači ovako: Pre nešto više od godinu dana moja devojka je videla jednu ovakvu kuću i odmah razvila ideje kako da mi to uradimo.
Posle puno pretraživanja, čitanja svih knjiga , kontaktiranja svih tih ljudi, traženja placa i para, napokon smo krenuli danas 14. avg.
Pisaću kako sve ide pa će svima mnoge stvari biti jasnije, i meni naravno.
Svi ste pozvani da svratite i učestvujete-pomognete.
__________________________________________________________
Ja inače ovu gradnju delim na dve kategorije:
1. uobičajena gradnja kuće od bala slame - znači da se pravi kuća koja može da košta i do 1 000 000 $ a da se slama koristi iz nekog fazona. Ovakvih kuća - vila ima puno u Americi, gde je inače najjeftinija kuća od bala slame izgrađena za 50 000 $. Sa tim parama možeš da rešiš sve moguće gradjevinske izazove (vlaga, instalacije, stabilnost, trajnost , dozvole), ali na potpuno ne ekološke načine, pa samim tim i ne vidim poentu korišćenja slame.
2. low impact gradnja - iliti gradnja sa malim uticajem (na prirodu, ali i na budžet), znači da se pravi kuća sa najmanje moguće para i sa najmanjim lošim uticajem na prirodu. U Britaniji su napravili fenomenalnu kuću za 3 500 funti, .....
[ dishi68 @ 12.09.2010. 20:15 ] @
Alternativno grejanje drvom i drvenim odpatcima.








[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 13.09.2010. u 01:51 GMT+1]

Evo jedne cake za ekonomičnije grejanje



[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.09.2010. u 16:39 GMT+1]
[ Zeleni zub @ 17.09.2010. 18:41 ] @
Evo kuce od novina
http://www.pressonline.rs/sr/v...a+izdr%C5%BEala+88+godina.html
[ dishi68 @ 13.06.2011. 23:44 ] @
Eko kuće u susedstvu.





[ dishi68 @ 20.06.2011. 00:16 ] @

Novi linkovi

http://www.builditsolar.com/Pr.../SolarHomes/constructionps.htm
http://webecoist.com/category/home-and-garden/page/3/

Lokacije svih eko kuća
http://naturalhomes.org/ecohouselist.htm
[ eloiza @ 24.07.2011. 05:55 ] @
[ eloiza @ 03.08.2011. 05:23 ] @
U donjem desnom uglu slike kliknite mišem na YOU TUBE link i tek onda klikni (CC) za prevod na srpski.

Idealno resenje za gradnju Eko Kuce sa minimalnom investicijom. Moze biti pomocna zgrada na Individualnom Seoskom Domacinstvu. Najbolja stvar je da posle oblaganja strukture glinom, onda se nabacuje Silikon (pesak) i onda greje pod velikom temperaturom, vodonicko varenje, tako da se stvoti glazura kao porcelan. Na taj nacin se postize izuzetno dobra izolacija od vlage i objekat postaje vrlo trajan..



Detaljan opis kako napraviti za dzabe, savrsenu ekolosku kucu od blata, kojoj nista ne fali. Polazi se od toga, da na beogradskim deponijama suta i gradjevinskog materijala ima materijala za jedan grad + pet solitera, a normalno ne sme se zanemariti ni blato kao najbolji i jos i besplatni materijal na Zemlji. Al, ne da mafija...



"Ježeva kućica" je kućica izgrađena od balirane slame, drva i ilovače na koju je stavljena podvarijanta zelenog krova. Kućica je sagrađena tijekom ljeta 2007. godine u Lopatincu, Međimurje u sklopu Knejinog projekta "Održivost kao način života". Gradnja je trajala 6 dana, a cjela je kućica koštala približno 15.000 kn. Za gradnju su korišteni isključivo lokalni materijali, a koristili smo i materijale (poput auto guma, korištenih dasaka i ostataka hidroizolacije) kojima smo sustavom recikliranja i ponovne upotrebe smanjili ekološki otisak kod gradnje. Kućica je informativno edukativnog karaktera, a osim toga služi i kao lončarska radionica Udruge tjelesnih invalida Međimurja. Ohrabrujemo vas da i sebi sagradite ovakvu vrstu kućice!

