Mali virus, velika zagonetka

Kada opasan zimski virud obori u krevet, pokaže koliko je još moćniji od čoveka

Virus gripa prvi su izolovali Smit, Endrijus i Laidlov još 1933. godine, a izradu prve vakcina 1941. godine je naložila Armija SAD zbog poznate dimenzije ovog problema, naročito za oružane snage. Tako je 1943. godine napravljena prva vakcina čija je zaštitna vrednost iznosila 75 odsto.

Da bi se borilo s jakim neprijateljem, valja ga što bolje upoznati. Kada je taj neprijatelj sićušni virus, teško uhvatljiv i s mnogo lica koja uvek znaju da iznenade, to nije tako lako. U ovom času nimalo prijateljski vrebaju nas grip, ali i svi ostali virusi.

Znamo da je sada u cirkulaciji nad našom zemljom i da sigurno vlada H3N2, ali je jasno da i ostali vršljaju samo još nisu upali u zamku virusologa i epidemiologa, pa još nemaju zvaničnu potvrdu boravka. Međutim, sudeći po broju sugrađana koji su novogodišnje praznike umesto uz šampanjac i vino proveli uz čaj, obolelih je mnogo.

Poslednji izveštaji pominjali su da se nedeljno beogradskim domovima zdravlja za pomoć zbog simptoma sličnih gripu javljalo oko 43.000 pacijenata.

To je naizgled malo ako se zna da je potrebno da se:

- dnevno prijavljuje 1000 pacijenata da bi se proglasila epidemija,
- znači nedeljno oko 80 ili više hiljada novoobolelih, ali sudeći po broju oborenih u krevet, virusi vode glavnu reč.

Mnogi se, međutim, ne obraćaju lekaru, jer misle da grip nije ozbiljna bolest i da, lečili ga ili ne, prolazi za sedam dana, pitajući se čemu tolika priča o napretku medicine kada za jedan običan virus gripa nema leka.

Grip se od drugih viroza razlikuje iznenadnim početkom. Samo grip počinje kao grom iz vedrog neba, drhtavicom, jezom, glavoboljom, bolovima u svim kostima i, čini se, čak bolovima i u najmanjim koščicama, uz temperaturu. Ponekad ljudi znaju čak da kažu tačan sat kada su osetili prve tegobe.

– Ozbiljna bolest je svaka ona koja može da ugrozi život ili trajno naruši zdravlje organizma. Manje ozbiljne bolesti su sve druge. Neozbiljnih bolesti – nema. Influenca je najmasovnija zarazna bolest koja zahvata respiratorne organe i ostavlja tešku prolaznu alergiju koja otvara vrata bakterijskim uzročnicima za patogeno dejstvo.

Kako teško (ili lako) ćemo biti pogođeni gripom zavisi od:
- uzrasta,
- prethodnog stanja disajnih piteva,
- potencijala samog virusa...

Kod osoba sa oslabljenim imunitetom grip je uvek ozbiljna stvar. Faktori koji doprinose povećanju osetljivosti a smanjenju otpornosti organizma su:
- virusne infekcije pluća,
- prethodna oštećenja donjeg disajnog trakta,
- edem pluća,
- bronhitisi,
- astma,
- izlaganja iritantnim materijama u vazduhu, kao što su prašina, čađ, duvanski dim...

Za samo nekoliko sati virus gripa je sposoban da "okupira" grlo i ždrelo, a raspršivanjem sluzi iz grla kašljanjem i kijanjem, takozvanim Flugeovim kapljicama, brzo obara žrtve.

- Kijanjem ove kapljice izleću kao iz katapulta, brzinom od 300 metara u sekundi, a u količini od milion čestica.

- Kašljanjem brzina je upola manja, a čestica ima do 5000, dok kod govora 250 čestica u brzini od 16 do 48 metara u sekundi mogu da budu sasvim dovoljno da dobijemo jedan solidan grip i da narednih pet do sedam dana provedemo u krevetu.

Prva linija odbrane organizma su:
- koža i mukozni sistem,
- odnosno sluzokoža respiratornog trakta.

Transmisija odnosno put infekcije je Flugeovim kapima punim uzročnika, otrgnutih sa sluzokože inficiranih, na nove neimune osobe. Kapljice, ređe njihova osušena jezgra, u zatvorenom prostoru formiraju primarni ili sekundarni aerosol.

Disanjem (12-16 puta u minuti) filtrujemo oko jedan kubni metar vazduha na sat, pri mirovanju, na primer, sedenju. Pri određenom radu količina vazduha je proporcionalno veća.

Virus gripa kao vrata kroz koja kreće u pohod na naš organizam koristi:
- sluzokožu nosa i usta, faringsa, laringsa, traheje i bronha, što je zajedničko za sve respiratorne infekcije.

Inkubacija karakteristična za grip je vrlo, vrlo kratka, ponekad i samo jedan dan ili eventualno od tri do četiri dana. Inkubacija je vreme koje prođe od trenutka zaražavanja do pojave prvih simptoma.

Kvalitetni i zreli imuni sistem ne dozvoljava ni infekciju, a još manje obolevanje i komplikacije, poput upale pluća, meningitisa, upale uva i sličnih stvari. Da li je moguće pobeći virusu kakav je grip, koji je naziv dobio od francuskog glagola zgrabiti – agripper.

Izbegavanja susreta sa ovim uzročnicima i sprečavanje ulaska u organizam delimično je moguće u određenim situacijama. Preporučuje se:
- ne boraviti u prostorijama s velikim brojem ljudi,
- nositi maske u kontaktu sa moguće inficiranim osobama,
- kao i jačati opštu otpornost ishranom bogatom vitaminima,
- ali i ostavljanjem loših navika: pušenja, alkohola, droge ...

Od gripa svake godine u svetu oboleva pet do 15 odsto stanovništva. To je visoki stepen obolevanja, ali postoji ipak relativna niska opšta smrtnost.

Smrtnost od gripa je niska kod zdravih odraslih osoba, ali je zato visoka kod male dece do 23 meseca života, bolesne dece sa astmom, dijabetesom i drugim hroničnim bolestima, kod starijih od 65 godina, i sve veći kod još starijih osoba.

Grip je opasan za sve hronične bolesnike svih uzrasta, koji boluju od:
- srca,
- pluća,
- bubrega,
- jetre itd.


Olivera Popović

Ukratko

Grip je zarazno oboljenje koje je upravo u jeku u mnogim zemljama. Izazivač je virus koji lako menja svoju strukturu, i zato se s vremenom stvaraju novi sojevi. Posle preležanog gripa ili vakcinacije stičemo imunitet, ali samo prema jednom soju virusa. Budućí da je potrebno da protekne dve nedelje posle vakcinacije da bi se stvorio imunitet, poželjno je da se vakcinacija sprovede tokom jeseni, a ne onda kada već započne epidemija gripa.

