[ mirarbi @ 17.09.2009. 21:54 ] @
Napominjem da sam iščitala sve moguće propise, "kopala" po netu u nadi da ću naći precizan odgovor, više puta odlazila kod dodeljenog mi poreskog inspektora u matičnoj PU, ali do odgovora nisam došla.

Naime, pre petnaestak dana sam otvorila preduzetnički biro koji će raditi isključivo sa pravnim licima, što je u skladu sa izabranom pretežnom delatnošću, što bi trebalo da znači da ne moram da imam fiskalnu kasu (Jesam li u pravu?). Neću biti obveznik PDV-a, jer neću doći ni blizu limita. Predala sam prijavu za paušalno oporezivanje, koje će mi sigurno biti odobreno, jer neću ni do kraja godine, ni kasnije, preći limit za paušalce.

Ono što me buni je sledeće. Paušalci vode samo knjigu prometa (KPO), bez prikazivanja rashoda, ali je jasno da je u svakoj mojoj fakturi sadržan i trošak koji imam (za struju, papir, karton, toner, telefon, amortizaciju računara, štampača...). Čitala sam da paušalci mogu neograničeno da troše pare sa svog poslovnog računa bez pravdanja, dakle, bez obaveze čuvanja fiskalnih i drugih računa za robu koju su kupili ili usluge koje su platili, bez obzira da li se radi o troškovima učinjenim za radnju (biro u mom slučaju) ili njih i njihovu porodicu. Ako već takvih dokaza o troškovima (rashodima) nemam i nisam u obavezi da ih imam, kako će mi PU verovati, kad do kraja novembra podnesem prijavu za paušalno oporezivanje za 2010. godinu, da su od mog ukupnog dotadašnjeg prometa za septembar, oktobar i novembar od npr. 300.000 dinara moji troškovi, rashodi, bili npr. 200.000 dinara (sad mislim samo na rashode vezane za radnju, tj. biro)? Da li će mi u takvom slučaju verovati na reč, tj. verovati u ono što sam napisala na obrascu za prijavu za paušalno oporezivanje, ili će ipak tražiti dokaze?

Druga meni jako bitna nedoumica koju imam se tiče eventualnih naknadnih korekcija mesečnog paušala za porez koji je prvobitno razrezan. Ako npr. za celu iduću godinu, u toj prijavi za paušalce koja se predaje do kraja novembra tekuće za narednu poslovnu godinu, predvidim da će promet po računu mog biroa biti 500.000 dinara, od čega su planirani troškovi oko 250.000 dinara, a početkom 2011. godine uz PPDG-1 predam treženi izvod iz banke o prometu po računu za 2010. u kojem je prikazan realno ostvaren promet u duplom iznosu od onog što sam predvidela da će biti (dakle, 1.000.000 dinara), da li će onda raditi korekciju određenog mi paušala i tražiti da retroaktivno za celu 2010. godinu platim utvrđenu razliku? Ako se takve korekcije rade i retroaktivno primenjuju, da li su u pitanju simbolični iznosi (npr. desetak hiljada dinara) ili ozbiljniji iznosi? Da li će mi zbog tog većeg ostvarenog prometa od predviđenog, za 2011. odrediti i duplo veći paušal ili će ga korigovati samo za nijansu, tj. preciznije, u kojoj meri paušal koji određuju zavisi od ostvarenog prometa, a u kojoj meri moraju da se drže iznosa paušala koji važe za moju delatnost i opštinu u kojoj radim?

Dalje, imam li obavezu da sada nakon što sam otvorila račun u banci taj podatak prijavim APR-u? Ništa mi nisu napomenuli prilikom podizanja rešenja o osnivanju, a možda i nisu u obavezi da napominju bilo šta.

Moram li da istaknem firmu bilo na vrata stana ili sanduče i zbog toga plaćam lokalnu komunalnu taksu ili mogu da tražim oslobađanje od plaćanja te takse, jer nemam potrebu za isticanjem firme?

Obzirom da sam pre otvaranja biroa bila nezaposlena, treba li sada negde da odnesem radnu knjižicu da mi se upiše da sam zaposlena ili to treba da upišem sama i stavim pečat ili preduzetnici ništa ne upisuju u svoju radnu knjižicu već im je dovoljno da znaju da im ide radni staž, jer ih je APR po službenoj dužnosti prijavila u PIO?

U slučaju da iz ovog statusa preduzetnika, kroz neko vreme odem na porodiljsko odsustvo, da li ću imati pravo da mi država isplaćuje naknadu, kao i bilo kojoj drugoj zaposlenoj ženi i koji će se iznos u tom slučaju smatrati mojom zaradom u prethodnom periodu kojoj bi ta naknada bila jednaka?

Hvala svima koji makar na neko od ovih pitanja stručno odgovore.
[ Nebojsa Milanovic @ 17.09.2009. 22:00 ] @
Pozdravljam pitanja, vrlo su fokusirana, na žalost nemam odgovor ni na jedno, ali bih voleo da ih čujem
[ S A J A @ 18.09.2009. 05:56 ] @
Pausalcima se ne priznaju troskovi, zato i jesu pausalci. Jedini parametar koji se racuna kod pasalca (za odredjivanje pausalnog oporezivanja) je PRIHOD. Dakle, sve sto fakturises je tvoj prihod. Ako je faktura na 100.000 a tvoji troskovi 90.000, tvoj prihod je 100.000. Kao pausalca, nikog ne zanimaju tvoji troskovi niti ih mozes negde iskazati jer pausalci ne vode knjige. Ko zeli da mu se priznaju troskovi, mora da "ne bude pausalac", to jest, da placa poreze i doprinose po ostvarenom prometu i naravno da vodi knjge (ima knjigovodju). Pausalni iznos poreza koji ces placati mesecno ce ti odrediti poreska uprava i ne menja se cele godine. Sledece godine ce ti dati novo resenje i tako svake godine. Takodje, limit da se ostane u statusu pausalca je 3 miliona PRIHODA godisnje. Dakle, opet ponavljam, tu se ne racunaju troskovi. Prihod je ono sto faktrises.

APR-u se prijavljuje racun banke.

Isticanje firme je obavezno za sve firme po zakonu o privrednim drustvima a samim tim i placanje komunalne takse za to isticanje. Slazem se da dosta firmi to ne radi, tj. izbegava da placa tu taksu ali po propisima bi trebalo.

Preduzetnici se ne upisuju u radnu knjizicu. Cim postanes preduzetnik, automatski ti tece staz.

Sto se tice porodiljskog, priznace ti zaradu koju imas kao preduzetnik jedino ako radis 6 ili duze meseci. Cak ce i tada da proveravaju da li je tvoja plata realna. Ima mnogo primera da zene pre trudnoce osnivaju firme i sebi daju neke velike plate kako bi posle drzava placala toliko. Cak ima i primera da zena par meseci pre trudnoce poveca sebi platu. Sve se to ne priznaje.
[ mirarbi @ 18.09.2009. 09:32 ] @
Puno Vam hvala na odgovoru!

Ostaviću svoje komentare u okviru citata, crvenom bojom, radi preglednosti.


Citat:
S A J A: Pausalcima se ne priznaju troskovi, zato i jesu pausalci. Jedini parametar koji se racuna kod pasalca (za odredjivanje pausalnog oporezivanja) je PRIHOD. Dakle, sve sto fakturises je tvoj prihod. Ako je faktura na 100.000 a tvoji troskovi 90.000, tvoj prihod je 100.000. Kao pausalca, nikog ne zanimaju tvoji troskovi niti ih mozes negde iskazati jer pausalci ne vode knjige. Ko zeli da mu se priznaju troskovi, mora da "ne bude pausalac", to jest, da placa poreze i doprinose po ostvarenom prometu i naravno da vodi knjge (ima knjigovodju). Pausalni iznos poreza koji ces placati mesecno ce ti odrediti poreska uprava i ne menja se cele godine. Sledece godine ce ti dati novo resenje i tako svake godine. Takodje, limit da se ostane u statusu pausalca je 3 miliona PRIHODA godisnje. Dakle, opet ponavljam, tu se ne racunaju troskovi. Prihod je ono sto faktrises.

I dalje mi nije jasno ako se već kod paušalaca troškovi ne računaju, zašto nam traže da ih predvidimo u prijavi za paušalno oporezivanje za narednu godinu.

Dakle, po Vama, nikakvog retroaktivnog plaćanja poreza NEMA usled korekcije zbog većeg ostvarenog prometa od predviđenog? JEDINA korekcija može biti veći mesečni paušal po rešenju za novu poslovnu godinu?


APR-u se prijavljuje racun banke.

Hvala, ovo ću regulisati.

Isticanje firme je obavezno za sve firme po zakonu o privrednim drustvima a samim tim i placanje komunalne takse za to isticanje. Slazem se da dosta firmi to ne radi, tj. izbegava da placa tu taksu ali po propisima bi trebalo.

Da, al' ovde buni to što po definiciji preduzetnik nije pravno lice i nije privredno društvo, već fizičko lice. Odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na preduzetnika, ne regulišu pitanje isticanja firme, a Zakon o preduzetnicima iz 1989. je prevaziđen, a novi još nije donet. Ipak, da ne rizikujem, prijaviću se za plaćanje te lokalne takse u Upravi prihoda moje opštine.

Preduzetnici se ne upisuju u radnu knjizicu. Cim postanes preduzetnik, automatski ti tece staz.

Hvala i za ovo! Samo, da li će mi ipak kad jednom zatvorim radnju upisati ostvareni staž u radnu knjižicu? Tako sam nešto načula.

Sto se tice porodiljskog, priznace ti zaradu koju imas kao preduzetnik jedino ako radis 6 ili duze meseci. Cak ce i tada da proveravaju da li je tvoja plata realna. Ima mnogo primera da zene pre trudnoce osnivaju firme i sebi daju neke velike plate kako bi posle drzava placala toliko. Cak ima i primera da zena par meseci pre trudnoce poveca sebi platu. Sve se to ne priznaje.

Nisam u tom stanju :) i nisam otvorila biro zbog toga, al' volim da znam kakva će mi biti prava ako se to desi. U svakom slučaju ja kao paušalac ne mogu sebi da povećam platu da bih zeznula državu da mi na porodiljskom plaća više, jer je meni paušal isti cele godine bez obzira na promet, zar ne? Tek za sledeću godinu bih mogla da predvidim veće prihode u prijavi za paušal i tako recimo povećam platu, al' opet ne preko iznosa za moju delatnost. Jel' tako?

[ S A J A @ 18.09.2009. 11:20 ] @
Troskovi se upisuju prilikom regisracije jer je obrazac isti za sve oblike firmi. Za pausalce nisu bitni.

Nema korekcije poreza tokom godine. Za sledecu godinu dobijate novo resenje sa novim iznosom.

U pravu ste, preduzetnik nije pravno lice ali se na njega odnose odredbe Zakona o privrednim drustvima:

Član 51.
Odredbe ovog zakona o poslovnom imenu, sedištu, delatnosti,
uslovima za obavljanje delatnosti, zastupanju, likvidaciji i zastarelosti privrednih
društava, shodno se primenjuju i na preduzetnika, ako posebnim zakonom nije
drukčije uređeno.


Mada u zakonu o privrednim drustvima ne pise nista o obavezi isticanja naziva firme. To je pisalo u Zakonu o preduzecima koji je prestao da vazi. Medjutim, u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave pise:

Član 16.

Firma, u smislu ovog zakona, jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili
fizičko lice obavlja određenu delatnost.

Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća
samo za jednu firmu.

Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.


i imamo neko bajato tumacenje naziva 'firma' :

Savezno ministarstvo za privredu je stručni obrađivač Zakona o preduzećima kojim je uređen i institut firme, te je u njegovoj nadležnosti tumačenje propisa po pitanju da li je pravno lice obavezno da istakne firmu na poslovnim prostorijama.
Polazeći od toga da već samo pojam "firma" znači da je reč o nečemu što je dostupno svakome, odnosno dostupno svačijem saznanju o njenom postojanju, po našem mišljenju, podrazumeva da je ona na određeni način obnarodovana - što znači i u određenoj formi i istaknuta.
Smatramo, naime da je forma isticanja (tabla na zidu ili samo registracija firme u javnim knjigama) nebitna sa stanovišta fakticiteta - a to je da firma postoji i posluje, što znači da je kao takva u nekoj formi istaknuta i dostupna svima.
U skladu sa odredbama Zakona o komunalnim taksama i naknadama opštim aktom organa lokalne samouprave može se uvoditi obaveza plaćanja takse na istaknutu firmu, nezavisno od forme u kojoj je to isticanje izvršeno.
(Mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 430-03-180/98-04, od 15.10.1998.)


Po tome ispada da je 'firma' i svako isticanje imena firme na internetu i da se za svako spominjanje placa taksa jer je to firma istaknuta van poslovnog objekta! Dakle, cini mi se da ovo pitanje nije nedvosmisleno uredjeno.

[ mirarbi @ 18.09.2009. 17:44 ] @
Hvala!

Moram samo skrenuti pažnju na ovo:

Code:
Troskovi se upisuju prilikom regisracije [b]jer je obrazac isti za sve oblike firmi[/b]. Za pausalce nisu bitni.


Nisam mislila na PPDG-1 obrazac, koji je isti za sve preduzetnike, već na obrazac za prijavu za paušalno oporezivanje koji se predaje do 30. novembra, dakle, specifičan obrazac baš za paušalce, a u koji se upisuju troškovi.
[ S A J A @ 18.09.2009. 19:39 ] @
Ne znam. Sad sam pogledao Uredbu o blizim uslovima, kriterijumima i elementima za pausalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, i tamo pise svasta sto utice na iznos koji ce ti p.u. odrediti da placas ali nisam video nista vezano za procenu tvojih troskova. Gleda se lokacija i opremljenost radnje, delatnost, broj zaposlenih, starost preduzetnika, prosecna zarada u opstini i jos neke sitnice. Kako god, na troskove mozes potpuno da zaboravis kao da ne postoje posto si pausalac.
[ amladjo @ 18.09.2009. 20:56 ] @
Citat:
mirarbi: Hvala!

Moram samo skrenuti pažnju na ovo:

Code:
Troskovi se upisuju prilikom regisracije [b]jer je obrazac isti za sve oblike firmi[/b]. Za pausalce nisu bitni.


Nisam mislila na PPDG-1 obrazac, koji je isti za sve preduzetnike, već na obrazac za prijavu za paušalno oporezivanje koji se predaje do 30. novembra, dakle, specifičan obrazac baš za paušalce, a u koji se upisuju troškovi.


Pre svega pozdrav svima.

Ja u ruci držim Zahtev za paušalno oporezivanje i troškovi se nigde ne traže.
Ima samo Ukupan prihod od 01.01.-31.12.2008.

Kako što reče SAJA, troškovi kod paušalca (dok ne pređe 3 mil.) nisu bitni i ne vode se.
[ mirarbi @ 18.09.2009. 22:09 ] @
U mom Zahtevu za paušalno oporezivanje koji sam dobila u PU Zemun, postoji i polje TROŠKOVI i polje PLANIRANI RASHODI. Izgleda da se taj obrazac razlikuje od opštine do opštine.

Kako god, hvala na odgovorima.
[ Horvat @ 19.09.2009. 10:19 ] @
a da skeniras? [naravno sakrijes sadrzaj licnih polja,pib,ime i prezime,adresu...]
[ Spanta @ 19.09.2009. 23:07 ] @
Da dodam i ja koju :)
Ne morate imati fiskalnu kasu.
Kod pausalaca je najbitniji faktor prilikom oporezivanja prihod, ali kako cesto prilozene cifre umeju da budu nerealne (pricamo o predvidjanjima prihoda), poreska uprava u obzir uzima i neki opstinski prosek za tu delatnost i iskustvo poreznika.
Ako se dobro secam, prvo se dobije AKONTACIJA po kojoj se placaju porez i doprinosi, a tek polovinom godine se dobija KONACNI OBRACUN za prethodnu godinu. Meni su se recimo akontacija i konacni obracun poklapali, ali sama cinjenica da je u pitanju akontacija govori da se ove cifre mogu i razlikovati.
Zakonski morate da istaknete firmu, pa mozete cak biti i kaznjena ako to ne uradite, bez obzira sto redovno placate taksu.
Za porodiljsko nisam siguran ali mislim da mozes. Pretpostavljam da ce osnova biti plata koju odredi poreska uprava, ali mozda postoji mogucnost da sami sebi odredite vecu platu, s tim sto onda skacu i doprinosi.
Zamolio bih SAJA da pojasni kako poreska definise "nerealnu platu". Po kom zakonskom osnovu ne priznaju povecanje plate u trudnoci? Da li je negde zakonom to zabranjeno, a ako nije kako onda mogu da ne priznaju?
[ S A J A @ 20.09.2009. 11:14 ] @
Utvrdjivanje visine naknade zarade za porodilje radi Ministrarstvo rada i socijalne politike. Oni (ili bese PU za njih, nebitno) donose resenje o visini te naknade na osnovu vremena koliko je radila kod poslodavca (do 3 meseca, 3-6 meseci, preko 6 meseci) i visine njene prosecne zarade za poslednja 3 meseca. Ako je njena plata u par meseci koje prethode porodiljskom odustvu naglo skocila (sto radnici dosta cesto rade kako bi posle od drzave dobijali vecu naknadu) onda se to ne priznaje, tj. gleda se promena zarada svih radnika u firmi. U tom slucaju ce njoj biti priznata plata pre povecanja plus povecanje koje je zajednicko za sve ostale radnike kod poslodavca. Kad dobije resenje o visini naknade, porodilja prima toliku naknadu i ne moze je menjati po svojoj zelji. Naknada se menja na osnovu promene zarade za sve radnike kod poslodavca. To znaci da ako kod poslodavca rastu plate, onda ce se i njoj povecavati naknada i obrnuto. Ukoliko je porodilja jedina zaposlena, onda joj se naknada odredjuje na osnovu njene plate koju je imala u poslednja 3 meseca (stim sto i dalje postoji mogucnost korekcije ako je ta plata prenaduvana u odnosu na prosecnu platu za tu ili slicnu delatnosti, u tim i slicnim uslovima i okolnostima, odnosno ako je naglo povecana u mesecima koje prethode porodiljskom odsustvu u odnosu na prosecno povecanje zarada za iste i slicne poslove). Takodje, ako je porodilja jedina zaposlena onda ce celo porodiljsko odsustvo primati tu istu naknadu jer nema drugih zaposlenih po kojima bi vrsili uskladjivanje.
[ Spanta @ 20.09.2009. 21:00 ] @
OK, tu je bitna stavka da se uvecanje priznaje ako je jedina radnica. Nisam pravnik, ali mi je cudno da neko moze da "odokativno" proceni sta je realno, a sta nerealno povecanje plate. Mozda bi se na sudu mogla i osporiti odluka o nepriznavanju povecanja. Osim toga realna je situacija da neko prva dva-tri meseca dobija znatno manju platu nego kasnije, a sad, ako se to poklopi sa pocetkom trudnoce to nije problem porodilje jer se u suprotnom krse njena prava i to predstavlja diskriminaciju trudnica. Znaci, ako nije trudna povecanje je OK, a ako je trudna onda je mucka. Nisam siguran da zakon poznaje takve finese.
[ S A J A @ 21.09.2009. 08:01 ] @
Ne verujem da se procenjuje 'odokativno', postoje procedure i kriterijumi za odredjivanje visine naknade. Samo sam hteo da napomenem da se to ne radi automatski vec da se po principu predmeta svaki pojedinacni slucaj razmatra i onda prezentuje u vidu resenja sa obrazlozenjem. Cak imaju pravo da od poslodavca zatraze dodatne informacije ako im trebaju za obradu zahteva, kao sto je na primer, obrazlozenje razloga povecanja plate ili slicno. Koliko sam video iz par resenja, reko bih da se radi vrlo pedantno i da se vrlo vodi racuna o interesima i porodilje i drzave koja to treba da placa. Naravno, ako neko nije zadovoljan, moze da se zali.
[ DejanEl @ 01.10.2009. 21:02 ] @
Odlična je tema. Mirarbi je pokrenula neka pitanja koja su i mene u početku mučila. Iz radnog odnosa imam agenciju i radim kao "paušalac" tj. oslobođen sam PDV-a. Evo jednog pitanja i od mene: interesuje me da li se limit od 3 miliona računa samo za kalendarsku godinu, tj. od 1.1. do 31.12., (Što rece amladjo, postoji Ukupan prihod od 01.01.-31.12.2008.) ili, kako mnoge knjigovođe tvrde, za poslednjih dvanaest meseci u odnosu na tekući mesec (tj. gleda se i promet i iz prošle godine). Moj prijatelj tvrdi da se taj period čak vezuje i za datum osnivanja firme, pa npr. ako je datum osnivanja firme bio 5.10.2008., gleda se stanje prometa od tog datuma do 5.10.2009, pa od 5.11.2008. do 5.11.2009, itd...


Voleo bih da znam i gde ovo mogu da nađem u zvaničnim dokumentima (službeni glasnik, zakon...).


Pozdrav i hvala unapred

[Ovu poruku je menjao DejanEl dana 01.10.2009. u 22:36 GMT+1]
[ S A J A @ 01.10.2009. 22:02 ] @
Za limit pausalca koji je 3 miliona se gleda kalendarska godina.

Za limit ulaska u PDV (i automatskog gubljenja statusa pausalca) koji je 4 miliona gleda se promet u poslednjih 12 meseci, dakle od na primer danasnjeg dana do istog tog dana prethodne godine.
[ agw.mile @ 05.10.2009. 22:09 ] @
Ja sam pausalac vec 20 godina.

Radna knjizica je kod mene.

Ja ne vodim nikakve knjige cuvam samo fakture i izvode iz banke.

Prvo dobijem akontacioni porez (PRE MESEC DANA) za sledecu godinu, a u junu (teoretski, prosle godine u septembru) krajnji obracun za proslu godinu. Razlike su male, ali obicno treba da se doplati do 10%.

Ne radim nista sa kesom tako da nemam fiskalnu kasu.

Uzeo sam karticu na radnju i sve placam sa njom, a kes vadim na bankomatu.

Firmarinu sam poslednji put platio pre petnaestak godina.
[ Farenhajt @ 08.10.2009. 04:50 ] @
Poštovanje svima. Vrlo dragocena tema, pošto sam i sâm odskora preduzetnik i još se "brusim".

Zanima me sledeća stvar: ako na svoj poslovni račun uplatim gotovinu koristeći Ugovor o kratkoročnoj pozajmici osnivača (koji sklapam, naravno, sam sa sobom), da li se i kako se taj "prihod" unosi u KPO knjigu? I da li podleže oporezivanju?
[ Spanta @ 08.10.2009. 19:04 ] @
Ne znam da li se unosi u KPO, ali sto se tice oporezivanja, za poresku upravo je jedini merodavni papir potvrda iz banke o prometu po racunu u periodu 1.1-30.11. Znam jer sam imao problem sto mi je deo uplata bio u devizama koje sam prodavao banci jer nisam mogao drugacije da ih podignem (sem dnevnica zbog ino putovanja, cega nije bilo). Meni je banka opusteno sabirala uplate u dinarima i devizama, ne oduzimajuci interni platni promet (prodaju deviza), sto mi je vestacki uvecavalo promet. Objasnjavao sam ovima u poreskoj ali su uporni bili da se racuna samo papir iz banke.
[ SmartPlus @ 12.10.2009. 12:52 ] @
Poštovanje svima,
ako može dodatno objašnjenje od iskusnog paušalca



Citat:
agw.mile
Ja sam pausalac vec 20 godina.

.....

Ja ne vodim nikakve knjige cuvam samo fakture i izvode iz banke.

Prvo dobijem akontacioni porez (PRE MESEC DANA) za sledecu godinu, a u junu (teoretski, prosle godine u septembru) krajnji obracun za proslu godinu. Razlike su male, ali obicno treba da se doplati do 10%.



Da li Vam se iznos paušala menjao u zavisnosti od Prihoda u prethodnoj godini ili je na njega uticalo samo usklađivanje prosečnom platom , i drugim sličnim stvarima?
Ovo mi nikako nije jasno i dobijam različita tumačenja.
Ako se na početku proceni i odredi paušal na godišnji prihod od recimo 500.000, a vi napravite za 12 meseci 2.500.000 prihoda, da li poreska uprava za sledeću godinu uzima u obzir prihod od 2.500.000 kao osnovicu za određivanja paušala ili će se opet uzeti kao osnovica 500.000+?

[ acatheking @ 12.10.2009. 13:18 ] @
Ja mislim da se sve odredjuje na osnovu prosecne zarade, jer se ona pominje u resenju kao osnovica. Sva davanja (porez, PIO, zdravstvo, nezaposlenost) se odredjuju na osnovu te prosecne zarade.
Nemam resenje ispred sebe, pisem iz glave. Brat je pausalac, u odnosu na proslu godinu, sva davanja su nesto malo veca.
[ S A J A @ 13.10.2009. 07:05 ] @
Na osnovu prosecne zarade i jos nekih kriterijuma kao sto su lokacija, vrsta posla, opremljenost radnje...
[ agw.mile @ 14.10.2009. 10:50 ] @
Citat:
SmartPlus: Poštovanje svima,
ako može dodatno objašnjenje od iskusnog paušalca :)


Da li Vam se iznos paušala menjao u zavisnosti od Prihoda u prethodnoj godini ili je na njega uticalo samo usklađivanje prosečnom platom , i drugim sličnim stvarima?
Ovo mi nikako nije jasno i dobijam različita tumačenja.
Ako se na početku proceni i odredi paušal na godišnji prihod od recimo 500.000, a vi napravite za 12 meseci 2.500.000 prihoda, da li poreska uprava za sledeću godinu uzima u obzir prihod od 2.500.000 kao osnovicu za određivanja paušala ili će se opet uzeti kao osnovica 500.000+?


Ja znam kako je u Novom Sadu.

Ne odredjuju godisnji pausal vec pretpostavljenu mesecni neto prihod i na njega se placaju mesecni porez i doprinosi. Od maja idu tri doprinosa umesto 2. Uveli su i poseban racun za nezaposlene. To se vidi na resenju koje dobijes, trebalo bi da bude po mesecima.

Prvo gledaju osnovnu delatnost. Kada sam pre neku godinu skinuo iz registracije "projektovanje" suma za uplatu se prepolovila. Otada raste oko 10% godisnje, mada mi je promet sve manji.

Najbilje je otici kod referenta, sada kazu inspektora koji te vodi. Obuces se malo skrnavije i pravis se blesav i sve pitas kao da si zavrsio samo osnovnu skolu. Malo prebacis na salu i mislim da ces dobiti sve potrebne informacije.

Ako imas jos neko pitanje odgovoricu ako znam!

Pozdrav

[ sawa @ 14.10.2009. 14:41 ] @
ja placam porez na promet i ta 3 odvojena doprinosa koje si pomenuo.
Nikakvo resenje za firmarinu jos nisam dobio a evo postojim vec godinu i po kao firma.
Mislim da je prosle godine to bilo naplacivano u okviru poreza na promet...a ove godine stvarno nemam pojma.

Placa li neko firmarinu na osnovu nekog resenja a da je is NS?
[ agw.mile @ 14.10.2009. 17:11 ] @
Citat:
sawa: ja placam porez na promet i ta 3 odvojena doprinosa koje si pomenuo.
Nikakvo resenje za firmarinu jos nisam dobio a evo postojim vec godinu i po kao firma.
Mislim da je prosle godine to bilo naplacivano u okviru poreza na promet...a ove godine stvarno nemam pojma.

Placa li neko firmarinu na osnovu nekog resenja a da je is NS?


Nije ti to porez na promet (on je ukinut kad je uveden PDV) vec porez na delatnost odnosno na tvoj dohodak koji ostvaris u zanatskoj radnji. Zato i dobijes procenu tvog mesecnog neto dohotka i onda na to platis porez na dohodak.

Ja sam prosle godine dobio da platim firmarinu i mada nije bila narocito velika nisam je platio jer sam zaboravio, a posle nisam mogao da nadjem dopis.
[ Predrag Supurovic @ 16.10.2009. 00:32 ] @
Firmarinu ne naplaćuje Uprava prihoda nego Opština. Obično treba da se prijaviš u Opštini da te uvedu u evidenciju i da ti naprave rešenje za plaćanje firmarine. Ovo "treba" razumi kao "mora", jer ako se ne prijaviš a oni te ipak nađu onda ćeš da popiješ debelu kaznu.
[ amladjo @ 16.10.2009. 08:39 ] @
Citat:
sawa: ja placam porez na promet i ta 3 odvojena doprinosa koje si pomenuo.
Nikakvo resenje za firmarinu jos nisam dobio a evo postojim vec godinu i po kao firma.
Mislim da je prosle godine to bilo naplacivano u okviru poreza na promet...a ove godine stvarno nemam pojma.

Placa li neko firmarinu na osnovu nekog resenja a da je is NS?


Pre oko mesec dana sam bio kod referenta u poreskoj upravi kada sam preuzimao rešenje o paušalu i rekli su mi da su oni posebna uprava i da čekam rešenje od njih.
Do sada nisam dobio ništa.

Na stranici http://www.novisad.rs/content/gradska-poreska-uprava-0 imaš telefon pa zovi.
Ja sam ih zvao i za moj deo grada sam dobio cifru nešto ispod 400 din mesečno.
Kažu da mogu slobodno da plaćam taj iznos dok ne dobijem zvanično rešenje

Pozdrav.
[ gpedja_70 @ 19.10.2009. 13:41 ] @
Pozdrav svima,

da li neko zna, moze li pausalac, (preduzetnik) da pravi izvozne fakture usluga?
Tj da radi programiranje za firme koje su u inostranstvu?

[ Predrag Supurovic @ 19.10.2009. 15:14 ] @
Da.
[ blingaro @ 19.10.2009. 17:06 ] @
U vezi sa isticanjem firme:

Informacija iz prve ruke posto se bavim time (u Beogradu) - koliko znam preduzetnik je obavezan da istakne naziv (vrlo moguće da je u međuvremenu ovo ukinuto). Međutim, u koliko obveznik ne istakne naziv, mi ga ovom taksom ne zadužujemo. E sad, postavlja se pitanje ko kažnjava neisticanje firme? Koliko ja znam - tržišna inspekcija (mi na to nemamo pravo). Odluka po kojoj zadužujemo se može skinuti sa sajta Službenog lista grada Beograda, broj je 53 od 23.12.2008. strana 30. Pozdrav!
[ S A J A @ 19.10.2009. 18:36 ] @
Po zakonu o privatnim preduzetnicima (treba videti da li taj zakon vazi jos uvek) obavezno je isticanje firme:

Član 29
Firma je ime pod kojim se vodi radnja, odnosno obavlja delatnost.
Odredbe zakona kojima se uređuje firma preduzeća shodno se primenjuje i na označavanje
firme radnje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Firma sadrži lično ime osnivača radnje, predmet poslovanja i poslovno sedište.
Firma može da sadrži crteže, slike, oznaku kojom se bliže određuje radnja, odnosno
delatnost.
Firma ortačke radnje sadrži označenje da je zajednička, imena svih osnivača ili jednog ili
više njih i oznaku "i ostali".
Osnivač radnje dužan je da firmu istakne na vidnom mestu poslovne prostorije, odnosno
prostora u kome se obavlja delatnost.
Ako osnivač radnje obavlja delatnost izvan poslovnog sedišta (prostoru izvan sedišta,
pokretnom objektu, izvan prostora, u vozilu i sl.) dužan je da firmu istakne i na mestu,
odnosno objektu gde takvu delatnost obavlja.
Firma se može upotrebljavati samo onako kako je upisana u registar.



Cak sam nasao i neko bajato misljenje Ministarstva finansija koje se odnosi na Zakon o preduzecima ali moze da se primeni i za preduzetnike:

Savezno ministarstvo za privredu je stručni obrađivač Zakona o preduzećima kojim je uređen i institut firme, te je u njegovoj nadležnosti tumačenje propisa po pitanju da li je pravno lice obavezno da istakne firmu na poslovnim prostorijama.
Polazeći od toga da već samo pojam "firma" znači da je reč o nečemu što je dostupno svakome, odnosno dostupno svačijem saznanju o njenom postojanju, po našem mišljenju, podrazumeva da je ona na određeni način obnarodovana - što znači i u određenoj formi i istaknuta.
Smatramo, naime da je forma isticanja (tabla na zidu ili samo registracija firme u javnim knjigama) nebitna sa stanovišta fakticiteta - a to je da firma postoji i posluje, što znači da je kao takva u nekoj formi istaknuta i dostupna svima.
U skladu sa odredbama Zakona o komunalnim taksama i naknadama ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 11/92...53/95) opštim aktom organa lokalne samouprave može se uvoditi obaveza plaćanja takse na istaknutu firmu, nezavisno od forme u kojoj je to isticanje izvršeno.
(Mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 430-03-180/98-04, od 15.10.1998.)


Po tome ispada da ta taksa treba da se placa bez obzira da li si istakao ime ili nisi. Ako cemo bukvalno, na sajtu registra firmi (Agencije za privredne registre) se moze naci svaka firma sto znaci da je naziv javno istaknut pa prema tome ispada da treba placati taksu. Koga briga da li je ime istaknuto na vratima firme ili na sanducetu kad ga ima na internetu i to javno dostupno. A koja inspekcija je zaduzena za proveru toga? Nemam pojma. Verovatno ni jedna ali to ne znaci da nisi u prekrsaju. Uvek moze neko nekada, ako zeli da ti napakosti, da potegne pitanje neplacanja te takse, pa ako tu ima vise godina neplacanja pa kamata... mozda je ipak bolje platiti.
[ panakta @ 28.10.2009. 08:06 ] @
pozdrav svima koje zanima ova tema. Pausalci su preduzetnici koji placaju porez i tri doprinosa kao i svi ostali koji vode knjige.to resenje Visinu poreza i doprinosa odredjuje PU jednom godisnje, i vazi 12 meseci, tj. do donosenja novog. Taksa za isiticanje firme je do aprila 2009. godine bila obracunata na Resenju o porezu. Bila je obavezna.Od maja meseca 2009. taksa se placa na novi uplatni racun.To je namet, i nema veze da li je neko ispisao, *okacio* tablu sa nazivom svoje firme. Dalje, troskovi koje ima preduzetnik-pausalac ne prikazuju se. Drzavu ne zanimaju. PU nije azurna sa donosenjem resenja, cekaju se i po 10 meseci, a vaze od dana kada je otvorena preduzetnicka radnja. Pozz. Tel 064/165-0086
[ blingaro @ 28.10.2009. 17:57 ] @
Citat:
panakta: pozdrav svima koje zanima ova tema. Pausalci su preduzetnici koji placaju porez i tri doprinosa kao i svi ostali koji vode knjige.to resenje Visinu poreza i doprinosa odredjuje PU jednom godisnje, i vazi 12 meseci, tj. do donosenja novog. Taksa za isiticanje firme je do aprila 2009. godine bila obracunata na Resenju o porezu. Bila je obavezna.Od maja meseca 2009. taksa se placa na novi uplatni racun.To je namet, i nema veze da li je neko ispisao, *okacio* tablu sa nazivom svoje firme. Dalje, troskovi koje ima preduzetnik-pausalac ne prikazuju se. Drzavu ne zanimaju. PU nije azurna sa donosenjem resenja, cekaju se i po 10 meseci, a vaze od dana kada je otvorena preduzetnicka radnja. Pozz. Tel 064/165-0086


U Beogradu je nadležnost u obračunavanju takse na firmu od 1.1.2007. preuzela Skupština grada Beograda, odnosno novoformirana odeljenja Uprave javnih prihoda (NE "Poreske uprave"). Treba napraviti razliku između Poreske uprave, koja je na nivou Republike i Uprave javnih prihoda grada Beograda. To znači da odeljenja Poreske uprave u Beogradu u poreskim rešenjima za 2007. nisu obračunavala taksu za isticanje firme jer nisu bila nadležna za utvrđivanje iste. E sad, moguće je da je po ostalim gradovima u Srbiji sklopljen drugačiji dogovor, pa se taksa na firmu obračunava uz poreska rešenja. U vezi sa tvojim odgovorom i spominjanjem aprila 2009. zanima me iz kog si grada? Za ostalo što si rekao se slažem.
[ S A J A @ 28.10.2009. 18:43 ] @
Za prosecnog korisnika je nebitno da li mu tu taksu naplacuje poreska uprava ili UJP Beograda. Cesto je kancelarija UJP-a u istoj zgradi sa poreskom upravom pa se to sve obavi odjednom. Takodje se slazem da je to taksa koju treba placati ako ne mogu da nadjem nedvosmisleno uporiste u zakonu sta se podrazumeva pod "isticanjem firme" i da li je to "isticanje" obavezno ili nije.
[ blingaro @ 29.10.2009. 16:35 ] @
Citat:
S A J A: Za prosecnog korisnika je nebitno da li mu tu taksu naplacuje poreska uprava ili UJP Beograda. Cesto je kancelarija UJP-a u istoj zgradi sa poreskom upravom pa se to sve obavi odjednom. Takodje se slazem da je to taksa koju treba placati ako ne mogu da nadjem nedvosmisleno uporiste u zakonu sta se podrazumeva pod "isticanjem firme" i da li je to "isticanje" obavezno ili nije.


U Odluci broj 53 od 23.12.2008. objavljenoj u Službenom listu grada Beograda (a i u svim ranijim) piše da se pod firmom, u smislu ove odluke, podrazumeva se svaki istaknuti naziv ili ime na poslovnom prostoru, koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja delatnost u tom prostoru. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. A da li je obavezno ili ne u Odluci se ne navodi. Čitao sam i Zakon o preduzećima, ali ni tu nisam našao odgovor.

[Ovu poruku je menjao blingaro dana 29.10.2009. u 18:11 GMT+1]
[ #69 @ 17.11.2009. 17:04 ] @
Pozdrav svima.
Imam i ja jedno pitanje tj problem koji mi nije jasan pa ako bi neko mogao da pomogne bio bih mu zahvalan.
Dakle, da li pausalci placaju porez na dobit u iznosu od 10% od prometa na racunu?
Da pojasnim, prilikom zatvaranja radnje ove godine trazeno je da se iz banke donese izvod za proslu godinu gde je ustanovljen promet od 2.200.000din.
I sad se trazi placanje poreza u vrednosti od 10% od prometa tj kako pise u resenje od dobiti.
Ja do sad nisam cuo da je neki pausalac palcao porez na dobit pa me zanima da li je neka greska u 'koracima' il da prodajem bubreg lagano?

[ S A J A @ 17.11.2009. 17:33 ] @
Ako si taj promet ostvario kao pausalac onda ne placas nikakav porez na dobit jer ti porez placas pausalno. Medjutim, ako si taj promet ostvario kao fizicko lice onda treba da platis porez na dohodak gradjana koji je 10%.

[ #69 @ 17.11.2009. 17:46 ] @
U pitanju je promet pausalne zanatske (molerske) radnje.
[ S A J A @ 17.11.2009. 20:23 ] @
Po meni ne treba da plaćaš porez na dobit ako si paušalac. Idi u poresku upravu kod svog referenta i raspitaj se.
[ #69 @ 17.11.2009. 20:30 ] @
I po meni je tako.
Problem je sto je PU donela resenje po kom sam obavezan da platim 100.000 din poreza na dobit.
I sto mi je jos cudnije na to resenje NEMAM PRAVA ZALBE.
[ S A J A @ 17.11.2009. 21:19 ] @
Aj ti to skeniraj pa posalji na forum. Bas me zanima da to vidim, takodje i da nemas pravo zalbe.
[ #69 @ 17.11.2009. 22:27 ] @
Pokusacu sutra.
Hvala na odgovorima.
[ blingaro @ 18.11.2009. 18:03 ] @
Nemaš pravo žalbe?! Pa pretposlednja rečenica na svakom rešenju Poreske uprave glasi: "Pouka pravnom leku: protiv ovog rešenja se može izjaviti žalba... bla, bla, bla...", a poslednja rečenica glasi: "Žalba se taksira sa 300,00 dinara republičke administrativne takse i uplaćuje na žiro račun... bla, bla, bla...". Skeniraj rešenje i okači, pa da se smejem malo. Na SVAKO prvostepeno rešenje imaš pravo na žalbu. Nemoj niko da te laže da to pravo nemaš!!! Čak i protiv rešenja drugostepenog organa mislim da možeš da podneseš tužbu sudu. A što se tiče poreza na dobit, tačan naziv tog računa je porez na dobit PREDUZEĆA i račun je 840-711211843-73. Onaj ko je tebi kao paušalcu doneo rešenje o naplati poreza na dobit preduzeća je izgoreo po mozgu. Uzmi i nabij mu rešenje u usta!
[ acatheking @ 19.11.2009. 15:16 ] @
Citat:
Medjutim, ako si taj promet ostvario kao fizicko lice onda treba da platis porez na dohodak gradjana koji je 10%

Ovo gore nisam nikad razumeo. To znaci ako ja kao zaposlen u nekoj firmi imam neto godisnju platu 1 000 000 din (ili koja je vec granica za porez na dohodak), to znaci da trebam ja licno da odem u PU i trazim da platim porez od 10%?
Sta se desava u slucaju kada neko otvori preduzetnicku radnju iz radnog odnosa, kao dopunsku delatnost? Da li mu se tada sabira promet koji ostvaruje preko preduzetnicke radnje sa platom koju zaradjuje po prvom osnovu i opet ako predje granicu placa porez na dohodak?
[ blingaro @ 19.11.2009. 18:03 ] @
Ako si u toku godine zaradio preko limita za oporezivanje (npr 2.000.000,00 dinara), a u to spada sav prihod koji si ostvario (plata, rad po ugovoru o delu, razne naknade od akcija, dividende... bla bla bla, znači sve što si stekao preko računa) dužan si da prijaviš Poreskoj upravi do negde sredine marta. Takođe, firme koje su ti isplatile taj novac, odnosno firme za koje si radio, su dužne da do kraja januara (možda se period prijave promenio, ali suština je ista) prijave Poreskoj upravi sve što su isplatile svojim ljudima, pa znači i tebi. Prijava se zove "PPP" i u nju svi koji su te angažovali i koji su ti isplatili nešto upisuju između ostalih i tvoj JMBG. Poreska uprava kada analizira podatke, pogleda koliko je tvoj JMBG zaradio i ako si prešao limit, a NISI PRIJAVIO ZARADU, oni te lepo pozovu, urade ti rešenje o porezu na dohodak građana i pošalju te na poreski prekršaj. Ima tu nekih oslobođenja (npr, ako izdržavaš dete na školovanju ili slično) koja donose umanjenje poreza, ali to već ne znam. E sad ako si zaradio na crno, to je drugi par cipela i tu ti niko ništa ne može, jer se to, naravno, ne prikazuje ni u jednim papirima.
[ S A J A @ 19.11.2009. 18:14 ] @
Citat:
Ovo gore nisam nikad razumeo. To znaci ako ja kao zaposlen u nekoj firmi imam neto godisnju platu 1 000 000 din (ili koja je vec granica za porez na dohodak), to znaci da trebam ja licno da odem u PU i trazim da platim porez od 10%?


Kad primas platu kao zaposleni ti placas porez preko te plate, medjutim ako ti zbir plata u godini prelazi trostruku godisnju prosecnu zaradu (za 2008 je bila 1.644.264), duzan si da platis jos 10% poreza na dohodak gradjana. Naravno ne placas na ceo iznos nego samo na taj deo koji prelazi 1.644.264 din. Takodje tu postoje i neki odbitci koji ti umanjuju osnovicu. Dakle, ako ostvaris vecu zaradu (preko plate ili bilo kod drugog primanja) od gorepomenute, duzan si da odes do poreske uprave i to prijavis. Dalje oni racunaju sta treba da platis i salju ti resenje na kome sve lepo pise (koliki su odbitci, kolika je osnovica, koliko im dugujes, da imas 15 dana da platis, da mozes da se zalis ako hoces i da ako ne platis sledi prinudna naplata). Takav je zakon.

Citat:
Sta se desava u slucaju kada neko otvori preduzetnicku radnju iz radnog odnosa, kao dopunsku delatnost? Da li mu se tada sabira promet koji ostvaruje preko preduzetnicke radnje sa platom koju zaradjuje po prvom osnovu i opet ako predje granicu placa porez na dohodak?


Tako je :(
Takav je zakon.
[ acatheking @ 19.11.2009. 18:15 ] @
Ok razumeo sam. Razmisljam samo u drugoj varijanti, pa ne znam da li je ispravno: ako preduzetnik zaradi preko racuna svoje radnje vise od tih 1 600 000 din, hteo-ne hteo placa dodatno i taj porez na dohodak gradjana?
[ S A J A @ 19.11.2009. 18:52 ] @
Citat:
acatheking: Ok razumeo sam. Razmisljam samo u drugoj varijanti, pa ne znam da li je ispravno: ako preduzetnik zaradi preko racuna svoje radnje vise od tih 1 600 000 din, hteo-ne hteo placa dodatno i taj porez na dohodak gradjana?


Da.
[ blingaro @ 19.11.2009. 19:09 ] @
Svu kintu koju si zaradio kao vlasnik zanatske radnje + ostalo preko računa (ugovor o delu, akcije...) sve se to zbraja tamo negde u Poreskoj upravi. Oni evidentiraju sve prijave PPP (rok za podnošenje je 30. januar) koje su podneli oni koji su ti isplatili novac. Podaci se ukrštaju i ako pređeš limit obveznik si poreza na ukupan prihod građana na iznos koji prelazi limit. SAJA je to lepo objasnio. A limit se menja svake godine. Eeee, šta bih ja dao da moram da platim taj porez. Npr, ako je limit 2.000.000,00 dinara podeli to sa 12 meseci i dobićeš kojiko si prosečno zaradio mesečno. Nije mala kinta, zar ne? Najgore je što neki koji su prešli limit dođu da kukaju kako nemaju da plate. Šta da ti kažem. Meni dođe da plačem. Pa izbičovao bih ga na sred hodnika Poreske uprave.
[ Spanta @ 19.11.2009. 21:51 ] @
Cek, cek, ovo za preduzetnika nisam razumeo. Kad kazete "zarada preko racuna" na sta tacno mislite? Ukupan promet ili plata koju je definisala poreska uprava u svom resenju o placanju poreza i doprinosa...? Sta biva sa pausalcima, sta se njima racuna kao zarada?
[ controlesc @ 26.11.2009. 17:37 ] @
Apsolutno isto interesuje i mene. Uz sve do sad spomenuto, da li se osnovica za razrezivanje godisnjeg poreza na dohodak gradjana od 10% kod preduzetnika pausalca umanjuje za isplacene bruto zarade radnicima, ako preduzetnik ima zaposlene koji nisu clanovi porodice? Kako se to i gleda, kad se pausalcima samo posmatraju prilivi na racun, a ne i troskovi? Na primer, IT agencija ima dva radnika, uz osnivaca - preduzetnika. Preduzetnik isplacuje preko racuna plate i doprinose radnicima. Da li preduzetnika siju po usima za sav promet kao da mu je sve to licni prihod?
[ S A J A @ 26.11.2009. 18:59 ] @
Pausalci ne vode poslovne knjige i ne mogu pravdati troskove. Nebitno dal su plate ili nesto drugo. Ko zeli da mu se priznaju troskovi mora da vodi poslovne knjige.
[ controlesc @ 26.11.2009. 19:15 ] @
Da li bi onda meni, kome ce prihod Agencije biti oko 2 miliona dinara godisnje, a sto ce se koristiti za plate radnika, prostor i slicno, bilo bolje da budem preduzetnik knjigas nego preduzetnik pausalac? Sutra se izjasnjavam kod poreskog organa (sic!) o tome kako i sta zelim, pa... Takodje, ima li smisla izvlachiti potvrde da je prihod agencije vec oporezovan u Velikoj Britaniji?
[ S A J A @ 26.11.2009. 20:00 ] @
Sam moras proceniti da li ti je bolje da placas porez pausalno ili na osnovu dobiti. Sto se tice poreskog oslobodjenja za placen porez u drugoj drzavi, pa postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa nekim zemljama ali ne znam tacno na sta se odnosi, mrzi me sad to da proucavam.
[ miksixxx @ 27.11.2009. 06:08 ] @
Ono rešenje koje donese poreska uprava kao konačno rešenje za prethodnu godinu bi trebalo da bude merodavno za to da li će neko morati da podnese poresku prijavu za ukupan godišnji prihod građana. Zato se potvrda o prometu nosi u poresku upravu, da bi na osnovu nje,broja prijavljenih radnika i dr. faktora npr. opštine sedišta, lokacije, opremljenosti radnje,itd.odredili poresku osnovicu. Ako neko ima prijavljene radnike naravno da će imati i troškove za njih i iako te i druge troškove paušalac ne prikazuje, zna se da neki troškovi u poslovanju mora da postoje.
[ dragan djokic @ 10.12.2009. 11:25 ] @
Konacno mi je stiglo konacno zaduzenje za pausalne poreze i doprinose.
Razmisljam i da zatvorim radnju... :(

Krajem prethodne godine sam imao prijavljen prihod od preko 2.000.000. dinara - sto je potpuno nerealno jer nikad nisam presao 100.000 preko racuna. Svi privatnici znaju kako izgleda to uvaljivanje na kraju godine i izgleda da se ja tada nisam bas najbolje snasao, jer niko nije zeleo da tada primi avans niti isporuci robu. Radilo se o 28.12. kada je meni investitor prebacio tih 2M dinara.

Sada mi je to obracunato kao prihod i doprinosi za koje vec kasnim jer je decembar a zaduzenja teku od novembra !!!!

Referent mi je rekla da se tu nista ne moze i da uzimaju u obzir to koliko radnika placam preko racuna (legalno) i koliko smo u toku godine nabavili sredstava i opreme.A to je kao moglo da se umanji skoro do juce ali danas nikako ne moze.

Takodje mi je rekla da sam mogao sredinom godine da podnesem neki polugodisnji izvestaj i tako smanjim doprinose jer ne ocekujem toliki prihod. Ja znam da je taj polugodisnji izvestaj ukinut pre par godina ali referent (inspektorka) kaze da se to sad podnosi bas zbog tih korekcija?????

I treca stvar rece mi da mogu da se zalim i popisem sve ovo sto sam vama rekao al da je slaba vajda od toga jer je njima sad *nesto* zakljucano i da ne mogu da menjaju stanje stvari sve i da je moja zalba osnovana.

Sve u svemu ja sam od zalbe odustao a sad ne znam da li sam trebao?

I sta mogu da uradim da smanjim ta zaduzenja?

ps predlozila mi je da u 2010. prijavim placanje plate na obracun kao sto radimo i za radnike... da li to sme?
[ dragan djokic @ 10.12.2009. 11:27 ] @
Ako neko zna moze li se nekako taj dug placati "na rate"?
[ gosha @ 10.12.2009. 13:40 ] @
Mislim da postoji mogućnost da za zdravstveni predaš zahtev za mirovanje. Idi u poresku i pitaj trebalo bi da može to da se odradi do kraja godine.

Na kojim si ti to obrascima prijavio tih 2.000.000 od 28.12. ?


Poz. Gosha
[ S A J A @ 10.12.2009. 16:45 ] @
Citat:
Takodje mi je rekla da sam mogao sredinom godine da podnesem neki polugodisnji izvestaj i tako smanjim doprinose jer ne ocekujem toliki prihod. Ja znam da je taj polugodisnji izvestaj ukinut pre par godina ali referent (inspektorka) kaze da se to sad podnosi bas zbog tih korekcija?????


Obaveza podnošenja polugodišnjih završnjih računa je zaista ukinuta ali to ne znači da ti ne smeš da uradiš i predaš isti ako želiš da poreska uprava izvrši korekciju visine poreza i doprinosa. S obzirom da si imao prihod od 2 miliona "jednokratno" trebao si to da uradiš. Sad već ne znam da li može.

Citat:
ps predlozila mi je da u 2010. prijavim placanje plate na obracun kao sto radimo i za radnike... da li to sme?


Ako si preduzetnik onda to ne može, a ako si registrovao preduzeće (d.o.o.) onda možeš, i trebalo bi, da se zaposliš u njemu i plaćaš poreze i doprinose na svoju platu a ne na celokupnu dobit.

Citat:
Ako neko zna moze li se nekako taj dug placati "na rate"?


Pa ako si već imao 2 miliona prihoda i to u jednom danu, ne verujem da će ti biti problem da platiš poreze i doprinose :)
[ blingaro @ 10.12.2009. 17:50 ] @
Dragane,

Žalbu ODMAH predaj, naravno ako nije istekao rok (15 dana od dana uručenja). Tebe u opšte nije briga da li je nešto "zaključano" ili ne. To je problem Poreske uprave. Mada ne znam šta to može da bude zaključano u toku godine? "Zaključano", da tako kažem, je sve ono iz ranijih godina, pa na ta rešenja je žalba neosnovana, odnosno neblagovremena.
A što se tiče poreza na rate, to dolazi u obzir tek ako ti, ne daj bože, uruče opomenu zbog neizmirenog duga. Do tada plaćaj koliko možeš i kad možeš. Jedina "kazna" za sada je kamata na ostatak neisplaćenog duga.
[ dragan djokic @ 11.12.2009. 07:36 ] @
Hvala nekako mi je lakse.
Srecom pa sam porez platio odmah po zavrsnom obrascu ali na pogresan racun tako da ce mi to prebaciti (ja sam SZR a platio sam na "nerasporedjenu dobit " valjda za preduzeca, tako mi je rekla u opstini), pa kad se to prebaci tu sam bar cist. Vidim iz radijih postova da je to najvaznije ...
Probacu da ovo zdravstveno zamrznem..

Znam kako SAJA tebi moze da izgleda kad neko ima 2miliona u danu, al da sam ja takav kakvim me ti zamisljam verovatno ne bih bio toliko glup da ih prijavim po savetu knjigivodje... valjda je do sada svima jasno da se u ovo povrsno razumem... a to je inace sve placanje za prethodne godine kada sam im radio za Dz. a i za naredni objekat - a ja se budala jos obradovao, Stigle mi pare! Al aj sad...

Rok za zalbu mi je prosao, osim ako se gledaju radnih 15 dana. Kalendarskih 15 je proslo i mislim da me je tu navukla

Knjigovodja kaze da mi imamo vodjene knjige (nismo u obavezi al moze) al misli da ih sad nece priznati .

Sad znam i ja da mogu da prijavim platu kao radnik al mi to niko zivi nije rekao... knjigovodja kaze pitaj u opstini, cini mi se da moze al ipak pitaj .. a ova u opstini ocigledno radi protiv mene...

Polugodisnji vise ne moze da se prijavi
dakle opcije su :
- predam zalbu i pozovem se na to da me je inspektorka navela da poverujem da to ne moze i dam kao prilog poslovne knjige, rashode i plate i sta sve u njima ima...
- porez sam platio
- zamrznem zdravstveno
- ostaje PIO i nezaposlenost a to je oko 600.000

Izvinite sto rezimiram ovde kod vas ali je ocigledno mi pomazete vise nego svi ovi koje placama (vako ili nako)

Hvala vam puno
[ dragan djokic @ 11.12.2009. 07:48 ] @
Neke sitnice u vasim odgovorima mi nisu do kraja jasne

Citat:
S A J A: Sam moras proceniti da li ti je bolje da placas porez pausalno ili na osnovu dobiti. Sto se tice poreskog oslobodjenja za placen porez u drugoj drzavi, pa postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa nekim zemljama ali ne znam tacno na sta se odnosi, mrzi me sad to da proucavam.


U cemu je ovde razlika? Ja sam se odlucio da placam pausalno a oporezovali su me na osnovu cele dobiti?

@S A J A
>>>Ako si preduzetnik onda to ne može, a ako si registrovao preduzeće (d.o.o.) onda možeš, i trebalo bi, da se zaposliš u njemu i plaćaš poreze i doprinose na svoju platu a ne na celokupnu dobit
Rekose mi u opstni da i ja kao pausalac mogu da se izjasnim da platu primam kao i radnici, znaci obrasci svaki mesec i plata za racun.. dal me opet zavlace ili to moze?

@blingaro
>>>Jedina "kazna" za sada je kamata na ostatak neisplaćenog duga
Obzirom da je resenje stiglo u novembru automatski su me zakacili prethodnih jedanaest meseci i sad su to vec milionse sume jer kao sto rekoh do sada su moja izdvajanja za doprinose bila oko 10 000-15 000. Razlika je ogromna.

Jedino mi nije jasno kako sam uspeo sebe da uvalim u takav splet losih procena, naravno sve po savetu i moranju
- pausalac sam
- placam PDV
- radnike placam na racun i sve na vreme inace me odrase ako dan zakasnim
- sebe placam po dobiti
- knjigovodju placam zlatom
- opstini se klanjam ko poslednji ...

Radimo mnogo, ne zalim se al ovo me ubi ...
[ Predrag Supurovic @ 11.12.2009. 08:49 ] @
Dragane, milsim da si ti nesto izmesao. Ako si pausalac onda ne mozes da iskazujes dobit. Za pausalce se gleda samo i iskljucivo promet. Jedini reper je da li imas godisnji promet ispod ili iznad granice koja je dozvoljena pausalcima. Ako si presao preko, onda ne mozes vise da radis kao pausalac. Prosle godine je granica bila 2 miliona, a ove godine je 4.

U celoj tvojoj prici je cudno kako ti je uplata poslednjih dana u decembru usla u obzir, jer je poresku prijavu trebalo da dostavis do kraja novembra.

U prinicpu, kako sam razumeo zeznuto te je taj tvoj komitent, koji ti je sav dug od prethodnih godina uplatio odmah i jos na to ti platio avans na posao koji tek treba da uradis. Sto se drzave tice, ona u ovom slucaju ne gleda kada je zaduzenje nastalo nego kada ti je uplacen novac. Slican problem su imali i radnici nekih privatizovanih preduzeca koji godinama nisu dobijali platu a onda su posle strajkova i kojekakvih pritisaka te plate dobili odjednom, pa su morali da plate nenormalne poreze.

Sto se tice razrezivanja poreske obaveze, ona zavisi i od prometa u prethodnoj godini ali ne verujem da to mnogo da utice. Osnovica za razrezivanje poreza je prosecna plata u opstini, delatnost i skolska sprema, a iznos mesecne obaveze se procenjuje. Naravno, ako imas vece prihode, odredice ti i vecu obavezu, ali ne verujem da bi, kada se ceo tvoj prihod podeli na godinu, to nesto mnogo uticalo. Da si reagovao u roku za zalbu, verovatno bi ti je smanjili.

Ne znam kako mogu da prilikom odredjivanja poreza uzmu u obzir tvoje materijalne troskove kada ih ti ne prikazujes - zato i jesi pausalac.

Meni se cini da je za tvoj posao mozda i bolje da predjes na vodjenje knjiga. Imas zaposlene radnike i imas dosta materijalnih troskova. To je dovoljno da ti komplikuje stvar kao pausalcu. Ak predjes na vodjenje knjiga, placaces realne poreze koji zaista zavise od tvojih prihoda, a imaces i mogucnost da klijentima ti prodajes materijal koji ugradjujes a da ti se material uzima kao trosak.

Pausalno oporezivanje je pogodno za ljde koji rade samostalno i obicno rade usluge, tako da nemaju neke velike toskove.

[ websurfer @ 11.12.2009. 09:42 ] @
Citat:
Predrag Supurovic

U celoj tvojoj prici je cudno kako ti je uplata poslednjih dana u decembru usla u obzir, jer je poresku prijavu trebalo da dostavis do kraja novembra.



Mislim da (naknadno) ulazi u obzir sve do kraja godine bez obzira sto se prijava dostavlja u novembru.
[ dragan djokic @ 11.12.2009. 09:49 ] @
@Predrag Supurovic
>>Prosle godine je granica bila 2 miliona, a ove godine je 4.
Cekaj onda ja nikako nisam vise pausalac. Znaci meni knjigovodja vodi knjige zato sto mora a ne zato sto hoce.
Daj da vidim opet ova resenja (citam ih dnevno po dvaput :)) cek cek dakle pise ;'prema stvarno utvrdjenom prihodu'... sad sam stvarno zbunjen.
Znaci ovo je bila ipak dobit iskazana zavrsnim racunom.
Ona su mi tu dobit uzeli kao oporezivu dobit-poresku osnovicu. Aha, sad mi je jasnije.


>>Sto se tice razrezivanja poreske obaveze, ona zavisi i od prometa u prethodnoj godini ali ne verujem da to mnogo da utice. Osnovica za razrezivanje >>poreza je prosecna plata u opstini, delatnost i skolska sprema, a iznos mesecne obaveze se procenjuje. Naravno, ako imas vece prihode, odredice ti i vecu >>obavezu, ali ne verujem da bi, kada se ceo tvoj prihod podeli na godinu, to nesto mnogo uticalo. Da si reagovao u roku za zalbu, verovatno bi ti je smanjili.

Ako te dobro citam, na razrezivanje ovolikih obaveza utice i iskazana dobit u 2007. |Ovo za zalbu u roku sam posebno besan, jer me je inspektorka navela da odustanem od iste.

+izvinjavam se forumu sto odgovor pisem po 15 minuta, al ovo mi mozak razbija+


[ websurfer @ 11.12.2009. 09:49 ] @
Citat:
Predrag Supurovic: Za pausalce se gleda samo i iskljucivo promet. Jedini reper je da li imas godisnji promet ispod ili iznad granice koja je dozvoljena pausalcima. Ako si presao preko, onda ne mozes vise da radis kao pausalac. Prosle godine je granica bila 2 miliona, a ove godine je 4.


Mislim da je do 3 miliona granica za ostanak na pausalnom oporezivanju a promet preko 4 miliona znaci placanje PDV-a. Jedino ako nisu nesto opet menjali?
[ websurfer @ 11.12.2009. 09:53 ] @
Citat:
dragan djokic:
Cekaj onda ja nikako nisam vise pausalac. Znaci meni knjigovodja vodi knjige zato sto mora a ne zato sto hoce.


To tvoj knjigovodja savrseno dobro zna - cudi me da ti nije rekao posto je to jako ozbiljna stvar koja ti stvara velike probleme. Sad vidim da problem sa knjigovodjama uopste nije tako retka pojava, tesko je naci knjigovodju koji radi savesno.
[ dragan djokic @ 11.12.2009. 10:07 ] @
Meni je ovo treci knjigovodja i nikad se ni jedan nije pojavio da resi ovakav problem sa opstinom ili ako dodje kontrola...
Kao sto vidim on je mogao da mi smanji ove obaveze sredinom godine podnosenjem polugodisnjeg ali nije...
Imas li i ti neki predlog sta ciniti, skupljam sve pametne predloge pa u ponedeljak u opstinu ponovo..
[ gosha @ 11.12.2009. 10:32 ] @
Pa da najlakše je reći knjigovođa je kriv.

Dragane da li si ti izdao račun 28.12.2008. na 2.000.000 dinara i da li si se savetovao sa knjigovođom kako da odradiš papirologiju oko tog posla ?


Tebi su obaveze velike ako si za 2008 prijavio tih 2.000.000 kao prihod.
Znači da si cele 2009 imao akontacionu osnovicu veliku. Sada kada budeš predao prijavu za 2009 oni će ti stornirati akontacije i proknjižiti po konačnom prijavi.
To će najverovatnije da ti smanji obaveze. Problem je što oni ne storniraju kamate koje su nastale po osnovu neplaćenih akontacija, a vole i kamate da pripišu glavnici na početku godine.

Poz. Gosha
[ gosha @ 11.12.2009. 10:34 ] @
Citat:
Predrag Supurovic
Dragane, milsim da si ti nesto izmesao. Ako si pausalac onda ne mozes da iskazujes dobit. Za pausalce se gleda samo i iskljucivo promet. Jedini reper je da li imas godisnji promet ispod ili iznad granice koja je dozvoljena pausalcima. Ako si presao preko, onda ne mozes vise da radis kao pausalac. Prosle godine je granica bila 2 miliona, a ove godine je 4.


Pobrkao si limite za PDV i paušalce.
[ websurfer @ 11.12.2009. 11:07 ] @
Citat:
Predrag Supurovic
Dragane, milsim da si ti nesto izmesao. Ako si pausalac onda ne mozes da iskazujes dobit. Za pausalce se gleda samo i iskljucivo promet. Jedini reper je da li imas godisnji promet ispod ili iznad granice koja je dozvoljena pausalcima. Ako si presao preko, onda ne mozes vise da radis kao pausalac. Prosle godine je granica bila 2 miliona, a ove godine je 4.


Citat:
gosha: Pobrkao si limite za PDV i paušalce.


Ako je, kako kazes, pobrkao limite za PDV i pausalce onda bi po tome ispalo da je limit za PDV 2 miliona a za pausalce 4 miliona... Kako limit za PDV moze biti 2 miliona a za pausalce 4?

Citat:
gosha
Pa da najlakše je reći knjigovođa je kriv.


Ako tako posmatras, pravno gledano cesto nije direktno kriv jer se ne moze dokazati da je nesto vazno precutao svom klijentu vec ga navuce na neke poteze (pa onda ispadne da je to bila klijentova slobodna volja da sam sebi svesno unisti poslovanje i pored upozorenja knjigovodje). Veruj mi i ja imam dosta iskustva sa tim a knjigovodje cesto to rade a posle se prave naivni (ali to nije tema pa ne bih da previse idemo u neke druge rasprave).
[ gosha @ 11.12.2009. 11:29 ] @
I 2 i 4 miliona su granične vrednosti iz Zakona o PDV-u. Pre su bili 1 i 2 miliona. Taj gornji limit je bio 2 pa je povećan na 4. U tom smislu je Predrag pobrkao limite iz PDV-a i paušalaca.
Za paušalca je 3.000.000 i još neki uslovi. Vidiš da za PDV može biti 2.000.000, a za paušalca 3.000.000. Sve je moguće. Jedino nije moguće da sa 2.000.000 podneseš zahtev da uđeš u PDV i da ostaneš u paušalcima iako imaš manje od 3.000.000.


A za optuživanje knjigovođe ne kažem da ne greše, ne znaju i td. Samo oni koji ništa ne rade ne greše.
Više sam pristalica da prvo treba da utvrdimo odgovornost pa onda da okrivljujemo.


Poz. Gosha
[ dragan djokic @ 11.12.2009. 11:37 ] @
Citat:
gosha: Pa da najlakše je reći knjigovođa je kriv.

Dragane da li si ti izdao račun 28.12.2008. na 2.000.000 dinara i da li si se savetovao sa knjigovođom kako da odradiš papirologiju oko tog posla ?


Tebi su obaveze velike ako si za 2008 prijavio tih 2.000.000 kao prihod.
Znači da si cele 2009 imao akontacionu osnovicu veliku. Sada kada budeš predao prijavu za 2009 oni će ti stornirati akontacije i proknjižiti po konačnom prijavi.
To će najverovatnije da ti smanji obaveze. Problem je što oni ne storniraju kamate koje su nastale po osnovu neplaćenih akontacija, a vole i kamate da pripišu glavnici na početku godine.

Poz. Gosha


Hajmo polako, ima ovo pomalo los ton a ja to nikako ne bih zeleo jer je ti meni pomazes i hvala na tome.

