Za lemljenje u elektronici... nikako. Za lemljenje se ne koristi cist kalaj vec zica od mesavine koja u sredini vec ima unesenu pastu - flux za ciscenje spojeva. I ne nanosi se prvo na lemilicu pa na lemno mesto vecse istovremeno greje mesto, provodnik i nanosi kalaj, tj. smesa za lemljenje.

da,da ja imam taj kalaj i ima u sredini pastu...ali sam dobio i pastu u kutijci...kao neku mast...e mene interesuje zasta je to???

Ta mas nije dobra jer grize sve sto je bakar.Upropascuje lemilo vrh.Tinol pasta nikad !!! To je za oksidisane plehove olukdzije . Za jako lose spojeve koji su dotrajali i sadrzi kiseline koje rastvaraju i grizu i ako se ne isperu grize dok ne izgori vremenom! Losa varijanta ako ne i najgora !!!

a otkud ti znaš koja je pasta/mast u pitanju?
ne postoji inače tinol pasta.
tačnije postojala je ali jako davno, pre stotinak godina recimo, pa se od tog vremena
brend "tinol" lepi uz koješta.

Tinol pasta !--nikako !,,,samo za oluke,ma ni za oluke
Spoj na pocinkovanim olucima se "ovlaz" premaze sa sonom kiselinom,pa onda Kalaj !
Ako ne gresim,,


_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 14.11.2008. u 05:15 GMT+1]}

Roberte, na cemu si ti veceras!? A i tastatura ti nesto ne radi kako treba.

PS. Ja sam OnLine mnogo vise nego sto ti to primecujes!

Polako sa tim pastama,,sve ce da umazete,,




_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 14.11.2008. u 05:11 GMT+1]}

Zna se koja je to mas i zasta se koristi !!! tinol bela tuba sa crvenim krugom u sredini pise tinol!!! nije bas tako davno i vuce se po supama i starim alatima i ta pasta u tubi ... ko je koristi za elektroniku !! potpuno se slazem sa buljkom . A nije naveo GEAR1902 da li je mas zuckaste boje ako jeste onda nije za elektroniku . I oprez sa takvim proizvodima.

brkaš pojmove. ta koju ti navodiš se ne zove tinol već CINOL. i fantastična je za svoju primenu, koja naravno nije elektronika.

Cinol potpuno si u pravu ako tvrdis da znas ja sam to ipak zaboravio i naravno nikako za elekroniku jer psujem strasno kad vrh lemilice dotaknem na tudj lem .Iz ne znam kog razloga se ta pasta provlaci a i one sto prodaju sa lemilicom isto .

Jedan od primera za dobro lemljenje je i ovaj:

Ja bih ipak dodao da je za neke stvari, cak i u elektronici sasvim primenjiva, ako ne i neophodna. Kad se npr. leme konektori sa ekstremno gustim rasterom, ili neka PLCC stonoga (a nemas neku extra fency lemilicu/duvaljku), sve su sanse da ce, uz svu obazrivost, neke nozice biti prespojene, jer flux iz tinola nije toliko svemocan, ali zato uz minimalnu kolicinu paste sve se lepo zalemi uz minimum kalaja. Nakon toga, naravno, jedno ispiranje cistim alkoholom odradjuje neke dugorocne posledice koje bi mozda pasta imala.... Mada, jedina vidljivija posledica vidi se kod NF uredjaja gde pasta moze da da napravi haos (preslusavanje kanala is sl. jer nije bas idealan izolator). Mada, sta ja znam, mozda i gresim

daklem, opis proizvodjaca, belinke:
"Cinol je vazelinska pasta koja ne sadrži kiseline.
Namenjena je za meko lemljenje bakarnih žica, pre svega u elektroindustriji (spajanje žica i elektroelemenata štampanih spojeva)"

znaci, peco, cinol NEMA kiseline.

drugo, posao ove paste je da cisti mesto lema a posle se ispira. ukoliko ostane neocisceno (od ostataka paste) mesto, javljaju se navedene stvari. znaci nije pasta krivac nego nezavrsen posao. svi industrijski fluksevi se ispiraju posle postupka slemljivanja. neki su rastvorljivi u vodi a neki traze egzotiku, al to je to. punioc tinol zice je aktivan samo pri temperaturi lemljenja i vecinom izgori tako da je lemno mesto prividno cisto "po obavljenom poslu" i otuda vecina pogresnih zakljucaka.