Kod najvećeg broja obolelih grip prolazi bez komplikacija, ali u nekih osoba, pogotovu onih sa hroničnim srčanim ili plućnim oboljenjem ili starijih ljudi mogu nastati komplikacije, poput bakterijske upale pluća.

Obolelima se savetuje odmor i uzimanje lekova za snižavanje temperature. Od pomoći je i lek "tamiflu" koji smanjuje intenzitet tegoba i period trajanja bolesti u značajnom procentu slučajeva, mada cena ovog leka u Srbiji (oko dve hiljade dinara ili oko 30 evra) nekim bolesnicima može predstavljati problem.

Vakcine protiv gripa (influence) ima različitih: mrtvih i živih.

O živim, atenuiranim ili adaptiranim na temperaturu (ili hladnoću), bice manje price jer se iste još ne primenjuju kod nas.

Mrtve ili inaktivisane vakcine kao bezbednije, koriste se u našoj zemlji već više od četrdeset godina. Prvo je pronađena jednostavna vakcina protiv gripa, inaktivisana (virusi ubijeni formalinom), početkom šezdesetih godina. Ona se danas sve manje upotrebljava u svetu, a naziva se "celovirusna" grip vakcina.

Tridesetak godina kasnije u svetu je počela masovnija primena nove vakcine protiv gripa, takozvana "split" (od razbijenih virusa, kojima je odstranjen, opran lipoidni omotač). On je bio osnovni krivac za jače postvakcinalne reakcije, uglavnom kod mlađih osoba.

Tako sa ova celovirusna vakcina izbegavala u primeni kod dece. Na kraju, da spomenemo, da postoji još jedna vrsta vakcine protiv gripa napravljena od samih odgovornih antigena, takozvanih "subunit" ili prečišćena vakcina bez lipoidnog omotača i samog jezgra virusa influence. Međutim, i pored očekivanja da će ona biti bolja od prethodne, pokazalo se da ne daje reakcije (kao "split"), ali ni željene afekte bolje zaštite.

Praktično, danas je najrasprostranjenija ova vakcina protiv gripa, tipa "split" (proizvodi je i francuska firma "Avenis-Paster"), koja se može davati svima, pa i deci starijoj od šest meseci.

Zbog stalnih antigenih mutacija virusa influence, naročito njegovog površinskog antigena - hemaglitinina (X), vakcina se pravi za svaku sezonu od aktuelnih, cirkulišućih sojeva virusa, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Preporuka se daje sredinom februara tekuće godine, za sledeću sezonu (septembar-mart), za severnu hemisferu. Zato je vakcinaciju najbolje obaviti svake jeseni (kod nas, od oktobra) do početka epidemije.

Decu, takođe treba vakcinisati, i to naročito onu koja su sklona respiratornim infakcijama, decu astmatičare i dijabetičare, decu sa oslabljenim imunološkim sistemom ili drugim bolestima gde je oštećen ovaj odbrambeni mehanizam. Naravno, vakcinišu se samo deca starija od šest mesaci, sa dve dečje doze, prema odgovarajućim šemama.

p.s.
Sve vakcine se uglavnom daju u predelu ramenog mišića. Jedino kada se daje više vakcina jednovremeno (simultano), mora se koristiti i drugi deo tela, to jest druga ruka ili noga. To obično bude prednji spoljašnji predeo butine. Na rođenju ili kod sasvim malih beba (najčešće do četiri meseca) koristi se i taj četvoroglavi mišić butine jer je za davanje intramuskularne injekcije (pa i vakcine) potrebna odgovarajuća mišićna masa.

Smatra se da spomenuti rameni mišić ima najmanje većih krvnih sudova koje bi eventualno mogli povrediti prilikom davanja, a što bi se pokazalo ulaskom kapljica krvi u špric prilikom obavezne probe "aspitacije". To se relativno češće može dogoditi prilikom uboda u butni mišić.

Zeleo bih da cujem misljenje onih koji su se vakcinisali protiv gripa proteklih godina,koliko ih je vakcina spasila(da li su se te zime razboljevali od gripa i prehlade),dakle ako niste vi a jesu vasi priljatelji ili porodica,napisite njihova iskustva

Takodje me interesuju moguce komplikacije i kontraindikacije posle vakcine gripa.
Cuo sam nesto kao,posle vakcine mozes da se razbolis i gore nego bez nje,ili ono posle vacine si kilav i imas osecaj kao da ces da se razbolis par meseci i sl.

Da li je to istina ili su to "babske" price

I jesu i nisu babske price....Vakcinom protiv gripa se poboljsava imunitet organizma, povecava se broj antitela i time se sprecava nastanak gripa. Vakcina unosi malu kolicinu uzrocnika zaraze (ili vecu kolicinu inaktivisanih uzrocnika), kolicinu dovoljnu da izazove stvaranje antitela, a taman toliku da ne izazove bolest. To radi ispravna, svetski priznata vakcina. Medjutim, pojavile su se vakcine (u nasoj zemlji, za druge ne znam) koje u sebi ne sadrze pravu kolicinu tih uzrocnika (izazivaca) koje sam gore pomenuo. Takve vakcine stvaraju kontraefekat - one stvaraju malu kolicinu antitela nedovoljnu da se organizam odbrani, a samim tim virus gripa postaje jos imuniji na odbrambeni mehanizam naseg organizma. Ovo je jedan od tipicnih primera bioloskog rata.

Ja se vakcinisem protiv gripa svake godine i jos nijednom me nije oborio. Najvise sto me pogodilo je jednom-dvaput prehlada duga 2-3 dana sa curenjem nosa ali bez temperature. A znam mnoge koji se ne vakcinisu i svake godine ga "zarade". A to znaci bar nedelju dana malaksalosti i skidanje visoke temperature i posle bar mesec dana oporavka organizma. Nikakve propratne lose efekte nisam imao tako da vam preporucijem da odvojite tih 200 i kusur dinara za split vakcinu. Sigurno vam nece odmoci.

Ja sam upravo prehladjen i cekam da potpuno ozdravim kako bih se vakcinisao...a da Mama ce mi kupiti neku Francusku vakcinu.Da li znate nesto o njoj

Moguce da je to split vakcina koju uglavnom dobijaju apoteke

Dobra tema...

Vakcinisanje protiv gripa je kontroverzno pitanje, jer vakcina u sebi sadrzi gomilu štetnih supstanci (od kojih je živa najgora jer je ona najjači poznati otrov za čoveka), pa je veliko pitanje da li vise šteti nego koristi... (lično bih je izbegao kada god je to moguće)

Koga više interesuje, predlažem da u Google ukucate mercury flu vaccine shots pa ćete videti

Vakcina protiv gripa

Kakvu vakcinu protiv gripa Svetska zdravstvena organizacija predlaže za ovu jesenje-zimsku sezonu?