Racun sam izdao jer mi je investitor trazio isti. Sad odradjujem te pare. Mislis da sam mogao drugacije?
Mozda je nekom to samo zbir cifara i broja 2 ali meni je to svaki kvadrat napolju, skela, kisa, vetar, plate radnicima i da ne pricam .. svakom je svoja muka najveca. Boris se za svakog klijenta ko izgleda da ce ti ikad platiti.

Nisam imao cele godine osnovicu veliku vec kao i prethodne godine, placao sam oko 15hiljada doprinose i sve podmirivao na vreme. Tu nemam kamata!

Sad imam u rukama konacni obracun za poreze i doprinose i to je enormno visoko (vec sam to pisao). Zaduzili su me odmah za svih 11 meseci, zaduzenja krecu od 01.11. a resenje mi je uruceno 22.11.

Znaci sad kad predam prijavu smanjice se ta zaduzenja?
[ gosha @ 11.12.2009. 12:12 ] @
Ajmo redom:

1. Ne brini se za ton ovo je rasprava :) Samo ne dozvoljavam da se optuzuju drugi dok se ne ustanovi da nisu krivi :) Na forumima često dolazi do generalizacije što definitivno nije OK.
2. Račun nisi smeo da izdaš. Ti si napravio grešku. Trebao si da izdaš avansni račun. On se ne tretira kao prihod. I samim tim dobit bi ti bila manja za 2.000.000
Pri tome ne znam kakav si račun izdao ako si ti vršio nabavku materijala za klijenta. Kako si fakturisao nešto što nisi ni nabavio ?

3. Meni nije jasno kakvo si rešenje dobio tek sada u 11 mesecu. Umeju oni da kasne ali to je baš mnogo kasno.
Možeš li da prepišeš naslov rešenja i za koji period se odnosi.


Ako si bio knjigaš u 2008, a verovatno jesi. Onda ti je dobit bila uvećana za tih 2.000.000. Na osnovu te dobiti si i akontaciono zadužen za 2009. Kada budeš predao poreski bilans za 2009 onda se te akontacije storniraju i zadužuješ se sa "realnim" porezima i doprinosima.

Problem je što si na velikom gubitku ako je u tih 2.000.000 bio uračunat i materijal, a tebi je to ušlo u dobit. Pukao si oko 46% od vrednosti materijala + kamatu koja je sigurno velika.

Ako je bilo materijala i dodatnih radnika koje si legalno angažovao onda će ti to biti sada rashod pa je moguće da ćeš otići u gubitak. U tom slučaju porez će ti biti 0 ali će ti osnovica za doprinose biti oko 180.000.
Što znači da će ti za doprinose za 2009 godinu tražiti oko 70.000 din.


Poz. Gosha
[ dragan djokic @ 11.12.2009. 12:27 ] @
evo doslovno:
resenje
utvdjuje se konacni iznos poreza na dohodak gradjana na prihode od obavljanja samostalne delatnosti, za period 01.01.08. do 31.12.08. (uruceno 22.11.2009.)
.
.
oporeziva dobit 2.585.988.
.
.
ukupno utvrdjen porez za placanje 258.598.80
.
Razliku... duzan da plati u roku od 15 dana.

pa onda

Resenje
utvrdjue se akontacija poreza na dohodak gradjana za 01.01.2009. do 31.12.2009.
.
oporeziva dobit 220.268.00
.
mesecna obaveza poreza 22.026.80
.
Mesecne obaveze je duzan da placa u roku od 15 dana po isteku svakog meseca..

Dospele a neizmirene obaveze .. takodje
...

[ Predrag Supurovic @ 11.12.2009. 12:52 ] @


Citat:
websurfer: Mislim da je do 3 miliona granica za ostanak na pausalnom oporezivanju a promet preko 4 miliona znaci placanje PDV-a. Jedino ako nisu nesto opet menjali?


U pravu si, 3 miliona je granica.

Citat:

Ako te dobro citam, na razrezivanje ovolikih obaveza utice i iskazana dobit u 2007.


Ako si paušalac nema dobiti. Ako imaš iskazanu dobit onda nisi paušalac.

Inače, ako si paušalac, knjigovođa ti i ne treba jer - nema šta da radi.

[ websurfer @ 11.12.2009. 12:57 ] @
Citat:
Predrag Supurovic:
Inače, ako si paušalac, knjigovođa ti i ne treba jer - nema šta da radi.


Da, mislim da jedino imas obavezu vodjenja KPO knjige a za to ti ne treba knjigovodja.
[ gosha @ 11.12.2009. 13:51 ] @
Dragane kolika ti je vrednost materijala u tih 2.000.000 ?


Poz. Gosha
[ dragan djokic @ 11.12.2009. 14:05 ] @
pa sad otkud da znam . to je za radove gde smo jednu kucu radili cak 2006. pa je delimicno placena, pa za nesto malo iz 2007 i uglavnom 2008. Nemam pregled sta je tacno otislo njemu :( Opsti odnos rada i materijala kod nas je 70:30 a ako su neki skupi materijali 50:50. Poslove u ovoj godini sam delom finasirao iz tih para ali nisam nista fakturisao.
Ne razumem zasto je materijal bitan ?

Shvatam da ako ja sada zatvorim radnju
- ako ne platim, dug mi ostaje kao fizickom licu i mogu da mi uzmu bilo sta od imovine, kola, stolice iz kuce itd
- ako platim, posto ce to po obracunu na kraju ove godine biti visaaaakkkkk ! onda pretplata ostaje opstini
- isto ce se desiti ako predjem na obracun plate za narednu godinu kao za radnike , te pare koje sad puknem ce mi ostati zarobljene u opstini jel tako?

Video si zaglavlja resenja?
[ Predrag Supurovic @ 11.12.2009. 14:38 ] @
Materijal je bitan jer materijal predstavlja trosak, pa se to odbija od dobiti, ako ga prikazes kao trosak. To jest, da si ga prikazao kao trosak.
[ gosha @ 11.12.2009. 14:42 ] @
Video sam. To je OK i ne vredi da se žališ jer je rešenje u redu.

Ceo problem je što ti nisi znao da ćeš od tih 2m morati državi da platiš 46%. Pošto to nije bila avansna uplata onda je sve u redu.

Idi podnesi zahtev za mirovanje zdravstvenog to će da ti skine sa grbače par 100 hiljada.

Idi kod knjigovođe i neka ti okvirno izračuna dobit za 2009. godinu.
S obzirom da ti knjigovođa nije smeo da u troškove 2008 uključi doprinose ona će to morati da uradi u 2009 ali samo za iznos koji si platio.

Ako ti utvrdi dobit od 500.000 dinara ti bi trebalo da platiš barem isto toliko doprinosa do kraja godine kako bi ti u bilansu bilo prikazano dodatnih 500.000 troškova i kako bi ti se dobit za 2009 svela na 0.
Treba uzeti i kamate u obzir jer one povećavaju dobit. Država ne da da se kamate prikažu kao trošak.

Time postižeš da za 2009 godinu duguješ 0 din za porez, znači da će ti onih akontacionih 220.268 biti obrisano.
Što se tiče doprinosa za 2009 biće ti oko 70.000. je će osnovica biti minimalna.

Čim prođu praznici traži od knjigovođe da ti uradi bilanse kako bi ih što pre odneo u PU i onda lezi referentu na kičmu da što pre proknjiži kako ne bi išle kamate.

Ako duguješ za porez blokiraće ti račun. Zato moraš prvo njega platiti, ali plati samo 2008. Što se tiče doprinosa plaćaj samo penzioni. Nemoj da plaćaš ostala dva jer će ti skidati više kamate, a manje glavnice.

Nadam se da si razumeo.

PS. Ne vredi da gasiš radnju jer nećeš moći da radiš, a obaveze ti se ne brišu.


Poz. Gosha
[ blingaro @ 11.12.2009. 18:21 ] @
Preplata NIKADA ne ostaje opštini, već se uvek nalazi na tvom PIB-u, odnosno ako ugasiš radnju, onda na tvom JMBG. Taj novac uvek možeš da vratiš ili preknjižiš.
[ websurfer @ 12.12.2009. 11:38 ] @
Zamolio me jedan prijatelj da postavimo ovde pitanje koje ga jako zanima:

On je bio pausalac u 2008. godini, ne seca se da li je predat zahtev za nastavak pausalnog oporezivanja i za 2009. godinu (imao je u 2008. knjigovodju, iako nije morao da ga ima, koji mu je valjda bio zaduzen da vodi racuna o takvim stvarima pa se covek ne seca). E sad, uzimao je iz poreske uprave neke kartice gde pise koliko je dugovao po akontacionim resenjima za 2009., takodje u akontacionom resenju za 2009. mu pise da je porez odredjen kao pausalcu. Da li je moguce da ako nije predao zahtev prosle godine da nastavi da bude pausalac (posto se ne seca da li ga je predao) tj da mu akontaciono ide pogresno kao da je pausalac i da ga tek konacno resenje neprijatno iznenadi?

tj. u akontacionom resenju pise mu:

Citat:
"Poreska uprava, utvrdila je poresku osnovicu - pausalni prihod i visinu akontacione obaveze poreza na dohodak gradjana od obavljanja samostalne delatnosti na osnovu poreske prijave, odnosno izmenjene poreske prijave, kriterijuma propisanih 41. Zakona o porezu na dohodak gradjana..."


Da li se moze uopste (makar i u teoriji) desiti da mu konacno resenje stigne da plati po stvarnim prihodima a ne kao pausalac? Dakle, u akontacionom pise da se pausalno oporezuje ali da li se akontaciono i konacno resenje mogu razlikovati u nacinu oporezivanja (tj da mu stigne da plati po stvarnim prihodima umesto pausalno)?

Promet mu je u 2009. bio daleko manji od limita od 3 miliona din.
[ S A J A @ 13.12.2009. 11:17 ] @
Citat:
Da li se moze uopste (makar i u teoriji) desiti da mu konacno resenje stigne da plati po stvarnim prihodima a ne kao pausalac? Dakle, u akontacionom pise da se pausalno oporezuje ali da li se akontaciono i konacno resenje mogu razlikovati u nacinu oporezivanja (tj da mu stigne da plati po stvarnim prihodima umesto pausalno)?


To nije moguće jer da bi dobio konačno rešenje po stvarno ostvarenoj dobiti on mora da vodi knjige i preda završni račun u kome bi bila definisana njegova stvarna dobit. Ako neko izgubi statuš paušalca, bilo kojim razlogom, poreska uprava mu šalje obaveštenje da počne sa vođenjem poslovnih knjiga od sledeće godine ili od polovine tekuće. Prema tome, jedino ako je on dobio u prvoj polovini godine obaveštenje od PU da prelazi od polovine godine da bude preduzetnik "knjigaš" onda mora da preda završni račun (za poslovanje u tih 6 meseci) i na osnovu njega dobija rešenje o plaćanju poreza i doprinosa na utvrđenu dobit.
[ websurfer @ 13.12.2009. 11:43 ] @
Hvala ti Sajo na odgovoru.

Citat:
S A J A: obaveštenje od PU da prelazi od polovine godine da bude preduzetnik "knjigaš"


Pretpostavljam da bi morao i da potpise to obavestenje tako da nikako ne moze da dodje do neke zabune da obavestenje postoji a da mu ne bude uruceno?
[ S A J A @ 13.12.2009. 13:26 ] @
Citat:
Pretpostavljam da bi morao i da potpise to obavestenje tako da nikako ne moze da dodje do neke zabune da obavestenje postoji a da mu ne bude uruceno?


To već ne znam, nisam imao priliku lično da ga vidim. Ako on sumnja da mu je možda poslato a da nije primio onda mu je najsigurnije da ode do PU i da pita svog referenta.
[ dragan djokic @ 14.12.2009. 10:54 ] @
Citat:
gosha: Video sam. To je OK i ne vredi da se žališ jer je rešenje u redu.

Ceo problem je što ti nisi znao da ćeš od tih 2m morati državi da platiš 46%. Pošto to nije bila avansna uplata onda je sve u redu.

Idi podnesi zahtev za mirovanje zdravstvenog to će da ti skine sa grbače par 100 hiljada.

Idi kod knjigovođe i neka ti okvirno izračuna dobit za 2009. godinu.
S obzirom da ti knjigovođa nije smeo da u troškove 2008 uključi doprinose ona će to morati da uradi u 2009 ali samo za iznos koji si platio.

Ako ti utvrdi dobit od 500.000 dinara ti bi trebalo da platiš barem isto toliko doprinosa do kraja godine kako bi ti u bilansu bilo prikazano dodatnih 500.000 troškova i kako bi ti se dobit za 2009 svela na 0.
Treba uzeti i kamate u obzir jer one povećavaju dobit. Država ne da da se kamate prikažu kao trošak.

Time postižeš da za 2009 godinu duguješ 0 din za porez, znači da će ti onih akontacionih 220.268 biti obrisano.
Što se tiče doprinosa za 2009 biće ti oko 70.000. je će osnovica biti minimalna.

Čim prođu praznici traži od knjigovođe da ti uradi bilanse kako bi ih što pre odneo u PU i onda lezi referentu na kičmu da što pre proknjiži kako ne bi išle kamate.

Ako duguješ za porez blokiraće ti račun. Zato moraš prvo njega platiti, ali plati samo 2008. Što se tiče doprinosa plaćaj samo penzioni. Nemoj da plaćaš ostala dva jer će ti skidati više kamate, a manje glavnice.

Nadam se da si razumeo.

PS. Ne vredi da gasiš radnju jer nećeš moći da radiš, a obaveze ti se ne brišu.


Poz. Gosha


Hvala veliko. Kopirao sam ovu poruku i odstampao i sad idem korak po korak. Nekako se sad digla magla i vise stvari razumem. Hvala jos jednom
[ dragan djokic @ 15.12.2009. 10:30 ] @
Ljudi samo jos jednu stvar da pitam...

Ako sam ja sad platio sve doprinose i poreze po konacnom obracunu za 2008. na prijavljenih 2m kao da je to moja plata da li to znaci da ja sad mogu i da podignem tih 2000 000 kao svoju platu?
Logicno je...
[ vesna velkom @ 15.12.2009. 14:37 ] @
Dobar dan.

Molila bih ako neko moze da mi odgovori .

Naime, platiti smo platu radniku sa kasnjenjem od par dana, u tom mesecu nismo imali para da sve izmirimo.
Naravno kad smo podneli u opstinu morali smo sami da se javimo inspektoru da smo kasnili a on nas sad zove po prekrsajnoj prijavi jer ima sumnju da smo zakasnili.

Ako neko ima iskustva, kako ovo sve ide dalje i mogu li nekako da se izvucem bez tih famoznih 150000 kazne o kojima se prica.

Dakle samo smo kasnili i sve smo sami prijavili.

Hvala svima unapred na trudu
[ S A J A @ 15.12.2009. 19:41 ] @
Citat:
dragan djokic: Ljudi samo jos jednu stvar da pitam...

Ako sam ja sad platio sve doprinose i poreze po konacnom obracunu za 2008. na prijavljenih 2m kao da je to moja plata da li to znaci da ja sad mogu i da podignem tih 2000 000 kao svoju platu?
Logicno je...


Ako si na dobit iz 2008 platio poreze i doprinose, sve što je ostalo (od te dobiti posle plaćanja poreza i doprinosa) je tvoje i možeš da podigneš.
[ vesna velkom @ 16.12.2009. 10:55 ] @
Ovo se ne tice mog problema ali cisto i mene zanima

Citat:
S A J A: Ako si na dobit iz 2008 platio poreze i doprinose, sve što je ostalo (od te dobiti posle plaćanja poreza i doprinosa) je tvoje i možeš da podigneš.


Znaci dobit mu je 2 000 000
platio je drzavi 46% = 960 000
isplatio je u 2008 recimo za platu 100 000

sada sme da isplati 2000 000 - 100 000 = 1 900 000
ili 2000 000 - 960 000 - 100 000 = 940 000
?

Da li ima neki rok za podizanje ove "plate"?
[ S A J A @ 16.12.2009. 17:08 ] @
2000 000 - 960 000 - 100 000 = 940 000
[ vukmarija @ 18.12.2009. 14:55 ] @
pozdrav iz zagadjenog Panceva!

Ja sam pausalac i prihodi su mi se uvecali duplo u odnosu na proslu godinu...........Mene zanima sledece............posto nece niko od knjigovodja(drugih firmi) da mi lepo objasni sta pisem na naloge za prenos ili isplatu kad dizem novac, ja se Vama obracam da mi pomognete.Naime, isti mi kazu da ne mogu da pisem samo kao svrhu placanja ZARADA OSNIVACA ILI PUTNI TROSAK jer mora iynos da mi se poklapa sa zaradom na osnovu koje placam porez.pa kako onda da dignem svoj novac?????????????????sta sve mogu da pisem na nalozima kako bih ga podigla?nemam kancelariju, bavim se folklorom!
Havla.
[ websurfer @ 18.12.2009. 15:03 ] @
Citat:
vukmarija: sta sve mogu da pisem na nalozima kako bih ga podigla?


Mislim da mozes da napises "Isplata gotovine" posto kao pausalac ne moras da pravdas bilo kakve troskove.
[ Marko_L @ 19.12.2009. 10:07 ] @
Citat:
znam da mogu to ali da li je to sigurno da me niko nece kontrolisati?kako vi podizete novac?sta pisete na naligu?

Kako misliš da li je sigurno da te niko neće kontrolisati ? Naravno da nije, jer inspekcija može u bilo kom trenutku da dođe i proveri tvoje poslovanje. E sad, druga je stvar što se kod paušalaca troškovi uopšte ne gledaju kao deo poslovanja, barem ne iz ugla inspekcije, jer ti isti troškovi nemaju nikakvu ulogu u određivanju visine poreza, samo prihodi. Dakle, bitno je shvatiti jednu stvar. Razlog zašto uopšte postoji kontrola tokova novca od strane poreskog, jeste da bi se odredio adekvatan porez. Ništa više, ništa manje od toga. Samim tim, kod onih koji porez plaćaju na osnovu dobiti, normalno je da se kontrolišu i troškovi, jer isti ti troškovi direktno utiču na dobit, pa kada se ti troškovi ne bi kontrolisali, neko bi mogao jednostavno da izmislili gomilu troškova u iznosu koji je jednak prihodu, i tako izbegne plaćanje poreza i stavi sve pare u džep, jer ako nema dobiti, nema ni poreza. Međutim, kod paušalaca je drugačije, jer kao što samo ime kaže, na ime poreza plaćaju iznos koji je unapred paušalno određen, nevezano za to kolika je dobit i da li je uopšte ima. Shodno tome, nema razloga ni za kontrolu troškova, tako da na nalogu za isplatu možeš da navedeš bukvalno šta god hoćeš. Ja obično navedem "ostali troškovi".
[ Spanta @ 19.12.2009. 22:58 ] @
Citat:
websurfer: Pa ako si vec pausalac niko ni ne treba da te pita zasto podizes novac jer nisi ni duzan da ga pravdas bilo kome. Mislim da slobodno mozes da napises "Podizanje gotovine" a nikoga ne treba da se tice za sta ti je ta gotovina (za troskove ili za zaradu) posto vec placas pausalno odredjen porze i doprinose. Mislim da ne treba ni da se ogranicavas na sumu ispod 15000 din iz istog razloga.
O ovome smo vec pisali. Sve sto ste naveli je tacno, ali je takodje tacno i da pausalac koji "obrne" godisnje dva miliona retko ima potrebu da odjednom podigne 200.000 dinara (na primer). Zato su takvi potezi pod lupom inspekcije jer podsticu sumnju na pranje novca. Ja sam podizao male sume jer nisam imao potrebe za velikim iznosima (a ni para na racunu za tako nesto), ali sam objasnjavao princip rada koji je po mom misljenju ispravan.
[ maki03 @ 20.12.2009. 11:41 ] @
Procitala sam skoro celu temu i imam sve pohvale za forumase!
Neko je na pocetku teme postavio pitanje na koje i mi treba odgovor,ali odgovor nigde nisam uspela da pronadjem,
pa molim da mi neko odgovori ako zna:
da li se u kpo knjigu kao promet upisuje pozajmica osnivaca ?
Unapred hvala,
pozz
[ S A J A @ 20.12.2009. 19:59 ] @
Citat:
maki03: Procitala sam skoro celu temu i imam sve pohvale za forumase!
Neko je na pocetku teme postavio pitanje na koje i mi treba odgovor,ali odgovor nigde nisam uspela da pronadjem,
pa molim da mi neko odgovori ako zna:
da li se u kpo knjigu kao promet upisuje pozajmica osnivaca ?
Unapred hvala,
pozz


Preduzetnici, koji porez na dohodak građana plaćaju na paušalno utvrđen prihod, vode poslovnu knjigu na obrazcu KPO – Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika.

Po tome ispada da se u toj knjizi upisuje samo ostvaren promet a pozajmice to nisu. Mada se ta pozajmica vidi kao priliv na tekući račun pa se neće slagati sa knjigom ako se ne upisuje.
Ja bih tu imao samo jedno pitanje, što bi paušalac uopšte pravio sam sebi pozajmice? Ako treba da platiš neku obavezu a nemaš para na računu, plati sa privatnog računa ili gotovinom u pošti.
[ websurfer @ 20.12.2009. 20:13 ] @
Citat:
S A J A
Po tome ispada da se u toj knjizi upisuje samo ostvaren promet a pozajmice to nisu. Mada se ta pozajmica vidi kao priliv na tekući račun pa se neće slagati sa knjigom ako se ne upisuje.


Sta onda u tom slucaju uarditi? Upisivati ili ne? Po ovome ispada da ako uplatis sebi pozajmicu (ili ti je neko uplati) stvaras sebi problem kao da radis nesto nelegalno iako je sve legalno. Izvinjavam se sto pitam ali i mene ovo zanima posto cu biti pausalac.

Citat:
S A J A:
Ja bih tu imao samo jedno pitanje, što bi paušalac uopšte pravio sam sebi pozajmice? Ako treba da platiš neku obavezu a nemaš para na računu, plati sa privatnog računa ili gotovinom u pošti.


U praksi ponekad postoje situacije kada je lakse napraviti pozajmicu.
[ S A J A @ 20.12.2009. 21:03 ] @
Citat:
Sta onda u tom slucaju uarditi? Upisivati ili ne? Po ovome ispada da ako uplatis sebi pozajmicu (ili ti je neko uplati) stvaras sebi problem kao da radis nesto nelegalno iako je sve legalno. Izvinjavam se sto pitam ali i mene ovo zanima posto cu biti pausalac.


2.3. Sastavljanje poslovne knjige KPO - Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno
oporezovanih obveznika

Član 7

U poslovnu knjigu KPO - Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih
obveznika, knjiže se prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga.

U obrazac poslovne knjige KPO, podaci se unose na sledeći način:
1) u kolonu 1 - redni broj poslovne promene od početka godine, odnosno od početka
obavljanja delatnosti, ako je početak obavljanja delatnosti u tekućoj godini; ovaj redni broj
upisuje se u gornjem desnom uglu knjigovodstvene isprave na osnovu koje je knjižena
poslovna promena;
2) u kolonu 2 - datum i opis knjiženja poslovne promene u poslovnoj knjizi;
3) u kol. 3 i 4 - iznos prihoda od prodaje proizvoda, odnosno od izvršenih usluga;
4) u kolonu 5 - iznos ukupnih prihoda, kao zbir iznosa iz kol. 3 i 4.


Citat:
U praksi ponekad postoje situacije kada je lakse napraviti pozajmicu.


Kako hoćeš, samo ćeš posle trebati da se ubeđuješ sa inspekcijom zbog čega ti se ne slaže prihod iz knjige sa prilivom para na račun.
[ websurfer @ 20.12.2009. 21:19 ] @
Citat:
S A J A: Kako hoćeš, samo ćeš posle trebati da se ubeđuješ sa inspekcijom zbog čega ti se ne slaže prihod iz knjige sa prilivom para na račun.


Pa ako je sve legalno, zasto inspekcija ne bi imala razumevanja za to?
[ websurfer @ 20.12.2009. 22:24 ] @
Citat:
S A J A: U poslovnu knjigu KPO - Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika, knjiže se prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga.


Jel se KPO obavezno overava negde na kraju godine ili se negde predaje ili sta se na kraju radi sa njom? I jel postoji obaveza da se stare KPO knjige cuvaju godinama ili je bitno imati aktuelnu tj. poslednju?
[ Farenhajt @ 21.12.2009. 09:17 ] @
Citat:
S A J A: Kako hoćeš, samo ćeš posle trebati da se ubeđuješ sa inspekcijom zbog čega ti se ne slaže prihod iz knjige sa prilivom para na račun.


Ne postoji taj problem. Svaka transakcija s računom ima svoju definisanu šifru plaćanja. Za nas koji se bavimo uslugama, fakturisani prihodi imaju šifru 121/221 (zavisno od toga da li su uplaćeni na šalteru ili elektronski), pozajmica osnivača ima šifru 181/281 (ista razlika), a povraćaj pozajmice ima šifru 182/282. Prema tome, inspektore će interesovati da se prihodi pod šifrom x21 slažu na računu i u KPO, a pozajmice su sasvim drugi padež (tu će ih interesovati da sravne datum uplate i završne isplate, pa da vide je li sve bilo u roku).
[ S A J A @ 21.12.2009. 10:27 ] @
Citat:
websurfer: Jel se KPO obavezno overava negde na kraju godine ili se negde predaje ili sta se na kraju radi sa njom? I jel postoji obaveza da se stare KPO knjige cuvaju godinama ili je bitno imati aktuelnu tj. poslednju?


Za overavanje ne znam, to pitaj u poreskoj upravi a sto se tice cuvanja, pa sve poslovne knjige se moraju cuvati par godina, e sad ne bih znao tacno koliko je za tu knjigu konkretno.
[ S A J A @ 21.12.2009. 10:36 ] @
Citat:
Farenhajt: Ne postoji taj problem. Svaka transakcija s računom ima svoju definisanu šifru plaćanja. Za nas koji se bavimo uslugama, fakturisani prihodi imaju šifru 121/221 (zavisno od toga da li su uplaćeni na šalteru ili elektronski), pozajmica osnivača ima šifru 181/281 (ista razlika), a povraćaj pozajmice ima šifru 182/282. Prema tome, inspektore će interesovati da se prihodi pod šifrom x21 slažu na računu i u KPO, a pozajmice su sasvim drugi padež (tu će ih interesovati da sravne datum uplate i završne isplate, pa da vide je li sve bilo u roku).


Nisam rekao da je problem utvrditi tip placanja nego je problem, tj. moze biti problem da to objasnis inspektoru kad te bude posetio.
[ maki03 @ 22.12.2009. 00:50 ] @
Hvala svima, a odgovor i jeste vrlo logican,pozajmica nikako ne moze biti ostvaren prihod i
po pravilu se ne upisuje u KPO.
[ Farenhajt @ 22.12.2009. 04:50 ] @
Citat:
S A J A: Nisam rekao da je problem utvrditi tip placanja nego je problem, tj. moze biti problem da to objasnis inspektoru kad te bude posetio.


Ako inspektor dođe sa žvakom da ti se prihodi na računu ne slažu sa knjiženjem u KPO, to znači da je već pregledao bankovne izvode s tvog poslovnog računa, pa prema tome, ako je toliko neuk u svom poslu da ne ume da razluči različite šifre plaćanja, momentalno ćeš se žaliti njegovim pretpostavljenima.
[ Farenhajt @ 22.12.2009. 15:35 ] @
Citat:
websurfer: Jel se KPO obavezno overava negde na kraju godine ili se negde predaje ili sta se na kraju radi sa njom? I jel postoji obaveza da se stare KPO knjige cuvaju godinama ili je bitno imati aktuelnu tj. poslednju?


KPO mora da se overi PRE nego što u nju uneseš ikakvu stavku (mada će ti verovatno progledati kroz prste i ako si već upisivao nešto u nju) - to se obavlja u opštini, u službi za overavanje (pitaš u poreskoj službi, pa te oni upute na šalter). Ako sa KPO knjigom nisi dobio onaj plavi končić koji služi da se sve stranice povežu, svrati u bilo koju bolju papirnicu da ti ga daju. Ako ti inspekcija dođe i zatekne neoveren KPO, slutim da će ti praviti problem.

Službenica iz poreske rekla mi je da jedan primerak KPO može da se koristi iz godine u godinu - na poslednjoj strani stare godine mogu ti ostati nepopunjene rubrike, preko kojih onda lenjirom udariš dijagonalnu liniju ("poništeno"), a na gornjoj margini naredne strane napišeš "2010" (ili koja već godina), pa voziš dokle traje. Bilo bi zbilja glupo svake godine otvarati novu knjigu i bacati papir.

Ono što ću proveriti u poreskoj ovih dana (moram da svratim do njih da im odnesem godišnji raport) jeste da li se donos i prenos prave na prelomu kalendarskih godina (logično mi je da ne, jer se svaka godina oporezuje zasebno, ali ću ipak pitati).
[ websurfer @ 22.12.2009. 16:14 ] @
Čuo sam da KPO može da se vodi uz pomoć kompjuterskog programa.

Kako stvari stoje sa tim? Kakav program je tu potreban (možda bih sam napravio taj program).

I najvažnije - kakva je procedura kod ovakvog načina vodjenja KPO?
[ websurfer @ 23.12.2009. 09:41 ] @
Citat:
S A J A
Već smo utvrdili da se pozajmice ne upisuju u KPO knjigu jer nisu prihod. Da sam na mestu paušalca, ne bi ih ni uplaćivao na tekući račun. Paušalci ne vode knjige pa prema tome ne mogu da klasifikuju priliv novca na pozajmice i prihod. Draže bi mi bilo da mi se priliv i KPO knjiga slažu nego da na račun nabacujem neke pozajmice (koje su u slučaju paušalaca besmislene jer se ne mogu vratiti kao povraćaj pozajmice).


Ok, razumem da bi tebi bilo draze ali u realnosti postoje situacije gde je ponekad neophodno izvrsiti pozajmicu samom sebi. Jedan od primera: prilikom placanja oglasavanja negde ne mozes za firmu da platis oglasavanje kao fizicko lice. Ako trenutno nemas novac na racunu firme a hitno ti je da uplatis npr. 100.000 din za oglasavanje sta ces uraditi? Neces platiti oglasavanje? Ili ces bespotrebno lazirati uplatu na svoj racun (uplatices na racun kao da ti je neko uplatio npr. za neku uslugu)? I kako bi je lazirao ako npr. radis samo sa pravnim licima?

Ili ces jednostavno uplatiti sebi pozajmicu od 100.000 din? Ja bih u tom slucaju uplatio sebi pozajmicu.

Citat:
S A J A:
Ovo što si gore napisao si prepisao iz zakna o obligacionim odnosima, to sve stoji, tako se rade zajmovi. Nije sporno da to može da radi paušalac ali nema smisla


Dakle, bitno je da po zakonu moze - a mislim da bi procena smisla trebalo da bude na onome ko mozda ima potrebe za takvom pozajmicom.
[ S A J A @ 23.12.2009. 10:46 ] @
Citat:
websurfer: Ok, razumem da bi tebi bilo draze ali u realnosti postoje situacije gde je ponekad neophodno izvrsiti pozajmicu samom sebi. Jedan od primera: prilikom placanja oglasavanja negde ne mozes za firmu da platis oglasavanje kao fizicko lice. Ako trenutno nemas novac na racunu firme a hitno ti je da uplatis npr. 100.000 din za oglasavanje sta ces uraditi? Neces platiti oglasavanje? Ili ces bespotrebno lazirati uplatu na svoj racun (uplatices na racun kao da ti je neko uplatio npr. za neku uslugu)? I kako bi je lazirao ako npr. radis samo sa pravnim licima?

Ili ces jednostavno uplatiti sebi pozajmicu od 100.000 din? Ja bih u tom slucaju uplatio sebi pozajmicu.


Ne mora preko poslovnog računa. Preduzetnici su fizička lica i nastupaju pod svojim ličnim imenom. Dakle ako ti kao Pera Perić uplatiš nekoj firmi za oglas (za koji treba deklaracija), to se isto tretira nebitno da li je plaćeno sa poslovnog ili privatnog računa. To je zapravo i jedna prednost preduzetnika, oni nisu pravna lica već su fizička lica koja obavljaju delatnost i nastupaju pod svojim imenom. Kao pravno lice ne bi mogao da izvršiš plaćanje sa privatnog računa već mora preko firme a kod preduzetnika ne mora jer je on neodvojiv od svoje firme, on je prosto preduzetnik.

Pojam i registracija
Član 48
(1) Preduzetnik, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.
(2) Umetnički i stari zanati i poslovi domaće radinosti jesu, naročito: filigranska delatnost; opančarska; grnčarska, kao i izrada predmeta koji imaju estetsko obeležje narodnog stvaralaštva.
(3) Ministar nadležan za poslove privrede bliže određuje poslove, koji se u smislu ovog zakona, smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti.
(4) Preduzetnik se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(5) Fizičko lice upisano u posebni registar, koje u vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisima to određeno.
(6) Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Odgovornost
Član 49
Preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom.
Obeležja
Član 50
(1) Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa ovim zakonom.
(2) Ime iz stava 1 ovog člana registruje se uz dodatak naziva "preduzetnik" ili skraćenice "pr".



Citat:
websurfer: Dakle, bitno je da po zakonu moze - a mislim da bi procena smisla trebalo da bude na onome ko mozda ima potrebe za takvom pozajmicom.


Naravno da može. Da ne ispadne kako ja tvrdim da ne može. Samo kažem da je besmisleno za paušalce. Već za preduzetnike knjigaše i preduzeća je druga priča.
[ websurfer @ 23.12.2009. 12:14 ] @
Citat:
S A J A:Ne mora preko poslovnog računa. Preduzetnici su fizička lica i nastupaju pod svojim ličnim imenom. Dakle ako ti kao Pera Perić uplatiš nekoj firmi za oglas (za koji treba deklaracija), to se isto tretira nebitno da li je plaćeno sa poslovnog ili privatnog računa.


Ovo nisam znao. Ova informacija bice mi od koristi za ubuduce.
[ Marko_L @ 23.12.2009. 12:33 ] @
@Farenhajt, @websurfer
Ne znam šta ste navrzli na Saju. Čovek vam priča šta je najpraktičnije u slučaju da ste paušalac, a nemate dovoljno sredstava na računu da platite nešto. Vas ništa ne sprečava da pravite pozajmice, ako mislite da je tako "legalnije" ili šta već, ali u tom slučaju treba biti spreman na to da inspektor može malo da se zbuni neslaganjem, pa da mora da mu se objasni, a ja bih u zemlji Srbiji uvek izbegao da dođem u situaciju da moram inspekciji da objašnjavam bilo šta, čak i kada znam da sam 100% u pravu. Dakle, pričamo o paušalcima koji nemaju gde ni da zavedu tu pozajmicu. Naravno da su stvari drugačije kada se radi o knjigašima, jer se njima svaki trošak računa u poslovanje firme i na osnovu njega obračunava porez, pa je logičnije da se nešto plati sa računa firme da bi moglo da se zavede kao trošak, dok se kod paušalaca računa samo prihod i samim tim nema smisla praviti pozajmice da bi se nešto platilo sa računa, jer se taj trošak nigde ne knjiži. Dakle, da rezimiramo, kod preduzetnika paušalca nije bitno da li se plaća sa računa firme ili ga plaća sam preduzetnik sa svog ličnog računa, jer se taj trošak nigde ne knjiži, niti utiče na porez, tako da nema ni previše smisla praviti akrobacije sa pozajmicamai. Kod preduzetnika knjigaša takođe nije bitno, ali bi valjalo da se plaća sa računa firme, jer se onda to što je plaćeno knjiži kao trošak i time umanjuje dobit, pa samim tim i porez, tako da ima smisla praviti pozajmicu ako firma treba nešto da plati, a nema dovoljno sredstava na računu. Kada se radi o firmi (u smislu pravnog lica, a ne preduzetnika), onda koliko ja znam, ni ne može drugačije nego pozajmicom.

Citat:
KPO mora da se overi PRE nego što u nju uneseš ikakvu stavku (mada će ti verovatno progledati kroz prste i ako si već upisivao nešto u nju) - to se obavlja u opštini, u službi za overavanje (pitaš u poreskoj službi, pa te oni upute na šalter). Ako sa KPO knjigom nisi dobio onaj plavi končić koji služi da se sve stranice povežu, svrati u bilo koju bolju papirnicu da ti ga daju. Ako ti inspekcija dođe i zatekne neoveren KPO, slutim da će ti praviti problem.

Meni su u poreskoj rekli da KPO knjiga ne mora da se vodi na papiru, već može i u računaru u bilo kom obliku (excel recimo). Stvarno ne znam kako bih to overio... jedino da mi lupe pečat na monitor :)
[ Farenhajt @ 23.12.2009. 12:52 ] @
Citat:
Marko_L: @Farenhajt, @websurfer
Ne znam šta ste navrzli na Saju. Čovek vam priča šta je najpraktičnije u slučaju da ste paušalac, a nemate dovoljno sredstava na računu da platite nešto. Vas ništa ne sprečava da pravite pozajmice, ako mislite da je tako "legalnije" ili šta već, ali u tom slučaju treba biti spreman na to da inspektor može malo da se zbuni neslaganjem, pa da mora da mu se objasni, a ja bih u zemlji Srbiji uvek izbegao da dođem u situaciju da moram inspekciji da objašnjavam bilo šta, čak i kada znam da sam 100% u pravu. Dakle, pričamo o paušalcima koji nemaju gde ni da zavedu tu pozajmicu. Naravno da su stvari drugačije kada se radi o knjigašima, jer se njima svaki trošak računa u poslovanje firme i na osnovu njega obračunava porez, pa je logičnije da se nešto plati sa računa firme da bi moglo da se zavede kao trošak, dok se kod paušalaca računa samo prihod i samim tim nema smisla praviti pozajmice da bi se nešto platilo sa računa, jer se taj trošak nigde ne knjiži. Dakle, da rezimiramo, kod preduzetnika paušalca nije bitno da li se plaća sa računa firme ili ga plaća sam preduzetnik sa svog ličnog računa, jer se taj trošak nigde ne knjiži, niti utiče na porez, tako da nema ni previše smisla praviti akrobacije sa pozajmicamai. Kod preduzetnika knjigaša takođe nije bitno, ali bi valjalo da se plaća sa računa firme, jer se onda to što je plaćeno knjiži kao trošak i time umanjuje dobit, pa samim tim i porez, tako da ima smisla praviti pozajmicu ako firma treba nešto da plati, a nema dovoljno sredstava na računu. Kada se radi o firmi (u smislu pravnog lica, a ne preduzetnika), onda koliko ja znam, ni ne može drugačije nego pozajmicom.


Meni su u poreskoj rekli da KPO knjiga ne mora da se vodi na papiru, već može i u računaru u bilo kom obliku (excel recimo). Stvarno ne znam kako bih to overio... jedino da mi lupe pečat na monitor :)


Ovo poslednje su i meni rekli nakon što sam već overio papirnu knjigu - ali onda ispada da nikakvu dokumentaciju i ne moraš da vodiš, pošto kompjuterski fajl možeš (valjda?) da "friziraš" kako hoćeš. To jest, šta onda inspekcija gleda? Tvoje bankovne izvode, a za elektronsku KPO ti "veruju na reč" da si je uredno vodio? Ili ih zapravo boli briga šta ti tamo radiš po računu sve dok ispunjavaš dva uslova: (1) ne prelaziš 3 miliona godišnje, (2) uredno plaćaš mesečne dažbine?
[ websurfer @ 23.12.2009. 13:00 ] @
Citat:
Marko_L:
Meni su u poreskoj rekli da KPO knjiga ne mora da se vodi na papiru, već može i u računaru u bilo kom obliku (excel recimo). Stvarno ne znam kako bih to overio... jedino da mi lupe pečat na monitor


Pa da, najlogicnije je da udare pecat na monitor
[ S A J A @ 23.12.2009. 13:20 ] @
Citat:
Marko_L: @Farenhajt, @websurfer
Ne znam šta ste navrzli na Saju. Čovek vam priča šta je najpraktičnije u slučaju da ste paušalac, a nemate dovoljno sredstava na računu da platite nešto. Vas ništa ne sprečava da pravite pozajmice, ako mislite da je tako "legalnije" ili šta već, ali u tom slučaju treba biti spreman na to da inspektor može malo da se zbuni neslaganjem, pa da mora da mu se objasni, a ja bih u zemlji Srbiji uvek izbegao da dođem u situaciju da moram inspekciji da objašnjavam bilo šta, čak i kada znam da sam 100% u pravu. Dakle, pričamo o paušalcima koji nemaju gde ni da zavedu tu pozajmicu. Naravno da su stvari drugačije kada se radi o knjigašima, jer se njima svaki trošak računa u poslovanje firme i na osnovu njega obračunava porez, pa je logičnije da se nešto plati sa računa firme da bi moglo da se zavede kao trošak, dok se kod paušalaca računa samo prihod i samim tim nema smisla praviti pozajmice da bi se nešto platilo sa računa, jer se taj trošak nigde ne knjiži. Dakle, da rezimiramo, kod preduzetnika paušalca nije bitno da li se plaća sa računa firme ili ga plaća sam preduzetnik sa svog ličnog računa, jer se taj trošak nigde ne knjiži, niti utiče na porez, tako da nema ni previše smisla praviti akrobacije sa pozajmicamai. Kod preduzetnika knjigaša takođe nije bitno, ali bi valjalo da se plaća sa računa firme, jer se onda to što je plaćeno knjiži kao trošak i time umanjuje dobit, pa samim tim i porez, tako da ima smisla praviti pozajmicu ako firma treba nešto da plati, a nema dovoljno sredstava na računu. Kada se radi o firmi (u smislu pravnog lica, a ne preduzetnika), onda koliko ja znam, ni ne može drugačije nego pozajmicom.


Konačno da neko razume ono što sam hteo reći, već sam počeo da se zabrinjavam. Sve si ispričao vrlo lepo čak i bolje od mene. Ja bi pre platio ponešto sa privatnog računa nego objašnjavao inspektoru zašto mi se knjiga ne slaže sa prilivom na račun. Mada, nije nezakonito raditi ni pozajmice.

Što se tiče vođenja KPO knjige kompjuterski, pitanje je da li te knjige koje moraju da se potpisuju mogu da se vode na kompjuteru. Mislim, čemu onda služi postpisivanje. Ili je to varijanta ako je papirna knjiga onda mora da se overi a ako je na kompjuteru onda može i bez overe. Možda ta KPO knjiga na kompjuteru mora da se overi digitalnim potpisom :) Znate da je privredna komora srbije već počela nekim institucijama da deli elektronske sertifikate.

I treba imati u vidu još jednu stvar, po zakonu o knjigovodstvu, program na kome se vode poslovne knjige ne sme imati mogućnost izmene i brisanja proknjiženih dokumenata (samo storniranje). Po tome ispada da excel NE SME da se koristi za vođenje poslovnih knjiga jer DOZVOLJAVA izmene i brisanje.
[ websurfer @ 23.12.2009. 13:25 ] @
Citat:
S A J A
I treba imati u vidu još jednu stvar, po zakonu o knjigovodstvu, program na kome se vode poslovne knjige ne sme imati mogućnost izmene i brisanja proknjiženih dokumenata (samo storniranje). Po tome ispada da excel NE SME da se koristi za vođenje poslovnih knjiga jer DOZVOLJAVA izmene i brisanje.


Da li znas gde se moze nabaviti bas takav program?
[ vukmarija @ 23.12.2009. 13:27 ] @
Sajooooooooooooooooooooooooooooooooooo
mi te volimoooooooooooooooooooooooooo
SAD OPET MALO JA..............
1. MENI U KOVINU GDE MI JE OTVORENA FIRMA TRAZE DA POPUNIM PRIHODE OD 01.01 DO 31 NOVEMBRA?
A STA BI SA DECEMBROM? JEL GA UPISUJEM U KPO ISTO DO KRAJA GODINE I GDE ONDA UDJU PRIHODI OD DECEMBRA AKO PRIJAVIM SAMO DO NOVEMBRA??
2. DA LI STE SIGURNI DA NOVAC MOGU SAMO DA PODIZEM NALOGOM ISPLATA NOVCA? ILI MORAM DA KAO SVRHU IMAM I NESTO DRUGO?
3. DA LI TABLA ZA ISTICANJE FIRME TREBA POSEBNO DA IZGLEDA I OD CEGA MOZE DA BUDE?
FALAAAAAAAAAAAAAAA
[ Marko_L @ 23.12.2009. 13:29 ] @
Pa generalno gledano ta KPO knjiga i jeste nepotrebna. Mislim, ionako se svaka uplata može videti na izvodu iz banke, a kod paušalaca su te uplate i jedino što poresku interesuje, jer ne obračunavaju ti oni porez za narednu godinu na osnovu KPO knjige, nego na osnovu izveštaja iz banke. Čak su mi i mnoge knjigovođe rekle da je KPO knjiga više formalnost koju vodiš zbog sebe da bi imao evidenciju izdatih faktura, nego inspekcije. Ja tu evidenciju vodim u sopstvenom programu, ali čuvam i KPO knjigu u excel formatu za slučaj da neko zatraži.
[ websurfer @ 23.12.2009. 13:38 ] @
Citat:
Marko_L:Čak su mi i mnoge knjigovođe rekle da je KPO knjiga više formalnost koju vodiš zbog sebe da bi imao evidenciju izdatih faktura, nego inspekcije.


I ja sam dobio takva uveravanja od nekoliko knjigovodja koje sam pitao.

Citat:
Marko_L: Ja tu evidenciju vodim u sopstvenom programu, ali čuvam i KPO knjigu u excel formatu za slučaj da neko zatraži.


Da li to znaci da je najvaznije da program treba da ima tu osobinu da ima opcije samo za unos podataka a ne za njihovo brisanje i izmenu ali da mora da ima opciju za npr. stampanje podataka (ako ih neko zatrazi na uvid)?
[ Marko_L @ 23.12.2009. 13:52 ] @
Citat:
I treba imati u vidu još jednu stvar, po zakonu o knjigovodstvu, program na kome se vode poslovne knjige ne sme imati mogućnost izmene i brisanja proknjiženih dokumenata (samo storniranje). Po tome ispada da excel NE SME da se koristi za vođenje poslovnih knjiga jer DOZVOLJAVA izmene i brisanje.

Da, to je i meni palo napamet, pa sam zato i pitao u poreskom konkretno da li je moguće koristiti MS Office ili OpenOffice za vođenje KPO knjige i dobio potvrdan odgovor. Pa sad, da li oni uopšte znaju šta sam ih pitao, ko će ga znati.
Citat:
Da li znas gde se moze nabaviti bas takav program?

Ostavljanje linkova bi bilo reklamiranje, pa ćemo to izbeći, ali ako ukucaš u google "knjigovodstveni software", naći ćeš. No imaj u vidu da ćeš teško naći softver koji je pisan isključivo za paušalce, tj. isključivo za vođenje KPO knjige, već ćeš verovatno morati da se zadovoljiš nečim glomaznijim što ima i vođenje KPO knjige kao opciju. Jednostavno, nema mnogo smisla praviti knjigovodstveni softver za nekoga ko praktično ni ne vodi knjige :)
Citat:
Da li to znaci da je najvaznije da program treba da ima tu osobinu da ima opcije samo za unos podataka a ne za njihovo brisanje i izmenu ali da mora da ima opciju za npr. stampanje podataka (ako ih neko zatrazi na uvid)?

Apsolutno nemam pojma. Mislim, svi znamo da xls dokument iz MS Excel-a (ili njegove alternative iz OpenOffice-a scalc-a) možeš da menjaš kako ti volja. Zato sam ih pitao da li je ok da KPO knjigu čuvam u excelu i rekli su mi da jeste. Tako da, to se poklapa sa onim što su mi knjigovođe rekle, da je KPO knjiga samo formalnost. Na kraju krajeva, to i ima logike, jer njima je merodavnije da vide tvoj izvod iz banke, nego šta si vodio u KPO knjizi. E sad, jedini je problem ovo što Saja reče, a to je da po zakonu knjigovodstveni program mora da ispunjava određene standarde (a pre svega taj o nemogućnosti naknadnog menjanja podataka, što Excel naravno ne ispunjava). Dakle, jedino se postavlja pitanje da li se vođenje KPO knjige uopšte smatra knjigovodstvom. Tu bi mogao da se krije odgovor zašto dozvoljavaju vođenje KPO knjige u bilo kom formatu.
[ controlesc @ 23.12.2009. 14:12 ] @
U moru slicnih, postoji i jedan knjigovodstveni program koji se reklamira na dosta domacih sajtova, a u lite verziji (free) ima i KPO za pausalce.
Mene interesuje nesto malo drugacije.
Sta ja trebam unositi u KPO kad mi stizu uplate za izvrsene usluge iz inostranstva? Da li stavljam devizni iznos ili dinarski po kursu na dan prispeca sredstava? Sta u slucaju kad jedan deo deviza konvertujem u dinare, a drugi ostavim na deviznom racunu, pa konvertujem naknadno, ili nikad, ako zelim da ih koristim za placanja u inostranstvu?
Uzgred, da li neko zna kome tacno treba da se salje specifikacija priliva deviza iz inostranstva? Imam obrazac koji je jedan es clan ljubazno svojevremeno ostavio bas za preduzetnike pausalce, ali nigde ne pise KOME se taj obrazac sa taxativno nabrojanim deviznim prilivima salje?
Ah, da... prema najavljenoj giljotini propisa, KPO ce se najverovatnije ukinuti :)

[ Marko_L @ 23.12.2009. 14:21 ] @
Koliko ja znam, nije baš da možeš da biraš, već devize moraš da konvertuješ u dinare i prebaciš na dinarski račun, pa tek onda možeš da konvertuješ nazad na devizni i plaćaš nešto u inostranstvu, tj. ne možeš primljene devize direktno koristiti za plaćanje bilo čega, niti možeš da ih podigneš. Tako je bar bilo ranije, a nisam čuo da se u međuvremenu nešto promenilo.
[ gosha @ 23.12.2009. 14:26 ] @
Aj malo svi na čitanje Zakona o porezu na dohodak građana.


Ako nečim želiš da se baviš nije loše pročitati propise jer profesionalne knjigovođe ne znaju baš sve. Mnogo je to propisa koje treba znati.

Evidentiranje prihoda i rashoda kod banke
Član 51.
Preduzetnik je dužan, nezavisno od načina na koji se oporezuje, da sva
plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sredstva na tom
računu, uključujući i uplatu primljenog gotovog novca, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje platni promet.


KPO knjiga nije glupost. Računi u 2009 2.900.000. Naplaćeno 2.700.000. U 2010 računi 2.900.000 sve naplaćeno plus 200.000 iz 2009.

Nagradno pitanje (na tekućem računu potražni promet u 2010 3.100.000);
Da li je paušalac u 2010 prešao 3.000.000 ?


NIKAKO NI U KOM SLUČAJU NEMOJTE PLAĆATI SA LIČNOG RAČUNA RAČUNE KOJI SU VAM IZDATI NA PREDUZETNIČKU RADNJU

Praviće te probleme firmama koje primaju te pare. Jer se to kog njih vidi kao priliv od fizičkog lica, a ne od preduzerničke radnje. Nije onaj član bez veze.

Poz. Gosha
[ controlesc @ 23.12.2009. 14:37 ] @
OK je to, mislim, bicu na sitnom gubitku zbog konverzije, ali nista strasno, naprosto, imam i namenski devizni racun koji mogu koristiti za placanje business karticom kad sam napolju, umesto da se placanje vrsi s dinarskog racuna... Prakticna mogucnost, naprosto. Ali, to mi je najmanja briga od svih... Ako sam jedan devizni priliv konvertovao u dinare u nekoliko rata, da li u KPO moram unositi svaku tu "konverziju" s deviznog na dinarski kao zasebne prilive, ili se sve moze staviti pod jednu stavku, u kojoj su sabrani iznosi konverzija (tako ce se iznos poklapati sa izvodom iz banke)? Naravno, mislim na jednu stavku za jednu deviznu uplatu. Za drugu deviznu uplatu bi isla druga stavka. Bez obzira na odgovor, mislim da cu ubuduce jednostavno sve devize konvertovati odmah po prijemu.
[ gosha @ 23.12.2009. 14:46 ] @
Pravilnik o poslovnim knjigama

Nije mnogo veliko.

Odgovara na mnoga pitanja postavljena ovde.

Poz. Gosha
[ websurfer @ 23.12.2009. 15:40 ] @
Citat:
gosha
NIKAKO NI U KOM SLUČAJU NEMOJTE PLAĆATI SA LIČNOG RAČUNA RAČUNE KOJI SU VAM IZDATI NA PREDUZETNIČKU RADNJU


Znaci ipak je, u slucaju da nemam dovoljno novca na racunu radnje, najbolje da uplatim pozajmicu a da ne placam sa svog privatnog racuna? Bez obzira na nacin oporezivanja?
[ gosha @ 23.12.2009. 16:10 ] @
Nema tu bolje, praktičnije...
Tako nalaže Zakon da se radi.


Poz. Gosha


[ websurfer @ 23.12.2009. 16:42 ] @
Hvala, tako sam i mislio ali su me neki komentari ovde zbunili.
[ S A J A @ 23.12.2009. 17:24 ] @
Citat:
gosha: Aj malo svi na čitanje Zakona o porezu na dohodak građana.

Ako nečim želiš da se baviš nije loše pročitati propise jer profesionalne knjigovođe ne znaju baš sve. Mnogo je to propisa koje treba znati.

Evidentiranje prihoda i rashoda kod banke
Član 51.
Preduzetnik je dužan, nezavisno od načina na koji se oporezuje, da sva
plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sredstva na tom
računu, uključujući i uplatu primljenog gotovog novca, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje platni promet.


Piše račun kod banke, ne piše koji račun :)



Citat:
gosha:NIKAKO NI U KOM SLUČAJU NEMOJTE PLAĆATI SA LIČNOG RAČUNA RAČUNE KOJI SU VAM IZDATI NA PREDUZETNIČKU RADNJU


Podržavam. Bez preke potrebe i znanja šta radite ne treba plaćati obaveze sa drugih računa.
[ Marko_L @ 23.12.2009. 17:36 ] @
To važi za račune koji su izdati na firmu. Normalno da ih nećeš plaćati sa ličnog računa, jer time praviš problem prvenstveno onome ko je izdao taj račun, a onda i sebi. Međutim postoji jedna bitna stvar kod preduzetničke radnje/agencije, a to je da ona nije pravno lice i kao takva ne može imati svoju imovinu, niti odgovarati za bilo šta odvojeno od samog preduzetnika, odnosno vlasnika radnje/agencije. U prevodu, radnja, to si ti. Za sva dugovanja odgovaraš svojom ličnom imovinom. Samim tim, kada kupiš bilo koju robu bilo kao preduzetnička radnja/agencija, bilo kao fizičko lice, ta roba je tvoje lično vlasništvo. Znači, odeš i kupiš računar kao fizičko lice, ti bez problema možeš da koristiš taj računar i kao lični, a možeš da ga koristiš i u radnji. E sad, to valjda važi i za usluge. Tako da, ne vidim šta je problem da ti svojim ličnim novcem uplatiš oglasni prostor u kome ćeš da reklamiraš radnju, osim ako račun za to nije izdat na radnju.
[ gosha @ 23.12.2009. 17:48 ] @
Citat:
S A J A:
Piše račun kod banke, ne piše koji račun :)


Naprotiv, ako piše preduzetnik onda samo može biti preduzetnički tekući račun.


[ websurfer @ 23.12.2009. 17:48 ] @
Citat:

Evidentiranje prihoda i rashoda kod banke
Član 51.
Preduzetnik je dužan, nezavisno od načina na koji se oporezuje, da sva
plaćanja
vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sredstva na tom
računu
, uključujući i uplatu primljenog gotovog novca, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje platni promet.


Citat:
S A J A: Piše račun kod banke, ne piše koji račun :)


Mislim da je ocigledno da se to odnosi iskljucivo na racun firme. U suprotnom ne bi ni bilo potrebno da preduzetnik ima racun za firmu vec bi za svoje poslovanje koristio svoj privatni racun.
[ gosha @ 23.12.2009. 17:58 ] @
Citat:
Marko_L
Samim tim, kada kupiš bilo koju robu bilo kao preduzetnička radnja/agencija, bilo kao fizičko lice, ta roba je tvoje lično vlasništvo. Znači, odeš i kupiš računar kao fizičko lice, ti bez problema možeš da koristiš taj računar i kao lični, a možeš da ga koristiš i u radnji. E sad, to valjda važi i za usluge. Tako da, ne vidim šta je problem da ti svojim ličnim novcem uplatiš oglasni prostor u kome ćeš da reklamiraš radnju, osim ako račun za to nije izdat na radnju.


Ovo može samo ako si paušalac.
Ako se na radnju kupuje nešto za lične potrebe onda se to ne sme prikazivati u knjigama kao trošak već kao isplata zarade.

Poz. Gosha
[ websurfer @ 23.12.2009. 18:03 ] @
Citat:
Marko_L: Tako da, ne vidim šta je problem da ti svojim ličnim novcem uplatiš oglasni prostor u kome ćeš da reklamiraš radnju, osim ako račun za to nije izdat na radnju.


Pa naravno da je racun izdat na firmu/radnju/agenciju. Ako uplacujes oglasni prostor za firmu - mnogi (provereno) nece prihvatiti da izdaju racun na tvoje ime vec ce racun/faktura glasiti iskljucivo na tvoju firmu/radnju. Ne zele oni da objavljuju oglase fizickih lica koji u svom oglasu nude proizvode ili usluge neke firme (mislim da im Zakon o oglasavanju jasno to zabranjuje iako mozes da im tvrdis - tvoja radnja = to si ti, za njih to ne vazi ukoliko zele da budu cisti u poslovanju). Tako je i za mnoge druge stvari, oglasavanje sam naveo samo kao jedan primer.
[ S A J A @ 23.12.2009. 18:42 ] @
Citat:
websurfer: Pa naravno da je racun izdat na firmu/radnju/agenciju. Ako uplacujes oglasni prostor za firmu - mnogi (provereno) nece prihvatiti da izdaju racun na tvoje ime vec ce racun/faktura glasiti iskljucivo na tvoju firmu/radnju. Ne zele oni da objavljuju oglase fizickih lica koji u svom oglasu nude proizvode ili usluge neke firme (mislim da im Zakon o oglasavanju jasno to zabranjuje iako mozes da im tvrdis - tvoja radnja = to si ti, za njih to ne vazi ukoliko zele da budu cisti u poslovanju). Tako je i za mnoge druge stvari, oglasavanje sam naveo samo kao jedan primer.


Svojevremeno sam imao sličnu situaciju kad sam davao oglas u Halooglasima. Traže oni deklaraciju, ja im pošaljem deklaraciju. Pošto nisam imao para na poslovnom računu ja platim sa svog privatnog. Sutra mi dolazi mail da ne mogu da prihvate uplatu jer dajem oglas kao pravno lice a uplaćujem kao fizičko lice i nude mi rešenje u vidu povraćaja novca. Onda je tu lepo objasnim da ja nisam pravno lice već fizičko lice registrovano za obavljanje samostalne delatnosti i kao fizičko lice sa svojim imenom i prezimenom vam plaćam i pozovem se na par članova Zakona o privrednim društvima u kojima lepo piše da je preduzetnik fizičko lice i da nastupa pod svojim ličnim imenom. Sutradan dobijam mail da je sve u redu i da je uplata prihvaćena.

Međutim, gorepomenuti oglasi su ne zeznuli jer su mi poslali fakturu baš na naziv firme i time me primorali da je proknjižim kao trošak. Onda se plaćanje evidentira preko blagajne. Dakle, gosha je u pravu kad kaže da račune koje dobijete baš na ime firme ne treba plaćati sa ličnog računa jer ako taj račun proknjižite nećete imati sa čime da zatvorite uplatu. E sad, pošto sam ja preduzetnik na dvojnom knjigovodstvu onda ja sve knjižim pa sam morao i to, ali paušalci... o kojima ovde govorimo, račun mogu da bace čim ga dobiju.

Citat:
gosha: Naprotiv, ako piše preduzetnik onda samo može biti preduzetnički tekući račun.


Može? :)

a i ne mora... :)


Šta ti je to preduzetnički račun? Nisam ja čuo za takvo nešto. Postoji sam račun u banci.

Evo šta kaže zakon o platnom prometu:

Klijent označava fizičko ili pravno lice koje ima račun kod banke, uključujući i
banku i druge subjekte koji, u skladu sa zakonom, imaju račune kod Narodne banke Srbije;
2) Pravno lice označava preduzeća, javne institucije i druge oblike organizovanja,
čije je osnivanje registrovao nadležni organ ili je osnovano zakonom;
3) Fizičko lice označava lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i drugo
fizičko lice;



[ Marko_L @ 23.12.2009. 19:07 ] @
Citat:
Ovo može samo ako si paušalac.
Ako se na radnju kupuje nešto za lične potrebe onda se to ne sme prikazivati u knjigama kao trošak već kao isplata zarade.

Poz. Gosha

Pa za paušalce i pričam. Naravno da ako kao preduzetnik plaćaš porez na osnovu dobiti, moraš da pravdaš svaki trošak, jer ti svaki trošak direktno utiče na dobit, ali to ne važi u obrnutom slučaju, tj. ako svojim ličnim parama kupiš nešto za firmu, recimo računar. Druga je stvar što to nema smisla raditi, jer radiš protiv sebe, tj. sam sebi bespotrebno uvećavaš poresku osnovicu.
[ websurfer @ 23.12.2009. 19:23 ] @
Citat:
S A J A:

Šta ti je to preduzetnički račun? Nisam ja čuo za takvo nešto. Postoji sam račun u banci.



Cekaj malo... Ti stvarno mislis da bilo koji racun u banci moze da sluzi poslovanju preduzetnika? Stvarno mislis da ako otvoris radnju smes da koristis svoj privatni racun za poslovanje? Molim te, reci da se salis... A nije bas mesto za salu posto neko moze i da poveruje u to pa da ima realnu stetu.
[ websurfer @ 23.12.2009. 19:34 ] @
Citat:
Evidentiranje prihoda i rashoda kod banke
Član 51.
Preduzetnik je dužan, nezavisno od načina na koji se oporezuje, da sva
plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sredstva na tom
računu
, uključujući i uplatu primljenog gotovog novca, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje platni promet.


Ovde se taj (isti) racun u banci precizno opisuje kao racun koji sluzi za placanja i vodjenje sredstava na racunu ukljucujuci i uplatu primljenog novca. Ne pise npr. da jedan racun sluzi za primanje uplata a bilo koji vas drugi privatni racun mozete koristiti za placanja u ime firme. Ispravite me (ali argumentovano a ne uz pomoc ovakvih => smajlija) ako gresim posto nisam knjigovodja ali vidim sta jasno pise u citiranom clanu 51.
[ S A J A @ 23.12.2009. 19:58 ] @
Citat:
websurfer: Cekaj malo... Ti stvarno mislis da bilo koji racun u banci moze da sluzi poslovanju preduzetnika? Stvarno mislis da ako otvoris radnju smes da koristis svoj privatni racun za poslovanje? Molim te, reci da se salis... A nije bas mesto za salu posto neko moze i da poveruje u to pa da ima realnu stetu.


Vidi, tebi je najbolje da koristiš račun koji si otvorio prilikom registracije firme, tj. poslovni račun. To što sam ja malo slobodnije pisao neke teorije, to nije namenjeno tebi. Tebi je najbolje da bukvalno pratiš zakone i radiš po njima. To ti je najsigurnije.
[ Marko_L @ 24.12.2009. 01:21 ] @
Citat:
1. MENI U KOVINU GDE MI JE OTVORENA FIRMA TRAZE DA POPUNIM PRIHODE OD 01.01 DO 31 NOVEMBRA?
A STA BI SA DECEMBROM? JEL GA UPISUJEM U KPO ISTO DO KRAJA GODINE I GDE ONDA UDJU PRIHODI OD DECEMBRA AKO PRIJAVIM SAMO DO NOVEMBRA??

Malo ti je nejasno pitanje. Šta znači popuniti prihode od 1.1 do 31.11 ? Ako misliš na KPO knjigu, ona se popunjava tokom cele godine, tj. onako kako izdaješ račune, tako unosiš u KPO knjigu. To naravno radiš i u Decembru. Ako si paušalac i hoćeš to da ostaneš, onda trebaš da podneseš zahtev za paušalno oporezivanje do 30. Novembra, ali to nema veze sa KPO knjigom.
Citat:
2. DA LI STE SIGURNI DA NOVAC MOGU SAMO DA PODIZEM NALOGOM ISPLATA NOVCA? ILI MORAM DA KAO SVRHU IMAM I NESTO DRUGO?

Ovo je već odgovoreno, više puta. Ako si paušalac, onda nemaš knjigovodstvo (vodiš samo KPO knjigu koja sadrži prihode, ali ne i rashode), pa samim tim i nemaš potrebu da pravdaš troškove, već možeš da raspolažeš svojim novcem kako hoćeš, tj. da podižeš do 100.000 dnevno u kešu, a kao razlog možeš navesti "podizanje gotovine", "materijalni troškovi" i slično. E sad, koliko je pametno podizati po 100.000 odjednom, ne znam, ali možda je bolje za svaki slučaj podizati manje iznose u više navrata. Ne zato što nije legalno podići 100.000, već zato što može da pobudi određene sumnje. U stvari, najbolja varijanta je da sve što možeš plaćaš direktno sa računa (struja, voda, telefon, internet...), kao i da izvadiš biznis platnu karticu kojom možeš obavljati kupovinu u većini prodavnica, a keš da vadiš samo onda kada baš moraš nešto da platiš u kešu.
Citat:
3. DA LI TABLA ZA ISTICANJE FIRME TREBA POSEBNO DA IZGLEDA I OD CEGA MOZE DA BUDE?

Koliko je meni poznato, to nije striktno propisano, tako da praktično možeš firmu da istakneš i na parčetu papira. Bitno je da platiš taksu za isticanje firme.
[ agw.mile @ 25.12.2009. 07:03 ] @
Citat:
S A J A: To je verovatno zbog te prijave za paušalno oporezivanje koja se radi do 30.11. U tom slučaju ti traže potvrdu prihoda do tog dana, što je i logično. Valjda početkom sledeće godine treba da se podnese promet za celu godinu (sa sve decembrom).


Da to im sluzi samo da okvirno vide promet. Zakon propisuje 30.11 kao krajnji rok da se zahtev preda, sto sam ja i uradio.

Onda mi je negde 12.12 stigao na kucu isti formular. Kada sam otisao da pitam sta je to rekli su mi da su to poslali iz Beograda direktni i da im sam prave probleme.

Sad jos nesto o poreznicima iako nema veze sa ovom temom (jedina veza je sto su salteri blizu jedan drugome)

11.12 sam podneo zahtev za uverenje da sam izmirio poreske obaveze da bih mogao da overim zdravstvenu knjizicu. Do juce 24.12 uverenje nije bilo gotovo. Poslali su me na drugi salter da se zalim, gde je sluzbenik zapisao ime, JMBG i telefon pa ce danas da mi se neko javi.

Organizacija im je u PM. U poslednjem broju PC Pressa je bio clanak o primeni IT u poslovanju brzave (pa i poreznika). Dat je primer iz BG da se na ovo uverenje ceka dva dana, a moglo bi sve da se zavrsi za 15 minuta. Kakva crna dva dana, do sada je proslo 13 dana, a koliko cu jos cekati nezna se!