Pazi sad ovaj slucaj ,kad god se desi da naidjem na tu vrstu paste kalaj prsti ,postaje beo i odlazi u prah . Nedaj boze da se lemi potenciometar bilo koji ,nastaje haos prekidi ...
Da bi nekakav lem koliko toliko uspeo sa tom pastom ,potrebno je povecati temperaturu lemilice? niza temperatura na 300c nije dovoljna tek tamo na 420c pa iz toga moja ljutnja nastaje sa tom pastom i tim ljudima koji je upotrebe !!! Nedaj boze da neko ko radi sa tim ,sto kaze konektore krpi i dobro je ? obavezno ako mora sa tom pastom oprati mesto , jer sadrzi neki procenat kiseline cim utice na otpor ? ''NAGRIZA'' haos . Lepo je opisao guja011 sve je to tacno ali iskustvo i ta pasta neidu zajedno .
Roberte to je prava stvar za elektroniku to priznajem ,takvi proizvodi su pozeljni i nema ovakvih efekata.

Nisam baš previše stručan oko toga ali sam prihvatio pravilo da ne koristim pastu u elektronici. Njih ima više vrsta i kiselinskih i bezkiselinskih. Problem nagrizanja je vjerovatno izbjegnut sa bezkiselinskom pastom ali nedavno sam čuo zanimljivo objašnjenje zašto ne koristiti pastu. Navodno, pasta ne pravi probleme kod jednosmjerne struje i ponaša se kao izolator dok je za naizmjeničnu kratki spoj pogotovu na višim frekvencijama. Znači može i u digitalnim sklopovima da napravi haos ako je korišteno svičersko napajanje ili nešto slično. Naravno ostaje i problem neuredne pločice jer će se ako ništa drugo lijepiti prašina na ostatke paste pa će vrlo brzo to sve ružno izgledati. Guja je apsolutno u pravu jer ako se pločica temeljito očisti nestaju ti problemi ali mislim da to malo ko praktikuje. Pasta koju spominje shonex je mislim dosta drugačija i zaista je namijenjena za lemljenje smd komponenti prvenstveno čipova gdje je velika gustoća i broj pinova a jako su tanki. Negdje sam to čak i pročitao kao preporuku ali ne sjećam se koja je pasta u pitanju. Postoje i paste koje sadrže čestice kalaja i koriste se i za kalajisanje pločica (Rosol). Moguće da je takva pasta i za smd komponente.

cinol nije dobar, provodi i na visim frekvencijama i na visem naponu.
najbolje sredstvo je kalofonijum

kalafonijum je najbolji za elektroniku, a za lemljenje lak zice acetisal, skida dobro lak i zica se lepo kalajise

ja nisam vjerovao dok nisam vidio svojim očima kako na televizoru cinol ili cink pasta napravi kratki spoj
ali ja naprimjer uvijek koristim tinol žicu bar je pod tim nazivom kupujem i ta žica kroz sredinu ima flux pastu ja je plaćam oko 4 marke 300 grama i kupujem je onako ne namotanu u lokalnoj radnji za prodaju elektronik dijelova i nikada ne koristim pastu ili kalifornijum.
kalifornijum se kupuje u čvrstom stanju i čim dođe u dodir sa toplotom pretvara se u tečno stanje.
ali to svi znaju.
Međutim kada se radi sa takozvanom duvaljkom ili lemilicom koja puše toplli zrak tehnika je potpuno drukčija inače rad sa SMT komponentama je potpuno različit od tehnike opbičnog lemljenja.
ja nemam iskustva lemljenjem duvaljkom i molio bi ko da kaže više o tome.

mserifov:
pa To Ti kazem da NE moze tako lako,,,,s' pastom pa u televizor,,,ne ide,,

to Ti kazem ,,,





_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 15.11.2008. u 10:31 GMT+1]}

ti roberte krenuo za mnom i redom me ispravljaš izgleda da me nešto nevoliš
znam ja da nemože sva sa neta ali mani komentara imaš li šta konkretno ja imam 21 godinu radio sam puno toga sa elektronikom stodiram mehatroniku i nisam tuka ali nisam radio sa duvaljkom i normalno je da pitam o tome jer namejaravam da sebi kupim onu kinesku duvaljku
i da snjom počnem da nešto radim konkretno