Grip ili influenca je bolest koja se javlja u hladnim mesecima godine kod nas i na celoj severnoj hemisferi, od oktobra do aprila, to jest u jesenje-zimskom periodu. Meteorološke prilike diktiraju takozvanu "grejnu sezonu" zbog nižih spoljašnjih temperatura vazduha tokom većeg dela dana. Zbog toga duži boravak ljudi u zatvorenom prostoru omogućuje intenzivniju transmisiju ove infekcije.

Virus influence je veoma zarazan. To dozvoljava da veoma mali broj virusnih čestica bude dovoljan da se ljudi zaraze. S druge strane, u zatvorenom prostoru putem kapljica sluzi izbačenih iz disajnih organa inficiranog organizma, dolazi do izlaska ogromnih količina virusa influence u vazduhu, što omogućuje lak i masovni prenos na osetljive (nezaštićene) osobe.

Među pojedinim građanima postoji zabluda da se neke osobe ne mogu inficirati ovim virusom, pa ignorišu upozorenja stručnjaka za preuzimanje mera zaštite. Svi ljudi na planeti su podložni ovoj infekciji. Kod mnogih, a ponekad i većine, ta infekcija se ne manifestuje oboljenjem, pa zato govore da se "nisu zarazili" ili "da ih grip neće". To su osobe sa jačim odbrambenim mehanizmima. Međutim, kada i kod njih jednoga dana ti mehanizmi popuste (ili ostare), doći će do oboljenja.

Virus gripa, kada uđe u disajne organe i izazove infekciju, veoma je neugodan gost. Kod onih sa dobrim imunološkim sistemom bolest traje kratko, po nekad i bez obaveznog "obaranja u krevet". Ali, kod određenog broja slabijih ili "istrošenih" organizama daje težu kliničku sliku. To je naročito izraženo kada je probijena odbrambena (mukozna) barijera i stvoren pogodan teren za delovanje bakterijskih infekcija. A raznih opasnih bakterija ima mnogo i nalaze se svuda oko nas. Postoji ogroman procenat ljudi kliconoša tih bakterija koji su naizgled zdravi. Oni su tog trenutka zdravi pa im te klice ne pričinjavaju smetnje, nemaju simptome. Međutim, oni ih mogu preneti drugim osobama kojima će stvarati određene, a ponekad i veće probleme.

Virus gripa (i slični respiratorni virusi) jesu najčešće samo "okidači" za pokretanje bakterijske infekcije, među kojima je naopasnija bakterija pneumokok. Kod zdravih osoba ove bolesti mogu biti blage ili srednje teške. Ali kod nekih starijih ili bolesnih od raznih hroničnih oboljenja često su veoma teške, pa i fatalne. To se dogadja uglavnom kod starijih od 65 godina života, ali i hronično obolelih, bilo kog uzrasta, kao i kod sasvim male dece do četiri godine života.

Zato je Svetska zdravstvena organizacija dala preporuku da se za sledeću sezonu 2004/2005. godinu pripreme vakcine od sojeva virusa influence za koje se može očekivati njihovo epidemijsko javljanje. Prema toj preporuci, koju su ispoštovali svi svetski proizvođači vakcina, ona se sastoji od tri virusa:
- A/Nova Kaledonija, sa antigenima X1H1,
- A/Fudžijan od antigena X3H2, i
- B soja Šangaj, svakog, sa po 15 mikrograma hemaglutinina, za stvaranje maksimalne zaštite.

Tako je AVENTIS-PASTEUR napravio svoju "split" vakcinu VAXIGRIP, oslobođene reaktogenog lipida. Ona se može davati i deci od 6 meseci, bez rizika postvakcinalnih reakcija, što nije slučaj kod prevaziđenih „celovirusnih"vakcina.

Druga vakcina, protiv pneumokoka, napravljena je od 23 polisaharidnih antigena iz kapsule ovog uzročnika, pa zato i nosi naziv PNEUMO 23. Od 90 poznatih serotipova, samo ta 23 su oni koji najozbiljnije ugrožavaju oslabljeni organizam čoveka, te daju one poznate komplikacije kao što su zapaljenje pluća, uha (naročito kod dece), sinusa, mozga...

Zato se preporučuje zaštita ovim vakcinama tokom jeseni, dok još ima vremena (najmanje mesec dana) pre dolaska gripa i njemu sličnih virusa. Ovim vakcinama mi često ne sprečavamo samu infekciju, ali možemo sprečiti manifestno oboljenje, a naročito ublažiti kliničku sliku. Najznačajnije od sveta toga je da smanjujemo najteže oblike (komplikacije) koje dovode do smrtnog ishoda. Te vakcine dikektno utiču na značajno smanjenje umiranja.

Vakcinu protiv gripa treba dobiti svake jeseni, jer se antigena struktura aktuelnih virusa stalno menja, dok vakcinu PNEUMO 23, treba primiti (prvi put) jednovremeno sa vakcinom protiv gripa. Ona se sledeći put može dati tek posle pet godina kod odraslih, a posle tri kod ostalih.


Da li zdravu decu treba vakcinisa ti protiv gripa?

Vakcinacija protiv gripa kod nas je uobičajena samo kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika. Tu preporuku SZO prihvatio je veliki broj naših građana, naročito u većim gradovima. Oni od kraja leta, a naročito početkom septembra meseca počinju da se interesuju kada će početi da se izvodi ova vakcinacija. Dobro je da je jedna takva preventivna mera postala uobičajena i u našoj sredini, kao u svim civilizovanim zemljama.

Međutim, kada su u pitanju deca, tu još postoje razne dileme. One su, čini mi se, nastale zbog dugogodišnje upotrebe samo domaće "celovirusne" influenca vakcine koja se ne preporučuje deci mlađoj od sedam godina.

Kako je u svetu poslednjih petnaestak godina u upotrebi savremenija i tehnički savršenija takozvana "split" vakcina protiv gripa, od razbijenog (rasturenog) virusa influence (a ne od celog), bez lipoidne komponente, za koju se zna da je uzročnik postvakcinalnih reakcija, to se ovakva vakcina sve više primenjuJe i kod dece starije od 6 meseci.

Poslednjih godina ta "split" vakcina prisutna je i na našem tržištu. Iz godine u godinu sve je popularnija, pa je i domaći proizvođač (iako je ne proizvodi) uvrstio u svoj asortiman ponude uz izvesnu saradnju sa francuskom firmom AVENTIS-PASTEUR, pod istim nazivom Vahigrip, za odrasle.

Ova kompanija (AVENTIS-PASTEUR) jedini je proizvođač vakcine protiv gripa koja pušta u promet ovaj proizvod samo u pojedinačnim pakovanjima, u špricu ili u ampulama. Takođe, od pre dve godine ove vakcine ne sadrže konzervans mertiolat (tiomersal), antiseptik, koji u svom sastavu sadrži živu, osumnjičen za izvesne neželjene efekte.