U clanku je izracunato, da se na cekanju u redovima za ovo uverenje izgubu 20-ak miliona €.
[ Beltrammi @ 25.12.2009. 08:48 ] @
koliko sam ja uspeo da shvatim preduzetnik, pausalac je zapravo neki minimum poslovnog modela. Jedina stvar je ovde utvrdjivanje limita od 3,00,000 miliona dinara.

Pitanje:

- ako sam ja pausalac, posto vidim da imaju kolone u KPO za usluge i prodaju proizvoda, to onda znaci da ako ja poslujem sa privatnim licima, ja uopste ne moram da to prijavljujem kao dohodak da ne bih presao onaj limit jer ja ne izdajem ni racun ni nista niti privatno pravno lice ima uopste mogucnost da dobije povrat porez pa da mu treba racun.

S druge strane, ako je nekoj firmi prodam 5 pc njima treba racun da bi ih uvrstili kao osnovno sredstvo i dobili povrat poreza. Znaci oni mi mogu platiti samo na moj racun i na mom bankovnom izvodu se vidi motiv, ali da li se njima izdaje onda nekakav racun ?

Pp da pausalac nema potrebe za knjigovodjom ?

I jos jedna napomena:

ovde u Italiji npr nezaposleni sve teze nalaze posao pa se odlucuju da sami se prijave kao artigiano (zanatlija) i oni su onda mala firmica. Basic Version, kao ovaj nas preduzetnik. To je malo rizicno jer italijanska drzava odmah po registraciji u privrednoj komori trazi da se plate doprinosi za 1. kvartal (oko 700 evra), a porez posle po prometu koji odredjuje knjigovodja koji vas kosta (minimum 60e/mes).

Medjutim ovako registrovani vi postajete atraktivni za neke malo vece firme jer mogu da vas unajme da radite za njih i da vam fakturisu uslugu a da nisu obavezni da vas zaposle jer to pomalo hm postaje sve teze jer kriza je a radnici su zasticeni kao beli medvedi. Ovo svima odgovara. Npr. Elektrovojvodina izvodi radove na mrezi i posto nema ljudi poveri taj posao Elektro Miznamo sve da uradi posao. A onda oni zbog iznenadno povecanog posla zovu dodatne artigiane.

Da li ovako i u Srbiji ide ?






[ Beltrammi @ 25.12.2009. 08:53 ] @
jos nesto: ovaj nas artigiano ukoliko pak ne nadje posao, a registrovao se ima ce neku kompenzaciju.

Zdravstveno je osiguran, ide mu kakav takav staz, penziono i sto je najvaznije na kraju godine ima mali prihod pa moze da ima i neke socijalne beneficije. Da ne placa nido za dete, ako je u podstanarima povrat dela stanarine i dr. Da ne spominjem da mnogi opreme stan i posle to pravdaju kao firmino osnovno sredstvo sto dodatno umanjuje profit. Itd...
[ S A J A @ 25.12.2009. 17:27 ] @
Citat:
Beltrammi: koliko sam ja uspeo da shvatim preduzetnik, pausalac je zapravo neki minimum poslovnog modela. Jedina stvar je ovde utvrdjivanje limita od 3,00,000 miliona dinara.

Pitanje:

- ako sam ja pausalac, posto vidim da imaju kolone u KPO za usluge i prodaju proizvoda, to onda znaci da ako ja poslujem sa privatnim licima, ja uopste ne moram da to prijavljujem kao dohodak da ne bih presao onaj limit jer ja ne izdajem ni racun ni nista niti privatno pravno lice ima uopste mogucnost da dobije povrat porez pa da mu treba racun.


Ako radiš sa fizičkim licima u obavezi si da imaš fiskalnu kasu i izdaješ fiskalne račune. Ako ne daješ fiskalne račune i neko te prijavi onda možeš da nadrljaš.


Citat:
Beltrammi: S druge strane, ako je nekoj firmi prodam 5 pc njima treba racun da bi ih uvrstili kao osnovno sredstvo i dobili povrat poreza. Znaci oni mi mogu platiti samo na moj racun i na mom bankovnom izvodu se vidi motiv, ali da li se njima izdaje onda nekakav racun ?


Naravno da moraš da im daš račun.


Citat:
Beltrammi: Pp da pausalac nema potrebe za knjigovodjom ?


Uglavnom nema jer osim KPO knjige nema šta drugo da se vodi.

[ Beltrammi @ 25.12.2009. 18:44 ] @
aha kapiram, znaci:

1. prodejem ili usluzujem pravna lica izdajem im fakturu/racun
2. privatna nemaju racun vec placaju kesom i za to mi treba fiskalna kasa koja je spojena na moj racun u banci, right ? Kako ako sam serviser i idem na teren izdam fiskalni racun, nosim kasu sa sobom ?

a ja sam bio razumeo da pausalcu en treba fiskalna kasa.

mozes SAJO odgovoriti i samo sa d/n !
[ S A J A @ 25.12.2009. 19:45 ] @
1. d
2. Fiskalna kasa nije spojena za tvoj racun vec samo pamti sta si sve kucao i poreska uprava to moze procitati (na licu mesta i daljinski). U vezi rada na terenu, ne znam tačno, morao bi da pogledam al me mrzi sad, trebalo bi da je ovako: Postoji spisak delatnosti koje su izuzete od obaveze imanja fiskalne kase, nema ih mnogo i sve ih je manje i manje. Ako se tvoja delatnost tu nalazi onda ne moraš imati fiskalnu kasu a ako nisi na tom spisku onda moraš imati kasu.

[ Nebojsa Milanovic @ 25.12.2009. 20:17 ] @
Citat:
S A J A: Uglavnom nema jer osim KPO knjige nema šta drugo da se vodi.


SAJO, molim te objasni, ako možeš detaljnije, kako treba da izgleda ta KPO knjiga?

Ako imaš da okačiš neki fajl, fotku ili scereenshot, bilo bi još bolje.

Hvala
[ acatheking @ 25.12.2009. 20:25 ] @
Au bre sto ste lenji. I google za za KPO knjigu :)

http://www.scribd.com/doc/7277629/KPO-Obrazac-Pausalci
[ Pajapatak @ 07.01.2010. 11:30 ] @
Kasa mora da se ima.

I za placanje preko racuna otkucas fiskalni kao placanje cekom i napises racun rukom pa sve to spojis i das klijentu.

Servis na terenu , usluga neka , isto mora da se da fiskalni tj. kasa se nosi na teren. Nema tu mnogo filozofije.

Kpo knjiga ima u svakoj knjizari , mora da se numerisu stranice i overi u opstini na pisarnici.

Pitanje oko pozajmice jeste skakljivo zato sto oni to tretiraju kao prihod i tu bi moralo da se objasnjava sa nadleznim.

Ali opet svi bi u pausal a da mogu da rade isto sto i d.o.o. :)
[ websurfer @ 07.01.2010. 20:18 ] @
Citat:
Pajapatak
Kpo knjiga ima u svakoj knjizari , mora da se numerisu stranice i overi u opstini na pisarnici.


Meni su rekli da ne mora da se overi u opstini, ranije je moralo ali vec neko vreme ne mora. Overavas sam svojim pecatom.
[ controlesc @ 08.01.2010. 12:19 ] @
Upravo me pita prijatelj: da li se preduzetnicka radnja - agencija moze staviti "na mirovanje" i sta se po tom pitanju radi?
[ David Reven @ 08.01.2010. 13:30 ] @
>
Moze, ali se moras odluciti hoces li placati socijalno i zdravstveno,
penziono.
[ S A J A @ 10.01.2010. 18:05 ] @
Zakon o bankama (član 5) zabranjuje da se bilo ko osim banke bavi davanjem kredita, izuzev ako je za to ovlašćen zakonom. Međutim, Zakon o obligacionim odnosima uređuje da, pod određenim uslovima, fizičko i pravno lice može dati zajam (član 557-566.), dok kredit, i prema ovom zakonu, može dati samo banka (član 1065-1068).

Dakle, kredit mogu da daju samo banke a zajam može da daje i fizičko/pravno lice. Dakle to što vama treba i može i ne može. Ja lično bih to izbegao, da ne bi posle morao da dođem u situaciju da organima vlasti objašnjavam kako sam dao zajam a ne kredit i koja je zapravo razlika između njih.

Evo šta sam našao na netu:

Savremena bankarska praksa poznaje i primenjuje stotine novih bankarskih proizvoda zahvaljujući inventivnosti finansijskih tržišta ali i zahtevima moderne ekonomije. Sofisticiranost modela i načina pribavljanja kapitala na globalnom finansijskom tržištu uzrokuje posebna znanja i stručnjake iz oblasti finansija kao i njihovo permanentno edukovanje i usavršavanje.
U toj globalnoj finansijskoj trci zauzimaju značajno mesto kredit i zajam kao najstariji oblici finansiranja.
U cilju pravilnog razumevanja pojmova kredit i zajam potrebno je napraviti distinkciju između njih jer u praksi se oni neretko poistovećuju i najčešće koriste kao sinonimi. Potrebno je istaći da, iako se radi o gotovo identičnim pojmovima, ipak između njih postoji razlika. Naime, svaki kredit je istovremeno i zajam, a zajam ne mora biti i kredit.


[ had 01 @ 10.01.2010. 19:45 ] @
Citat:
S A J A: Ne može uplata od druge firme da se tretira kao pozajmica od osnivača. Treba videti kako je zakonom regulisano "pozajmiljivanje" para između firmi. Najbolje bi bilo da uzme u kešu ali nije baš mali iznos. Možda da u nekoliko dana svaki dan po malo podigne i skupi 200.000.


E to i jeste problem,neko kaže da može da mi da pozajmicu za likvidnost,neko ne...hvala na trudu,ipak sam za soluciju da polako vadi novac u kesu,pa da ja sama sebi uplacujem..užas..bojim se samo da kasnije njemu ne traže razlog podizanja novca...hvala puno na pomoci

ps...moja prijateljica ima turisticku agenciju,muž joj je nekoliko puta ubacivao novac sa svoje firme kao pozajmicu i nije bilo problema...sto ljudi ,sto cudi u ludoj zemlji Srbiji
[ had 01 @ 10.01.2010. 21:32 ] @
ljudi , hvala vam puno na svesrdnoj pomoci...guglajuci nadjoh jedan sajt,postavicu link,možda nekom bude od pomoci...javicu kako sam raspetljala ovaj gordijev čvor...

evo linka http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalno.html
[ S A J A @ 10.01.2010. 22:06 ] @
Odličan sajt za početnike, još odavno sam ga primetio. Čak se i dotični gospodin Ljubiša povremeno pojavljuje na forumu.
[ mdark @ 18.01.2010. 00:42 ] @
Zdravo,imam jedno pitanje.
Planiram da otvorim ortacku radnju,ali mislim da ortacka radnja ne moze da bude pausalno oporezovana,pa me zanima da li ako registrujem radnju kao samostalnu mogu da prijavim ortake kao punomocnike kako bi imali ista prava kao i ja?
Da pojasnim,radnja bi trebalo da bude pausalno oporezovana.
[ S A J A @ 18.01.2010. 05:47 ] @
Preduzetnik ne može da ima "ortake" i "punomoćnike" u tom smislu na koji ti misliš. Za to treba da registruješ ortačku radnju ili doo.
[ retnul @ 25.01.2010. 11:40 ] @
Nevezano za diskusiju, vezano za temu.

Paušalac, od skoro imam jednog zaposlenog. Pre neki dan sam čuo da mi se paušalna osnovica na ime tog zaposlenog promenjena za 10%. Šta to zapravo znači?



[Ovu poruku je menjao retnul dana 25.01.2010. u 13:22 GMT+1]
[ S A J A @ 25.01.2010. 18:22 ] @
Znači da ćeš plaćati više poreze i doprinose. Oko 5% više.
[ fastthebest @ 05.03.2010. 14:01 ] @
Opet ne vezano za diskusiju ali svakako vezano za temu....Pausalac sam i nisam neko vreme placao doprinose...Sada imam problema sa zdravljem i neophodna mi je zdravstvena knjizica...Zanima me da li neko od vas moze da mi pouzdano kaze da li ja mogu sada da platim samo doprinose za zdravstveno osiguranje i da uzmem knjizicu ili moram da platim i ostale doprinose tj. ceo dug...
[ Predrag Supurovic @ 07.03.2010. 10:45 ] @
Trebalo bi da mozes da platis samo zdravstveno osiguranje. To je potrebno da bi ti overili knjizicu.

Ali... u nasoj drzavi se nista ne zna...
[ websurfer @ 07.03.2010. 13:53 ] @
Citat:
fastthebest: Zanima me da li neko od vas moze da mi pouzdano kaze da li ja mogu sada da platim samo doprinose za zdravstveno osiguranje i da uzmem knjizicu


Mozes.
[ fastthebest @ 07.03.2010. 14:10 ] @
E sada, i meni je bilo logicno da mogu ali kako ? Jer meni da bih overio knjizicu oni traze potvrdu iz poreskog a u poreskom imaju i izdaju (tako mi oni kazu) samo jedan tip potvrde za to na kojoj stoji da su svi dugovi izmireni (i zdravstveno i ostale pausalije itd...).....Da li samo da odem u socijlano i podnesem zahtev a oni tamo negde kod sebe da provere da li im je to uplaceno ? Molio bih sto brzi odgovor, sve mi je losije i losije, hitno mi je neophodna knjizica...Hvala...
[ blingaro @ 07.03.2010. 18:26 ] @
Poreska moze da ti izda potvrdu da si izmirio zdravstveno osiguranje, a da na ostalima duguješ. Socijalno bi to trebalo da prihvati.
[ dddooo @ 28.05.2010. 12:53 ] @
isčitala sam temu i imam nedoumicu, kao paušalac da li mogu sa mog računa da plaćam sve, znači i struju i stanarinu i razne kupovine ili treba da podignem keš sa računa pa kešom da plaćam. Mislim ako je preduzetnik fizičko lice a pri tome paušalac, onda je valjda svejedno šta plaćam sa poslovnog računa ili možda nije? Da li plaćanje karticom sa preduzetničkog računa po radnjama treba nekom pravdati, pretpostavljam da ne treba, ali zašto onda da pravdam plaćanje komunalija javnim preduzećima. Nešto mi kao da nema logike.
Interesuje me da li se konačno rešenje za paušalno oporezivanje razlkuje o akontacionog i ako se ralikuje (mislim na iznos) od čega to zavisi?
Da li kao preduzetnik mogu da naplatim rad članova porodice ako nisu u radnom odnosu kod mene?
[ Perunski @ 31.05.2010. 01:20 ] @
Dobar dan svima.
Da li mi neko može pomoći povodom sledećeg pitanja: Pišem i štampam sopstvene knjige iz oblasti likovne umetnosti. Ranije sam ih uglavnom prodavao studentima gde sam predavao. Sad sam u penziji, pokušao sam da knjigu odnesem u neke beogradske knjižare, ali kao po dogovoru svi su odbili da je prime na komisionu prodaju, rekli su da moram imati pečat, PIB, plaćati porez... Ako sam ih dobro shvatio treba da pokrenem nekakav biznis, pa da onda sarađujemo. Iz toga mi se rađaju dva pitanja: prvo, i ranije sam knjige prodavao veoma veoma traljavo, recimo najviše 40-tak komada godišnje, pa ni preko knjižara ne bih zaradio bog zna koliko, ali bar da pokrijem troškove, a drugo: ako već moram da registrujem nekakvu delatnost, da li bi neko umeo da mi preporuči koja je to vrsta preduzetništva za delatnost tako malog obima. Ipak, knjige mi se gomilaju u špajzu, radim i na novoj, ne nameravam da prestanem u tom poslu, ali hajde da bar vidim šta mi je činiti i kako da prođem što bezbolnije. Neki su mi rekli da se registrujem kao preduzetnik sa paušalnim plaćanjem poreza, a opet drugi me uveravaju da preduzetnik može da daje usluge ali ne i da prodaje knjige jer je to onda trgovina, pa sad bog zna šta je tačno. Zahvalan sam za svaku sugestiju, i molim da oprostite ukoliko sam postavio pitanje na pogrešnom mestu. Nov sam, tek sam se registrovao i jedva da se snalazim u ovome. Hvala. Teodor Perunski, Beograd.
[ anakin14 @ 31.05.2010. 02:02 ] @
na tvoju zalost regulaciona ekonomija kakva je i nasa ne podrzava binise malog ibima kakav je i tvoj, tako da bi u tvom slucaju bio u velikom minusu prema reketasu tj drzavi. Najbolje resenje ti je da potrazis izdavaca ili da nastavis da radis na crno.
[ prezalj @ 31.05.2010. 11:41 ] @
Imam radnju skoro 2 godine,uredno prijavljenu.E sada imam problem.
Nasao sam drugi posao i hocu da zatvorim radnju.Za taj drugi posao trebam ici na obuku u inostranstvo u trajanju od 1,5 mesec,pa posle toga pocinjem da radim krajem avgusta,i sve je to lepo.Problem je sto sam uzeo nepovratni kredit koji me obavezuje da vodim radnju bar 2 godine(a 2 godine bice 1.7.2010.),a na obuku moram ici 10.06.2010.Da li mogu da upisem u radnu knjizicu prestanak radnog odnosa 1.6. a da placam doprinose jos 1 mesec,da bih ispunio uslov?Ili vi imate bolje resenje?
[ srdjandakic @ 31.05.2010. 11:50 ] @
Citat:
Perunski: Da li mi neko može pomoći povodom sledećeg pitanja: Pišem i štampam sopstvene knjige iz oblasti likovne umetnosti. Ranije sam ih uglavnom prodavao studentima gde sam predavao.


Da li ste razmisljali da radite prodaju knjiga u elektronskom formatu ?

Time bi izbegli troskove i probleme oko radnje, stampe, distribucije, fiskalne kase (ako prodajete vi), naplate...
Ne morate biti registrovani za bilo sta, samo na kraju godine navedete to kao dodatni prihod fizickog lica i platite porez.

Trebalo bi da vas i zakon adekvatno stiti u slucaju piraterije, obzirom da je domaci autor u pitanju.

Pretpostavljam da vec imate elektronski dokument.
Ako nekom studentu treba stampani, on ce ga sam i odstampati.


[Ovu poruku je menjao srdjandakic dana 31.05.2010. u 13:03 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao srdjandakic dana 31.05.2010. u 13:05 GMT+1]
[ Predrag Supurovic @ 31.05.2010. 11:56 ] @
Citat:
prezalj: Imam radnju skoro 2 godine,uredno prijavljenu.E sada imam problem.
Nasao sam drugi posao i hocu da zatvorim radnju.Za taj drugi posao trebam ici na obuku u inostranstvo u trajanju od 1,5 mesec,pa posle toga pocinjem da radim krajem avgusta,i sve je to lepo.Problem je sto sam uzeo nepovratni kredit koji me obavezuje da vodim radnju bar 2 godine(a 2 godine bice 1.7.2010.),a na obuku moram ici 10.06.2010.Da li mogu da upisem u radnu knjizicu prestanak radnog odnosa 1.6. a da placam doprinose jos 1 mesec,da bih ispunio uslov?Ili vi imate bolje resenje?


Ne moraš odmah zatvarati firmu. Moraš videti sa nekim knjigovođom kakva je procedura da se zaposliš ali da ti i dalje ostane registrovana radnja, pa tako drži dok ti ne istekne potrebni period.

Postoji i mogućnost da privremeno ugasiš radnju, za period dok si na obuci.

[ srdjandakic @ 31.05.2010. 12:03 ] @
Citat:
prezalj: Imam radnju skoro 2 godine,uredno prijavljenu.E sada imam problem.
Nasao sam drugi posao i hocu da zatvorim radnju.Za taj drugi posao trebam ici na obuku u inostranstvo u trajanju od 1,5 mesec,pa posle toga pocinjem da radim krajem avgusta,i sve je to lepo.Problem je sto sam uzeo nepovratni kredit koji me obavezuje da vodim radnju bar 2 godine(a 2 godine bice 1.7.2010.),a na obuku moram ici 10.06.2010.Da li mogu da upisem u radnu knjizicu prestanak radnog odnosa 1.6. a da placam doprinose jos 1 mesec,da bih ispunio uslov?Ili vi imate bolje resenje?


Nemoj da rizikujes kreditnu istoriju zbog pola meseca doprinosa!!

Ako si vec prijavljen na novom poslu, zatvori radnju 2.7.2010. i uzivaj.
Ako ti je stalo, raspitaj se koliko doprinosa treba da platis kao vlasnik radnje u periodu poklapanja, jer realno placas na 2 mesta.

Ako jos uvek nisi prijavljen, onda neces nista izgubiti ako imas radnju i dalje -- ako ti znaci nesto staz, osiguranje, itd.
Kad te prijave, zatvori radnju (vidi iznad).
Ako te ne prijave, imas problem drugacije vrste... ali i plan B gde da se vratis.
[ Perunski @ 31.05.2010. 12:07 ] @
Anikin 14 / Zahvalan za odgovor, medjutim rad "na crno" mi ne resava stvar na duže staze... Moram da to nekako sistemski rešim, a ne da strepim da li će da mi zakucaju na vrata. Uostalom, i sad ponekome prodam knjigu pouzećem, ali to nije rešenje, tako bih mogao 500 primeraka da prodam za 250 godina a pri tom u spajzu imam neprodatih pet naslova sa još 850 primeraka, itd... Pozdravljam, T. Perunski
[ Perunski @ 31.05.2010. 12:43 ] @
srdjandakic / Gosp. Srdjane zahvaljujem za odgovor. To što predlažete je moguće rešenje za budućnost, ali ja sad imam bar 1300 knjiga (pet naslova) u odšampanom obliku. To treba prodati, a knjižare su svakako pogodna mesta, iako, većina, uzimaju rabat od čak 40%.
Ja sam prodavao u knjižarama, od 2001., bez problema, davao sam na komisionu prodaju, a dobijao novac na žiro, kasnije tekući račun. Sve je to sasvim normalno funkcionisalo do početka ove godine. Sad ne funkcioniše: gotovo svi su mi vratili neprodate primerke, a ne primaju nove dok nemam neki preduzetnički oblik sa PIB-om, pečatom, itd... Dobro, to sve kapiram i opravdavam, država mora da živi od nečega, nego tražim podnošljiv način da se u to udenem sa što manje problema. Zato se raspitujem: koji bi najpovoljniji oblik bio da prodajem knjige u knjižarama, a da obim tog preduzetničkog registrovanja bude koliko-toliko prihvatljiv (porezi, doprinosi, bla-bla..), ukoliko predvidjam da prodaja neće biti baš bog zna kolika, niti mesečni prihod. Knjige koje ja proizvodiim prodaju se jedva 2-5 mesečno (svi naslovi), a pri tom je cena jednog primerka 750 din, pa kad još knjižara uzme 40%, možete misliti šta ostaje...
Dakle, koji oblik:
Da li je to preduzetnik pod paušalom, ili pod knjigama, da li STR, da li agencija, da li doo...? Eto, to je moja dilema. Pročitao sam mnogobrojna pitanja i odgovore ovde date, mislim da su SAJA i g. Sapurović bili blizu da razreše moje dileme, ali ipak nisam saznao do kraja ono što me ovde zanima. Pozdravljam. Hvala.
[ prezalj @ 31.05.2010. 12:49 ] @
Hvala na brzim odgovorima.Jos samo jedno pitanje.
U radnoj knjizici nisam upisao pocetak rada moje radnje.Da li moram da upisem ili ne?(Zanima me samo da li ima veze zbog novog posla).Znaci nemam upisan staz od osnivanja radnje do sada
[ Predrag Supurovic @ 31.05.2010. 13:17 ] @
Milsim da to treba da ti upisu u poreskoj upravi, ne mozes sam sebi da pises radni staz u knjizicu.
[ Dexic @ 31.05.2010. 13:56 ] @
@dddooo, ne rizikuj da placas komunalne direktno sa racuna. Realno, to jeste tvoj trosak, ali mozda nece tako gledati tvoj inspektor :( Ne gubis tu mnogo ako podignes gotovinu pa platis.

@Perunski, zar nece nijedan izdavac/knjizara da to uradi preko autorskih ugovora?
Firma bilo kog oblika kosta najmanje 1500e godisnje (mozda manje u nekim opstinama, ili ako ste zaposleni u drugoj firmi pa se ne placaju puni doprinosi). Pitanje je da li je to uopste isplativo.
[ zoksula @ 31.05.2010. 14:30 ] @
A ako npr imam agenciju koja porez placa pausalno i ako zaradim npr 2 500 000 za godinu dana da li sam onda npr obavezan da placam porez na dohodak gradjana od 10% (znaci 2 500 000 - 1 500 000=1000 000) - znaci 100 000 din?

Hvala unapred na odgovorima.
[ Perunski @ 31.05.2010. 14:54 ] @
@Dexic / Ma ne, ne daju na autorski ugovor za prodaju robe, to je za intelektualne usluge, npr. za pisca kad mu izdavač isplaćuju honorar, ili za fotografa, ili dizajnera, a ovde je reč o prodaji knjiga kao robe. To što sam ja i pisac knjige baš ih briga. Nekad se to provlačilo kao "pisac prodaje svoje delo", pa je moglo, sad ne može, sve je to roba. Evo, kad su mi vratili knjige iz knjižare Stubovi kulture u Beogradu (oni su za mene komisionar, ja sam sa njih komintent) podneli su mi pod nos tipski ugovor iz koga prepisujem rubriku koja se odnosi na mene tj. komintenta (naziv pravnog lica, adresa, mesto, PIB, ovlašćeno lice, broj tekućeg račina i naziv banke). Dakle, nema tu mesta licu sa imenom i prezimenom. Traže firmu. I, rekli su, rado će primiti knjige na prodaju čim sve to sredim. Naravno, žive od provizije, a nije ni mala, 40%.
A kad pominjete 1500e na godinu, to je za mene katastrofalno mnogo s obzirom na prosek prodaje u prethodnim godinama. Jedino što mi je neka uteha je što sam već dve godine u penziji pa - kad bih registrovao firmu - bio bih oslobođen plaćanja dve dažbine (za zdravstveno i za nezaposlene) dok bih i dalje plaćao penzijsko osiguranje; naravno, birao bih - ukoliko daju da biram - najnižu skalu. Ali to je ušteda od jedva 300 evra na godinu, ako je i toliko. Ma, kažem vam, biće muke da se ta stvar nekako dovede do prihvatljivog ishoda. A knjige: stoje, li stoje. Hvala za komentar. Pozdravljam.
[ S A J A @ 31.05.2010. 19:47 ] @
Citat:
Perunski: A kad pominjete 1500e na godinu, to je za mene katastrofalno mnogo s obzirom na prosek prodaje u prethodnim godinama. Jedino što mi je neka uteha je što sam već dve godine u penziji pa - kad bih registrovao firmu - bio bih oslobođen plaćanja dve dažbine (za zdravstveno i za nezaposlene) dok bih i dalje plaćao penzijsko osiguranje; naravno, birao bih - ukoliko daju da biram - najnižu skalu. Ali to je ušteda od jedva 300 evra na godinu, ako je i toliko. Ma, kažem vam, biće muke da se ta stvar nekako dovede do prihvatljivog ishoda. A knjige: stoje, li stoje. Hvala za komentar. Pozdravljam.


Kao što je već neko ovde spomenuo, ne postoji model firme po kome bi ti se isplatilo otvaranje firme za tako mali promet. Mesečni nameti ne verujem da će ti biti ispod 10000, ako vodiš knjige onda može i malo manje ali ti onda treba knjigovođa pa ti dođe na isto. Iako to tebi ne ide u korist, poenta sa minimalnim nametima je i osmišljena da sad ne bi svako otvarao firmu da radi za džeparac. Ko ne može da namakne za sebe bar 50-60 hiljada mesečno onda i ne treba da otvara firmu, neka se lepo zaposli negde i radi za platu.

Od 2010 godine se promenio zakon koji se tiče uzimanja robe od fizičkih lica na komisionu prodaju ali takav način prodaje nije ukinut. I dalje knjižara može od tebe kao fizičkog lica da uzme knjige ali oni to ili ne znaju ili namerno neće iz nekog razloga.

[ S A J A @ 31.05.2010. 19:51 ] @
Citat:
zoksula: A ako npr imam agenciju koja porez placa pausalno i ako zaradim npr 2 500 000 za godinu dana da li sam onda npr obavezan da placam porez na dohodak gradjana od 10% (znaci 2 500 000 - 1 500 000=1000 000) - znaci 100 000 din?

Hvala unapred na odgovorima.


Da, ako prevališ iznos od 1.589.292 din (to je bilo za 2009, za 2010 će biti neki drugi ali sličan iznos) plaćaš 10% poreza na taj deo koliko si prevalio. Međutim i tu postoje neka oslobođenja (lični odbitci) pa ti ispadne još manje.


[ Perunski @ 31.05.2010. 21:06 ] @
@ SAJA. Zahvaljujem za odgovor. Zaista sam ovde za samo dva dana veoma mnogo iščitao i saznao. Povodom očekivane premale dobiti, koju takvom procenjujem na osnovu onoga što sam na prodaji mojih knjiga zaradio od 2001. dio danas - pa, vidite, moguće je da bi me stalne mesečne dažbine, koje do sad nisam imao na tom polju, motivisale na prilježniji rad, a i na angaživanje više knjižara (skoro 4 godine sam prodavao samo u dve u Beogradu i u jednoj Novom Sadu). Moguće je da će to biti dobar motivacijski momenat, ali to je već moj problem.
Nego, nešto drugo, i lepo Vam molim da mi još i na to odgovorite:
Da li je preduzetnik, ukoliko je "knjigaš", ovlašćen da se, osim uslugama, bavi i trgovinom, dakle prodajom (svojih) knjiga? Ovo pitam zato što sam negde - da li na ovom sajtu, ne sećam se - pročitao da preduzetnik paušalac ne može da se bavi trgovinom, nego samo uslugama. Pa dobro, ako ne može paušalac, da li onda može "knjigaš"? Jer ako može, onda je tim razrešena moja poslednja dilema, onda ću da registrujem preduzetništvo, neku vrstu umetničkog ateljea. A zašto bih, i inače, radije bio knjigaš? Zato što u ovom početnom razdoblju, bar tokom prve godine, mogu ceo taj preduzetnički postupak da bolje finansijski kontrolišem. Naravno, uz knjigovođu, razume se (ovde, na Čukaričkoj Padini su 4 takve agencije, takoreći jedna uz drugu). Molim za odgovor, a i svaki komentar biće dobrodošao. Pozdravljam, T. Perunski.


[ anakin14 @ 31.05.2010. 22:30 ] @
Citat:

Kao što je već neko ovde spomenuo, ne postoji model firme po kome bi ti se isplatilo otvaranje firme za tako mali promet. Mesečni nameti ne verujem da će ti biti ispod 10000, ako vodiš knjige onda može i malo manje ali ti onda treba knjigovođa pa ti dođe na isto. Iako to tebi ne ide u korist, poenta sa minimalnim nametima je i osmišljena da sad ne bi svako otvarao firmu da radi za džeparac. Ko ne može da namakne za sebe bar 50-60 hiljada mesečno onda i ne treba da otvara firmu, neka se lepo zaposli negde i radi za platu.


Ovo bi bilo logicno daposla ima na pretek, ali posto posao deficit ne razumem zasto se ne omoguciti samozaposljavanje po mnogo laksim uslovima. Ja bih dao predlog da je vodjenje knjiga i dalje obavezno ali da se ddo 2 000 000 godisnje placa samo 10posto poreza na dobit/dohodak a ne i doprinosi i da se ne placa akontacija vec na kraju godine.
[ S A J A @ 01.06.2010. 06:02 ] @
Citat:
PerunskiDa li je preduzetnik, ukoliko je "knjigaš", ovlašćen da se, osim uslugama, bavi i trgovinom, dakle prodajom (svojih) knjiga? Ovo pitam zato što sam negde - da li na ovom sajtu, ne sećam se - pročitao da preduzetnik paušalac ne može da se bavi trgovinom, nego samo uslugama. Pa dobro, ako ne može paušalac, da li onda može "knjigaš"? Jer ako može, onda je tim razrešena moja poslednja dilema, onda ću da registrujem preduzetništvo, neku vrstu umetničkog ateljea. A zašto bih, i inače, radije bio knjigaš? Zato što u ovom početnom razdoblju, bar tokom prve godine, mogu ceo taj preduzetnički postupak da bolje finansijski kontrolišem. Naravno, uz knjigovođu, razume se (ovde, na Čukaričkoj Padini su 4 takve agencije, takoreći jedna uz drugu). Molim za odgovor, a i svaki komentar biće dobrodošao. Pozdravljam, T. Perunski.


Preduzetnik knjigaš može da se bavi bilo kojom (legalnom) delatnošću, dakle i trgovinom. Međutim, pisanje i prodaja *svojih* knjiga ne spadaju pod trgovinu pa smatram da vaša delatnost može da se registruje i paušalno.

Citat:
anakin14:  Ovo bi bilo logicno da posla ima na pretek, ali posto posao deficit ne razumem zasto se ne omoguciti samozaposljavanje po mnogo laksim uslovima.


Država nema resurse da izdrži toliku količinu firmi. Pritisak na državu administraciju bi bio još veći (redovi kilometarski) a kontrola tolikog broja firmi prevazilazi mogućnosti već sada preopterećene i neefikasne poreske uprave. Dakle morale bi da se prvo urade reforme pa tek bi se onda napravili uslovi za tako nešto. Naravno ja lično nemam ništa protiv toga.



[ Perunski @ 01.06.2010. 08:49 ] @
@ SAJA. Zahvaljujem. Sad sam naoružan glavnim saznanjima i mogućim alternativama o plaćanju poreza. Već je vreme da odem u poresko odeljenje opštine Čukarica i saznam kako na sve ono što sam naumio gleda poreski inspektor. Želim svako dobro. T. Perunski.
[ zoksula @ 01.06.2010. 10:44 ] @
Hvala puno SAJA na odgovoru.

Imam jos 3 pitanja za pausalce/bivse pausalce.
--1) Kolika moze da bude maksimalna vrednost pausalnog poreza za agenciju? Ako te poreska sluzba uzme na zub. Npr u mojoj opstini je plata oko 20 000 u proseku - znaci osnovica je reda velicine 30 000 dinara. Sada kada se izracunaju svi oni koeficijenti za dodavanje i oduzimanje recimo da je to negde oko 100-120%. To bi onda bilo negde 15 000 din naravno mesecno.
Medjutim jedan deo clana 7 i ceo clan 8 bas nesto preterano ne razumem.Boldovao sam pitanja.

7) Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti - od minus 50%
do plus 300%, i to:
- vremenski period obavljanja delatnosti - od minus 50% do plus 100%
I ovo ne razumem - u kojoj meri se to racuna:
8) Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima
obavljaju istu ili sličnu delatnost.


---2) Deo za prijavu za pausalce gde se trazi:Razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi
poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;
Sta ste (otprilike) vi tu naveli - a da je bilo uspesno.

---3)Koliko visina prihoda iz prethodne godine utice na racunanje pausalnog poreza sledece godine?
koliko sam zakljucio iz uredbe o pausalnom oporezivanju ne bi trebala da bude mnogo znacajna.

[Ovu poruku je menjao zoksula dana 01.06.2010. u 12:51 GMT+1]
[ Dexic @ 01.06.2010. 19:31 ] @
@Perunski, probajte da nadjete neku firmu (rodjak, prijatelj) koja bi vam placala autorske honorare a knjizare njima uplacivale od prodaje knjiga. To je verovatno najjeftinije i najlakse, ali ne znam kako to tacno ide.

@SAJA, koliko sam ja razlistao, zarada iz pausala ne ide u godisnji, bash zato sto ne moze da se odredi kolika je tacno ;)

A sto se tice zasto postoji minimalan namet - da bi drzava uzimala sto vise, od cega se zna gde sta ide ;) U vecini zemalja EU ne postoji minimum koji firma mora da plati - bukvalno je 0! (znam da je 0 u UK, jer sam gledao knjigovodstvo firme koja je imala <EUR30K promet, nema nikakvih troskova).
Takodje postoji minimum godisnji na koji se nikakvi porezi i doprinosi ne placaju u EU - tipa EUR7K u Nemackoj i GBP9K u Engleskoj.
[ S A J A @ 01.06.2010. 20:14 ] @
Citat:
Dexic: @SAJA, koliko sam ja razlistao, zarada iz pausala ne ide u godisnji, bash zato sto ne moze da se odredi kolika je tacno ;)


Zarada iz paušala ulazi u godišnji porez na dohodak građana i može se tačno odrediti, onoliko koliko je primljeno na račun u banci (ako je plaćanje bilo bezgotovinski) ili po izveštaju iz fiskalne kase (ako je plaćanje bilo u gotovini).
[ zoksula @ 01.06.2010. 22:05 ] @
Citat:
S A J A: Zarada iz paušala ulazi u godišnji porez na dohodak građana i može se tačno odrediti, onoliko koliko je primljeno na račun u banci (ako je plaćanje bilo bezgotovinski) ili po izveštaju iz fiskalne kase (ako je plaćanje bilo u gotovini).


Imam jedno pitanje usko povezano sa tim:
1) Zaista jeste li potnuno sigurni da ako prijavim (opet agencija-pausalac) ocekivani prihod od npr 300 000 dinara godisnje a zaradim 3 000 000 a da pritom nista ne opravdavam kao troskove - tj da prakticno moj dohodak bude 2 700 000 din da li moze da se desi da mi sledece godine kao osnovicu za oporezivanje uzmu 2 700 000 din/12= 225 000 din tj da mi porez bude 46%*225 000 din sto je priblizno 100 000 din mesecno.Odnosno da ceo porez bude 46%.

I jos jedno pitanje:
2) Da li imam pravo da kao agencija - pausalac poslujem sa inostranstvom to jest da dobijam unovcavam adsense i commision junction cekove. Rekose mi da postoje neke fakture koje moras da popunjavas a ja ni sam google-om ni sa cj-om naravno nemam nikakve mogucnosti za izdavanje toga.
[ Dexic @ 01.06.2010. 22:13 ] @
Pa kako oni znaju koliko je od toga PRIHOD a koliko trosak?
Cemu onda pausal?
Citat:
S A J A: Zarada iz paušala ulazi u godišnji porez na dohodak građana i može se tačno odrediti, onoliko koliko je primljeno na račun u banci (ako je plaćanje bilo bezgotovinski) ili po izveštaju iz fiskalne kase (ako je plaćanje bilo u gotovini).
[ S A J A @ 02.06.2010. 06:02 ] @
Paušalci ne mogu da pravdaju troškove jer ne vode poslovne knjige. Zato se i zove paušal, porezi i doprinosi se plaćaju otprilike, u paušalnom iznosu koji odredi poreska uprava na osnovu više kriterijuma. Ko hoće da mu se priznaju troškovi i da plaća porez i doprinose na tačno ostvarenu dobit (prihod manje troškovi) onda mora da vodi poslovne knjige po knjigovodstvenim propisima.

Dakle ako paušalac ostvari prihod od 2,7 miliona godišnje preko računa banke, to sve se računa u njegovu zaradu, bez obzira da li je on prilikom svog rada imao troškove ili ne. E sad, ako taj paušalac na početku godine nije prijavio da će toliko zaraditi već mnogo manje i time plaćao manje porez i doprinose, onda na kraju godine može doći u situaciju da plati porez i doprinose na razliku (kažem možda, jer ne znam tačno) a i visina paušala za sledeću godinu će najverovatnije biti veća.

Model paušalnog plaćanja poreza i doprinosa služi za sitne firme koje ne žele (ne mogu) da vode poslovne knjige ali onda ne mogu ni troškove da upisuju. Dakle paušalac se isplati biti ako se bavite nekim delatnostima koji imaju zanemarljivo malo troškova u odnosu na prihod (npr: programiranje od kuće, advokatura, konsalting i slično...).

Karakteristike paušalaca:

- ne vode poslovne knjige
- ne priznaju im se troškovi (nema gde da ih upisuju jer ne vode knjige), svaki prihod sa izvoda se računa kao zarada
- godišnji limit je 3 miliona din, ako zarade više od toga gube status paušalca i moraju da vode knjige
- slobodno raspolažu svim parama na računu bez pravdanja (nemaju gde da ih pravdaju jer ne vodi knjige)

Na svakome je da odluči da li mu to odgovara pa prema tome izabere da li će biti paušalac ili će voditi poslovne knjige.

Ne znam tačno da li se paušalci mogu baviti spoljnotrgovinskim poslovanjem, nisam nigde video da ne mogu pa pretpostavljam da mogu, ko i druge firme.


[ zoksula @ 02.06.2010. 15:52 ] @
Citat:
S A J A
Dakle ako paušalac ostvari prihod od 2,7 miliona godišnje preko računa banke, to sve se računa u njegovu zaradu, bez obzira da li je on prilikom svog rada imao troškove ili ne. E sad, ako taj paušalac na početku godine nije prijavio da će toliko zaraditi već mnogo manje i time plaćao manje porez i doprinose, onda na kraju godine može doći u situaciju da plati porez i doprinose na razliku (kažem možda, jer ne znam tačno) a i visina paušala za sledeću godinu će najverovatnije biti veća.


Poreski inspektor (kod koga sam bio da nas kaze) kaze da
1) Pausalni porez ne moze da se racuna retroaktivno
2) Ne racuna se sve kao prihod nego samo osnovica(koja je odredjena tokom godine)*12
3) Visina zarade ima zanemarljiv uticaj.
4) Sledece godine na osnovu velike zarade moze malo da se poveca osnovica za racunanje poreza - ali nikako ni problizno proporcionalno zaradi.

Sada prakticno iskustvo od 5-6 ljudi koji su tako poslovali govori isto - dakle vecina ljudi u gradu ima oko 18 000 pausalnog poreza na selu je npr 12 000.
Npr jedan moj rodjak ima konstantno prihod od 1.5 miliona svake godine i placa konstantno oko 16 000 mesecno - tj sumarni porez je manje od 7% sto je super.

[ zoksula @ 02.06.2010. 15:55 ] @
Odgovore koje sam dobio u poreskoj upravi su:

1) Da mogu da poslujem sa inostranstvom - samo najverovatnije treba da napravim nesto kao fakturu zato sto taj nacin poslovanja kod nas nije definisan.

2) Takodje da visina prihoda ima minimalan uticak - iz prostog razloga sto kada je firma pausalna - tako da se ne vodi evinencija troskova - iz cega sledi da posto se ovde uobicajena definicija dobitka koja se definise kao (prihodi - rashodi) ovde nema smisla jer su rashodi nepoznati.

3) Iz tog razloga se ne placa porez na dohodak gradjana - znaci zato sto se dobitak ne racuna kao prohod - porez nego se racuna kao osnovica*12 - tj osnovica se prakticno racuna kao plata. A osnovica*12 je uvek manja od 1 500 000.

4) Mogu da otvoris firmu bez menjanja boravista u drugoj opstini, bitno je da imas neku adresu + bitno je da imas neki ugovor o zakupu poslovnog prostora - pretpostavljam osim ako su neki rodjaci u pitanju.
[ S A J A @ 02.06.2010. 20:12 ] @
Pa to su nove informacije koje inače nigde ne pišu u zakonu. Po njima ispada da ti možeš da imaš prihod od 3 miliona godišnje, da sve te pare podigneš i trošiš bez pravdanja, platiš 18000 mesečno porez i još ti sve to ne ulazi u godišnji porez na dohodak građana. Pa to nema nigde u svetu, a posle kažu da je Srbija nepovoljna za biznis.
[ zoksula @ 03.06.2010. 17:45 ] @
Citat:
S A J A: Pa to su nove informacije koje inače nigde ne pišu u zakonu. Po njima ispada da ti možeš da imaš prihod od 3 miliona godišnje, da sve te pare podigneš i trošiš bez pravdanja, platiš 18000 mesečno porez i još ti sve to ne ulazi u godišnji porez na dohodak građana. Pa to nema nigde u svetu, a posle kažu da je Srbija nepovoljna za biznis.


Kako ne pisu. Pisu veoma jasno. Tj u kriterijumima za odredjivanje proceni visine za pausalnog poreza se nigde ne pominje da je bitan Prihod koji se ostvari ... vec su kriterijumi prosecna plata i faktori mesta opreme kategorije u slicno - to pise u uredbi za pausalno oporezivanje.

Dalje nema smisla da se nekom naplacuje porez na dobit ako je drzava odredila da je porez npr 18 000 odnosno da je osnovica npr 40 000 tj osnovica=plata (zato sto se na platu placa porez i doprinosi) - znaci formalno i prakticno dokazano prihod je 40 000 *12 = 480 000.
To je prihod bez obzira da li mu je proslo kroz agenciju 3 miliona dinara ili 0 dinara.

A pazi srbija za taj mali biznis nije nepovolja ali par hiljada evra mesecno je smesna cifra i to nije pravi biznis nego zezanje. Zato je i porez tih 6-7% mada vecina ne ispuni 3 miliona pa placa dosta vise procentualno.

Za veci biznis mora DOO ali tu je (minimalno ne znam tacno) 10% porez + 10% za dizanje para. Npr bas sam sada gledao i vidim da je npr Ebay platio oko 20% poreza sto je opet malo vise nego kod nas ... ali ne moze da se poredi sa Kiprom naprimer.
[ S A J A @ 03.06.2010. 20:35 ] @
Citat:
zoksula: Kako ne pisu. Pisu veoma jasno. Tj u kriterijumima za odredjivanje proceni visine za pausalnog poreza se nigde ne pominje da je bitan Prihod koji se ostvari ... vec su kriterijumi prosecna plata i faktori mesta opreme kategorije u slicno - to pise u uredbi za pausalno oporezivanje.


Ti se pozivaš na uredbu a čini se kao da je uopšte nisi ni pročitao. U uredbi, skoro u svakom članu, piše da se polazna osnovica utvrđuje tako i tako. Nigde ne piše kako se utvrđuje sledeće godine. Zato i kažem da to što su ti rekli u poreskoj upravi nema u zakonu. Poreska uprava nije tu da izmišlja nego da te uputi na zakon koji i za njih važi isto kao i za tebe. Naravno, ne tvrdim ja da to nije tako već samo da ne mogu da nađem gde to piše.

Citat:
zoksula: A pazi srbija za taj mali biznis nije nepovolja ali par hiljada evra mesecno je smesna cifra i to nije pravi biznis nego zezanje. Zato je i porez tih 6-7% mada vecina ne ispuni 3 miliona pa placa dosta vise procentualno.


Izvini ali 2500 eur mesečno nije smešna cifra a na toliku zaradu platiti 7-10% poreza i doprinosa je svakako povoljno.

Zaposleni koji rade za platu, kojih ima najviše, odvajaju oko 46% od svoje zarade na ime poreza i doprinosa.
Preduzetnici koji vode knjige takođe odvajaju 46% od svojih prihoda na ime poreza i doprinosa.
Vlasnici doo dolaze do dobiti kad plate 20% na svoju dobit (10+10) i to je najbolji način zarade.

E sad ispada da paušalac može da ostvari 2500e mesečno prihoda, sve da podigne bez ikakvog pravdanja, da ne vodi knjige i pri tome da plati i porez i doprinose u procentu od 7-10%, pa što mi je teško da u to poverujem. Ali ako su već u poreskoj upravi rekli da je tako, onda nema mesta sumnji, oni sigurno znaju najbolje.

Citat:
zoksula: Za veci biznis mora DOO ali tu je (minimalno ne znam tacno) 10% porez + 10% za dizanje para. Npr bas sam sada gledao i vidim da je npr Ebay platio oko 20% poreza sto je opet malo vise nego kod nas ... ali ne moze da se poredi sa Kiprom naprimer.


Ti uporno pričaš samo o porezu, porez nije toliko veliki koliko su veliki doprinosi. Dakle ti kao paušalac plaćaš i porez i doprinose, koji su po zakonu 46% za sve ostale osim u slučaju paušalca koji, ako zarađuje npr 2500e mesečno, po rečima njihove svetosti Poreske Uprave iznose 7-10%.


Citat:
zoksula: Dakle hteo sam da otvorim agenciju za internet marketing i sada je "to" otvoreno odnosno status na APR sajtu je "aktivan" - i meni se "to" zove Radnja Za Internet Marketing. Posto je onaj list za registrovanje preduzetnika na APR-u jedinstven za sve preduzetnike - kako se onda zna da li je u pitanju SZR ili Agencija ili nesto drugo.

Ili je mozda Agencija=Radnja u svakom mogucem aspektu?


Ti si preduzetnik a u naziv si mogao da staviš šta god hoćeš, evo nekih primera: radnja, radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, ordinacija, atelje... sve ti je to isto, svako izabere ono što najviše odgovara njegovoj delatnosti. Uglavnom trgovine uzmu naziv radnja (str, szr, sur...) a ovi koji se bave uslugama uzmu prefix agencija.
[ srdjandakic @ 03.06.2010. 20:57 ] @
Citat:
S A J A: U uredbi, skoro u svakom članu, piše da se polazna osnovica utvrđuje tako i tako. Nigde ne piše kako se utvrđuje sledeće godine.


Ja sam od 2007. preduzetnik-pausalac (72400 - "agencija za izgradnju baza podataka")

Ukupan prihod prve godine je bio 0 dinara, nisam ni morao da otvaram radnju, ali mi je trebalo za vizu da sam zaposlen.
Druge godine mi je prihod bio ~ 300.000.
Trece godine mi je prihod bio ~ 800.000.

Sve tri godine placao sam iste poreze i doprinose, uz blago inflatorno povecanje.
Nedavno sam dobio akontaciju za cetvrtu godinu (2010.), porezi i doprinosi se nisu mnogo promenili.

Meni ovo govori da imao prihod 0 ili milion, placas isto.

Moguce da ovako ide do 3 miliona, provericu naredne godine nadam se :)
[ Perunski @ 03.06.2010. 23:58 ] @
Citat:
SAJA / Ti si preduzetnik a u naziv si mogao da staviš šta god hoćeš, evo nekih primera: radnja, radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, ordinacija, atelje...


Ako mislite da je to - atelje - moguće, onda ću moći da se prijavim pod nazivom Umetnički atelje, budući da mi je osnovna delatnost likovna umetnost, kao i pisanje i objavljivanje knjiga iz te oblasti. Jesam li Vas dobro shvatio?
A pitam se da li će poreznicima takav naziv radnje, ili delatnosti, da bude podstrek za razrez većeg poreza, ili manjeg, nego da sam zanatlija nekog manje sofisticiranog zanimanja? Da li je i to od uticaja na visinu (ukoliko bih se prijavio kao paušalac)?
[ zoksula @ 04.06.2010. 05:07 ] @
Citat:
S A J ATi se pozivaš na uredbu a čini se kao da je uopšte nisi ni pročitao. U uredbi, skoro u svakom članu, piše da se polazna osnovica utvrđuje tako i tako. Nigde ne piše kako se utvrđuje sledeće godine. Zato i kažem da to što su ti rekli u poreskoj upravi nema u zakonu. Poreska uprava nije tu da izmišlja nego da te uputi na zakon koji i za njih važi isto kao i za tebe. Naravno, ne tvrdim ja da to nije tako već samo da ne mogu da nađem gde to piše.


Kako koliko sam ja shvatio to se odnosi na svaku godinu jer kao sto si rekao ne pise nista explicitno za sledecu godinu. Ali je dobro sto ovde mozemo da podelimo iskustva. Znaci ja sam tako shvatio u zakonu - onda poreski inspektor je tako rekao, zatim knjigovodja (koji zna prakticne primere) kaze da nikom nisu naplacivali preko 15 000 din u mojoj opstini (mala opstina - pa i manji doprinosi). I onda najzad prakticne primere koji sam ja video svojim ocima ... znaci covek ima 1.5 mil prihoda a sledece godine placa i dalje 16 000 mesecno (moj rodjak iz novog sada) ... znaci ispod 10 posto.

Citat:
S A J A:
Izvini ali 2500 eur mesečno nije smešna cifra a na toliku zaradu platiti 7-10% poreza i doprinosa je svakako povoljno.

Zaposleni koji rade za platu, kojih ima najviše, odvajaju oko 46% od svoje zarade na ime poreza i doprinosa.
Preduzetnici koji vode knjige takođe odvajaju 46% od svojih prihoda na ime poreza i doprinosa.
Vlasnici doo dolaze do dobiti kad plate 20% na svoju dobit (10+10) i to je najbolji način zarade.

E sad ispada da paušalac može da ostvari 2500e mesečno prihoda, sve da podigne bez ikakvog pravdanja, da ne vodi knjige i pri tome da plati i porez i doprinose u procentu od 7-10%, pa što mi je teško da u to poverujem. Ali ako su već u poreskoj upravi rekli da je tako, onda nema mesta sumnji, oni sigurno znaju najbolje.


Meni je npr agencija koja vodi knjige i sve sto udje se racuna kao zarada - tako da moras da pravis sto vise troskova inace je porez(+ sve ostalo) 46% + treba da se plati porez na dohodak gradjana. Dakle to jedino ima smisla ako imas jako mnogo troskova.

Ako posmatras to kao mali biznis slazem se to je dobra zarada. Takodje za neki pocetak biznisa to je takodje ok. Ipak je to 6x vece od prosecne plate (koja je manje vise nedovoljna za prezivljavanje npr u bg. Mada generalno 2 500E mesecno npr 30 000E godisnje nisu neke pare - jesu dovoljne za veoma komforan zivot ali ne i za dalji razvoj biznisa. Meni je zato logicno jer koliko sam cuo(sto mozda i nije tacno) doo moze da ima neogranicene prihode i na to prakticno placa 20% prihoda sto je ok. Zato je meni logicno da se dozvoli za manje sume ovako pausalno - 10-tak% (sto je takodje se slazem povoljno) - a za vece sume da ide 20% kao doo.

Citat:
S A J A:Ti uporno pričaš samo o porezu, porez nije toliko veliki koliko su veliki doprinosi. Dakle ti kao paušalac plaćaš i porez i doprinose, koji su po zakonu 46% za sve ostale osim u slučaju paušalca koji, ako zarađuje npr 2500e mesečno, po rečima njihove svetosti Poreske Uprave iznose 7-10%.

Pogresan izraz - izvinjavam se pod porez mislim na porez+ doprinosi+zdravstveno - znaci sve sto treba da se plati. Zapravo ovaj poreski inspektor je i bio svetost jer mi je bas sve lepo objasnio - skoro sat vremena smo pricali. A kao sto kazem imam i prakticne primere.
Ajd podeli sa nama svoje prakticne primere posto ih sigurno imas vise.


[ S A J A @ 04.06.2010. 06:08 ] @
Ja nemam nikakve veze sa paušalcima s obzirom da oni ne vode poslovne knjige. Mogu samo da pričam ono što pročitam u zakonu i primere "sa terena". Slažem se da te poreska uprava cepne za određeni paušal i da se to ne menja godinama. Međutim samo napominjem da nepromenljivost paušala nije zakonom zagarantovana i da oni mogu, ako hoće, da je koriguju za svaku godinu. Pošto u uredbi piše da se početna osnovica utvrđuje tako i tako, i nema nikakvih kriterijuma za sledeću godinu, teoretski oni mogu da urade korekciju. Po meni lično nije logično da paušalac plaća isto porez i doprinose i onaj koji mesečno zaradi 50e i onaj koji mesečno zaradi 2500e međutim poreskoj upravi oni nisu interesantni pa verovatno to niko ne gleda ili možda oni misle da se u tom rasponu zarada ne isplati raditi korekcije nego svi plaćaju isto. Na taj način će se najviše opterećuju oni najsitniji, koji se bore za svaku hiljadu dok se ovi koji dobro zarađuju nagrađuju procentualno mailm nametom. To po meni nije pravedno ali kao što rekoh, to je moje mišljenje i ne bi da se raspravljam ako neko misli drugačije.

Slažem se da je paušalac najmanji oblik firme i on služi samo za ličnu zaradu. Lični prihod od 2500e je više nego dobar za komforan život u Beogradu. Ko hoće da se bavi ozbiljnim biznisom i da pravi veće pare od kojih će živeti više ljudi otvara doo.
[ Predrag Supurovic @ 04.06.2010. 10:32 ] @
Citat:
anakin14
imas 3000000 prometa i na to imas otprilike 600000 profita (uglavnom je izmedju 15 - 30 posto od prometa neka najcesca dobit, ja sam uzeo 20% primera)
to je 50000 mesecno i tebi je povoljno da neko plati 18000???? pa to je skoro 40 posto. Realno je 10 posto od dobiti sto bi u ovom slucaju bio realan pausal od 5000 mesecno.


Nego sta je nego je povoljno. Platis samo 40%, a kada bi ti na tu platu od 50000 obracunali stvarne poreze i doprinose (kada nisi pausalac) onda bi oni bili oko 70%.
[ David Reven @ 04.06.2010. 11:00 ] @
Znaci sada je 3 miliona maksimalni promet... a ja sam pre par godina morao da otvaram jos jednu firmu ne bi li izbegao granicu...
Najbolja varijanta je kad stignes do 3 miliona a troskova skoro da i nemas, hehe.
[ srdjandakic @ 04.06.2010. 11:06 ] @
Citat:
Predrag Supurovic: Nego sta je nego je povoljno. Platis samo 40%, a kada bi ti na tu platu od 50000 obracunali stvarne poreze i doprinose (kada nisi pausalac) onda bi oni bili oko 70%.


Mislim da je casa ipak poluprazna :)

Od 50000 prihoda, platis 18000, ostane ti 32000, sto je u tom poredjenju oko 56% davanja za poreze/doprinose
[ Perunski @ 04.06.2010. 11:37 ] @
Citat:
SAJA - Visina paušala nema nikakve veze sa prefiksom naziva, ti možeš svoju firmu da nazoveš "Bunker za to i to" ako hoćeš i to ne utiče na visinu paušala. Ono što utiče je delatnost pa kad se prijavljuješ ti treba da navedeš koja ti je pretežna delatnost.


Razumem Vas. Zapravo, nisam bio dovoljno precizan: tu sam više mislio na to što i Vi ističete da je od uticaja, dakle baš na delatnost samu (koja se naslućuje već iz naziva firme "umetnički atelje", a i u opisu bi moralo stajati da je reč o umetničkom radu) nego na naziv firme. Naziv je samo nomenklatura. Pošao sam od toga da neće biti ista poreska procena moguće dobiti mog preduzetništva ako navedem da mi je pretežna delatnost [1] pisanje i objavljivanje stručnih radova iz oblasti umetnosti, ili, alternativno, [2] proizvođenje digitalnih grafika i umetničkih fotografija, a radim (radiću) i jedno i drugo. Da sam poreznik (ovo kako mali Đokica zamišlja poreznika) svakako bih više oporezovao nekoga ko stvara i prodaje umetnička dela (pretpostavljena dobit je znatno znatno veća), nego nekog ko piše osvrte, prikaze i kritike o njima i objavljuje ih u novinama ili knjigama (a honorar je često na nivou tanušne crkavice). Na tome se zasnivalo moje pitanje, ali izgleda da sam, verovatno, ovim odgovorio na njega. Imate li komentar, ili ste saglasni?

Nego, molio bih odgovor na sledeće, verovatno većini naivno, pitanje (ali znate kako je: kad ne znam odgovor onda mi je svako pitanje presudno): Ako neko odluči da registruje preduzetništvo (uz vođenje prostog računovodstva), da li je pametnije da to uradi odmah (npr. sad, u junu) ili da to uradi na početku naredne godine (ukoliko je njemu svejedno da li tada ili onda)?. Pitam zato jer neki savetuju da je bolje krenuti na početku godine, pa imati, sa finansijske tačke gledišta, zaokruženu godinu kda dođe vreme za bilans, nego početi bilo kad u toku godine pa ipak plaćati dažbine računovođi kao da si radio od početka godine, iako nisi. Ima li tu istine, da li se to zaista tako plaća, ili je - kako čitam u ponekim odgovorima - i to samo proizvoljno domišljanje? Ili je, pak, zanemariva razlika između jednog i drugog? Hvala.


[Ovu poruku je menjao Perunski dana 04.06.2010. u 12:49 GMT+1]
[ Perunski @ 04.06.2010. 11:46 ] @
Citat:
David Reven - Znaci sada je 3 miliona maksimalni promet... a ja sam pre par godina morao da otvaram jos jednu firmu ne bi li izbegao granicu...


Dobar dan. Pominjete "otvarenje još jedne firme", a u opisu Vašeg profila piše da ste samostalan umetnik. Budući da se zanimam za otpočinjanje preduzetništva u oblasti umetničkog rada (i ja sam samostalan umetnik celog života, iako odskora u penziji), da li bi ste izneli Vaša iskustva sa registrovanjem firme u toj oblasti (ukoliko ste je registrovali za umetničku delatnost). Dvoumim se oko mnogočega, ne znam šta da radim pa mi je od koristi svako iskustvo koje mogu da primenim na moj slučaj. Hvala.
[ David Reven @ 04.06.2010. 12:14 ] @
Pausalno sam registrovan za proizvodnju masina u vrsenje usluga. Niko me ne proverava sta proizvodim i koje usluge vrsim. Placam porezeredovno. Izdajem racune ali bez PDVa normalno.
[ Perunski @ 04.06.2010. 14:03 ] @
Citat:
David Reven / Pausalno sam registrovan za proizvodnju masina u vrsenje usluga. Niko me ne proverava sta proizvodim i koje usluge vrsim. Placam porezeredovno. Izdajem racune ali bez PDVa normalno.


Hvala. Dobro, onda je to druga stvar. Ja sam pomislio da je u pitanju umetnička delatnost (a to može biti široko polje ako se opisuje kao delatnost za prijavu APR-u), jer ja bih na tom planu delovao, pa nastojim da prethodno doznam sve zamke i začkoljice pre nego se odlučim da pošaljem prijavu. Uglavnom, ovde se može dobiti mnogo korisnih saveta. Imam još poneke dileme, pa se, eto, katkad uključujem sa pitanjima. Pozdravljam.
[ Predrag Supurovic @ 04.06.2010. 16:54 ] @
Proverite, milsim da umetnici mogu da se bave takvom delatnoscu i bey registrovanja firme. Cak moyete da trayite da vam drzava daje neku platu a kasnije i penziju, ako ispunjavate odredjene kriterijume.
[ Perunski @ 04.06.2010. 17:59 ] @
Citat:
Predrag Supurovic - Proverite, milsim da umetnici mogu da se bave takvom delatnoscu i bey registrovanja firme. Cak moyete da trayite da vam drzava daje neku platu a kasnije i penziju, ako ispunjavate odredjene kriterijume.


U prvi mah će se učiniti da je ovo izvan teme, ali zapravo nije (što rekao Nabokov za pripovetke Dostojevskog: kraj sve kazuje!):

Umetnici udruženi u jedno od umetničkih udruženja u Srbiji (recimo likovni, muzički, književnici, knjiž. prevodioci, operski pevači, glumci, filmadžije, itd... dakle ima ukupno 19 „esnafskih“ umetničkih udruženja) odobravaju, na zahtev, svojim nezaposlenim članovim status „Samostalan umetnik“. To je saglasno sa odlukama Ministarstva kulture i gradskim odlukama. Umetnik sa tim statusom dobija od Fonda za kulturu grada (ako je stanovnik Beograda) plaćeno penzijsko i zdravstveno osiguranje, ali ne i platu, jer sredstva za život zarađuje sam sebi svojim um. radom. Ako je stanovnik nekog drugog mesta u Srbiji onda te beneficije traži od svoje opštine (njenog fonda za kulturu, ako takav tamo postoji), iako je opštepoznata stvar da neke opštine po Srbiji neće ni da čuju da daju svojim žiteljima umetnicima ono što Beograd i neki drugi veći gradovi daju svojima).

Idemo dalje: ja sam proveo decenije u statusu samostalnog umetnika (nekad se to popularno nazivalo slobodan umetnik) i znam sve što treba da se o tome zna. Dakle, to je ono što dobija osoba sa priznatim statusom sam. umetnika, ali ja ovde istražujem kako stoji sa umetnikom koji dospe u penziju i hoće i dalje da radi, i to kao privrednik, ali u svojoj struci (dakle, kao muzičar, dizajner, operski dirigent, filmski producent ili snimatelj, slikar, pisac, prevodilac, itd, itd). On više nema pravo na funkciju tzv. samostalnog umetnika jer je penzioner, a budući da svaki penzioner ima pravo da postane preduzetnik, onda je pitanje kako to da sprovede umetnik, i da deluje u oblasti u kojoj je kvalifikovan i osposobljen da deluje. To je ovde bilo pitanje. Ja znam kako da se to uradi sa formalne tačke gledišta: dakle kao i svaki gradjanin, nego je pitanje kako da se specifikuju te stvari s obzirom na specifikacije svoje struke koja nije visoko konjunkturna kad sama privredjuje, i tako, umetnik, a budući preduzetnik, sebi pomogne da dobije odredjenja umanjenja ili olakšice. Nije isto da li neko u molerskom zanatu, npr, ide iz posla u posao i zaradi na kraju meseca, recimo, 100 hiljada dinara, i studio za graf. dizajn, napr, koji u mesecu jedva namakne posao da sredi jedan katalog, pa na kraju meseca za svoje usluge inkasira jedva 15.000 dinara. I tako iz meseca u mesec. Medjutim, jasno mi je da je to prilično specifično, pa se dalje i ne raspitujem da li umetnik ili neumetnik, nego je sad jedino važno da ukapiram neke druge detalje, npr. oko vodjenja prostog knjigovodstva, oko rokova za plaćanja, oko unošenja sopstvenih sredstava prilikom pokretanja preduzetništva, itd... pa to sukcesivno pitam, i hvala svima, a posebno g. SAJI, i g. Pedji, koji na pitanja, verovatno već sto puta postavljana, strpljivo, predano i argumentovano odgovaraju. Veoma mnogo pomažu. Pozdravljam.
[ S A J A @ 04.06.2010. 18:04 ] @
Citat:
Perunski: Nego, molio bih odgovor na sledeće, verovatno većini naivno, pitanje (ali znate kako je: kad ne znam odgovor onda mi je svako pitanje presudno): Ako neko odluči da registruje preduzetništvo (uz vođenje prostog računovodstva), da li je pametnije da to uradi odmah (npr. sad, u junu) ili da to uradi na početku naredne godine (ukoliko je njemu svejedno da li tada ili onda)?. Pitam zato jer neki savetuju da je bolje krenuti na početku godine, pa imati, sa finansijske tačke gledišta, zaokruženu godinu kda dođe vreme za bilans, nego početi bilo kad u toku godine pa ipak plaćati dažbine računovođi kao da si radio od početka godine, iako nisi. Ima li tu istine, da li se to zaista tako plaća, ili je - kako čitam u ponekim odgovorima - i to samo proizvoljno domišljanje? Ili je, pak, zanemariva razlika između jednog i drugog? Hvala.


Ne vidim ni jedan razlog (prednost) za registrovanje firme od nove godine u odnosu na pola godine. Sve jedno je. Knjigovodstvene usluge se plaćaju mesečno počev od meseca kad počnete sa radom, bar ja tako radim, za druge ne znam.
[ Predrag Supurovic @ 05.06.2010. 07:58 ] @
Perunski, ako je tako, onda nema tu neke veliek mudrosti, prilikom registraciej iyaberite delatnost koja je najbilya tome sto hocete da radite i radite. Zakon propisuje da firmamora imati registrovanu delatnost ali takodje ne uslovljava da se firma mora baviti samo tom delatnocu. Stavise, doyboljeno je da se bavite svim drugim delatnostima, cak i ako one nisu srodne sa osnovnom, uz ogranicenje naneke delatnosti za koje je i inace potrebno posebno ovlascenje.

