KEPU knjiga je potpuna glupost, i nema ama baš nikakav značaj za vođenje preduzeća. Jedino za inspekcije koje su naučile da je traže! Ali verujem da su inspektori privatnici da bi se grozili ove gluposti. U svakom slučaju, u normalnim zemljama KEPU knjiga ni ne postoji ili je uvođenjem MKS ukinuta kao potpuna besmislica!!! Zašto? Upravo iz gore navedenih razloga. Između ostalog po MKS-u magacine možete voditi po prosečnim nabavnim cenama, time prodajna cena u veleprodaji (PA KAKVA JE OVO GLUPOST) gubi smisao u potpunosti. Jer u veleprodaji ne važi Zakon o zaštiti porošača čime se omogućava prodaja po bilo kakvim cenama. Time se zaista veleprodajna cena smatra potpuno nebitnim podatkom. Ali, ovo je Srbija!

Pitanje (i zahtev za ukidanjem obaveze vođenja ove knjige) sam stavio na SRP. Nikakav odgovor nisam dobio. Videćemo. Ako imamo želju da se poslovanje OSPOSOBI i UBRZA verujem da će se ukinuti ova potpuno besmislena obaveza.

I ja sam hdeo da stavim to na SRP ali sam zakasnio. Nadam se da ih je što više tražilo ukidanje KEPU knjige, i da će je već jednom ukinuti. Već sam počeo i da pravim KEPU sa PDV što nije nikakav problem. Problem je što je sada Avgust, a ne mogu pola godine voditi bez PDV-a, a pola godine sa PDV-om. Da ne govorim o tome da bi KEPU trebalo da se slaže sa robom koju verovatno zbog MRS ipak neću prebacivati na VPC sa PDV. Biće ono kad dođe trzišna, KEPU da imamo kniigu sa i bez PDV-a pa birajte.

Jel se ovde prica o tome da li se KEPU knjiga vodi sa cenama sa PDV-om ili bez ili da li je potrebna ili nije? Svakako da ta knjiga nije neophodna i moze biti izbacena iz upotrebe ali za sada je tu i treba se koncentrisati na problem sa PDV-om. Kako ta stvar jos nije precizno definisana, postoje argumenti da treba sa PDV-om a postoje i da treba bez PDV-a, firmama je mozda najbolje resenje, za sada, da vode i jednu i drugu varijantu dok se to pitanje ne resi.

U vezi pitanja da li je ta knjiga uopste potrebna ili nije, kao sto rekoh, moze se i bez nje. Pretpostavljam da je uvedena zbog brze terenske kontrole firme. Naime, kad bi se cene vodile po metodi prosecnih cena onda bi to dodatno usloznilo proveru. Inspektoru bi trebalo mnogo vremena i truda da proveri da li su cene tacne ili nisu. Ako se vodi po prodajnim cenama onda nema tih problema. Radi se provera na relaciji kalkulacija-nivelacija-lager lista(kolicina*cena) i brzo se dobija slaganje ili neslaganje. Bas kao i u maloprodaji. Ukidanjem te knjige iz veleprodaje inspekcija ostaje bez brze i lake (osnovne) kontrole firme. Dakle, da rezimiram, nije neophodna ali moze da posluzi.

Prvo da se složim sa SAJA-om, radi se vođenju sa ili bez PDV-a, ali morao sam da prokomentarišem KEPU kao samu evidenciju. Po ovome se vodi sa PDV-om, što je samo dodatni posao za program (-ere), mada ne i veliki. I šta sa svim predhodnim knjiženjima? Većina firmi vodi magacin bez PDV-a.

I kao drugo, da se samo na kratko osvrnem na KEPU... Moram, to je jače od mene :).

Pitanje: Kako se utvrđuje da li je cena tačna ili ne? Kod opcije VP cene može da se vidi na lager listi koja je (zadnja) VP cena i to je to. Za dublju analizu mora se proveriti kartica i predhodne nivelacije, ulazi i slično. Ako posmatramo PNC, opet na lageru imamo ("zadnji") PNC i to je to. Za dublju analizu, mora se proveriti kartica i prethodni ulazi i slično. Šta se ubrzava metodom vođenja po VP cenama inspektorima? Osim što se u samom preduzeću na pojedinim finansijskim pozicijama nalaze potpuno nebitni podaci (kao što je stanje lagera po VP ceni! - osim možda u pojedinim granama, ali o tome može da se polemiše).

Kod maloprodaje se vodi TK (inače, u BIH se KEPU i zove Trgovačka knjiga u veleprodaji) iz razloga što na rafu mora da postoji vidno istaknuta cena, koji svaki kupac dobija pod istim uslovima (Zakon o zaštiti potrošača).

Ovde se izjednačava MP i VP što je još jedna besmislica. Sam PDV je obesmislio mnoge stare knjige (pa bi i naši zakoni trebalo da se prilagode) i to je postala realnost. Kao što u Mađarskoj praktično i ne postoji razlika između pravnog i fizičkog lica. Jer, tu je PDV svakako.

Moglo bi o ovome u nedogled, ali zaista mislim da je potrebno gledati da se olakša firmama i preduzetnicima da vode svoje firme brzo i efikasno, da inspektori rade svoj posao (provera preduzeća "na brzinu" potpuno je besmislena - ili se proverava poslovanje, bez zaustavljanja firme, lepo i detaljno ili ne!).

I još jedan primer, samo za kraj. U Kanadi se ne ide na "kvantitet" provere već kvalitet. Tamo, ko se igra sa državom, pošteno nadere. Ali se provera vrši detaljno. Odabere se par % firmi i odradi se pošten posao. I tada nikome ni ne pada na pamet da "vara" jer ako mu dođe inspekcija, zna da će mu izvući potpunu krvnu sliku. Sa ovim "brzim" proverama zna se ko je na dobitku.

Na sajtu Ministarstva Trgovine pojavio se Nacrt NOVOG Zakona o Trgovini. Izgleda da u njemu nema KEPU knjige. Mnoge stvari su puno detaljnije rešene nego u starom Zakonu o Trgovini. Uostalom novi Zakon o Trgovini je višestruko duži, a i rešava razne nove vidove trgovine koji su se pojavili u zadnjih 10 godina. Videćemo šta će s njim biti, jer nacrti se pojavljuju mislim još od 2001 godine, ali još ni jedan nije stigao do skupštinske procedure.

Jedna od lepih stvari iz postupka pribavljanja mišljenja o primeni zakona:
................................................
Postupak pribavljanja mišljenja o primeni zakona iz delokruga rada Ministarstva trgovine i usluga

Odredbom člana 80. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/2005 i 101/2007) propisano je, da na traženje fizičkih ili pravnih lica organi državne uprave dužni su da daju mišljenja o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata iz svoje nadležnosti.

Takođe, odredbom člana 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi, propisano je da mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
.................................................

Više na adresi: http://www.mtu.gov.rs/cms/?page_id=124
Ne znam da li će pomoći, ali kao i sve ostalo u ovoj državi "Može da bude, a ne mora da znači!!!".

Smisao KEPU-knjige i mišljenja ne želim da komentarišem samo ću podsetiti na "Giljotinu zakona"

Da znam da nisu obavezujuća, ali i te kako mogu da pomognu kod rada sa inspekcijom. O knjigovodstvenim aspektima ove teme sam u kontaktu sa udruženjima i ljudima koji su za to stručni.

Ali to nije bio razlog otvaranjaove teme. Mene je interesovalo kako su u stranim ERP i knjigovodstvenim sistemima rešena pitanja KEPU knjige i evidencije robe na kontima 1320 i 1360. Takođe po kojim se cenama,u tim stranim rešenjima, vode evidencija robe na 1320 i 1360, po veleprodajnoj ceni bez ili sa PDV-om.
Ako neko od naših programera ima neku dobru ideju koja prolazi rado bih je čuo. Na primer da li ste pokušali da 1320 i 1360 vodite po veleprodajnoj ceni bez PDV-a a kepu knjigu sa PDV-om.

Ima li neko u ovoj zemlji Srbiji pametan?! Ova prica sa KEPU knjigom je notorna glupost. Donese se zakon a onda se uvek nadju neki da ga tumace ovako ili onako. Misljenje je koliko cujem inicirano postupanjem nekih novosadskih inspektora. Firme su i na sudu gubile postupke zbog njihovog tumacenja Pravilinika o KEPU knjizi. Cak su neki inspektori na sudu izjavili kako njih ne interesuje finansijsko i robno knjigovodstvo (na pominjanje potrebe da se ona slaze sa kontom 132) vec samo KEPU knjiga.
Sve knjigovodje koje znam KEPU knjigu u veleprodaji vode po VP ceni. PDV nije sastavni deo VP cene. Zalihe veleprodaje se vode na kontu 132 po prodajnim , redje nabavnim cenama. Sa cime ce se sloziti KEPU knjiga ako se ona vodi sa PDV? Cemu onda KEPU knjiga? Stavke u KEPU knjigu se upisuju na osnovu verodostojne dokumentacije. Veleprodajna kalkulacija se zavrsava sa VP cenom (ciji deo nije PDV!). Sta sa internim racunima (prenosom u maloprodaju) koji je knjizen storno sa dugovne strane po VP ceni (i oko toga je bilo guzve, neki inspektori su trazili da to ide na potraznu stranu iako nije ostvaren promet, i kazne naplacivali sve dok nije dato misljenje Ministarstva trgovine)? Sta sa nivelacijama, viskom, manjkom (i njih raditi sa PDV-om)? Sve to nema veze sa knjigovodstvom! Kod manuelnog unosa u KEPU nema sta da se menja, korisnik moze unositi vrednost sa PDV (ako ga vec teraju). Promenicemo mi i automatski prenos u KEPU kalkulacija, internih racuna... ali sta sa izvornom dokumentacijom na osnovu koje se podaci upisuju u KEPU knjigu? U KEPU knjizi jedan iznos, na kalkulaciji, internom racunu, nivelaciji, drugim dokumentima (visak, manjak) i na kontu 132 drugi iznos. Opet kazna, iako je KEPU sa PDV? Stvarno nema smisla to sto rade.
I ranije je bilo bisera tipa:
- da na fakturi mora stajati klauzula "Oslobodjeno PDV po clanu _____ zakona o PDV" iako je PDV bio zaracunat, dok nije dato famozno "misljenje"
- da mora pisati "Datum prometa dobara" "Mesto izdavanja racuna"... itd. sve dok nije dato famozno "misljenje" da moze i DPD, Mesto...itd sto ce reci da je propisan sadrzaj, ne i forma fakture
Dok ne stigne "misljenje" inspektori se siti nakaznjavaju. Da li su oni toliki mediokriteti (ili se samo radi o kaznjavanju) da im treba "misljenje" kako bi postupali u skladu sa zakonom. Pomalo ne razumem ni knjigovodje zasto preko svojih udruzenja ne podignu glas protiv ove vrste samovolje. Gde ime je samopostovanje? U Privrednom savetniku kao da su digli ruke pa rekose "Bunite se malo i vi, branite se. Mi smo govorili, ali...". Valjda su i oni u nemilosti ovih koji daju "misljenja". Gde su ljudi od imena u struci da se suprostaveve zutokljuncima sa laptopovima? Imam utisak da se druge profesije vise bune i brane. Knjigovodje samo zasilje olovku pa radi kako im koji samovoljni inspektor nalozi. Pri tome i mi budemo kolateralna steta, prinudjeni da bez valjanih razloga tabamo po kodu. Sto rece jedan knjigovodja "Neme vecih ludaka od nas knjigovodja i vas (programera) sto saradjujete sa nama!". U pravu je!