To je otvorilo nove mogucnosti u spektru primene ove grip vakcine i kod osoba kojima se do sada nije preporučivala, iako se odavno znalo da su poznate kao ugrožene kategorije stanovništva. Radilo se baš o najmlađoj deci do četiri godine života koja su na vrhu liste obolevanja (pa i umiranja) od gripa. Prvenstveno se to odnosilo na rizične grupe, to jest decu dijabetičare, astmatičare, imunodeficijentne (bilo kog porekla), na dugotrajnoj terapiji aspirinom, srčane bolesnike ili sa srpasatom anemijom.

Za takvu decu postoji i posebno pakovanje grip vakcine pod nazivom Vahigrip Junior. Daje se (prvi put) u dve doze u razmaku od mesec dana. Ova vakcina se daje samo deci do tri godine života. Starijoj deci daje se doza za odrasle. Reakcije su veoma retke i blage, uglavnom lokalne, takoreći beznačajne. Od prošle godine SZO je izmenila svoje preporuke i proširila indikacije i na ostalu potpuno zdravu decu, od 6 do 23 meseca. Ovo je odgovor svim roditeljima koji još ne znaju da i zdravu decu treba svake jeseni štititi od gripa.

Oni koji imaju ekonomske mogućnosti treba da vakcinišu i stariju decu školskog uzrasta, jer na taj način mogu sprečiti unošenje virusa gripa u svoju porodicu. Tako će indirektno stvoriti još jednu dodatnu barijeru kućnoj infekciji koja je opasna kako za najmalađu (do šest meseci) tako i najstariju populaciju (bake i deke).

Ipak, rizične grupe odraslih, svakako treba i dalje vakcinisati, kako zbog sebe, tako i zbog svojih, ostalih ukućana.

Primarijus dr sc. med. Radmilo Petrović

[img][att_url][/img]

[img][att_url][/img]

Tokom zimskih meseci prehlade su česte. To ipak ne treba da vas baca u depresiju jer postoji mnogo načina da ih izbegnete. Sve što treba da uradite jeste da ojačate imunološki sistem

Virusi su glavni krivci povremenih i prolaznih ili hroničnih prehlada. Iako je prehlada zarazna, ne obolimo svaki put kada dođemo u dodir sa mikroorganizmima iz okoline zato što organizam ima svoje mehanizme odbrane. Ukoliko ta odbrana popusti, telo aktivira druge prirodne mehanizme. Brojni faktori se uključuju u odbranu organizma sa istim ciljem - uništiti materije koje ugrožavaju zdravlje. Ipak, ishod te bitke teško je predvideti. Rezultati uglavnom zavise od vrste i otpornosti mikroorganizama uzročnika, ali, što je mnogo bitnije, zavise od imunološkog sistema organizma.


Kako podstaći otpornost

Telo uglavnom uspeva da se odbrani od štetnih spoljnih uticaja. Međutim, dešava se da te njegove prirodne sposobnosti popuste. Na primer, mnogo lakše ćemo se prehladiti ukoliko smo iscrpljeni ili umorni. To se najčešće dešava zimi kada nema dovoljno sunca i kada je hladno. Imunološki sistem može da oslabi iz više razloga. Od prehlade obolevamo i ako naprosto dođemo u dodir s mikroorganizmima na koje nismo otporni. I umesto da sve prepustimo slučaju, bolje je nešto preduzeti. Preventivno uzimanje vitamina i oligoelemenata ojačaće odbrambene sposobnosti organizma.


Vitamini su veoma važni

Usled nedostataka sunca telo mnogo teže nadoknađuje neke vitamine i minerale. Zato nam zimi često ponestane tih materija koje su dragocene za naše zdravlje, pa se javlja osećanje umora. Vitamini mogu mnogo da pomognu kako u sprečavanju umora, tako i u vraćanju fizičke energije. Ipak, pre uzimanja vitaminskih preparata trebalo bi se konsultovati s lekarom koji će preporučiti one najbolje. Dobro je, međutim, znati sledeće:
- Vitamin C štitit od infekcija, podstiče prirodne odbrambene sposobnosti organizma i doprinosi poboljšanju opšteg stanja.
- Vitamin E je jak antioksidans.
- Vitamini grupe B i magnezijum neophodni su za pretvaranje prehrambenih materija u energiju.


Minerali su neophodni

Minerale koji postoje u našem telu u veoma malim količinama nazivamo oligoelementima. Oni su neophodni za održavanje važnih funkcija organizma. Ako ih imamo u dovoljnoj količini, zaštitiće nas od mngobrojnih bolesti i tegoba. Uzimanje preparata koji sadrže minerale pomoći će telu da uspostavi prirodnu ravnotežu vitalnih funkcija. Lekar opšte prakse će ih prepisati zavisno od potrebe.

Mangan, bakar i kobalt jačaju imunitet i pomažu telu u borbi protiv infekcija.

Gvožđe je veoma bitno u zaštiti tela od mnogobrojnih bolesti.

Cink podstiče prirodne odbrambene mehanizme u telu.

Selen štiti telo od slobodnih radikala i pomaže u odbrani od mnogih bolesti.


Biljni preparati

Određene vrste biljaka imaju lekovito dejstvo jer jačaju imunološki sistem.
Žen-šen sadrži materije koje ublažavaju umor i jačaju imunološki sistem.
Propolis podstiče imunitet, olakšava borbu protiv virusa i drugih štetnih mikroorganizama i ima protivupalno dejstvo. Dovoljno je reći da ga same pčele koriste za odbranu od bakterija i gljivica.

Rastvor cvetne boražine, eukaliptusa i timijana takođe pomaže u obnavljanju odbrambenih sposobnosti organizma.


Pogled u tanjir

Da bi se zadovoljile energetske potrebe organizma zimska ishrana mora da bude raznovrsna i uravnotežena.

Prednost dajte namirnicama poput kivija, koji je bogat vitaminom C, kao i pomorandžama, grejpfrutu i limunu, koji, osim vitamina C, sadrže i vlakna i mnoge druge vitamine i minerale neophodne za naše zdravlje.

Sok od šargarepe (velika čaša svakog jutra na prazan stomak) pomoći će vam da se odbranite od hladnoće.

Pojedite svakog dana barem jednu jabuku i vrlo brzo ćete videti efekte.
Iskoristite blagodeti povrća zelenih listova i skroba čiji su složeni šećeri izvor energije koja se sporo troši, a pomaže u odbrani od hladnoće.

Koliko god vam bila neprijatna i sama pomisao na beli luk, ipak se setite svih njegovih prednosti. Preporučuju ga i lekari upravo zato što poboljšava odbrambeni mehanizam.