Sto se tice troskova, neisplati se registrovati radnju ako se ne ocekuju stalni prihodi. Registraciaj firme podrazumeva stalne rezijske troskove koji se moraju placati kako god seokrene. Za povremene poslove je pogodnije korsititi autorske ugovore, koji imaju tu prednsot da se zakljucuju za svaki posao posebno te se tako i rezijski troskovi vezuju za svaki posao. Nezgodacija je sto su tada rezijski troskovi veci (najpre porezi), i sto neke firme neće tako da rade, vec rade samo sa firmama.

Kod radnejpsotoji jos jedna mogucnost, a to ej da se moze otvarati sezonski,odnosno zatvarati povremeno. Tako se mogu smanjiti troskovi ali ne znam kakava je papirologija i koliko je mučno to raditi.
[ Perunski @ 05.06.2010. 09:21 ] @
Citat:
SAJA / Ne vidim ni jedan razlog (prednost) za registrovanje firme od nove godine u odnosu na pola godine. Sve jedno je. Knjigovodstvene usluge se plaćaju mesečno počev od meseca kad počnete sa radom, bar ja tako radim, za druge ne znam.

Ako je tako, to je ohrabrujuće da se, ako se već namerava, što pre krene u posao. Hvala.

Citat:
Predrag Supurovic / ... Kod radnje postoji jos jedna mogucnost, a to je da se moze otvarati sezonski, odnosno zatvarati povremeno. Tako se mogu smanjiti troskovi, ali ne znam kakava je papirologija i koliko je mučno to raditi.

Već od početka zanimanja za ovo pitanje imao sam i tu mogućnost na umu, ali sam je nekako stavio po strani. Sad ste je oživeli! Moguće je da to uopšte nije, bar u mom slučaju, loša ideja.
Proverio sam u APR-uslovima, i ispostavlja se da je jedina (bar meni vidljiva) razlika to što se već prilikom prijavljivanja firme mora uplatiti taksa i za odjavljivanje firme (a i da se navede datum odjave). Ta taksa je jedva oko 1.000 din. Ukoliko bi to bila jedina značajna razlika i u radnoj praksi - uveren sam da neki imaju iskustva u vezi sa tim, pa ćemo ih možda podstaći da se jave - to bi bila prilično prihvatljiva mogućnost za mene, recimo rad firme u samo 6-8 meseci. Prvo: prodaja svake nove knjige (a baš sad imam novu) je najbolja u prvih 6 meseci, pa do najviše 8-9, nakon čega stravično opada na 2-3 primerka mesečno, a u narednim godinama i na 1 primerak u 2-3 meseca, a drugo: time bi i iskustveno ukapirao (a i razbio strahove i dileme) šta se sve tu radi, koliko je naporno, koliko zahtevno, šta sve to košta, kolika je zarada, kakve su još mogućnosti, itd. To je, kako sad vidim, nešto kao šteta sa unapred planiranim i ograničenim obimom, što bi naši 'prijatelji' preko zapade grane rekli: kolateralna - dakle znaš da neka šteta mora biti ali bar ne može da te uvede u nesagledive probleme. Pa ako je sve to prihvatljivo, i obećavajuće, a ti nakon isteka roka produži, registruj se ponovo. Izgubio si samo onih 1000 din za odjavu. Gosp. Pedja, hvala za konstruktivno promišljanje. Pitam se da li i g. SAJA vidi ovako te stvari oko privremene registracije preduzetništva, ili ima nešto da doda što nisam dovoljno dobro sagledao? Pozdravljam.
[ S A J A @ 05.06.2010. 10:04 ] @
Nisam se bavio prestankom pa nastavkom obavljanja delatnosti pa tu temu ne poznajem baš najbolje. Mogu vam preneti samo ono što sam pročitao na sajtu APR-a a tamo piše sledeće:

Preduzetnik je dužan da registracionu prijavu privremenog prestanka obavljanja delatnosti podnese Registru privrednih subjekata najkasnije danom privremenog prestanka obavljanja delatnosti, a registracionu prijavu nastavka obavljanja delatnosti najkasnije u roku od tri dana od dana nastavaka obavljanja delatnosti.

U registracionoj prijavi treba navesti datum od kad će preduzetnik privremeno prestati da obavlja delatnost, a razlog privremenog prestanka obavljanja delatnosti za Agenciju nije bitan. Prijava nema retroaktivno dejstvo, tako da datum privremenog prestanka obavljanja delatnosti može biti najranije datum podnošenja registracione prijave. Ukoliko je preduzetnik privremeno prestao da obavlja delatnost pre podnošenja registracione prijave taj podatak se može registrovati kao zabeležba podatka od značaja za pravni promet.

Zakonom je predviđena mogućnost privremenog prestanka obavljanja delatnosti preduzetnika, a ne i prostora van poslovnog sedišta, što znači da se privremeni prestanak obavljanja delatnosti odnosi na poslovno sedište i na sve prostore van poslovnog sedišta. Privremeni prestanak obavljanja delatnosti prostora van poslovnog sedišta nije predmet registracije, već se prijavljuje drugim nadležnim organima (Poreska uprava).



[ zoksula @ 08.06.2010. 22:44 ] @
Imam pitanje za pausalce/bivse pausalce - u uredbi za zahtev za pausalce stoji da treba da navedem:

razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi
poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;

Sta ste (otprilike) vi tu naveli - a da je bilo uspesno?
[ Onaj @ 09.06.2010. 23:35 ] @
Citat:
S A J A: Ti se pozivaš na uredbu a čini se kao da je uopšte nisi ni pročitao. U uredbi, skoro u svakom članu, piše da se polazna osnovica utvrđuje tako i tako. Nigde ne piše kako se utvrđuje sledeće godine. Zato i kažem da to što su ti rekli u poreskoj upravi nema u zakonu. Poreska uprava nije tu da izmišlja nego da te uputi na zakon koji i za njih važi isto kao i za tebe. Naravno, ne tvrdim ja da to nije tako već samo da ne mogu da nađem gde to piše.


Sajo, moj prijatelj je tvoj kolega knjigovodja (doduse znatno iskusniji, decenijama se bavi tim poslom), pozdravlja te puno i zeli da znas da polazna osnovica ne znaci osnovica odredjena samo za prvu godinu poslovanja kako pokusavas to da predstavis vec je polazna osnovica odredjena u akontacionom resenju a osnovica se koriguje u konacnom resenju i tako svake godine imamo i polaznu osnovicu i konacnu.
[ S A J A @ 10.06.2010. 05:57 ] @
Citat:
Onaj: Sajo, moj prijatelj je tvoj kolega knjigovodja (doduse znatno iskusniji, decenijama se bavi tim poslom), pozdravlja te puno i zeli da znas da polazna osnovica ne znaci osnovica odredjena samo za prvu godinu poslovanja kako pokusavas to da predstavis vec je polazna osnovica odredjena u akontacionom resenju a osnovica se koriguje u konacnom resenju i tako svake godine imamo i polaznu osnovicu i konacnu.


Pa na to sam i ja mislio nego si ti citirao samo deo. Dakle sporna pitanja vezana za paušalce su:

1. Ako postoji polazna i konačna osnovica, da li to znači da će paušalac na kraju godine da "doplati" porez i doprinose na tu konačnu (stvarno ostvarenu) osnovicu?
2. Ako je konačna osnovica vidno drugačije od polazne, da li to utiče na polaznu osnovicu za sledeću godinu ili ne?

Na primer, ja se prijavim kao paušalac i plaćam porez i doprinose na osnovicu koja je prosečna zarada. Onda te prve godine zaradim 2,9 miliona. Dakle daleko više. Da li će mene na kraju godine da dočeka rešenje da doplatim porez i doprinose ili će to država da mi oprosti jer sam paušalac? Čak i ako mi oprosti, da li će za sledeću godinu da mi zareže plaćanje poreza i doprinosa takođe na prosečnu zaradu iako znaju da sam pretnodne godine zaradio 2,9 miliona i da postoji osnov da ću i te druge godine imati veće prihode.

[ Perunski @ 10.06.2010. 08:46 ] @
Citat:
S A J A / Porez na dobit d.o.o. je 10% i plaća se na kraju godine kad se iz poslovnih knjiga utvrdi dobit (prihodi manje rashodi).

U redu, to je za d.o.o, a da pitam za preduzetnika. U slučaju da se kao preduzetnik (umetnički atelje) prijavim uz vodjenje prostog knjigovodstva, da li tada plaćam mesečno, uz doprinose, i nekakav iznos akontacije poreza, a ako je odgovor potvrdan, onda pitam: na osnovu čega poreski organ odredjuje visinu akontacije. Da li možda na osnovu moje izjave o očekivanom prihodu (ukoliko takvo pitanje u poreskoj prijavi postoji)? Ili se akontacija ne plaća, nego se čeka kraj godine da se, kao i kod d.o.o, utvrdi dobit iz poslovnih knjiga?

[Ovu poruku je menjao Perunski dana 10.06.2010. u 13:52 GMT+1]
[ Predrag Supurovic @ 10.06.2010. 09:04 ] @
Citat:
S A J A
1. Ako postoji polazna i konačna osnovica, da li to znači da će paušalac na kraju godine da "doplati" porez i doprinose na tu konačnu (stvarno ostvarenu) osnovicu?
2. Ako je konačna osnovica vidno drugačije od polazne, da li to utiče na polaznu osnovicu za sledeću godinu ili ne?

Na primer, ja se prijavim kao paušalac i plaćam porez i doprinose na osnovicu koja je prosečna zarada. Onda te prve godine zaradim 2,9 miliona. Dakle daleko više. Da li će mene na kraju godine da dočeka rešenje da doplatim porez i doprinose ili će to država da mi oprosti jer sam paušalac? Čak i ako mi oprosti, da li će za sledeću godinu da mi zareže plaćanje poreza i doprinosa takođe na prosečnu zaradu iako znaju da sam pretnodne godine zaradio 2,9 miliona i da postoji osnov da ću i te druge godine imati veće prihode.


Najvise uticaja na osnovu ima prosecna plata u opstini. Sve ostalo manje utice, pa i to kakav ti je bio promet u prethodnoj godini. Ja sam dosad na resenjima za pausalce vidjao samo korekcije koje su u odnosu na prosecnu zaradu bile samo u minusu - dakle, smanjenje osnovice.

Ima tu jedna kvaka. Svi gledaju kako da smanje osnovicu ne bi li tako smanjili poreze i doprinose koje moraju da placaju, zaboravljajuci da im, recimo, penzijski osnov direktno zavisi od toga. Sto vise ustedite na porezima i doprinosima, to ce vam penzije biti manje.
[ Onaj @ 10.06.2010. 11:43 ] @
Citat:
S A J A: Onda te prve godine zaradim 2,9 miliona. Dakle daleko više. Da li će mene na kraju godine da dočeka rešenje da doplatim porez i doprinose ili će to država da mi oprosti jer sam paušalac?


Nema sta drzava da ti oprasta ili ne oprasta, drzavu to ne interesuje jer tih 2,9 miliona koje spominjes nisu tvoja zarada vec je to ostvaren promet a velika je razlika izmedju prometa i zarade, to su dve sasvim razlicite stvari i drzavu ne zanima kolika ti je zarada niti kod pausalnog oporezivanja moze da se poziva ta to sve dok ti je promet manji od 3 miliona.
[ Perunski @ 10.06.2010. 13:34 ] @
Citat:
SAJA / ...Dakle ti otvaraš firmu npr. kao preduzetnik knjigaš, proceniš da ćeš prve godine zaraditi toliko i toliko i onda te prve godine plaćaš porez i doprinose na tu osnovicu (u jednakim mesečnim ratama). ...

To razumem, hvala.

Ovde sam već pisao desetak puta o mojoj ambiciji da prodajem svoje autorske knjige (već je dogorelo: juče je bila promocija moje nove knjige u Kulturnom centru Beograda, a nema je u knjižara, niti je izvesno kad će se pojaviti - dakle čist gubitak!) i da sam prinuđen da zato uđem u preduzetništvo (a možda će to i povećati posao, ko zna). Iz toga, a i iz Vašeg odgovora, proizilazi mi i sledeće pitanje:
Ako znam da je promet od prodaje knjiga relativno skroman i da jedva u toku godine mogu da dostignem, recimo (bar po iskustvu iz ranijih godina) oko 50-60.000 din (plus-minus desetak hiljada, uglavnom se vrtelo tu negde) da li tu sumu (recimo 60.000 din) treba da navedem u proceni buduće zarade, ili treba da tu procenu veštački povećam na recimo 100.00 ili 200.000 (mada je to već suma iz mašte za ovaj posao)?
Ovo pitam zato što se pribojavam da ako prijavim isuviše nisku pretpostavljenu zaradu (iako je meni realna), recimo samo 60.000 na godinu, da mi nasilno ne uvale plaćanje na paušal (zapravo, ne želim nipošto da budem paušalac!). Zato me zanima da li postoji neka hipotetička donja granica, bar iskustvena, koliko bih morao da prijavim kao minimalan procenjen budući promet, ili je to samo neka suma pa kolika je da je? Mislim da mi je odgovor na ovo pitanje poslednja prepreka oko koje se lomim, pre nego krenem u postupak registracije. Naravno, kasnije će biti i pitanja u vezi saradnje sa knjigovođama, to okvirno znam, a i: o tom - potom. Hvala.
[ Dexic @ 10.06.2010. 13:44 ] @
@Perunski, za 60.000 zarade godisnje nikakav vid firme (ni pausal, ni obican preduzetnik, ni doo) se NE ISPLATE.
Pausal je nesto NAJNIZE po pitanju svih dazbina. PR i doo ce imate te iste dazbine kao MINIMUM - a da ne pominjem da pausal ne mora da placa knjigovodju, dok PR/doo ipak mora - to je dodatni trosak od barem 600e godisnje.
Vama se jedino isplati da preko neke druge firme (rodjaka, prijatelja, autorske zadruge - ne znam da li to postoji uopste) poslujete. Oni uzimaju svoj procenat, da (ili mozda ne uzimaju u slucaju dobrog rodjaka/prijatelja osim troskova banke), ali sa vama saradjuju po autorskom ugovoru, po kome NEMA obaveze mesecnog minimuma.
(bitno je da se uradi pravi autorski ugovor koji ne trazi mesecne akontacije jer to onda ispada kao pausal).
Dobra strana autorskih ugovora je sto je to najnizi moguci porez i najnizi moguci doprinosi - ukupno iznose oko 36% od bruto iznosa.

Citat:
Onaj: drzavu ne zanima kolika ti je zarada niti kod pausalnog oporezivanja moze da se poziva ta to sve dok ti je promet manji od 3 miliona.

Uglavnom se ne poziva, ali ima pravo da "argumentovano" ukine status pausalca za dalje.

Citat:
Predrag Supurovic:Ima tu jedna kvaka. <snip> penzijski osnov direktno zavisi od toga. Sto vise ustedite na porezima i doprinosima, to ce vam penzije biti manje.


Izvinjavam se na recima ali "zabole me" za penziju u ovoj drzavi, koju garantujem necemo moci da iskoristimo kad dostignemo 70 godina (na koliko ce se vec pomeriti granica do tada) ;) A da ne pominjem da ni sa dobrim doprinosima nece biti neki iznos.
[ zoksula @ 10.06.2010. 15:01 ] @
@Dexic slazem se u potpunosti.

Cini mi se da su minimalne dazbine ~46% (otprilike pio 22%, zdravstveno 12%, porez na platu, ...) od minimalne osnovice (koja je 35% od prosecne plate).

Mislim da je ovo neki orjentir http://www.pio.rs/sr/lt/aktuelno/index.html#02

Tako da to ispadne minimum ~7000 dinara pa makar zaradjivali i 0 dinara mesecno.
[ Perunski @ 10.06.2010. 17:29 ] @
Citat:
Dexic / ... za 60.000 zarade godisnje nikakav vid firme (ni pausal, ni obican preduzetnik, ni doo) se NE ISPLATE.
Pausal je nesto NAJNIZE po pitanju svih dazbina. PR i doo ce imate te iste dazbine kao MINIMUM...

Poštovani Dexic, siguran sam da će ovo što ste napisali biti nekome od koristi. Meni ovoga puta nije. Moje pitanje nije usmereno na razjašnjenje (ne)isplativosti preduzetništva ako se / prema dosadašnjem prometu / predvidi promet od oko 60.000 din. godišnje, ili manji - jer ne znam ko ne bi shvatio da to, tako gledano, nije isplativo, dakle ja u mom pitanju ne pomenuh reč isplativost.

Moje pitanje je usmereno na principe poreske politike ili na knjigovodstvenu praksu u ovakvim slučajevima. Zato sam pitao (ponavljam) sledeće:
Postoji li neka hipotetička donja granica, bar iskustvena, koliko bih morao da prijavim kao minimalan procenjen budući promet, ili je to samo neka suma pa kolika je da je?
Vi gore odgovarate pomalo nejasno: "Pausal je nešto NAJNIZE po pitanju svih dazbina. PR i doo ce imate te iste dazbine kao MINIMUM..." (jer ako za nešto - paušal - kažete da je nešto najniže (po pitanju svih dažbina) onda su i ova druga dva oblika takodje najniža jer će, kako rekoste, imati isti minimum. To, iz te dve rečenice tako oblikovane, ispada da je isto, ali ni to nije predmet pitanja). Dalje, iz toga se ne vidi koliko? Niste naveli koliki treba da je taj pretpostavljeni prihod da bi bio razrezan taj minimum koji pominjete. Da li je to, recimo, 120.000, ili je 240.000 ili 2.400.000... Koja je donja granica u navodjenju (bar u praksi) pa će onda ispod nje, recimo, i onaj koji prijavljuje 7 dinara i 9 para budućeg prihoda, kao i onaj koji prijavljuje 79.000 din (ili koliko već!) imati isti minimum. Eto, to pitam.
Gosp. SAJO, ako prolazite ovom ulicom bacite pogled... please!
[ Dexic @ 11.06.2010. 19:36 ] @
Nijedan knjigovodja nece ici ispod 20e/mesecno - i to za najprostije poslove.
Sve se to doda...
[ zoksula @ 16.06.2010. 16:04 ] @
E pazi sto se tice mog uskustva zavisi od poreskog inspektora u koju ce kategoriju da te stavi -a to jako varira - ide od 25% do 150% (od prosecne mesecne plate u tvojoj opstini).

Ne znam za penzionere (osim da invalidski gube pravo na penziju ako osnuju preduzece) ali je za moju opstinu neki minimum minimuma negde oko 4 000 din mesecno. Ne znam da li tebi kao penzioneru mozda iskljucuju nesto od doprinosa - ako je tako znaj da je porez (na osnovicu) 10% + pio=22% + zdravstveno=12.3% (nisam 100% siguran u te vrednosti).

Medjutim prosecne vrednosti cak i u nerazvijenim opstinama su oko 10 000 din mesecno ... sto je kao sto kazu gore potpuno neisplativo.

Najbolje da odes u tvoju ili bilo koju opstinu kod nekog poreskog inspektora ili da pozoves poresku upravu i pitas konkretno sta te interesuje i sta se umanjuje za penzionere. Njihov sajt http://www.poreskauprava.gov.rs/. Slobodno ih zovi sa obzirom da su tek poceli sa rodom prilicno su ljubazni :)


[ sinisa69 @ 17.06.2010. 20:29 ] @
Jedno pitanje ako neko moze da odgovori. Otvorio sam radnju za usluzne delatnosti poznatog potrcka u sidu. Radnja je otvorena 14.4 2010 a danas sam dobio resenje o porezu koji iznosi 16000 za porez i doprinose i 1000 za samodoprinose. e sad posto je to meni izricito mnogo stim da u mom gradu ne cvetaju ruze i dosadasnja zarada je daleko manja od samih dazbina a sa sajta http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalno.html sam skontao odprilike kako bi trebali da odrede pausam pa me interesuje dali mi se isplati zaliti ministarstvu finansija ili je moja poreska uprava ta koja daje poslednji amin.
[ S A J A @ 17.06.2010. 20:38 ] @
Poreska uprava se tu pita i niko drugi. Imaš u rešenjima koja si dobio uputstvo gde i kako da se žališ ako ti ne odgovara to što piše u rešenju.
[ brightmind @ 25.06.2010. 09:30 ] @
Moj suprug je preduzetnik vec godinama i slobodno dize pare sa svog racuna. vec danima se svadjam sa drugaricom oko toga da PAUSALAC NEMA TROSKOVE! Imate samo PROMET preko racuna i to je bitno za PU( poresku upravu). Polazna osnovica za odredjivanje vase mesecne zarade je prosecna plata u Srbiji za prethodnu godinu i DELATNOST, pa se tu jos vrse korekcije u odnosu na opremljenost, prostor, opstinu ( Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Službeni glasnik RS" br.65/01, 45/02, 47/02, 91/02, 23/03, 16/04, 76/04 i 31/05) na sajtu Poreske Uprave)). Do 30.11. tekuce godine predate potvrdu iz banke o prometu i uredno vodite KPO knjigu i to je SVE.

Ono sto mene zanima je sta je izmedju 3.000.000,00 i 4.000.000,00. Do sada sam uvek pazila da budem do 3.000.000,00. Sta se desava ako imam na primer 3.500.000,00.

Zasto pravite toliku buku oko pausalaca, oni su i izmisljeni da se ne vode knjige i to je prosta stvar! (BTW budze su to i izmislile zbog sebe (da bi dizale pare)) To sto vas knjigovodje zamlacuju da bi vam uzimale pare i pricaju da je nemoguce dizati pare sa racuna slobodno, je njihova stvar! Citajte zakone!

[ Dexic @ 25.06.2010. 09:42 ] @
Pa i ne moze bash "slobodno" pausalac da dize novac - moze do 100.000 dnevno.
Banke ne dozvoljavaju vise. Pise i na sajtu Min. Fin. da je tako.

Ako predjes 3m prelazis u "knjigase" trajno od tog trenutka.
[ brightmind @ 25.06.2010. 10:44 ] @
Naravno da podrazumevam do 100.000,00 dnevno, mislila sam da ne moras nikome da pravdas taj novac! Jer meni drugarica nije verovala da je to tako, i vecina ljudi misli da je negde "caka" i da je nemoguce.
A zasto se pominje ta cifra od 4.000.000,00 ?
Odgovor poreske uprave je da do 3 miliona si pausalac a preko 4 miliona ulazis u PDV. Izmedju 3 i 4 nisi vise pausalac i vodis knjige.



[Ovu poruku je menjao brightmind dana 25.06.2010. u 12:34 GMT+1]
[ Onaj @ 25.06.2010. 13:42 ] @
Citat:
Dexic
Ako predjes 3m prelazis u "knjigase" trajno od tog trenutka.


Pa nije bas trajno. Za sledeci period od god. dana ako budes ispod 3 miliona mozes da se vratis u pausalce.
[ Dexic @ 25.06.2010. 15:32 ] @
Mislim da si u pravu... ako predjes 3m prelazis u "knjigase" ali mozes da se vratis u pausalce ako ne predjes 4m.
[ brightmind @ 25.06.2010. 17:55 ] @
Zakon kaze da si pausalac do 3.000.000,00 ! Od 3 do 4 vodis knjige ali ne moras biti u PDV-u, a od 4.000.001,00 din.automatski ulazis u PDV!
[ S A J A @ 25.06.2010. 18:17 ] @
Limit za paušalce je 3 miliona a limit za ulazak u PDV je 4 miliona. To je bar prosto, međutim, to se ne računa na isti način. Za limit paušalca se gleda promet u kalendarskoj godini a za limit za PDV se gleda promet u prethodnih godinu dana - od današnjeg dana do istog tog dana prošle godine. Teoretski može da se desi da paušalac na primer u 2010 godini, od nove godine do današnjeg dana ima promet od 2 miliona a kad pogleda promet u poslednjih godinu dana, od današnjeg dana do istog tog dana prošle godine, ima preko 4 miliona. U tom slučaju on postaje PDV obveznik i gubi status pašualca.
[ FlashMaster @ 25.06.2010. 18:50 ] @
Pozdrav svima i cestitka za postavljanje i ucestvovanje u ovakvoj temi.
Od juce sam preduzetnik(servis rashladnih uredjaja),jos mi ni resenje nije stiglo ali hteo bih da znam sledece:

-Ko i kako ce mi odrediti da li cu da placam porez pausalno ili po ostvarenoj dobiti?
-Da li osim pravljenja pecata,otvaranja racuna u banci,isticanja firme i kupovine fiskalne kase imam i jos neke dodatne obaveze?
-Ako se u toku godine na moj racun ne uplacuju nikakva sredstva,posto cu najverovatnije usluge naplacivati direktno od korisnika,da li to predstavlja problem i ako da molim pojasnite?

Hvala unapred na odgovorima!
[ Dexic @ 26.06.2010. 08:30 ] @
Zna li neko da li se ceo promet racuna za ulazak u PDV ili se ne racuna izvoz? (sa nekim konkretnim linkom ili objasnjenjem bi bilo pozeljno)
[ Perunski @ 26.06.2010. 09:47 ] @
Pitao sam pre nedelju dana, nije bilo odgovora... možda neko zna odgovor sad: Ako nameravam da budem sam "knjigaš", da li Poreska uprava prilikom podnošenja prijave PPDG1 i ostale dokumentacijei zahteva i Ugovor sa agencijom za knjigovodstvo? Jedni mi kažu da to mora tako, drugi da to nije obligatno ukoliko se opredelim za "prosto" knjigovodstvo. Šta je tačno?
[ S A J A @ 26.06.2010. 18:51 ] @
Citat:
Dexic: Zna li neko da li se ceo promet racuna za ulazak u PDV ili se ne racuna izvoz? (sa nekim konkretnim linkom ili objasnjenjem bi bilo pozeljno)


Računa se samo promet na koji se plaća PDV, dakle izvoz ne.

Citat:
Perunski:Pitao sam pre nedelju dana, nije bilo odgovora... možda neko zna odgovor sad: Ako nameravam da budem sam "knjigaš", da li Poreska uprava prilikom podnošenja prijave PPDG1 i ostale dokumentacijei zahteva i Ugovor sa agencijom za knjigovodstvo? Jedni mi kažu da to mora tako, drugi da to nije obligatno ukoliko se opredelim za "prosto" knjigovodstvo. Šta je tačno?


Pošto preduzetnik ne može sam sebi da vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva onda će verovatno da ti traže da imaš ugovor sa agencijom. Ako vodiš po prostom knjigovodstvu onda nema šta da ti traže.



[Ovu poruku je menjao pctel dana 21.02.2011. u 03:39 GMT+1]
[ zoksula @ 27.06.2010. 03:57 ] @
Citat:
S A J A: Limit za paušalce je 3 miliona a limit za ulazak u PDV je 4 miliona. To je bar prosto, međutim, to se ne računa na isti način. Za limit paušalca se gleda promet u kalendarskoj godini a za limit za PDV se gleda promet u prethodnih godinu dana - od današnjeg dana do istog tog dana prošle godine. Teoretski može da se desi da paušalac na primer u 2010 godini, od nove godine do današnjeg dana ima promet od 2 miliona a kad pogleda promet u poslednjih godinu dana, od današnjeg dana do istog tog dana prošle godine, ima preko 4 miliona. U tom slučaju on postaje PDV obveznik i gubi status pašualca.


Osim ako delatnost nema pdv npr izvoz?
[ zoksula @ 27.06.2010. 04:06 ] @
Citat:
S A J A: Pošto preduzetnik ne može sam sebi da vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva onda će verovatno da ti traže da imaš ugovor sa agencijom. Ako vodiš po prostom knjigovodstvu onda nema šta da ti traže.


Ne traze ugovor u svakom slucaju. Cak i za pausalce ... imas period od 5 dana da preuzmes pib a ako ti do tada ne daju status pausalca (koji moze da potraje i 30 dana) onda motas da im das.Kako to znam - osnovao sam firmu pre nekoliko dana i to su mi trazili.

Nr znam da li se racunaju licence koje covek moze da dobije na ovom sajtu - http://www.kgbfinance.rs/racun...eno_knjigovodstvena_obuka.html.
Milsim da bi trebalo - i to ustedi ljudima puno para jer bi jedan knjigovodja uzeo toliko za 3 meseca ... a ovako sa sertifikatom najverovatnije mozes samostalno da vodis knjige.

Mene iskreno boli uvo za ustedu novca - ali ja sam vodim sva svoja posla pa i knjigovodstvo. Pogotovo sto su te knjige 2 strane za godinu dana u mom slucaju - ako mi ikada budem otvorio DOO.
[ Perunski @ 27.06.2010. 09:45 ] @
Citat:
@ZOKSULA / Ne traze ugovor u svakom slucaju. Cak i za pausalce ... imas period od 5 dana da preuzmes pib a ako ti do tada ne daju status pausalca (koji moze da potraje i 30 dana) onda motas da im das.Kako to znam - osnovao sam firmu pre nekoliko dana i to su mi trazili.

Hvala za odgovor. (I ja sam se registrovao u APR pre samo tri dana, ali za razliku od tebe, koji se već u svemu tome snalaziš, još "pipam po mraku").

Citat:
@ZOKSULA / Ne znam da li se racunaju licence koje covek moze da dobije na ovom sajtu - http://www.kgbfinance.rs/racun...eno_knjigovodstvena_obuka.html.
Milsim da bi trebalo - i to ustedi ljudima puno para jer bi jedan knjigovodja uzeo toliko za 3 meseca ... a ovako sa sertifikatom najverovatnije mozes samostalno da vodis knjige.

Dobro je što si na to upozorio (meni zvuči privlačno), ali se pitam kolikog je to dometa što se tiče priznavanja tod "sertifikata" i nivoa tako stečenog znanja, od poreske uprave? Sve je džaba ako oni to ne prihvataju! (Inače, srpska zamena za reč sertifikat je uverenje, isprava, svedočanstvo, ali ne i diploma, ipak). Šta će biti ako neko završi taj kurs, a onda, recimo, poreska uprava ne prihvati njegove kalkulacije (ne verujući previše u taj sertifikat, ili ga smatrajući nedovoljnim), i traži, opet recimo, da ipak donesem sve te završne račune obradjene od pravog ovlašćenog knjigovodje sa firmom? Naravno, ovo je hipotetičko pitanje ("šta bi bilo kad bi bilo"), jer je možda ta obuka (uključujući i to svedočanstvo) sasvim uverljiva i dovoljna, a i od poreske uprave možda prihvaćena ukoliko vodim knjige po principu prostog računovodstva, kako i nameravam. A pogotovu, kako procenjujem iz mog dosadašnjeg rada, ako ću imati najviše deset kalkulacija mesečno.

Citat:
@ZOKSULA / Mene iskreno boli uvo za ustedu novca - ali ja sam vodim sva svoja posla pa i knjigovodstvo. Pogotovo sto su te knjige 2 strane za godinu dana u mom slucaju - ako mi ikada budem otvorio DOO.

Znaš kako je: i mene bi bolelo uvo kad bih znao na čemu sam, pa uzmi i radi jer znaš šta će na kraju biti, ili ostavi. Ali sad, kad iza svakog ćoška vreba nepoznanica, taksa ova ili ona, honorar ovom ili onom i to ne znaš koliki, sad me itekako boli uvo. Moguće je da će sve ove zebnje biti smešne nakon 6 meseci prakse, ali sad nisu smešne. To ti je kao kad ulaziš u tunel a šibice se pokvasile. Jbg, takva stvar!

Nego, još jedno pitanje, za kraj: A kako stoji stvar na kraju godine, za "knjigaša" koji odabere da radi po prostom knjigovodstvu: mislim na bilans, ili završni račun, ili kako se to već naziva, taj deo još ne kapiram. Da li se obavezno radi takva završnica (završni rn.), ili se samo predaju računi prosto knjigovodstveno obradjeni. Izvin'te ako su mi pitanja naivna, naročito onima koji te odgovore odavno znaju.
Zahvalan sam za svaki odgovor ili komentar. Pozdravljam,




[ S A J A @ 27.06.2010. 10:28 ] @
Citat:
Perunski: Dobro je što si na to upozorio (meni zvuči privlačno), ali se pitam kolikog je to dometa što se tiče priznavanja tod "sertifikata" i nivoa tako stečenog znanja, od poreske uprave? Sve je džaba ako oni to ne prihvataju! (Inače, srpska zamena za reč sertifikat je uverenje, isprava, svedočanstvo, ali ne i diploma, ipak). Šta će biti ako neko završi taj kurs, a onda, recimo, poreska uprava ne prihvati njegove kalkulacije (ne verujući previše u taj sertifikat, ili ga smatrajući nedovoljnim), i traži, opet recimo, da ipak donesem sve te završne račune obradjene od pravog ovlašćenog knjigovodje sa firmom? Naravno, ovo je hipotetičko pitanje ("šta bi bilo kad bi bilo"), jer je možda ta obuka (uključujući i to svedočanstvo) sasvim uverljiva i dovoljna, a i od poreske uprave možda prihvaćena ukoliko vodim knjige po principu prostog računovodstva, kako i nameravam. A pogotovu, kako procenjujem iz mog dosadašnjeg rada, ako ću imati najviše deset kalkulacija mesečno.


Za bavljenje knjigovodstvom ne treba nikakav sertifikat niti ovlašćenje niti je neko ovlašćen od strane države da daje takve sertifikate/ovlašćenja. Po Zakonu o računovodstvu i reviziji *svako* može, ako želi, da se bavi knjigovodstvom. Dakle država ne određuje nikakve uslove da li ovaj ili onaj može time da se bavi. Jedino je bitno da knjige budu po propisima i da se poštuju rokovi a ko će to da radi je nebitno. Svaka firma mora da odredi osobu, iz firme, koja je zadužena i odgovorna za vođenje poslovnih knjiga (interno knjigovodstvo) ili da sklopi ugovor sa nekom knjigovodstvenom agencijom koja je registrovana u APR-u za "knjigovodstvene poslove" (eksteno knjigovodstvo). Pohađanje raznih kurseva za knjigovodstvo služi isključivo da se stekne znanje dok te diplome/sertifikati, same po sebi, nemaju nikakvu vrednost, pogotovo za poresku upravu.

Knjigovodstvo nije težak posao ali je odgovoran i mora da se detaljno prati jer se stvari često menjaju. Svako zasedanje skupštine promeni ove ili one zakone i stoga je bitno da ta informacija što pre dođe do onih na koje utiče. Ako se, na primer, promeni stopa PDV-a, to ćete pročitati iz novina i prema tome uskladiti svoje poslovanje ali ako se donesu neki drugi propisi tipa "ekološke takse" za uvoznike i proizvođače tehničkih uređaja ili obavezno zapošljavanje invalida ako imate preko 20 zaposlenih, prosečan poslodavac za to neće ni znati a i ako sazna iz novina neće znati kako se obračunava i kome se plaća. E to je sve posao knjigovođe. Više da zna nego da radi. Naravno, do informacije šta sve mora da se ima i uradi može firma da dođe prilikom posete inspekcije ali se obično takve informacije skupo plaćaju.

Citat:
Perunski: Nego, još jedno pitanje, za kraj: A kako stoji stvar na kraju godine, za "knjigaša" koji odabere da radi po prostom knjigovodstvu: mislim na bilans, ili završni račun, ili kako se to već naziva, taj deo još ne kapiram. Da li se obavezno radi takva završnica (završni rn.), ili se samo predaju računi prosto knjigovodstveno obradjeni. Izvin'te ako su mi pitanja naivna, naročito onima koji te odgovore odavno znaju.
Zahvalan sam za svaki odgovor ili komentar. Pozdravljam,


Svi koji vode poslovne knjige, nebitno po kom sistemu, dužni su da po isteku kalendarske godine urade i predaju završni račun. To je par obrazaca koji predstavljaju izveštaj o ukupnom godišnjem poslovanju firme i sastavlja se na osnovu knjiga koje su vođene tokom godine. Naravno, prostaci imaju nešto lakši završni račun od dvojnih ali ta razlika nije neka.
[ Perunski @ 27.06.2010. 12:40 ] @
Citat:
S A J A
Za bavljenje knjigovodstvom ne treba nikakav sertifikat niti ovlašćenje niti je neko ovlašćen od strane države da daje takve sertifikate/ovlašćenja. Po Zakonu o računovodstvu i reviziji *svako* može, ako želi, da se bavi knjigovodstvom. Dakle država ne određuje nikakve uslove da li ovaj ili onaj može time da se bavi. (...)
Svi koji vode poslovne knjige, nebitno po kom sistemu, dužni su da po isteku kalendarske godine urade i predaju završni račun. To je par obrazaca koji predstavljaju izveštaj o ukupnom godišnjem poslovanju firme i sastavlja se na osnovu knjiga koje su vođene tokom godine. Naravno, prostaci imaju nešto lakši završni račun od dvojnih ali ta razlika nije neka.

Zahvaljujem. Vaši odgovori su ohrabrujući, argumentativni i, što je najvažnije, rasteruju maglu koja se često nadvija nad ovom temom.
Molim Vas da odgovorite i na sledeće:
1. Ako krenem da sam vodim knjige, ali se, recimo, ne osećam (bar u početku, npr. na kraju prve godine) sposobnim da izvedem završni račun, da li bi (neki) knjigovođa pristao na kooperativnu varijantu: da ja uradim tekuće obaveze sa knjigama, a da on, na osnovu toga, uradi završni rn? Ovo pitam zato što je u mom planiranom poslu (prodaja mojih knjiga preko knjižara) broj kalkulacija u toku jednog meseca veoma skroman, kreće se od 0 (nula!) do najviše 20 primeraka mesečno, što znači da ponekad prođu tri meseca a da se nijedna knjiga ne proda, dakle tri meseca nemam potrebu za knjigovodstvom.
2. Iz prvog proističe drugo: Da li se može naći znalac knjigovodstva, poput npr. Vas, koji bi pristao da me, uz odgovarajuću nadoknadu, pouči nužnim poslovima knjiženja prostog knjigovodstva. (Naravno, moja ambicija je da to sam na kraju radim, ili bar samo osnovno knjiženje ako ne i završni rn. Stanujem u Bgd, na Čukaričkoj padini, nije mi problem da dodjem na bilo koje mesto u gradu, kad zatreba)?

[ S A J A @ 27.06.2010. 13:16 ] @
Citat:
Perunski: 1. Ako krenem da sam vodim knjige, ali se, recimo, ne osećam (bar u početku, npr. na kraju prve godine) sposobnim da izvedem završni račun, da li bi (neki) knjigovođa pristao na kooperativnu varijantu: da ja uradim tekuće obaveze sa knjigama, a da on, na osnovu toga, uradi završni rn? Ovo pitam zato što je u mom planiranom poslu (prodaja mojih knjiga preko knjižara) broj kalkulacija u toku jednog meseca veoma skroman, kreće se od 0 (nula!) do najviše 20 primeraka mesečno, što znači da ponekad prođu tri meseca a da se nijedna knjiga ne proda, dakle tri meseca nemam potrebu za knjigovodstvom.


Knjigovođe obično ne naplaćuju izradu završnog računa ako klijent mesečno plaća uslugu. Međutim, ako vi niste klijent nego se pojavite na kraju godine da vam se uradi završni račun, to može da vas košta zavisno od dokumentacije koju imate. To što ste vi vodili knjige sami cele godine knjigovođi ništa ne znači jer je po meni neozbiljan onaj knjigovođa koji će da uradi i odgovara za završni račun a radi ga na osnovu knjiga koje je neko drugi uradio. Dakle, knjigovođa treba sva vaša dokumenta da proknjiži ispočetka i na osnovu toga da dobije završni račun i to će vam biti naplaćeno. Ima dosta neodgovornih poslodavaca koji ne vode knjige cele godine nego se u poslednji trenutak pojave da im se uradi završni račun pa ih dočeka neprijatno iznenađenje u vidu paprene cene.

Citat:
Perunski: 2. Iz prvog proističe drugo: Da li se može naći znalac knjigovodstva, poput npr. Vas, koji bi pristao da me, uz odgovarajuću nadoknadu, pouči nužnim poslovima knjiženja prostog knjigovodstva. (Naravno, moja ambicija je da to sam na kraju radim, ili bar samo osnovno knjiženje ako ne i završni rn. Stanujem u Bgd, na Čukaričkoj padini, nije mi problem da dodjem na bilo koje mesto u gradu, kad zatreba)?


Ne bih mogao da vam pomognem jer ne poznajem prosto knjigovodstvo. Verujem da postoji dosta solidnih kurseva na tu temu.
[ brightmind @ 30.06.2010. 07:49 ] @
A kako se racuna promet u godini osnivanja, i narednih godina? Na primer ako je firma osnovana 01.09.2009. i do 31.12.2009. je imala 2.000.000,00 prometa, u 2010. u periodu od 01.01.2010. do 25.06.2010. je imala 1.300,000,00, koliko jos prometa moze maximalno da napravi? Kako se racuna promet za 2010. i 2011. Unapred hvala svima!
[ S A J A @ 30.06.2010. 09:00 ] @
Zašto svi vi pitate jedno te isto kad je o tome pisano više puta. Pa pre 10 dana sam napisao da se za paušal gleda kalendarska godina (svi znaju šta je kalendarska godina) a za ulazak u PDV promet za godinu dana unazad (dakle od tog dana za koji računamo promet pa unazad do tog istog dana prošle godine). Nebitno kad je firma počela sa radom.
[ brightmind @ 30.06.2010. 11:00 ] @
Zato sto je meni KNIGOVODJA rekao da se za tu prvu godinu gleda promet od dana osnivanja pa do tog dana sledece godine, Ja se ne slazem sa njim jer u zakonu jasno pise da je bitan promet u kalendarskoj godini odnosno planiran promet u godini osnivanja za pausal a za PDV tekuca godina. Meni je to savrseno jasno ali problem prave KNJIGOVODJE , a ja posto nisam knjigovodja verujem njima jer smatram da oni treba da znaju zakone i propise bolje od mene. Zato sam i dala onaj konkretan primer. Ona tvrdi da ne smem da fakturisem nista do 01.09.2010. a ja kazem da mogu maximalno do 01.09.2010. 700,000.00 i jos posle do 31.12.2010. 1.000.000,00 u zavisnosti od datuma faktura. Ona meni kaze da se ne mesam u njen posao i da ona bolje zna. Zato sam Vas pitala za odgovor. Pozdrav!
[ zoksula @ 02.07.2010. 18:07 ] @
Da li skraceno poslovno ime moze da bude jednako nazivu preduzeca?
[ S A J A @ 02.07.2010. 20:41 ] @
Valjda može. Isčitaj zakon o privrednim društvima i zakon o registraciji privrednih subjekata.
[ zoksula @ 02.07.2010. 23:58 ] @
Jesam ovaj drugi - izgleda da nema nista o tome(zato sto nije doo nego agencija). Pitacu u apr-u mada mi nije logicno da moze.
[ zoksula @ 04.07.2010. 00:07 ] @
Sta treba staviti na adsense cek kao ime preduzetnika tako da cek bude 100% legalan. Skraceno poslovno ime preduzetnika?

I da li je skraceno ime predizetnika pravni ekvivalent punom poslovnom imenu preduzetnika - tj da ako kao kompaniju na koju se isplacuje cek stavim skraceno poslovno preduzetnika bude ekvivalentno kao da sam stavio puno poslovno ime preduzetnika.

Cemu uopste sluzi naziv preduzetnika?

[ FlashMaster @ 06.07.2010. 11:36 ] @
Posto jos nisam podneo obrazac PPDG-1 poreskoj upravi(rekli su da ce me zvati kada njima stigne resenje iz APR),moram li odmah kupiti fiskalnu kasu i raditi preko nje ili moram da cekam podnosenje obrasca i resenje o porezu?Koji mi je rok nabavke fiskalne kase?
[ S A J A @ 06.07.2010. 19:26 ] @
Nemoj da čekaš rešenje o porezu, ono nekad stigne i posle više meseci. Kasu bi trebalo da kupiš odma po započinjanju delatnosti, ako nisi kupi je što pre.
[ dupli-blizanac @ 12.08.2010. 20:13 ] @
Pozdrav svima,
ubio sam se lutajuci na netu i raspitivajuci se dok nisam naisao na ovu temu,svaka cast svima na konkretnim informacijama koje su mi da tako kazem neophodne,ALI....
-ja sam tek u procesu osnivanja radnje(za izvodjenje grubih gradjevinskih radova),e sada,sta me zanima:

* obavesten sam da se nakon registracije opredeljujem za pausal ili pdv,ja cu najverovatnije izabrati pausal jer je to jedina opcija koja mi je prihvatljiva,i kada zavrsim pib,pecat,racun u banci i ostalo....zanima me sledece:

1.koje su moje obaveze(prema drzavi) nakon dobijanja resenja,i ukoliko npr navedem godisnji promet 500.000 din,da li se placa porez na onaj pravi ostvareni u toku godine?
2.sam vodim knjigu prihoda,jel tako?!
3.koje su mi jos obaveze oko eventualnih placanja prema drzavi(tj sta se jos eventualno placa,sem doprinosa za prijavljenog radnika tj mene)?

Hvala unapred svima,svaki savet je dobrodosao.....pozzzzz
[ Loves @ 13.12.2010. 13:29 ] @
Dobar dan,upravo sam otvorila SZR i pausalac sam.Jedina radim u radnji pa me zanima da li treba da idem u socijalno i popunim neophodne obrasce ili je to cim sam dobila resenje aktivirano.
Kao i drugo pitanje jer mi svi kazu razlicito pa sam zbunjena da li je neophodna fiskalna kasa ili je dovoljno samo vodjenje KPO knjige.Hvala
[ ljubisal @ 13.12.2010. 13:39 ] @
Citat:
Loves: Kao i drugo pitanje jer mi svi kazu razlicito pa sam zbunjena da li je neophodna fiskalna kasa ili je dovoljno samo vodjenje KPO knjige.Hvala

Nek je sa srećom.

Ovde možeš pogledati koje delatnosti su oslobođene fiskalne kase.

http://www.mena.rs/cms/index.p...pisa&Itemid=79&lang=sr

Inače, ako radiš samo sa pravnim licima i preduzetnicima ne treba ti fiskalna kasa.
[ Loves @ 13.12.2010. 13:56 ] @
Puno vam hvala.
Pazljivo sam sve procitala i po tome ispada da meni nije potrebna kasa,jer sam vlasnik SZR i sama pravim umetnicke proizvode zanatstva i domaće radinosti tacnije razne ukrase za vencanje.
A sta da radim za socijalno?
[ ljubisal @ 13.12.2010. 14:08 ] @
Ako ste u prijavi za osnivanje radnje napisali da radnju osnivate iz radnog odnosa, onda bi trebalo da vas je APR prijavila na socijalno osiguranje. U tom slučaju među papirima koje ste dobili od APR treba da je i Potvrda o prijavi na osiguranje.

U svakom slučaju treba da odete do zdravstvenog da dobijete zdravstvenu knjižicu (ako je niste do sad izvadili). Ako ste je izvadili onda ste završili prijavu na socijalno, jer se sad ide samo na jedno mesto radi prijave na socijalno.

Ima ovde članak i o tome, a preuzet sa sajta fonda PIO:

http://www.mena.rs/cms/index.p...esti&Itemid=50&lang=sr

http://www.pio.rs/sr/lt/aktuelno/#26
[ A.M. @ 19.12.2010. 00:19 ] @
Ukoliko pausalno oporezovana agencija napravi promet do 3 miliona dinara, i sledecom fakturom ode u pdv (faktura od npr. 1,5 miliona), a prethodne pare su jos na racunu, sta se desava sa njima? To jest, da li smeju da se slobodno podignu, ili moraju da se pravdaju troskovima?

Takodje, da li je dozvoljeno prebacivanje para sa racuna pausalno oporezovane agencije na licni racun vlasnika agencije, i koja su moguca ogranicenja? Normalno, bez ikakvog dodatnog placanja.
[ pctel @ 19.12.2010. 09:53 ] @
Citat:
A.M.: Ukoliko pausalno oporezovana agencija napravi promet do 3 miliona dinara, i sledecom fakturom ode u pdv (faktura od npr. 1,5 miliona), a prethodne pare su jos na racunu, sta se desava sa njima? To jest, da li smeju da se slobodno podignu, ili moraju da se pravdaju troskovima?

Zanimljivo pitanje. Verovatno niko nije razmisljao o tome. Logicno je da ne smeju slobodno da se podignu. Bilo kako bilo, lako se izlazi na kraj sa time - pre te fakture pojavis se u banci sa 2 naloga, jedan za uplatu drugi za isplatu, vrednost na oba ista, ali da ni na jednoj strani u zbiru sa prethodnim prometom ne predjes limit. Otkucas i ugovor o pozajmici po kom ti fizicko lice pozajmljujes sebi preduzetniku toliko novca. Onda sve to predas na salteru i platis samo proviziju sa racuna. Novac ne moras da nosis, jer banke prihvataju da obave vezanu uplatu i isplatu bez prisustva gotovine. Tom prilikom banka overava ugovor i upisuje datum. Onda kad pocnes da vodis knjige odes i podignes deo ili sav novac sa ugovora, banka ti to opet na njemu overi i upise datum, a kad zavrsis sa podizanjem das ugovor knjigovodji na osnovu kog ce ti pravdati podizanje gotovine.

Citat:
Takodje, da li je dozvoljeno prebacivanje para sa racuna pausalno oporezovane agencije na licni racun vlasnika agencije, i koja su moguca ogranicenja?

To se isto smatra podizanjem gotovine, pa vazi sve isto kao da je promet izvrsen na salteru.
[ A.M. @ 19.12.2010. 11:11 ] @
Hvala na odgovoru.
Pricamo o vrednosti od oko 2,5-3 miliona dinara. Koliko razumem, ovim nacinom moze se podici samo razlika do 3 miliona, a ne sve ukupno.
Pitanje postavljam iz razloga neprakticnosti odlaska u banku 25 dana zaredom i podizanja po 100 hiljada dinara.
Bolje bi bilo to razvuci na duzi period, ali ce se u tom periodu preci u pdv.
[ pctel @ 20.12.2010. 10:54 ] @
Pa da, ti ni u jednom smeru ne smes preci 3 miliona, kako u smeru prihoda, tako ni u smeru troskova, dotle (sta prvo od ta dva bude) podizes bez dokumentacije, posle moras da knjizis. Ja sam podizao po vise stotina hiljada dinara za dan, jedino sto o takvim transakcijama bude obavestena poreska uprava. A i mozda je to samo za preduzeca, a za preduzetnike drugacije.
[ milened @ 28.12.2010. 06:54 ] @
Citat:
A.M.
Takodje, da li je dozvoljeno prebacivanje para sa racuna pausalno oporezovane agencije na licni racun vlasnika agencije, i koja su moguca ogranicenja? Normalno, bez ikakvog dodatnog placanja.


Ja odavno vise ne podizem pare u banci. Otvorio sam VISU na SZR i vadim kes iz automata.
[ FlashMaster @ 01.01.2011. 16:46 ] @
Evo i ja da postavim jedno pitanje kao novajlija preduzetnik pausalac i nadam se da ce neko strucan da mi odgovori.
Preduzetnicku radnju sam registrovao u junu mesecu i evo do sada redovno placam sve doprinose i dazbine prema drzavi.Interesuje me sada na kraju godine moram li ja kao pausalac(znaci nemam knjigovodju i ne vodim nikakve knjige osim KPO) da poreskoj upravi svoje opstine dostavljam godisnje izvestaje ili druge slicne dokumente?Zahtev za pausal za iducu godinu sam podneo,a obrazac koji sam popunio poslala mi je poreska uprava.Nista drugo mi nisu trazili.Imam li jos kakve obaveze prema poreskoj upravi s obzirom da je kraj kalendarske godine?Ako imam,molio bih da mi kazete koje.
[ S A J A @ 01.01.2011. 17:28 ] @
Trebalo bi u januaru da ti dođe obaveštenje od poreske uprave da im dostaviš koliki si tačan promet imao u prošloj godini.
[ FlashMaster @ 01.01.2011. 22:20 ] @
Dslo mi je to sto kazes ali ukupan promet do 31. novembra i to sam im poslao.
[ Predrag Supurovic @ 03.01.2011. 09:05 ] @
Ne treba nista vise.
[ FlashMaster @ 04.01.2011. 08:55 ] @
Evo jos jedno pitanje.Posto je kraj godine,znam da treba da podvucem crtu u KPO njizi i da saberem ukupan promet na kraju godine i da ga upisem.Interesuje me da li se taj ukupan promet iz prosle godine prebacuje i upisuje na novu stranu iz nove godine ili se ne upisuje nista vec se krece od nule.I da li se u novoj godini u koloni "Redni broj" krece od broja 1 ili se nastavlja redni broj iz prosle godine.
[ Predrag Supurovic @ 04.01.2011. 09:43 ] @
Sve krece od pocetka.
[ Loves @ 19.01.2011. 14:38 ] @
Upravo sam dobila resenje,sada bi trebala sebi da uplatim doprinose ali s obzirom da nisam jos uvek ostvarila nikakav prihod na koji nacin da izvrsim uplatu.
Da li da izvrsim pozajmicu ili da uplatim gotovinom u posti.

[ S A J A @ 19.01.2011. 17:57 ] @
Obaveze prema državi treba izmirivati bez obzira da li se ima prihod ili ne. Treba uraditi pozajmicu (uplatiti novac na poslovni račun) pa platiti sa poslovnog računa. Naravno, pozajmica vlasniku se može vratiti bilo kada kad bude bilo novca na računu.
[ paushalac @ 20.01.2011. 15:39 ] @
Kad je vetj tema...
Imam jedan problem, koji nikako ne mogu da razumem. Sva ova rasprava koja se vodi oko ostanka tih para na rachunu.
Meni je banka (Credit Agricole) te pare koje su mi ostale na rachunu 2009, kada sam trazio potvrdu o prometu za 2010.god, napisala kao pochetno stanje tj. kao priliv novca.
Jel moze neko da mi objasni zashto je to tako? I da li to treba tako? Poshto mi je to debilno. Jel to neki propis ili samo njihova greshka?
Jer recimo da mi ostane 500.000 na kraju godine i ja napravim promet od 2.600.000,oo (chime zadrzavam status paushalca). Kada trazim potvrdu o prometu oni mi dodaju priliv automatski tih 500.000 + 2.600.000 i ja sam napravio promet od 3.100.000 sa kojim nisam vishe paushalac?? Pa gde je tu logika???
[ David Reven @ 20.01.2011. 18:48 ] @
U ovoj drzavi nema logike uopste... sve je u funkciji zadovoljavanja politicke i ekonomske volje, moci, malog broja ljudi... monopoli su i dalje na delu i necemo ih se sjkoro resiti.
Svi vasi problemi proizilaze iz cinjenice da prekobrojnoj administraciji nikad nije dosta vasih para...
ali vi ste to vec sigurno znali, zar ne?
[ paushalac @ 20.01.2011. 22:48 ] @
Pa razumem ja da im nije dosta para, ali da li ja mogu da pobijem tako neshto kod banke?
Te pare nisu priliv novca, nije nikakva uplata koja je izvrshena 1. januara.
To su pare koje suuplacivane celu 2009 i koje su vec oporezovane. Shta je trebalo da podignem sve te pare i da udjem sa nulom u novu godinu? pa ako mi ne daj boze treba da platim neki materijal ili bilo kakve troshkove, shta onda? Da uplacujem pozajmice?
Teshki idiotizam. Jurim po internetu takve teme i ovde sam se nashao u svim tim problemima. Odlichan forum..
Pa rekoh da pitam jel ima i meni neke pomoci??
Hvala
[ amirovic @ 21.01.2011. 14:43 ] @
cao svima,

hvala unapred svima koji potrose vreme i procitaju pitanja i ako nesto mogu da odgovore,

U 2010 bio preduzetnik pausalac, napravio 3300000 i sada sam preduzetnik koji mora da vodi knjige, imam agenciju za konsalting poslove.

Bio u ponedeljak u opstini i tamo predao potvrdu iz banke na 3300000 i odma popunio ocekivani bilans uspeha za 2011 da bi mi verovatno akontaciono razrezali porez za 2011, stavio sam da cu imati 3500000 prihoda iako sam bog zna da li cu imati toliko, pet puta manje ili dva puta vise, dakle sve je u bozjim rukama. stavio sam rashode amortizacije i goriva i slicno oko 300000 i ostale rashode oko 2000000. U ovoj cifri od 2 miliona su uglavnom podizvodjaci koje moram da angazujem jer ili imaju ovlascenja koja su potrebna a ja ih nemam ili imaju znanja koja su potrebna a ja ih nemam. Da li ce mi ih prihvatiti i do kog iznosa prihvataju normirane troskove za ovaj tip posla, sifra delatnosti je 74140.

Posto sam da sada placao oko 13000 mesecno sve obaveze, a sada treba da vodim knjige dakle da pravdam troskove, pitanja su sledeca.

1. Da li postoji nacin da sebi isplacujem novac sa preduzetnickog racuna agencije, a da to nije plata, posto na 100 dinara isplate izadje oko 63 dinara poreza i doprinosa, tj. 63%, ako gresim molim vas ispravite me.

2. Zbog gornjih 63% ne zelim da budem zaposlen sam kod sebe, osim ako ne moram, vec da budem vlasnik i po tom osnovu ostvarim prihode tj. dobit, posto je na dobit porez 10% i nema nikakvih doprinosa, ne znam da li se prilikom isplate dobiti u gotovini placa jos nesto, mislim da ne, osim za one koji bi placali nesto u inostranstvu a da nije vezano za poslovanje i tada je mislim jos 10% porez na transfer.

3. Moze li se akontaciono isplacivati dobit u toku godine, a da se sravni na kraju godine sa poreskim bilansom, tj, da li postoji i jedan osnov, a da nije plata po kome vlasnik agencije sebi moze da vrsi isplate u toku godine, meseca, a da to ne podrazumeva pravdanje takve isplate za neke troskove ili slicno

4. U statusu pausalca ukupne obaveze za poreze i doprinose su cirka oko 1500 eur mesecno, koje vrste troskova i do kog iznosa mogu da ocekujem da mi poreznici prihvate, radi se o klasicnom finansijskom konsaltingu, gde bi mogao da procitam o toj temi na internetu, knjigama, kojim strucnim casopisima, koliko razumem ako putujem po srbiji da li to znaci da ce mi poreznici prihvatiti troskove goriva od 500eur mesecno, ili da li ce mi prihvatiti reprezentaciju od 3% ukupnih prihoda za celu godinu, ko ima iskustva sa ovim stvarima hvala na pomoci,

5. da li imate iskustva i preporuke sa kreativnim knjigovodjama koji znaju i uspevaju da optimiziraju dobit na neki normalni iznos

6. da li preduzetnik koji nije pausalac i vodi knjige moze da ih vodi i po prostom knjigovodstvu ili mora dvojno.


Hvala i pozdrav jos jedared
[ netschool @ 25.01.2011. 18:58 ] @
Imam jedno pitanje za iskusnije...

Preduzetnik sam, do sada sam pausalno placao porez, no posto sam protekle godine presao iznos od 3m
trebalo bi nadalje da vodim knjige (prosto knjigovodstvo). Imam ideju da svoju radnju/agenciju zatvorim
(imam dobru ponudu za stalno zaposlenje) a da otvorim novu radnju na suprugu koja je trenutno na birou.

Zanima me koji je redosled koraka pri zatvaranju radnje, odnosno najbolji nacin kako mogu da podignem
novac koji je trenutno na racunu firme (radi se o par stotina hiljada dinara). Pozajmica - nemam.

Hvala unapred
[ S A J A @ 25.01.2011. 20:07 ] @
Odeš i zatvoriš firmu, uradiš završni račun, tu se vidi kako stojiš, platiš porez i doprinose i sve što ostane je tvoje.

Mada, ako već planiraš da otvaraš radnju na ženu, možeš da ostaviš svoju radnju aktivnom pa da žena radi preko nje a ti da se zaposliš, ovim dobijaš sledeće:

1. zadržavaš svoj poslovni ugled, ipak je bolje za partnere i banke ako firma ima neki "staž" nego kad je "sveže otvorena juče".
2. kao preduzetnik koji se zaposlio, u svojoj radnji ne plaćaš doprinose za zdravstveno i nezaposlenost (što bi tvoja žena plaćala ako je radnja na nju)
3. žena ima prava da radi u tvojoj radnji bez da se zaposli u njoj jer je član porodice, dakle može da se vodi kao nezaposlena a ako bi želela da joj ide staž onda može da se zaposli u radnji ili da prosto plaća doprinose kao nezaposleno lice

[ pctel @ 25.01.2011. 20:35 ] @
Ma dobro to, ali zasto bi covek bacao pare na svoj staz koji se time ne moze duplirati a da zena ostane bez radnog staza? Po meni je bolje ovako kako je zamislio.
[ S A J A @ 25.01.2011. 20:54 ] @
Pa nigde ne piše da žena treba da se zaposli.

Ako žena otvori svoju radnju plaćaće porez i doprinose na celokupne prihode što je prilično bacanje para ako su prihodi veliki (to je generalno mana preduzetnika knjigaša). Ako bude paušalac opet će plaćati porez i doprinose na otprilike prosečnu zaradu. Ako je već samo staž u pitanju, bolje je da samostalno uplaćuje doprinose kao nezaposleno lice, i jefitnije je i nema poreza.
[ pctel @ 26.01.2011. 23:11 ] @
Ajd da vidimo:
1) Zena otvori radnju - placaju se svi doprinosi, sto je 35.8 i zena ima radni staz
2) Radnja ostane na njegovo ime - placa se samo PIO 22% (s tim da nisam siguran da moze bez zdravstvenog, ali neka bude), pa onda predlazes da zena sama sebi uplacuje zdravstveno kao nezaposlena? U zbiru dodje se na isto ali u ovoj varijanti zena nema radni staz. A nema ga ni on, tj. ne moze ga imati duplo, a mora placati duplo. A da i ne pricam o situaciji ako postoji mogucnost da zena ostane u drugom stanju... ona onda stavi radnju na mirovanje i mesecima prima platu od drzave.
Sa druge strane, ne vidim ni jedan logican razlog zasto bi neko bio lud da to organizuje tako kako ti predlazes.
[ S A J A @ 27.01.2011. 06:50 ] @
Al si zapeo za taj staz za ženu, to je sad postao najveći prioritet a nigde nije ni bilo spomenuto kao uslov.

Dakle, ovi procenti koje spominješ su tačni ali si zaboravio da spomeneš osnovicu. Procenti se primenjuju na neku osnovicu, zar ne?

Ja polazim od toga da čovek ima firmu koja radi neki posao i zarađuje. Rekao je i da ima neke veće pare na računu, dakle u pitanju je posao koji je malo veći od džeparca. Ako je on vlasnik preduzetničke radnje i još zaposlen negde drugde, onda u svojoj radnji plaća samo porez i pio, to je 32% od dobiti. Ako je žena vlasnik firme onda ona plaća 48% od dobiti (svi porezi i doprinosi). So, ako je dobit firme par miliona, sračunaj koja je cena tvog upornog insistiranja da "ženi ide staž". Ako je uslov da ženi ipak mora da ide staž, mogle bi i da se razmotre neke druge varijante, kao na primer konverzija u doo koji je generalno bolji kod poslova sa većim prihodima ili prosto da se žena zaposli u ranji sa minimalnom platom. Osim razlike u visini nameta, drugi razlog što bi neko bio lud da zadrži firmu koja dobro posluje je zbog rejtinga jer to može doprineti nalaženju novih klijenata i podizanju kredita od banke. Po meni je ludo zatvoriti firmu koja dobro radi i ima neki staž da bi se krenulo od početka, to nema nikakve logike u poslovnom svetu, svaka firma treba da teži razvijanju.

Naravno, ako je u pitanju neka "idi mi dođi mi firma" koja je i bila osnovana da bi se uradio jedan veći posao a osim toga zarađuje za džeparac, onda slažem se da nema neke koristi da stoji aktivna.
[ amirovic @ 27.01.2011. 15:27 ] @
Cao, imam nekoliko pitanja za one sa iskustvom, po drugi put, pa ako neko moze da pomogne, fala unapred

U 2010 bio preduzetnik pausalac, napravio 3300000, sada sam preduzetnik koji mora da vodi knjige, imam agenciju za konsalting poslove, sifra delatnosti je 74140

Bio u ponedeljak u opstini i tamo predao potvrdu iz banke na 3300000 i odma popunio ocekivani bilans uspeha za 2011 da bi mi verovatno akontaciono razrezali porez za 2011, stavio sam da cu imati 3500000 prihoda iako sam bog zna da li cu imati toliko, pet puta manje ili dva puta vise, dakle sve je u bozjim rukama. stavio sam rashode amortizacije i goriva i slicno oko 300000 i ostale rashode oko 2000000. U ovoj cifri od 2 miliona su uglavnom podizvodjaci koje moram da angazujem jer ili imaju ovlascenja koja su potrebna a ja ih nemam ili imaju znanja koja su potrebna a ja ih nemam. Da li ce mi ih prihvatiti i do kog iznosa prihvataju normirane troskove za ovaj tip posla, .

Posto sam da sada placao oko 13000 mesecno sve obaveze, a sada treba da vodim knjige dakle da pravdam troskove, pitanja su sledeca.

da sada je bez pravdanja moglo da se dize do 100000 dnevno, a sad molim za savet pomoc o nacinima da podizem novac po nekim dozvoljenim i priznatim osnovama a da to nije plata

1. Da li postoji nacin da sebi isplacujem novac sa preduzetnickog racuna agencije, a da to nije plata, posto na 100 dinara isplate izadje oko 63 dinara poreza i doprinosa, tj. 63%, ako gresim molim vas ispravite me.

2. Zbog gornjih 63% ili vec koliko je, ne zelim da budem zaposlen sam kod sebe, osim ako se jedino tako mora ili moze, vec zelim da budem vlasnik koji radi sam kod sebe a nije formalno zaposlen i po tom osnovu ostvarim prihode tj. dobit, posto je na poresku osnovicu za dobit, porez 10% i mislim da nema nikakvih doprinosa,

3. Moze li se akontaciono isplacivati dobit u toku godine, a da se sravni na kraju godine sa poreskim bilansom, tj, da li postoji i jedan osnov, a da nije plata po kome vlasnik agencije sebi moze da vrsi isplate u toku godine, meseca, a da to ne podrazumeva pravdanje takve isplate za neke troskove ili slicno

4. U statusu pausalca ukupne obaveze za poreze i doprinose su mi bile za celu 2010 oko 1500 eur, Koje vrste troskova i do kog iznosa mogu da ocekujem da mi poreznici prihvate, radi se o klasicnom finansijskom konsaltingu, koliko razumem ako putujem po srbiji da li to znaci da ce mi poreznici prihvatiti troskove goriva od 500eur mesecno, ili da li ce mi prihvatiti reprezentaciju od 3% ukupnih prihoda za celu godinu, ko ima iskustva sa ovim stvarima hvala na pomoci, cuo sam da nece nikakve troskove da prihvate ako s

5. da li imate iskustva i preporuke sa kreativnim knjigovodjama koji znaju i uspevaju da optimiziraju dobit na neki normalni iznos

6. da li preduzetnik koji nije pausalac i vodi knjige moze da ih vodi i po prostom knjigovodstvu ili mora dvojno.
[ S A J A @ 27.01.2011. 20:43 ] @
Tebi se ne isplati da budeš preduzetnik ako obrćeš tolike iznose. Trebalo bi da konvertuješ firmu u d.o.o.