Mrtvo more.... Da li je moguce da narod srpski samo cita i pri tome nema svoj stav ili se usteze da digne svoj glas?

Prvo da se razumemo: Ideja KEPU/Trgovačke knjige je da na jednostavan način prikaže poslovne promene ulaza i izlaza robe iz objekta i ona MORA da bude jednaka kontima grupa 1310/1320/1340/1010 ... Ona je zamišljena samo zbog toga da kada dođe kontrola u objektu u kome se ne vodi knjigovodstvo može da prekontroliše zalihe tog objekta. Ako idemo i korak dalje: stanje objekta mora da se slaže sa podacima u knjigovodstvu a to su napred navedena konta. E sad ... ako se na kontu 1320 vodi roba po VP cenama (znači bez ukalkulisanog PDV-a), analogna POMOĆNA EVIDENCIJA (u ovom slučaju KEPU knjiga) mora da se vodi po VP cenama (znači bez PDV-a). Šokirao sam se kada sam prvo dobio kopiju rešenja suda koji potvrđuje mišljenje, tj. kaznu finansijskog inspektora zbog toga što je kontrolisana firma vodila KEPU bez PDV-a, a zatim i kad sam video ovo zvanično mišljenje ministarstva i stvarno ne znam čime su se vodili kada su ovo izglasali. Ovo sam ja rešio tako što u tabeli KEPU knjige čuvam za svaku poslovnu promenu i vrednost sa PDV-om i vrednost bez PDV-a a prilikom štampe ove knjige klijent sam bira kako će da je štampa. Vrednost bez PDV-a mora da bude u tabeli KEPU knjige kako bi se zadržao integritet podataka, tj jednakost između konta 1320 i KEPU knjige.

Što se tiče stranih ERP rešenja ... mislim da se na zapadu takvi objekti vode uglavnom po prosečnim cenama.

ALI ... kad smo već kod KEPU knjige ... ovo i nije toliko velika glupost koliko je ona oko zadnje dve kolone u toj knjizi (uplata na račun). Apsolutno nisam mogao da dođem do odgovora na sledeće pitanje: Firma A kupuje robu od firme B koja ima 4 dislocirana objekta. U svakom od objekata je ostvarila sledeći promet (respektivno): 10.000, 20.000, 30.000, 40.000 ... a zatim posle nekog vremena uplaćuje na tekući račun 50.000 dinara ... u kojoj KEPU knjizi i na koji način ovo proknjižiti ?

Što se tiče zadnje dve kolone KEPU knjige ni ne moraš da ih vodiš ako lice zaduženo za magacin nije upoznato sa plaćanjima u firmi, a to je najčešće slučaj. Koji će još gazda firme dozvoliti da mu magacioner zna kad se šta, kome i koliko plaća. O tome imaš i mišljenje Ministarstva trgovine br. 110-00-00051/96-06 od 18.11.1996 godine.

Što se same KEPU knjige po VPC sa PDV-om tiče, ja sam na 6 stranica detaljno obrazložio problematiku i to početkom avgusta poslao Ministarstvu trgovine i usluga. Zovem ih svaki ponedeljak da vidim dokle su stigli sa predmetom. Trenutno je uz moj predmet dodato stručno mišljenje službi ministarstva i on je na konačnom odredištu u Tržišnoj inspekciji. Baš me interesuje šta će mi na kraju odgovoriti, jer je problem i počeo od njihovih stavova zasnovanih na zakonima starim 10-20 godina koji nisu usaglašeni ni sa čim. Tačku po tačku sam sve lepo obrazložio i nadam se da će shvatiti zašto se mi svi bunimo protiv KEPU knjige po VPC sa PDV-om.

Što se samih programa tiče najmanji problem je da se KEPU knjiga odštampa po VPC sa PDV-om. Samo onda se ona ne slaže ni sama sa sobom a kamoli sa ostalim evidencijama u računovodstvu. Podsećam da zaliha robe u magacinu mora biti jednaka razlici kolona 4 i 5 u KEPU. Problem je što postoje previše različitih slučajeva u trgovini na veliko. Navešću samo neke:
a) Prodavac na veliko je u PDV-u, kupac na veliko je u PDV-u
d) Prodavac na veliko je van PDV-a, kupac na veliko je van PDV-a
b) Prodavac na veliko je u PDV-u, kupac na velko je van PDV-a
c) Prodavac na veliko je van PDV-a, kupac na veliko je u PDV-u
e) Prodavac na veliko je u PDV-u, roba se prenosi u njegovu internu prodavnica na malo
f) Prodavac na veliko je van PDV-a, roba se prenosi u njegovu internu prodavnicu na malo
g) Takođe, za sve ove slučajeve moguće je da se roba prodaje ili doprema sa teritorije AP Kosovo i Metohija, ili prodaje i kupuje iz inostranstva što opet ima niz svojih specifičnosti.
h) Moguće je da se roba kupuje od Poljoprivrednika po 5% a da se prodaje po 8% ili 18% i slično.
Sve to će neminovno brzo dovesti do toga da stanje u KEPU (k4-k5) nema nikakve veze sa zalihom u magacinu.
Uostalom neću da Vas gnjavim sa pojedinostima, kad dobijem odgovor od Ministarstva javiću se ponovo i napisati šta su mi odgovorili.

Hvala za Mišljenje Ministarstva koje ste naveli ... nadam se da je još ukev važeće. :)

Nažalost ne mogu da se složim sa vašim stavkama od a-h, evo iz kojih razloga:

a - c. Nebitno je da li je kupac ili prodavac u PDVu ili nije. Vi kepu knjigu zadužujete po prodajnim cenama (sa ili bez pdv-a ... nebitno) i tako je i razdužujete. Ne vidim kakve ima veze da li je kupac u PDV ili ne .. vi magacin razdužujete onako kako ste ga i zadužili, a šta će kupac da radi sa PDV-om nije vaš problem.

e - f. I ovde se ne slažem. Ako ste magacin zadužili sa PDV-om, tako ga i razdužujete, ako ste ga zadužili bez PDV-a isto ga tako i razdužujete ovim internim prenosom, s'tim što ćete dodati PDV kod prijema robe u maloprodaju

g - h. Nebitno je sa kojom poreskom stopom ste kupili robu. Kada uđe u magacin njena prodajna cena (ili vrednost ako se vodi po nabavnim cenama) je definisana i po toj vrednosti se razdužuje (u skladu sa napred navedenim stavovima).

Potpuno sam siguran da će ove stavke (a-g) nadležno ministarstvo odbiti kao potpuno nerelevantne.

Ne vode se po prosečnim, već po nabavnim cenama, a metodologija vrednovanja može biti prosečna, FIFO,...
Ovako se zalihe ne vode samo na zapadu, već i kod nas (MRS).

Mišljenje je naravno važeće, i biće dok se ne usvoji novi Zakon o trgovini.

Što se tiče toga da li je roba kupljena i prodata sa ili bez PDV-a i po kojoj stopi i te kako je bitno. Razlog za to je što se nabavka jedne te iste robe vrši preko jedne šifre robe. Ja sam čak pokušao da stranke ubedim da za te različite slučajevo otvaraju više šifri robe ali su oni to glatko odbili. Na primer kupuju kukuruz od poljoprivrednika i plaćaju mu PDV 5%, a zatim određenu količinu kukuruza kupe na tržištu od neke firme sa PDV-om od 8% ili 0% (ako firma nije u PDV-u). Taj kukuruz žele da izvezu u na primer Makedoniju i naravno ne pada im na pamet da to rade preko dve ili više šifri robe. Takođe deo kukuruza prodaju na domaćem tržištu sa 8%, a deo prebace u svoju internu prodavnicu gde se PDV samo ukalkuliše.

Takođe treba imati u vidu i Zakon o PDV-u, odredba iz člana 1 stav 2 Zakona o PDV-u (sl.gl.RS 84/2004, 86/2004,- ispr., 61/2005 i 61/2007):
"PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano."
To znači da se PDV obračunava samo kada se radi isporuka dobara ili pružaju usluge, a ne kada se vrši evidentiranje dobara i izrada kalkulacije.

Meni lično je to bitno pre svega prilikom popisa, jer zaliha na popisu treba da se slaže sa KEPU knjigom, a na toj jednoj šifri robe ja imam ulaz po 0%, 5% i 8% PDV-a, a izlaz po 8% i 0%. Naravno to sve komplikuje i to što je po MRS dozvoljeno da se roba vodi po preosečnoj nabavnoj vrednosti, što mnogi i rade.

Dakle PDV-u nije nikako mesto na kontu 1320, 1360 i slično jer bi nenormalno iskomplikovao vođenje knjigovodstva, a i ne slaže se sa Zakonom o PDV-u i MRS. Ako bi samo KEPU knjiga bila po VPC sa PDV-om tek to bi bilo suludo jer se ona ne bi slagala ni sa čim. Sa ulaznim dokumentom jer na njemu nema niti je propisan "Ukalkulisani PDV za veleprodaju". Postoji samo PDV koji je plaćen prethodnom učesniku, a roba se na 1320 vodi po na primer prodajnoj ceni sa maržom. Sa Kalkulacijom MP takođe jer na njoj ne postoji podatak koliko je ukalkulisanog PDV-a skinuto iz magacina VP već samo koliko je ukalkulisano PDV-a u prodavnici a to se računa peko MPC. Sa izlaznim računom jer se PDV na tom računu izračunava tako što se od vrednosti prvo odbija rabat pa onda množi sa stopom, a ako se roba izvozi stopa je 0% ... Sve to dodatno komplikuje i mogućnost da na ulaznom dokumentu bude 0%, 5% ili 8% PDV-a , a na izlaznom 0% ili 8% PDV-a za potpuno istu robu.

Ja ovde ne želim da prepričavam šta sam napisao u dopisu Ministarstvu na 6 stranica jer ovo pre svega nije knjigovodstveni već tehnički forum. Mene je pre svega interesovalo kako je to rešeno u stranim ERP programima. Takođe me interesuje kako ste to vi rešili u svojim programima a da se sve slaže, ali ne za idealne slučajeve (kupio i prodao sa 8%), već za najcrnji scenario.

Što se tiče mog dopisa Ministarstvu, ko želi da ga pročita, neka se javi na [email protected] i ja ću mu ga poslati, pa možemo nastaviti konsultacije meilom.