[ eloiza @ 15.12.2011. 01:42 ] @
Island - nadzemne kuće pokrivene zemljom

http://www.hurstwic.org/histor...ly_living/text/Turf_Houses.htm







..............................................

[ dishi68 @ 24.01.2012. 01:19 ] @
Izgleda da je počelo sa izgradnjom kuća od slame

http://odrzivirazvoj.org.rs/vesti.html

http://www.rts.rs/page/stories...5%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0.html


Bajka o tri praseta - eko verzija

Izgradnju eko-sela, zelene škole života, svojim idejnim rešenjima pomoći će profesori i studenti Arhitektonskog fakulteta, kojima ovaj projekat predstavlja veliki profesionalni izazov.

"Istražujemo načine gradnje od prirodnih materijala, šta su to energetski efikasne kuće, kako je to moguće izvesti u Srbiji, da bude pristupačno svim ljudima", kaže mr Ksenija Lalović, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. "To je veliki izazov za Srbiju u
celini, a nama zanimljiv zadatak."
Mostovi Lomnica 2.jpg
Mr Ksenija Lalović, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu

"Ovo je sasvim novo iskustvo za nas", kaže Vlada Lukić, student pete godine Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. "Prilika da se upoznamo sa novim materijalima, ali i da sagledamo problem i potrebe ove dece. Ideja je da se ceo prostor osmisli kao interaktivni kompleks gde će oni moći da se bave raznim aktivnostima i da uživaju u stvarima u kojim uživaju i druga deca."

U dnevnom centru, u kućici od slame, kraj koje će uskoro biti sagrađene i kućice od dasaka, kamena i drugih prirodnih materijala, svoju bajku će u kreativnim radionicama živeti deca sa posebnim potrebama, a do kraja naredne godine, po završetku celog kompleksa, eko-selo će otvoriti vrata i svim drugim gostima.

[ eloiza @ 03.03.2012. 05:48 ] @
http://www.ekokuce.com/arhitek...na-kuca-od-gline-peska-i-slame

Jeftina prirodna kuća od gline, peska i slame

22/02/2012 - 18:04 | Izvor: small-scale.net


Pre četiri godine, Brajan Liloja se iz Nju Džerzija preselio u ruralni Misuri kako bi savladao prastaru tehniku zidanja kob* kuća od kombinacije gline, peska i slame. Ovaj neverovatno jak materijal je savršen za stvaranje održivih kuća.



Brajanova kuća, koju je nazvao Gobkobatron nalazi se u Densing Rebit (Dancing Rabbit) eko selu, koje je ruralna zajednica 50 ljudi sa zajedničkim ciljem – očuvanje životne sredine i održivi način života. Brajan je prvi put posetio ovo eko selo tri nedelje nakon završetka studija i u roku od godinu dana odlučio da tu želi da sagradi svoju prvu održivu kuću i provede ostatak života. "Inspiraciju sam dobio učeći o problemima životne sredine i socijalnim pitanjima, i odlučio sam da želim da shvatim kako da živim više ekološki, više održivo i sa ljudima koji razmišljaju kao ja. Još tokom studiranja za filmskog stvaraoca znao sam da ne želim standardnu karijeru, želeo sam drugačiji način života", rekao je Brajan.

Kopanje temelja je započeto aprila 2008. godine, a u kuću se uselio jula 2009. Efektivno je radio 9 meseci, puno radno vreme. Gradnju su uspeli da spreče samo par kišnih dana i putovanje. Glavni cilj podizanja ove kuće su bili gradnja lokalnim, prirodnim materijalima i niski mesečni računi. Kupljeno je veoma malo novih materijala, od kojih nekoliko nije prirodno, ali to se nije moglo izbeći.