1. Svaka isplata sebi podleže plaćanju poreza i doprinosa. Jedino da praviš troškove.

2. Preduzetnik ne može da bira da li je zaposlen ili ne. Preduzetnik je preduzetnik i na celu dobit plaća pun porez i doprinose. Zato je bolje otvoriti doo. Onda se zaposliš u svom doo na minimalnu platu (oko 17000) i na to plaćaš 63% a dobit firme, u toku godine ili na kraju možeš podizati sa 19% oporezivanja. Naravno, uvek ostaju i troškovi.

3. Doo može podizati dobit tokom godine kad god želi. Preduzetnik ne bi trebalo da uzima dobit sve do kraja godine. Dakle do kraja godine samo po rešenju a posle kraja godine onda ono što je preostalo.

4. Svi troškovi koji su u cilju obavljanja delatnosti mogu da se priznaju. Međutim, ne treba preterivati. Svaki trošak može da ti ospore ako deluje kao da nije realan. Npr, ti se baviš konsaltingom a mesečno potršiš 500 litara benzina. Uvek mogu da te pitaju gde si bio i šta si radio na tim putevima pa ako nemaš neko pametno objašnjenje onda može da ti bude osporeno. Inače reprezentacija nije više 3% nego 0.5% i smanjena je upravo zbog toga što ljudi (kao i ti uostalom) to ne koriste u namenjene svrhe nego preko toga gledaju kako da uzmu keš (prelazak novca u sive tokove).

5. Ako poštuješ zakon, ne možeš očekivati da je moguće previše frizirati dobit. Bolje pazi na koga ćeš da naletiš jer ako knjigovođa bude previše kreativan imaćeš probleme sa inspekcijama a može i u ćorku da se ode. Kreativno knjigovodstvo je za firme koje imaju neku zaleđinu u vlasti, ako to nemaš onda bolje radi pošteno.

6. Preduzetnici mogu da biraju da li će da vode prosto ili dvojno knjigovodstvo. Doo mora samo dvojno. Inače prosto knjigovodstvo i nije pravo knjigovodstvo, iz tih knjiga se ništa ne vidi pa je taj način vođenja knjiga popularan osim zato što je jednostavan i zato što se lako mulja.
[ amirovic @ 28.01.2011. 13:29 ] @

Sajo,

hvala na vremenu i misljenju

u pravu si da bi trebalo da bude doo kada bi ja znao da cu da pravim toliko iznose, ali posto ne znam da li cu da pravim milion ili 4 godisnje nekako mi je bolje da ostanem na nicijoj zemlji
pa ako napravim na primer milion ili dva, onda mogu da se vratim u pausalce

ima nekoliko stvari koje ne razumem u tvojim odgovorima pa te molim da razjasnis ako mozes

1. kada vrsim sebi isplate koliki su najnizi moguci porezi i doprinosi na 10000din isplate. koje vrste troskova najlakse prolaze kao pokrice za isplate.

2. ako je preduzetnik po definiciji zaposlen, sta znaci placati pun porez i doprinos na dobit. razumem da postoji porez na dobit, koliko znam on je 10%, ali ne znam sta znaci doprinos na dobit i koliko moze da iznosi, ako na primer, meni priznaju projekciju bilansa uspeha za 2011, sa sledecim iznosima

prihodi 3.500.000

amortiz. 200.000
ostali mater. troskovi 300.000

proizvodne usluge
(podizvodjaci) 2.000.000

Dobit 1.000.000

da li to znaci da cu imati godisnji porez 10% od 1.000,000 i da cu ga akontaciono placati u jednakih 12 mesecnih rata u toku 2011, ili je nacin obracuna drugaciji, i moraju da se placaju jos neke dazbine?? pretpostavljam da cu na kraju godine da sravnim "stvarne" iznose i po tom poreskom bilansu PB1 utvrdim pravu dobit i porez (i ako postoje doprinosi) na dobit,

3. Koliko te razumem, ovo znaci da cu moci da podizem dobit po resenju poreske u toku godine, odnosno koliko mi dobiti priznaju toliko bi mogao da dizem uz placanje poreza (odnosno doprinosa, ako postoje), medjutim koja ja onda razlika izmedju isplate sebi plate sa svim porezima i doprinosima i isplate dobiti, koliko razumem poenta sto me teraju da preko 3 mil. vodim knjige je da pravdam troskove, a u sustini poenta je da oni naplate vise poreza po svim osnovama

4. Da li imas ideju koliko bi mogli da budu normirani troskvi, odnosno troskovi koje PU priznaje, za ovakav tip posla, ja uvek mogu da imam pametno objasnjenje, ipak sam konsultant :)), ali oni ne moraju da ga prihvate, sto znaci da si potpuno rob na primer njihove slabije naplate poreza u godini, neznanja ili slicno...

5. tacno, u pravu si, lako je postovati zakon koji postoji, ali posto ne postoji zakon ili bilo sta drugo sto pomaze preduzetniku knjigashu da bude u zakonu onda to bas i nije tako jednostavno.

6. hvala ovo mi sve jasno

CELA STVAR MOZE DA SE GLEDA I OVAKO, AKO SAM KAO PREDUZETNIK PAUSALAC NAPRAVIO U 2010 3.300.000 I PLATIO NA TO UKUPNO 160.000 POREZA I DOPRINOSA, AJDE DA PRETPOSTAVIMO SITUACIJU U KOJOJ U 2011 PRAVIM ISTO TOLIKO 3.300.000 I TREBA DA PLATIM 500.000 ILI 1.000.000, KAKO COVEK DA TO RAZUME I DA NEMA ZELJU DA TO OPTIMIZIRA

KONACNO, DA LI SE TI BAVIS OVIM STVARIMA PROFESIONALNO I KOMERCIJALNO I AKO SE BAVIS DA LI SI ZAINTERESOVAN DA PREUZMES TU PORESKU OPTIMIZACIJU

HVALA I POZDRAV
[ brightmind @ 30.01.2011. 12:59 ] @
Da li pausalci podnose prijavu PPP?
[ S A J A @ 30.01.2011. 13:22 ] @
1. Porez je 10% a doprinosi 36%. U vezi troškova "koji najlakše prolaze" ne mogu ti pomoći.

2 i 3. Kod preduzetnika dobit i zarada su jedno te isto. Na oba plaćaš i porez i doprinose. Nebitno da li uzimaš tokom godine ili na kraju. Dakle ako ti je dobit na kraju godine 1 milion, onda platiš državi porez 10% i doprinose 36% i ono što ostane je tvoje i možeš da podigneš kad god želiš. Naravno, od dobiti koja se utvrdi na kraju godine, oduzme se ono što si podizao tokom godine i plaćao porez i doprinose.

4. Troškovi obavljanja delatnosti treba da ti budu stvarni troškovi koje si imao u obavljanju delatnosti. Otkud ja znam kakva je konkretna priroda tvog posla pa da ti kažem kako da našteluješ troškove (nemoj ni da mi pričaš, nemam nameru time da se baviim). Uobičani troškovi su amortizacija osnovnih sredstava, kancelarijski materijal i sredstva za održavanje, gorivo, reprezentacija, službena putovanja, zakup poslovnog prostora/vozila, komunalni računi/internet... ne pada mi na pamet ništa više, ako se neko seti još nečega neka doda.

5. Zakoni postoje ali su loše napisani i selektivno se primenjuju. Svaka nepreciznost u zakonu omogućava inspektoru da ga tumači na ovaj ili onaj način pa tako ima mogućnost da te kazni ma šta uradio. To se zove "lov u mutom" i to je srpski specijalitet, tako vlast drži privrednike u šaci. Sa druge strane, ako imaš neku protekciju onda to ne važi za tebe pa "imaš vetar u leđa" da posluješ bolje nego ostali. Zato je bitno razlučiti na početku rada, da li imaš protekciju ili ne, ako nemaš, onda moraš da paziš da ti sve što radiš bude po zakonu inače možeš da nadrljaš, pogotovo ako posao krene da donosi veće pare pa to nekome upadne u oči.

6 i ostalo. Naravno da plaćaš više poreza i doprinosa sa rastom dobiti. Sa druge strane i više dobiješ, pa red je da malo, zapravo pola podeliš sa državom, moraju i oni od nečega da žive :). Za velike zarade, zapravo preko 1-2 miliona dobiti, ne isplati se biti preduzetnik. U tom slučaju se lepo otvara doo i živiš od dividendi. Ni jedan bogataš ne živi od plate već samo od dividendi, celu dobit podigneš za 19% poreza, bolje od toga ne može.

Što se tiče poreskih optimizacija, mogu samo da ti dajem savete ovde preko foruma.


[ S A J A @ 30.01.2011. 13:32 ] @
Citat:
brightmind: Da li pausalci podnose prijavu PPP?


Ne, osim ako nemaju zaposlene radnike. Isto važi i za M4.
[ amirovic @ 30.01.2011. 14:20 ] @
hvala S

1. da li se 36% doprinosa deli na neke pojedinacne stope ili je to neka zbirna stopa koja se uplacuje na jedinstveni racun, ili se radi o onim doprinosima za PIO, nezaposlenost, zdravstvo

4. predlog za ove troskove je klasika, ipak posao mi je takav da na primer, zakljucim ugovor sa klijentom, ali posto ne umem ili mogu sve sam, ponekad mogu i do 50% ugovora da platim podizvodjacu, kako da znam da li ce mi to inspektori priznati, i ako imamo i normalan i logican ugovor, uvek mogu da mi kazu da sam platio vise nego sto hoce da mi priznaju, zato sto nigde ne pise koliko oni mogu da priznaju, pa sam se uhvatio normiranih troskova kod autorskih ugovora kao nekog posrednog signala koliko je prihvatljivo, sta mislis? da li je logika dobra?

5. ovde se sve slazemo, tuzno je da je tako

6. bolestan je i osudjen na propast sistem u kome sa rastom prihoda od 10 posto, porez poraste 500%.

7. u vezi doo porez na dobit je 10% a ovih 19% za podizanje dobiti se odnosi na sta?, da li je to onaj porez na prihode od kapitala koji je bio 20% ili nesto trece...

8. da li mogu da pravim asignacije kao preduzetnik?

ako hoces ovako da savetujes, na forumu, besplatno, sta da ti kazem osim da obucar nikad nije imao najbolje cipele

pozz

[ S A J A @ 30.01.2011. 15:20 ] @
1. Da: pio, zdravstveno i nezaposlenost. Svaki ima svoj račun za uplatu, ili je sad jedinstveno?, nebitno, svakako ćeš dobiti u rešenju gde i koliko da plaćaš

4. Podizvođači će tebi da fakturišu njihove usluge i to je tebi trošak. Generalno kad se radi o uslugama, gleda se realna cena za izvršeni rad tj. da li previše odstupa od istih ili sličnih takvih poslova. Ako su usluge realno fakturisane, nemaš razloga za brigu. Čak i ako su skupe opet nema razloga za brigu. Razloga za brigu imaš jedino ako su baš nerealne.

7. Porez na dobit je 10%, porez na podizanje dobiti je takođe 10%. Dakle 10 na 10 je ukupno 19.

8. Možeš.

9. Jednog dana ako se obogatiš, seti me se pa udeli koju kintu :)
[ pctel @ 30.01.2011. 17:19 ] @
Samo malo... da se ne izgubimo oko toga na koga se koji odgovor odnosi. Tema je PREDUZETNIK PAUSALAC a nije bas zamisljeno da se preduzetnici (narocito ne pausalci) bave rasporedjivanjem poslova na podizvodjace i skidanjem kajmaka, tj. sve sto naplate tretira se kao njihov prihod, a o rashodu pausalci ne vode evidenciju. Znaci, te podizvodjace ti niko u poreskoj upravi nece priznati kao trosak - ti njima dostavis koliko si naplatio, oni otprilike za to zanimanje znaju koliko su neki normalni troskovi i na osnovu toga razrezu pausalni porez.
A naziv teme "preduzetnik pausalac pravdanje rashoda" je oksimoron, pa naziv teme treba promeniti da ne dovodi ljude u zabludu.
[ Spanta @ 30.01.2011. 20:32 ] @
Citat:
Paushalac: Kad je vetj tema...
Imam jedan problem, koji nikako ne mogu da razumem. Sva ova rasprava koja se vodi oko ostanka tih para na rachunu.
Meni je banka (Credit Agricole) te pare koje su mi ostale na rachunu 2009, kada sam trazio potvrdu o prometu za 2010.god, napisala kao pochetno stanje tj. kao priliv novca.
Jel moze neko da mi objasni zashto je to tako? I da li to treba tako? Poshto mi je to debilno. Jel to neki propis ili samo njihova greshka?
Jer recimo da mi ostane 500.000 na kraju godine i ja napravim promet od 2.600.000,oo (chime zadrzavam status paushalca). Kada trazim potvrdu o prometu oni mi dodaju priliv automatski tih 500.000 + 2.600.000 i ja sam napravio promet od 3.100.000 sa kojim nisam vishe paushalac?? Pa gde je tu logika???

Odgovor je jednostavan - pogresili su. Na zahtevu napises da ti treba potvrda o PROMETU na racunu, a ne o stanju na racunu i ako opet urade isto posalji ih u osnovnu skolu da nauce elementarno gradivo. Ako insistiraju na svom "patentu" onda ih tuzis za kradju 500.000 dinara, jer ako si imao toliko 31. decembra i oni tvrde da si imao promet jos toliko 1. januara, onda stanje mora da bude 1.000.000. Uzmes lepo dva NJIHOVA dokumenta (izvod na dan 31.12. i potvrdu da si u novoj godini imao i tih 500.000 priliva), i pitas "Di su moji novci?" :)
[ controlesc @ 30.01.2011. 23:03 ] @
Citat:
S A J A

6 i ostalo. Naravno da plaćaš više poreza i doprinosa sa rastom dobiti. Sa druge strane i više dobiješ, pa red je da malo, zapravo pola podeliš sa državom, moraju i oni od nečega da žive :). Za velike zarade, zapravo preko 1-2 miliona dobiti, ne isplati se biti preduzetnik. U tom slučaju se lepo otvara doo i živiš od dividendi. Ni jedan bogataš ne živi od plate već samo od dividendi, celu dobit podigneš za 19% poreza, bolje od toga ne može.


Kako sam ja prosle godine ostvario 2,2 miliona, a ove godine ce biti i vise, mada i dalje ispod 3, koje prednosti bih ja imao ako se preregistrujem u d.o.o i zaposlim sam kod sebe kao direktor? Takodje, kako ide preregistracija preduzetnika u doo, sifra 6202 po novoj klasifikaciji? Da li moram polagati osnivacki kapital ili mogu da upisem opremu kao osnivacki kapital? Da li se dividenda podize samo na kraju godine ili mogu da je dizem svakog meseca? Kako bih imao d.o.o. a ne bih bio u sistemu PDVa, da li bih bio oslobodjen poreza na kupovinu osnovnih sredstava za rad, tj. radnog namestaja, kompjutera, auta za potrebe firme ili je to moguce samo kod obveznika PDVa? Kako je sav moj rad realno izvoz koji je oslobodjen PDVa, ima li smisla da ulazim u isti, ukoliko bih u d.o.o. imao prijavljena 2-3 radnika, u kom slucaju bi mi promet na racunu bio sigurno iznad 4 miliona i kakve beneficije od toga bih imao? Znaci li to da bih mogao da trazim povrat PDVa od drzave na svasta nesto, tipa namestaj, kompjuteri, licence koje bih kupovao i sl? Sta ako ja licence kupujem preko interneta u inostranstvu?

Samo jos da dodam da nam zemlja definitivno nije normalna, kad se pod "velikim zaradama" smatra 1-2 miliona rsd godisnje... ali, to svi vec znamo, zbog malog miliona nepodsticajnih propisa i nameta.....
[ pctel @ 30.01.2011. 23:25 ] @
Citat:
controlesc: Kako sam ja prosle godine ostvario 2,2 miliona, a ove godine ce biti i vise, mada i dalje ispod 3, koje prednosti bih ja imao ako se preregistrujem u d.o.o i zaposlim sam kod sebe kao direktor?

U principu nikakve, pausalci placaju mnogo manje poreze nego doo istog prometa, a nemaju ni trosak vodjenja dvojnog knjigovodstva.

Citat:
Takodje, kako ide preregistracija preduzetnika u doo, sifra 6202 po novoj klasifikaciji?

Nikako, Prestanak rada preduzetnika, osnivanje jednoclanog ili viseclanog privrednog drustva.

Citat:
Da li moram polagati osnivacki kapital ili mogu da upisem opremu kao osnivacki kapital?

Mislim da minimalni osnivacki kapital mora biti novcani a preko toga dozvoljeno je i u novcu i u stvarima.

Citat:
Da li se dividenda podize samo na kraju godine ili mogu da je dizem svakog meseca?

Dizes kad hoces, ali ne unapred, nego nakon kraja godine, sto je i logicno jer ne mozes unapred znati da li ce biti dividende, ili ces imati gubitak.

Citat:
Kako bih imao d.o.o. a ne bih bio u sistemu PDVa, da li bih bio oslobodjen poreza na kupovinu osnovnih sredstava za rad, tj. radnog namestaja, kompjutera, auta za potrebe firme ili je to moguce samo kod obveznika PDVa?
Nije to bas tako kako ti mislis. Niko nije oslobodjen PDV-a, vec samo PDV koji mora da plati na svoje usluge koje fakturise moze da umanji za iznos PDV-a koji je prethodno platio. Ti posto uopste ne placas pdv nemas od cega ni da odbijas.

Citat:
Kako je sav moj rad realno izvoz koji je oslobodjen PDVa, ima li smisla da ulazim u isti

Ima. Za izvoznike je normalna pojava negativan PDV, znaci drzava placa tebi Onda, da dopunim odgovor na gornje pitanje - za putnicki auto ne smes odbijati PDV ako nisi taksista. Za kamion, kombi i pick up mozes.

Citat:
ukoliko bih u d.o.o. imao prijavljena 2-3 radnika, u kom slucaju bi mi promet na racunu bio sigurno iznad 4 miliona i kakve beneficije od toga bih imao? Znaci li to da bih mogao da trazim povrat PDVa od drzave na svasta nesto

Broj radnika ne utice na povrat PDV-a. Mozes imati i 0 radnika i traziti sve isto kao i za 4.

Citat:
Samo jos da dodam da nam zemlja definitivno nije normalna, kad se pod "velikim zaradama" smatra 1-2 miliona rsd godisnje... ali, to svi vec znamo, zbog malog miliona nepodsticajnih propisa i nameta.....

Ne bih se slozio, jer znam mnogo ljudi koji rade za manje od 200.000 godisnje, a milion je preko duplo od ionako vestacki naduvanog proseka, znaci jeste luksuz.
[ controlesc @ 30.01.2011. 23:59 ] @
Hvala na brzom odgovoru... mnoge stvari sam i sam zakljucio jednostavnim iscitavanjem prethodne dve strane teme :D

No, PCtel, ima jedna stavka koja me je sad zbunila/zaintrigirala....
Citat:
Ima. Za izvoznike je normalna pojava negativan PDV, znaci drzava placa tebi


Znaci li to da kad predjem 4 miliona i udjem u PDV, da bi drzava meni placala (povrat) PDV na svaku (a svaka mi je i izvozna) fakturu koju napravim, jer to bi bilo bas lepo... sve mi se cini da sam ja nesto pogresno pokopcao sada....
[ pctel @ 31.01.2011. 02:09 ] @
Nista ti to ne kapiras - drzava ne vraca na svaku fakturu, vec se sve sabere i oduzme u poreskoj prijavi koju dostavljas svakog meseca. A tebi je umanjenik 0, umanjilac ti je x koji je pozitivan broj, pa tako 0-x mora biti negativan broj.
[ S A J A @ 31.01.2011. 19:42 ] @
Citat:
controlesc: Kako sam ja prosle godine ostvario 2,2 miliona, a ove godine ce biti i vise, mada i dalje ispod 3, koje prednosti bih ja imao ako se preregistrujem u d.o.o i zaposlim sam kod sebe kao direktor? Takodje, kako ide preregistracija preduzetnika u doo, sifra 6202 po novoj klasifikaciji? Da li moram polagati osnivacki kapital ili mogu da upisem opremu kao osnivacki kapital? Da li se dividenda podize samo na kraju godine ili mogu da je dizem svakog meseca? Kako bih imao d.o.o. a ne bih bio u sistemu PDVa, da li bih bio oslobodjen poreza na kupovinu osnovnih sredstava za rad, tj. radnog namestaja, kompjutera, auta za potrebe firme ili je to moguce samo kod obveznika PDVa? Kako je sav moj rad realno izvoz koji je oslobodjen PDVa, ima li smisla da ulazim u isti, ukoliko bih u d.o.o. imao prijavljena 2-3 radnika, u kom slucaju bi mi promet na racunu bio sigurno iznad 4 miliona i kakve beneficije od toga bih imao? Znaci li to da bih mogao da trazim povrat PDVa od drzave na svasta nesto, tipa namestaj, kompjuteri, licence koje bih kupovao i sl? Sta ako ja licence kupujem preko interneta u inostranstvu?

Samo jos da dodam da nam zemlja definitivno nije normalna, kad se pod "velikim zaradama" smatra 1-2 miliona rsd godisnje... ali, to svi vec znamo, zbog malog miliona nepodsticajnih propisa i nameta.....


Za prihode do 3 miliona najbolje je biti paušalac. Plaćaš minimalno, ne vodiš knjige, možeš da dižeš keš koliko hoćeš bez ikome da se pravdaš... Iako je paušalno oporezivanje veliki generator sive ekonomije i daje mogućnosti pranja novca i dalje opstaje zahvaljujući jakom lobiju koji stoji iza njega (advokati, taksisti, lekari... ). Dakle, ako imaš mogućnosti da budeš paušalac onda je to najbolje. Ako ne možeš, onda možeš biti preduzetnik knjigaš ili da se preregistruješ na doo. Preduzetnik knjigaš je ubedljivo najneisplativiji oblik firme jer plaćaš poreze i doprinose na celokupnu dobit. Zamisli da imaš par miliona dobiti i onda državi platiš 46% porez i doprinose pa onda ono što ti ostane ulazi u godišnji porez na dohodak građana pa te tu opale još 10%. To se nikako ne isplati. Posle paušala treba odma preći na doo. Doo ti je za veće iznose ubedljivo najbolji oblik firme koji postoji, to je osnova kapitalizma, glavom i bradom "pravno lice". Tip firme koji su osmislili bogataši sa ciljem da se što više obogate. Kad imaš doo firmu, ti možeš da ostaneš dužan i dobavljačima i radnicima i državi, da potrošiš/podigneš/prebaciš sav novac i da ti niko ništa ne može, i onda otvoriš novu firmu i nastaviš da radiš. Dakle nema nikakve odgovornosti za tebe kao osnivača, osim ako ne prekršiš zakon a sve ovo gorepomenuto može da se obavi sa 100% poštovanjem zakona (ako znaš)! Drugo, doprinose plaćaš 3-4 hiljade mesečno (na minimalnu zaradu), dižeš dobit tokom godine kad god hoćeš uz oporezivanje od 19%, dobit ti NE ULAZI u godišnji porez na dohodak građana za razliku od preduzetnika (što je isto jedna od stvari za koje su se izborili tvorci sistema iliti bogataši). Dakle, preregistracija sa preduzetnika na doo je moguća, samo se ode u APR i odradi određena administrativna procedura. Osnivački ulog može da bude u stvarima ili novcu. Dividende se mogu podizati i u toku godine, to se zove međudividenda ali moraš poštovati određene zakonske uslove za to. Ako ti je promet ispod 4 miliona onda ne moraš biti u PDV-u a preko toga moraš. Ako si u PDV sistemu onda za većinu osnovnih sredstava možeš odbijati PDV a ako si izvoznik onda država treba da ti isti refundira. Samo treba da znaš da ćeš stalnim potraživanjem PDV-a od države postati vrlo nepopularan kod njih te ti inspekcija može svraćati malo češće nego uobičajno. Radnici nemaju veze sa PDV-om, ako ih budeš imao jedino što će ti njihove plate biti trošak u firmi. Kupovina "neopipljivih" stvari kao što su licence preko interneta nije zakonom definisana pa ako želiš da ti se prizna kao trošak moraš imati fakturu dobavljača a onda plaćaš ulazni pdv i tako.

[ Shadowed @ 31.01.2011. 20:57 ] @
Malo mi je neobicno ovo sa PDV-om i izvozom :)
Da li na fakturi mora stajati da je u inostranstvu placen PDV (ili kako god se zvalo u konkretnoj drzavi) da bi se trazio povracaj PDV-a?
Mislim, malo mi deluje kao da mozes da muzes pare iz drzave. S' druge strane, moze na to da se gleda kao na stimulaciju izvoza..
[ pctel @ 31.01.2011. 23:42 ] @
Vidim da retko ko kapira sustinu PDV-a, pa cu pokusati to maksimalno da pojednostavim:
Prilikom prodaje robe ili usluga, naplacuje se cena X+pdv(x). Prilikom nabavke robe i usluga od obveznika pdv-a, dobija se racun sa cenom Y-pdv(y). Jedino kod uvoza je drugacije - tu dobijas racun bez PDV-a, pa na njega platis PDV prilikom uvoza. Ako hoces to ponovo da izvezes, red je naravno, da ti se taj PDV vrati. Ako ne izvezes to nego prepravis u neki drugi oblik pa tako izvezes, opet ce ti se onaj placen pdv vratiti. Ako i ne uvezes nista, vec koristis samo domace resurse, opet ce ti se vratiti PDV koji si preko prodavca platio drzavi kad si izvrsio nabavku. Znaci ne mozes da "muzes drzavu", vec samo dobijes nazad ono sto si vec platio. I to tacno je definisano za koje artikle mozes traziti povracaj pdv-a koji si prethodno platio, a za koje ne. Znaci moze licenca nabavljena u inostranstvu, ali prvo da se odnese na carinu da se ocarini, pa da se plati carina, pa da se plati PDV, pa da se onda taj pdv trazi nazad. Ne moze putnicki automobil ako nisi taksista, ne moze audio/video/tv ako nisi televizija, ne mogu da se setim valjda ne moze ni gorivo za putnicki automobil kao i troskovi njegovog odrzavanja. Znaci, sve u svemu, nikada ne mozes dobiti nazad onoliko PDV-a koliko preko svojih dobavljaca das drzavi, a samim tim ni vise od toga, znaci drzava uvek vise uzima nego sto daje. Poreska prijava PPPDV sacinjava se svakog meseca i salje poreskoj upravi, i na njoj se jasno sabira suma svih pdv(x) i suma svih pdv(y), a zatim se racuna razlika pdv(x)-pdv(y), gde je pdv(x) ono sto ukupno treba platiti, a pdv(y) ono sto je vec ranije placeno. U konkretnom slucaju izvoza, treba platiti ukupno 0, a placeno je vec nesto, pa 0-nesto= -nesto, sto znaci da drzava to sto je placeno treba da vrati. Posto drzava ne voli da vraca, ona redovno salje inspekcije da pokusaju da pronadju neku nepravilnost u poslovanju, kako bi se izvrsilo "prebijanje" kazne koju preduzece treba da plati drzavi i duga koji drzava ima prema preduzecu. Ako inspekcija dodje 2-3 puta i ne uspe da nadje nikakvu nepravilnost, obicno odustaje od daljeg kontrolisanja i pocinje posteno da placa svoje dugove. Drzava pri vracanju svojih dugova obicno kasni nekoliko meseci.

Nadam se da ti je sad jasnije, totalno je nebitno da li je u drugoj drzavi placen PDV (a obicno nije jer ni oni ne naplacuju svojim izvoznicima) bitno je da je placen kod nas prilikom carinjenja.
[ Shadowed @ 01.02.2011. 08:22 ] @
OK, ovde ima dosta korisnih informacija, mada vecinu znam. Ja sam lose postavio pitanje tj. nisam naveo posto je controlesc mislim pomenuo - situacija sa izvozom usluga. Eto recimo, ja sam proizvodim software i sad, ja nemam nista od materijala, osim jednokratne kupovine kompjutera, namestaja i sl. za kancelariju. Po ovoj tvojoj prici, deluje mi da bih mogao jednom da uradim povracaj PDV-a koliko sam dao za tu opremu a kasnije ne bih imao sta da trazim.
[ controlesc @ 01.02.2011. 08:39 ] @
Citat:
Shadowed: OK, ovde ima dosta korisnih informacija, mada vecinu znam. Ja sam lose postavio pitanje tj. nisam naveo posto je controlesc mislim pomenuo - situacija sa izvozom usluga. Eto recimo, ja sam proizvodim software i sad, ja nemam nista od materijala, osim jednokratne kupovine kompjutera, namestaja i sl. za kancelariju. Po ovoj tvojoj prici, deluje mi da bih mogao jednom da uradim povracaj PDV-a koliko sam dao za tu opremu a kasnije ne bih imao sta da trazim.


To je ono sto i mene buni. Na prvom mestu, mislim da se treba napomenuti/razjasniti da povrat PDVa moze traziti samo preduzetnik koji jeste u sistemu PDVa, zar ne? Sta vredi sto ja izvozim da sve prsti, ako nisam u PDVu, zar ne?

PS. I Saja i PCTel su pogresno shvatili moje nezgrapno formulisano pitanje koje se doticalo broja radnika.... nisam mislio da mogu, eto, jer cu imati vise ljudi koji rade za mene, ocekivati od drzave bilo sta, vec da ako budem primio ekipu da bude prijavljena kod mene umesto sto su sada freelenceri, moj promet kao preduzetnika ce svakako otici iznad 4 miliona i ja hteo, ne hteo, ulazim u PDV.... Mislim da cu se drzati preduzetnicko-pausalne forme dok budem mogao. Saja je to odlicno izdefinisao vise puta i hvala mu na tome. Vodjenje DOOa je mnogo ozbiljnija i skuplja opcija, u koju necu ulaziti dok ne budem morao....
[ pctel @ 01.02.2011. 13:07 ] @
Citat:
Shadowed: Eto recimo, ja sam proizvodim software i sad, ja nemam nista od materijala, osim jednokratne kupovine kompjutera, namestaja i sl. za kancelariju. Po ovoj tvojoj prici, deluje mi da bih mogao jednom da uradim povracaj PDV-a koliko sam dao za tu opremu a kasnije ne bih imao sta da trazim.

Tako je. Vrate ti jednom, a onda ti zauvek ostan obaveza da svakog meseca popunis papir nulama i odneses u poresku upravu.
Citat:
controlesc: To je ono sto i mene buni. Na prvom mestu, mislim da se treba napomenuti/razjasniti da povrat PDVa moze traziti samo preduzetnik koji jeste u sistemu PDVa, zar ne? Sta vredi sto ja izvozim da sve prsti, ako nisam u PDVu, zar ne?

Tako je. E, sad, tema je pocela tako kao je pocela, a onda postala preobimna sa malo pausalaca, malo knjigasa a umesao se sa pitanjima i po neki doo... Ja cu to gledati da dovodim u red postepeno, kad budem imao vremena.

[ S A J A @ 01.02.2011. 15:56 ] @
Citat:
controlesc: To je ono sto i mene buni. Na prvom mestu, mislim da se treba napomenuti/razjasniti da povrat PDVa moze traziti samo preduzetnik koji jeste u sistemu PDVa, zar ne? Sta vredi sto ja izvozim da sve prsti, ako nisam u PDVu, zar ne?


Naravno da ne možeš da odbijaš PDV ako nisi u sistemu PDV. Inače, izvoznici nemaju razloga da se plaše PDV-a, čak naprotiv, koristan je. Ti ćeš povremeno kupiti kompjuter, pa telefon pa ćeš dobiti račun za isti taj telefon, struju, infostan, internet... za sve ćeš to moći da odbijaš PDV, tj. da ga potražuješ od države. Zapravo sve račune koje dobijaš a imaju neke veze sa obavljanjem delatnosti ti možeš da odbiješ PDV (osim ako to zakonom nije zabranjeno za neke konkretne slučajeve).
[ pctel @ 01.02.2011. 21:04 ] @
tako je, samo bih dodao da ulazak u PDV znaci i trosak 500-1000 EUR godisnje za knjigovodstvo + odredjen broj sati za obradu, cuvanje i odnosenje dokumentacije i na kraju svaka nova obaveza je i nova glavobolja. Kad se sve to sabere i oduzme pa podvuce crta, onda svako dobije za sebe odgovor na pitanje da li zeli ili ne zeli da bude u pdv.
[ Leyla77 @ 03.02.2011. 14:44 ] @
Da li preduzetnik moze da bude netko ko je vec zaposlen u drugoj kompaniji? Na koji nacin se podizu pare sa racuna?
[ Predrag Supurovic @ 03.02.2011. 14:48 ] @
1. Da.

2. Odes u banku pa podignes, ili uzmes biznis VISA katicu pa podizes sa bankomata.
[ Leyla77 @ 03.02.2011. 15:11 ] @
@Predraze, ukoliko preduzetnik moze da bude neko ko je vec zaposlen u drugoj firmi kako onda placa pio i zdravstveno..mislim ako sve to vec ima placeno preko firme u kojoj radi..izvini sto zvucim ko moron, ali sve mi je ovo bas nejasno:(
[ Leyla77 @ 03.02.2011. 15:36 ] @
Bit svega je da mi je u firmi prestao radni odnos, ali cu i dalje raditi i dobijati ne platu nego procenat od zarade. Sada ne znam kako da to regulisem...ako sa firmom potpise ugovor o delu onda moram da placam doprinose od toga sto zaradim 40% sto mije previse. Ne znam da li mi se isplati da postanem preduzetnik pausalac tj da li ce mi onda obaveze biti manje? Ovaj limit od 3 000 000 nema sanse da predjem... Ukoliko muz uz svoj posao postane preduzetnk pausalac bojim se da mu njegova plata + ovo sto bi primio na racun na osnovu mog rada za moju bivsu firmu ne predje limit gde bi morao da plati ovaj porez na dohodak od 10%. Koliko je taj limit sada?
Takodje kako se obracunava koliko ce biti to pausalno placanje. Meni ce zarada varirati mesecno od 100 000 do 20 000...Da li postoji neka formula?
[ Predrag Supurovic @ 03.02.2011. 22:30 ] @
Citat:
Leyla77: @Predraze, ukoliko preduzetnik moze da bude neko ko je vec zaposlen u drugoj firmi kako onda placa pio i zdravstveno..mislim ako sve to vec ima placeno preko firme u kojoj radi..izvini sto zvucim ko moron, ali sve mi je ovo bas nejasno:(


Nekad je starno tako i bilo. Ko radi u firmi i ima registrovanu radnju, radnja mu je dopunska delanot i ne placa doprinose jer ih vec placa u firmi.

Onda su se dosetilida i tu mogu malo da uymuharaca, pa se tako placaju porezi i na dopunsku delatnost, samo u nekom uanjenom obimu. Mislim da se ne placa zdravstveno.

[ S A J A @ 04.02.2011. 06:08 ] @
Citat:
Predrag Supurovic: Nekad je starno tako i bilo. Ko radi u firmi i ima registrovanu radnju, radnja mu je dopunska delanot i ne placa doprinose jer ih vec placa u firmi.

Onda su se dosetilida i tu mogu malo da uymuharaca, pa se tako placaju porezi i na dopunsku delatnost, samo u nekom uanjenom obimu. Mislim da se ne placa zdravstveno.


Ne plaća se samo doprinos za zdravstveno i nezaposlenost, pio i porez se plaćaju. Od ukupno 46%, bude 32% nameta.
[ Leyla77 @ 04.02.2011. 08:06 ] @
A kako oni odredjuju to pausalno placanje. Recimo ako ja kazem da ce mi zarada biti prosecno 30 000 mesecno koliko bi bilo pausalno placanje za taj iznos?
[ Dexic @ 04.02.2011. 10:15 ] @
Otprilike 10.000-12.000 mesecno (ako je neko procitao obrisanu poruku pisalo je godisnje sto je greska).
Nema veze sta navedes kao ocekivanu zaradu/promet, zavisi od opstine i dela grada (razvijenost, tj. prosecne zarade u toj opstini i slicnim radnjama).
Ako si vec u radnom odnosu manje je za ~20-25% (ne placca se zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost koje je ~13% od ukupnih 46%).
Ovo ne ukljucuje "firmarinu" (taksu za isticanje firme ili kako se vec zove tacno), koja se vec extremno razlikuje od opstine do opstine.

Inace, kako neko ko je skroz izvoznik moze biti u PDV-u kad se izvoz izuzima iz proracuna limita od 4m? (ili ovo vazi samo za prodaju softvera i slicno preko neta gde sve ide elektronski?)

[Ovu poruku je menjao Dexic dana 04.02.2011. u 11:28 GMT+1]
[ Leyla77 @ 04.02.2011. 10:42 ] @
Otisao je muz jutros do apr, ali je bila uzasna guzva tako da nije uspeo sve ni da ispita, ali rekli su mu sledece: da pausalno placanje zavisi od sifre delatnosti (e sad da li postoji nacin da se sazna za koje sifre je vise, za koje manje, meni licno treba nesto u stilu, konsalting, istrazivanje trzista, marketing...nesto gde mogu da prodajem maglu:)) i takodje mu je rekla da to sto on zeli da bude pausalac ne znaci da ce mu i to odobriti. Kada ih je pitao od cega to zavisi rekli su mu da nema pravila (!?)
Pokusavala sam da provalim koja je prosecna plata za Suboticu, ali nisam uspela...uvek nalazim samo za Srbiju...
[ Leyla77 @ 04.02.2011. 11:12 ] @
Evo nasla sam dosta detaljno kako se odredjuje pausalni deo placanja pa ko ima zivce neka cita::
"I. USLOVI ZA PAUŠALNO OPOREZIVANjE

Član 2.

Preduzetnik koji ispunjava uslove za paušalno oporezivanje iz člana 40. Zakona, a koji smatra da s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, može da podnese zahtev za paušalno oporezivanje Republičkoj upravi javnih prihoda - odeljenju za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda u opštini na čijoj je teritoriji registrovan, odnosno obavlja delatnost (u daljem tekstu: nadležni poreski organ).

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;
2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno iznos planiranog prometa kada počinje obavljanje delatnosti;
3) podatke o činjenicama i okolnostima od značaja za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi; opremljenost radnje; broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice; tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja; površina lokala; starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.

II. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANjE VISINE PAUŠALNOG PRIHODA

Član 3.

Radi utvrđivanja visine paušalnog prihoda, kao osnovice poreza na prihode od samostalne delatnosti (u daljem tekstu: porez), preduzetnici se razvrstavaju po kriterijumima profitabilnosti i obima prometa, odnosno prema vrstama delatnosti, u sedam grupa, i to:

1) u prvu grupu: nosači, čistači obuće, sakupljanje lekovitog bilja, šumskih plodova i slično, prodaja pečenih, kuvanih i na drugi način pripremljenih poljoprivrednih i drugih proizvoda na ulici i drugim slobodnim prostorima, u sportskim, bioskopskim i drugim dvoranama i prostorijama i druge srodne delatnosti koje se obavljaju bez stalnog poslovnog mesta, štopovanje tkanina, presvlačenje dugmadi, popravka kišobrana, popravka ortopedskih pomagala, popravka naliv pera i patent olovki, herikteri, drvomodelari, duboresci, popravka muzičkih instrumenata, plisiranje, oštrači, bravari, jorgandžije, kolari, potkivači, vunovlačari, rukavičari, opančari, četkari, papudžije, domaća radinost, stari zanati i verski službenici;

2) u drugu grupu: frizeri za muškarce, časovničari, optičari, fotokopiranje, obućari, krojači, prerađivači sekundarnih sirovina, bravari, firmopisci, pečatoresci, uzgajivači cveća, proizvodnja loznovoćnih i drugih sadnica i kalemova, iskorišćavanje zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, inkubatorska proizvodnja živine, povremeno obavljanje poslova poljoprivrednim mašinama drugim licima, izvođači muzičkih i drugih programa koji nemaju status estradnih umetnika;

3) u treću grupu: automehaničari, autolimari, autoelektričari, vulkanizeri i slično (autograna), moleri, tapetari, frizeri za žene, TV i elektro-mehaničari, precizni mehaničari, električari, vodoinstalateri, podučavanje umetničkim i sportskim veštinama (muzika, balet, slikanje, pevanje, sport i drugo), grafička delatnost, pranje i peglanje rublja, hemijsko čišćenje i bojenje, pedikirsko-manikirske i kozmetičarske usluge, fotografi sa stalnim poslovnim mestom, video klubovi, voskari, trgovinska delatnost koja se obavlja izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama);

4) u četvrtu grupu: zlatari, kamenoresci, plastičari, metalostrugari, pekari, proizvođači testenina, poslastičari, građevinska delatnost i druge slične delatnosti, uslužno rezanje građe, stolari, stakloresci, radnje za zabavne igre, modni krojači, trgovinska i ugostiteljska delatnost koja se obavlja u kiosku ili prikolici i sličnom montažnom ili pokretnom objektu, auto perionice;

5) u petu grupu: lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, profesori, fizioterapeuti, zubni tehničari i druge slične profesionalne delatnosti;

6) u šestu grupu: advokati;

7) u sedmu grupu: autotaksi, šlep služba, prevoz posmrtnih ostataka, prevoz putnika autobusom,prevoz stvari i robe kamionom i druge autoprevozničke delatnosti.

Delatnosti, odnosno zanimanja koja nisu razvrstana u grupe iz stava 1. ovog člana, nadležni poreski organ razvrstava u odgovarajuću grupu, prema njihovoj srodnosti i obimu.

Član 4.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda po grupama iz člana 3. ove uredbe određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez (u daljem tekstu: prosečna mesečna zarada).

Kada je prosečna mesečna zarada iz stava 1. ovog člana ostvarena u gradu, odnosno opštini gde je sedište radnje preduzetnika manja ili veća za više od 10% od prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se prema prosečnoj mesečnoj zaradi ostvarenoj u gradu, odnosno opštini.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda za preduzetnike sa sedištem radnje na užem području grada Beograda (opštine Voždovac, Vračar, Zvezdara, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Novi Beograd, Zemun i Čukarica) određuje se prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u tim opštinama, a za preduzetnike sa sedištem radnje na širem području grada Beograda (opštine Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Barajevo, Grocka i Sopot) prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u tim opštinama.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, u cilju ravnomernijeg poreskog opterećenja preduzetnika koji obavljaju istu delatnost na teritoriji susednih opština u okviru istog okruga, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda može se odrediti i prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u opštinama u okviru istog okruga.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda preduzetnika, koja se određuje u skladu sa st. 2. do 4. ovog člana ne može biti veća od dvostruke prosečne mesečne zarade iz stava 1. ovog člana.
Odredbe st. 2 do 5. ovog člana ne primenjuju se na delatnosti iz člana 3.stav 1. tačka 7) ove uredbe.

Član 5.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu iz člana 4. ove uredbe, po grupama delatnosti iz Člana 3. ove uredbe u sledećim procentima:

1) prva grupa 25%
2) druga grupa 50%
3) treća grupa 75%
4) četvrta grupa 150%
5) peta grupa 105%
6) šesta grupa 85%

7) sedma grupa:
a) autotaksi 55%
b) šlep služba 65%
v) prevoz posmrtnih ostataka 125%
g) prevoz putnika autobusom 165%
d) prevoz stvari i robe kamionom:
- do 3 tone nosivosti 55%
- preko 3 do 7 tona nosivosti 70%
- preko 7 do 12 tona nosivosti 80%
- preko 12 tona nosivosti 80%
plus 10% za svaku tonu nosivosti iznad 12 tona nosivosti, a najviše 130%.

III. ELEMENTI ZA UTVRĐIVANjE VISINE PAUŠALNOG PRIHODA

Član 6.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određena u skladu sa članom 5. ove uredbe, umanjuje se odnosno povećava primenom elemenata iz člana 41. stav 1. Zakona, i to:

1) Mesto na kome se radnja nalazi - od minus 20% do plus 50%, i to:
(1) gradsko područje:
- ekstra i prva zona - plus 50%
- bez obzira na zone (povoljna lokacija, tržni centar, blizina javnih ustanova - bolnica, škola, pijaca i sl.) - do plus 50%
- druga zona - do plus 30%
- treća zona - do plus 10%
(2) seosko područje:
- centar sela (blizina crkve, škole, mesne zajednice) - bez umanjenja i uvećanja,
- uža zona - do minus 10%
- šira zona - do minus 20%
(3) trgovinska delatnost izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama) – do minus 20%.
Razvrstavanje u zoni se vrši u skladu sa odlukom lokalne samouprave o utvrđivanju zona za plaćanje naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.
U slučaju kada odlukom lokalne samouprave nisu određene zone, kao i za seosko područje, razvrstavanje vrši nadležni poreski organ;

2) Opremljenost radnje - od minus 20% do plus 30%, i to:
(1) proizvodne delatnosti:
- oprema visoke tehnologije sa malim stepenom amortizacije - plus 30%
- oprema standardne tehnologije - do plus 20%
- polovna i zastarela oprema (visok stepen amortizacije) - do minus 10%
(2) uslužne delatnosti:
- ekskluzivni enterijer i nova oprema - plus 30%
- standardni enterijer i oprema - do plus 20%
-polovna oprema i uobičajeni enterijer - do minus 10%
(3) trgovinska delatnost izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama) – do minus 20%.

3) Broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice preduzetnika - plus 10% po jednom zaposlenom radniku, odnosno angažovanom članu porodice.
Uvećanje po osnovu iz ove tačke po jednom zaposlenom radniku, odnosno angažovanom članu porodice ne može biti manje od 10% prosečne mesečne zarade iz člana 4. stav 1. ove uredbe.

4) Tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja - od minus 50% do plus 100%, i to:
- odsustvo konkurencije, lokalne prilike, stanje tržišta (potražnja) i dr. - do plus 100%
- nedovoljna potražnja i visoke cene imputa (repromaterijal i dr.) – do minus 50%;

5) Površina lokala, za pojedine vrste delatnosti gde je površina bitna za njeno obavljanje uz sagledavanje mesnih prilika - od minus 10% do plus 50%;

6) Starost preduzetnika i njegova radna sposobnost - do minus 20%, i to:
- stariji od 50 godina (žene), odnosno od 55 godina (muškarci) – minus 5%
- stariji od 60 godina (žene), odnosno od 65 godina (muškarci) – minus 10%
- invalidi treće kategorije - minus 15%
- invalidi druge kategorije - minus 20%
Invalidnost se dokazuje rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

7) Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti - od minus 50% do plus 300%, i to:
- poslovna reputacija preduzetnika - do plus 300%
- vremenski period obavljanja delatnosti - od minus 50% do plus 100%
- vanredne okolnosti koje su od negativnog uticaja na promet (velike elementarne nepogode i sl.) – do minus 50%
- duža bolest preduzetnika koja utiče na efekte poslovanja - do minus 10%;

8) Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost.

Kod primene i vrednovanja elemenata iz stava 1. tačka 1) do 7) ovog člana, nadležni poreski organ vodi računa da utvrđena visina paušalnog prihoda odgovara visini prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost.

Nadležni poreski organ, kod utvrđivanja paušalnog prihoda uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.

Član 6a

Izuzetno, paušalni prihod za 2002. godinu za delatnosti iz člana 3. stav 1 tač. od 1) do 6) ove uredbe, utvrdiće se u visini paušalnog prihoda za 2001. godinu, uvećanog za rast cena na malo ostvaren u Republici u 2001. godini, prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Za delatnosti iz člana 3. stav 1. tačka 7) ove uredbe, poreske obaveze utvrdiće se, i to:
1) za autotaksi delatnosti, za period jun-decembar 2002. godine u visini koja zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje iznosi 3.600 dinara mesečno a za 2003. godinu u visini koja zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje iznosi 4.500 dinara mesečno;
2) za ostale autoprevozničke delatnosti - u visini obaveza za 2001. godinu zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje a za 2003. godinu u visini obaveza za 2002. godinu uvećanih za 25% zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje.

Član 6b

Izuzetno, za delatnosti iz člana 3. stav 1. tačka 7) ove uredbe, poreske obaveze za 2004. godinu zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje utvrdiće se u visini obaveza za 2003. godinu, uvećanih za rast cena na malo ostvaren u Republici u 2003. godini, prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Od iznosa ukupno utvrđene obaveze za 2004. godinu iz stava 1. ovog člana, pojedinačne obaveze namiruju se po sledećem redosledu: doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje; doprinos za zdravstveno osiguranje; doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti; porezi.

Član 7.

Stupanjem na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj
47/98)."
[ S A J A @ 04.02.2011. 11:27 ] @
Citat:
Dexic:Inace, kako neko ko je skroz izvoznik moze biti u PDV-u kad se izvoz izuzima iz proracuna limita od 4m? (ili ovo vazi samo za prodaju softvera i slicno preko neta gde sve ide elektronski?)


Može ako se prilikom registracije firme dobrovoljno prijavi u PDV ili ako ima bar 2 miliona pdv-oporezivog prihoda čime stiče uslov da dobrovoljno uđe u PDV sistem.
[ Dexic @ 04.02.2011. 18:25 ] @
Citat:
S A J A: Može ako se prilikom registracije firme dobrovoljno prijavi u PDV ili ako ima bar 2 miliona pdv-oporezivog prihoda čime stiče uslov da dobrovoljno uđe u PDV sistem.


To, ali ako je 100% izvoznik on ne moze da ima PDV-oporeziv prihod?
[ S A J A @ 04.02.2011. 19:24 ] @
Citat:
Dexic: To, ali ako je 100% izvoznik on ne moze da ima PDV-oporeziv prihod?


Jabome.
[ mester @ 04.02.2011. 23:34 ] @
Pozdrav svim vrednim ljudima na forumu !!

Interesuje me da li lice koje je preduzetnik, ima svoju firmu da li moze da se zaposli u drugoj firmi tj. u radni odnos i kakve dazbine placa ?

Koliko sam razumeo moguce je osnovati firmu iz radnog odnosa ali da li je obruto moguce ?

Hvala !!
[ Dexic @ 05.02.2011. 16:44 ] @
Oba smera su moguca, jedino je lakse prvo biti u radnom odnosu a onda osnovati radnju.
U drugom slucaju moras da podneses zahtev, nakon zaposlenja, da ti se u radnji obracunavaju doprinosi kao da si iz odnosa.

Ali nema problema u oba slucaja.
[ Leyla77 @ 09.02.2011. 17:02 ] @
ukoliko se preduzetnik pausalac zatvori nakon 5 meseci rada da li se vrsi neka korekcija pa se jos nesto doplacuje ukoliko je preduzetnik zaradjivao vise nego sto je bilo pretpostavljeno?
[ maycek @ 03.03.2011. 18:26 ] @
U startu da se izvinim ako sam omasila temu, ali se ne snalazim najbolje bez obzira na pretragu. Uglavnom u frci sam. Imala sam nepunih godinu dana preduzetnicku radnju, pausalac, sa tim da sam imala i zaposlenu radnicu. Njene papire je vodila knjgovodja. Uglavnom prilikom zatvaranja oni su trebali da srede papire koji idu uz zaposlenog, dok sam ja odradila atp i sve ono sto ide sa radnjom . Kad sam otisla do referenta pitala sam ga sta jos ima, i odgovor je bio da se saceka konacni obracun i kad platim razliku ( do tada su svi sto moji porezi i doprinosi , sto doprinosi za zaposlendog) dodje da mi se upise radni staz i da je to to. Uglavnom taj ovracun jos uvek nije gotov tj. nije mi stigao,ali to uglavnom nije ni problem. Problem je u sledecem. Zove me danas da mi kaze da treba da mu dostavim neki PPP obrazac za zaposlenog, i to pod hitno jer su rokovi prosli ( vidim posle na netu da je bio rok do 31.1. 2o11) i da sam na nekoj crnoj listi zbog tog kasnjenja. Nadam se da cu sutra uspeti da od knjgovodje izvucem taj papir i da mu odnesem. E sad interesuje me , ako uspem to da odradim da li ce sve biti ok, li ce da mi natovare neku bedu na vrat. Uvek gledam da sve svoje obaveze sredim na vreme pa mi je sada malo neprijatno a iskreno i zabrinuta sam. Najgore je sto su mi i knjigovodja i referent rekli pri zatvaranju da je sva papirologija gotova, inace bih imala i taj ppp u svojoj glavi .
[ S A J A @ 03.03.2011. 20:23 ] @
Kada firma ima zaposlene radnike, mora za njih da preda PPP i M4 obrazac. Rok za PPP je 31.januar a za M4 je 30. april. Kazna za nepredavanje ili prekoračenje roka za PPP je od 100.000 do 600.000 dinara a za M4 od 10.000 do 800.000 dinara. Dakle, ne treba se zezati sa tim.
[ maycek @ 03.03.2011. 20:40 ] @
Daleko od toga da zelim da se zezam ili bilo sta slicno. Doprinosi su bili redovno uplacivani, svi papiri su uvek bili na vreme predavani,kao sto su i sve obaveze radovno isplacivane, a prilikom zatvaranja radnje receno je i od strane knjigovodje i od strane referenta da je sva papirologija osim tog konacnog obracuna i upisa radnog staza gotova. Donescu referentu ppp uz malo srece za manje od 20 sati od njegovog poziva. Nego me intersuje da li je neko imao slicna iskustva, da je kasnio jednostavno iz neznanja a na neki nacin i krivicom referenta i knjgovodje koji su tu da ukazu na neke stvari i obaveze bio u ovoj situaciji i koliko su rigorozni sa tim kaznama, tj koliko ih upraznjavaju. Ja jednostavno te pare nemam.
[ S A J A @ 03.03.2011. 21:07 ] @
PPP i M4 nemaju nikakve veze sa zatvaranjem firme. Oni se moraju uvek predati posle godine u kojoj su radnicima isplaćivane plate.
[ maycek @ 03.03.2011. 21:14 ] @
Hvala Sajo, to mi je jasno. Nego koliko su rigorozni sa tim kaznama, znas li taj detalj? Sa obzirom na okolnosti da se odmah odazivam referentu, da je to bila prva godina poslovanja i u krajnjem slucaju i da je deo odgovornosti i na njemu jer on i jeste neki vid savetodavca koji treba svojim da na zovem obveznicima da ukaze koje su obaveze ( kao sto je i radio uvek ako izuzmemo ovo sada)
[ ljubisal @ 03.03.2011. 21:31 ] @
Mi smo imali ove nedelje poziv zbog ne predavanja PPP obrasca, za firmu koja je likvidirana i izbrisana iz APR u martu prošle godine. Stigao je poziv posle godinu dana od zatvaranja (likvidiranja) doo-a i to na kućnu adresu likvidacionog upravnika gde se i čuvaju poslovne knjige.

Na pozivu je pisalo donesite PPP i pečat sa sobom. Kada je likvidacioni upravnik otišao i doneo PPP i pečat, poreska inspektorka ga je upitala: Vi imate pečat, zar ga niste uništili? Na šta je ovaj odgovorio, pa da sam ga uništio ne bih imao čime sad da Vam pečatiram to.

A PPP nisu hteli da prime po likvidaciji firme, tj prošle godine, a zaboravilo se.

Nije bilo kazne (jer ne bi imali ni odakle da naplate, jer firma ne postoji).

Inače, iz neke naše prakse, za taj postupak kontrole (kancelarjska kontrola po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji) i takav prekršaj, za male firme, kažnjavanje ti najviše zavisi od dve osobe - tvog poreskog inspektora i načelnika (direktora) dotične poreske uprave - to ti je za prvostepeni postupak.



[ Leyla77 @ 10.03.2011. 20:34 ] @
Moj muz je dobio resenje iz apr o registraciji preduzetnika, ali smo morali cekati jos 10 dana da to jave i poreskoj upravi u Subotici gde su rekli da nemaju evidenciju o registraciji jer im jos nisu javili iako se na sajtu apr vec sve pojavilo:P Sta reci, a ne zaplakati...:)
E sad sutra treba otici u poresko i predati zahtev za pausalno oporezivanje sa raznim izjavama (da nema knjigovodju, da nema zaposlene i sl.) Da li postoji negde na interenetu neki draft da ga samo skinemo...?
Takodje vidim da im je rok za donosenje odluke 30 dana i ako u tom periodu ne dobijes nista od njih smatra se da je zahtev usvojen. Mene zanima u praksi da li je to vreme mozda krace posto je nama bas hitno...cekamo isplatu jos za februar, a ako se ovo otegne necemo imati za hleb:(
Da li je moguce uraditi sledece: izdati sada profakturu i fakturu sa pdv kada dobijemo uplatu i onda samo poslati drugu fakturu bez pdv-a kada bude odobreno pausalno oporezivanje.?
Sta se desava sada na kraju meseca ukoliko nam do tada ne odobre pausalno oporezivanje? Mislim nemamo ni knjigovodju, nije bilo ni prometa...mislim da smo malo nespremni usli u sve ovo:( Izvinite ako su glupa pitanja, ali sto vise citam po netu sve mi je manje jasno:)
[ pctel @ 10.03.2011. 22:45 ] @
Citat:
Leyla77: Da li je moguce uraditi sledece: izdati sada profakturu i fakturu sa pdv kada dobijemo uplatu i onda samo poslati drugu fakturu bez pdv-a kada bude odobreno pausalno oporezivanje.?

Da li ti je poznato da je PDV skracenica od "porez na dodatu vrednost" a pausalno oporezivanje se odnosi na "porez na prihode od samostalne delatnosti", znaci dva zakona, dve potpuno razlicite stvari, babe i zabe? Tek kada ti to dvoje bude potpuno jasno mozemo nastaviti dalje sa pitanjima... objasnjeno je i u ovoj temi ranije, preporucujem da se procita detaljno.

Ukratko, ako ne budete pausalno oporezovani, to ne znaci da ste u sistemu PDV-a, vec naprotiv, morate podneti zahtev za ulazak u sistem ukoliko zelite da udjete. U protivnom, nema PDV-a. Bilo kako bilo, obracunavanje i iskazivanje PDV-a u situaciji dok istovremeno nastojite da budete van sistema je totalno suludo i ne znam koji je vas motiv za takvo razmisljanje. Prihvatili oni vas zahtev za pausalno oporezivanje ili ne, vi ste sve vreme van PDV-a, sve dok ne odete i podnesete zahtev da udjete u sistem (sto ne mozete dok vas ne odbiju za prethodno), a cak i kad podnesete zahtev, pitanje je koji ce vam se datum smatrati danom ulaska u PDV - svakako najraniji koji moze biti je datum kada ste podneli zahtev da udjete u sistem pdv, ali ne mora da znaci, moze biti i neki datum posle toga.

Iz svega navedenog mozete jasno zakljuciti da vi ni u kom slucaju ne biste smeli u ovom trenutku izdavati racune i predracune sa PDV. Narocito ako se ima u vidu mogucnost da ce ih onaj ko ih dobije zloupotrebiti za povracaj poreza, a onda za ovu zloupotrebu polozaja gotovo sigurno idete u zatvor. Znaci, uozbiljite se, nema igranja sa tim! Odmah stampajte racun bez PDV u dva primerka, upisite u KPO i to je to. Ako nekim slucajem odbiju zahtev za pausalno oporezivanje, onda nadjite knjigovodju i dajte mu te svoje primerke, a KPO bacite. Ako prihvate onda te svoje primerke racuna mozete baciti.
[ Predrag Supurovic @ 11.03.2011. 07:13 ] @
Ja vam ne bih savetovao da izdajete bilo kakav račun dok ne završite sa registracijom firme.
[ Joker @ 11.03.2011. 07:28 ] @
Da li STR može da obavlja deltanost 4791 Trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta i da li to može da obavlja bez fiskalne kase ?
[ Leyla77 @ 11.03.2011. 12:23 ] @
Sve je reseno, havala puno svima koji su mi pomogli savetima :)
[ trader6 @ 23.03.2011. 18:52 ] @
dali neko zna u koju grupu kao pausalci spada delatnost narezivanja kljuceva
[ Leyla77 @ 25.03.2011. 12:49 ] @
@trader6 mislim da to spada u prvu grupu...

pogledaj:
"1) u prvu grupu: nosači, čistači obuće, sakupljanje lekovitog bilja, šumskih plodova i slično, prodaja pečenih, kuvanih i na drugi način pripremljenih poljoprivrednih i drugih proizvoda na ulici i drugim slobodnim prostorima, u sportskim, bioskopskim i drugim dvoranama i prostorijama i druge srodne delatnosti koje se obavljaju bez stalnog poslovnog mesta, štopovanje tkanina, presvlačenje dugmadi, popravka kišobrana, popravka ortopedskih pomagala, popravka naliv pera i patent olovki, herikteri, drvomodelari, duboresci, popravka muzičkih instrumenata, plisiranje, oštrači, bravari, jorgandžije, kolari, potkivači, vunovlačari, rukavičari, opančari, četkari, papudžije, domaća radinost, stari zanati i verski službenici;"

ja bi to stavila pod stari zanati...
[ pausal-preduzetnik @ 28.03.2011. 01:24 ] @
@@SAJA

Kratka rekapitualcija stvari koje sam nasao u vasim diskusijama.
Interesovali bi me vasi komentari povodom moje interpretacije
svega sto sam procitao. Moji komentari se odnose iskljucivo na
pausalno oporezivanje preduzetnika.

1. Nakon dobijanja resenja od ARP-a da li postoji neki rok do koga
preduzetnik mora da zavrsi preostale radnje?
U zakonu se spominje da se preduzetnik mora javiti PU u roku od 15 dana.
Od kad pocije da tece taj rok: od urucenja ARP-ovog resenja,
(podrazumeva se da je resenjem preduzetnik aktivirao)?

Uzmite u obzir da samo resenje nije dovoljno i potrebni su jos
overeni OP obrasci sa racunom, uverenje iz socijlanog ako ste
vec u radnom odnosu pa vam je placeno zdravstveno a i samo
poresko treba da vam izda PIB. Znaci, otici samo sa resenjem
nije dovoljno.

Sta je to tacno sto mora da se odradi u roku od 15 dana?

2. Pausalac-preduzetnik placa firmarinu za isticanje imena firme.
Ko oderdjuje firmarina i kojoj instanci treba da se obrati po tom pitanju?
Kako i kojom frekvencijom se firmarina placa (mesecno/godisnje)?
DA li se placa zasebno ili u sklopu poreza?
Da li je i to oroceno i mora da se uradi u nekom roku?

3. Kad PU odradi resenje iz njega ce se videti razrez tj. ukupni porez.
Kojom frekvencijom se placa taj porez? Mesecno ili moze da se stornira
jednom godisnje.

4. Pausalni razrez tj. porez:
a) ne zavisi od primanja dok god su ona u poreskoj godini manja od 3M dinara
b) ne moze da se menja retrogradno vec PU dopisoam javalja kad se gubi status
pausalca i mora da se predje na vodjenje knjiga. Dopis moze da dodje ili ne pola
godine ili na kraju godine.

5. Za pausalni porez se vodi samo knjiga prihoda. Zahtevane se u zakonu
ali deluje kao da je opciona po vasim komnetarima.
Sta znaci da knjiga treba da je overena i gde se to radi s obzirom da moze da bude u
elektronskoj formi?
Da li je knjiga moze da bude samo odstampan obrazac na A4 papiru ili stvarno treba
da bude ukoricena? Da li ima neki propisan standar za datu knjigu.

6. Sta su vazni datumi za pausalnog poreskog obveznika u toku kalendarske godine?
U komentarima se spomije period od 01/01 do 31/11 i kalendarskoa godina.
Sta je sa decembrom mesecom i u koju poresku godinu se on svrstava?

7. Pausalac ostaje u datom rezimu dok god ima prihode manje od 3M.
Na koji vremenski period se odnosi ova cifra:
a) 3M u toku jedne kalendarske godine
b) 3M u toku zadanjih 365 dana (godina ali ne kalendarska)

Neko je komentarisao da se to odnosi na kalendarsku godinu ali u zakonu pise:

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:
čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez,
odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti -
veći od 3.000.000 dinara,

gde se to ne vidi tako ocigledno. Na sta se tacno odnosi
"godina koja predhodi godini za koju se odredjuje porez"? To jeste "poreska" godina dana
ali se nigde ne vidi da je poravnata sa kalendarskom.

8. Ukoliko preduzetnik nema primanja (na racunu 0) a duzan je da plati dazbine i da to odradi
za preduzetnickog racuna tad on mora da "pozajmi" za to pod uslovom da ispostuje pravilo
i sve dazbine pati preko racuna (sto zakon nalaze). Sta je tacan status te "pozajmice"?
Da li je ona prihod ili ne i kako se opravdava pred PU? Da li ima neka "faktura" za to?

9. Ukoliko pausalac nema stalna primanja u toku godine vec odradi 2-3 honorara a pri tome mu
nije bitan staz i penzija kako on moze da smanji trosak placanja doprinosa za periode kad nema
prihoda? Jedna varijanta je privremena obustava rada koja u ARP moze da se odradi brzo
(zakonski za 5 dana) ali se nakon toga u PU moze cekati i par meseci na resenje a ono
je merodavno za ukupan "trosak" preduzetnika. Receno mi je da PU resenja stizu za 2-3
meseca cekanja ...
Da li ima neki drugi nacin da se privremeno stavis van pogona i izbegnes nepotrebne doprinose
kad nemas prihoda?

10. Ko i kad upisuje radni staz pausalcu?

11. Koje je ogranicenje ukoliko ga ima po pitanju raspolaganja novcem sa preduzetnickog racuna?
Spominjane su cifre od 50k, 100k dnevno kao maksimum. Zar nije najeftinije da
se prebaci na fizicki racun sve u jednom cugu jer je time najmanja provizija za bakovne
transakcije?

Pozdrav
[ S A J A @ 28.03.2011. 17:48 ] @
1. Radnije se po dobijanju APR rešenja išlo u PU ali sad se to, koliko mi se čini, radi automatski. Dakle samo se prijaviš na APR a rešenje od PU ti stiže automatski. Najbolje je da pogledaš na sajtu APR detalje oko registracije.

2. Za plaćanje firmarine se treba prijaviti lokalnoj upravi javnih prihoda opšine u kojoj je sedište firme. Pogledaj na http://www.finansijebgd.org gde se nalaze njihove kancelarije. Firmarina se plaća po rešenju, mesečno. U tom rešenju ti sve lepo piše, koliko se plaća i na koji račun.

3. PU donosi rešenje o plaćanju poreza i doprinosa. Plaća se mesečno, ima tamo iznose za svaki mesec mada nije problem ako sve platiš odjednom, bićeš u pretplati pa će se ta pretplata smanjivati svaki mesec.

4. Mislim da da, mrzi me sad da tražim tačne informacije.

5. Ja se uglavnom bavim visokim biznisom i ne poznajem toliko stvari vezane za paušalce. Koliko znam u pitanju je KPO knjiga koja mora da se pre upotrebe overi u PU. Samim tim što se overava ispada da ne može da se vodi elektronski.