cela zbrka sa pastama je posledica brkanja 2 potpuno različite paste.
da malko pojasnimo stvari:
izvorni TINOL je nastao još 1905e godine, znači daleko pre elektronike i štampanih pločica.
iz iste fabrike (Kuppers Metallwerke, Bonn) je i tinol žica, opet sa tim masnjikavim puniocem.
današnja "tinol" žica osim principa da u jednom ili više kanala u samoj žici ima fluks nema mnogo sličnosti
sa izvornom. znači količina punioca u žici je predviđena da očisti lemno mesto i ako se ne pravi početnička greška
da se kalaj nosi na vrhu lemilice do lemnog mesta jer dotle fluks izgori, lemovi su znači uredni i čisti.
postupak lemljenja podrazumeva mali trenutak zagrevanja štampe i nožice komponente koja se lemi , unošenje žice na to mesto, topljenje potrebne količine žice (a time i fluksa), odmicanje žice, pa tek onda odmicanje vrha lemilice.
iako deluje komplikovano, to je samo rutina na koju i ne obraćaš pažnju a garantuje pravilan lem.
ne treba zaboraviti da kada se naprimer lemi 100 mesta, mesta se smenjuju ali je vrh lemilice uvek isti i on je taj koji trpi
svaki put efekat čišćenja površine lema. e pa jednom kada presvlaka na vrhu popusti, kreće "ždranje" i optužba da vrh ne valja a često je i sam preagresivni fluks krivac za to. kod ručnog lemljenja postoji i preporuka da se vrh ne briše o sunđer pre ostavljanja u stalak već pre samog lemljenja mesta, jer taj ružni kalaj na vrhu ustvari štiti presvlaku. mnogi rade baš obrnuto, mrljnu po sunđeru pa ostave u stalak.
masna pasta na koju ide kritika da pravi loš lem i da prska (tačnije: pršti) nije krivac, nije za elektroniku već elektriku.
recimo pomenuti potenciometar ako ima prljave ušice ili sa lošom presvlakom se može dovesti u red sa pomenutom pastom ali ako se ona nanese u jako maloj količini i koristi samo da se kalaj razvuče po metalu. spajanje žice na poti sa masnom pastom nije dobro jer nemaš načina da očistiš mesto. znači ne valja postupak a ne pasta.
ako se već koristi kod spajanja žica i drugih masivnijih spojeva, dolazi u pitanje temperatura jer lemno mesto (koje je znatno veće od ostrvca na pcb) treba zagrejati a vrh lemilice i nema neku masu pa se beži u odšrafljivanje temperature umesto produženog grejanja ili većeg vrha i tu ove masne paste prave efekat prštanja. tolko o ovoj pasti.

ona druga pasta , za lemljenje smd komponenti je sasvim drugačija stvar. smišljena je prvenstveno za "mašinsko" (tačnije automatsko) lemljenje a primenu za ručno je našla pojavom tzv duvaljki. uglavnom, zrnca praha su u masi koja služi za pripremu površine ali nije toliko agresivna kao fluks u žici za ručno lemljenje. podrazumeva se da je predviđena za lako pranje posle lemljenja. nanosi se na štampu preko šablona (stencil) u potrebnoj (=dovoljnoj) količini i to pre komponenti.
e sad kad se ručno lemi (zamena nekog ic) pa se koristi duvaljka opet je treba naneti u preporučenoj količini da kada se greje lemno mesto, zrnca praha se stapaju i povlače ka nožicama i štampi bez pravljenja mostića i kratkih spojeva (a opet da je dovoljno da lem bude pouzdan).

pasta ("vodoinstalaterska") koju koristimo za kalajisanje štampi i nije predviđena prvenstveno za to ali se pokazala dobro
a opet nema veze sa ovom gore navedenom koja je baš za štampe. stvar fluksa i postupka lemljenja ih "malko" razlikuje.

Samo Te posmatram i mislim se......

Da ti BOG Podari zdravlja,,za nastupajuca pitanja,,,,,

B R A V O !!!!!!!!

nemam reci za dodavanje,,,,,,,,ama bas NI jednu jedinu rec ,sve je tu ,,!!!!!!!!!!!!!!!!!!!,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

____________N E V E R O V A T N O------tacno !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

savjet - čime se najefikasnije i kako čisti ovaj FLUX?

Nitro razredjivacem.

i sta ste se dogovorili koja je pasta dobra da se kupi

Abrazivna panol pasta za ruke. Uvek dobro dodje u svakoj kuci i ima siroku primenu