CDC/BT

Organe za disanje ugrožava hladno vreme, jak vetar, ali i apatija


Na pitanje od čega se najčešće boluje ovih dana, svako će bez razmišljanja reći: od infekcija respiratornih organa. I neće pogrešiti. Tome doprinose i hladno vreme i jak vetar i loše raspoloženje vezano za zimsku apatiju. O tome kako možemo da se zaštitimo govori Margarita Georgijevna-Kulagina, doktor medicinskih nauka i docent na Katedri za infektivne bolesti Moskovskog državnog univerziteta.

- Izazivači svih boljki koje nazivamo prehladama jesu mnogobrojni virusi i bakterije. Pri tom mnogi od njih sasvim mirno žive u našem organizmu, najčešće na sluzokoži grla i nosa. Mi odavno živimo s njima u miroljubivoj koegzistenciji - kaže dr Kulagina čiji tekst prenosimo iz „Pravde“. - Pa zašto nismo stalno bolesni? Zato što naš štiti vlastiti imunitet. Zima je period kad nam je imunitet oslabljen, zbog čega smo više nego inače podložni bolestima. Zato se zaštita od bolesti sastoji u jačanju imuniteta. Načina ima mnogo. Pored hemijskih preparata, koje može da prepiše samo lekar, postoje domaća sredstva koja po svom profilaktičkom dejstvu nimalo za njima ne zaostaju.

Moćni luk

Najjača konkurencija lekovima su crni i beli luk, domaći lekovi s jedinstvenim dezinfekcionim i antibaktericidnim svojstvima, proizvodi koji nemaju nikakvo neželjeno dejstvo.

- Čim osetite prve simptome prehlade, navalite na crni i beli luk. Pre svega ne zaboravite da njima začinite svako jelo. Preventive radi, dovoljan vam je jedan do dva čena belog luka dnevno. Čen možete da izrežete na sitnije delove i da ih pijete kao tablete. Tada ćete izbeći onaj poznati neprijatni miris iz usta - kaže dr Kulagina. - Uzgred, zadah će nestati ako isperete usta vodom u koju ste dodali sok od limuna.

Ukusan sok

Zimi većina ljudi pati od nedostatka vitamina. Zato lekari preporučuju da se dan započne čašom soka od povrća. U sokovnik stavite tri šargarepe srednje veličine, komad kupusa i četvrtinu cvekle. Ovaj napitak je izuzetno bogat vitaminom A, kalijumom, natrijumom, kalcijumom i gvožđem. Kombinacije mogu da se menjaju zavisno od ukusa, cena i izbora na pijaci. Probajte celer, koren peršuna, zelenu salatu, bundevu...

Zanimljivo je da je konzumiranje celih, presnih proizvoda manje efikasno od soka. Istraživanja su pokazala da štetni herbicidi ostaju u celuloznim vlaknima, što znači da ih nema u soku.

Obična so

U svakodnevnu prevenciju infekcija disajnih organa spada i večernje ispiranje grla rastvorom kuhinjske soli i vode. Postupak povećava otpornost sluzokože grla. Tim rastvorom može da se ispira i nos.

Prehladu možete da izbegnete i smanjite osetljivost na viruse i bakterije pomoću kaljenja organizma. To ćete postići šetnjama, kojih nipošto ne treba da se plašite. Naravno, preterano rashlađivanje disajnih puteva je ozbiljan faktor rizika za kijavicu. Zato na ulici, naročito ako duva hladan vetar, ne dišite na usta i trudite se da što manje govorite. Odeća koja vam je do tela ne sme da sadrži ni grama sintetike i veštačkih vlakana. Samo prirodno rublje može da čuva toplotu.

Jednom nedeljno lezite u kadu s toplom vodom, sipajte u nju morsku so i aromatična ulja po izboru. Posle kupke, dobro obrišite telo frotirom, a naročito snažno istrljajte noge i stopala.

Ne morate se držati svih ovih saveta, zaključuje dr Kulagina, već izaberite one koji vam najviše odgovaraju.

CDC/JS

Simptome je lako razlikovati: prehlada se polako prikrada, dok pravi grip munjevito napada. Ali, kako da ih najlakše pobedite?

Svuda oko nas neko šmrca, kašljuca, kija... i nije nimalo lako izbeći uzročnike prehlade ili grip. Suv vazduh u zagrejanim prostorijama nasrće na našu sluzokožu baš kao i hladna spoljašnja temperatura. Prirodne zaštitne funkcije postaju neotporne pa nas uzročnici prehlada, viroza i gripa lako "obaraju s nogu". U prostorijama u kojima boravi puno ljudi krije se na stotine različitih virusa. Većina izaziva samo gripoznu infekciju, odnosno jaču prehladu. Ali, sasvim je druga priča s virusima gripa, koji se često potcenjuju. Grip može biti opasan za život, posebno kod srčanih i plućnih bolesnika, starije populacije i ljudi s oslabljenim imunitetom. Zbog toga te osobe početkom jeseni treba da se vakcinišu.

Izrazito je važno što pre prepoznati koja je vrsta virusa u pitanju. Simptomi se lako razlikuju: prehlada se polako prikrada, obično započinje šmrcanjem i dalje se širi disajnim putevima. Pravi grip napada munjevito. U roku od samo nekoliko sati možete osetiti malaksalost, groznicu, bolove u mišićima.


Otporniji i slabiji tipovi

Neki ljudi cele zime idu raskopčanih jakni i kaputa, bez kape, šala, rukavica, tople obuće i ne razbole se, a nekima je dovoljno da prođu pored nekoga ko šmrca pa da ozbiljno obole. Odlučujući faktor je stanje imunološkog sistema. Od njega zavisi da li će naš organizam uspeti da se izbori sa raznim bakterijama i virusima ili će kapitulirati.
Veliki broj borbenih ćelija kreće se našim telom, otkrivajući i uništavajući spoljne i unutrašnje neprijatelje. Ali, one mogu da rade svoj posao samo ako putem ishrane dobijaju hranljive materije (belančevine, amininokiseline...). Ukoliko nedostaje samo jedna hranljiva materija, to se odmah odrazi na broj i aktivnost odbrambenih ćelija.
Faktori koji slabe naš imunitet

Nezdrava ishrana - telo ne dobija dovoljno hranljivih materija potrebnih za izgradnju odbrambenih ćelija.

Štetne navike (alkohol, nikotin) i uticaji okoline (UV zraci, lekovi, štetne supstance) slabe prirodni imunitet.

Stres, brige i usamljenost ne utiču samo na psihu već i na imunitet.

Previše ili premalo telesne aktivnosti dovodi do preopterećenosti imunološkog sistema pa njegove ćelije ostaju neistrenirane i trome.

Pomanjkanje otpornosti - ako telo nije naviklo na temperaturne nadražaje, sporo reaguje na hladnoću.

Nedovoljno sna - obnova ćelija, uključujući i ćelije imunološkog sistema, većim delom odvija se noću.


Kako sprečiti zarazu

Ne dodirujte lice
Rinovirusi koji obično uzrokuju prehladu ulaze u telo kroz oči, nos ili usta, čije su sluznice magneti za klice. Dovoljno je da nesvesno protrljate oči i otvorili ste put virusu.