6. Samo prati uputstva koja dobijaš od PU i to je sve o čemu treba da misliš. I naravno o stotinama zakona koji postoje, da nešto ne prekršiš.

7. Kalendarska godina.

8. Nema fakture. Samo uplatiš pare na svoj poslovni račun. Trebalo bi i da imaš ugovor o pozajmici između tebe i tvoje firme.

9. Nema. Jedina mogućnost je stopiranje i aktiviranje preko APR-a. I nije baš pogodno to često raditi, ima da ti presedne od cimanja i papirologije.

10. Nemam pojma.

11. Mislim da je tih 100.000 limit za podizanje gotovine. Ako želiš da radiš transfer na drugi račun onda možeš koliko hoćeš.
[ pausal-preduzetnik @ 29.03.2011. 23:06 ] @
@@SAJA

Hvala za brz detaljan odgovor.

Bio bih vam zahvalan za jos jedan kratak
kometnar o tekucim racunima.

1. Ukoliko radim sa inostranstvom i primam uplate u eurima
potrebno je samo otvoriti tekuci devizni racun.
Ista procedura kao i za dinarski: OP obrasci,
resenja iz ARP-a?

2. Ne dinarskom je dnevni limit 100k.
Koliko je dnevni limit na deviznom?

3. Neko je u komentarisao da eure podize tako sto ih
konvertuje u dinare pa podigne dinare.
Da li to mora tako?

Ja hocu ili da podignem eure ili da ih prebacim na svoj
fizicki euro racun. Da li ovo moze?

Pozdrav
[ S A J A @ 30.03.2011. 05:48 ] @
1. Da, samo treba da otvoriš devizni račun. Šta ti sve treba vidi sa bankom.

2. Ne znam. Mislim da nema lemiti jer se devize ne mogu uzimati.

3. Koliko ja znam, devize sa računa ne možeš podizati već moraš konvertovati u dinare.
[ subotica64 @ 18.04.2011. 17:55 ] @
Molim Vas da mi odgovorite na sledeca pitanja

Registrovala sam se u APR u kao preduzetnik,sredila sam sve papire sem poreske uprave jer od njih jos ocekujem poziv.Interesuje me kako preduzetnik koji vodi dvojno knjigovodstvo,nije obveznik PDV -a i naravno nije pausalac moze da dodje do gotovine.Da li podizanje gotovine zavisi od poreske prijave tj. od iskazane dobiti za 2011. godinu. Ako cu placati doprinose na minimalnu zaradu to znaci da cu mesecno moci podici samo 17.000.00 din ili mogu i vise pa na kraju kada se preda konacna poreska prijava za 2011. da platim porez na razliku tj na gotovinu koju sam dizala mimo minimalne zarade?Ukoliko zaposlim jednog radnika da li je isti princip knjizenja i podizanja njegove plate kao i kod doo?


Pozdrav!
[ S A J A @ 18.04.2011. 19:16 ] @
Preduzetnici plaćaju porez i doprinose na celokupnu svoju dobit nebitno da li se dobit diže svaki mesec (u vidu plate) ili na kraju godine.
[ subotica64 @ 19.04.2011. 16:24 ] @
Rcite mi molim Vas kako mogu podizati gotovinu kao preduzetnik, koji vodi dvojno knjigovodstvo i nije pausalac.Sve moguce varijante koje postoje. Da li preduzetnik moze podizati gotovinu na ime stipendije,regresa itd naravno do neoporezovanog iznosa kao i doo.
Pozdrav
[ ljubisal @ 20.04.2011. 08:38 ] @
Iznos oslobođeni, odnosno izuzeti od oporezivanja porezom na dohodak građana
http://praksa.rs/aktuelni_podaci.php?open=36
[ Loves @ 11.05.2011. 11:28 ] @
Kao vlasnik radnje, dobila sam poslovnu ponudu da organizujem i dekorisem prostor za svecanost -knjizevno vece- u Bosni.Sada me buni posto sam iz Srbije da li imam pravo da
se upustim u tako nesto,da li je potrebna radna dozvola,kako to funkcionise......jer ipak kada se pojavim na granici sa materijalom ne zelim da imam neprijatnosti.
Za sada ne bih stalno bila angazovana vec samo tada.
[ pctel @ 11.05.2011. 12:20 ] @
Mislim da ne mozes tek tako "da se pojavis" na granici sa materijalom :)

Ako hoces da sve bude legalno, za taj materijal moras izdati racun na ime primaoca pa izvrsiti izvoz robe u carinskoj ispostavi gde ce oni izvrsiti pecacenje paketa koji se salje. Onda firma sa druge strane mora da izvrsi uvoz i pri tom da plati carinu i PDV, a fizicko lice uopste ne moze izvrsiti uvoz robe koja svojom kolicinom nije uobicajena za licne potrebe. Sve u svemu, nija praksa da se ugovaraju takvi legalni prekogranicni poslovi. Ne znam o kolikoj se kolicini materijala radi, a sto je jos vaznije kolike su kolicine identicnih proizvoda jer nije isto kada pokusas da udjes sa 300 primerka jednog proizvoda ili sa 3 primerka od 100 razlicitih proizvoda. Od toga zavisi da li postoji mogucnost da te carinik sa one strane pusti da izvrsis uvoz po skracenom postupku, kao i od vrednosti samog materijala koja bi trebala da bude dokumentovana racunima.
[ Loves @ 11.05.2011. 12:52 ] @
Pod materijalom sam mislila cvetne aranzmane,masne,ukrase,stonjake,vaze ...koje cu poneti sa sobom da bih ukrasila prostor,to je vise iznajmljivanje koje cu kada svecanost prodje
poneti sa sobom.Ja im ne prodajem materijal vec vrsim iznajmljivanje ukrasa da bi prostor bio sto lepsi. Oni zele da im bas ja radim dekorisanje prostora.....da li imam pravo da radim u Bosni
[ controlesc @ 11.05.2011. 13:06 ] @
Mozda bi bilo od koristi da kontaktirate BiH ministarstvo trgovine: http://www.mvteo.gov.ba/o_nama/sekretar/?id=25
[ milened @ 12.05.2011. 09:43 ] @
Citat:
Loves: Pod materijalom sam mislila cvetne aranzmane,masne,ukrase,stonjake,vaze ...koje cu poneti sa sobom da bih ukrasila prostor,to je vise iznajmljivanje koje cu kada svecanost prodje
poneti sa sobom.Ja im ne prodajem materijal vec vrsim iznajmljivanje ukrasa da bi prostor bio sto lepsi. Oni zele da im bas ja radim dekorisanje prostora.....da li imam pravo da radim u Bosni


Postoji resenje za takvo nesto i ne treba ti nikakvo BH ministarstvo.

Resenje je ATA karnet.

Prijavis robu koju iznosis kod nas na carini (ne na granici, vec u tvom mestu ili najblizem tvom mestu). Dobijes propratnice za sve granice koje prelazis za tamo i za nazad. Na svakoj granici ti cariinik uzme primerak kada ulazis i kada izlazis. Posto je u pitanju samo jedna granica sve je dosta jednostavno.

Ovo se koristi kada ides na neki sajam, na servisnu intervenciju, odnosno kada robu nosis sa sobom i vracas.
[ brightmind @ 12.05.2011. 10:46 ] @
Imam jedno pitanje u vezi tacke 8. Ja sam preduzetnik-pausalac i firma mi je osnovana 02.07.2010. Do kraja godine promet mi je bio malo manji od 3 000 000 tako da sada vodim racuna da ne predjem 4000000 zbog ulaska u PDV i trenutno sam (10.05.2011) na 3 850 000. Promenila sam delatnost, adresu samim tim i poresku upravu i potrebno mi je da kupim preko racuna neku kozmetiku za obavljanje delatnosti ( del. nege i odrzavanja tela) u iznosu od 300 000 dinara. Da li smem da uplatim taj iznos kao licnu pozajmicu na racun s obzirom da onda prelazim 4 miliona? Da li se to racuna u promet?

Puno pozdrava
[ S A J A @ 12.05.2011. 21:24 ] @
Pozajmice ne idu u promet.
[ cikajowa @ 07.06.2011. 11:08 ] @
Pozdrav,
zanima me da li pausalac vodi knjugu ili sta vec osnovnih sredstava? Da li je to obavezno. Recimo imam racunare u kancelariji koje sam kupio preko firme... da li je to dovoljno sto su kupljeni preko firme ili ne? A imam i jedan recimo racunar koji sam kupio na MOJE IME,i koji koristim u MOjoj firmi koji sam ja osnivac i vlasnik. da li takav racunar moram uvesti nekako u firmu ,recimo ugovorm o ustupanju ili tako nesto,ili je dovoljan racun na moje ime?
Hvala unapred
[ Loves @ 08.06.2011. 13:33 ] @
Pausalac SZR - pravljenje raznih ukrasa, od koleginice sam uzela balon i ukrasila ga vrlo neobicno, sasvim slucajno je to videla jedna zena kojoj se to jako doplalo jer nista slicno nije videla.Sada nastaje mali problem ona bi volela da naruci takve balone oko 500 kom kao firma za neku njihovu proslavu.
Kako to da izvedem i da li postoji nacin ili da jednostavno izgubim posao....to ispada da je trgovina -balon uzet od drugog i ja ubacila detalje.Kako to proknjiziti, da li postoji neki nacin ii ne.
[ milened @ 08.06.2011. 17:00 ] @
Nadjes nekog pausalca njemu das 10% a on ti da ostatak na ruke.



[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 11.06.2011. u 01:36 GMT+1]
[ ljubisal @ 08.06.2011. 18:13 ] @
Citat:
Loves: Pausalac SZR - pravljenje raznih ukrasa, od koleginice sam uzela balon i ukrasila ga vrlo neobicno...
...neka žena bi da naruci takve balone oko 500 kom kao firma za neku njihovu proslavu ...
....to ispada da je trgovina -balon uzet od drugog i ja ubacila detalje.Kako to proknjiziti, da li postoji neki nacin ii ne.

Pitanje je da li je to što ste naveli trgovina. Ja bih pre rekao da je to nabavka materijala u sklopu usluge aranžiranja prostora (ili čega već) za proslavu.

Recimo i ja bih mogao da kupim 500 balona, ali čisto sumnjam da bih mogao da ih ukrasim kao što ste vi. Tako da ja smatram da je to nabavka materijala za glavnu uslugu (ukrašavanje) koju pružate.
[ cikajowa @ 10.06.2011. 20:21 ] @
Da li bilo ko zna odgovor na moje pitanje gore? :(
[ S A J A @ 10.06.2011. 21:12 ] @
Citat:
cikajowa: Pozdrav,
zanima me da li pausalac vodi knjugu ili sta vec osnovnih sredstava? Da li je to obavezno. Recimo imam racunare u kancelariji koje sam kupio preko firme... da li je to dovoljno sto su kupljeni preko firme ili ne? A imam i jedan recimo racunar koji sam kupio na MOJE IME,i koji koristim u MOjoj firmi koji sam ja osnivac i vlasnik. da li takav racunar moram uvesti nekako u firmu ,recimo ugovorm o ustupanju ili tako nesto,ili je dovoljan racun na moje ime?
Hvala unapred


Paušalci vode samo KPO knjigu a to je knjige o prometu (fakturisano). Ni jedna druga knjiga ili evidencija ne treba da se vode.
[ cikajowa @ 11.06.2011. 00:34 ] @
Ok,hvala saja na informaciji.. Zanima me sa moovaj drugi deo pitanja oko racunara koji su na moje ime a ne na firmu... Da li ih smem korititi,nekko kaze sme,neko ne sme od knjigovodja
[ S A J A @ 11.06.2011. 11:22 ] @
Paušalci ne vode knjige o imovini te ne postoji podela na njihovu i nenjihovu imovinu. Dakle možeš da koristiš sve što je tvoje i od tvoje porodice. Možeš i tuđe ali ne treba preterivati. Niko nikada ti neće zameriti što za posao koristiš tuđi laptop ali ako se baviš transportom pa koristiš tuđi kamion to već ne bi trebalo.
[ fida @ 13.06.2011. 22:39 ] @
Preduzetnici plaćaju porez i doprinose na celokupnu svoju dobit nebitno da li se dobit diže svaki mesec (u vidu plate) ili na kraju godine

Preduzetnici plaćaju porez na dobit i to 10% od iskazane dobiti na kraju poslovne godine, a doprinose i porez na lična primanja plaćaju po rešenju Poreskog organa.
Da li je ova informacija tačna? Da li preduzetnici mogu podizati stipendiju za svoju decu, radi se o srednjoškolcima. Ukoliko nisam u zakupu,znači radim u svojoj kuci da li mogu podizati gotovinu i placati troškove grejanja ,struje,telefona pravdajući računima podizanje gotovine. Da li se može tokom godine podizati međudividenda i kakav je postupak u tom slučaju.

Na osnovu ppdg obrazca će mi odrediti porez na dobit, a na osnovu čega će mi odrediti porez i doprinose na platu, da li cu sama morati reci visinu dohotka.
Novoosnovana preduzeca ce nadoknadu za razvoj šumarstva 0,025% na ukupan prihod/12 meseci plaćati na osnovu predviđene dobiti ili .......

POZDRAV
[ brightmind @ 22.06.2011. 10:49 ] @

Da li mozete da mi odgovorite na sledeca pitanja:
Ako prijavljujem radnika kao preduzetnik pausalac koji ne vodi knjige,
koliko mogu najmanje da placam doprinose i poreze ili da li postoji neka
varijanta ugovora gde se to minimalno placa? Kako onda to utice na moj
obracun poreza? Treba mi ceo postupak ako nije problem .
Unapred zahvalna.



[Ovu poruku je menjao brightmind dana 22.06.2011. u 13:39 GMT+1]
[ Onaj @ 28.06.2011. 02:15 ] @
Citat:
S A J A: Paušalci vode samo KPO knjigu a to je knjige o prometu (fakturisano). Ni jedna druga knjiga ili evidencija ne treba da se vode.


Sta znaci "fakturisano"? Ako pausalac koji se bavi uslugama prima na racun uplate od fizickih lica, da li je duzan da im izdaje fakture (kao sto bi bio duzan da ucini kad mu pravno lice naruci uslugu) a ukoliko nije duzan to da uradi kad su fiz. lica u pitanju da li onda treba da upisuje u kpo iako im ne izdaje fakture?
[ Predrag Supurovic @ 28.06.2011. 10:08 ] @
Racun je obavezan kako god okreneš.

A ako izdaješ račun fizičkom licu, onda mora biti fisklani.
[ Onaj @ 28.06.2011. 13:28 ] @
Citat:
Predrag Supurovic: Racun je obavezan kako god okreneš.

A ako izdaješ račun fizičkom licu, onda mora biti fisklani.


Postoje oblasti (sifre delatnosti) kod kojih nije obavezna fiskalna kasa (doduse, sve ih je manje). Kako onda to funkcionise? Znaci ako ti u tom slucaju fiz. lice uplacuje na racun firme, znaci uplatnicom iz bilo kog mesta u Srbiji? Kako u tom slucaju onda to ide sa KPO, kako se to upisuje?
[ Predrag Supurovic @ 29.06.2011. 07:04 ] @
Onda izdajes obican racun na kome stoji po kom osnovu ne postoji obaveza fiskalizacije. Sa njim cinis sve isto kao i sa racunima za pravna lica.
[ Loves @ 05.07.2011. 16:27 ] @
Sifra delatnosti - 3299 proizvodnja ostalih predmeta, pravljenje ukrasa....U upitniku sam popunila da cu prihode imati od prodaje proizvoda i da necu vrsiti usluge, sada razmisljam da prosirim posao i da pored tih ukrasa pocnem da vrsim razne usluge pa i iznajmljivanje opreme kao i ukrasavanje prostora za razne manifestacije.
Sta mi je potrebno da predam da cu vrsiti i usluge, da li ce to nesto menjati ubuduce
[ pausal-preduzetnik @ 05.07.2011. 17:35 ] @
@SAJA

Otvorio sam agenciju sa pausalnim oporezivanjem.
Hteo bih privremeno da je zamrznem.
Cilj zamrzavanja je da se ne placam doprinose jer
nemam prometa preko agencije
pa bih da izbegnem trosak kad nemam prihoda.

Da li je za ovo dovoljno samo privremeno odjaviti agenciju
pa proslediti promenu poreskom uredu?
Predpsotavljam da ako sam privremeno prestao
sa radom ne placam doprinose tj. ne radim.

Cuo sam da ovo nije dovoljno, vec se nastavlja sa doprinosima
i kad si privremeno odjavio agenciju i hocu da proverim jeli to tacno.
U tom slucaju jedino resenje je da se podnese zahtev za potpuno
gasenje agencije? Ili ima nesto trece sta ja ne znam ...

Unapred hvala

[ Nebojsa Milanovic @ 05.07.2011. 17:47 ] @
Moguće je privremeno odjaviti preduzeće i u tom slučaju ne plaćaš obaveze za vreme trajanja privremene odjave.

[ S A J A @ 05.07.2011. 18:36 ] @
Dovoljno je privremeno da odjaviš agenciju i ne plaćaš porez i doprinose. Prvo ideš u Apr da ti daju rešenje, onda sa tim rešenjem ideš u poresku upravu da ti zaustave porez i doprinose a onda idi u upravu javnih prihoda da ti zaustave firmarinu (ako si je plaćao).
[ Loves @ 03.08.2011. 12:01 ] @
Dobar dan,ja sam pausalac treba od jedne firme da kupim robu oni mi racinaju cenu robe + pdv, kada to sve uplatim na njihov racun i podignem robu treba da je prodam drugoj firmi koja je zainteresovana da je kupi od mene..... posto nisam u sistemu pdv-a, a obe firme jesu kada kupe robu od mene krajnji racun je npr. 30.000 din znaci tako im i fakturisem jer nema pdv-a.......jer sam u pravu ili gresim? a oni neka kasnije na svoju cenu dodaju pdv

A drugo pitanje je da li moram da im uplatim preko racuna ili mogu da im platim u kesu a oni da mi izdaju fiskalni.
Hvala
[ Predrag Supurovic @ 03.08.2011. 12:08 ] @
ako si paušalac moeš da platiš kako god hoćeš, odnosno, kako god njima odgovara.

Ti izdaješ fakture bez PDV i u napomeni treba da stoji izjava da nisi u sistemu PDV te da PDV nije obračunat. Tvoj kupac nema nikakvu obavezu plaćanja PDV-a na tvoj račun.

Jedini problem je što, ako si kupio neku robu i platio PDV pa tu robu prodao svom kucpu, u tvojoj ceni će biti uračunat PDV ali ti ne možeš da ga iskažeš, pa tvoj kupac u suštini plaća PDV ali ne može da traži refundaciju ako ima zakonski osnov. To je razlog zašto firme često neće da rade sa preduzetnicima koji nisu u PDV sistemu.
[ Loves @ 03.08.2011. 12:24 ] @
Hvala na brzom odgovoru i pomoci.....tako cu im i preneti.
[ ckoakv @ 12.08.2011. 22:51 ] @
Pozdrav svima,

Sve sam ovo procitao 100 puta,Sajo molim vas za pomoc!!
Ja sam otvorio na Suprugu pausalnu radnju agencija web razvoj bla,bla,...
Placam mesecno neki porez od 1950 din...
Komunalnu taxu
i njoj nesto tamo i ne znam sta je to od nekih 4500 din

Zanima me samo jedno DA LI JA NA KRAJU GODINE PLACAM NEKI POREZ OD10 % na kompletnu zaradu koja mi je prosla preko racuna npr.2.450.000 din..??????

HVALA UNAPRED puno
[ S A J A @ 13.08.2011. 10:17 ] @
Svako ko sa zaradom prevali trostruku prosečnu godišnju zaradu treba da plati godišnji porez na dohodak građana koji je 10%. Prosečna zarada za 2010 je bila 1.708.200, to znači da je tvoja žena prevalila taj iznos i treba da plati 10% na razliku. Ima tu i nekih umanjenja pa ne mogu sad da ti kažem koliko će tačno izaći. Ako je u pitanju prihod za 2010 godinu onda mora do 15.marta 2011 da se "prijavi" za taj porez, popuni obrazac PPDG-5 i ode u svoju poresku upravu.
[ ljubisal @ 13.08.2011. 10:43 ] @
Citat:
ckoakv: Pozdrav svima,

Sve sam ovo procitao 100 puta,Sajo molim vas za pomoc!!
Ja sam otvorio na Suprugu pausalnu radnju agencija web razvoj bla,bla,...
Placam mesecno neki porez od 1950 din...
Komunalnu taxu
i njoj nesto tamo i ne znam sta je to od nekih 4500 din

Zanima me samo jedno DA LI JA NA KRAJU GODINE PLACAM NEKI POREZ OD10 % na kompletnu zaradu koja mi je prosla preko racuna npr.2.450.000 din..??????

Evo mog odgovora.
Kako si opisao situaciju, ne plaćaš nikakav porez od 10% na kraju godine (mislim na godišnji porez na dohodak građana).

Naime, po članu 87. Zakona o porezu na dohodak građana, u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana ulazi (između ostalog):
- oporezivi prihod od samostalne delatnosti iz čl. 33. i 40. ovog zakona; (član 40 ti opisuje paušalno oporezivanje)

Dakle osnovica koja se računa za plaćanje godišnjeg poreza je paušalno utvrđen oporezivi prihod prema rešenju Poreske uprave. Ako mesečno plaćaš porez od 1.950 dinara, to znači da ti je mesečni oporezivi prihod 19.500, a godišnji x12 = 234.000 dinara.

Cifra od 234.000 dinara je manja od spomenutih 1.708.200 dinara, što znači da se ne plaća godišnji porez od 10%.

To što je tebi prošlo preko računa 2.500.000 dinara, to ne znači da ti je sve to zarada. To ti smatraš zaradom, ali u zakonskom smislu to nije zarada. To je samo promet na računu.

Pojam prihod je nešto drugo, pojam oporezivi prihod je nešto treće, pojam dobit (profit) je nešto četvrto, pojam oporeziva dobit je nešto peto, a pojam zarada=plata je nešto šesto itd.
[ controlesc @ 13.08.2011. 10:58 ] @
Isti odgovor, naravno sa manje tehnickih detalja, sam dobio i ja u svojoj poreskoj upravi.... Pausalci NE placaju porez od 10% na dobit, jer su vec pausalno oporezovani.
[ sinpetrovic @ 13.08.2011. 16:11 ] @
Pozdrav,

Iscitao sam dosta toga, ali imam neke nejasnoce, naime zeleo bih da otvorim SZR za graficki dizajn, pripremu za stampu, izradu letaka, vizit kartica itd..., pravljenje ponekog web sajta.

Nalazim se na birou razmisljam o konkurisanju za dobijanje bespovratnih sredstava za samozaposljavanje.

- Da li mogu biti pausalac s' obzirom da cu izradjivati npr. vizitkartice, nece biti cisto elektronska usluga?
- Kolika su mi davanja na mesecnom (PIO, RZZO, ...) nivou da bih bio na nuli + komunalne takse (iznosenje smeca, isticanje firme itd...)?
- Ako sam dobro shvatio da, kao pausalac mogu da slobodno raspolazem sa svim novcem na racunu koji ostane kada namirim drzavu, bez potrebe da pravdam potrosnju.

Radio bih iz svoje sobe u porodicnoj kuci, da li treba da drzim kapije od dvorista otkljucane u toku radnog vremena, ako je uopste potrebno da imam radno vreme, zbog eventualne dostupnosti klijentima i inspekciji?
ili mogu drzati kapije kao i sada zakljucane, zbog dva kucna ljubimca koji laju i slobodno se krecu po dvoristu. Planiram da: kada mi neko pozvoni, sklonim ih u box i pustim unutra.

Isto me zanima da li moram da placam posebno gradsko zemljiste kao SZR, struju, telefon ili to ostaje kao i do sada sto placam kao fizicko lice.

[ Leyla77 @ 15.08.2011. 08:46 ] @
Da li znate koja mi sve dokumentacija treba za prijavu privremenog prekida rada od mesec dana za preduzetnika pausalca?
[ trader6 @ 25.08.2011. 12:31 ] @
moze li preduzetnik da se pojavi kao osnivac DOO
[ ikeda @ 15.09.2011. 18:06 ] @
Šta mislite da li je bolje otvoriti posredničku turističku agenciju kao preduzetnik ili d.o.o. ? I da li se mora otvoriti u mestu prebivališta vlasnika ili može bilo gde na teritoriji Srbije?
[ Txe Djapeman @ 21.09.2011. 13:31 ] @
Jedno zanimljivo pitanje na koje je verovatno vec odgovarano ali ne mogu da nadjem u ovoj velikoj temi...

Jednostavno:

Samozaposlio sam se pre 15 meseci i dobio od NSZ sredstva za samozaposljavanje... sto se tice njih moja obavezna godina je istekla tako da sam sa njima zavrsio.

E sad, postoje izgledi da dobijem jedan jako dobar posao i naravno, trebao bih da budem redovno prijavljen od strane te firme, pa me zanima sta ja u tom slucaju mogu i treba da radim...

Sebi sam redovno placao i jos uvek redovno placam sve doprinose pa me zanima kako to funckionise ako se zaposlim na drugom mestu. Ta firma u kojoj bih se zaposlio bi mi placala sve doprinose, pa ne znam sta se onda desava sa ovim sto sam ja sam sebi do sada uplacivao... koje su opcije?

Inace sam jedini zaposleni u svojoj "preduzetnickoj firmi"...

Hvala unapred! :)
[ ljubisal @ 21.09.2011. 14:53 ] @
Opcije su sledeće:

1. Možeš nastaviti da radiš u svojoj preduzetničkoj firmi iz tzv. radnog odnosa. Firma u kojoj ćeš se zaposliti će te prijaviti i uplaćivati porez i doprinose na tvoju platu. Nastavićeš da plaćaš porez na prihod od samostalne delatnosti-10 % i doprinos PIO-22%, a nećeš više imati obavezu da plaćaš dopprinose za zdravstvo (12,3%) i doprinos za nezaposlenost (1,5%).
Kada budeš potpisao ugovor o radu i dobiješ kopiju prijave na osiguranje, treba da odneseš u poresku upravu da se to eviedntira.
Da, duplo se plaća porez i doprinos PIO.
Sa APR nemaš ništa.
Takođe, možeš da nastaviš da fakturišeš preko svoje preduzetničke firme. S tim da treba da obavestiš poslodavca da tvoja preduzetnička firma nastavlja da radi. Ukoliko tvoja firma pravi konkurenciju novom poslodavcu, poslodavac može tražiti da zatvoriš radnju, ukoliko želiš da radiš kod njih.

2. Možeš privremeno zatvoriti firmu (do godinu dana). Tada ne plaćaš ništa više za preduzetničku firmu dok je u statusu privremeno odjavljena delatnost. To se prijavljuje u APR i u poreskoj upravi.

3. Možeš trajno da zatvoriš preduzetničku firmu.

4. Možeš da se ne prijavljuješ u novoj firmi, da skopiš ugovor kao preduzetnička firma sa tom novom firmom o pružanju usluga. I da ti novi poslodac ceo trošak plate uplaćuje na račun preduzetničke firme.
Ovo pod uslovom da to odgovara poslodavcu i da su iznosi takvi da ostaneš/budeš paušalac.
Nepovoljnost za tebe je što u ovom slučaju nemaš sva prava koja bi imao kao zaposleni prema Zakonu o radu (recimo godišnji odmor, bolovanje, otpremninu) osim ako je tako ugovoreno ugovorom između firmi.

Na našem sajtu imaš Kalkulator za obračun plate koji ti može pomoći oko računice.
[ Txe Djapeman @ 21.09.2011. 17:40 ] @
Gospodine Lazareviću, hvala mnogo na brzom odgovoru!

Sada su mi mnogo jasnije opcije...

Jos samo jedno me zanima, posto moja "preduzetnicka firma" prodaje jedan proizvod, pa bi to svakako moralo da se nastavi... da li postoji opcija da firmu prepisem na majku koja je penzioner i kakvo je onda stanje i sled stvari?
[ ljubisal @ 21.09.2011. 20:46 ] @
Preduzetnička firma ne može da se kupuje i prodaje, prepisuje i slično. Može da se nasledi u slučaju smrti preduzetnika.

U vašem slučaju, morali bi da zatvorite (ili privremeno zatvorite) vašu preduzetničku firmu, a da otvorite novu na vašu majku, preko koje biste prodavali proizvod.

Penzioneri takođe ne plaćaju doprinos za zdravstveno i za nezaposlenost.
[ Txe Djapeman @ 22.09.2011. 00:37 ] @
Koliko mi se cini najmanje "bolna" je 1. opcija... s tim sto ispada da se "bez nekog povratnog dobra" duplo placa porez, a pogotovo kada je rec o PIO-u, ako sam dobro razumeo. Naravno, moracu svakako da vidim sa poslodavcem sta njima na prvom mestu odgovara, jer od toga sve zavisi.

Hvala jos jednom mnogo na ovim izuzetno vrednim informacijama! :)
[ milened @ 22.09.2011. 06:30 ] @
Pre bi se mogo reci da je placanje ostalog besmisleno jer je zdravstvena zastita uvek ista (odnosno losa), a sbve sto ide u penzijski fond ti povecava osnovicu za penziju. Moja zena je bila 10 godina na prinudnom odmoru i dobijala je neki minimalni minimalac. Poslednjih nekoliko godina dobija velike honorare i sada kada smo racunali kolika bi joj bila penzija, ispostavilo se da bi bila daleko veca nego da je imala stalno normalnu platu.
[ Dexic @ 22.09.2011. 14:35 ] @
Penzija ima limit, tj. postoji max. koliko se placa za PIO mesecno i godisnje.
[ milened @ 23.09.2011. 09:05 ] @
I koliki je limit?

Znam da se od svakog honorara obracunavaju doprinosi. Da li to znaci da kada predjes limit oni idu u crnu rupu (sto se tice onog ko uplacuje)?
[ Dexic @ 23.09.2011. 14:01 ] @
Maksimalna osnovica za PIO je petostruka prosecna plata (nesto vise od 250.000 mesecno kad sam zadnji put gledao - tj. oko 3.000.000 godisnje je maksimalna osnovica). Na to dodje oko nesto ispod 20% za PIO (nije 22% na tu sumu, zbog onog bruto 1, bruto 2, i ostalih komplikacija :))
Dakle ako se mesecno uplati vise od oko 50.000 ili godisnje vise od 600.000 za PIO ne mora da se placa dalje. Ako se uplati, mogu ili da se traze nazad ili preknjize za nesto nesto - inace padaju u crnu rupu.
[ agw.mile @ 24.09.2011. 18:49 ] @
Ovo stvarno nisam znao.

Ima tu jedan mali problem, a to je da se uplacuje sa raznih mesta. Zena mi radi na fakultetu, tamo ima redovnu platu i isplacuje joj se jos 8 puta godisnje pare od republickog projekta. Osim toga dobija honorare za predavanja i radove koje objavi od raznih drugih organizacija.

E sad, honorar ne moze da dobije ako se ne plate doprinosi. Sve u svemu "kvaka 22".
[ Dexic @ 24.09.2011. 21:48 ] @
Honorari se verovatno vode kao ugovor o delu ili nesto slicno, i tu ide godisnja osnovica, dakle tek ako predje godisnje 600.000 uplacenih za PIO moze da trazi preknjizenje i povracaj.
ONA moze da trazi povracaj, jer taj novac je njen, tj. deo je koji nije bilo potrebno oporezivati za PIO.

Na fakultetu pretpostavljam da prima platu, tj. stalni je radnik i tu ide najvisa mesecna osnovica.

Moze da ode do poreske i vidi da li je placeno vise od 600.000 godisnje za PIO, ili mesecno preko 50.000 i da u tom slucaju trazi povracaj.
U sustini ako zna koliko prima, znace i da li je presla ;) Ako joj je plata preko 250.000 (kamo srece :D), dovoljno je da proveri listing (daju joj verovatno na fakultetu) da nije uplaceno preko 50.000 za PIO. Knjigovodje znaju za taj limit, tako da bi automatski preracunali manje doprinose.
A godisnje ako zaradjuje preko ~3.000.000 bruto, verovatno ima mogucnost da vrati nesto sa PIO doprinosa.

Oni koji joj isplacuju honorar ne treba da joj uplacuju ostale doprinose (sem PIO), ali u zavisnosti od ugovora pitanje je da li ce to odmah njoj ici ili ostaje njima (da li je po ugovoru neto ili bruto iznos).
[ milened @ 25.09.2011. 22:42 ] @
Plata na faksu joj je 110000 neto. Nikada nisam gledao obracun pa ne znam koliko onda ide za PIO.

Problem je sto honorare dobija sa raznih mesta, tako da oni neznaju koliko je do tada uplaceno. I jos mi je nepoznanica kako od nekih medjunarodnih organizacija dobija prakticno pare kao da su iz inostranstva (mora svaki put da ide da kaze za sta je dobila pare, ili u drugoj banci traze da vide ugovor), a pare lezu na dinarski racun. Da li oni uplacuju PIO ili ne?
[ Dexic @ 25.09.2011. 23:11 ] @
Ako je plata 110.000 onda ne mora da gleda mesecno koliko ide na PIO jer ne ide vise od maximuma.
Ako joj idu pare na dinarski, moguce je da to uplacuje ogranak strane organizacije ovde, u kom slucaju oni placaju doprinose i porez, ili da banka, iz nekog razloga, automatski pretvara devize u dinare - to proveri sa njima, mada toliko valjda znate :D Meni izgleda kao da banka namerno menja novac iz deviza u dinare, po svom kursu, a ne treba to da radi. Inace ne bi trazili da potpise ikakve osnove.
Po tome sledi da se tu ne placaju porezi/doprinosi kod nas (mozda se placaju kod njih, ali to vec sami proverite - previse vec nagadjam)
[ milened @ 26.09.2011. 00:33 ] @
I meni to nije bas jasno. Ugovor je u dinarima, a banke se ponasaju kao da pare stizu spolja.
[ slsimic @ 27.09.2011. 10:26 ] @
Svaka čast za temu...
mnogo korisnih informacija...

Imam jedno pitanje...

Kao preduzetnik - paušalac, kada registrujem radnju, zdravstvenu knjižicu vadim gde i kada? Da li je potrebno da legne prva uplata dažbina ili...
Šta je sa knjižicama za članove porodice? Kako to ide?
[ ljubisal @ 27.09.2011. 13:27 ] @
Zdravstvena knjižica se vadi u filijali zdravstvenog perma opštini gde je radnja. Evo spiska filijala za zdravstveno

Tu imaš i brojeve telefona, možeš i da zoveš da pitaš.

Ne mora da legne prva uplata doprinosa. Mislim da traže:
- rešenje APR o registraciji
- PIB
- ugovor sa bankom
- možda OPD obrazac
- popunjen M obrazac
- fotokopiju lične karte (ili odštampano sa čitača, ako LK ima čip)
- pečat uvek nosi sa sobom

Za članove porodice trebaju isto popunjeni M-obrasci, izvod iz matične knjige venčanih za suprugu + kopija LK, izvod iz matične knjige rođenih za svako dete.

Overa ide na 6 meseci. Svaka sledeća overa ide uz uverenje poreske uprave da je plaćen doprinos za zdravstvo.
[ ljubisal @ 27.09.2011. 13:38 ] @
Citat:
milened: I jos mi je nepoznanica kako od nekih medjunarodnih organizacija dobija prakticno pare kao da su iz inostranstva (mora svaki put da ide da kaze za sta je dobila pare, ili u drugoj banci traze da vide ugovor), a pare lezu na dinarski racun. Da li oni uplacuju PIO ili ne?
......
I meni to nije bas jasno. Ugovor je u dinarima, a banke se ponasaju kao da pare stizu spolja.

Dinari, koji izgledaju kao da su došli iz inostranstva, su verovatno plaćeni sa tzv. nerezidentnog dinarskog računa koji međunarodna organizacija ima otvoren u nekoj banci u Srbiji (da ne kažem srpskoj banci, jer izgleda nema takvih).

Po pitanju doprinosa PIO za primanja od međunarodnih organizacija treba proveriti da li su uopšte plaćeni. Jer, za određena plaćanja domaćim licima, međunarodne organizacije nemaju obavezu da plaćaju poreze ni doprinose u srpski budžet.

Na našem sajtu, u ovom članku, ima postavljeno više službenih mišljenja koji se tiču primanja rezidenata - fizičkih lica, od međunarodnih organizacija. Možda može pomoći.
[ milened @ 28.09.2011. 07:12 ] @
Citat:
ljubisal: Dinari, koji izgledaju kao da su došli iz inostranstva, su verovatno plaćeni sa tzv. nerezidentnog dinarskog računa koji međunarodna organizacija ima otvoren u nekoj banci u Srbiji (da ne kažem srpskoj banci, jer izgleda nema takvih).

Po pitanju doprinosa PIO za primanja od međunarodnih organizacija treba proveriti da li su uopšte plaćeni. Jer, za određena plaćanja domaćim licima, međunarodne organizacije nemaju obavezu da plaćaju poreze ni doprinose u srpski budžet.


Bice da je tako, za neplacanje poreza znam.


Citat:
ljubisal

Overa ide na 6 meseci. Svaka sledeća overa ide uz uverenje poreske uprave da je plaćen doprinos za zdravstvo.


I za preduzetnike je sada 12 meseci. Meni su tako overili poslednji put u junu.
[ tigot32 @ 05.10.2011. 21:40 ] @
Ćao svima,

Prvo, izvinjavam se ako napravim gramatičke greške - srpski nije moj maternji jezik i kasno je!

E ovako: Postao sam preduzetnik paušalac na početku godine. Pre 10-ak dana dobio sam rešenje iz poreske uprave u kome piše koliki porezi i doprinosi moram da platim kao paušalac. Odlično - konačno znam koliki iznos hoće država. Naravno, moram da platim sve do septembra - recimo, na primer, moram da platim RSD100.000. Uštedio sam novca ovih meseca do stiženja rešenja, ali nije dovoljno. Imam recimo 70.000 na poslovnom računu. Naravno, mogu da prenesem taj 70.000 na PIO i Poresku upravi sa poslovnog računa. Ali, fali me 30.000. Imam taj iznos na ličnom računu.

Da li ja mogu da uplatim porez i doprinose sa ličnog računa? Ili čak u gotovini u pošti, na primer?

Ne bih uplatio taj 30.000 sa ličnog na poslovni račun jer ću onda možda imati probleme oko KPO evidentiranju i prihoda? Šta bih radio, da izdajem fakturu meni?!

Hvala unapred na pomoći!

Zbunjen stranac.
[ Dexic @ 05.10.2011. 21:57 ] @
Uplatis sam sebi tu razliku kao pozajmicu osnivaca. Nece ti to smetati za KPO a i tesko da ce ti znaciti posle tih 30.000 za prelazak preko 3.000.000 tako da nije bitno ni da ih pravdas za vracanje.
Nikako nemoj sa svog racuna da uplacujes doprinose/PIO.
[ milened @ 05.10.2011. 22:02 ] @
Ja godinama placam porez i doprinose nalogom za uplatu kada nemam para na racunu. Odavno ne pozajmljujem pare u firmu da bih platio doprinose i porez.

Upisem ime prezime i odgorvarajuce pozive na broj i nikada nije bilo problema.
[ tigot32 @ 05.10.2011. 22:18 ] @
Citat:
Dexic: Uplatis sam sebi tu razliku kao pozajmicu osnivaca. Nece ti to smetati za KPO a i tesko da ce ti znaciti posle tih 30.000 za prelazak preko 3.000.000 tako da nije bitno ni da ih pravdas za vracanje.
Nikako nemoj sa svog racuna da uplacujes doprinose/PIO.


Hvala Dexic.

Samo molim te, objasni me kako ova pozajmica osnivača funkcioniše. Je li jednostavno ili komplikovano? Da li samo idem u banku i kažem da hoću da uplatis sam sebi 30.000 kao pozajmicu osnivača. Onda posle moram da se vratim sebi taj 30.000 na lični račun?

Nemam pojma o ovim stvarima!

Zašto ne mogu da uplatim porez/doprinose sa ličnog računa? Ja sam paušalac preduztenik. Rešenje o porezu i doprinosu dobio sam na moje lične ime, ne na naziv firma..... samo pitam jer ne znam dobro kako sve ovo funkcionše. Mnogo je jednostaviji u Škotskoj :) )Možeš da uplatiš porez kreditnom karticom ako želiš!) Volim Srbiju ali život ovde može da bude vrlo komplikovan!

Hvala opet na pomoći!
[ tigot32 @ 05.10.2011. 22:24 ] @
Citat:
milened: Ja godinama placam porez i doprinose nalogom za uplatu kada nemam para na racunu. Odavno ne pozajmljujem pare u firmu da bih platio doprinose i porez.

Upisem ime prezime i odgorvarajuce pozive na broj i nikada nije bilo problema.


E super. Tako mogu da idem u banku sa gotovinom i uplatim porez i doprinose nalogom za uplatu.

Da li drugi imaju ovog iskustva?

Hvala!
[ milened @ 05.10.2011. 22:37 ] @
Ni sa pozajmicom nije problem. Nalogom za uplatu, uplatis na racun firme kao fizicko lice i upise se posebna SIFRA uplate za pozajmicu (prvi broj sa desne strane naloga za uplatu). Takodje postoji i sifra za vracanje pozajmice kad se kes vadi nazad.

Nazalost sifre su mi na poslu, a ne znam ih napamet

Za stranca srpski ti je odlican!
[ Dexic @ 06.10.2011. 07:20 ] @
Da uplata ne ide direktno od fizickog lica je predlog - nisam isprobao, racunovodja mi je rekao da ne idem direktno.

U Srbiji komplikovano? Ma odakle ti ta ideja :D
[ tigot32 @ 06.10.2011. 09:48 ] @
Dobro. Samo da proverim da sam razumeo lepo. :)

Imam dve opcije:

1) Mogu da sami sebi uplatim taj 30.000 u gotovini na račun firme kao pozajmicu nalogom za uplatu, upise se specificna sifra uplate za pozajmicu. Takođje, posle moram da se vratim tu pozajmicu i postoji sifra za to. A što se tiče KPO, ništa ne upišem i neće biti razlika između KPO i izvod iz banke na kraju godine kad moram da obavestim PU o koliko sam zaradio tokom godine..?

2) Mogu da idem u banku (ili pošta možda) sa gotovinom i uplatim porez i doprinose nalogom za uplatu bez korišćenja računa firme...

Naravno ima i treća opcija - da samo platim šta imam ali onda počinje kamata!

Citat:
milened:
Za stranca srpski ti je odlican!


Hvala! Dobro znam srpski ali uvek napravim mnogo greške iako živim ovde već 4 godina!

Citat:
Dexic:
U Srbiji komplikovano? Ma odakle ti ta ideja :D


Sve je bilo prilično lepo dok sam bio zaposlen. Sada, kao preduzetnik, vidim drugu stranu birokratije!

Hvala opet!

[ Loves @ 06.10.2011. 12:46 ] @
Ja vec par meseci na taj nacin sebi uplacujem doprinose i porez.Prvi put mi je popunila sluzbenica u banci kao primer a svaki sledeci put sama nista nije komplikovano.Popunim nalog za uplatu - uplatilac ja ( ime prezime,adresa naziv firme), svrha uplate - pozajmica a neko i upise uplata osnivaca, primalac-ja, sifra placanja-181 i upises svoj broj racuna,na kraju potpis i pecat.Uz uplatnicu das i novac i to je to.....
Kada izvrsim pozajmicu onda popunim nalog za prenos i uplatim doprinose.
[ vladimir919 @ 06.10.2011. 13:30 ] @
POMOC!!

Otvorio sam graficku radnju, dobio resenje o izvrsenjoj registraciji prosle godine u oktobru,nakon nekog vremena tj 02.12.2010 je prijavljen i pocetak rada, i dobio sam resenje od APR-a za pocetak rada, ostvario sam pomet od nekih 1.5 miliona dinara za ovih godinu dana, s`tim da nisma placao nikakve obaveze drzavi, nikakve doprinose, pre nekoliko dana mi je stigao ZAHTEV OD PORESKE UPRAVE da donesem sl. dokumente:

1.) Kopiju resenja Agencije za privredne registre o pocetku obavljanja samostalne delatnosti
2.) Kopiju licne karte
3.) Spisak ukupnog broja zaposlenih radnika po kvalifikacionoj strukturi
4.) Prijava na osiguranje za vlasnika radnje i zaposlene radnike
5.) Overene popisne liste za nepokretnost, motorna vozila, plovila
6.) Brojeve svih racuna obveznika kod banaka, sa nazivom i sediste banke
7.) Spisak svih prodajnih objekata sa nazivom prodajnog mesta, adresom, brojem fiskalne kase i fiskalnog modula
8.) Fotokopija kartona deponovanih potpisa
9.) Ugovor o vodjenju poslovnih knjiga
10.) Licencu ili drugi sertifikat
11.) Obavestenje o nacinu vodjenja poslovnih kjniga

Taj zahtev sa trazenom ovom dokumentacijom sam dobio godinu dana posle pocetka rada radnje!

Pitanja:
-Da li cu ja ukoliko dostavim ove dokumente platiti doprinos unazad godinu dana sto nije polaceno,
jer sam dobio taj zahtev tek posle godinu dana?

-Da li cu obavljati rad kao i do sada, s`tim sto cu od dana kada dostavim ova dokumenta
i od dana procene dopriosa placati doprinos?

-Da li moze neko da me strucno posavetuje u kakvoj sam situaciji trenutno i sta treba da uradim?
[ milened @ 06.10.2011. 17:15 ] @
Citat:
Dexic: Da uplata ne ide direktno od fizickog lica je predlog - nisam isprobao, racunovodja mi je rekao da ne idem direktno.



Kazem ti da ja placam tako godinama - imam pausalnu radnju od 1989 (prvo uz posao, a od 1991 na puno radno vreme)

Uostalom za doprinose je poziv na broj xxxxxx + JMBG a samo za porez xxxxxx + PIB

Citat:
vladimir919

Taj zahtev sa trazenom ovom dokumentacijom sam dobio godinu dana posle pocetka rada radnje!

Pitanja:
-Da li cu ja ukoliko dostavim ove dokumente platiti doprinos unazad godinu dana sto nije polaceno,
jer sam dobio taj zahtev tek posle godinu dana?

-Da li cu obavljati rad kao i do sada, s`tim sto cu od dana kada dostavim ova dokumenta
i od dana procene dopriosa placati doprinos?


Sve ces da platis unazad. To sto si dobio zahtev ek sada te ne opravdava. Uostalom i ja jos nisam dobio resenje za porez za ovu godinu (prekjuce su mi rekli da su ih napisali i da ih bas ovih dana distribuiraju).

Dok ne stigne novo resenje, koje je obicno nesto vece nego prosle godine porez i doprinose placas po starom resenju. Uz novo, koje vazi retroaktivno od 1. januara trebalo bi da dobijes i kolika ti je neplacena razlika i onda platis tu razliku.

Krajem novembra treba da popunis formular da li zelis da i dalje budes pausalac. Ja sam ga popunio i predao, a onda je isti formular stigao na kucu. Toliko o azurnosti, zato je bolje da se raspitas unapred.
[ tigot32 @ 06.10.2011. 21:52 ] @
Jos jedno (mozda vrlo glupo) pitanje:

Kod popunjavanja nalog za prenos/uplatu, u polje poverilac-primalac pisem samo "Poreska Uprava". Je'l tako? Takodje, da li to isti i za doprinose (PIO, ZDR i NEZ)? Samo Poreska Uprava?

Hvala! Sutra idem u banku da platim sve obaveze i posle toga popicu 3 loza u secanju na moje pare ;-)



[ milened @ 06.10.2011. 22:59 ] @
Za ssve se pise isto

Ja pisem
RUJP Novi Sad 2 (Republicka Uprava Javnih Prihoda)

Pise ti na resenju.
[ tigot32 @ 06.10.2011. 23:14 ] @
Citat:
milened: Za ssve se pise isto

Ja pisem
RUJP Novi Sad 2 (Republicka Uprava Javnih Prihoda)

Pise ti na resenju.


Hmm. Pa ne pise mi na resenju ko je primilac/poverilac. Samo pise Ministarstvo Finansija - Poreska Uprava, Filijala Vracar, ali to nije posebno oznaceno kao primilac kod uplate...

Mozda to je to ah?

Hvala opet svi!

[ ljubisal @ 20.10.2011. 12:35 ] @
Novost.

Od 22.10.2011. povećava se iznos koji dnevno može da se podiže sa računa bez podnošenja dokumentacije na uvid.

Naime, donet je Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost.

Do sada je taj iznos bio 100.000 dinara, a od 22.10.2011. godine (kada pravilnik stupa na snagu) iznos je 150.000 dinara.

Na našem sajtu imate vest o ovome, kao i sam pravilnik. Link

[ Predrag Supurovic @ 20.10.2011. 12:44 ] @
E blago onom ko ima toliko da podigne :)
[ Onaj @ 27.10.2011. 13:21 ] @
Do kog datuma je ove godine rok za podnosenje zahteva za pausalno oporezivanje? Hvala.
[ milened @ 27.10.2011. 19:01 ] @
Uvek je bilo do kraja novembra.

Ja predam dan ranije, a kroz dvadeset dana dodje na kucu formular za prijavu. Odem u poresko, a tamo kazu: baci ga svima smo poslali...
[ goranvuc @ 27.10.2011. 20:17 ] @
Koliko ja znam, ako si vec prijavljen kao pausalac nema potrebe da ponovo podnosis zahtev.

Zahtev se podnosi iskljucivo ako su ti se promenili neki uslovi poslovanja koji mogu da uticu na status pausalca (primio si radnika, promenio delatnost, presao zakonski limit ...), a u suprotnom si po automatizmu i dalje pausalac.

Bilo je godina kada su slali obavestenje da se podnese zahtev pa sam podnosio ponovo zahtev, ali mislim da zadnje 3-4 godine nisam dobio tako nesto.
[ milened @ 27.10.2011. 20:37 ] @
Svake godine moras da podneses zahtev. Uz zahtev ide i potvrda od banke o prometu za prvih 11 meseci. Ja sam pausalac 22 godine i uglavnom poznajem mehanizme koje primenjuju. Istina bilo je godina kda sam zaboravljao da podnesem zahtev i nista se posebno nije desilo.
[ zoksula @ 27.10.2011. 22:12 ] @
Ovo mi nije jasno:

Fizičko lice može osnovati radnju ako ispunjava sledeće uslove:
4) da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajući prostor, osim ako priroda delatnosti, odnosno poslova to ne zahteva.

Gde mogu naci zakon (link) gde postoji lista te opreme i kadrova koji su propisani za obavljanje delatnosti . Jasno je meni da npr za prodaju lekovitog bilja i pomocnih biljnih sredstava za umirenje je potreban farmaceut sa iskustvom :) medjutim za npr web dizajn bi mozda neki poreznik da trazi sertifikar iz photosho-a ili php-a.

Jasno je meni da bi to bilo glupo - all me zanima kako je to u pravnom smislu.


Sta za preduzetnike koji drze privatne casove a nisu zavrsili fakultet.

[ ljubisal @ 28.10.2011. 12:48 ] @
Propisani uslovi u pogledu opreme i kadrova za obavljanje delatnosti postoje samo za određene (grupe) delatnosti. Ne za sve.
Kada za delatnosti nisu propisani posebni uslovi to znači da možeš da ih obavljaš bez ispunjavanja nekih posebnih uslova (jer ne postoje ti uslovi :) ).

Recimo posebno su uređeni trgovina (pa imaš Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe), hotelijerstvo i ugostiteljstvo, apoteke i zdravstvena delatnost, trgovina naftom itd.

Za ovo što ti pitaš (web dizajn) ne postoje propisani posebni uslovi u pogledu opreme i kadrova. Ali zato recimo za sve firme i preduzetnike postoje uslovi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, ali to ti je već druga priča.
[ milened @ 28.10.2011. 13:08 ] @
Radis ono sto se radi na terenu i onda nema nikakvih uslova.
[ Onaj @ 28.10.2011. 20:41 ] @
Samo jos jedno pitanje u vezi zahteva za pausalno oporezivanje:

Da li je nacin predaje zahteva isti, da li su obrasci potpuno isti kao i za proslu godinu ili je bilo nekih promena?
[ zoksula @ 29.10.2011. 05:58 ] @
Zanima me i to o bezbednosti na radu i zdravlju - samo generalno nesto i ne vidim da li to uopste moze da se odnosi na web design? Mozda se odnosi samo na delatnosti koje mogu da budu opasne npr elektricar ili neko ko radi sa tezim masinama.

Dodatno video sam da se zakon odnosi na zaposlene da treba da im bude bezbedno u toku rada i da im zdravlje ne bude ugrozeno. Ako nemam nijednog radnika - niti klijenta (iz srbije) i ako nikako ne ugrozavan okolinu da li onda treba da ispunjavam uslove za te stvari?

Da li u tom slucaju moze doci inspekcija koja ce da me kazni zato sto mi je neuredno u sobi ?
Nije neuredno ali da li u najgorem slucaju moze tako nesto da se desi


Takodje me zanima gde da nadjem ceo spisak tih uslova?
I da li vecina delatnosti nema te posebne uslove?
Ima jedan spisak na : http://www.apr.gov.rs/%D0%A0%D...2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0.aspx

Delatnosti za koje je potrebna prethodna saglasnost kao uslov za registraciju:

*zdravstvene delatnosti (ordinacije, apoteke, klinike) – rešenje zdravstvenog inspektora ministarstva zdravlja o ispunjenosti uslova za obavljanje tražene delatnosti
*veterinarske ordinacije i apoteke - rešenje inspektora ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
*taksi prevoz – odobrenje nadležnog organa lokalne samouprave za obavljanje taksi prevoza putnika (Napomena: auto taksi prevoznik koji je vlasnik ili primalac lizinga najmanje jednog putničkog motornog vozila može obavljati taksi prevoz kao pretežnu delatnost)
*promet oružja, delova za oružje i municije – rešenje ministarstva unutrašnjih poslova
* obavljanje delatnosti od opšteg interesa i komunalne delatnosti – ugovor nadležnog opštinskog organa da je poverio obavljanje određene delatnosti preduzetniku
*poslovi zastupanja u osiguranju – uslov za registraciju je dozvola Narodne banke o ispunjenosti uslova za obavljanje te delatnosti
*poslovi stečajnog upravnika – uslov za registraciju je licenca Agencije za licenciranje stečajnih upravnika
*poslovi sudskih veštaka - uslov za registraciju je rešenje o upisu u registar stalnih veštaka
*agencija za zapošljavanje- rešenje ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja
*psihološko savetovalište - rešenje ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
[ agw.mile @ 29.10.2011. 18:52 ] @
Citat:
Onaj
Da li je nacin predaje zahteva isti, da li su obrasci potpuno isti kao i za proslu godinu ili je bilo nekih promena?


Obrasci su godinama isti, sem ako ih nisu ove godine menjali.
[ S A J A @ 30.10.2011. 09:55 ] @
Citat:

Takodje me zanima gde da nadjem ceo spisak tih uslova?
I da li vecina delatnosti nema te posebne uslove?


Ti kao programer i bez zaposlenih nemaš mnogo razloga za brigu o tim stvarima a ako baš hoćeš to da proučavaš onda idi na stranicu ministarstva rada http://www.minrzs.gov.rs/cms/s.../bezbednost-i-zdravlje-na-radu i kreni lepo redom sve da čitaš. Posle bi mogao u kratkim crtama da prepričaš šta si sve tamo našao kako bi i drugi imali korisne informacije.
[ Onaj @ 07.11.2011. 23:03 ] @
Citat:
 Da li je nacin predaje zahteva isti, da li su obrasci potpuno isti kao i za proslu godinu ili je bilo nekih promena?


Citat:
agw.mile: Obrasci su godinama isti, sem ako ih nisu ove godine menjali.


Pa jesu li ih menjali ove godine ili nisu?
[ ljubisal @ 08.11.2011. 08:03 ] @
Citat:
Onaj: Pa jesu li ih menjali ove godine ili nisu?
Prema mojim saznanjima, za paušalce ništa nije promenjeno u odnosu na prethodnu godinu.
[ qutlacha @ 16.11.2011. 19:09 ] @
Molim Vas, pomozite mi.

Pre neki dan sam presla limit od 3 mill, odnosno izgubila sam status paušalca. ŠTA SADA ?

Jel odmah počinjem da vodim knjige, jel treba ovo da prijavim poreskoj upravi... kakva je procedura kad se izgubi status paušalca ????!!!

HVALA PUNO
[ Inider @ 17.11.2011. 08:36 ] @
@qutlacha

Najbolje da odete u Poresku upravu da pitate pošto postoje određene zakonske nesuglacice oko toga, a kod nas u zemlji svaka poreska uprava to tumači na svoj način.

[ tigot32 @ 21.11.2011. 21:51 ] @
Ćao svima,

Gde mogu da nabavim obrazce za paušalno oporezivanje u 2012? Da li su negde onlajn?

Što se tiče dodatnu dokumentaciju, šta moram da podnesem uz zahtev?

Hvala puno!

A.
[ milened @ 22.11.2011. 09:24 ] @
Obrasci se razlikuju od jedne do druge poreske uprave. Moras da odes do svoje i pitas!
[ dragan djokic @ 25.11.2011. 08:30 ] @
>

--f46d0408933b2af0bc04b28af6c3
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-1
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

A oni ce samo da slegnu ramenima i da vas setaju od kancelarije do kancelarije. Vi niste njihov posao. I sa ostalim stvarima koje ih pitate, pazljivo sa svime sto vam kazu, ako nemate napismeno da je tako u zakonu, sve vam je dzabe. Njih ne mozete pozvati na odgovornost.<br>
<br>
<div class="gmail_quote">2011/11/22 milened <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:es-liste@es.verat.net">es-liste@es.verat.net</a>&gt;</span><br>
<blockquote class="gmail_quote" style="PADDING-LEFT: 1ex; MARGIN: 0px 0px 0px 0.8ex; BORDER-LEFT: #ccc 1px solid">Obrasci se razlikuju od jedne do druge poreske uprave. Moras da odes do svoje i pitas!<br><font color="#888888"><br>
<br>--<br><a href="http://www.elitesecurity.org/p2995963" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p...;/a><br></font>
<div>
<div></div>
<div class="h5"><br>Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/pracenje#375950" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p...t;/a><br><br>Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:375950:20fb7253f9727e328bd0a615723b327e<br>Odgovor pisite *iskljucivo* ispod ove linije:<br></div></div></blockquote></div><br>

--f46d0408933b2af0bc04b28af6c3--
[ mdark90 @ 05.12.2011. 14:42 ] @
Imam jedno pitanje,
Ako registrujem preduzetnicku radnju,a ne prijavim datum pocetka obavljanja delatnosti,da li mogu da ugovaram poslove,odnosno sklapam ugovore koji stupaju na snagu,po pocetku obavljanja delatnosti?
Hvala
[ S A J A @ 06.12.2011. 07:49 ] @
Možeš neformalno, tj. usmeno da se dogovaraš ali ne bi trebalo nikakav papirni trag da ostane.
[ zoksula @ 02.01.2012. 08:50 ] @
Da li je nekome stigla akontacija za pausalni porez 2012 a ako nije i kada obicno stize.
[ Dexic @ 02.01.2012. 09:05 ] @
Ako se ne varam dobio si neke primere na DTP/e-Business forumu vec :) Nis i NS.
[ zoksula @ 02.01.2012. 09:57 ] @
Za iznose da ali ne i za vreme kada stigne akontacija/zavrsni racun za 2011.
[ milened @ 02.01.2012. 18:33 ] @
Akontacija za sledeci priod stize sa obracunom za prethodni period. Ja sam je obicno dobijao u junu, aove godine u oktobru jer su se inspektori menjali
[ zoksula @ 03.01.2012. 06:47 ] @
Nije mi jasno kako oni misle da neko moze da radi 9 meseci na nevidjeno nemajuci ideju koliki je porez za tu godinu i nemajuci ideju koliko porez moze da se poveca za prethodnu godinu godinu?

To moze da bude mozda i 200 000 dinara dugova.

[ Dexic @ 03.01.2012. 06:52 ] @
Ne moze porez da se poveca toliko za godinu dana, postoje limiti koliko moze da se poveca tokom godine.
Mogu namerno neke stvari da slazu eventualno, ali ovako je taj trosak tu negde..


Pausal pokusavaju da ubiju u svakom pogledu inace, zbog advokata i taxista.
[ milened @ 03.01.2012. 09:52 ] @
Nemoze da poraste neograniceno, posto je osnovica vezana za prosecni licni dohodak. Moze malo vise ako se menjaju grupe. Inace to je otprilike 10% godisnje
[ zoksula @ 03.01.2012. 23:40 ] @
Svakako da ne moze neograniceno. Medjutim mogu na osnovu svih okolnosti da povecaju sa npr 10 000 ma 40 000 sa tim sto to verovatno da ne rade u praksi. Medjutim ako pozele, mogu. I na taj nacin covek moze da bude npr za 6 meseci u dugu od 200 000 dinara. A ako za tih 6 meseci ima npr 200 000 dinara profita. To je onda problem jer mora da radi jos 6 meseci za isplatu duga.POd uslovom da ne placa poreze.

Nije resenje da se ukine pausal zbog advokata. Najbolje resenje je da im uvedu fiskalne kase. Ali se advokati protiv toga grceviti bore. Sto bi to radili kada svejedno uredno izdaju sve racune.

Za advokate uvek mogu da povecaju osnovicu na 200%. Ili da im ukinu mogucnost da budu pausalci. Ja bih advokatima ukinuo mogucnost da uopste budu pausalci. Cudna je stvar da advokat uopste ima nekih razloga zasto ne moze da vodi knjige.
[ Dexic @ 04.01.2012. 00:25 ] @
Sa 10.000 na 40.000 ne mogu da ti povecaju. Pogledaj onaj pravilnik o porezu na pausal i videces sta sve moze da menja osnovicu. 300% da se doda ne moze u roku od godinu dana.
[ zoksula @ 04.01.2012. 05:49 ] @
Posro moze da varira od 10 000 do 70 000 onda moze. Npr ugled, potraznja i trzisbi uslovi to je vec 300%.
[ trader6 @ 18.01.2012. 11:46 ] @
zna li neko koliki bi bio pausal za agenciju za izdavacku delatnost - okvirno?
[ Dexic @ 18.01.2012. 14:37 ] @
Sve su ti okvirno oko 15.000. Da li je 10.000-20.000 je razlika tipa "centar" od Tajkovce vs. Vracar u Beogradu.
[ Joker @ 22.01.2012. 12:26 ] @
Isčitao sam celu temu ali nisam našao odgovor :)
Ako registrujem szr stari zanati-izrada predmeta od kože, paušalac sam, da li te svoje proizvode mogu da prodajem posredstvom pošte ili putem interneta (šifra delatnosti 4791) ?
[ tanja381 @ 30.01.2012. 16:19 ] @
Molila bih za pomoć.. Ukoliko registrujem muski frizerski salon, kao paušalac, poreska uprava odredjuje moje dažbine (npr 12 000din).
1) Da li je taj iznos ujedno i za doprinose i za porez na prihod i td?
2) Ako pored firminog racuna otvorim i svoj lični, tekući račun na koji uplaćujem deo novca kao svoju zaradu, da li je ta zarada podlozna naknadnom oporezivanju?
3) Da li ta zarada moze biti npr 50 000din mesečno ili postoji tačno odredjen iznos koji se sme voditi kao moja zarada (plata)?
Ako sam dobro shvatila, godisnje ne smem da predjem limit od 3 miliona, a sa platom od 50hilj godisnje ispada 600hilj...plus troskovi doprinosa (znaci ispod 3 miliona).
[ Dexic @ 30.01.2012. 17:48 ] @
Odakle uplacujes taj deo novca i kako?
[ tanja381 @ 30.01.2012. 18:20 ] @
Npr sa firminog racuna na svoj licni tekuci. Znam da se to nekako vodi kao prihod na koji treba da se plate porezi i doprinosi, ali..zar ih ne plaćam paušalno, unapred odredjeno?
[ milened @ 30.01.2012. 19:51 ] @
Nemas potrebu da prebacujes pare na tekuci racun ako si pausalac. Pare, kes, mozes da dignes nalogom za isplatu. Druga mogucnost je da uzmes Visa biznis karticu i sa njom mozes da placas i dizes pare niko te nece nista pitati.

Ako uzimas kreditnu karticu onda banke uzimaju da ti je mesecni prihod onoliko koliko pise u poreskom resenju inace niko drugi to ne gleda. Tri miliona ti je granica bruto za pausal. Ako predjes moras da vodis knjige.

Kada ti Republicka poreska uprava odredi koliko treba da placas tu ti je
1. Porez na dohodak od samostalne delatnosti
2. Doprinos za penzijsko osiguranje
3. Doprinos za zdravstveno osiguranje
4. Doprinos za nezaposlenost


Gradska poreska uprava se brine z porez na nekretnine i za firmarine.

[ tanja381 @ 30.01.2012. 21:32 ] @
Hvala puno! Baš sam i pitala zbog kreditne kartice, eeetoo lepa vest
[ milened @ 30.01.2012. 22:54 ] @
Kreditnu karticu kozes dobiti u Intesi iako nemas racun kod njih. Treba ti resenje od poreznika da bi videli kolika ti je osnovica za porez i to racunaju kao licni dohodak. I treba ti uverenje da nemas poreskog duga. Kada trazis uverenje napises "za izdavanje kreditne kartice" (to se inace placa za razliku od uverenja za overu zdravstvene knjizice).

Kada ovo doneses postave ti nebulozna pitanja i kazu da ce te neko zvati telefonom. Mene su prvi put odbili jer navodno nisam kreditno sposoban. Onda sam sa malo ciljanja utrefio mejl direktora vec sutra me je zvala sefica i rekla da ponovo apliciram. Sluzbenica zamalo dobila otkaz zato sto me je zezala, sto sam takodje pisao sefici.
Tada je minimum za zeleni Ameriken bio 16000 a za plavi 9000, a ja sam imao 25000. Ustvari skinuli me zbog toga sto sam naveo da zivim na jednoj adresi a dao telefon sa druge. Prijavljen u svom stanu, a zivim u zeninoj kuci.

Sada su imali dobru ponudu za Vizu paraolimpik (kreditna). Kamate su manje, a broj radnji sa prodajom na rate i broj rata veci nego za Ameriken.
[ Dexic @ 31.01.2012. 00:26 ] @
Ako mislis da prebacis iz radnje sifrom 240 (zarada) kako bi imala vecu zaradu zbog veceg limita na kreditnoj, mislim da to nece ici (javi ako prodje ;)).
Naime, da bi dobila kreditnu sa vecim limitom trebas doneti i potvrdu o primanjima - koju, ako popunis drugacije od poreskog resenja za zaradu/porez/doprinose, efektivno falsifikujes :(
Da moze automatski da se radi revizija i povecanje limita bilo bi super (pitao sam bas za ovakav slucaj - treba i potvrda koja ne bi pratila to stanje :))
[ puk. Ivanovic @ 31.01.2012. 13:53 ] @
Pozdrav svima. Potreban mi je savet. Preduzetnik - paušalac,izdao sam račun sa fiskalnim isečkom pre petnaestak dana. Sada bi trebalo da im umesto ovog izdam drugi račun (na istu cifru),sa drugačijim stavkama. kako da poništim fiskalni i odštampani račun. Unapred hvala.
[ S A J A @ 31.01.2012. 19:32 ] @
Citat:
tanja381: Npr sa firminog racuna na svoj licni tekuci. Znam da se to nekako vodi kao prihod na koji treba da se plate porezi i doprinosi, ali..zar ih ne plaćam paušalno, unapred odredjeno?