Da li se zalihe u KEPU knjizi vode sa PDV-om, ili bez njega je glupost ministarstva trgovine, ali tako piše u njihovom mišljenju. Ali, ista tolika glupost je i obaveza da se zalihe u KEPU knjizi vode isključivo po prodajnim cenama, iako zakon o računovodstvu i MRS dopuštaju da se zalihe vode po nabavnim cenama. Ovo je sramota cele vlade (i ove i prethodnih), jer u njoj očito sede ministri koji međusobno ne razgovaraju, i tako pišu zakone i mišljenja odokativnom metodom, bez ikakvih konsultacija, barem među sobom, ako ne u stručnoj javnosti.
Ali kao što sam rekao, mi svi možemo da se žalimo u nedogled, zakon i mišljenja ostaju takvi kako su i napisani. Sa druge strane takvi zakoni će i dalje omogućavati polupismenim tržišnim inspektorima da rade kako im je volja. Mi samo možemo da se nadamo da će se u narednim godinama usvojiti novi zakon o trgovini (u kome nema KEPU knjige), iako je taj zakon u skupštinskoj proceduri već nekoliko godina.

Još prilikom donošenja Zakona o PDv porezu učinjena je sistemska greška, prepisan je postupak sa Porezom na promet, nazvan je taj porez PDV, i krenulo se sa primenom. Evo i zašto tako mislim.

PDV je po svojoj prirodi porez koji se odbija od krajnje cene, za razliku od PP koji se dodaje na nabavnu cenu. Dakle, poreska stopa (kao primer) nije 18%, nego 15.2542 %. Da je to shvaćeno, prosto bi se sva roba zaprimala sa porezom, tako i knjižila, jer tako i jeste, cena bez PDVa je fiktivna, ti uvek platiš i porez kroz fakturu, ali to bi značilo zaista suštinsku promenu, za koju niko nije spreman u ovoj zemlji, pa ni brojni programeri koji su samo pretandrljali deo koda sa PP i odjednom imali kao rešen PDV porez u svojim softverima.
Naravno, to je bilo samo šminkanje mrtvaca, a onda su počeli da prave filozofiju svi zainteresovani u lancu od proste činjenice da treba platiti porez.
Jer čim su zakonodavci zadržali nepotrebne i besmislene dokumente, to samo znači da nisu spremno ušli u primenu zakona, jer ga nisu ni suštinski razumeli.

Jedino sistemsko rešenje je da se svi dokumenti u poslovnom procesu obrađuju sa uračunatim porezom, dakle potpuno izbaciti stavku cena bez PDVa, jer takva cena ne postoji, bar kod firmi koje su u PDV sistemu, a ne vidim nni jedan dobar sistemski razlog da bilo koja firma bude van PDVa.
Ja razumem da se time smanjuju prihodi od subjekata koji trenutno nisu u PDv sistemu, ali ne mogu se imati i jare i pare. Tužno je što to nikoga u zemlji ne zanima, ili ga zanima na nivou trenutne koristi, a ne kao uvođenje stabilnog i postojanog sistema, pa onda programeri kao nešto pametuju i pokušavaju da reše nemoguće zahteve. Umesto da se stvari pojednostave, namerno se komplikuju, jer se lakše mulja u mutnoj vodi.
Uostalom, pogledajte fakture dobavljača, to više liči na kalkulaciju nego na račun-fakturu, iako su za sve proračune dovoljna dva podatka:
1. prodajna cena (dakle cena sa PDVom)
2. poreska stopa

Sve ostalo su izvedeni podaci, koji nisu neophodni pri naplati PDVa, a ako je nešto potrebno poslodavcu, moguće je preračunati i doći do želejne informacije, a ako nešto odstupa od postojećih šema knjiženja, nije ni taj kontni plan sveto pismo pa da se ne sme prilagoditi.
Što se tiče poštovanja struke kod knjigovođa, dajte kontra primer, delatnost u ovoj zemlji u kojoj se uvažava stručnost? Nema ih, pa tako ni računovođe nisu izuzetak.

@drbogi
Iza tvojih komentara se nalazi apsolutno nepoznavanje ove problematike.

@Totovic
Naravno da ne razumem, prosto je nemoguće napraviti ispravan dokument kada ga uređuju 2 suprotstavljena zakona.
Ali srećom bar vi konsultanti imate zbog toga dovoljno posla, treba sve te silne artije usaglasiti sa željama zakonodavcaca, a još i pogoditi raspoloženje inspekcije.

To je sve besmislen trud, jeste da se to plaća konsultantima i programerima, pa se ljudi raspamete jer imaju nemoguće i nerešive zadatke, ali je to potpuno nepotreban dokument, pa čitav posao postaje uzaludan. Sve to ne menja činjenicu da se tu radi sa 4 računske operacije, od kojih se deljenje koristi ređe, a opet nisi u situaciji da od podatka dobiješ informaciju.

Sve dok je tako, meni je potpuno jasno koliko vi što se razumete u problematiku umete da razmrsite klupko.
Ako kreneš da rešavaš problem kao programer, nisi usaglašem sa propisima, a ako kreneš da poštuješ propise, počinješ da prkosiš matematici.
Kome to pođe za rukom sa 4 osnovne matematičke operacije, zaslužuje sve čestitke, mislim ovde na zakonodavce.

Za početak, ako platiš konzervu piva 100 din. sa porezom od 18%, a nisi platio 18 din. poreza nego 15.5, jasno je kao dan da u glavi funkcionišeš po starom sistemu poreza na promet, samo što ne pišeš izjavu. Čim ti moraš da preračunavaš nekakvu fiktivnu nabavnu cenu, pa stopu poreza na tu cenu, to nije prirodno, računovodstvo ne prati stvarno i realno poslovanje.

Kod PP je to imalo smisla, jer si ti zaista i plaćao cenu bez poreza, dok sada to nije slučajj jer uvek plaćaš cenu sa porezom. Dakle, računovodstvo ne prati stvarne promene u poslovanju na prirodan i logičan način, a time ne ispunjava svrhu postojanja.
Ja mislim da je svrha računovodstva da služi čoveku, a ne obrnuto, ali dopuštam da ne poznajem problematiku. Možda se to promenilo.



_{[Ovu poruku je menjao drbogi dana 04.11.2009. u 10:54 GMT+1]}

@drbogi
Lepo ti kaže Totović, da ne razumeš suštinu PDV-a, a ti opet, po starom, pišeš li pišeš ....

PDV je skroz drugačiji od poreza na promet. Osnovna i preračunata stopa se može razmatrati u oba slučaja ali to nema nikakve veze. Probaću da ti pojasnim, čitaj polako, i ako treba zapisuj.

Porez na promet. (neka je stopa poreza 10% zbog lakše i preglednije kalkulacije)
~~~~~~~~~~

1. Početak lanca. (proizvođač, uvoznik ...) Cena je 100 din
2. Trgovac prvi. Kupuje za dalju prodaju, plaća 100, prodaje za 150. Ne računa porez, ne knjiži ga, ne kaluliše ga.
3. Trgovac drugi. Kupuje za dalju prodaju, plaća 150, prodaje za 200. Ne računa porez, ne knjiži ga, ne kaluliše ga.
4. Trgovac treći. Kupuje radi maloprodaje. Plaća 200. Kalkuliše prodajunu cenu 250 i porez na promet na tih 250 je 25 din. Maloprodajna cena je 275. Država ovde dobije svoju kintu tj. 25 din.

Mane sistema (sa tačke gledišta države):
a. Od proizvodnje do maloprodaje prođe mnogo vremena.
b. Lanac trgovaca se prekida registracijom i gašenjem fantomskih firmi pa "nikad" ne dođe do krajnjeg potrošača, tj. nikad se ne uplati porez državi
c. Loš, netačan i neažuran obračun poreza u maloprodaji (STR u vlasništvu Kurte i Murte) i nemogučnost kontrole desetine i stotine hiljada maloprodajnih objekata
...

---

Porez na dodatu vrednost (neka je stopa poreza 10% zbog lakše i preglednije kalullacije)
~~~~~~~~~~~~~~~~
1. Početak lanca. (proizvođač, uvoznik ...) Cena je 100 din. Porez je 10 din. Državi se uplaćuje tih 10 din. Odma' bato ! Nema čekanja.

2. Trgovac prvi. Kupuje za dalju prodaju, plaća 110. U poslovnim knjigama vodi da je roba 100 din, a da je za porez plaćeno 10 din. Prodaje za 150 i dodaje PDV od 15 din. Ukupna cena je 165 din. Kad robu proda, knjiži da mu je plaćeno za robu 150 i na ime poreza 15 din. Desetog u mesecu pravi razliku na kontima već plaćenog poreza (10 din) i zaračunatog poreza (15 din). Razlika je 5 din i toliko uplaćuje državi. Jasno je da je to tačno 10% od njegove marže, tj. od dodate vrednosti.

3. Trgovac drugi. Kupuje za dalju prodaju, plaća 165. U poslovnim knjigama vodi da je roba plaćena 150 a na ime poreza 15 din. Prodaje za 200 i dodaje PDV od 20 din. Ukupna cena je 220 din. Kad robu proda, knjiži da mu je plaćeno za robu 200 i na ime poreza 20 din. Desetog u mesecu pravi razliku na kontima već plaćenog poreza (15 din) i zaračunatog poreza (20 din). Razlika je 5 din i toliko uplaćuje državi.

4. Trgovac treći. Kupuje radi maloprodaje. Plaća 220. Kalkuliše prodajnu cenu 250 i PDV na 250 din je 25 din. Krajnja maloprodajna cena je 275. Opet ista priča: već je plaćeno državi 20, i on plaća samo narednih 5 din.

Kad se sabere, ukupan porez koji je uplaćen državi je isto 25 din pošto je ista i stopa poreza. Ali ovde je mnogo poštenije. Svako je platio poreza onoliko koliko je "dodao vrednosti". Ko je dodao vrenost 50 din, on je platio porez na dodatu vrednost od 5 din.

Prednosti u odnosu na porez na promet:
a) Najveći deo kinte se uzme odmah, od relativno manjeg broja obveznika (proizvođači, veliki uvoznici). Što je lakše za kontrolu. Veliki uvoznici i proizvođači uglavnom imaju dobre knjigovodstvene evidencije, a ne kao STR-ovi u vlasništvu Kurte i Murte, koji i kad bi 'teli da obračunaju - ne znaju pa pogreše. (Ili se prave da ne znaju)
b) Ako roba "zaluta" između fantomskih firmi država gubi tek onih poslednjih 5 din.
...