Korišćeni materijali i njihove cene:

Oko 30 tona peska – 507$
Oko 13 tona šljunka – 117$
16 bala slame, ostatak je dobio besplatno – 36$
Reciklirana građa od crnog oraha 100$
Ostala građa – 20$
Prozori – 220$
Električne instalacije – 28$
Pocinkovana žica – 30$
Ekseri – 100$
Sirovo laneno ulje za podove – 72$
EPDM hidroizolaciona folija za krov – 622$
Polikarbonatni krovni prozor – 400$



Unutrašnjost kuće greje ručno napravljena peć na drva. Za razliku od standardne peći na drva gde se cevi sprovode po vertikali, kroz krov, pa na taj način šalju toplotu direktno van kuće, cevi ove peći sprovodene su kroz termalnu masu same kuće, pa time zadržavaju toplotu u kući. Za izradu peći potrošeno je ukupno 298$.

Ceo krov je prekriven vegetacijom.

Mnoge stvari ovde nisu navedene jer su dobijene besplatno, kao glina, krovni rogovi, veliki prozor na južnoj strani.

Troškovi za materijale bili su 3.000$, a kada se tu dodaju i troškovi rada, ukupna cena izgradnje ove kuće bila je 4.000$.

Za kraj Brajan kaže: "Tačno je, kuća od koba se može izgraditi sa malo novca, ali sa puno vremena i entuzijazma. Mogu reći da je moja kob kuća najveće dostignuće u mom životu, i nema boljeg osećaja od izgradnje sosptvenog doma. Bilo je zaista osnažavajuće. Ako sam ja mogao to da uradim sa veoma malo građevinskog iskustva, mislim da većina ljudi može".



* Engleska reč "cob" u srpskom jeziku nema tačan prevod. "Cob" ustvari predstavlja mešavinu gline, peska i slame. Koristi se za izgradnju objekata i u umetnosti za izradu skulpura. U ovom tekstu, mi ćemo koristiti izraz kob. Za više informacija pogledajte http://en.wikipedia.org/wiki/Cob_(material)















[ bakara @ 03.03.2012. 09:37 ] @
Lepe su te kucice koje ljudi rade iz hobija, ali opet to nisu prave kuce, cak ne vidim nigde ni kupatilo...
[ Shoneprime @ 18.05.2012. 10:14 ] @
Tačno tako, drvene kuće - brvnare su veoma lepe i korisne, volim prirodu i sve što ona daje
[ Nikola M @ 30.05.2012. 07:47 ] @
Evo jednog domaćeg sajta, verujem da će biti interesantno:

http://www.kucacuvarkuca.com/

[ winston silver @ 21.07.2012. 21:47 ] @
Citat:
Odin D.:
Tacno je. Bjelance je jedno od najcvrscih gradjevinskih materijala, vjerovali ili ne. Neki djelovi Bruklinskog mosta i podzemnih atomskih sklonista koje je pravila JNA u bivsoj SFRJ su upravo izradjeni vecim djelom od cvrsto ulupanih bjelanaca.
Ne znam tacan recept, ali bjelanca treba dobro ulupati sa nekom kolicinom secera, blata i malo sirceta. Onda se to na 50-60 stepeni u rerni vise susi nego sto se pece i tako dobijen blok je nemoguce razbiti. Zbog toga se vec pri samom pecenju smjesa lije u kalupe tacno onakvog oblika kakav je potrebno uzidati, jer ga je nakon pecenja nemoguce rezati ili klesati u neki drugi oblik.
Isti materijal je koriscen i kao termicka oplata space-shuttla koji preuzima najveci pritisak i temperaturu na sebe prilikom povratka suttle-a kroz atmosferu.
A u onom djelu Koloseuma koji jos stoji je koriscena vezivna smjesa na bazi bjelanaca, a u onom drugom koji se srusio obicni cement.

Takodje, i pecena zumanca pruzaju izuzetnu termicku i zvucnu izolaciju, tako da se i ona mogu iskoristiti u gradnji, a razmucena sa malo lanenog ulja i secera mogu se koristiti i kao boja za fasadu koja je daleko otpornija i trajnija od svih drugih poznatih farbi.

Jaja su dosada neprevazidjen materijal za gradnju kuca.