Paušalci plaćaju porez i doprinose onoliko koliko im odredi poreska uprava. Na primer, ako ti dobiješ da plaćaš mesečno 15.000 onda toliko plaćaš a sve ostalo možeš da trošiš po želji. Ja bih prvo preporučio biznis karticu, pa posle toga prenos na privatni račun a u krajnjoj varijanti podizanje gotovine mada je generalno sve jedno.


Citat:
puk. Ivanovic: Pozdrav svima. Potreban mi je savet. Preduzetnik - paušalac,izdao sam račun sa fiskalnim isečkom pre petnaestak dana. Sada bi trebalo da im umesto ovog izdam drugi račun (na istu cifru),sa drugačijim stavkama. kako da poništim fiskalni i odštampani račun. Unapred hvala.


Fiskalni isečci se ne mogu poništiti, upravo je poenta da se svaki fiskalizovani promet memoriše. Možeš da pišeš nalog za ispravku (NI obrazac) kao da je kupac vratio robu pa da mu kucaš novi račun.
[ puk. Ivanovic @ 31.01.2012. 20:56 ] @
O.K. Hvala. Tako sam i mislio ali da proverim.
[ Nais @ 12.02.2012. 11:47 ] @
Interesuje me, ako neko zna, da li se po službenoj dužnosti briše iz evidencije PDV-a preduzeće koje je ispod 2.000.000 din prometa, a pri tome je podnelo zahtev da ostane u PDV sistemu.
[ mdark90 @ 12.02.2012. 13:33 ] @
Imam jedno pitanje kad je u pitanju posredovanje u prodaji.
Ako meni na racun bude uplacena celokupna suma,ja pruzaocu usluge prosledjujem njegov deo,a meni ostaje provizija,da li postoji neki nacin da se meni oporezuje samo taj deo koji cini proviziju?Kod pausala znam da se racuna svaki priliv na racun,a ako bih vodio knjige,da li bi mogao da odradim da se racuna samo provizija u oporezivi deo?
Hvala puno unapred.
[ Dexic @ 12.02.2012. 13:47 ] @
Pa to i jeste poenta vodjenja knjiga - samo se prihod oporezuje.
[ ljubisal @ 12.02.2012. 13:58 ] @
Citat:
Nais: Interesuje me, ako neko zna, da li se po službenoj dužnosti briše iz evidencije PDV-a preduzeće koje je ispod 2.000.000 din prometa, a pri tome je podnelo zahtev da ostane u PDV sistemu.
Da, po službenoj dužnosti se briše obveznik koji je imao ispod 2.000.000 dinara prometa. Ako je radio manje od godinu dana u 2011. godini (npr. registrovan u toku 2011. godine), onda se limit od 2.000.000 dinara računa srazmerno, prema broju dana. Ovih dana poreska zove radi preuzimanja rešenja o brisanju iz PDV-a, uz eventulano traženje neke dokumentacije (popisne liste, knjige izlaznih u ulaznih računa i slično).
U suštini ne podnosi se zahtev da se ostane u PDV, već da se ponovo postane PDV obveznik.
[ ljubisal @ 12.02.2012. 14:02 ] @
Citat:
mdark90: ..ako bih vodio knjige,da li bi mogao da odradim da se racuna samo provizija u oporezivi deo?
Za paušal si već napisao.

Da, računa se samo provizija u prihod, ali budi siguran da je to što radiš posredovanje. Jer može biti da si ti nosilac posla i tako nastupaš prema trećoj strani, a ti dalje angažuješ podizvođače posla.

U oba slučaja (posredovanje ili prodaja uz nagažovanje podizvođača) samo provizja ulazi u osnovicu za plaćanje poreza na dobit / poreza na prihod od samostalne delatnosti.
[ mdark90 @ 12.02.2012. 18:19 ] @
Citat:
ljubisal:

Da, računa se samo provizija u prihod, ali budi siguran da je to što radiš posredovanje. Jer može biti da si ti nosilac posla i tako nastupaš prema trećoj strani, a ti dalje angažuješ podizvođače posla.


Pa kupac zna da se samo placanje obavlja preko mene,a da je pruzalac usluge druga firma.Predpostavljam da to jeste posredovanje.
U svakom slucaju sustina sto se tice provizije se ne menja.
Hvala puno na odgovoru.
[ Ivan Golubović @ 17.02.2012. 15:45 ] @
Da li neko zna možda da li država trenutno pomaže (finansijski) osnivanje novih preduzeća? Kao i zapošljavanje radnika?
[ Dexic @ 17.02.2012. 17:47 ] @
Startup krediti i dalje postoje (samo ne znam da li je trenutno aktivna za ovu godinu ili je vec prosla).
Po zakonu odredjene kategorije se "subvencionisu" (mladji od 30 koji su na birou, stariji od 45 ili 55 koji su na birou kao i osobe sa invaliditetom).

Sem toga - nema sanse u nasoj drzavi :D
[ Predrag Supurovic @ 17.02.2012. 17:58 ] @
Neko kako je regulisano plaćanje sa računa preduzetnika paušalca na račune drugih fizičkih lica?
[ Davor Vlajkovic @ 17.02.2012. 19:03 ] @
Nema razlike u odnosu na knjigaše - mora da postoji osnov za prenos (ugovor o radu, delu, autorski i sl.) i da se plate propisane dažbine (porezi i doprinosi za primaoca, pošto je reč o fizičkom licu).
[ Predrag Supurovic @ 18.02.2012. 15:25 ] @
Logično je to tako, ali za paušalce je zakon izričit u tome da oni mogu slobodno da rasolažu novcem na svom računu i ne moraju da pravdaju za šta je novac potrošen. Paušalac nije obavezan da čuva primljene račune ili ugovore ili bilo kakav drugi dokument kojim bi mogao da opravda troškove.
[ Dexic @ 18.02.2012. 15:35 ] @
Pa i ne moras da cuvas racun, ali ako te fizicko lice ili neko prijavi a ti nemas potvrdu o placenom porezu (kroz izvode iz banke recimo), onda si prekrsio zakon.

Ti mozes da na bilo ciji racun hoces prebacis sifrom 266 (ili 290 kako kazu u RF) novac pod "materijalni troskovi", i ako te on/ona ne prijave, niko nece gledati verovatno. (i realno, mozda ti nije bilo zgodno da na svoj racun prebacis pa si zato na tudji - imas pravo)
[ Davor Vlajkovic @ 18.02.2012. 16:08 ] @
Tačno je da ne moramo da pravdamo troškove, ali moramo da poštujemo poreske i druge obaveze.
[ bato1978 @ 20.02.2012. 12:34 ] @
Interesuje me da li neko zna da mi objasni sta je to PPP prijava za preduzetnike. Tacnije receno, da li preduzetnici moraju da podnose PPP prijavu ako nemaju zaposlene radnike. Ja nisam znao sta je to, registrovao sam radnju u decembru 2011.godine, i nisam imao nikakvih prihoda u toj godine, niti sam imao zaposlene radnike. Sada sam procitao da je rok za podnosenje PPP prijave 31.januar, pa me interesuje da li sam ja imao obavezu da podnesem PPP prijavu. Nisam pausalac, niti sam obveznik PDV-a. Unapred zahvaljujem!
[ S A J A @ 21.02.2012. 21:10 ] @
Citat:
bato1978: Interesuje me da li neko zna da mi objasni sta je to PPP prijava za preduzetnike. Tacnije receno, da li preduzetnici moraju da podnose PPP prijavu ako nemaju zaposlene radnike. Ja nisam znao sta je to, registrovao sam radnju u decembru 2011.godine, i nisam imao nikakvih prihoda u toj godine, niti sam imao zaposlene radnike. Sada sam procitao da je rok za podnosenje PPP prijave 31.januar, pa me interesuje da li sam ja imao obavezu da podnesem PPP prijavu. Nisam pausalac, niti sam obveznik PDV-a. Unapred zahvaljujem!


PPP se predaje samo ako se imaju zaposleni radnici.
[ MiDiT @ 22.02.2012. 11:28 ] @
Poštovani,

Vlasnik sam preduzetničke radnje već godinu i po dana. Paušalac sam i od ove godine vodim knjige po sistemu prostog knjigovodstva. Želeo bih da neku opremu koju posedujem u privatnom vlasništvu unesem kao osnovno sredstvo u preduzetničku radnju.

Moja pitanja su sledeća:

1. Šta mi je potrebno da posedujem od dokumentacije da bih to izveo?
2. Na koji način da to izvedem?
3. Da li na ta osnovna sredstva moram na kraju godine vršiti amortizaciju?

Unapred hvala na odgovorima.
[ cikajowa @ 23.02.2012. 15:44 ] @
^^
Ovo i mene zanima
[ gfron @ 13.03.2012. 06:59 ] @
Citat:
Spanta: Ne znam da li se unosi u KPO, ali sto se tice oporezivanja, za poresku upravo je jedini merodavni papir potvrda iz banke o prometu po racunu u periodu 1.1-30.11. Znam jer sam imao problem sto mi je deo uplata bio u devizama koje sam prodavao banci jer nisam mogao drugacije da ih podignem (sem dnevnica zbog ino putovanja, cega nije bilo). Meni je banka opusteno sabirala uplate u dinarima i devizama, ne oduzimajuci interni platni promet (prodaju deviza), sto mi je vestacki uvecavalo promet. Objasnjavao sam ovima u poreskoj ali su uporni bili da se racuna samo papir iz banke.


Ovo je meni vrlo zanimljivo jer primam uplate iskljucivo na devizni posto radim samo sa inostranstvom. Devize ne mogu da se podignu sem sa putnim nalogom, tako da moras da prodas devize banci i taj iznos u dinarima ti ide na tekuci racun.

Koliko sam ja citao, u KPO se upisuje iznos koji je legao na devizni racun, pretvoren u dinare na dan knjizenja na racun. To je priliv, i ne bi trebalo da se ponovo racuna kao priliv to sto se novac prebacuje sa jednog racuna na drugi. To mi stvarno deluje sumanuto, jer bi u mom slucaju to znacilo da bi mi racunali sve duplo - ako zaradim 1,000,000 godisnje i sve mi legne na devizni, ja to moram da prebacim na dinarski da bih mogao da podignem pa bi mi onda racunali kao da sam zaradio 2,000,000 sto mi nemam nikakvog smisla. WTF?
[ Dexic @ 13.03.2012. 08:50 ] @
Nije tako definitivno, to je banka pogresila.
Nemam ideju kako se to ispravlja nazalost?
[ marina1988 @ 22.03.2012. 00:02 ] @
Pozdrav svima
Imam 2 pitanja:
1.Potpisala sam ugovor o delu u jednoj firmi,a sada cekam poziv u jednoj prodavnici u kojoj radim svakog leta 3,4 meseca zamenjujem radnice dok su na odmorima.Da li mogu da otvorim agenciju pausalac i da radim u toj prodavnici?
Prosle godine sam dala radnu knjizicu da me prijavi(ali tada sam bila na birou,pa me skinula)a sada me buni kako da me prijavi da radim u prodavnici kada nisam na birou i imam svoju agenciju.
2.Kada dobijam platu o ugovoru o delu uplacuju mi
Por.na doh
Doprin-pio
Doprin-zdr
pa me konkretno zanima da li neko zna to sto uplate na pio se smatra stazom,jer sam cula da je od 2000-2500din uplate na pio 1mesec staza
ja sam za proslu celu godinu imala PIO UPLATU 27.282 to znaci oko 10meseci staza i malo jace???Ako je tako da li trebam ici u PIO i traziti da mi ubace STAZ u radnu knjizicu?
Hvala unapred
[ bato1978 @ 26.03.2012. 12:26 ] @
Trenutno nemam sredstava na racunu a trebam da platim neke obaveze. Kako da uradim ugovor o pozajmicu sam sebi, i da li postoji neka sifra placanja konkretno za ovakvu situaciju? Hvala!
[ milened @ 26.03.2012. 13:50 ] @
Postoji i za pozajmicu i za vadjenje para. nazalost zaturio mi se sifarnik, ali to znaju da ti kazu u banci.
[ S A J A @ 27.03.2012. 07:23 ] @
181 ako je gotovinska uplata ili 281 ako je sa računa.
[ milened @ 27.03.2012. 13:29 ] @
Sada sam i ja pronasao:

Povracaj pozajmice za likvidnost osnivacu fizickom licu: gotovinski 182 bezgotovinski 282
[ boza77 @ 03.04.2012. 22:05 ] @
Mozda nisam uspeo pazljivo da ispratim celu temu i da mi je promaklo...
Imam jedno pitanje, pa ako neko ima iskustva zamolio bih za odgovor. Ja sam preduzetnik, pausalac tj. nisam u PDV sistemu.
Trebalo bi da fakturisem stranoj firmi (u Nemackoj) usluge obuke koje ce se obaviti ovde u Srbiji, pa me zanima kako da formiram fakturu tj. faktura treba da bude u EUR sa uptustvom za placanje na moj devizni racun, ali da li je i ovde PDV=0%? Da li ovaj iznos/prihod ulazi u onih 3 tj. 4 miliona za pausalno oporezivanje?

Hvala unapred
[ S A J A @ 04.04.2012. 06:51 ] @
Da, izvozna faktura treba da bude u valuti primaoca, da nema PDV i da ima instrukcije za plaćanje (koje si dobio od banke).

Izvozni poslovi generalno ne ulaze u zbir za probijanje 4 miliona za ulazak u PDV ali mora dobro da se definiše da li je taj posao izvoz ili nije. To je malo zeznuto kod usluga. Ukoliko se usluga izvršava u zemlji to bi trebalo da znači da ipak ulazi zbir za ulazak u PDV. Sve te stvari vezane za "mesto prometa usluge" nisu baš uvek jednostavne za odgovoriti iz glave bez detaljnije analize.

U bilo kom slučaju taj prihod ulazi u zbir za paušalce, onih 3 miliona.
[ DownBall @ 05.04.2012. 01:27 ] @
Poštovanje,

Pitanje za Davora, S A J A i Dexic

Moje pitanje bi se odnosilo, (usko je vezano za isplatu novca na račun fizičkog lica), ako mogu to da nazovem virtuelno (u stvari realno) putem posredništva. Radi se o dobro poznatom aukcijskom sajtu koji nudi sigurno plaćanje između dva fizička lica.

Primer: Fizičko lice plaća na račun Posrednik DOO ------ Posrednik DOO prima uplatu ----- Isplaćuje novac drugom fizičkom licu (transakcija obavljena)

Dali bi mogli približnije ovaj navedeni primer kroz neku mapu da raščlanite tj. koji su stvarni troškovi ovakvog vida poslovanja za Posrednik DOO. Ja ću navesti primer viđenja situacije možda pogrešim, samo još da dodam da po ovome Posrednik DOO ima troškove od 100% ako se uzme za neki primer jednog fizičkog lica kada se isplaćuje novac da su u proseku oko 60% od ukupne sume (doprinosi, porezi i dr...) informacija preuzeta sa drugog foruma (DT)

Fizičko lice plaća na račun Posrednik DOO (18%PDV) ----- Posrednik DOO isplaćuje novac drugom fizičkom licu (dodaju se doprinosi, porezi i dr...).

Ok, razumljivo je da postoji ugovor, jedan je prilikom učlanjenja, a drugi verovatno dobijaju po obavljenoj transakciji tj. dva fizička lica da su plaćeni porezi i sve ostalo što ide uz takav vid poslovanja.

Iskren da budem uopšte mi ta situacija nije baš kristalno jasna, pa ću Vas ukoliko je to moguće zamoliti za neki približan odgovor.

Unapred Hvala

[Ovu poruku je menjao DownBall dana 05.04.2012. u 02:43 GMT+1]
[ Dexic @ 05.04.2012. 14:53 ] @
Jedno fizicko lice prodaje, drugo kupuje robu? Tu ne trebaju nikakvi doprinosi da idu. Posrednik sklapa ugovor o kupovini artikla od jednog fizickog lica, i o prodaji drugom. Trosak tu jeste PDV, i samo PDV. (provizija jeste trosak licima, ali nije bez razloga)
Posrednik cak nikakav porez ne treba da placa vezan za prvo fizicko lice.

Ovo je jako glup pristup tom poslu. Bolje je da posao ide direktno izmedju fizickih lica, a posrednik samo uzima proviziju - kao agencije za nekretnine, npr. Tako da PDV nikako ne ide na robu vec samo na proviziju.
[ centaur @ 11.04.2012. 12:19 ] @
Citat:
S A J A:
Izvozni poslovi generalno ne ulaze u zbir za probijanje 4 miliona za ulazak u PDV ali mora dobro da se definiše da li je taj posao izvoz ili nije. To je malo zeznuto kod usluga. Ukoliko se usluga izvršava u zemlji to bi trebalo da znači da ipak ulazi zbir za ulazak u PDV. Sve te stvari vezane za "mesto prometa usluge" nisu baš uvek jednostavne za odgovoriti iz glave bez detaljnije analize.


Vidi ti sad ovo, taman sam mislio da u 4 miliona ulazi samo ono sto se fakturise u Srbiji kad ono izlgeda da ne mora da znaci.
Moj primer je sledeci pa bih zamilio za objasnjenje.
Ja sam pausalac, prodajem usluge programiranja (kako glupo zvuci?!).
Imam ugovore, mesečno mi legnu pare. Ja napravim fakturu, upišem u KPO, "javim" devizinom inspektoratu i to je to.
Skoro sav prihod mi je iz inostranstva.
Da li se taj inostrani prihod računa u tih 4 miliona ili ne?

Takođe, koliko sam razumeo, tih 4 miliona se računa u zadnjih 12 meseci, bez obzira na kalendarsku godinu.
Drugi limit je 3 miliona ali se on gleda po kalendarskog godini (tipa 1.1 do 31.12 svake godine).
Jesu li tačne ove dve moje tvrdnje?

Zahvaljujem na odgvoru :)
[ S A J A @ 12.04.2012. 06:34 ] @
Citat:
centaur
Ja sam pausalac, prodajem usluge programiranja (kako glupo zvuci?!).
Imam ugovore, mesečno mi legnu pare. Ja napravim fakturu, upišem u KPO, "javim" devizinom inspektoratu i to je to.
Skoro sav prihod mi je iz inostranstva.
Da li se taj inostrani prihod računa u tih 4 miliona ili ne?


Ne računa se zato što to nije prihod koji je PDV oporeziv.
Ali se računa u 3 miliona za paušal.

Citat:
centaur
Takođe, koliko sam razumeo, tih 4 miliona se računa u zadnjih 12 meseci, bez obzira na kalendarsku godinu.
Drugi limit je 3 miliona ali se on gleda po kalendarskog godini (tipa 1.1 do 31.12 svake godine).
Jesu li tačne ove dve moje tvrdnje?


Tako je.
[ centaur @ 12.04.2012. 07:27 ] @
Puno hvala na razjasnjenju.
[ bato1978 @ 18.04.2012. 20:38 ] @
Preduzetnik sam,vodio sam prosto knjigovodstvo prosle godine i nisam imao zaposlene. Da li ja moram da podnesem do 30.aprila M4 obrazac za mene kao preduzetnika?
[ S A J A @ 19.04.2012. 06:43 ] @
Citat:
bato1978: Preduzetnik sam,vodio sam prosto knjigovodstvo prosle godine i nisam imao zaposlene. Da li ja moram da podnesem do 30.aprila M4 obrazac za mene kao preduzetnika?


Ne. To se predaje jedino ako se imaju zaposleni radnici.
[ trader6 @ 21.04.2012. 17:25 ] @
Da li bi prodaja polovnih mobilnih telefona na tezgama mogla da potpadne pod pausal - grupa 4?
[ S A J A @ 22.04.2012. 10:28 ] @
Citat:
trader6: Da li bi prodaja polovnih mobilnih telefona na tezgama mogla da potpadne pod pausal - grupa 4?


Ne verujem. Zakon kaže da trgovinske delatnosti ne mogu biti paušalno oporezovane a to je koliko mi se čini klasična trgovina.
[ trader6 @ 23.04.2012. 10:27 ] @
Moja greska radi se o grupi 3 -gde izmedju ostalog stoji da tu spadaju trgovinska delatnost koja se obavlja van mesta poslovanja na tezgama pijacama i sl
[ S A J A @ 23.04.2012. 17:13 ] @
Da, piše da može trgovina u kioscima, tezgama i slično. Probaj.
[ Toxter @ 11.05.2012. 11:52 ] @
Pozdrav,

Jel moze neko ukratko da mi kaze koja je procedura za promenu ziro racuna preduzetnika?
Hteo bih da predjem iz jedne u drugu banku.

Takodje, da li se placaju neke takse APR-u i koliko?

Hvala u napred.
[ milened @ 11.05.2012. 12:12 ] @
Apr nema veze sa racunom u banci. Mozes da otvoris koliko zelis racuna u razlicitim bankama
[ Toxter @ 11.05.2012. 12:17 ] @
Znaci jednostavno otvorim racun u drugoj banci. Zatvorim u prvoj.
I na fakturama promenim racun u novi.

That simple?

[ ljubisal @ 11.05.2012. 12:23 ] @
Tako je.

S tim, da APR-u treba da prijaviš promenu podataka o brojevima računa u bankama i tada da platiš taksu 700 dinara.

Mada, mnogi ovo ne rade, a izgleda da nema nekih kaznenih mera zbog ovoga.

Registraciona prijava promene podataka - obavezni podaci

Dodatak 08 - Kontakt podaci-brojevi računa
[ Toxter @ 11.05.2012. 12:26 ] @
Hvala Ljubisa, pretpostavio sam da ima neka taksa za APR.
[ controlesc @ 11.05.2012. 15:57 ] @
Evo sta kaze moja banka:

"Poštovani,od 8.12.2011.banke ce uskladjivati podatke o promenama po racunima klijenata sa APR-om."

Dakle, bolje je prijaviti promenu APRu sam, nego jednog dana popiti kaznu.
[ Loves @ 23.05.2012. 11:38 ] @
Uzela sam u zakup kancelariju koja se vodi na stan,kada sam otisla u opstinu da predam za komunalnu taksu (firmarinu) iako nemam klasicnu reklamu vec je na vratima malih dimenzija samo naznacen vlasnik i ime radnje ali oni i to racunaju nisu hteli da mi prime zahtev vec su mi dali da predam i za koriscenje gradjevinskog zemljista,treba
da donesem kopiju info stana,ugovor o zakupu... Vlasnik stana izbegava da mi da uplatnicu infostana sa izgovorom -da je bolje da nista ne predajem da je to mnogo skupo
jer on to mesecno placa nema potrebe da i ja placam za moj deo...
Koliko to izadje mesecno,da li je obavezno kako resiti?
[ Dexic @ 23.05.2012. 18:51 ] @
Mozda on ima neki popust, kroz ovo/ono, a ti kao firma bi vise placala Infostan kada je zvanicno iznajmljen (bar su mi ovako objasnili skoro).

Mada bi ugovor o zakupu trebao biti dovoljan, Infostan se i ne vodi na tebe... mozda traze samo kopiju?
[ dv79scg @ 25.05.2012. 01:50 ] @
da li neko zna sta se desava ako predjes limit od 4 miliona u zadnjih 12 meseci.. a u kalendarkoj ostanes na limitu od 3 miliona? pozdrav
[ S A J A @ 25.05.2012. 07:13 ] @
Citat:
dv79scg: da li neko zna sta se desava ako predjes limit od 4 miliona u zadnjih 12 meseci.. a u kalendarkoj ostanes na limitu od 3 miliona? pozdrav


Postaje se PDV obveznik i prestaje status paušalca.
[ qwale @ 13.06.2012. 14:58 ] @
Poštovanje,
dobio sam akontaciono rešenje 2012 i naravno povećano je za nekih hiljadu dinara ukupno sada plaćam 14.500,00, inače sam firmopisac i spadam u drugu grupu koja se oporezuje 50%, ali u onom izveštaju o načinu određivanja paušalnog poreza procenat je povećan sa prošlogodišnjih 85% (šesta grupa ...advokati) na 105%...nisam menjao delatnost, ispada po tom da sada spadam u petu grupu lekari,farmaceuti...Pa mi to nije jasno stalno mi nešto menjaju...Čak su mi u elementima za umanjenje u izveštaju napisali silna neka smanjenja u odnosu na polaznu visinu prihoda...Molim Vas za neki savet..
[ cobe11 @ 16.06.2012. 21:07 ] @
Imam neke nedoumice, ako neko zna odgovor...

Bio sam preduzetnik, pausalac i pre mesec dana sam zatvorio radnju.

Iskrsli su neki novi poslovi... I sada bih ponovo da otvorim novu preduzetnicku firmu i zanima me da li se promet koji sam imao u staroj radnji u proteklih 12 meseci (2.5mil din) ili iz ove godine (700k din) i dalje vazi ili krecem od nule?

Hvala svima koji mogu da podele svoja saznanja na ovo pitanje
[ Dexic @ 16.06.2012. 23:40 ] @
I dalje se vazi. Gleda se po JMBG, ne po imenu firme.
Padali su tako neki koji su otvarali/zatvarali pausal da bi prali novac :)
[ cobe11 @ 17.06.2012. 07:01 ] @
Da, to i meni deluje logicno da je sve vezano za moj JMBG jer radnja=preduzetnik i 1 radnja = 1 vlasnik.

Ali me zanima da li se za pausalno -> vodjenje knjiga gleda kalendarska godina ili kao za PDV poseldnjih 365 dana?
Tj. da li ja ovde imam prostora za racune do 500k ili 2.2mil pre nego sto moram da pocnem da vodim knjige?

Hvala
[ S A J A @ 17.06.2012. 09:48 ] @
Za paušalno se gleda kalendarska godina a za PDV 365 dana unazad.
[ timmy @ 17.06.2012. 21:11 ] @
Pozdravi svima, evo i ja da se pridruzim ovoj zanimljivoj temi.

Buduci da sam i sam preduzetnik (ne vise pausalac) zanima me nesto sto bi mozda moglo da zvuci i smesno ali.....

Gledam na sajtu racunovodstvene prakse iznose koji su oslobodjeni poreza na dohodak gradjana (Link),
pa me zanima da li pored 3000 za markicu i 1800 za dnevnicu (po danu sluzbenog puta) i 5000 mesecno za gorivo koriscenja
licnog automobila, ima smisla ili ja to naivno gledam da napravim ugovor o stipendiranju svoje troje dece (3x9000 mesecno),
posto su svi registrovani u fudbalskom savezu kao amateri da im isplacujem hranarine (3x7700 mesecno) odnosno da imam
pravo da im isplacujem 'nagrade ucenicima za rezultate tokom skolovanja' npr. republicko takmicenje iz matematike Vitezove nagrade i sl.

Da li bi se meni ti iznosi smatrali kao trosak i ne bi bili oporezovani?

Pozdrav
[ S A J A @ 17.06.2012. 21:35 ] @
To se priznaje samo za zaposlene a ti kao preduzetnik nisi zaposlen a verujem da nisu ni tvoja deca.
[ timmy @ 17.06.2012. 23:37 ] @
E, a ja mislio da i ja kao preduzetnik mogu da doniram/stipendiram talente i da ce to drzava da prepozna kao kvalitet i oslobodi poreza ;-)

Reko' ako mogu neka JP da doniraju klubove kao sto je partizan...

Pozdrav svima
[ Dexic @ 18.06.2012. 00:13 ] @
Do odredjenih suma mozes da stipendiras bez poreza, i da doniras za odredjene svrhe bez poreza.
Nazalost limit za stipendiju je ~8000RSD/mesecno, dok su druge stvar do max. 3% od prometa - sto samo znaci trgovinama.

Ali ti taj novac gubis - ne placas porez na njega, ali svejedno ti je trosak.
[ pctel @ 18.06.2012. 11:46 ] @
Citat:
S A J A: To se priznaje samo za zaposlene a ti kao preduzetnik nisi zaposlen a verujem da nisu ni tvoja deca.

Stipendija se isplacuje kome hoces, doduse za ucenike i studente, sa obavezom stipendiste da zasnuje radni odnos kod davaoca stipendije (sam davalac nema obavezu da ga kasnije primi u radni odnos ako mu zbog izmenjenih trzisnih uslova ne bude vise potreban). Ne znam sta je fudbalski amater i ima li ta edukacija veze sa potrebom tvoje radnje za tim profilom zanimanja?
[ savicmilos01 @ 26.06.2012. 12:28 ] @
Pozdrav!
Potrebna mi je informacija, a na osnovu gore procitanog nisam je dobio.
Zelim da otvorim firmu kao preduzetnik pausalac, iz trece grupe delatnosti, u Beograd- opstina Stari Grad.
Koliki bi bili moji mesecni troskovi, ako se prijavim na minimalnu platu.

Unapred hvala.

[ Ivan Golubović @ 21.08.2012. 14:39 ] @
Da li postoji zakon po kome smo obavezni da čuvamo specifikaciju pazara? I da li to važi od određenog iznosa ili kako?
[ dragan djokic @ 27.08.2012. 12:08 ] @
Pozdrav svima.

Javljam se drugi put na ovu temu - ovog puta zbog pitanja jednog penzionera.

Naime u novembru 2004. covek napunio dovoljan broj godina rada i resio da ode u penziju a imao SZR. Ode u opstinu kod svog referenta i sazna da mu treba takva molba napismeno a onda ide da pribavi uverenje da je sve izmirio i tako dalje.

Dobije uverenje da je sve isplatio u 2003. po akontacionim zaduzenjima i 11. meseci 2004. po akontacionim zaduzenjima jer iz tehnickih razloga ne mogu da mu se izdaju konacna zaduzenja.

Naravno da ova napomena njemu nista nije znacila - on je dosao i pitao da plati sta treba i da ode u penziju.

Sa dobijenim uverenjima - zatvori radnju 30.11.2004. prizna mu se sve u PIO i ode u penziju.

Pre par meseci (jul 2012) dobije Opomenu da duguje za PIO oko 1.500.000.rsd jer su stigla i konacna zaduzenja... od toga ovo za 2003. mu je uruceno u januaru 2005. (izdato 7.12.2004. posle zatvaranja radnje, pa nije ni obracao paznju ) a ovo za 2004. nigde ne postoji + pripadajuce kamate.

Sta sad?
[ S A J A @ 28.08.2012. 16:57 ] @
Na opomeni piše koji "pravni lek" ima, dal da piše žalbu, prigovor ili da se u nekom roku pojavi kod njih da se reše sporna pitanja. Najbolje je da ode tamo pa da to raspravi sa njima, po mogućstvu u društvu sa knjigovođom ili advokatom jer ponekad nije lako raspraviti neko sporno pitanje. Koliko ja to vidim, neko je prilikom zatvaranja radnje omanuo, ili taj preduzetnik nije do kraja ispoštovao proceduru zatvaranja radnje i propustio nešto ili je on sve uradio kako treba a poreska uprava to nije dobro "zavela u kompjuter". Ako je ovo drugo onda tu neće biti nekih prevelikih problema da se dug stornira, neka ponese sve papire koji dokazuju da je on zatvorio radnju po propisima i ništa mu ne mogu. Međutim, ako je nešto prevideo ili nema papire, onda će biti malo teže.
[ controlesc @ 28.08.2012. 17:04 ] @
Ali, slozece se svi, nije li ponasanje PU koja konacno resenje za 2003. donese tek u decembru 2004., a uruceno je stranci januara 2005. nedopustivo?
Kad je moja supruga privremeno odjavila delatnost, kako bi se na miru mogla posvetiti porodjaju i odgoju bebe nam, a da nam PU ne zakuca na vrata kasnije, njena referentica joj je istog dana donela konacno resenje za tu godinu - u 7om mesecu. Znaci, nije da ne mogu. S druge strane, koliko vidim, terete ga i za 2004., a nikad nije dobio konacno za tu godinu. Da li postoji neka zastara za poreske dugove tog tipa? Cuo sam slucajeve da PU posalje opomene i 10 i vise godina nakon sto je neko zatvorio SZR, uz pripadajucu kamatu, naravno.
[ dragan djokic @ 29.08.2012. 08:04 ] @
Pre svega hvala za odgovore.

Covek ima iste nedoumice kao i vi, a u poreskoj nema bas pomoci. Referent se pravda time da je izdao uverenje na osnovu akontacionih zaduzenja. Ko je onda zatvorio radnju? Neka druga kancelarija? Da li radnja moze da se optereti posle datuma gasenja?

U kancealriij za naplatu kazu da su ga uredno obavestavali o dugu a i sve jedno PIO ne zastareva ??? Obzirom da ga nisu obavestavali , ostaje samo drugi deo recenice, koji je tacan.
Da li to znaci da i posle gasenja radnje treba redovno da uzimas listing?

Hipoteticki ako je taj novi dug realan onda i on mora da udje u obracun za penziju , jeli tako?

I poslednje pitanje - ako nakon gasenja radnje svi dugovi prelaze na licno ime da li onda i pretplate prelaze na licno ime. Znam da je potrazivanje pretplate 3 godine ali obzirom da je sad na licnom imenu, da li ima prava raspolaganja tim novcem. Ovu pretplatu ej ostavio da se ne aka vise sa njima (potpuno ga razumem) - dosao da plati sta ima i da bezi sto dalje...


Sto se procedure tice ona je ispostovana u svakom koraku samo je napravljen jedan VELIKI PROPUST - kad je otisao da pita sta sve treba da ucini po tom pitanju trebao je da sve trazi napismeno sa potpisom i pecatom. Pa bi imao odgovor na pitanje: Ko ti je to reko?
Dakle>
1. otisao kod referenta i pitao.
2. pisemeno se obratio molbom da zatvori radnju
3. pismeno trazio uverenje da ga opstina ne duzi nikakvim porezom
4.dobio uverenja
5.dobio resenje o gasenju i podneo zavrsni na taj dan
6. odjavio PIB (sa sve pismenim zahtevima)
7.odjavio pdv (sa sve pismenim zahtevom)
8. odneo u PIO - regulisao staz (doplatio nekih par hiljada dinara za 1984. nebitno)
9.dobio resenje o penziji
10. ende

Ako neki pravnik ima konkretne odgovore, hvala...
\

[ cikajowa @ 29.08.2012. 21:31 ] @
Vidim da niko ne pita o ovom ukidanju fiskalnih kasa zanatlijama,pa ajde da ja iznesem ono sto znam .

Ovih dana se pricalo o o tome i 24.08 je vlada je donela uredbu o delatnostima za koje nije obavezna fiskalna kasa.

Kontaktirao sam call centar poreske uprave da se informisem za to i naisao na retko ljubaznog coveka. U principu mene zanimalo da li ja spadam u to,tj da li se ukida obaveza fislane kase za moju sifru delatnosti.

Sluzbenik mi je rekao da ce proveriti, da su dobli nove uredbe i da je objavljeno u sl glasniku,uzeo moj telefon i sifru delatnosti i danas mi javio.Jako ljubazno nema sta.

Ako nekog zanima on je meni mailom poslao dokument koji je objavljen na sajtu ministarstva finansija,sajtu vlade ,sl glasniku i td..

Uredba kase
u ovom dokumentu imate sve grupe i podgrupe delatnosti koje nisu obavezne da imaju kasu,nemoj da vas zbuni imaju na dva mesta u dokumentu sifre delatnosti,na obe se odnosi da ne moraju da imaju kasu.

U svakom slucaju,moja sifra je 9329 (spadam u grupu 93)i nisam obavezan da imam kasu od 1.septembra 2012.

E sada,ako to bude jelte od 1.septembra,da ne mora kasa,sta ostaje meni kao pausalcu da vodim od knjiga?EDI,ne treba jer nemam dnevne izvestaje logicno,Da li treba KPO? Ja sam internet club,pruzam uslugu koriscenja racunara i radim samo sa fizickim licima,sta bih pisao u KPO?
[ cikajowa @ 03.09.2012. 13:59 ] @
Slabo ste aktivni u ovoj temi vidim :)

Ako neko zna neka napise,verujem da ce mnoge zanimati.
Za sve pausalce koji nisu vise obavezni da imaju fiskalnu kasu,posle defiskalizacije iste,sta ostaje da vodi od knjiga?Da li samo KPO? Posto nema kase,znaci da u KPO moze da upise proizvoljno dnevni pazar i da isti uplat u banku?
[ misaj @ 04.09.2012. 10:34 ] @
Ja mislim da KPO knjiga nema veze sa fiskalnom kasom. Nju nastavljas da vodis. I onako ona ti je jedini dokument koji moras da vodis kao pausalac?!

Pozz
[ cikajowa @ 04.09.2012. 12:52 ] @
ZNam da nju nastavljam,nego me zanima da li je sada to jedina knjiga koju treba da vodim,i sta se upisuje sada u nju posto nemamo izvestaja iz fisklane kase?Pisem proizvoljni dnevni pazar ? Ispada da mogu da pisem koliko hocu pazar,jer niko ne moze da me proveri.Znam,nije bitno jer sam pausalac i da imam fiksne dazbine,ali ja mogu da predjem 3 miliona recimo,a posto uplacijem koliko hocu namestim da to bude manje.I druga stvar,sta recimo neko vrsi uslugu ,i do sada je bilo ako taj neko hoce da reklamira nesto on donese fiskalni racu i reklamira.Kako ce sada,kada ja kupcu nista ne izdajem?!Malo je sve konfuzno i nelogicno,jeste lakse ali verujem da ce smisliti nesto dodatno da nam navala na grbacu...

[Ovu poruku je menjao cikajowa dana 04.09.2012. u 14:06 GMT+1]
[ S A J A @ 04.09.2012. 17:27 ] @
Da, vlada je svesno odlučila da delu preduzetnika omogući da pređu u sivu zonu i time dobila sledeće:

- zadovoljenje javnosti jer se olaksava biznis onima koji su najjslabiji (a olakšava im se tako što im se omogućava da rade na crno)
- poreskoj upravi i drugim inspekcijama se smanjuje posao jer sad ima manje firmi za kontrolu
- može da se odustane od uvođenja fiskalnih kasa advokatima i taksistima koji su predstavljali tvrd orah za svaku vlast pa je sad nađeno odlično rešenje, umesto da se njima uvedu, izbačeni su i ostali pa tako svi zajedno idu u paketu

Generalno, kako ukidanje fiskalnih kasa može da nekome olakša biznis? Pa nikako osim ako nije poruka "sad možete da radite na crno, mi ćemo zažmureti na jedno oko". To će zaista da koristi najsitnijima ali mislim da za ukupnu privredu nije baš najbolje rešenje.
[ Dexic @ 04.09.2012. 17:58 ] @
Moze biti prolaz do malo korektnijeg oporezivanja - ko zaradi ispdo 500.000 recimo, nema poreze.
[ S A J A @ 04.09.2012. 18:33 ] @
Pa naravno ali ako nemaš fiskalnu kasu onda će svi imati ispod 500.000. Poenta fiskalnih kasa je upravo u tome da se zna koliko si stvarno zaradio. Bolje da su kase ostale a da je uvedeno progresivno oporezivanje sa minimalnim iznosom ispod koga se ne oporezuje.

Inače cikajowa lepo pita šta sad da upiše u KPO knjigu, može da upiše šta god hoće, jedina kontrola koju je imao je ukinuta.
[ cikajowa @ 05.09.2012. 01:44 ] @
U narednih par meseci ce ih vratiti ili ce klepiti neki porez da usi otpadaju... Prvo su ih uveli,uzeli pare,kase,gprs,racuni za gprs, ukinuli uzeli pare defisklaizacija.Sada ce da uvedu opet nesto..Ma odjaviti sve ovo i raditi na crno pa neka uvode Sv.Petru
Ps.Danas mi rece nesto knjigovodja,da ce mozda morati da se izdaju racuni iz paragon bloka ili racuni kroz kasu koja ne mora biti fiskalizovana..kakve gluposti



[Ovu poruku je menjao cikajowa dana 05.09.2012. u 14:36 GMT+1]
[ bato1978 @ 06.09.2012. 08:52 ] @
Vodim prosto knjigovodstvo i nisam nikada uplacivao doprinose jer nisam imao para. Sada sam zaradio dovoljno para da uplatim sve doprinose za proslu i ovu godinu. Dobio sam resenje iz Poreske uprave o konacnom zaduzenju za 2012. godinu i za akontaciono zaduzenje za 2012. godinu. Da li ja to mogu sada sve odjedamput da uplatim i sta je potrebno od dokumentacije da podnesem Poreskoj. Dobio sam brojeve racuna i pozive na te brojeve. Da li postoji neka dodatna procedura u ovakvim slucajevima? Da li treba za svaki mesec da placam posebnim virmanom ili moze sve na jedan virman? Hvala!
[ ime.prezime @ 06.09.2012. 09:00 ] @
idi u poresku da bi ti izvukli koliko tacno treba da platis ... posto ide kamata ... mozes naravno sve odjednom da platis , tj. jednim nalogom ...

i probaj da pitas da ti oproste bar deo kamate posto placas sve odjednom ;)
[ srdjandakic @ 06.09.2012. 10:06 ] @
Interesantno da još nisi u blokadi... Bitno je da platiš na odvojene račune
i sa odgovarajućim pozivom, koji je kod mene isti za sve račune. Sve ostalo
oni sami rade i smanjuju ti zaduženje koliko god ti da uplatiš, ne moraš da
ih kontaktiraš ako već nisu oni tebe (prvo opomena, onda blokada). Možeš da
plaćaš proizvoljne iznose, koliko već imaš novaca. Ako je porez npr. 3863.82
mesečno, ti platiš 10000.00 radi lakše svoje evidencije, a to će ti pokriti
skoro 3 meseca duga. Na račun za nezaposlene uplatiš 5000.00 i tako pokriješ
npr. 10 meseci.
[ cikajowa @ 10.09.2012. 11:56 ] @
Ajde da mi neko razjasni nedoumicu u vezi KPo knjige.Znam kako se popunjava ali..
Radim samo sa fizickim licima ,nemam faktura i ukinuta mi je kasa ovom uredbom..

-u Kpo upisujem samo pazare.Da li se upisuje datum kada je bio pazar ili sutradan kada je uplacen?
- Kako se upisuju pazari od vikenda,kada banka ne radi i kada u ponedeljak uplacujem sva tri pazara odjednom?Da li se u kpo upisuje samo jedna uplata i datum od ponedeljka,ili podelim na tri dela pa za svaki dan upisem :)

Do sada je bila kasa i dnevni izvestaj,i lagano je bilo prepises sa dnevnog i gotovo.
[ S A J A @ 11.09.2012. 09:12 ] @
KPO i fiskalna kasa nemaju nikakve veze. Popunjavaj KPO knjigu kako si je i do sada popunjavao.
[ cikajowa @ 11.09.2012. 10:52 ] @
Saja druze nisam je ja popunjavao:))

Do sada je vodio knjigovodja u el obliku,sada sam poceo sam jer mi ne treba vise ,nemam kasu.

I dalje nije jasno
- Da li se upisuje datum kada je bio pazar ili sutradan kada je uplacen?
- Kako se upisuju pazari od vikenda,kada banka ne radi i kada u ponedeljak uplacujem sva tri pazara odjednom?Da li se u kpo upisuje samo jedna uplata i datum od ponedeljka,ili podelim na tri dela pa za svaki dan upisem :) ?
[ Agnus Dei @ 12.09.2012. 10:44 ] @
Pretpostavljam da ovde mogu dobiti neke konkretne odgovore u vezi sa agencijom za registraciju vozila.

Za pocetak me nteresuje da li je potrebna fiskalna kasa za ovu delatnost i koliki bi bili mesecni pausalni troskovi, konkretno za opstinu Vozdovac i Palilulu za lice koje je vec u radnom odnosu?

Ono sto nisam uspeo da nadjem je kojoj bi grupu pripala ova delatnost.
[ S A J A @ 12.09.2012. 11:17 ] @
Citat:
cikajowa: Saja druze nisam je ja popunjavao:))

Do sada je vodio knjigovodja u el obliku,sada sam poceo sam jer mi ne treba vise ,nemam kasu.

I dalje nije jasno
- Da li se upisuje datum kada je bio pazar ili sutradan kada je uplacen?
- Kako se upisuju pazari od vikenda,kada banka ne radi i kada u ponedeljak uplacujem sva tri pazara odjednom?Da li se u kpo upisuje samo jedna uplata i datum od ponedeljka,ili podelim na tri dela pa za svaki dan upisem :) ?


Ne treba ti knjigovođa a onda ideš po forumima i raspituješ se kako se popunjava knjiga?

U KPO upisuješ datum i iznos pazara, ne kad je isti uplaćen.
[ cikajowa @ 13.09.2012. 14:00 ] @
Saja hvala na odgovoru.
Pretpotstavljam da ste knjigovodja pa stoga ova konstatacija.10 god sam ga imao,ali sada za vodjenje jedne knjige ne bih placao par hiljada dinara,mislim da sam sposoban da ipisem 5 brojeva svaki dan u jednu knjigu.
[ deZio @ 17.09.2012. 21:08 ] @
Čitao sam dosta stranica ove teme, i ostalih tema, međutim imam jednu nedoumicu, a verujem da ima već web dizajnera koji se vode kao paušalci pa bi mi mogli pomoći. Još uvek nemam agenciju, ali je planiram otvoriti u narednom periodu, pa bih voleo rešiti neke nedoumice. Dosta toga sam saznao čitajući teme po forumima, e sad me zanima sledeće:

Po temama sam iz poruka zaključio da je za web dizajn, hosting itd. najbolje odabrati 73.11 kao primarnu delatnost, e sad ne vidim iz ove najnovije uredbe vlade da stoji za tu delatnost ukidanje obaveze fiskalnih kasa.

Ako bih poslovao sa fizičkim licima, da li bih morao posedovati fiskalnu ako bih bio paušalac sa 73.11?

Negde sam pročitao ali mislim da je poruka bila stara par godina, da ne moram imati fiskalnu ako mi fizička lica uplaćuju preko računa. Da li je to zaista tako i sada?

Ako bih svakao morao imati fiskalnu bez obzira da li je uplata u kešu ili preko računa, da li postoji još neka delatnost sa kojom bi se obavljao posao web dizajna i hostinga a da je ta delatnost oslobođena fiskalne kase?

Čitao sam takođe da se posao web dizajnera zavodi kao "posao na terenu" tako da ne trebaju neki posebni uslovi za lokaciju agencije, dakle mogao bih raditi od kuće. Jel to stvarno tako? Problem bi možda i bio što živim u ujakovoj kući naravno bez ikakvog ugovora jer mi je kuću dodelio besplatno na korišćenje. Da li bi pri eventualnoj registraciji agencije tražili da imam neki ugovor o zakupu iako se radi o delatnosti koja ne zahteva rad u određenom prostoru?

Sad sam našao u klasifikaciji delatnosti da bi za web programiranje ipak bila ova delatnost:
62.01 Računarsko programiranje

Obuhvata:
- pisanje, menjanje, testiranje, dokumentovanje i održavanje softvera; uključuje i pisanje
programa na osnovu uputstva korisnika
- projektovanje strukture i sadržaja i/ili pisanje koda neophodnog za kreiranje i
inplementacija:
* sistemskog softvera (uključujući ažuriranje i patch-eve)
* aplikativnog softvera (uključujući ažuriranje i patch-eve)
* baza podataka
* veb stranica
- prilagođavanje softvera, tj. modifikovanje i konfigurisanje postojeće aplikacije da bi
se obezbedila njena funkcionalnost u okruženju klijentovog informacionog sistema
Ne obuhvata:
- izdavanje softverskih paketa, del. 58.29
- prevođenje ili prilagođavanje nepodešenog softvera za određeno tržište, za svoj račun,
del. 58.29
- planiranje i projektovanje računarskih sistema koji integrišu hardver, softver i komu-
nikacionu tehnologiju, čak i kada obezbeđivanje softvera predstavlja integralni deo,
del. 62.02



[Ovu poruku je menjao deZio dana 19.09.2012. u 02:21 GMT+1]
[ pisac @ 19.09.2012. 04:59 ] @
Imam ja jedno možda neobično pitanje... Da li može registrovani frizerski salon da se bavi IT poslovima povremeno (prima uplate za obavljene IT usluge, i tako to...)?
[ cikajowa @ 23.10.2012. 19:14 ] @
Ajde da opet ozivimo temu.
naime po ukidanju kasa zanatlijama ostalo je nedoreceno da li mora paragon blok ili neki drugi nacin da se izdaju racuni..
ja nisam izdavao ovaj mesec nista,jer nisam znao,pisao sam proizvoljno u KPO knjigu iznose..
Ono sto me zanima je da li je moguce da evidentiram preko pos stapaca,jer mi softver u racunaru podrzava to.. ?
I sta da radim za ovaj proslie mesec sto nisam nista izdavao
[ Zoki55 @ 21.12.2012. 11:16 ] @
Pozdrav!

Da li moze neko da mi odgovori, koliki je limit za podizanje gotovine sa racuna (pausalac) bez pravdanja troskova:
1. dnevno (100k ili 150k)
2. mesecno
3. godisnje

Ne znam da li postoji mesecni ili godisnji limit za podizanje gotovine sa racuna pausalca.

Pozdrav,
Zoran
[ David Reven @ 21.12.2012. 11:23 ] @
150.000 din dnevno.
[ vejin @ 22.12.2012. 11:39 ] @
@ pisac

Malo kasnim sa odgovorom, ali može. Postoji osnovna delatnost, ali firma za dodatne delatnosti više ne mora da podnosi prijavu i da ih upisuje. Izuzetak su delatnosti za koje treba posebna dozvola ( proizvodnja oružija, proizvodnja lekova i slično ).

Ja sam celu 2011 i 2012 godinu poslovao preko rasadnika i naplaćivao prikaz banera na sajtu.
[ Zoki55 @ 22.12.2012. 18:10 ] @
Citat:
David Reven:
150.000 din dnevno.


Hvala! A dali postoji mesecni, godisnji limit?

Pozdrav!
[ David Reven @ 22.12.2012. 18:59 ] @
Pa ako je godisnji limit zarade/obrta da ne uđeš u PDV sistem 3.000.000 din
onda valjda i ne možeš da podigneš više...
Neka me neko ispravi ako grešim.
[ RobertoB2B @ 04.01.2013. 10:01 ] @
Postovani,

imam preduzetnicku radnju vec 5 godina i prometi su mi bili uvek ispod 3.000.000 dinara. Krajem novembra mi je legla uplata iz inostranstva koja je realno trebala biti izvrsena tek ove godine (ljudi resili da plate unapred za usluge koje ce biti izvrsene u 2013. godini). Sada nastaje moja agonija, jer mi je promet presao iznos koji mi je garantovao da ostanem pausalac. Juce sam dobio telefonski poziv od poreskog referenta da dostavim promet iz banke za celu prethodnu godinu, uz napomenu da oni imaju sva stanja koja dobijaju od NBS, ali da ipak treba dostaviti i promet po svim racunima iz banke. Kada sam mu napomenuo da sam malo prekoracio limit, ali da je u taj limit usao i iznos koji sam svojevremeno uplatio kao pozajmicu za likvidnost, rekao je da mogu napisati dopis da mi se to ne uzme u promet, a da ce oni ceniti (citaj- slobodna procena) da se to eventualno ne uzme u obzir kao promet. Ako, ipak, to ne budem uspeo da sredim, sledi mi gubljenje statusa pausalnog poreskog obveznika i obavezno vodjenje knjigovodstva. I eto meni velikog problema.

Pitanje: mogu li u tom slucaju ugasiti svoju radnju i otvoriti novu (eventualno na drugoj opstini) i kao nova radnja traziti status pausalnog porsekog obveznika?
Ovo bi mi napravilo manji problem u poslovanju (osim sto bih u banci izgubio dobar bonitet), nego da vodim knjigovodstvo, jer tada ne mogu vise podici novac bez pravdanja racuna.

Molim za sto brzi odgovor jer sam u vremenskom tesnacu i moram naci resenje pre odlaska u PU :)

Hvala!
[ gosha @ 04.01.2013. 15:10 ] @
Za uplatu koja je izvrsena unapred napravi avansni racun.
Ponesi knjigu prihoda i ugovor na osnovu koga si primio avansnu uplatu.

Bitno je da u knjizi prihoda nemas vise od 3.000.000 dinara. U nju ne upisujes avansne racune.

Poz. Goran
[ S A J A @ 05.01.2013. 08:18 ] @
To sa gašenjem ne pomaže jer se poslovanje preduzetnika vezuje za tebe kao fizičko lice. Ne možeš pobeći od obaveza niti ih resetovati na nulu gašenjem "radnje". Kad se približiš limitu, možeš da ugasiš (ili stopiraš) svoju pa da registruješ novu na ženu, decu, roditelje, tetku...

Ne znam dal pije vodu ovo sa avansima, nekako mi deluje ko "izgovor iz osnovne škole", zamisli da svi paušalci dođu i kažu kako im uplata ustvari nije prihod nego avans, pa mislim, to onda obesmišljava celu stvar sa limitom od 3 miliona. Ali probaj, možda i uspe.
[ Sekiracija od ranog jutra @ 13.01.2013. 22:46 ] @
Pozdrav svima.

Planiram uskoro da postanem pausalac. U vezi s tim imam jedno pitanje.

Kako se pausalcima obracunavaju mesecna primanja? Celokupan promet ili nekako drugacije? Uglavnom nije celokupan promet ono sto si zaradio, ali vidim da pausalce niko ne pita za troskove.
Na primer, za upis deteta u obdaniste treba dostaviti primanja roditelja i shodno tome odredjuje se kategorija u koju upadaju a time i koliko ce placati obdaniste. Ili na primaer za studente za ostvarivanje prava na studentski dom ili kredit takodje se podnose primanja roditelja. Kako to ide kod pausalca ako je na primer promet u proteklih 12 meseci bio 2.5 miliona, neravnomerno po mesecima, a trazi se recimo prosek primanja roditelja u zadnjih 6 meseci?

Pozdrav,
Nikola
[ BluesRocker @ 13.01.2013. 23:14 ] @

Nemoj da me držiš za reč, ali ako ti odrede osnovicu na primer 30.000, ti plaćaš poreze i doprinose 13.500, a plata ti je 16.500. Mislim da ti se to računa za obdanište i studentski dom, jer se to računa i ako hoćeš da podigneš kredit u banci.
[ S A J A @ 14.01.2013. 08:27 ] @
Citat:
Sekiracija od ranog jutra:
Kako se pausalcima obracunavaju mesecna primanja? Celokupan promet ili nekako drugacije? Uglavnom nije celokupan promet ono sto si zaradio, ali vidim da pausalce niko ne pita za troskove.


Paušalci ne vode troškove, sve što zarade se računa pod promet.

Citat:
Sekiracija od ranog jutra:
Na primer, za upis deteta u obdaniste treba dostaviti primanja roditelja i shodno tome odredjuje se kategorija u koju upadaju a time i koliko ce placati obdaniste. Ili na primaer za studente za ostvarivanje prava na studentski dom ili kredit takodje se podnose primanja roditelja. Kako to ide kod pausalca ako je na primer promet u proteklih 12 meseci bio 2.5 miliona, neravnomerno po mesecima, a trazi se recimo prosek primanja roditelja u zadnjih 6 meseci?


Plata ti je ono što ti odredi poreska uprava rešenjem bez obzira koliko ti stvarno zaradiš. Ako hoćeš da ti zvanična plata bude 2.5 miliona, onda moraš da odeš u poresku upravu da ti daju novo rešenje, na taj iznos, i da platiš porez i doprinose na taj iznos.
[ David Reven @ 09.02.2013. 17:32 ] @
Pitanje... novi porez za samostalne delatnosti?
Da li spadamo i mi tu sa paušalcem do 3 miliona?

http://www.blic.rs/Vesti/Ekono...e-za-popis-dinarskih-milionera
[ S A J A @ 10.02.2013. 19:52 ] @
Citat:
David Reven: Pitanje... novi porez za samostalne delatnosti?
Da li spadamo i mi tu sa paušalcem do 3 miliona?

http://www.blic.rs/Vesti/Ekono...e-za-popis-dinarskih-milionera


Paušalci spadaju u to jedino ako ti je po rešenju poreske uprave zarezan toliki iznos da ti je plata godišnje preko 2 miliona. Pošto nisam video paušalce sa tolikim platama, onda definitivno može da se kaže da su paušalci izuzeti od plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana. Jer, ne računa se ono što si stvarno zaradio već ono što ti piše u rešenju poreske uprave.
[ David Reven @ 10.02.2013. 21:32 ] @
Hvala, Sajo. Pozdrav!
[ Anaxoron @ 28.03.2013. 22:05 ] @
Interesuje me dali pausalac kad zatvara radnju placa PDV na robu koja mu je ostala?Moj otac zatvara radnju da bi izasao iz sistema PDV-a i prebacuje je na majku.Pri tome mora da plati PDV na celokupne zalihe koje ima.Posto majka ide u penziju za 3 godine dali i ona tad kad zatvori radnju ali kao pausalac mora da plati PDV?
[ Dexic @ 29.03.2013. 01:37 ] @
Pausalac ne moze biti u sistemu PDV-a.
Pausalac mora odmah po kupovini da placa PDV na robu.
[ zlaajaa @ 05.04.2013. 13:34 ] @
Ja moram da se vratim na pitanje sa pocetka... na osnovu kojih kriterijuma se odredjuje pausal za narednu godinu.. na osnovu ostvarenog prometa ili ne? Kao sto je napisano na prvoj stranici... ako ja naprimer imam promet 200.000 mesecno, dali se to uzima u obzir za odredjivanje pausala ili se opet gleda samo prosek opstine.. i ostali kriterijumi?

Pozdrav
[ centaur @ 05.04.2013. 13:40 ] @
Neznam koji su kriterijumi, odgovorice ti to neko drugi...ali iz mog iskustva, promet nema direktne veze sa visinom pausala....
Svake godine mi jeste bio vec pausal, ali nikako srazmerno povecanju prometa...
[ zlaajaa @ 05.04.2013. 13:49 ] @
AKo se promet ne uzima u obzir onda nije vazno dali je mesecni promet 80.000 ili 200.000 sve dok se ne predje limit od 3.000.000?
[ vejin @ 07.04.2013. 18:19 ] @
Gleda se u kom si razredu imaš razred

jedan razred su sakupljanje lekovitog bilja, presvlačenje dugmadi, bačvari i slično
drugi razred su časovničari, bravari, firmopisci, inkubatorska proizvodnja živine i slično
treći razred su automehaničari, vodoinstalateri, hemisko čišćenje, video klubovi
četvrti razred su zlatari, metalostrugari, modni krojači, stakloresci i slično
peta grupa su lekari, apotekari, veterinari, fizioterapeuti

posebna grupe, svaka za sebe su advokati, taksi, šlep služba, prevoz autobusom, prevoz stvari i robe sa kamionom.

Svaka grupa se oporezuje od osnovice koja se menja od godine do godine, a prosek je zarada za prethodnih 6 meseci. Uz to na visinu plaćanja utiče položaj radnje, opremljenost radnje, broj zaposlenih radnika, starost obveznika i još par stavki.

Ovo što sam napisao je okvirno, treba videti sa knjigovođom za detalje.
[ trader6 @ 18.04.2013. 13:01 ] @
zna li ko ta koje je zanimanje najmanji pausal
[ ime.prezime @ 18.04.2013. 13:25 ] @
politicar
[ ljubisal @ 14.05.2013. 10:12 ] @
Novim izmenama zakona koji se tiču paušalaca, predviđena je i izmena delatnosti koje ne mogu biti paušalno oporezovane.

Tim povodom napisao sam vest koju sam objavio na našem sajtu pod nazivom
Predlog zakona: advokati, računovođe, reklamiranje i istraživanje tržišta i zdravstvene delatnosti ne mogu biti paušalci

Kompletan predlog izmena Zakona o porezu na dohodak dat je na sajtu Ministarstva - link
[ trader6 @ 16.05.2013. 12:45 ] @
dobio resenje u apr, koji su sledeci koraci pecat, pib. i gde
[ . . . @ 28.05.2013. 12:52 ] @
Srednja stručna sprema a osnovica osiguranja zanatska

Da li je ovo poreski (ili bilo kakav drugi) prekršaj - firma (radnja) je osnovana pre više godina a još od početka rada kao osnova osiguranja je upisana "zanatska" iako vlasnik radnje nema završen nijedan zanat već srednju školu.

U prijavi osiguranja (obrasci M-1/M-2 kao i obrazac M-3A) knjigovođa je upisao sledeće:

u obrascu M-1/M-2 je upisao:

Osnov osiguranja: Zanatska
Stručno obrazovanje: Srednja stručna sprema

U obrascu M-3A je upisao:

Osnov odiguranja: Zanatska 05
Školska sprema: Srednja stručna sprema 499

Da li ovo stvara neki problem i ukoliko da - koja je procedura da se to ispravi?

Hvala
[ ColorLab @ 01.06.2013. 18:08 ] @
Pozdrav svima,
Imam jednu dilemu, pa bih molio nekoga ko zna odgovor da mi pomogne.
Paušalac sam već nekoliko godina. Mesečnu platu sam podizao u gotovini (šifra plaćanja 140), a troškove sam takođe podizao u gotovini (šifra 166).
Znam da platu mogu da uplaćujem i na svoj lični račun, ali me zanima da li i imam pravo da i troškove firme uplaćujem na lični račun i ako mogu pod kojom šifrom i kako bih trebao da popunim uplatnicu.
Hvala unapred na savetima i odgovorima.
[ milened @ 02.06.2013. 10:55 ] @
Komplikujes sebi zivot. Otvori biznis karticu i sve pare podigni na bankomatu. Ja tako radim vec 7-8 godina. Preko banke samo naloge za placanje, bas kad mora.
[ ColorLab @ 02.06.2013. 13:51 ] @
Obzirom da je biznis kartica kreditna kartica, u banci mi traže gomilu papirologije. Glavni razlog zbog kog i pitam da li je ovo izvodljivo jeste da što manje odlazim u banku, a ne treba mi ni kreditna kartica.
U svakom slučaju hvala na konstruktivnom savetu.
[ milened @ 02.06.2013. 17:21 ] @
Visa business nije kreditna kartica i ne trebaju ti nikakvi papiri. Odes u banku, kazes hocu karticu ispotpisujes i za nedelju dana dobijes karticu - debitnu.
[ ColorLab @ 02.06.2013. 17:35 ] @
Ja sam u Sber Banci (ex Volksbank) i trenutno imaju samo Master/Maestro kartice. Očekuju da bi u narednih mesec dana trebali da dobiju u Visa. Čim dobiju, prelazim na business. U međuvremenu, moje pitanje je i dalje aktuelno.
Hvala
[ ColorLab @ 03.06.2013. 11:22 ] @
Usput, u kojoj si banci dobio Visa business?
[ milened @ 05.06.2013. 09:10 ] @
Imao sam u Razvojnoj banci Vojvodine, sad imam u Erste, isti uslovi, skidanje sa automata bez provizije su i u Intesi. U Komercijalnoj naplacuju 2% i u Unikredit, u Kredit ageicole je provizija cini mi se 0,5%, a u Socite General traze da se pare prvo prebace na poseban racun za karticu.

Znaci sada imam u Erste i tu direktno sa racuna placas karticom i dizes kes.
[ vejin @ 16.06.2013. 11:25 ] @
Koje sve papire treba imati istaknut paušalac u firmi na vidljivom mestu, ja imam servis računara, ali mislim da je za sve kojima s eračuna paušalno porez isto.

Pre je bilo da se mora videti cenovnik, a sad verovatno mora stajati nalepnica o zabrani pušenja. Video sam u trgovinama da imaju ono uzmite račun i još onaj gde ima broj telefona koji treba nazvati u slučaju da se ne izda račun, ali ne znam jeli to obavezno za paušalce. Video sam u jednom servisu za popravku bicikala da ima i ceo ugovor okačen sa 10-ak članova o garanciji na popravku i reklamaciji i slično, ali nisam video kod ostalih.

Može li se to skinuti sa interneta, ako ima na nekom sajtu ?
[ Jesus Raves @ 22.06.2013. 22:22 ] @
Pozdrav.

Znam da ce mnogi reci da sam lenj I da prelistam temu (radim i to trenutno :) ) ali imam par pitanja I ako nekome nije tesko da odgovori bilo bi mi drago :)

Stvarno sam pocetnik u ovome, novo iskustvo.

U procesu sam otvaranja zanatske radnje, servisa za bicikla, kao pausalno.

Interesuje me da li delove za popravke od dobavljaca moram da uzimam samo preko racuna ili mogu da platim i gotovinski (gotovinski mogu da platim u eur I tako mi izadje povoljnije jer su im cene istaknute u eur a kada to pretvore u dinare kurs je dosta nepovoljan). Da li onda u slucaju mogu da pravdam te nabavke cuvanjem racuna, njihovim pokazivanjem poreskoj?


Znam da treba da vodim, t.j upisujem u KPO knjigu koja je overena u poreskoj popravke, t.j prihod od izvrsenih usluga, sa datumom, iznosom i nazivom usluge. Jedino me buni pazar, koji napravim u toku dana, da li ja to treba da uplacujem na racun u banci?

Mozda su ovo veoma glupa pitanja ali stvarno ne znam :)

Unapred hvala na odgovorima


[ vejin @ 23.06.2013. 07:31 ] @
Kao servis ti vršiš popravke, ako želiš da kupis deo pa da ga prodas kao novi deo na biciklu onda se baviš trgovinom. Trgovina mora da ima fiskalnu kasu i ne mo\e da bude paušalac.

Servis gde ja popravljam biciklo je pašalna radnja, ali kad donesem biciklo na popravku, majstor kaže šta od delova treba, ja odem u prodavnicu kupim donesem i on to ugradi. Mada je najbolje na terenu videti sa serviserima ili se posavetovati sa knjigovođom.
[ Jesus Raves @ 23.06.2013. 09:28 ] @
Hvala Vam na ukljucivanje u temu.

Na netu sam isto nasao da poresku ne zanimaju troskovi materijala, da se to ne pravda vec samo izvrsena usluga, t.j u izvrsenu uslugu potpada materijal + ugradnja/popravka. Ja ne mislim da prodajem cela bicikla I delove musterijama vec samo da radim servis, a da bih to radio potreban mi je materijal koji bih kupio od dobavljaca I automatski I platio pdv na to pri samoj kupovini, nelogicno mi je na primer da serviser tv uredjaja (mislim da je ista ili slicna sifra delatnosti) salje za svaku popravku musterije da kupuju kondenzatore, kola, otpornike u prodavnici pa da njemu donose da ugradi.

Ja cu u svakom slucaju pitati I nekog knjigovodju ali ako I ovde bude jos odgovora, super, najbolje je kada se sa vise strana dobiju neke informacije.

Ponovicu jos jednom I drugo pitanje, da ne promakne pa ako neko zna da odgovori, u vezi dnevnog pazara, da li sam ja obavezan kao pausalac da to uplacujem na racun u banci?