---

Primer u mojoj "GG Komerc" firmi:

Platio sam telefonski račun: knjižim plaćeni iznos, ali posebno i ulazni PDV (na primer 100 din) (iznos mora da stoji na fakturi, odvojen i jasno istaknut)
Platio sam materijal : knjižim ulazni PDV (50 din) (iznos mora da stoji na fakturi, odvojen i jasno istaknut)
Kupio sam novi komp: knjižim ulazni PDV (250 din) (iznos mora da stoji na fakturi, odvojen i jasno istaknut)
Platio benzin za službeni auto: knjižim ulazni PDV (30 din)

Prodao sam uslugu za 5000 din i obračunao PDV 500 din, koji je kupac platio (ukupno je platio 5.500)

Desetog u mesecu sabiram SVE ulazne pedeveje: 430 din. Sabiram i sve izlaze pedeveje: 500 din. Državi plaćam 70 din. Pošteno. Jer ukupno sam potrebštine platio 4.300 a uslugu prodao za 5.000. Svi srećni i zadovoljni.

---

Misilm da ti je sada jasno zašto PDV mora da bude jasno istaknut na svakoj fakturi i da stopa-preračunata stopa nema nikakve veze. Ako ti nije jasno, pročitaj još jednom, pažljivo od početka.

Ja stvarno ne znam kako su prethodni komentatori videli vezu između PDV-a i KEPU knjige. Još jednom: KEPU/Trgovačka knjiga su pomoćne evidencije koje sadrže informaciju o finansijskom prometu i stanju zaliha robe u magacinu/prodavnici i stvarno ne vidim zašto mislite da PDV ovde igra bilo kakvu ulogu. Po meni bi i KEPU i Trgovačka knjiga morali da se vode kako zbog evidencije nadležne osobe za objekat (računopologač - koji nije knjigovođa i nemora da poznaje konta) tako i zbog kontrole ispravnosti stanja robe na licu mesta (inspekcija). Svaka priča o PDV-u ovde bila bi da li da se ove knjige vode po nabavnim, prodajnim bez PDV-a ili prodajnim cenama sa PDV-om, a da ove evidnecije treba da se vode, po meni, apsolutno TREBA.

I da završim do kraja: TREBA da se vode i to, po mom mišljenju, na sledeći način:

1. Objekti koji se vode po nabavnim cenama (magacini repromaterijala, gotovih proizvoda, poluproizvoda i slično): KEPU knjiga se zadužuje po nabavnim a razdužuje po prosečnim nabavnim cenama ili FIFO metodom u zavisnosti od odluke firme. Time smo osigurali da KEPU knjiga bude jednaka kontima 1010/95xx i sl.

2. Objekti veleprodaje: KEPU knjiga se vodi (zadužuje i razdužuje) po prodajnim cenama bez ukalkulisanog PDV-a. Time smo omogućili da KEPU knjiga bude jednaka kontima 132x

3. Objekti maloprodaje: Trgovačka knjiga se vodi po prodajnim cenama sa PDV-om. Time smo omogućili jednakost Trgovačke knjige i konta 134x

@Buluban: Vaše nedumice su stvarno čudne: Nabavili ste kukuruz od poljoprivrednika po 5% za 105 din, tj. 100 din bez PDV-a, vi ga prodajete recimo 100 din nabavna + 10 din razlika u ceni + 8,8 din porez = 118,8 din. Pravo odbitka prethodnog poreza je 5 dinara a ukalkulisan porez je 8,8 din ... ne razumem šta je ovde sporno ?

U KEPU knjigu veleprodaje knjižite vrednost od 110 din (prodajna cena) u koloni zaduženje .... kakve veze ima ovde po kojoj ste stopi odbili ili platili PDV stvarno ne vidim.

Došlo je recimo do klasične prodaje:

U KEPU knjigu knjižite razduženje od 110 din (prodajna cena) a na odgovarajućem kontu (4710) knjižite obavezu PDV-a 8,8 din - opet ne vidim kakve veze ima KEPU sa PDV-om

Izvezli ste ovu robu:

U KEPU knjižite razduženje od 110 din (porodajna cena) i to je to i opet ne vidim kakve veze ima PDV sa ovim.

Preneli ste robu u sopstvenu maloprodaju

U KEPU knjigu knjižite storno zaduženja od 110 din
U Trgovačku knjigu knjižite zaduženje od 118,8 din (110 din + PDV 8%)

Mala greška u kucanju: "Time smo osigurali da KEPU knjiga bude jednaka kontima 1010/95xx" ... nije 95xx nego 96xx.

A da bi priča bila i potpuna da napomenem da objekte koje vodite po nabavnim cenama možete zaduživati/razduživati i po planskim cenama (to se podrazumeva, ali čisto da se napiše kako nebi bilo zabune), na isti način se knjiže i u odgovarajućim KEPU knjigama.

Izvinjavam se na ovolikim postovima :)

Ali zaboravljas jednu sitnu cinjenicu, a to je da danas gotovo sve veleprodaje u svom poslovanju koriste racunare.

Dakle u sekund knjize kako ulazne kalkulacije, tako i izlazne račune i kalkulacije za maloprodaju, zatim nivelacije, otpise i slično. U računaru imaju savršeno ažurne lager liste i kartice. Šta će im uopšte KEPU kniga kada se pomoću nje ništa ni ne može iskontrolisti ukoliko se sva roba ne popise pa da se proveri zaliha (A baš to onemogućava zahtev inspekcije da se KEPU vodi po VPC sa PDV-om). To je naravno sporo inspektor bi morao da sedi u firmi dok traje popis. Trebalo bi da odmah uzme lager listu i proveri na blic desetak artikala i vidi da li na polici ima ista količina kao u lager listi. Ukoliko nađe odstupanje eventualno samo proširi kontrolu. Ali tu bi inspektor morao malo da se udubi u poslovanje, ali lako bi utvrdio da li tu ima robe koja nije legalna. Mogao bi da pogleda pored lager liste i stvarne količine robe, deklaracije, garancije, uputstva na srpskom i slično. Takva kontrola bi naravno potrajala par sati. Njihova logika je vrlo jednostavna zašto bi se zamajavao sa tim kad mogu jednostavno da tražim KEPU knjigu. Tu svakako mogu da naplatim neku kaznu za 5 minuta i idemo dalje u sledeću firmu. Da li ta kazna ima smisla i da li vređa zdrav razum to nikog ne interesuje. Uostalom, kada se žalite spor na prvom stepenu gotovo uvek gubite bez obzira šta je napisao inspektor a šta ste vi rekli ili napisali na to. Iz nekog nepoznatog razloga malo se obveznika žali u drugom stepenu jer se boje, mada su svesni da su u pravu. Kad predmet dođe na drugi stepen oko 80% nabuloza se jednostavno odbaci iz raznih razloga. Najčešće jer uopšte nisu po zakonu.

KEPU knjiga u veleprodaji ima jedino smisla ukoliko obveznik nema računar, a i tada bi bilo bolje i svima korisnije da vodi viseće kartice nego KEPU.

Ono što mene zbunjuje u većini postova je to što skoro svi navodite da se magacini veleprodaje vode po prodajnim cenama. Odakle vama ta ideja?
Tačno je da je to moguće, ali zakon o računovodstvu omogućava vođenje zaliha robe u VP po prodajnim cenama (odnosno korišćenjem metode prosečne cene ili FIFO metode).
Vođenje veloprodaja po prodajnim cenama nije u skladu sa MRS-om, osim ako je prodajna cena niža od nabavne, kada se vodi po neto prodajnoj ceni.

za p.zivanovic

Pa meni jedino tu problem pravi što se ISTA roba koja se vodi po raznim stopama PDV-a, kako na ulazu tako na izlazu, vodi (zbog zahteva stranki a i Zakona o trgovini) u robnom knjigovodstvu na jednoj šifri robe. Naravno to mi apsolutno ne smeta ako i robno i KEPU vodim po VPC bez PDV-a (a tako i radim trenutno). Međutim ukoliko konto 132x po Zakona o Računovodstvu i MRS-u vodim po VPC bez PDV-a a KEPU zbog zahteva inspektora po VPC sa PDV-om ništa se ni sa čim ne slaže. Slaže se samo u idealnim slučajevima (kupio sa 8%, prodao sa 8% i zaliha sa 8%). Da bi uopšte složio KEPU knjigu sa kontom 132x moram kao među izveštaj da koristim i lager listu jer se samo tu vidi koje su robe sa 8% a koje sa 18%. Da bi se sve slagalo moralo bi na jednoj šifri da bude uvek roba sa istom stopom PDV-a. A to cesto nije moguće jer ista roba može da se nabavi sa 0%,5% i 8% a da se proda sa 0% i 8%. Naravno tu je i roba sa 18% ...

Uostalom mislim da je bilo stvarno dosta knjigovodstva. Ovo uostalom radim jer moram da zaključim uskoro verziju programa za 2010 godinu. Ako ubacim KEPU knjigu koja se knjiži po VPC sa PDV-om moram biti spreman da to u svakom trenutku i složim sa ostalim evidencijama pa i zalihom robe. U takvu KEPU knjigu treba proknjižiti viškove, manjkove i zaključiti je na kraju godine, a tu se lepo vidi da li se sve slaže, i eto velikog problema.

Novi zakon o trgovini bi stvarno tu mogao da reši puno problema. Bar u startu bi bio usaglašen sa Zakonom o PDV-u i ostalim propisima koji se tiču trgovine. Nadam se da će biti usvojen do kraja godine.

@drbogi no comment
@p.zivanovic
početkom posta napisao sam da je KEPU u Hrvatskoj ukinuta. verovatno se zna zašto, odnosno verovatno više nije potrebna. u jednom postu na početku izjednačio si: "...Još jednom: KEPU/Trgovačka knjiga..." - eto, to sve govori. Slažem se da je u BiH KEPU= Trgovačka knjiga na veliko - što ona u suštini i jeste (ALI, onda maloprodaja i veleprodaja postaju isto), ali ako na veliko ja mogu da biram veleprodajnu cenu (jer ne postoji Zakon o zaštiti potrošača) čemu onda veleprodajna cena i obaveza vođenja te cene (ne bitno u ovom trenutku sa ili bez PDV-a), ili ako vodim po prosečnoj nabavnoj ceni što je dozvoljeno MKS-om (i, naravno, potpuno prirodno za određene vrste poslovanja).
Napominjem (podsetnik iz prvog odgovora): NE postoji brza provera firme - time se i te "brze" evidencije potpuno obesmišljavaju. postoji brzo uzimanje para (na tome se masovno radi). ako se firma proverava, onda se mora ozbiljno posvetiti poslovanju iste. a ne da se zaključak (kazna) donosi zbog jednog papira.
@svi - prijavio sam na Giljotini ukidanje KEPU. Podrška je dobrodošla
PS: smatram da je KEPU potpuno nepotrebna, te bilo koji argument, osim "brze provere" (koja je nemoguća) zaista bi bio neophodan i dobrodošao. ako je postoji, onda da podržimo i potpuno razjasnimo KEPU. ako ne, onda da se udružimo da se ukinu nepotrebne evidencije.
PSS: a može li mi neko objasniti konkretno šta znači veleprodajna cena? da li to znači da postoji obaveza da prodajem po toj ceni? a šta ako prodam po većoj ili manjoj? onda pravim nivelaciju, jel? smešno! onda je bolje da izjednačimo veleprodaju i maloprodaju i onda bar znamo šta radimo.