[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 28.03.2010. u 22:09 GMT+1]


Ako je to istina, onda kad bi se belance dodavalo u izgradnji - onda bi ti alternativni materijali bili čvrst materijal. Odine, možeš li nabaviti recept? Napiši nam pa da živimo u potpuno "prirodnim kućama" ;) U suprotnom, cigla i malter su jedino rešenje, zasad.
[ milivoje t @ 23.07.2012. 09:54 ] @
interesantno, bas sam trazio na guglu informacije o kucama od slame, kad stigoh na es.

imao sam priliku da provedem dva dana u takvoj kuci, pa me je veoma zainteresovao koncept.

inace kako to izgleda:





koliko sam video na licu mesta, temelj je klasican betonski, konstrukcija svih objekata je od drvene gradje, tj. greda, ispuna su bale slame. sto mozete videti na fotografijama u okvirima za slike.
"fasada" je od blata, tj. gline, koja se nanosi dlanovima na slamu. i to je sve, a da gde glina ide preko drveta stavlja se armaturna mrezica.
u totalu odlicna toplotna i zvucna izolacija, po recima vlasnika nikakvih problema nema sa vlagom, sto je sigurno posledica betonskog temelja koji ima hidroziloaciju.
[ dishi68 @ 29.12.2012. 08:48 ] @
Sve o eko kućama.

http://sviuselo.wordpress.com/kuca-eko-kuca/
[ Luka Berlin @ 09.01.2013. 13:15 ] @
Dobar dan

Prvo da vas sve pozdravim jer sam nov na ovoj stranici i zeleo bi malo da se ukljucim u razgovor o ovoj temi.
Izvinjavam se unapred na gramatickim greskama , nisam nikada ucio srpski u skoli samo smo u kuci uvek pricali maternji jezik.
Rodjen sam u nemackoj 1966 godine i bavim se gradnjom od 1991 godine od 1994 sam samostalan i imam manju gradjevinsku firmu.

U svom poslu sam najvise radio saniranje starih zgrada i izgradnju-nadogradnju potkrovlja.
Primecujem novi trend u Nemackoj zadnjih 10-tak godina sve vise ljudi zele da imaju zdravu -ekolosku kucu.
Ugradio sam bezbroj kvadrata stiropor fasade, ugradjivao nove plasticen prozore , to je u nemackoj subvencionisano za manju potrosnju energije.
Nazalost sam ustanovio da kada se stara zgrada iz napr. iz1890 godine oblozi sa termoizolacijom i novim prozorima pojavljuje se redovno Budj / gljivice.
Prvo smo trazili greske na takvim objektima kao navodno nije dobro uradjena izolacija prozora (Kältebrücke) u bukvalnom prevodu most hladnoce??? (nzenam bolji izraz) medjutim nije poenta u greskama izgradnje ili izvodjenju radove, greska je u materijalu i cinjenici da kuca ne moze da dise tj. da vrsi svoju prirodnu funkciju razmene vlage. Vlasnici zgrada u kojima se pojavi budj uvek rpvo napdaju stanara da ne luftiraju dovoljno svoje stanove ali sam siguran da to nije problem. Sve firme koje proizvode stiropor se isto pzivaju na "provetravanju " stanova??? Ako cu zimi stalno da provetravama stan onda izbacujem toplotu iz stana napolje znaci gubim enrgiju, zasto sam onda izolovao kucu? Cinjenica je da je gradjevinska industrija sa svojim jakim lobijem uspela nemacku drzavu da natera da subvencionisu vlasnike zgrada da izoluju svoje kuce a oni da uzmu novac. Jeli zdrava izolacija? po meni nije (ne samo po meni).
Ako neko zeli linokove do nemackih tekstova o stetnosti stirpora neka se javi :-(

Sada malo da pisem o zidanju glinom
Kroz saniranje zgrada koje su pod zastitom drzave (Denkmalschutz) sam se stalno susretao sa zidanjem glinom i drvetom (Fachwerkhaus) pre 10-15 godina je bio veliki problem naci nepecenu ciglu ali sada toga ima na svakom koraku, doduse sa apsurdnom cenom skuplje od pecene cigle a jeftinije u proizvodnji?
Citam da ljudi ovde pisu da takve zgrade nisu dugotrajne? Moja najstarija zgrada koju sam sanirao je gradjena 1260 godine ???? da dobro ste procitali 1260 godine i mogu vam samo preneti svoj licni utisak SJAJNA kuca sa odlicnom klimom.