Temeljno perite ruke
Da biste otklonili bakterije, ruke perite sapunom, snažno trljajući dlanove pod mlazom tople vode, oko 15 sekundi.

Oprez u javnim toaletima
Javni toaleti su idealna mesta za razmnožavanje bakterija. Upotrebite mali trik: kad perete ruke, odvrnite slavinu, nakvasite ruke i nasapunajte ih. Nakon ispiranja osušite ruke papirnom maramicom kojom možete da zavrnete slavinu.

Pijte mnogo tečnosti
Suva sluzokoža je idealno mesto za razmnožavanje bakterija i virusa. Zato svakodnevno pijte 8 čaša vode ili druge tečnosti (ograničite unos kafe i alkohola, jer tako dehidrirate).

Vakcinišite se protiv gripa
Vakcina ne štiti samo od gripa već može da spreči i bolesti koje ga prate, na primer upalu pluća, infekcije uha i sinusitis.

Smanjite stres
Stres slabi vaš imunitet pa organizam lakše podleže prehladi. Opuštajte se kad god vam se učini da ste preterali s obavezama.

Izbegavajte masovna okupljanja
Oboleli predstavljaju najveću pretnju za ljude oko sebe od drugog do četvrtog dana infekcije, kad je količina virusa u nazalnom sekretu najveća. Uvek treba kijati i kašljati u maramicu i odmah je baciti. Isto tako, ne spavajte u sobi u kojoj boravi obolela osoba i ostavite cigarete (ukoliko ste pušač). Naime, pušenje utiče na sposobnost tela da se bori protiv infekcije u plućima i nosnim putevima. Zato se pušači teže nose s prehladama i gripom.

Osigurajte telo dovoljnom količinom hranljivih materija
Da biste organizam učinili što otpornijim na prehladu i grip, snabdejte ga vitaminima, mineralima, proteinima itd. Posebno su važni antioksidansi - vitamini A, C, E, betakaroten.


Koliko ste otporni?
Zaokružite odgovore koji se najviše odnose na vas i saznajte koliko ste imuni na prehladu ili grip. Spadate li u otpornije ili slabije tipove?

-Retko sam bolesan/a. 2
-Uvek iznova imam herpes na usnama ili gljivične infekcije. 0
-Svake godine "odradim" svoju prehladu. 1

-Mnogo radim, nemam vremena za redovne obroke. 0
-Pošto obično jedem u kantini, svakodnevno uzimam vitamine. 1
-Jako pazim na pravilnu ishranu. 2

-Ne pušim. 2
-Povremeno zapalim koju cigaretu. 1
-Pušim više od 10 cigareta dnevno. 2

-Uz glavni obrok popijem čašu vina ili pivo. 1
-Alkohol pijem samo u posebnim prilikama. 2
-Za bolju probavu treba mi aperitiv. 0

-Živim na periferiji grada. 1
-Živim u strogom centru grada. 0
-Mnogo vremena provodim na selu.2

-Redovno idem u saunu. 1
-Kada je ružno vreme, ne izlazim iz kuće. 0
-Ujutro se tuširam hladno-vrućom vodom. 2

-Leti kožu štitim zaštitnim kremama. 1
-Smatram da i u hladovini može da se dobije lepa boja. 2
-Volim da se izležavam na suncu. 0
-Intenzivno se bavim sportom. 0
-Gimnastika me održava u dobroj formi. 2
-Vikendom odlazim u šetnju ili vožnju biciklom. 1

-Često sam sama.0
-Imam porodicu i hobi. 2
-Često se družim s prijateljima. 1

-Jako sam savesna, ali moj rad nije dovoljno priznat. 0
-Mnogo i rado radim. 2
-Ne ubijam se od posla.1

-Ujutro se uvek osećam odmorno i sveže. 2
-Tokom dana često sam dekoncentrisana i troma. 1
-Prilično loše spavam. 0

-Lekove uzimam samo kad nemam drugog izbora. 1
-Svaki dan progutam neku tabletu. 0
-Kad se razbolim, prvo posegnem za prirodnim preparatima (med, polen). 2

Šta kažu rezultati

24 - 19 bodova
Vaš odbrambeni sistem zaista je snažan. Živite zdravo i dobro se nosite sa svakodnevnim stresom i problemima. Ako ne dopustite da povremeni gresi prerastu u naviku, i dalje ćete ostati u odličnoj formi.

18 - 13 bodova
Brinete za svoje zdravlje, no trebalo bi da uspostavite bolju ravnotežu između posla i odmora. Budite obzirniji prema sebi, ukoliko ne želite da se loše psihičko stanje
negativno odrazi na vaš celokupni imunološki sistem.

12 - 7 bodova
Vaš imunitet bi mogao da bude snažniji. Ozbiljno shvatite sve što vas opterećuje i proučite svoju svakodnevicu: smanjite
nezdrave zalogaje i stres, hranite se uravnoteženije, češće izlazite na vazduh, bavite se sportom.

6 - 0 bodova
Vašem imunološkom sistemu potrebna je ozbiljna pomoć. Nezdrav stil života, cigarete, alkohol ili lekovi podjednako su štetni kao i frustracije i prezaposlensot. Porazgovarajte o problemima s drugima i priuštite svom
imunitetu više pomoći.


Ako niŠta ne pomogne...
Ako uprkos svim merama koje ste preduzeli primetite da simptomi prehlade ili gripa ne prolaze, obratite se svom lekaru. Naime, možda su se u disajnim putevima razmnožile bakterije protiv kojih pomažu samo antibiotici. Naravno, njih morate uzimati isključivo onako kako propiše lekar.

Osobama koje se redovno bave fizičkim aktivnostima svi organi i ćelije dobro su snabdevene kiseonikom, koji pomaže antitelima da brže "dignu uzbunu" kad telo napadnu virusi. Idealne aktivnosti su plivanje, vožnja biciklom (ukoliko to
vremenske prilike omogućavaju) i
hodanje.


Imunitet?! Šta je to?

Imunitet, u opštem značenju, predstavlja odbranu organizma od bakterija, virusa, stranih materija, tumora itd. Imunitet s kojim se rađamo zavisi od genetskog potencijala koji smo nasledili od roditelja. Odmah posle rođenja, jedno kratko vreme, dete je zaštićeno imunitetom majke. Zatim dolazi u kontakt s različitim antigenima iz
spoljašnje sredine, koji utiču da njegov organizam formira svoj repertoar imunološke odbrane. Pod tim se, pre svega, misli na formiranje celularnog, tj. ćelijskog imuniteta.