@opet77
Upravo ova diskusija je dokaz da ništa nije crno-belo ... zato i ne možemo da se složimo :) Ali koliko vidim za Trgovačku smo se složili da nije sporna ... ajde sad (ponovo) malo o KEPU knjizi. Dosta toga ću da ponovim od prethodnog posta.
1. Koliko znam: trenutno svaka firma posebno može za svoju veleprodaju da odredi da li će je voditi po prosečnim (nabavnim) ili VP cenama. Vi ste postavili ovde jednu jako bitnu tezu a to je: da li postoji zakon, propis, mišljenje (ili šta već) po kome i cene u veleprodaji moraju da budu jasno definisane (kao što to mora u maloprodaji). Na žalost, ja to stvarno ne znam, ali ako postoji onda bih ja (da sam u poziciji zakonodavca - kao što nisam :)) ukinuo mogućnost vođenja veleprodajnih objekata po prosečnoj (nabavnoj) ceni. Po prosečnim cenama bi mogli da se vode samo objekti koji imaju karakter MAGACINA (a ne veleprodaje, što mi se čini da neki mešaju) koji služi prvenstveno za snabdevanje sopstvenih objekata firme: prodavnice, veleprodaje, proizvodnje i sl. Znači u tom slučaju bi cena u veleprodaji morala da bude jasno definisana a da se pojedini kupci nagrađuju politikom rabata koji slobodno utvrđuje svaka firma posebno u skladu sa svojom poslovnom politikom. Odgovor na vaša pitanja: DA ... u ovom slučaju bi ste morali da vršite nivelaciju zaliha ali samo ukoliko prodajete po ceni koja je VEĆA od ukalkulisane uz savet (koji koriste mnoge firme) da kalkulišete maksimalnu prodajnu cenu i da maksimalno koristite mogućnost rabata. I DA: u ovom slučaju vođenje KEPU knjige ima smisla.

2. Ukoliko nema takvog propisa i postoji mogućnost vođenja po prosečnim (nabavnim cenama) i odlučite se da koristite ovu mogućnost, onda bi odgovor bio: Ne ... ne treba da se vodi KEPU knjiga, ali ne zato što ona nema smisla (po meni ipak ima malo smisla .... kasnije u tekstu ...) nego zato što je upravo kontrola takve KEPU knjige praktično nemoguća. Zašto? Zato što je onda prosečnu nabavnu cenu koju ste koristili za eventualno razduženje ovakve KEPU knjige praktično nemoguće iskontrolisati i cela KEPU knjiga gubi smisao. Veća bi bila samo glupost ukoliko bi zaduživali po nabavnim, a razduživali po prodajnim cenama što baš nema apsolutno nikakvog smisla.

Slažem se sa vama da je princip "brze provere" nerealan ... ali je za kontrolne organe - praktičan. E sad ... koju opciju od ove dve podržati? Meni lično bi, naravno, više odgovarala druga ... i ne samo to ... genaralno smatram da takve zakone treba što je više moguće prepisati od zapada i ne lupati mnogo glavom, kad su to već radili pametniji od nas. Ali da sam na mestu zakonodavca (države), možda bih se odlučio i za prvu: Znači: Veleprodaje se vode isključivo sa unapred definisanom cenom i potvrđenom odgovarajućim dokumentom (kalkulacijom/nivelacijom/internim računom) - prodajnom cenom i KEPU knjiga je obavezna da se vodi na ovaj način ... jednostavno .... ne mogu da kažem da ovakvo razmišljanje nema logike.

Na kraju da izrazim svoje mišljenje vezano za vašu poslednju tezu "onda je bolje da izjednačimo veleprodaju i maloprodaju i onda bar znamo šta radimo" ... ja sam apsolutno za i nemam nikakav problem sa ovim, čak bi to možda bilo najbliže Zakonu o PDV-u po kojima se roba vodi po prodajnim cenama. Ali onda, treba promeniti način knjiženja na kontu 1310/1320 i uvesti adekvatna konta ukalkulisane poreze veleprodaje .... meni, što se tiče priče o vođenju KEPU knjige sa PDV-om samo ovo smeta (i naravno, navika da se veleprodaje vode bez PDV, koju bi svi mi mogli vrlo brzo i bez problema da promenimo). Onda bi situacija bila čista:
- veleprodaje - zalihe se vode, saglasno Zakonu o PDV-u, sa ukalkulisanim PDV-om - zalihe se vode na 1320 sa PDV-om - ukalkulisana razlika u ceni na kontu 1329 (recimo), ukalkulisan PDV na kontu 1324 (recimo) - zabranjena prodaja fizičkim licima - nema fiskalnih kasa,
- maloprodaje - zalihe se vode, saglasno Zakonu o PDV-u, sa ukalkulisanim PDV-om - zalihe se vode na 1340 sa PDV-om - ukalkulisana razlika u ceni na kontu 1349 (recimo), ukalkulisan PDV na kontu 1344 (recimo) - moguća je prodaja i fizičkim i pravnim licima - obavezno korišćenje fiskalnih kasa u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama.

I naravno da dodam i problem zadnje dve kolone u TK (Datum i iznos uplate na TR). Ne bih ovo izbacio (opet, zarad lakše kontrole), samo bi ovo trebalo da se odnosi ISKLJUČIVO na gotovinu, što znači da u KEPU knjizi u skladu sa napred navedenim, ove dve kolone nebi trebalo da postoje, dok bi se u trgovačkoj odnosile samo na datum i iznos predaje gotovog novca u blagajnu firme ili na uplatu na tekući račun firme ukoliko ista ne koristi blagajnu za poslovanje gotovim novcem.

Nadam se da nisam mnogo smorio :)

@p.zivanovic
Jesi li ti ikada pročitao MRS? Inače MRS se koristi u našoj zemlji.
Zalihe po MRS-u se vode po nabavnim cenama. Ne po prodajnim, već po nabavnim. Ovako se radi u celom svetu, pa nismo ni mi izuzeci. Nekada se radilo po prodajnim, ali od uvođenja MRS-a, zalihe se vode po nabavnim. Kad kažem zalihe, mislim na sve zalihe, bez obzira da li su to interni magacini, ili prodajne lokacije.
Kad kažem nabavne, ne mislim na prosečnu metode. Od metoda vrednovanja zaliha po nabavnim cenama, u našoj zemlji se mogu koristiti prosečna ili FIFO metoda. Nekada se za poreski bilans priznavala samo prosečna, ali je izmenom zakona dozvoljeno korišćenje ove dve metode. Kod vrednovanja zaliha po nabavnim cenama, postoji još i LIFO, ali se ona ne koristi u našoj zemlji, dok je u većin drugih država, dozvoljeno da se firma u svojoj računovodstvenoj politici opredeli za koju god želi metodu.
To što još uvek postoji KEPU knjiga je VELIKA GLUPOST ministarstva trgovine, koje očito već godinama nije u toku sa promenama ostalih zakona. Tu mislim na ukidanje poreza na promet, na zakon o PDV-u, na uvođenje MRS-a,...
Ne postoji ni jedan jedini razlog za postojanje ovakve knjige, jer se sva evidencija zaliha može videti na kontima zaliha (132,101,...). Čak i ako se zalihe vode po čuvenoj "prodajnoj" ceni, stanje zaliha se opet može videti na kontima. Mislim da bi ministarstvu trgovine bilo bolje da edukuje svoje inspektore da nauče da tumače međunarodno (takođe i u našoj državi) priznate evidencije, umesto što pokušava da smisli evidencije koje u praksi nisu moguće. Ne bih detaljnije da govorim o znanju tržišnih inspektora (čast izuzecima).

Nakon što smo svi zaključili da je KEPU njesra, oni gle čuda SRP-om ukinu TK i uvedu KEPU i u maloprodaju!
Još jedan od dokaza da je glupost beskrajna! Neka nam je srećna nova KEPU godina.

A KEPU u veleprodaji da bude sa PDV-om.

Kako da u veleprodaji knjižim izvoz, ako su već tako definisali KEPU, ili promet sa Kosovom? Ja izlaz moram da knjižim u momentu nastanka promene, a dok ne dobijem overen račun od strane naših graničnih (koji u stvari i nisu granični) organa nemam prava da ne obračunam PDV. Ili promet prema nekom diplomatskom predstavništu koje ima pravo na oslobodjenje od PDV-a?
Sad to uklopite u bilo koji softver, pa makar i od 7mil.evra! Neće moći.
I posle SRP-a SRP!

QQQQ ... ljudi, ja stvarno ne razumem kako KEPU knjiga ima veze sa PDV-om. Izvoz, kao i svaki ostali IZLAZ robe knjiži u KEPU onako kako si zadužio KEPU. Ako si je zadužio sa PDV-om, razduži je sa PDV-om, da li je to izvoz, Kosovo, sopstveni troškovi ... nebitno ! KEPU nije poreska evidencija ! KEPU i Trgovačka su pomoćne evidencije koje prikazuju finansijsko STANJE ZALIHA u objektu ! Poreska evidencija su konta grupe 27 i 47 i knjige primljenih i izdatih računa, a tu imaš sve što ti treba, i za izvoz i za Kosovo itd...

S obzirom da KEPU knjigu sa PDV-om od nove godine moramo svakako voditi, ma koliko to bilo glupo, napomenuo bih vam da obratite pažnju da se ispoštuje makar elementarna logika. Ako KEPU zadužite po VPC sa PDV morate dodati i na ul.kalkulaciji tu kolonu da bi inspektor imao šta da otkači prilikom provere. Što se tiče izlaznih računa predlažem da prvo proknjižite u KEPU fakturnu vrednost (da bi inspektor imao šta da otkači). Nije baš dobra ideja da na izlaznom računu uvodite novu kolonu VPC sa PDV jer bi mogli imati problema posle sa Poreskom kontrolom. Ako je na računu bilo rabata, taj rabat sa PDV-om takođe treba dodati na izlaz (ili stornirati sa ulaza) kao posebnu stavku u KEPU. Ako ste robu izvezli na izlaznom računu nema PDV-a, pa i PDV treba doknjižiti na izlaz ili stornirati sa ulaza KEPU. To morate uraditi da bi, kad svu robu koju ste nabavili i prodate, i KEPU bila na nuli. Kako ćete to uraditi nigde ne piše. Ja sam rabat knjižio sa PDV-om na izlazu u plusu, a kod izvoza stornirao sam PDV sa ulaza. Tako KEPU ostaje stalno u ravnoreži, ili na nuli kad se sva roba proda.

Interesuje me kako ste vi rešili sitan tehnički problem da KEPU treba da se slaže sa ulazima i izlazima, a na kraju kad se sva roba proda, i KEPU treba da je na nuli?