Svakom ko zida novu kucu uvek bi preporucio da je radi u sistemu drvo glina, jel bolju kucu necete napraviti za vase zdravlje.
Trenutno je ekö-hit u izgradnji potkrovlja da se barem pregradni zidovi rade od gline i da se unutrasnji zidovi malterisu sa glinom a spoljasna izolacija se radi sa vunom od konoplje. To je trenutno u nemackoj najskuplja izolacija ali i jedina zdrava izolacija :-( .
Ako neko ima neko pitanje neka postavi nadam se da cu imati vrmena da odgovorim.
Pozdrav svima

ps. na leto zidam kucu u Srbiji od gline
[ kompis @ 03.02.2013. 20:59 ] @
Odlicna tema. Pozivam sve koji koriste fejsbuk da se prikljuce grupi Svi u sleo , kako bi diskutivali i o ovim temam i slicnim, koje se bave celokupnim korpusom tem odlaska i boravka u prirrodi -selu na jedna novi i lepsi nacin
https://www.facebook.com/groups/Sviuselo/
[ Lavlja_Jazbina @ 28.07.2013. 14:27 ] @
@LEMIC..na trenutak si me zbunio i da nije bilo drugog dela kuce i u okolini drugih,mislio bi da si mi usao u plac.
Dokle si stigao?A tema je bruka,kako je preskocih ni sam ne znam.


[ Lavlja_Jazbina @ 28.07.2013. 14:38 ] @
@luka berlin je dao svoje vidjenje oko disanja i razmene vlage objekta.Da li bi pogresio ako bi kucu koja je pravljena od blata i slame

oblozio kamenom vunom napravio goru stvar nego pojacao grejanje kako se to vec u proteklih 70 godina i radilo?

Ova slika iznad prekopitana kao moja,stim sto ja imam bas kamen umesto te cigle.
[ drx @ 30.10.2014. 10:37 ] @
...malo da oživim temu:


Jel ima neko neki info o straw bale kući u Irigu. Čuo sam da je neko napravio,
i ništa više, hvala.
[ SlobaBgd @ 30.10.2014. 11:38 ] @
Šta je, pobogu, straw bale?!
[ Java Beograd @ 30.10.2014. 11:57 ] @
Bala sena
[ SlobaBgd @ 30.10.2014. 12:05 ] @
Aha, tako to zovu u Irigu - straw bale.
[ Java Beograd @ 30.10.2014. 13:35 ] @
Pa kad menekenke mogu da imaju look i personality, što ne bi kuća mogla da bude od straw bale ?
[ Lavlja_Jazbina @ 30.10.2014. 19:28 ] @
Citat:
Šta je, pobogu, straw bale?!


Sabijena (presovana) bala sena.Sto bi se reklo po srpski treba ti tvrda balirka za to zidanje..
[ mr. ako @ 31.10.2014. 02:20 ] @
Citat:
drx:
...malo da oživim temu:


Jel ima neko neki info o straw bale kući u Irigu. Čuo sam da je neko napravio,
i ništa više, hvala.



Pre koji dan je bila emisija o kuci od slame na Fruskoj Gori na RTV.

Emisija: "Prostor i ja" - 28.10.2014.

http://media.rtv.rs/sr_lat/prostor-i-ja/8455

(prilog je 3. po redu, pocinje od 16. minuta)

[ Lavlja_Jazbina @ 31.10.2014. 07:30 ] @
Ja bi voleo da vidim neki prilog kako zastititi kucu od slame od miseva.Dobro,ja preferiram takav objekat na selu pa i pitam

posto vidim da ovaj u klipu lupeta za medalju posebno po pitanju zapaljivosti.Problem pored miseva su i insketi.