-Kako se u detinjstvu može ojačati imunitet?
U najranijem detinjstvu, dojenje ima višestruko pozitivan efekat na imunitet deteta, jer se određena količina antitela nalazi u mleku majke. Što se kasnijeg perioda tiče, važna je izbalansirana ishrana, koja se blagotvorno odražava na čitav organizam deteta, pa i na imunitet. Ukoliko je dete zdravo, a uslovi sredine optimalni, ne preporučuje se nikakvo specijalno jačanje organizma.

-Šta se dešava s godinama?
Imunitet nas brani od raznih vrsta spoljnih agresora. Međutim, razni negativni
uticaji iz spoljašnje sredine mogu da naruše imunitet, pa se tako javlja slabost
imuniteta, tzv. stečena imunodeficijencija, ili poremećaj u smislu netolerancije sopstvenog tkiva s razvojem autoimunih bolesti. Od virusa i od bakterija brane nas bela krvna zrnca, s tim što nas T-limfociti (subpopulacija belih krvnih zrnaca) brane od virusa i tumora, a B-limfociti (takođe subpopulacija belih krvnih zrnaca) nas štite od
bakterija.

-Lekari nam često govore: "Podignite imunitet." Šta to, u stvari, znači?
"Podignite imunitet" jeste preporuka opšteg tipa, koja pod zdravijim načinom ishrane podrazumeva i zdraviji način života. Što se tiče sredstava za stimulaciju imuniteta, osim već poznatih polivitaminskih preparata, druga sredstva ne bi trebalo uzimati bez konsultacije sa stručnjakom, jer na tržištu ima dosta šarlatanskih proizvoda, koji mogu i da naude organizmu.

-Šta se preporučuje ljudima koji žele da podignu imunitet?
Ishrana bogata voćem i povrćem, kao i vlaknastim namirnicama, sa što manje crvenog mesa i masti, značajno umanjuje pojavu nekih oblika raka, naročito karcinoma debelog creva. Osim ishrane, važan je zdrav život uopšte, koliko je to moguće. Upotreba
antioksidanata takođe se smatra opravdanom u okviru preventivne dijete.

Antibiotici: štetni ili ne?
Kod upotrebe antibiotika veoma je važno da se izoluje uzročnik infekcije i da se proveri njegova osetljivost na antibiotike, odnosno da se uradi antibiogram. Danas je uobičajena praksa da se antibiotici daju napamet, bez lekarske kontrole, što nikako nije dobro. Jedan od razloga jeste ukrštena alergija ili hipersenzitivnost na određeni antibiotik, kao i pojava oportunističkih infekcija kao što su gljivične. Nekada može da dođe i do težih komplikacija, npr. hematološke komplikacije, koje se manifestuju padom leukocita i time pogoršavaju već postojeće stanje. Antibiotik je, u svakom slučaju, moćan lek ali može biti štetan naročito kod nekontrolisane preventivne upotrebe, tj. kada se uzima pre nego što se dobije temperatura ili evidentni znaci infekcije.

Link

Nedovoljno i nepravilno lečena prehlada može da pređe u hronični oblik i da izazove dugotrajno stvaranje sluzi u nosu i sinusima, a posledice se ispoljavaju gubitkom sluha, zadebljanjem sluznice i stvaranje polipa i drugih izraštaja

Prvi znak da je naša odbrana popustila pred naletom virusa jeste zapušen nos, a zatim i slivanje sluzi niz zadnji zid ždrela i bol u grlu. Redosled simptoma se često dopunjuje i otečenim očnim kapcima, glavoboljom i otežanim razmišljanjem. To je slika najčešće zimske bolesti, a za oporavak obično koristimo mnogo narodnih lekova, među kojima propolis, beli luk i inhalacija čajem od bosiljka i dalje zauzimaju počasno mesto. Posle ove terapije, mnogima već posle nedelju dana biva lakše, ali se ne tako mali broj obolelih i posle povlačenja većine simptoma još dugo oslobađa sluzi. Očekujući spontano ozdravljenje, vremenom se na lučenje sekreta naviknemo, sve dok okolina ne primeti da slabije čujemo. Ovo je kratka istorija nepravilno lečene prehlade koja osim oštećenja sluha izaziva i zadebljanje sluznice nosa i sinusa, stvaranje polipa i drugih izraštaja u nosu.

– Prehlada je zapaljenje sluzokože nosa, oticanje i pojačano lučenje sluzi. Često se prenosi i na i sinuse, šupljine u kostima lica ispunjene vazduhom koje su takođe obložene sluzokožom. Nalaze se iznad očiju i ispod njih, u korenu nosa i na bazi lobanje. Kada pod uticajem virusa sluzokoža sinusa otekne i zatvori izlaze za oticanje tečnosti, nos je zapušen, a disanje otežano. Ako se u obolelu sluznicu sinusa nasele i bakterije, kojih uvek ima u udahnutom vazduhu, sekret se zgušnjava, dobija žutu ili zelenkastu boju, a pritisak u sinusima se povećava i izaziva oštru glavobolju ili bol na čelu i licu, kao i blago povišenu temperaturu, saznajemo od dr Ninoslave Dragutinović, otorinolaringologa i audiologa.

Glavobolja, vrtoglavica, slabost

Ponekad, međutim, izostaje lučenje sekreta, kao što je to kod zapaljenja sinusa smeštenih duboko na bazi lobanje, a jedini znak su uporne glavobolje, ponekad i vrtoglavica. Na običnim rendgenskim snimcima zapaljenje ovih sinusa se ne opaža, pa se za uzrokom tegoba dugo traga, budući da je glavobolja simptom koji prati i mnoge neurološke bolesti. Tek kada se glava snimi skenerom ili magnetnom rezonancom može se otkriti da li su sinusi na bazi lobanje uzrok uporne glavobolje. Osim koštanih struktura sinusa, pomoću ovih aparata moguće je videti stanje sluznice, gustinu sekreta i preduzeti odgovarajuće lečenje.

– Mnogi preparati koja se mogu nabaviti i bez recepta samo ublažavaju tegobe i olakšavaju disanje, ali se bez upornog i stručnog lečenja sinusi mogu samo zalečiti, ali ne i izlečiti. Lekar će pre terapije uzeti bris iz nosa i grla da bi se utvrdio uzročnik infekcije. Ukoliko je to bakterija, zapaljenje sinusa se dugo leči odgovarajućim antibioticima. Posle lečenja potrebno je napraviti kontrolni snimak sinusa da bi se videlo da li je terapija bila delotvorna. Sve dok u sinusima ne bude vazduha, ne može se reći da je terapija dovela do izlečenja. Međutim, mnogi bolesnici kada im je bolje prestaju sa uzimanjem lekova. Infekcija je tada samo privremeno zaustavljena, tinja bez vidljivih simptoma, pa je dovoljna i mala prehlada da se zapaljenje ponovo aktivira. To je i jedan od razloga što u ORL ambulantu najčešće dolaze isti pacijenti.