@Baliban_S: "Ako je na računu bilo rabata, taj rabat sa PDV-om takođe treba dodati na izlaz (ili stornirati sa ulaza) kao posebnu stavku u KEPU" .... hm .... čini mi se da je ovde (ili negde drugde, ali sam svejedno skoro pročitao) još neko pomenuo ovaj način knjiženja rabata u KEPU knjizi. Ne kažem da nije ispravno, finansijski se , naravno, slaže, ali ja ću ponovo "kao pijan plota..." :) ... Kakve veze rabat ima sa KEPU knjigom ? Roba je izašla u vrednosti od nnnnn dinara, i to je to. Ja mogu da mu dam odmah rabat, ili knjižno odobrenje posle nnn dana, ali to su naši uzajamni poslovni odnosi i mislim da nemaju nikakve veze sa vrednost robe koja je izašla. Jedina bi logika (možda) bila ta da inspektor može na osnovu vrednosti fakture sa odbitkom rabata da proveri ispravnost knjiženja u KEPU, ali to može i proveriti sa iznosom robe bez odbitka rabata, a to je podatak koji je iz drugih praktičnih razloga iskazan na (skoro) svakoj fakturi. Ista priča važi i za storniranje PDV-a kod izvozne fakture: može, nije greška, ali ne vidim zašto bi se to radilo. Jeste možda malo "pismenije" da se vidi kako je skinut ukalkulisan PDV, ali, opet: KEPU knjiga je pomoćna evidencija koja odslikava finansijsko STANJE ROBE u objektu, a ne oslikava našu ukalkulisanu razliku u ceni (rabat), niti naš ukalkulisan PDV (izvoz), za te stvari služi finanijsko knjigovodstvo. Znači rešenja su prosta:

Primer 1. Vrednost robe sa PDV-om koja je izašla iz objekta je 1.180,00 dinara a vi ste mu dali rabat 200 dinara te je vrednost fakture 980,00 dinara (ili koliko već), U KEPU knjižiš razduženje od 1.180,00 dinara

Primer 2. Vrednost robe sa PDV-om koju ste izvezli je 1.180,00 dinara, a vrednost PDV-a je 180,00. U KEPU knjižiš razduženje od 1.180,00

Probaću da ovih dana dobijem zvanično tumačenje, ali mene mnogo više interesuje sledeće: Po meni, ako se KEPU vodi sa PDV-om, onda bi i konto 132 morao da se vodi sa ukalkulisanom porezom i otvoriti novi konto u okviru grupe 132 na kome će se knjižiti ukalkulisan PDV u veleprodaji, kako bi KEPU knjiga "odslikavala" stanje u finansijskom knjigovodstvu. Ovo bi me više interesovalo kakvo je mišljenje ostalih ?

Primer 1:



Primer 2:



U vezi poređenja Kepu knjige sa kontom 132, nekad je to moglo, sad više ne može. Kakve veze ima, to ionako nije neophodno porediti.

@SAJA: "U vezi poređenja Kepu knjige sa kontom 132, nekad je to moglo, sad više ne može. Kakve veze ima, to ionako nije neophodno porediti.". Naprotiv ... uz svo poštovanje, ovo je APSOLUTNO NEOPHODNO porediti ! Što se tiče knjiženja, apsolutno su finansijski ispravna ali, po meni, nepotrebna.

KEPU je evidencija propisana od strane ministarstva trgovine i koja interesuje samo tržišnu inspekciju. Oni su dno dna i jako ih je malo pismenih i pametnih. Dodatno komplikovanje kompletne evidencije služi kao mogućnost da se koriguje budžet preko kažnjavanja zbog ovako debilno propisane evidencije.
Finansijsko knjigovodstvo je evidencija propisana od strane ministarstva finansija i ona je uz KIR i KUR potrebna poreskoj inspekciji.
Jedno sa drugim mora da ima veze i mora da se slaže, bez obzira što te dve evidencije nijedan inspektor neće da gleda zajedno. Da li neko zna kakve su evidencije propisane u evropi u tom segmentu?

za p.zivanovic:
Veoma je bitno kad knjižiš KEPU da inspektor može lako da otkači ulazne i izlazne dokumente. Nema šanse da prođe bez kazne sistem knjiženja gde inspektor treba da nešto izračunava da bi otkačio račun ili kalkulaciju sa kepu. Na dokumentima treba sve lepo da piše. Usput je bitno i da se KEPU slaže sa ulaznim i izlaznim dokumentima i da kada svu robu prodaš i KEPU bude na nuli. To nije moguće ako KEPU zadužiš sa 1180 din, a razdužiš umanjeno za rabat ili PDV ako je izvoz. Sve se svodi na to da zbog Tržišnog inspektora moraš da proknjižiš izlazni račun onako kako je i napravljen bez rabata i PDV-a, a da rabat i PDV proknjižiš kao posebne stavke. Nipošto ne smeš izmišljati neke nove kolone na izlaznom računu vezano za PDV jer ćeš imati veliki problem sa Poreskom koja je po tom pitanju veoma sitničava. Pogrešno obračunat i iskazan PDV na računu dužan si i da platiš i tu nema pardona. Inače PDV se obračunava tako što se od VPV prvo oduzme rabat pa onda ostatak pomnoži sa stopom. Dakle samo je pitanje gde proknjižiti rabat i PDV da li na ulazu ili izlazu. Sto se tiče naknadno odobrenih rabata oni se ni ne knjiže u KEPU. Vođenje konta 132 po VPC sa PDV-om nije baš dobra ideja jer bi to izazvalo velike pretumbacije u programima i izračunavanju bilansa stanja i ispeha.

Sve to će se tokom januara već razrešiti. Samo mi svi smo morali to podesiti mnogo ranije u svojim programima. Ja lično sam verziju programa za 2010 zaključio 10.12.2009 i počeo da ga instaliram korisnicima. Kozmetiku ću rešavati u letu početkom februara 2010 godine kad se sve lepo razjasni. Napravio sam jedan kompletan PDF primer ulazno izlaznih dokumenata sa knjiženjem u KEPU. Pokušaću to da dodam kao prilog. Nadam se da će vam to pomoći da lakše shvatite o čemu ja to pričam.

Voleo bih da čujem kako ste Vi to rešili u svojim programia?

B92: Veća kontrola za trgovce

4. januar 2010. 4. januar 2010. | 11:49

Trgovci se od 1. januara i u dnevnim knjigama zadužuju PDV-om, što treba da uvede više reda u poslovanje i da omogući bolju zaštitu potrošača. Ministarstvo trgovine, posle deset godina primene, izmenio je Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga i uvelo značajne novine. Kao najznačajniju promenu stručnjaci navode uvođenje knjige evidencije prometa i usluga (KEPU) umesto dosadašnje trgovačke knjige (TK), koju će morati da vode trgovci na veliko, trgovci na malo i oni koji obavljaju usluge u prometu robe. Razlika između ova dva dokumenta je u tome što u TK obrascu postoji kolona o datumu uplate pazara na žiro račun, a te kolone nema u obrascu KEPU. Druga novina u Pravilniku razrešila je dugotrajnu dilemu da li je zaduženje u evidencijama o trgovini na veliko sa porezom na dodatu vrednost (PDV) ili bez njega.

Pet godina od početka primene Zakona o porezu na dodatu vrednost u Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga uneta je odredba prema kojoj se (u kolonu 4 – zaduženje obrasca KEPU) knjiži zaduženje obveznika na prodajnom mestu, tako što obveznici–trgovci u tu kolonu upisuju vrednost nabavljene robe. I to za trgovinu na malo po maloprodajnim cenama, a za trgovinu na veliko po veleprodajnim cenama, a sve na osnovu kalkulacija i sa PDV-om (pod uslovom da je trgovac obveznik PDV-a).

“Pojednostavljeno rečeno, svi trgovci koji su obveznici PDV dužni su da zaduženje knjiže po prodajnim cenama sa ukalkulisanim porezom na dodatu vrednost. Jasno je da je i razduženje po prodajnim cenama sa PDV-om. Ukoliko, pak, postoji osnov za poresko oslobođenje, tada će se razduženje obaviti bez PDV-a pri čemu ne treba zaboraviti da se u koloni zaduženja stornira iznos poreskog oslobođenja”, kaže Andrija Jovičić iz stručnog časopisa Privredni savetnik.

jlz ... ali, propisi su propisi!

Da li sada u Veleprodaji moraju da se vode cene po prodajnim, ili mogu i po nabavnim?

Evo sad tek videh ovo, sto ukazuje da nema vise lagera po nabavnim cenama u veleprodaji.

“Pojednostavljeno rečeno, svi trgovci koji su obveznici PDV dužni su da zaduženje knjiže po prodajnim cenama sa ukalkulisanim porezom na dodatu vrednost. Jasno je da je i razduženje po prodajnim cenama sa PDV-om. Ukoliko, pak, postoji osnov za poresko oslobođenje, tada će se razduženje obaviti bez PDV-a pri čemu ne treba zaboraviti da se u koloni zaduženja stornira iznos poreskog oslobođenja”, kaže Andrija Jovičić iz stručnog časopisa Privredni savetnik.

_{[Ovu poruku je menjao gm2004 dana 06.01.2010. u 15:32 GMT+1]}

Kad je pa moglo i da se bira?

Kepu knjiga se vodi po prodajnim cenama. Veleprodaje moraju da rade nivelacije prilikom promene cene a i kalkulacije prilikom ulaska robe. Sve to radi po prodajnim cenama pa dakle znači da si morao da vodiš prodajne cene.

Glavna knjiga radi po nabavnim cenama. Imaš konto 132 na koji idu nabavne vrednosti, da li direktno ili preko prodajne umanjene za ruc, isto mu dođe. Takođe prilikom izlaska robe upisuješ i kontro troška nabavne vrednosti robe. Po ovome ispada da vodiš i nabavne cene.

Dakle, nemaš ti izbora koje ćeš cene da vodiš, moraš da vodiš i nabavne i prodajne tako da je malo besmisleno kad čujem nekoga kako govori da vodi zalihe po samo jednoj ceni. Uostalom, ti cene ne vodiš ručno, sad se sve radi programski a program ti vodi i nabavnu i prodajnu cenu, upisuje i knjiži onu koju treba (kepu-prodajnu, gk-izbor:nc/pc-ruc) a i imaš dosta izveštaja o razlici u ceni iliti zaradi koje ne bi imao kad bi zalihe vodio samo sa jednom cenom.

Po MRS nije zabranjeno da zalihe vodiš po nabavnoj ceni. Nekad se i KEPU po mislenju ministarstva Trgovine mogla voditi po nabavnim cenama. I to ulaz proknjižiš po nabavnoj ceni, a kad knjižiš izlaz proknjižiđ ga po prodajnoj ceni. Zatim na ulaznu stranu KEPU dodas RUC po računu i to je to. Sada je taj način praktično ukinut. Na ulaznoj kalkulaciji moraš iskazati VPC sa PDV i to proknjižiti u KEPU. Šta ćeš knjižiti na 132 sam odluči. Najjednostavnije je da 132 knjižiš po prodajnim cenama bez PDV jer tako ne remetiš dosadašnju matematiku za bilanse.