Sto se tice postojanosti,pravim senjak za 2-3k bala,sto sena sto slame.Ja nemam licno stoku (sem jedne krave po pola)

pa sam planirao da lagerujem.Pitao koliko moze da stoji,5 godina i da je na promaji.Tako da izjava da moze da traje 100 godina mi je isto

diskutabilna.

[ mr. ako @ 01.11.2014. 06:12 ] @
Da, zvuci kontraintuitivno, ali valjda ne gori lako jer je otpresovano (ili nabijeno), pa nema vazduha da bi moglo da gori. A verovanto je uzeo u obzir i to sto je slama zalivena tim malterom.
A i trajanje je verovatno isto u tom kontekstu, sendvic zid, slama je samo ispuna. A i nije isto lagerovanje na otvorenom i u presovana u sendvic zidu zalivena malterom i oblozena izolacijom.
[ Lavlja_Jazbina @ 01.11.2014. 07:50 ] @
Citat:
Da, zvuci kontraintuitivno, ali valjda ne gori lako jer je otpresovano (ili nabijeno), pa nema vazduha da bi moglo da gori.


hm,nije to kako stoji u nazivu "presovano".To se zove tvrdo baliranje i nije to sve kao u vakumu.Slikacu ti sledece nedelje i zapaliti jednu.

Ne da ti dokazujem nego imam poprilicno granja za paljenje pa da "poguram plamen":).Nije losa ideja,a mene bas i nekosta mnogo da bi eksperimentisao

pa cu sledece godine i da primenim na neku manju prostoriju.

p.s.Seti se samo "ko je zapalio zito"po pitanju zapaljivosti.
[ mihojla @ 01.11.2014. 09:48 ] @
Citat:
treba ti tvrda balirka za to zidanje.
A za zidanje ciglom ti treba kvalitetna glina i peć za pečenje cigle.
Citat:
kako zastititi kucu od slame od miseva.
Kako se pokazalo u praksi, najbolji suzbijač glodara je gladna mačka.
[ Lavlja_Jazbina @ 01.11.2014. 10:11 ] @
U praksi ti neznas nista,sem da trolujes temu.
A sto se tice gladne macke,ta mjauce ispred kuce,da je nahranis,a za ciglu odes na stovariste.
[ Darko Nedeljković @ 01.11.2014. 10:42 ] @
Koliko sam ja primetio na video klipovima, zidovi su sa svih strana obmotani celicnom mrezicom kockice oko pola do 1 cm, a potom debelim slojem maltera. To je prakticno armirani beton koji misevi ne grizu. Meni deluje logicno - balu slame je naravno lako zapaliti i ona intenzivno gori, ali za validan eksperiment moras obmotati balu tom celicnom mrezom, a potom premalterisati tako da se nigde ne vidi slama, vec da to bude kocka betona. U tom slucaju ja nemam cak ni ideju kako bi to uspeo da zapalis, mozda da dugo grejes brenerom na nekoliko stotina stepeni, pa da vidis da li ce beton da se rasprsne a celicna mreza istopi, kako bi plamen i vazduh uspeo da prodre do slame.
[ Lavlja_Jazbina @ 01.11.2014. 10:58 ] @
Jesi u pravu po pitanju vazduha,ali ja sam shvatio da je to etno fazon i da tu beton nema sta da trazi.Sa tom debljinom zida kao kod saborne crkve,
stanovi te debljine i tamo nemaju zime,sem plafona od 3 metra.
Za vatru,mislio sam instacija ili za seoski deo pec na drva( dimnjak kao najslabija tacka).
Evo kako sam zamislio da to treba tako da bude ili osb ploce.



[ Lavlja_Jazbina @ 01.11.2014. 11:04 ] @
HM,nije kako sam zamislio,ovaj deo je interesantan !