Ipak, najviše pate osobe koje imaju hroničnu upalu sinusa. Uzrok čestih zapaljenja ne mora biti samo nedovoljno i nepravilno lečenje, naglašava naša sagovornica. Hroničnu upalu sinusa može izazvati i devijacija nosne pregrade, jer otežava protok vazduha kroz otvore sinusa. Pojedine osobe imaju i urođenu preosetljivost na spoljašnje uticaje i hladnoću i podložnije su čestim upalama. Njima se osim uobičajenih lekova daju i medikamenti za podizanje imuniteta. Zavisno od jačine zapaljenja, ponekad se u lečenju koriste i različite fizikalne terapije, ali se zagrevanje sinusa ne preporučuje u hladnim danima.

– Otvori koji spajaju sinuse i nos su veoma mali, ne veći od jedan do dva milimetara. Kada sluznica otekne, oni se zatvaraju. Sekret se tada skuplja u sinusima i stvara osećaj težine u glavi, malaksalost i glavobolju. Inhalacije biljnim preparatima, eteričnim uljima i čajevima, iako ne leče zapaljenje sinusa, veoma su korisne, jer pomažu da se smanji otok sluzokože i omogući isticanje sluzi. Kada inhalacije ne pomažu, čak ni farmakološkim preparatima, u lečenju se primenjuje i endoskopska metoda. Specijalnim aparatom sa optičkim instrumentom ulazi se kroz prirodne otvore sinusa, udaljava sekret, po potrebi operišu delovi obolele sluznice i udaljavaju druge prepreke za oticanje sekreta, kao što su ciste i različiti izraštaji.

Nema konačnog izlečenja

Pa ipak, uprkos različitim metodama lečenja, još nije pronađen lek koji bi doživotno izlečio sinuse. Promaja, prehlada, pad imuniteta, infekcije virusima i bakterijama, uvek mogu izazvati ponovno zapaljenje, ali lečenje sinusa ne bi trebalo zanemariti, savetuje doktorka Dragutinović. Otorinolaringolog će pregledima procenti težinu zapaljenja i prema nalazima svaki put odrediti odgovarajuću terapiju. U suprotnom, bolest će se napredovati u hronični oblik, a iz ovog oboljenja mogu nastati i znatno složenije bolesti koje se teže leče, kao što su bronhitis, česte upale ždrela, zagušenost i zujanje u ušima i opadanje kvaliteta sluha.

– Upala sinusa i ždrela izaziva otok eustahijevih tuba i zatvara ih za protok vazduha. Sekret u srednjem uvu koji se tada nakuplja kao posledica negativnog pritiska ne izaziva bol, ali može stvoriti priraslice u srednjem uvu i oslabiti sluh. Gubitak sluha na početku je neznatan, ali ako se sinusi godinama ne leče, sluh stalno opada.

Kod dece slične teškoće sa sluhom nastaju zbog uvećanog trećeg krajnika koji zatvaranjem prolaza između srednjeg uva i ždrela, izaziva nakupljanje tečnosti u uvu, navodi dr Dragutinović. Tada nastaje sekretorni otitis koji takođe ne boli i zato je dugo neprimećen. Pa ipak, treći krajnik ne bi trebalo odmah operisati. Veličina krajnika se indirektno određuje timpanometrijom, metodom za proveru pritiska u srednjem uvu. Posle šest meseci redovne kontrole ovom, inače bezbolnom, metodom, ukoliko je neophodno, preduzima se operacija. Posle vađenja trećeg krajnika takođe ne bi trebalo zanemariti preporučenu kontrolu timpanometrijom, budući da se sekret u uvu ne povlači odmah. Kada se ne resorbuje, sekret može da smanji sluh bez obzira na to što je treći krajnik izvađen. Za povlačenje sekreta daju se lekovi sekretolitici ili se postavljaju cevčice za ulazak vazduha u srednje uvo. Decu do tri godine trebalo bi odvesti dva puta godišnje na kontrolni pregled timpanometrijom, stariju decu i na audiometrijsko ispitivanje sluha.

Vera Bošković

Evo, bas to se i meni desilo, u petak u 15 casova sam jos bio potpuno zdrav a u 19 totalno bolestan sa svim navedenim simptomima.
Nigde se ne spominje upotreba kuvanog vina u borbi protiv gripa, a narocito zbunjuju reci da se protiv virusa mozemo boriti i:

Koliko je meni poznato, virusi uopste ne podnose alkohol, zato je alkohol i usao u siroku primenu u medicini. Ja licno mislim da se covek ne moze razboleti od gripa sve dok je pod dejstvom alkohola, a cak i kad se razboli moze upotrebiti alkoholna pica kao pomoc organizmu u borbi protiv virusa. Ja vec 48 sati samo "dolivam" casu po casu crnog vina i situacija ide na bolje - sada od simptoma primecujem samo intenzivno trosenje papirnih maramica a za sutra planiram potpuno ozdravljenje, ako sve bude islo po planu to je samo 3 dana, sto je duplo brze nego primenom uobicajenih medicinskih preparata. Sad, ovde je nekoliko puta napisano da alkohol otezava borbu sa virusima, pa mi onda nije jasno, da li ja stvarno otezavam?
Ipak, kazu da se vecina bolesti moze izleciti autosugestijom - ako sam ja sebe ubedio da cu alkoholom pobediti grip, onda ce tako i biti, ako mi vi sad kazete da alkohol ne pomaze, onda mi nece ni pomoci sledeci put. Mozda je ipak bolje da sacekate sa odgovorom dan-dva

Verovatno se misli na duze staze i na perkomerene kolicine, bar sto se tice alkohola, jer pusenje mislim da steti svakako u ma kojim dozama covek konzumirao. Znaci ako se neko oduzima od alkohola svaki vikiend onda to sigurno nije preventivno konzumiranje.

Evo, samo da javim rezultate terapije kuvanim vinom. Danas istice treci dan i prekinuo sam sa terapijom. Od simptoma osecam jos samo peckanje u grlu, dok glavobolje, temperature, vrtoglavice i curenja nosa vise nema. Vratio sam se normalnim radnim aktivnostima i ne osecam slabost i iscrpljenost, cak naprotiv, osecam potrebu za malo vise fizicke aktivnosti ali ne bih se jos uvek dugo zadrzavao napolju zbog nadrazenih disajnih puteva. Bez obzira sta nauka o tome kaze, kuvano vino je zakon!

ako si se i izlecio od kuvanog vina, onda to nije bilo sigurno od alkohola vec eventualno od nekih lekovitih supstanci iz njega... alkohol pravi mnogo vise stete organizmu nego mikrobima u njemu, pogotovu ta mizerna kolicina koju uneses ne moze nikako da im naskodi... alkohol za dezinfekciju se upotrebljava u 70% rastvoru, imas li predstavu koliko ce im stete naciniti recimo 0,0001% alkohol?
i da, onaj sto je pomenuo alkohol nema najosnovnija znanja iz medicine... sad smo 1:1!