Firme u mom gradu sa kojima sam ja u kontaktu vode veleprodajni lager po nabavnim cenama, a ne znam ni jedan primer za vodjenje po prodajnim (to su firme koje su orijentisane ka lokalnom trzistu). Kada kazem da vode po nabavnoj ceni, onda to znaci da je prodajna cena = nabavnoj ceni. Prilikom prodaje kalkulise se marza i pdv i onda se tako fakturise kupcu.

Koliko sam razumeo, sada mora da se odredi "prava" prodajna cena, pa ako je to istina, da li, kada se lager vodi po prodajnim cenama, na fakturi mora da postoji rabat ili ne? Primer:

ArtiklA ima nabavnu cenu od 60 dinara i odredjena je prodajna cena (bez PDV-a) od 100 din. Recimo da ja hocu kupcuA da prodam taj isti arikl po 90 din (rabat 10%). Da li sam ja zakonski obavezan da prikazem rabat u fakturi ili mogu samo da prikazem cenu od 90 din (i naravno dodam PDV na tu cenu)? Da li sam duzan da iskazem nivelaciju sa prodat artikl? Ako jesam, da li nivelisana kolicina mora da bude jednaka kolicini na lageru (kao sto je slucaj u maloprodaji), ili mogu da nivelisem samo kolicinu koju sam prodao KupcuA?

Po kojoj metodi vodiš nabavne cene pa da mogu da budu jednake sa prodajnim? Ako nabavne vodiš po metodi prosečne cene onda je to nemoguće. Evo primera:



Dakle, kao što vidiš, ako ti na kalkulaciji staviš da ti je prodajna cena jednaka nabavnoj, to će tako biti u zalihama jedino posle prvog ulaza. Već posle drugog će se nabavna cena uprosečiti a prodajna ostati ona koja je na kalkulaciji. Zato mi je i malo čudno kad kažeš nabavna=prodajnoj pošto to nije moguće.



Na ulazu možeš da upišeš bilo koju cenu za prodajnu, može da bude jednaka nabavnoj ili veća. Upisivanje prodajne cene na kalkulaciji da bude jednaka nabavnoj je čista glupost jer ti sigurno nećeš prodati po toj ceni i praviće ti se nivelacija već kod prve fakture. Bolje je na kalkulaciji upisati pravu prodajnu cenu (ukoliko je znaš) i time bi izbegao tu jednu nepotrebnu nivelaciju.

A to što pitaš da li se lager vodi po prodajnim cenama ili nabavnim, nemoj mnogo time da se opterećuješ. Ti svakako moraš da "vodiš" i jedne i druge cene.




Možeš da biraš kako ćeš da napišeš. Ako staviš rabat onda nema nivelacije, a ako napišeš umanjenu cenu onda mora da se radi nivelacija.



Nije dozvoljeno nivelisanje delimičnih zaliha. Kad se radi nivelacija, mora sve da se niveliše. Naime, ako bi nivelisao samo deo zaliha koje posle prodaš, ti bi matematički dobio ispravan saldo ali takav način rada nije knjigovodstveno ispravan. Nivelacija delimične zalihe znači da u trenutku upisa te nivelacija ti imaš na stanju jednu količinu po jednoj ceni a drugu po drugoj a jedan artikal ne sme imati dve cene. Nema veze što ćeš ti odma posle nivelacije da prodaš tu količinu, dokumenta u knjigovodstvu su svaki za sebe. Čim bi uradio nivelaciju, ti bi napravio dve prodajne cene. Ako imaš dobar program za knjigovodstvo, podesi ga tako da, ako na fakturi napišeš prodajnu cenu koja se razlikuje od one na ulazu, da uradi automatsku nivelaciju kompletne količine, pa onda ide faktura a zatim da uradi novu nivelaciju gde će ono što je ostalo da vrati na staru cenu. To je pravilno.

Pa kad kazem po nabavnoj, onda to moze da bude prosecna nabavna, zadnja nabavna, itd. Bitno je da se prilikom pravljenja kalkulacije ne pravi razlika u ceni.

Sad mi je jasno ovo oko rabata. Jedino me sad buni tvoja izjava:

Na ulazu možeš da upišeš bilo koju cenu za prodajnu, može da bude jednaka nabavnoj ili veća. Upisivanje prodajne cene na kalkulaciji da bude jednaka nabavnoj je čista glupost jer ti sigurno nećeš prodati po toj ceni i praviće ti se nivelacija već kod prve fakture. Bolje je na kalkulaciji upisati pravu prodajnu cenu (ukoliko je znaš) i time bi izbegao tu jednu nepotrebnu nivelaciju.

Da li to znaci da ja i dalje mogu da vodim lager po prosecnoj nabavnoj ceni, tj da prilikom izrade kalkulacija ne pravim razliku u ceni (nabavna = prodajna)? I ovo za nivelacije mi nije najjasnije:

ArtiklA: koliicina = 10, prosecna nabavna cena = 100, prodajna cena = 100.

Recimo da je izdam fakturu gde sam ArtiklA marzirao sa 20%.

ArtiklA kolicina= 3, prodajna cena = 120.

Na osnovu tvoje izjave razumeo sam da mora da postoji prateca nivelacija koja nivelise celokupnu kolicinu (10) prodatog artikla sa 100 na 120. I da onda recimo u sledecoj fakturi, kada sam marzirao sa 30%, automatski se odradjuje nivelacija (kolicina 7) sa 120 na 130? I tako u krug?

Tako je. Zato i kažem da je glupo da napišeš u kalkulaciji pc:100 kad možeš odma 120 i izbeći ćeš tu prvu nivelaciju. Ti se razlike u ceni (u konkretnom slučaju 20) ne možeš nikako otarasiti, ili ćeš je navesti u kalkulaciji (koja tome služi) ili će biti na nivelaciji.

Jeste logicno da KEPU knjiga interesuje samo trzisnu inspekciju, ali u praksi nije tako. I poreska cesto koristi KEPU u kontrolama kao pomocnu evidenciju.

U prologu je pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga koji vazi od 01.01.2010.g.

Slazem se svim sto je SAJA u odgovoru gm2004 napisao, ali hteo sam da napomenem da postoji resenje za gore pomenutu situaciju gde klijent zeli da svoje zalihe vodi po nabavnim cenama. Prilikom novog ulaza istog artikla kojim se menja prosecna nabavna cena celokupne kolicene, kreira se jedna nivelacija (pre kalkulacije) koja cenu postojece kolicine nivelise na novu prosecnu. Na taj nacin ce ponovo celokupna kolicina tog artikla imati prodajnu cenu koja je jednaka nabavnoj ceni (novoj prosecnoj nabavnoj ceni).

Dosta nasih klijenata su pravilnikom o racunovodstvu svoje racunovodstvo uredili tako da zalihe vode po nabavnim cenama. Po stavljanju na snagu novog pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga ce verovatno samo na prodajne cene koje su bile jednake nabavnoj dodati ukalkulisani PDV.

Ovo nije tačno. Samo u maloprodaji ne smeš da imaš jedan artikal sa dve prodajne cene u jednom trenutku zbog zaštite potrošača. Ovakav propis ne postoji u prodaji na veliko, tako da je dozvoljeno da imaš više prodajnih cenovnika u jednom trenutku.

Jedno je imati više cenovnika a drugo imati više cena za jedan artikal u nekom trenutku.

Više cenovnika podrazumeva da ti prilikom prodaje povlačiš određene cene za nekog kupca ili grupu kupaca i onda ti artikli izlaze pod tim cenama. Već na sledećoj fakturi ti možeš da se poslužiš sa drugim cenovnikom. To ne znači da ti imaš više cena za artikal, nego artikal menja cenu od fakture do fakture ali u jednom trenutku ima samo jednu cenu.

Sto se tice nivelisanja delimicnih zaliha mislim da to nije dozvoljeno jer i u pravilniku pise da se nivelacije rade po izvrsenom popisu robe:

"U kolonu 4. upisuju se i podaci o: promeni cene robe usled nivelacije ili promene stope poreza na promet
proizvoda i usluga, vraćanju, otpisu ili rashodu robe (kalo, rastur, lom i kvar i dr.). Knjiženje u slučaju promene
cene robe vrši se na osnovu popisa, a u slučaju vraćanja, otpisa ili rashoda robe - na osnovu odgovarajuće
knjigovodstvene isprave.
Na osnovu izvršenog popisa, odnosno odgovarajuće knjigovodstvene isprave, za iznos kojim se uvećava vrednost
robe, vrši se knjiženje kao i pri nabavci robe, a u slučaju smanjenja vrednosti robe vrši se storniranje crvenim
stornom (ispisivanje iznosa koji se zaokružuje). Prilikom sabiranja iznos crvenog storna oduzima se od ukupnog
zbira;"


Jel zna neko u kom zakonu je to tacno definisano za veleprodaju, zivo me zanima.

Ako vodimo magacin po FIFO (nabavna cena), onda ce artikli imati vise od jedne cene.

Imaće, al nabavne. Nisam video da postoji slična metoda za vođenje prodajnih cena.

A da li postoji neki propis po kome se odredjuje metoda vodjenja nabavne cene u maloprodaji i veleprodaji? Znam da ima dosta tih metoda, tipa FIFO, LIFO, HIFO, prosecna, itd. To bi bilo bitno prilikom prenosa robe iz magacina u magacin, gde se navode nabavne cene u kalkulacijama.

"...Stavke u KEPU knjigu se upisuju na osnovu verodostojne dokumentacije. Veleprodajna kalkulacija se zavrsava sa VP cenom (ciji deo nije PDV!). Sta sa internim racunima (prenosom u maloprodaju) koji je knjizen storno sa dugovne strane po VP ceni (i oko toga je bilo guzve, neki inspektori su trazili da to ide na potraznu stranu iako nije ostvaren promet, i kazne naplacivali sve dok nije dato misljenje Ministarstva trgovine)? Sta sa nivelacijama, viskom, manjkom (i njih raditi sa PDV-om)? Sve to nema veze sa knjigovodstvom! Kod manuelnog unosa u KEPU nema sta da se menja, korisnik moze unositi vrednost sa PDV (ako ga vec teraju). Promenicemo mi i automatski prenos u KEPU kalkulacija, internih racuna... ali sta sa izvornom dokumentacijom na osnovu koje se podaci upisuju u KEPU knjigu?..."
Ovo sam pisao u postu od 28.08.2009. Ispostavilo se, na zalost kao tacno. Nije mi jasno (a niko drugi da se zapita, pre svega knjigovodje i njuhovo udruzenje) odakle pravo KEPU knjizi da kao pomocna evidencija uredjuje kako treba da izgledaju glavne (i sta treba da sadrze) koje su regulisane drugim aktima. Sad imamo ne dvojno vec trojno knjigovodstvo a KEPU na samom vrhu piramide. I niko se ne buni vec svu vecaju o tome kako da se prilagode glupostima koje su donete. MRS na odredjeni nacin protezira vodjenje zaliha po nabavnim cenama, dopustajuci mogucnost vodjenja i po prodajnim (naravno bez PDV) a ovo nametanje KEPU knjige sa PDV nema veze sa izvornom dokumentacijom. Neverovatno je sa koliko nepoznavanja knjigovodstva u celini je neko (rekao bih polupismen) doneo ovakvu odluku. Sramota!