Citat:
Radi se o blokovima od slame i zemlje. Postupak je veoma jednostavan. Bala slame se otvori, preko nje se sipa mešavina od blata. To se sve dobro izmeša i sipa se u kalupe, dobro se nabije i ostavi da se suši 20 dana. Na kraju se dobje blok suv kao barut, objasnio je Stefanović.



http://www.magacin.org/2012/08...D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B5/
[ Lavlja_Jazbina @ 01.11.2014. 12:02 ] @
Evo nasao sam fotku bale ali ovo mi je seno.Sa senom nema nigde a i bala je 200 rsd.!


[ mr. ako @ 02.11.2014. 04:27 ] @
Pa rekoh gore da je slama nabijena, nisam rekao da je vakumirana, ali je ipak balirana - i ne samo to, vec rekoh i da je zalivena tim malterom i da se nalazi u sendvic zidu (izmedju zice) - i da je taj lik iz emisije verovatno sve to uzeo u obzir kad je rekao da ne moze da gori lako (nesto tako je posle i Darko Nedeljković napisao).
Takodje i za lagerovanje vazi ono sto sam napisao. Nije isto na otvorenom i u balirana u sendvic zidu zalivena malterom. ;)

Ali svejedno, zapali slamu, da vidimo kako ce ici. :) Bilo dobro ako bi nasao kvalitetno baliranu da vidimo razliku, jer ovo iznad na slici je kao nabacano seno sto kazes. :)


[ Lavlja_Jazbina @ 02.11.2014. 05:41 ] @
Ipak se ne razumemo.Nista tu nije presovano u izvornom baliranju.Ako on hoce da mesa blato i slamu,presuje,susi,onda je moja prica pogresna.

Tako su radjene te kuce kod mene.Tu je jos u tom mesanju dodat krec.Ona slika sa slamom sto sam postavio i tanko malterisanje je ono kako bih ja

radio.Sto se tice slike sa balama,i jeste seno,nego bleki umesto nocu da juri lisice,gospodin rasturi seno da bi udobno pajkio.:).

Bice fotkanja i paljenja,napravio sam i stalak za kameru.Koristim zadnje momente pre snega,a i ustaje se sa malim minusima.,;).
[ Darko Nedeljković @ 02.11.2014. 08:12 ] @
Cemu pokazivanje, naravno da ce da gori bez zalivanja malterom, pa i drvo ima sabijeniju strukturu od balirane slame pa gori. Slama sama po sebi jeste jedan od najzapaljivijih materijala u prirodi, ali u slucaju oblaganja tom celicnom mrezom koju majstori zovu rabic i debelim slojem maltera, to bih ja voleo da vidim da probas da zapalis bez upotrebe dinamita
[ Lavlja_Jazbina @ 02.11.2014. 10:14 ] @
Dinamit (okrecem brzo glavu levo desno) ko je pomenuo dinamit.:d.
Drustvo,pricamo o kuci od slame a ne izolaciji.I da je izolacija,bilo kakav pozar iznutra koji ce da malo dodje do slame ide u vufff.
Ja znam kako moze da plane slama,za vas nisam siguran.Ako moze slama na betonsku plocu,iznutra gipsane ploce,moze.
Ostale akrobacije mi nemaju smisla,posebno ne sada da kvasim ruke..

p.s.Zamislite udar groma u takvu kucicu-slamicu.O glodarima necu pricati,a oni kada izgrickaju taj vas beton,ondace stvarno da radi dinamit..
[ drx @ 07.11.2014. 08:11 ] @
@Lavlja...

Nema sta da izmisljamo toplu vodu sa rizikom od pozara, nadji video na netu i nekim znavicnim sajtovima,
ljudi, tj institucije su radile profesionalni test.


A mogli ste da citirate malo pre na kraju teskta sa http://www.magacin.org/2014/07...kuce-od-slame-blata-i-kostica/
ovo:
Citat:


„Laici bi pomislili da su kuće izgrađene od slame lako zapaljive, to mišljenje nije tačno. Rezultati novijih istraživanja pokazali su da malterisani zidovi od balirane slame imaju manji požarni rizik od, na primer, panelnih drvenih zidova„, rekao je Stefanović.





Za one koji ne znaju i ne čeprkaju po svetskim sajtovima o straw bale kućama,
i ne znaju sta je to, mogu preporuciti ovaj sajt.