Diskusiju smo mogli da vodimo dok pravilnik nije donet, sada nam ostaje samo da ga primenimo. Verujem da su vecina vas koji ste ucestvovali u ovoj diskusiji to i ucinili na vreme još tokom prošle godine.

za GM2004

Da postoji propis, Zakon o Računovodstvu i Pravilnik o Računovodstvu i računovodstvenim politikama.

U Pravilniku o računovodtvu i računovodstvenim politikama inače piše:
-------------------------
Zalihe robe

Član 24.
Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju čini fakturna cena dobavljača, uvozne dažbine i drugi porezi (osim onih koje preduzeće može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškovi prevoza, manipulativni troškovi i drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju zaliha robe. Popusti, rabati i druge slične stavke oduzimaju se pri utvđivanju troškova nabavke robe.
-------------------------- izvinite što mešam latinicu u ćirilicu ali Copy/Paste ...

Dakle u zalihe robe ni pod razno ne ulazi PDV jer se on može naknadno povratiti od poreskih vlasti.

Onaj ko je doneo pravilnik teško da je pročitao i Zakon o PDV-a a kamoli Zakon o Računovodstvu.

Međutim što se tiče Pravilnika u njemu postoji jedan mnogo veći problem a to je da se na svim dokumentima koji prate robu moraju pisati LIČNI PODACI odgovornog lica koje je potpisalo robu i to: ime i prezime, adresa i mesto stanovanja, broj LK, broj JMBG i telefon.
Ne znam ko je učestvovao u donošenju ovog novog Pravilnika ali da se trudio da napravi veći haos verovarno bi teško u tome uspeo. Neću sada da se dotičem ostalih delova pravilnika ali tražiti da se na dokumentima koji prolaze kroz veliki broj ruku pišu lični podaci zaposlenih radnika je prosto neverovatno i nezakonito. Da li ste uopšte primetili koliku je to buru i negodovanje zaposlenih izazvalo. U Pravilnik je ubačen stav koji ako se primeni može da izazove ogromne štete kako zaposlenim radnicima tako i poslodavcima.

Zallihe se vode preko robnih kartica i lager liste a ne preko KEPU knjige. U karticama robe je nabavna cena bez pdv-a , a KEPU se vodi posebno , sa prodajnim cenama+pdv

Znam ja kako se, gde i po kojim cenama vode zalihe robe. Ono je bio citat iz Pravilnoka o računovodstvu i računovodstvenim politikama. To nije problem. Problem je što ljudi u Ministarstvu trgovine u usluga izgleda nisu "od silnog posla" stigli da pročitaju Zakon o PDV-u, Zakon o računovodstvu kao ni Zakon o zaštiti prava ličnosti ...

Uostalom samo da sa vama podelim najnoviju informaciju da se upravo rade izmene pravilnika po kojim će konačno izgleda biti dozvoljeno vođenje KEPU knjige po onim cenama po kojim se vodi i evidencija robe . A to je po nabavnim (kao najčešći slučaj), po prodajnim pa i po VPC sa PDV ako iko tako vodi svoju evidencju robe u veleprodaji.

Samo je pitanje kada će ove izmene biti usvojene. Nadam se da na to nećemo čekati do avgusta 2010 godine. Uostalom baš to sam ja tražio od ministarstva još 12.8.2009 god. u dopisu pri kraju pete strane (od 6). Samo onaj, ko mi je pisao odgovor, nije odgovorio na ta pitanja, već na neka pitanja koja ja nisam postavio.

Da se sprema promena čuo sam i ja. Konačno i logično. Vodiš knjigu kao što i knjižiš.

Promena da se KEPU vodi po nabavnim cenama ? A pre samo mesec dana su dodali i PDV na prodajne cene.
Onda će se kepu za maloprodaju i kepu za veleprodaju opet razlikovati, pa se postavlja pitanje što su ukidali trgovačku knjigu ...

Već je napravljena izmena pravilnika. KEPU knjiga će moći da se vodi po nabavnim cenama, prodajnim cenama bez PDV-a i po prodajnim cenama sa PDV-om, u zavisnosti od računovodstvene politike firme. Takođe se bliže definisane usluge koje se moraju voditi u KEPU knjizi. Pored ovoga, ima još nekoliko izmena, a biće objavljeno u prvom sledećm Sl.glasniku sa važenjem od prvog sledećeg dana.

... izmene pravilnika su potpisane još 02.02.2010, i mogle su da izađu u službenom glasniku 06/2010 - u kome nisu. Izgleda da niko ne sme da preuzme na sebe "odgovornost" da onakav biser od propisa jednostavno poništi. Ako ovo očigledno ne smeju da objave, a potpisano je, onda ćemo na ukidanje one gluposti oko ličnih podataka na svim dokumentima koji prate robu čekati još 100 godina...

Nego, niko ne spominje "pravilnik o načinu i postupku obezbeđivanja izvoda podataka iz elektronski vođenih poslovnih knjiga i evidencija poreskih obveznike - pravnih lica" koji je, čini mi se, za klasu komplikovaniji od bilo kakvog kepu-a, jer sam po sebi predstavalja tačno propisanu PDV evidenciju sa preko 50 kolona plus kolone za glavnu knjigu...

Jel još niste čitali sl.gl? Obično se ovde neko nešto upita ili prokomentariše, a u vezi ovog - tišina? Po meni to je dobar pravac jer deifniše način komunikacije i kontrole inspekcije i firmi, ali sa relativno lošom realizacijom u vidu zastarelog formata, neprecizno definisane sadržine nekih polja, zazhteva da se na papir štampaju i overavaju po dvadeset redova koji du gački preko 400 karaktera i sl., ali na to smo navikli...

Ovom izmenom je izmenjen i član 6. stav 6. vezano za sadržinu podataka o odgovornom licu na ispravi koja prati robu. Ukinuta je obaveza o upisivanju podataka o JMBG i broju LK, ali ova obaveza i dalje postoji za robu u komisionu (član 6. stav 5.). Od koga je, dosta je i ovo.

Koga interesuje detaljnije šta će biti promenjeno u Pravilniku o KEPU ima tekst od 11 starna u Računovodstvenoj praksi 7/2010. Sam tekst izmene pravilnika je na 2 starne a na preostalih 9 je objašnjeno šta Računovodstvena praksa mili da su autori izmene Pravilnika hteli da kažu.

Ako sam dobro razumeo, izmena nema u novom službenom glasniku . Odložene ili obustavljene ?

^ pogrešno sam razumeo.

Izmene su izasle u Sl.Gl.RS 7/2010 od 19.02.2010 god. Takođe i Privredni Savetnik 7/2010 ce imati temu o novom pravilniku. Izmene važe od 20.02.2010.

Taman kad sam pomislio da se nasao neko pametan u tom ministarstvu brzo su me demantovali. Ili oni pisu nejasne zakone, pravilnike, ili ih tumaci pogresno tumace. Privredni Savetnik je dao tumacenje po kom se ova promena odnosi samo na kolonu 4 a da se u koloni 5 i dalje vode iznosi sa PDV, sto implicira doknjizavanje u kolonu 4 (razliku u ceni od nabavne, ako se vodi po nabavnim + PDV, odnosno PDV-a ako se vodi po prodajnim). Ovaj novi model je hibrid starog i novog Pravilnika. Blize mi je i logicnije tumacenje Racunovodstvene prakse, jer mi se cini da je svrha izmena bila da se dozvoli vodjenje Kepu knjige i na stari nacin. Nisu bas bili radi da priznaju gresku koju su napravili, pa su kao kompromis ostavili mogucnost vodjenja i po starom. E sad da li su sve to nespretno napisali to cemo verovatno videti u nekim narednim izmenama i dopunama Pravilnika. Igre bez granica. Tuzan je ovaj narod sa takvim zakonodavcima i tumacima.
Kad smo kod tumacenja Pravilnika zacudjen sam tumacenjem Privrednog savetnika koje se tice Kepu knjige u veleprodaji, a odnosi se na "potrebu" da se redni broj iz KEPU knjige nadje na fakturi. Tumacenje je nelogicno iz vise razloga.
Kao prvo van pameti je da izvorni dokument sadrzi redni broj iz evidencije koja proistice iz izvornog dokumenta.
Citiracu i neke delove iz broja 1-2/10 koji idu u prilog mojoj tvrdnji a glase:
"Pri tome su zadrzane ranije vazece odredbe prema kojima otpremnica, faktura, dostavnica, prijemnica ili druga odgovarajuca isprava za robu obavezno sadrzi:
a)...
b)...
c) broj pod kojim je isprava evidentirana u propisanoj evidenciji i datum izdavanja isprave;..." (str.278)
Odakle sad novo, nakaradno tumacenje za odredbu koja je zadrzana?
A sad da citiram delove Pravilnika:
Deo clana 6. glasi:
"...Otpremnica, faktura, dostavnica, prijemnica ili druga odgovarajuća isprava za robu
obavezno sadrži: naziv, sedište i žiro-račun isporučioca robe odnosno prodavca, mesto i
adresu objekta iz koga se roba otprema sa imenom i prezimenom i potpisom lica koje je
izdalo robu, broj pod kojim je isprava evidentirana u propisanoj evidenciji i datum izdavanja
isprave, naziv i adresu primaoca robe i potpis lica koje je robu zaprimilo, naziv robe,
količinu, cenu po jedinici mere, ukupnu vrednost robe i podatke o prevozniku robe."
Deo clana 8 glasi:
"...Obrazac KR se popunjava u tri primerka od kojih se jedan uručuje komitentu, vodi se
posebno za svakog komitenta, numeriše se hronološki, a u gornjem desnom uglu obrasca
upisuje se broj pod kojim je proknjižena u Knjizi evidencije. Redni broj pod kojim je obrazac
KR proknjižen u Knjizi evidencije, komisionar ističe sa prodajnom cenom na robi."
Treba razdvojiti odredbe koje se odnose na veleprodaju i komision (citava zavrzlama je izgleda zbog toga i nastala) jer da je pisac hteo isto onda bi i u clanu 6. pisalo "u Knjizi evidencije" a ne kako stoji "u propisanoj evidenciji"
Pisci Pravilnika i njegovih izmena su za svoje nedorecenosti, gluposti i promasaje lepo placeni, takodje i tumaci iz Privrednog savetnika koji na savetovanja u provinciju dolaze u sve boljim autima (nekad u Zastavi, sad u dzipu). A narod srpski sludjeni... Koga briga za narod?



<sub>[Ovu poruku je menjao simalav dana 25.02.2010. u 11:27 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao simalav dana 25.02.2010. u 11:40 GMT+1]</sub>

Žiro-račun?!? Žiro-računi ne postoje već 5 godina, ako ne i 6! Opet je radio copy-paste :)