[ Lavlja_Jazbina @ 07.11.2014. 08:31 ] @
Citat:
Ipak se ne razumemo.Nista tu nije presovano u izvornom baliranju.Ako on hoce da mesa blato i slamu,presuje,susi,onda je moja prica pogresna.

Citat:

Cemu ovaj sarkazam??
Citat:
Za one koji ne znaju i ne čeprkaju po svetskim sajtovima o straw bale kućama,
i ne znaju sta je to, mogu preporuciti ovaj sajt.


@drx..da ti postavim jedno pitanje.Da li znas dimenzije bale slame,BEZ PREPORUCENOG SAJTA?Da li imas bale slame i gde bi to zidao ?

Ja znam dimenziju i imam gde bi to probao,TI ???

Cemu onda citati nekih koji ce naravno hvaliti ( reklamirati ) svoj rad,kao i za sve ostalo sto je wow od nekih ponuda pa bile cincile ili drvo buducnosti.
[ drx @ 07.11.2014. 08:42 ] @
Citat:
Cemu ovaj sarkazam??

Ne znam na šta referenciras ovde, prazan ti je citat


Citat:
@drx..da ti postavim jedno pitanje.Da li znas dimenzije bale slame,BEZ PREPORUCENOG SAJTA?Da li imas bale slame i gde bi to zidao ?


Mislim da znam, i prilično sam siguran u to, ali nema potrebe da znam, jer svakako moraš otići kod ljudi od kojih hoceš
da kupiš bale i videti koju oni dimenziju "rade" ili mogu da rade.
Čemu sad da se prepiremo oko ovoga? Svakako ćeš projekat kuće PRILAGODITI dimenzijama bale.
Nemoj da potpirujes.


Citat:
Ja znam dimenziju i imam gde bi to probao,TI ???

Jel bitno zaista?

:D
[ Lavlja_Jazbina @ 07.11.2014. 09:52 ] @
Citat:
Ne znam na šta referenciras ovde, prazan ti je citat


Prvi je prazan zbog baga ESa ali imas ispod,nije bitno,poenta.

Ubacio si sliku koju sam postavio pa si postavio link posto si pretrazio u svom omiljenom pretrazivacu,.Ja sam poceo od navigatora ali necemo u off.

I onda si dosao do ..
Citat:
Laici bi pomislili da su kuće izgrađene od slame lako zapaljive, to mišljenje nije tačno. Rezultati novijih istraživanja pokazali su da malterisani zidovi od balirane slame imaju manji požarni rizik od, na primer, panelnih drvenih zidova„, rekao je Stefanović.


Ja sam ti citirao,da ako se malterise i radi kao da radis sa ciglom,blokom,siporeksom,dolazimo do izolacije a ne gradnje kuce od slame.Ja sam pristupio temi tako shvativsi.Moj klasican pristup toj gradnji nije za stanovanje nego recimo odlaganje voca i povrca,kao dobra izolacija od mraza kao sto imam ozidano betonsko
korito u podrumu za krompir.
Citat:
Svakako ćeš projekat kuće PRILAGODITI dimenzijama bale.

Tako je a bala se radi kako ti kazes u dimenziji koja balirka sabija.Ako ne znas imas u svom pretrazivacu pa vidi.
A da li je bitno da znas i imas gde bi to radio,JESTE BITNO,zato sto onda imamo konstruktivnu raspravu a ne googlavoogla..

Slama ima eksplozivan rast rasplamsavanja plamena,stub slame se jako uzari,a pepeo moze da zavrsi i na razdaljini od 50m,na autu..
Onda u kalkulaciju da ubacimo i knaufove protivpozarne ploce,tako ta retro naziv bada u vodu i prelazimo u savremeni bilding.
Inace,pogledaj gubitak povrsine zbod debljine bale kao na ovoj linkovanos slici koju sam ti vec postavio.Gomila drvenih greda,stafnica a sve zbog gradnje
sa slamom koja je samo upola manja sa cenom od bloka,bilo kakvog a sluzi za izolaciju.