Hvala

[ S A J A @ 23.06.2013. 10:41 ] @
Ne postoji jasna i nedvosmislena granica između robe i materijala, pogotovo u tvom slučaju. Slažem se da "deo za bicikl" može biti materijal ali može biti i trgovačka roba. Ako bi na svojim (fiskalnim) računima iskazivao samo uslugu onda verujem da možeš da se provučeš i sa ponekim artiklom mada uvek ostaje pitanje šta će o tome misliti kupac. Naime, ako on kupi neki deo, pogotovo ako je skuplji, sigurno će hteti da ga ima na računu (zbog zakonske garancije) i to će biti nezgodna situacija.

Najbolje bi bilo da se raspitaš kod drugih koji se bave sličnim poslom, samo čitanje zakona ti neće mnogo pomoći jer je status paušalaca jednim delom nedefinisan, drugim rečima nešto može ovako a može i onako...

Da, primljen gotovinski novac mora da se uplaćuje na tekući račun. Naravno, moraš i da izdaješ fiskalne račune.
[ Jesus Raves @ 23.06.2013. 13:30 ] @
Upravo sam dobio odgovor od knjigovodje na jednom drugom portalu da li zbog ove situacije I toga kako se gleda na materijal/delove registrujem radnju kao stzr ili mogu kao szr on je odgovorio da se delovi smatraju kao potrosni materijal i da mogu kao szr.

Koliko vidim, zakon je totalno neodredjen hehe, da covek ne moze da se snadje xD


Pitao bih jos ovo, u vezi izdavanja racuna, posto ne bih imao fiskalnu kasu, da li za to koristim racun blok u koji pisem izvrsene usluge I izdajem ga musteriji? Da li taj racun blok mora da bude overen u poreskoj?


Sto se tice predaje pazara, to se radi jednom u 7 dana? Ako te nedelje sto se moze desiti u pocetku, na primer nema pazara uopste, kako se to regulise, ako nemas sta da predas?


Ponovicu i pitanje iz prethodnih postova, da li mogu da kupujem materijal/delove I gotovinski, da ne ide preko racuna, jer imam mogucnost da platim u eur I tako mi ispadne povoljnije a da to pravdam cuvanjem racuna?

Izvinjavam se zbog ovoliko postavljenih pitanja ali mi zaista treba pomoc oko ovih stvari posto nisam imao iskustva u prethodnom periodu


Unapred hvala





[Ovu poruku je menjao Jesus Raves dana 23.06.2013. u 19:50 GMT+1]
[ pctel @ 24.06.2013. 00:12 ] @
Ne postoji zakonski dozvoljen nacin da kupis proizvod bez racuna i uz utaju poreza cak ni kada kupujes za sebe, a da ne pominjemo obavljanje delatnosti. Pretpostavljam da ti je jasno da siva ekonomija (u ovom slucaju nabavka bez izdavanja racuna) i utaja poreza koja pri tom nastaje spadaju u ozbiljna krivicna dela, a tu kao slag na tortu dolazi i nedozvoljena upotreba stranih sredstava placanja... Ne ocekujes valjda da te neko ovde posavetuje da se bavis kriminalom?! Ti kako hoces, izracunas koliko godisnje tako mozes da ustedis, kolika je verovatnoca da te uhvate i koliko kosta advokat koji ce da te vadi iz zatvora, kao i koliko kosta tvoje izlaganje toj neprijatnosti i pretrpljeni strah. Ako je usteda visestruko veca, onda znaci da se kriminal isplati, ako je isto ili cak manje, onda ne znam cemu uopste razmisljanje o tome. Molim sve da ne skrecemo temu na kriminogene savete, vec ako ima jos neki propis nejasan, da pomognemo.
[ Dexic @ 24.06.2013. 00:37 ] @
_mislim_ da je rekao (i mislio) da ne ide PREKO racuna ali ne i bez racuna. Da je bez, on ne bi mogao da pravda to kao trosak.
Bez racuna ne moze legalno.
Bez da ide PREKO racuna, moze. Uzme fiskalni i uzme gotovinski, to onda knjigovodja upise za pravdjanje materijalnih troskova, koje posle podignes sa racuna firme.
[ S A J A @ 24.06.2013. 06:48 ] @
Stvar je u tome što bi on da bude paušalac, što znači da ne mora da vodi evidenciju niti da pravda ulazne račune. Ne kaže se džabe da je paušal izvor sive ekonomije jer ti zakon definiše da ne moraš da vodiš i pravdaš što onda znači da možeš šta ti je volja. Naravno, kupovina u eur i kupovina bez pdv nisu dozvoljeni ali ne krivim paušalce da razmišljaju u tom smeru jer im koncept paušala tako omogućava.
[ Jesus Raves @ 24.06.2013. 07:03 ] @
Da se samo razumemo, nisam mislio nista na crno da kupujem, nego legalno od firme koja bi mi I racun izdala za to a pitanje je bilo zbog toga sto mi gotovinski izadje povoljnije jer daju mogucnost da platim u eur jer su im I cene u katalogu sa delovima u eur a kada se placa preko racuna oni to pretvaraju u dinare po dosta nepovoljnom kursu.

Samo sam zbog toga pitao, ne bih se nikako uplitao u te crne poslove :)

[ Dexic @ 24.06.2013. 07:37 ] @
I placanje u EUR je zvanicno nelegalno, ali to je vec vise problem firme koja prodaje nego tebe ;)
[ deZio @ 24.06.2013. 11:48 ] @
Zna li neko da li je legalno da jedno fizičko lice bude preduzetnik (vlasnik) u dve preduzetničke radnje, tj. da ima više preduzetničkih radnji?

Znam da preduzetnik može biti prijavljen u firmi da radi i da bude vlasnik preduzetničke radnje, međutim mene interesuje baš dve radnje i da u obe preduzetnik bude vlasnik i jedini radnik istovremeno. Da li je to zakonom dozvoljeno? Praktično bih plaćao paušalac za obe radnje.
[ ljubisal @ 24.06.2013. 12:42 ] @
Citat:
deZio: Zna li neko da li je legalno da jedno fizičko lice bude preduzetnik (vlasnik) u dve preduzetničke radnje, tj. da ima više preduzetničkih radnji?
Da li je to zakonom dozvoljeno? Praktično bih plaćao paušalac za obe radnje.
Nije moguće.
Preduzetnik je fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti. Jedno fizičko lice može imati samo jednu aktivnu registraciju kao preduzetnik.
[ Jesus Raves @ 25.06.2013. 10:35 ] @
Pozdrav.

Postavio bih jos pitanje posto necu imati fiskalnu kasu u zanatskoj radnji, na jednom mestu sam procitao da je obavezno izdavanje racuna, da li za to koristim blokove sa racunima I koji tip, video sam da postoje I neki blokovi u kojima su racuni vec numerisani ali sam video da se oni koriste samo kada je fiskalna kasa neispravna ili se nisam dobro informisao?!

Unapred hvala



[ Dexic @ 25.06.2013. 10:47 ] @
Koliko znam, ako radis sa fizickim licima, MORAS imati fiskalnu?
[ deZio @ 25.06.2013. 14:27 ] @
A kako npr. legalne hosting kompanije kod nas, oni rade sa nama(fizičkim licima) a ne šalje se fiskalni, da li je to negde definisano da trgovina preko interneta ne zahteva izdavanje fiskalnog?
[ Dexic @ 25.06.2013. 14:43 ] @
Da - bas tako. Prodaja na daljinu ne zahteva fiskalne kase.
[ Jesus Raves @ 25.06.2013. 16:23 ] @
Sada mi tek nista nije jasno, ako su rekli da su za
zanatske radnje (ja otvaram servis za bicikla, sifra
delatnosti 9529, pausal) ukinuli fiskalne kase, kako je
sada potrebno da imam istu?
Znam da treba da vodim KPO knjigu koja je overena u
poreskoj I cuo sam da treba da pisem racune
musterijama I posle to unosim u knjigu...
Unapred hvala na odgovoru

[ Predrag Supurovic @ 25.06.2013. 16:29 ] @
Fiskalnih kasa nisu oslobodjene sve delatnosti.

Kao preduzetnik (zanatlija) ne moas da obracunavac PDV ali ako radis sa fizickim licima i ne spadas u delatnost koja ne mora daima fisklanekase, onda moras izdavati fiskalne racune iako ce na njima pisati da je PDV = 0.
[ Jesus Raves @ 25.06.2013. 16:37 ] @
Procitao sam da je sifra delatnosti 9529 oslobodjena fiskalnih kasa (u koju spada samo servisiranje bicikala sto cu ja i raditi, ne prodaju), sto znaci da u tom slucaju mi kasa ne treba...?

[ Dexic @ 26.06.2013. 00:50 ] @
Onda si bio u pravu, mea culpa za konkretan zanat.
[ Jesus Raves @ 26.06.2013. 10:09 ] @
Dobro je da smo to razjasnili hehe

Ostaje mi samo pitanje u vezi KPO knjige i racuna, da li sam u obavezi da musterijama pisem racune I u slucaju da jesam, koji blok sa racunima upotrebljavam za to? Kako upisujem u KPO knjigu, zbirno pazar za taj dan ili svaku uslugu koju izvrsim posebno?


Unapred hvala na odgovoru

[ Farenhajt @ 28.06.2013. 14:16 ] @
I moje se pitanje nadovezuje na ovo iz prethodnog posta. Bavim se uslugama (prevodilaštvom) i sa firmama uredno poslujem preko faktura. Ali šta se dešava ako mi građansko lice dođe u agenciju i traži da mu prevedem neki tekst? Kakav račun i na koji način onda izdajem - dakle, u slučaju kad naručilac nije firma nego fizičko lice i nema PIB?
[ brux002 @ 01.08.2013. 11:05 ] @
Upravo dobio resenje za pausalca iz poreske.

Ni kriv ni duzan treba da placam 6.500 dinara vise nego prosle godine (sto naravno znaci da moram i da uplatim 6 x 6500 din za proteklih 6 meseci)...

Ocekivao sam povecanje ali od max 3000 din, ovo me je zabezeknulo. Ovim tempom za 2 godine cu placati drzavi vise nego sto ce mi ostati. Jel zna neko kako stati na put ovom lopovluku (iskreno ne verujem da ce mi zalba pomoci ali ako neko ima iskustva molim vas nek ih podeli sa mnom)...

P.S. Ovo mi je druga godina, ako to nesto znaci. Otvorio sam firmu u aprilu 2012. god.
[ cikajowa @ 01.08.2013. 11:13 ] @
To zavisi od opstine ocigleno.
Meni je stiglo jos pre dva meseca resenje, i sve dazbine su ukupno vece za 500 din mesecno
[ brux002 @ 01.08.2013. 11:29 ] @
Hmm moguce. Koja si ti opstina?
Ja sam u skrnavom Beceju, pa mozda se i preselim kod tebe...
Takodje koja si sifra delatnosti - mozda i to igra neku ulogu. Ja sam 6201...
[ grizzly @ 15.08.2013. 13:36 ] @
Vrhunska tema ljudi, 90% informacija sam nasao ovde i izbegao neke potencijalno problematicne situacije. Hvala SAJA, ljubisal i ostali koji pomazu.

Hteo bih da opisem svoje situacije u vezi ovoga mozda pomogne drugima, a imam i par pitanja/zabrinutosti.


Ja sam 01.02 postao preduzetnik, bavim se programiranjem. Posto zivim u iznajmljenom stanu, naravno bez ugovora, sa tektkom sam napravio ugovor o zakupu mada ja radim od svoje kuce, ili iz kafica ili iz firme sa kojom saradjujem. Zbog toga sam registrovan na Paliluli (Beogradskoj).

Naravno hteo sam da budem pausalac, sto je maltene suvise dobro da bi bilo istinito posebno kad si programer i nemas nabavke materijala itd.

Ovde sam saznao za KPO knjigu i da treba da se overi isto. Kad sam otisao da overim nesto su me cudno gledali i na kraju poslali na pisarnicu da mi lupe "veliki pecat" sto su ovi i uradili. Vec sam imao jedan zapis ali to niko nije gledao.

E sad moj inspektor nije radio u vreme osnivanja zbog smrtnog slucaja u porodici pa ga je menjala kolegenica. Ja sam kod nje predao obrazac, ne secam se kako se zove - PPDG ili slicno, gde sam procenio zaradu (ne secam se 700k ili 1m) i ostalo vec sta se tu upisuje. Posle dve nedelje sam otisao kod svog inspektora koji mi je rukom na papiru napisao brojeve racuna i otprilike koliko treba da se uplati za svaki (porez 5000, pio 11000, zdravstvo 6000-6200, nezaposlenost 750) i ja sam to redovno svaki mesec uplacivao na gornjim granicama koje mi je naveo (ukupno 22000).

Sad sam u drugom citanju ove teme video da se racun treba prijaviti APRu sto nisam uradio, pa cu pozuriti ako mogu da izbegnem kaznu.


E sad par pitanja za znalce:

1. Nisam dobio nikakvu potvrdu da mi je odobreno pausalno, samo mi je covek rukom napisao racune i iznose. Ja sam to shvatio kao potvrdu (u stvari nisam na vreme razmislio) i od tad se ponasam kao pausalac - KPO knjiga, uplacujem sta mi je napisao itd. Ovo me pomalo brine, da li je ovo standard? Da ne ispadne posle da ja nisam uopste pausalac? Nisam dobio na adresu do sad nista ni od koga, pa ni od poreske uprave.

2. Da li mi postovanje granice od 3 000 000 garantuje ostanak kao pausalac. I 2 900 000 npr. Polako se priblizavam ovoj granici.

3. U medjuvremenu je limit podignut na 6 000 000, da li ovo vazi i za tekucu kalendarsku godinu?

4. Kada se dobija konacno resenje, evo vec polovine osmog meseca.
[ grizzly @ 15.08.2013. 13:40 ] @
Zaboravih:

6. Sta sad kad su relani prihodi dosta veci od procenjenih?
[ S A J A @ 16.08.2013. 08:04 ] @
Treba da čekaš to rešenje koje pravi poreska uprava pa ćeš tamo videti da li si paušalac ili nisi. Mislim, ako su ti rekli da jesi onda najverovatnije jesi, samo će to na rešenju definitivno pisati. To rešenje se nekada čeka mesecima, sve zavisi od opterećenosti poreske uprave i tvog referenta. Limit od 6 miliona važi od odma, dakle 2013 godine. Što se tiče realnih prihoda, pa, koliko sam ja video, po kriterijumima za paušalno oporezivanje oni ne utiču na visinu paušala. Naime, kreatori zakona su, najverovatnije namerno, izostavili da visina stvarnih prihoda utiče na visinu paušala. Tako može neko sa godišnjim prihodom od 0.5 miliona i 5.9 miliona da imaju isti "namet". To baš i nije pravedno ali sigurno nekima odgovara pa je tako ugrađeno u zakon.
[ grizzly @ 16.08.2013. 10:28 ] @
To da je nepravedno i namerno ste lepo objasnili gore zbog kojih lobija, a eto mi se mozemo slepati sa njima. Sa druge strane da ima razlike izmendju 0.5m i 5.9m ne bi bilo pausalno, makar kako ja shvatam tu rec, otprilike, nedetaljno...

Ako ima neki pausalac da kaze da li je pre konacnog resenja dobio neki papir koji mu kaze da jeste pausalac - gore se pominje neko akontaciono resenje koje ja nemam. Mada ja ne znam kako bi se rasplela zbrka ako meni npr. stigne da nisam pausalac jer ja nisam vodio knjige, nisam cuvao racune itd...
[ 2fAst4aNY1 @ 19.08.2013. 00:45 ] @
Pozdrav svima,

da li moze neko da pojasni ove izmene i dopune zakona i ako moze da se postavi neki primer obracuna (licna zarada preduzetnika, porez na dobit...). Sta tacno predstavlja dobit preduzetnika, kako ce se ona obracunavati, porez je 10%, ali na sta se tacno racuna tih 10% i kako se u to sve uklapa licna zarada preduzetnika?

Citat:
Izmenama i dopunama dva zakona – Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje su stupile na snagu 30.05.2013. godine značajno je promenjen sistem oporezivanja preduzetnika.
Granica za paušalno oporezivanje podignuta je sa 3.000.000,00 na 6.000.000,00 dinara.
Među delatnosti kojima se ne dopušta paušalno oporezivanje uvršeni su i računovodstveni i slični poslovi, reklama i istraživanje tržišta.
Uveden je pojam lične zarade preduzetnika, a kao metoda oporezivanje uvodi se samooporezivanje. To znači da od 01.01.2014. godine obavezno počinje da se primenjuje sistem u kome će poresku obavezu utvrđivati sam preduzetnik, a poreska uprava više neće za ove potrebe donositi rešenja. Od 01. jula 2013. godine preduzetnici mogu po želji da pređu na sistem samooporezivanja, a od prvog dana naredne godine, kao što smo naveli, ovaj metod biće obavezan za sve.
Najveću pogodnost za preduzetnik donosi izmena kojom se uvodi lična zarada preduzetnika. Ona predstavlja iznos koji preduzetnik podiže za svoje potrebe i na koji obračunava i plaća poreze i doprinose po odbitku, kao na zaradu. Ovaj porez i doprinosi i lična zarada (dakle, lična zarada u bruto iznosu) priznavaće se kao odbitna stavka prilikom utvrđivanja neto prihoda, koji će se i dalje oporezovati porezom na prihod, po stopi od 10%. Iznos lične zarade slobodno utvrđuje preduzetnik. Dakle, osnovicu za obračun doprinosa više ne čini ukupni neto prihod preduzetnika, već lična zarada koju on sam određuje (ili najniža osnovica za uplatu doprinosa, ukoliko je veća od lične zarade), što bi trebalo značajno da smanji obaveze po osnovu doprinosa koje snose preduzetnici. Sa druge strane, preduzetnicima se nameće obaveza obračuna zarade, pa će knjigovođe biti potrebne i onima koji do sada nisu imali zaposlene, pa samim tim ni potrebe za obračunom zarada.
[ gfron @ 21.08.2013. 14:16 ] @
Ako sam dobro shvatio ova povećanja limita za paušalce koja su određenja poslednjim izmenama zakona idu ovako:

1. Limit od 3 miliona dinara u kalendarskoj godini koji obavezuje na knjigovodstvo je podignut na 6 miliona dinara
2. Limit od 4 miliona dinara u proteklih 12 meseci koji znači obavezu ulaska u PDV sistem je podignut na 8 miliona

Tačnije, iznosi od 3 odnosno 4 miliona dinara više nisu nikakvi limiti i ukoliko ih pređem, nastavljam da radim po starom sve dok eventualno ne dođem do 6, tj. 8 miliona.

Da li je ovo tačno?

Hvala.
[ 2fAst4aNY1 @ 21.08.2013. 16:58 ] @
Takve sam ja informacije dobio za 6 i 8 miliona.
Ali me vise brine ovaj obracun zarade i poreza na dobit, koliko ce to realno da nas kosta, jel to skuplje ili jeftinije od trenutnog sistema i po cemu cemo se onda razlikovati od DOO?
[ srdjandakic @ 22.08.2013. 11:44 ] @
Ja to vidim ovako:

Do sad sam prihodovao 100.000 mesečno, imao paušalnu zaradu od 50.000 po
rešenju, plaćao 20.000 poreze i doprinose, što znači da sam mesečno
raspolagao sa 80.000 za pivo.

Ako rešim da mi "lična zarada preduzetnika" i dalje bude 50.000, plaćam
poreze i doprinose 20.000, ali sad moram da platim porez 10% na preostalih
30.000 (ako ih podižem bez opravdanja) + knjigovodja.

To znači da mesečno raspolažem sa manje od 80.000.

Samo neka nastave sa pogodnostima :)
[ S A J A @ 22.08.2013. 11:50 ] @
Obračun troškova, poreskih nameta i izbor pravne forme (paušalac, preduzetnik knjigaš ili doo) se radi za svaku firmu posebno. Ne postoji univerzalno najbolje rešenje.
[ 2fAst4aNY1 @ 22.08.2013. 11:54 ] @
Da, tako sam i ja racunao.
Sto znaci da cak i da sebi odredis minimalac 18500 neto (29200 bruto), opet je to skuplje nego ovih 20 hiljada pausalno, jer racunica ispadne:
100 000 prihodovao
11 000 porezi i doprinosi na minimalac
7100 10% poreza na (100 000 - 29200)
4000 knigovodja obavezno
----------
78 000 ostaje

Jel moze neko da potvrdi ovo sto smo Srdjan i ja napisali?

Izmena:
Sajo, jel mozes izvesti prostu racunicu ako neko prihoduje 100 - 150 hiljada mesecno, cisto kao reprezentativni primer?
[ grizzly @ 22.08.2013. 11:55 ] @
@srdjandakic i @2fAst4aNY1

Jel ste vi sigurni da se to odnosi i na pausalce. Meni zvuci kao da se odnosi na preduzetnike koji nisu oporezovani pausalno, jer ako ja odredjuem svoju zaradu i na osnovu toga placam poreze i doprinose, sta je onda tu pausalno?

Ako se stvarno odnosi na nas pausalce onda cela ova akcija nema smislia, sto neko rece isto kao DOO, onda nam se vise isplati da predjemo u DOO, isti nameti a manje odgovornosti i kao "ozbiljnija" firma...
[ 2fAst4aNY1 @ 22.08.2013. 12:00 ] @
@grizzly

Tako ja to tumacim iz ovog teksta na koji sam naisao pre neki dan. Zato i trazim potvrdu nekoga ko je malo vise upucen u sve to.

Citat:
Izmenama i dopunama dva zakona – Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje su stupile na snagu 30.05.2013. godine značajno je promenjen sistem oporezivanja preduzetnika.
Granica za paušalno oporezivanje podignuta je sa 3.000.000,00 na 6.000.000,00 dinara.
Među delatnosti kojima se ne dopušta paušalno oporezivanje uvršeni su i računovodstveni i slični poslovi, reklama i istraživanje tržišta.
Uveden je pojam lične zarade preduzetnika, a kao metoda oporezivanje uvodi se samooporezivanje. To znači da od 01.01.2014. godine obavezno počinje da se primenjuje sistem u kome će poresku obavezu utvrđivati sam preduzetnik, a poreska uprava više neće za ove potrebe donositi rešenja. Od 01. jula 2013. godine preduzetnici mogu po želji da pređu na sistem samooporezivanja, a od prvog dana naredne godine, kao što smo naveli, ovaj metod biće obavezan za sve.
Najveću pogodnost za preduzetnik donosi izmena kojom se uvodi lična zarada preduzetnika. Ona predstavlja iznos koji preduzetnik podiže za svoje potrebe i na koji obračunava i plaća poreze i doprinose po odbitku, kao na zaradu. Ovaj porez i doprinosi i lična zarada (dakle, lična zarada u bruto iznosu) priznavaće se kao odbitna stavka prilikom utvrđivanja neto prihoda, koji će se i dalje oporezovati porezom na prihod, po stopi od 10%. Iznos lične zarade slobodno utvrđuje preduzetnik. Dakle, osnovicu za obračun doprinosa više ne čini ukupni neto prihod preduzetnika, već lična zarada koju on sam određuje (ili najniža osnovica za uplatu doprinosa, ukoliko je veća od lične zarade), što bi trebalo značajno da smanji obaveze po osnovu doprinosa koje snose preduzetnici. Sa druge strane, preduzetnicima se nameće obaveza obračuna zarade, pa će knjigovođe biti potrebne i onima koji do sada nisu imali zaposlene, pa samim tim ni potrebe za obračunom zarada.


[ S A J A @ 22.08.2013. 16:50 ] @
Sistem oporezivanja ne važi za paušalce već ove druge koji plaćaju porez po ostvarenom prometu. Nije lako reći šta je bolje, dal preduzetnik koji obračunava minimalac ili paušalac, sve zavisi koliko poreska uprava zareže taj paušal. Jeste da kod knjigaša ima taj porez od 10% i što moraju da imaju knjigovođu ali priznaju im se i drugi troškovi. Sa troškovima ti možeš prilično da smanjiš dobit pa je samim tim manji i porez. Sa druge strane, ko ima veće prihode, do 6 miliona, zanemarljive troškove, i ispunjava druge uslove najbolje da bude paušalac.
[ 2fAst4aNY1 @ 22.08.2013. 20:06 ] @
Znaci pausalci i dalje samo vode KPO knjigu, porez i doprinose placaju po resenju koje dobiju od poreske uprave (iako ovde u tekstu pise to resenje vise nece donositi poreska uprava?!), do 30. novembra predaju zahtev da bi ostali pausalci i ovo sto kaze - obavezno za sve od 01.01.2014 se ne odnosi na njih.
[ Fagus @ 23.08.2013. 08:36 ] @
Dobar dan svima i sve pohvale za temu i forum,dosta toga sam naučio :)
Imam par pitanja pošto bih hteo da otvorim szr (stolar) ovih dana,pa me interesuje:
1. Da li ima nekih kolega i koliko su njima određena mesecna primanja da znam čemu da se nadam otprilike,znam da neće biti isto naravno,nalazim se u Zemunu novi grad?
2. Pošto readionica mi se nalazi u kući koja se vodi na pokojnu majku,a još nije bila ostavinska rasprava,sta da radim po pitanju ugovora o zakupu?
3. Posto sam pricitao da spadam u 4 grupu delatnosti gde je stopa poreza 150 % :/,koliko bi iznosili porezi i doprinosi za otprilike 30 000 primanja mesečno? :)

Unapred se zahvaljujem. :)
[ grizzly @ 09.09.2013. 14:43 ] @
Ja sam dobio resenje iz poreske uprave. Kad mi je inspektor rekao brojeve racuna pocetkom godine rekao i mi je i otprilike iznose koji ce biti po principu "od - do" pa sam ja uplaciovao gornje granice. Sad sam u pretplati pa cu septembar preskociti a u oktobru uplatiti nesto manje kako bi izasao na nulu.

Zeznuo sam jednu stvar - ne svojom zaslugom doduse. Inspektor mi je dao te brojeve racuna i za poziv na broj zapisao 68-015-JMBG za sve
Ja sam tako uplacivao i to je ok za doprinose ali nije za porez, na resenju mi pise poziv na broj 68-015-PIB. Icicu kod njega da vidim kako ovo da resim... Mozda ce nekome ovo iskustvo koristiti ako tek otvara itd...

Jel zna neko mozda zasto je pio za maj drugaciji od ostalih?

na resenju mi pise:

mart: x
april: x
maj: y
jun: z
jul: z


gde je x 22% od osnovice, z je 24% od osnovice, a y je za par desetina dinara vece od x. Onako me zanima, platicu koliko pise da treba...
[ darko.tomic @ 26.09.2013. 13:37 ] @
Da li postoji zvanican spisak delatnosti po siframa, koji je po novom usvojenom zakonu validan od 01.01.2014 a u smislu pausalnog oporezivanja?
Vec 6 godina sam pausalac sa sifrom 7311, delatnost reklamnih agencija. Zanima me da li je ova delatnost izuzeta iz pausala po novom, i sta mi je ciniti? Svakako bih ostao pausalac kao i do sada.

Hvala unapred,
[ trader6 @ 28.09.2013. 11:39 ] @
koja je procedura za zamzavanje firme
[ S A J A @ 29.09.2013. 10:58 ] @
Citat:
trader6: koja je procedura za zamzavanje firme


Jesi probao sa zamrzivačem :-)

Prvo ideš u apr, imaš ovde uputstvo

Onda čekaš rešenje par dana pa sa njim u poresku upravu.
Ako si vodio knjige, imaš rok od (valjda) mesec dana da u poresku upravu odneseš završni račun i poreski bilans.
[ trader6 @ 03.10.2013. 15:27 ] @
Samo da proverim kakva su iskustva drugih clanova - da li neko yna ako je radnja provremeno odjavljena - koliko se moye raspolagati novcem sa racuna radnje?
[ srdjandakic @ 04.10.2013. 10:05 ] @
Ne znam koji je tvoj tip posla, moja je "programerska agencija" koja ne radi
sa fizickim licima i cash-om tako da ne znam sta u tom slucaju.

Moje iskustvo je da je sve potpuno isto kao i kad radis, jedino sto ne mozes
da saljes fakture, drugim recima ne mozes vise da radis od tog datuma koji
si naznacio i ne idu ti porezi/doprinosi. Tokom perioda neaktivnosti stizale
su mi zakasnele uplate fakturisane u periodu dok sam radio, ja sam taj novac
podizao, placao sa racuna zaostale poreze. Na dug na te doprinose mi je isla
kamata. Podnosio sam zahtev za pausalno oporezivanje za narednu godinu,
tokom koje sam takodje bio neaktivan. Znaci, prakticno sve isto.
[ Zoran Kadic @ 23.10.2013. 19:12 ] @
Jeste li dobili poresko rešenje za ovu godinu?
Da se izjadam i ovde - stiglo mi je rešenje uvećano 35% u odnosu na prošlu godinu. Ranije je bilo oko 10%.

Kakva su druga iskustva?

(Inače - Novi Beograd, delatnost 62.03)
[ shadow-bg @ 23.10.2013. 20:16 ] @
Imam 2 pitanja koja me muce:

1) Ako sam registrovan na jednu delatnost (95.11), a ponekad obavljam posao iz druge sifre delatnosti (63.11), da li cu biti u problemu zbog toga?
2) Kad popravljam racunar, kome je recimo crko hard disk, da li smem ili ne smem da kupim drugi hard disk i ugradim klijentu? Saja kaze na prethodnoj stranici da to nije jasno definisano, kako da znam da li smem?
[ Play @ 25.10.2013. 10:29 ] @
Citat:
darko.tomic:
Da li postoji zvanican spisak delatnosti po siframa, koji je po novom usvojenom zakonu validan od 01.01.2014 a u smislu pausalnog oporezivanja?
Vec 6 godina sam pausalac sa sifrom 7311, delatnost reklamnih agencija. Zanima me da li je ova delatnost izuzeta iz pausala po novom, i sta mi je ciniti? Svakako bih ostao pausalac kao i do sada.

Hvala unapred,


Upravo sam pitao za sifru delatnosti 7311. Od 01.01.2014 ova delatnost je uredbom izuzeta iz sistema pausalnog oporezivanja. Pitanje je sta je ciniti - menjati delatnost ili prihvatiti novi sistem.
[ milened @ 25.10.2013. 15:26 ] @
Citat:
shadow-bg:

1) Ako sam registrovan na jednu delatnost (95.11), a ponekad obavljam posao iz druge sifre delatnosti (63.11), da li cu biti u problemu zbog toga?



Moyes da radis sta hoces samo ako za to nisu potrebne posebne dozvole
[ Mikky @ 26.10.2013. 11:18 ] @
Ako preduzetnik prima uplate iz inostranstva na devizni racun u banci, da li moze da podize taj novac u devizama ili mora da ih prvo proda za dinare banci i tek onda podigne dinare? Da li ovo zavisi od banke do banke ili je zakonom definisano?

Primer: preduzetnik pausalac koji razvija softver iskljucivo za strane klijente i prima uplate u EUR ili $... da li moze da te devize dize kao kesh u valuti u kojoj ih primi? Da li moze da ih prebaci na svoj privatni stedni devizni racun u istoj ili drugoj banci bez konverzije u dinare pa opet iz dinara u tu valutu?
[ BluesRocker @ 26.10.2013. 13:52 ] @
Moraš da naložiš tvojoj banci da otkupi devize od tebe, pa tek s dinarima možeš da raspolažeš.
[ Txe Djapeman @ 04.11.2013. 22:13 ] @
Izvinjavam se unapred, ali da li neko može da mi kaže 2 stvari (slučaj > preduzetnik, paušalac, deltanost - "izrada internet prezentacija"):

1. Da li moram da imam svaki put overen primerak fakture nakon izvršene uplate obavljenog posla. Primer: Uradio sam sajt Peri Periću iz Paraćina, šaljem mu poštom iz NSa, poptisanu fakturu nakon njegove uplate radi njegovih knjiga (recimo da je on doo, mada i ne mora biti). Da li moram da pošaljem 2 primerka i da tražim od njega da mi pošalje nazad 1 primerak sa njegovim potpisom/pečatom? S obzirom da je jedino od "knjiga" što moram da vodim KPO, a u nju upisujem uplate na račun po izvodima iz banke.

2. Da li mogu, s obzirom, da sam ustvari "fizičko lice" - preduzetnik, bez problema da prebacujem pare sa preduzetničkog računa na neki drugi lični moj ili nečiji račun i po kojoj svrsi to smem?

Hvala unapred i izvinjavam se ako je ovo već bilo negde, nisam uspeo da nađem. :)
[ milened @ 04.11.2013. 22:31 ] @
Nemoj nista da prebacujes vec uzmi biznis karticu i sve lepo podignes na bankomatu.

Ja imam radnju od 1989 i nikakve knjige nisam nikada vodio. Cuvam izdate racune i ranije izvode iz banke. Nikada niko nije nista trazio.
[ Mimica06 @ 05.11.2013. 17:58 ] @
Pozdrav,

nova sam ovde ali pratim šta se pisalo. Moram da definišem pitanja direktno iako je možda pomenuto negde. Ipak, svako ima određenu vrstu problema pa nije loše da se postave već postavljena pitanja.
Kao preduzetnik(ca) sam registrovana 15.03. tekuće godine. Sve oko papirologije je predato i završeno, naravno. Međutim još uvek rešenje od poreske uprave nisam dobila. Prilikom predaje PPDG-1 obrasca a i prilikom overe KPO knjige, zahtevala sam od inspektora da mi da okvirne sume za akontacione uplate doprinosa i poreza na šta mi je on odgovorio: "kako da plaćate kada niste dobili rešenje". Ok, još uvek smireno, upitam kulturno, da mi pojasni, na šta mi on daje identičan odgovor: "ali kako i šta da plaćate kada ne znate, dobićete rešenje i tada plaćate". Kada ću dobiti rešenje, bilo je moje pitanje. Odgovor: u junu. Do danas rešenja nema. Odgovori su u poreskoj da sačekam još.
E sada, šta činiti? Imam, vezano za ovo, nekoliko pitanja.
1) Zahtev za paušalno oporezivanje za sledeću godinu (do 30.11.) predajem ili ne? Ako da, u nju upisujem ukupnu ostvarenu dobit od osnivanja radnje do danas tj. datuma predaje zahteva?
2) Kako da počnem da uplaćujem sebi doprinose i porez? Verovarno nikako, jer pretpostavljam da su brojevi žiro računa sadržani u rešenju poreske?
3) Malo nevezano direktno za prethodno: Koje su mi obaveze, u smislu, da li treba nešto da prijavljujem u rzzo,pio,socijalno? Ili jednostavno kada dobijem rešenje samo plaćam na brojeve računa po osnovu sume koja je u samom rešenju poreske?
4) Koje su mi obaveze kao paušalaka , delatnost je arhitektonska. Koji datumi su bitni? Znam za 30.11. predaja zahteva za sledeću godinu. Šta još? Napominjem, nemam fiskalnu kasu, ne prelazim 6mil. (po novom), vodim samo KPO knjigu,...?
5) Jedno meni interesantno pitanje. Da li mogu zahtev za paušalno oporezivanje za sledeću godinu da predam već sada? Šta upisujem u polje ukupni prihodi od 1.1 do 31.12.2013.? Šta u poslovnoj banci tražim da mi izdaju? Uopšte te stvari oko novca mi nisu najbolje jasne. Ipak mi je ovo prva godina Recimo, do 30.11. se predaje prijava i u nju se upisuje ukupan prihod za celu godinu, a u mom slučaju, recimo, treba da ostvarim jednu od najvećih uplata koja je otprilike u decembru?

Da ne dužim više, imam još pitanja, ali postaviću ih kasnije da ne bude da sam dosadna previše

Molim sve vas za bar neke odgovore. Hvala vam.
[ S A J A @ 05.11.2013. 18:40 ] @
Citat:

1. Da li moram da imam svaki put overen primerak fakture nakon izvršene uplate obavljenog posla. Primer: Uradio sam sajt Peri Periću iz Paraćina, šaljem mu poštom iz NSa, poptisanu fakturu nakon njegove uplate radi njegovih knjiga (recimo da je on doo, mada i ne mora biti). Da li moram da pošaljem 2 primerka i da tražim od njega da mi pošalje nazad 1 primerak sa njegovim potpisom/pečatom? S obzirom da je jedino od "knjiga" što moram da vodim KPO, a u nju upisujem uplate na račun po izvodima iz banke.


Potpis na fakturi za usluge nije potreban osim u slučaju da klijent neće da plati pa morate da se sudite pa ti treba neki dokaz da su usluge izvršene. U tvom slučaju je tebi kupac već uplatio iznos sa fakture pa to znači i da je samim tim i saglasan sa njom. Dakle potpis nije potreban.

[ S A J A @ 05.11.2013. 19:04 ] @
Citat:

1) Zahtev za paušalno oporezivanje za sledeću godinu (do 30.11.) predajem ili ne? Ako da, u nju upisujem ukupnu ostvarenu dobit od osnivanja radnje do danas tj. datuma predaje zahteva?
2) Kako da počnem da uplaćujem sebi doprinose i porez? Verovarno nikako, jer pretpostavljam da su brojevi žiro računa sadržani u rešenju poreske?
3) Malo nevezano direktno za prethodno: Koje su mi obaveze, u smislu, da li treba nešto da prijavljujem u rzzo,pio,socijalno? Ili jednostavno kada dobijem rešenje samo plaćam na brojeve računa po osnovu sume koja je u samom rešenju poreske?
4) Koje su mi obaveze kao paušalaka :), delatnost je arhitektonska. Koji datumi su bitni? Znam za 30.11. predaja zahteva za sledeću godinu. Šta još? Napominjem, nemam fiskalnu kasu, ne prelazim 6mil. (po novom), vodim samo KPO knjigu,...?
5) Jedno meni interesantno pitanje. Da li mogu zahtev za paušalno oporezivanje za sledeću godinu da predam već sada? Šta upisujem u polje ukupni prihodi od 1.1 do 31.12.2013.? Šta u poslovnoj banci tražim da mi izdaju? Uopšte te stvari oko novca mi nisu najbolje jasne. Ipak mi je ovo prva godina :) Recimo, do 30.11. se predaje prijava i u nju se upisuje ukupan prihod za celu godinu, a u mom slučaju, recimo, treba da ostvarim jednu od najvećih uplata koja je otprilike u decembru?


1. Nije jasno definisano, kod nekih se podrazumeva da se svake godine podnosi zahtev a kod drugih da ne mora i da će te svake godine automatski produživati ako postoje uslovi.
2. Nikako, u rešenju pišu računi i poziv na broj. Ali svakako odvajaj bar 15 hiljada mesečno jer kad stigne rešenje, a to može biti i u decembru, oni zahtevaju da se sve to do tada plati u toku od 15 dana.
3. Ne treba, bićeš prijavljena automatski. U rešenju će biti računi za porez, pio, zdravstveno i nezaposlenost.
4. Teško je reći, tebe terete svi zakoni kao i druge firme. Biti paušalac ne znači biti izuzet iz zakona već samo da se porez plaća paušalno a ne po prometu.
5. Možeš da predaš zahtev kad hoćeš. Od banke traži izvod sa računa za taj period i ono što je uplata, to ti je prihod. Kao promet se računa samo do dana predaje, ne može nikako više od toga. U januaru se poreskoj upravi dostavlja promet za celu godinu tako da će svakako znati za sve uplate.
[ Txe Djapeman @ 05.11.2013. 19:08 ] @
Milened i Saja, hvala mnogo! :)
[ acatheking @ 05.11.2013. 22:01 ] @
@Mimica06

Posto smo sa iste opstine, i neposredno sam upucen u tematiku, brat ima preduzetnicku radnju vec 5 godina:

1. Ne podnosis nikakav zahtev. Podnosio je bata u pocetku (prve godine), posle rekli da ne treba.
2. Uplatices kada budes dobila resenje. Pise sve tamo. Naravno, sacekace te sve na gomili da platis, do momenta izdavanja resenja + mesecne akontacije. Za ovu godinu je ukupna akontacija oko 14.000 (4.000 porez, 10.000 PIO), bar kada je "informaticka" delatnost u pitanju.
3. Odgovorio gosn SAJA.
4. i 5. Kao sto rekoh, ne podnosis zahtev za narednu godinu. Sve ide po automatizmu. Tvoje je da svake god sacekas resenje, placas drzavi njeno, i trosis ono preostalo :)
[ Mimica06 @ 06.11.2013. 10:52 ] @
Hvala puno SAJA i acatheking,

zar ne treba da podnesem prijavu za 2014. obzirom da sam registrovana marta ove godine (ovo mi je prva godina delatnosti)? Ok, znam, nisam lenja, otići ću do poreske i pitati ali čisto kad već pišemo da dobijem neke ad hoc informacije. U slučaju da podnosim zahtev, uz njega prilažem izvod sa računa za prihode do perioda kada podnosim isti zahtev? Recimo ako je to danas, izvadim izvod iz banke do datuma 6.11. i popunim zahtev u koji unesem tu sumu sa izvoda i to samo predam u poresku?

Kad ste već tu, pitanje vezano za KPO knjigu, da definitivno rastumačim: pošto se bavim samo uslugama, ne izdajem fiskalne, samo pišem fakture (tj. račune), i izdajem. Šta upisujem kao datum u knjigu: datum izdavanja računa ili datum kada je proknjižen tj. "legao" novac u banci? Lupam li pečat firme dole u delu "sastavio i odgovorno lice"? Pretpostavljam potpisujem se na oba?

I još jednom, nemam nikakve veze sa službama oko doprinosa (PIO,soc. i zdravstveno), ne predajem im ništa, ne idem da mi izdaju bilo šta, samo uplaćujem po rešenju iz poreske na tamo napisane žiro račune?

Hvala vam ljudi puno. Divni ste. Biće verovatno još pitanja.

[ grizzly @ 08.11.2013. 12:48 ] @
Cao ljudi, bavim se softverom i do sada sam izdavao fakture DOOima. Preduzetnik pausalac, KPO knjiga itd.

Moje pitanje je da li mogu da izdam fakturu fizickom licu?
[ pctel @ 08.11.2013. 20:54 ] @
@grizzly
Prouci zakon o fiskalnim kasama. Ako te zakon oslobadja kase i gps-a onda mozes.
[ S A J A @ 09.11.2013. 08:49 ] @
Citat:
grizzly: Cao ljudi, bavim se softverom i do sada sam izdavao fakture DOOima. Preduzetnik pausalac, KPO knjiga itd.
Moje pitanje je da li mogu da izdam fakturu fizickom licu?


Možeš ali moraš onda da imaš fiskalnu kasu i da štampaš fiskalne račune. Osim ako tvoja delatnost nije izuzeta od obaveze imanja fiskalnih kasa, mada ne verujem, pošto je softver u pitanju. Da si advokat ili taksista, ne bi morao da brineš o tome :)
[ Mimica06 @ 12.11.2013. 06:31 ] @
Citat:
Mimica06:
Hvala puno SAJA i acatheking,

zar ne treba da podnesem prijavu za 2014. obzirom da sam registrovana marta ove godine (ovo mi je prva godina delatnosti)? Ok, znam, nisam lenja, otići ću do poreske i pitati ali čisto kad već pišemo da dobijem neke ad hoc informacije. U slučaju da podnosim zahtev, uz njega prilažem izvod sa računa za prihode do perioda kada podnosim isti zahtev? Recimo ako je to danas, izvadim izvod iz banke do datuma 6.11. i popunim zahtev u koji unesem tu sumu sa izvoda i to samo predam u poresku?

Kad ste već tu, pitanje vezano za KPO knjigu, da definitivno rastumačim: pošto se bavim samo uslugama, ne izdajem fiskalne, samo pišem fakture (tj. račune), i izdajem. Šta upisujem kao datum u knjigu: datum izdavanja računa ili datum kada je proknjižen tj. "legao" novac u banci? Lupam li pečat firme dole u delu "sastavio i odgovorno lice"? Pretpostavljam potpisujem se na oba?

I još jednom, nemam nikakve veze sa službama oko doprinosa (PIO,soc. i zdravstveno), ne predajem im ništa, ne idem da mi izdaju bilo šta, samo uplaćujem po rešenju iz poreske na tamo napisane žiro račune?

Hvala vam ljudi puno. Divni ste. Biće verovatno još pitanja.



Može li neko da odgovori na ova pitanja?
Hvala.
[ milened @ 26.11.2013. 16:31 ] @
Ne mogu da izdrzim a da ne podelim sa vama danasnje iskustvo.

Juce sam dobio opomenu za porez. Posto sam pre desetak dana dobio uverenje da nemam duga koje sam trazio za overu zdravstvene knjizice, bilo mi je malo cudno. I suma se kretala u okvirima mesecnog zaduzenja.

Da skratim 15.11 mi je dospela rata poreza, a 18.11 su mi poslali opomenu. Kada sam otisao u prinudni naplatu su mi objasnili da su dobili naredjenje da posalju opomene, da su napravili presek i svima poslali.

Objasnili su mi da nema nikakvog roka za uplatu i da se mora platiti porez 15. u mesecu, a sa svakim danom kasnjenja ide kamata. Meni su za tri dana na 15000 dodali 25 din.





[ Dexic @ 26.11.2013. 17:41 ] @
Mislim da je to samo rad koji je odavno trebao ici. Ranije su ljudi kasnili i nikom nista - nema kamate. Sada najzad gledaju da li se placa na vreme.
(naravno, zavisi od opstine, mozda negde na NBG su uvek radili)
[ milened @ 26.11.2013. 20:51 ] @
Ne mogu da verujem da sam dobio ovakav odgovor. Ja sam privatnik 24 godine i do sada sam dobio jednu opomeno i to kada sam pregodinu dana presao iz NS u Sremsku Kamenicu i to za dug od 20dana jer sam se odjavio 20. u mesecu. Inace redovno placam porez izmedju 3. i 5. u mesecu.

Meni je logicno da i drzava da rok za placanj, pa makar on bio i 7 dana, ali ne kamata ide od prvog dana zaduzenja
[ Dexic @ 26.11.2013. 20:59 ] @
Koliko znam (Ljubisa ili Saja ce ubrzo reci da li je tacno) 15. je rok za placanje svakog meseca za pausal a ne jedini dan. Ti jos prosle godine si trebao dobiti resenje po kome svakog 15. u meseci do sledeceg resenja trebas platiti porez.
Tako sam ja razumeo knjigovodju.

Jedino ako ti je ovo prva godina a vec si dobio resenje! Ja sam prvo resenje dobio skoro godinu dana posle otvaranja.
[ Mimica06 @ 26.11.2013. 21:33 ] @
Kako ste svi vi dobili rešenje? Poštom ili ste lično otišli? I da li ste nešto potpisivali prilikom dobijanja rešenja (poštaru ili u poreskoj)? Ako niste kako znaju da ste dobili rešenje baš taj dan? Shodno tome, ako rešenje kasni kako ide kamata, kada niste uplaćivali sve dažbine, itd....Mnogo je sve totalno umuljano da je katastrofa. Izvinjavam se još sam sveža u svemu i nadam se da će mi biti jasno sve uskoro.
[ milened @ 27.11.2013. 03:37 ] @
Da li ti citas sta sam ja napisao. 15. sam imao neku malu preplatu jer sam 4. platio malo vise da me ne cimaju zbog uverenja za overu knjizice.

15. je nastalo novo zaduzenje, a 18. su mi poslali opomenu, znzci tri dana posle zaduzenja.
[ Dexic @ 27.11.2013. 07:50 ] @
Citat:
Mimica06:
Kako ste svi vi dobili rešenje? Poštom ili ste lično otišli? I da li ste nešto potpisivali prilikom dobijanja rešenja (poštaru ili u poreskoj)? Ako niste kako znaju da ste dobili rešenje baš taj dan? Shodno tome, ako rešenje kasni kako ide kamata, kada niste uplaćivali sve dažbine, itd....Mnogo je sve totalno umuljano da je katastrofa. Izvinjavam se još sam sveža u svemu i nadam se da će mi biti jasno sve uskoro.

Ono treba stici na tvoju adresu (adresu vlasnika). Meni je recimo samo jedno resenje stizalo godisnje, obicno krajem novembra, plavi koverat, mora da se ide u postu i pokupi.
U tom resenju mi je stajalo zaduzenje za ovu godinu, po kojem treba da se doplati ako nisam toliko placao za svaki mesec ove godine i po tom resenju se placa do sledeceg resenja.

Nema nikakvog posebnog resenja nekog 15. u mesecu, uvek sam morao da po tom resenju, svakog meseca do 15. u mesecu uplatim i projavim uplatu.
[ Dexic @ 27.11.2013. 07:53 ] @
Citat:
milened: Da li ti citas sta sam ja napisao. 15. sam imao neku malu preplatu jer sam 4. platio malo vise da me ne cimaju zbog uverenja za overu knjizice.

15. je nastalo novo zaduzenje, a 18. su mi poslali opomenu, znzci tri dana posle zaduzenja.

Nisam siguran sta je problem - mislis da su vidoviti, ili te cudi kako je tako brzo stiglo nasom postom? (ozbiljno ne shvatam sta mislis da je problem)
Pre bih rekao da je slucajnost da su proveravali tog dana sva zaduzenja i odmah stampali opomene. Ali moguce je da su najzad poceli da stampaju opomene onima koji ne plati do 15, kao sto bi i trebali.

BOlje sacekaj da Saja/Ljubisa kazu da li je tacno ovo sto kazem za 15. (da po jednom resenju placas svakog meseca, do 15. u mesecu) ili je to slucajnost kod mene bila zbog datuma otvaranja ili neceg treceg.
[ gosha @ 27.11.2013. 07:59 ] @
Citat:
milened:
Ne mogu da verujem da sam dobio ovakav odgovor. Ja sam privatnik 24 godine i do sada sam dobio jednu opomeno i to kada sam pregodinu dana presao iz NS u Sremsku Kamenicu i to za dug od 20dana jer sam se odjavio 20. u mesecu. Inace redovno placam porez izmedju 3. i 5. u mesecu.

Meni je logicno da i drzava da rok za placanj, pa makar on bio i 7 dana, ali ne kamata ide od prvog dana zaduzenja


Država ti je dala rok plaćanja 15 dana. S obzirom da si dužan da platiš do 15-tog za prethodni mesec.
Niko nije lično sedeo i pisao tebi rešenje. To se sve radi programski.
Za obveznike je bolje da što pre dobijaju opomene za slučaj da postoji neka greška u knjiženju da mogu da reaguju.
Često zaborave i da plate, a imaju para i onda posle plaćaju kamate.
Ako nemaju da plate onda njihov posao nije ekonomski isplativ i bolje im je da zatvore nego da se zadužuju pa im posle od penzije obustavljaju 1/3 dok ne umru.


Poz. Gosha.
[ S A J A @ 27.11.2013. 15:45 ] @
Citat:
gosha: Država ti je dala rok plaćanja 15 dana. S obzirom da si dužan da platiš do 15-tog za prethodni mesec.
Niko nije lično sedeo i pisao tebi rešenje. To se sve radi programski.


Da, upravo tako. Rok za plaćanje je 15 dana od isteka meseca, znači svi dobijaju 15 dana "fore" da plate porez na dohodak/dobit koji se odnosio na prethodni mesec. Sad je samo malo zbunjujuće što poreska uprava to zaduženje, na svojim karticama, stavlja upravo na taj 15-ti, ispada da se zaduženje tog dana pojavilo i odma se duguje, kao da nema standardne "valute". Prosto oni tako vode kartice, tu nema pomoći dok ne modernizuju softver. Ako gledate te kartice za nekog preduzetnika koji je duže radio, i još imao prekide i preknjižavanja, pa to je da vam se dugne kosa na glavi, ko račun za struju samo 10 puta nepreglednije i komplikovanije.


Citat:
gosha:
Ako nemaju da plate onda njihov posao nije ekonomski isplativ i bolje im je da zatvore nego da se zadužuju pa im posle od penzije obustavljaju 1/3 dok ne umru.


Nisi naveo treću, u Srbiji najzastupljeniju kategoriju, imaju ali nemaju da plate. To su oni koji rade, zarade, sve podignu i potroše a onda kad dođe vreme da se plaćaju porezi i doprinosi onda se hvataju za glavu i kukaju.
[ milened @ 27.11.2013. 20:28 ] @
Ja jos nisam cuo da se negde porez placa unapred.

Dakle ja sam 4-og platio nesto vise nego sto je 3-eg bilo stanje, da predupredim problem koji nastaje zbog sitnih kamata. Znaci platio sam za prosli mesec, odnosno malo sam presao u plus. Odmah sam trazio i dobio uverenje da nemam poreskog duga.
15-og su me zaduzili sa novom ratom i odmah poceli sa naplatom kamate, prakticno unapred jer mesec jos nije gotov. po meni bi kamata trebala da se naplacije od recimo 7-og sledeceg meseca odnosno da drzava da rok za placanje od 1-og do 7-og.

Ako oni racunaju od 15-og onda bi kamata mogla da krene od 22-og.

To sto sam dobio opomenu koja je poslata 18-og znaci da sam upao u neki presek, a znaci i to da su drzavne finansije u ocajnom stanju i to da poreznici nemaju pojma sta rade jer ne bi slali opomene 27 dana pre novog zaduzenja.

Sad ako neko i kaze da je to sve po zakonu onda moram reci da je to onda cista pljacka, odnosno da mogu da rade sa nama sta hoce a mi nismo taksisti.
[ gosha @ 27.11.2013. 20:33 ] @
Ti si 3-ceg imao stanje sa zaduzenjem od prethodnog 15-tog sto se odnosilo na pretprosli mesec.

Znaci da 3-ceg nisi platio za prosli mesec nego za pretprosli. Tek kada je dosao 15-ti ti si bio zaduzen za prethodni mesec.

A drugo je sta ti mislis da si platio :)
[ grizzly @ 27.11.2013. 20:40 ] @
Izvinite sto upadam u ovo objasnjavanje sa svojim problemima :)

Prvo, cini mi se da je bilo neke polemike da li treba podnositi zahtev za obnovu pausalstva. Otisao sam da pitam za svoj slucaj, u pu za Palilulu (u bg-u da ne bude zabune) i TREBA. Dobio sam od svog inspektora obrazac koji treba da popunim i rekao mi je da uzmem iz banke izvod do 30.11 i donesem pocetkom decembra.

E sad svi ostali idu pre nego sto istekne 30.11. Da nisam ja nesto pogresno razumeo pa da zakasnim kad odem 2.12? Jel neko predaje ovo od vas?
[ milened @ 27.11.2013. 20:56 ] @
U NS se predaje zahtev za pausal svake godine do kraja novembra. Istina jedne godine sam zaboravio i nista se nije desilo. S druge strane desavalo se da u januaru posalju obrasce za zahteve na kucne adrese iako sam predao vec zahtev.
[ milened @ 27.11.2013. 20:58 ] @
Citat:
gosha: Ti si 3-ceg imao stanje sa zaduzenjem od prethodnog 15-tog sto se odnosilo na pretprosli mesec.

Znaci da 3-ceg nisi platio za prosli mesec nego za pretprosli. Tek kada je dosao 15-ti ti si bio zaduzen za prethodni mesec.

A drugo je sta ti mislis da si platio :)


Kako god nije logicno da mi salje opomenu tri dana nakon nastanka obaveze a lepo se vidi da redovno placam porez svakog meseca.

Znaci da mi ne bi tekla kamata moram da izvrsim uplatu 15-og. Ako platim ranije bicu u pretpati jer me jos nisu zaduzili i necu dobiti kamatu na plus saldo. Svakom normalnom coveku je jasno da tu nesto ne stima.
[ Dexic @ 27.11.2013. 22:12 ] @
Jasno je jedino da ne stima tvoje shvatanje poreskih uprava;)
[ milened @ 28.11.2013. 06:41 ] @
To je istina da to ne dolazi do moje pameti, ali samo zato sto je ceo sistem nakaradan.

Danas idem na put nedelju dana a kad se vratim nece me mrzeti da opet odem kod mojih prijatelja iz prinudne naplate i da razjasnimo za koji mesec dolazi zaduzenje, za prosli ili pretprosli.
[ S A J A @ 28.11.2013. 08:19 ] @
Nisi ni malo oštećen, samo treba da razumeš kako to funkcioniše.

Za mesec avgust, u poreskoj se postavlja zaduženje 15.09.
Za mesec septembar, u poreskoj se postavlja zaduženje 15.10.
Za mesec oktobar, u poreskoj se postavlja zaduženje 15.11.

Stanje koje si ti video na kartici 3.11. je zaključno za septembrom. Ti si platio septembar ali nisi platio oktobar jer se na kartici tad još nije video. Onda 15.11. oni upisuju na karticu zaduženje za oktobar pa ispada da si u dugu.
[ mstevic @ 28.11.2013. 08:55 ] @
Da li postoji način da se stane na kraj neradnicima iz poreske uprave? Danas sam dobio zaduženja koliko trebam da plaćam doprinose i takse od 01.01.2013g. Naravno očekuju da se razlika od onog što sam platio plati retroaktivno, a ne od dana dobijanja rešenja. Jel ih je neko tužio zbog toga? Da li može to nekako da se spreči? I ovako jedva sastavljam kraj sa krajem, još mi i ovo fali :(
[ goranvuc @ 28.11.2013. 09:48 ] @
Citat:
mstevic: Da li postoji način da se stane na kraj neradnicima iz poreske uprave? Danas sam dobio zaduženja koliko trebam da plaćam doprinose i takse od 01.01.2013g. Naravno očekuju da se razlika od onog što sam platio plati retroaktivno, a ne od dana dobijanja rešenja. Jel ih je neko tužio zbog toga? Da li može to nekako da se spreči? I ovako jedva sastavljam kraj sa krajem, još mi i ovo fali :(
[quote]mstevic
Na zalost, to tako funkcionise, lepo ti pise na resenju. Uvek mozes da se zalis, ali ne vidim zasto bi ti bio izuzet (nikom nije bajno i sjajno, poreska uprava nije socijalna ustanova).
Nemoj da se ljutis, ja sam isto morao da platim veliku razliku retroaktivno po novom resenju i nije mi nimalo prijalo, ali jednostavno "TO JE TAKO" i nemas ti sta koga da tuzis. Ako si bas neka "tvrda glava" samo napred, ali mislim da ti se nece isplatiti, moras se prvo malo vise raspitati sta su tvoja prava i obaveze u ovom slucaju.
[ goranvuc @ 28.11.2013. 09:59 ] @
Citat:
milened:
Citat:
gosha: Ti si 3-ceg imao stanje sa zaduzenjem od prethodnog 15-tog sto se odnosilo na pretprosli mesec.

Znaci da 3-ceg nisi platio za prosli mesec nego za pretprosli. Tek kada je dosao 15-ti ti si bio zaduzen za prethodni mesec.

A drugo je sta ti mislis da si platio :)


Kako god nije logicno da mi salje opomenu tri dana nakon nastanka obaveze a lepo se vidi da redovno placam porez svakog meseca.

Znaci da mi ne bi tekla kamata moram da izvrsim uplatu 15-og. Ako platim ranije bicu u pretpati jer me jos nisu zaduzili i necu dobiti kamatu na plus saldo. Svakom normalnom coveku je jasno da tu nesto ne stima.


Ne znam da li si čuo za pojam "rok plaćanja"? Dakle, to je rok do kog treba da platiš neki račun/obavezu i nakon toga dotični ima pravo da ti obračunava kamatu. Po definiciji, porezi i doprinosi moraju da se plate do 15-og u mesecu za prošli mesec, što ako napraviš analogiju sa npr. računom za telefon za prethodni mesec znači da ti je datum nastanka obaveze prvi dan u narednom mesecu, a rok plaćanja 15 (20 u slučaju telekoma) dan u narednom mesecu. Telekom ti obračunava za kašnjenje nakon roka plaćanja zakonsku zateznu kamatu, a poreska uprava ti obračunava kamatu za neblagovremeno plaćene javne prihode. Pa nisi valjda očekivao da ti šalju račun? Dobio si rešenje u kom piše koje su tvoje obaveze, kako da ih plaćaš i kojom dinamikom.
[ Dexic @ 28.11.2013. 09:59 ] @
Citat:
milened:
To je istina da to ne dolazi do moje pameti, ali samo zato sto je ceo sistem nakaradan.

Nije, samo je nelogican ako ne pokusas da shvatis kako je radjen i da su neke stvari morale tako biti uradjene (inace su svugde takve, jedino sto kod nas nema "povracaj" poreza za fizicka lica recimo :))
[ milened @ 28.11.2013. 20:46 ] @
Danas sam dva puta bio u poreskoj jedanput da odnesem kopije naloga koje sam plaatio po opomeni i kasnije da odnesem zahtev za pausal kod moje referentkinje,

Kada sam rekao da su mi 18-og poslali opomenu sa jednomesecnim zaduzenjem, dve referentkinje su su prevrnule ocima jedna je rekla drugoj: moramo ih upozoriti da to ne rade.
[ SreckoMicic @ 25.12.2013. 18:01 ] @
Citat:
U NS se predaje zahtev za pausal svake godine do kraja novembra. Istina jedne godine sam zaboravio i nista se nije desilo. S druge strane desavalo se da u januaru posalju obrasce za zahteve na kucne adrese iako sam predao vec zahtev.


Ja sam potpuno zaboravio na to. Da li mi vredi da odem do poreske da vidim sta da radim ili da cekam taj obrazac u januaru?
[ milened @ 26.12.2013. 06:39 ] @
Idi i daj zahtev.

Ja sam sada u Petrovaradinu i juce sam dobio resenje da mi se odobrava pausalno oporezovanje za 2014
[ Predrag Supurovic @ 26.12.2013. 12:51 ] @
Citat:
mstevic:
Da li postoji način da se stane na kraj neradnicima iz poreske uprave? Danas sam dobio zaduženja koliko trebam da plaćam doprinose i takse od 01.01.2013g. Naravno očekuju da se razlika od onog što sam platio plati retroaktivno, a ne od dana dobijanja rešenja. Jel ih je neko tužio zbog toga? Da li može to nekako da se spreči? I ovako jedva sastavljam kraj sa krajem, još mi i ovo fali :(


Prvo dobiješ rešenje sa akontacionim obračunom. On ti dajeinforamiju koliko otpirliek reba d aplaćaš mesečno na osnovu trenutnih parametara. Ti si obavezan da svakog meseca obraunaš poreska zaduženja i platiš ih (ili da pitaš u Poreskoj upravi).

Rešenje koje si dobio je konačni obračun u kome ti stoji koliko si bio dužan da platiš i kolika je razlika u odnosu na ono ti si stvarno platio.

[ SreckoMicic @ 26.12.2013. 15:15 ] @
Citat:
Da li postoji način da se stane na kraj neradnicima iz poreske uprave? Danas sam dobio zaduženja koliko trebam da plaćam doprinose i takse od 01.01.2013g. Naravno očekuju da se razlika od onog što sam platio plati retroaktivno, a ne od dana dobijanja rešenja. Jel ih je neko tužio zbog toga? Da li može to nekako da se spreči? I ovako jedva sastavljam kraj sa krajem, još mi i ovo fali :(


I ja sam tako dobio, podneo zahtev za pausalno oporezivanje u februaru a dobio resenje u septembru i onda sve platio tada. Zvao tokom tih meseci pitao i oni mi rekli sve kasni zbog nekih podzakona, spominjali Dinkica bla bla bla, da ako hocu mogu doci da mi oni obracunaju koliko treba da placam, pa da placam, ako ne nista cekam da mi stigne resenje i onda sve odjedared. Pa sam ja svakog mesece stekirao sa strane i docekao spreman.
Suma sumarum nema nista od tuzbe ...

Citat:
Idi i daj zahtev.

Ja sam sada u Petrovaradinu i juce sam dobio resenje da mi se odobrava pausalno oporezovanje za 2014


Bio i rekose da ne moram da podnosim, da cu sigurno opet biti pausalac da cekam resenje ili te obrasce (mada mozda prodje i bez njih).
[ Dexic @ 26.12.2013. 15:47 ] @
Na sta se odnosi ovo retroaktivno?
Ako se odnosi na to da se tek novembra izdaje resenje za trenutnu godinu, i da treba platiti razliku od prethodnog resenja do sadasnjeg, to je normalna stvar, i nema leka da se tu zalite (nema ni pravnog osnova).
Ne vidim da se odnosi na nesto drugo?

Inace, za pausalce ne morate placati sa racuna preduzetnika, mozete sve podici i platiti kao fizicko lice sa obicnog TR. Mislim, opet morate cuvati novac, ali ne mora ostati na racunu firme.
[ SreckoMicic @ 26.12.2013. 17:20 ] @
Ja sam platio sve sto nisam placao od februara do septembra. Ja sam cekao na resenje gotovo 6 meseci i u tom periodu nisam nista placao, tako su mi rekli u poreskoj da ne moram dok ne dobijem resenje. I u resenju su mi obacunali koliko moram da platim, lepo sve mesec po mesec i na kraju ukupno, i sve sam to morao platiti odmah. Oko 120 000. I od onda do 15 u mesecu.
[ Dexic @ 26.12.2013. 20:58 ] @
Tako ide za prvu godinu (cekas resenje za prvo placanje), a od onda placas po tom resenju svaki mesec do sledeceg (i tada odjednom platis razliku, jer je resenje za TU i akontaciono za sledecu)
[ srkee @ 27.12.2013. 11:58 ] @
Pozdrav svima...

Pratim temu u zadnje vreme i svasta sam naucio odavde... A nisam bas ni znao mnogo :).
Planiram posle praznika da registrujem firmu (iz radnog odnosa), pa bih imao nekoliko pitanja...

Da li neko zna na osnovu sifre delatnosti da mi kaze kojoj bih grupi za pausal pripadao, da li je to svuda isto ili zavisi od toga kako te rasporede u lokalnoj poreskoj upravi. Iskreno, nije mi bas svejedno da li cu placati mesecno 20 ili 30 hiljada, na primer.
Bavio bih se uslugama, koliko sam ja izvukao iz sifarnika, to bi bile sifre: 7410 Specijalizovane dizajnerske delatnosti, 7111 Arhitektonska delatnost ili 7490 Ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti. Da li sve ove sifre koje su slicne, pripadaju istoj grupi ili ne mora da znaci. Ono sto bih radio je dizajn enterijera i arhitektonska vizuelizacija, pretezno. Obzirom da arh. vizuelizacija nije jasno definisana mozda najbolje sifru 7490. Mozda neko moze da mi preporuci jos neku sifru delatnosti u koju bi se uklapalo ovo sto bih radio.
Da li mogu da registrujem vise delatnosti i kako se to tretira ako se razvrstavaju u razlicite grupe?

Iskreno, pitao sam u nasoj poreskoj upravi osobu zaduzenu za pausal o ovome, ali nije bila voljna da mi kaze (pretpostavljam da nije ni duzna), rekla je da obavim prvo APR, pa onda dalje po proceduri...

Hvala unapred na odgovoru...



[ shadow-bg @ 28.12.2013. 23:20 ] @
Imam firmu, pausalac. Interesuje me koja je procedura da mogu da se bavim i trgovinom (sa pravnim licima), a ne samo uslugama?
[ milened @ 29.12.2013. 16:49 ] @
Citat:
srkee:
Da li mogu da registrujem vise delatnosti i kako se to tretira ako se razvrstavaju u razlicite grupe?



Ne mozes da registrujes vise delatnosti. U APR-u ti upisu preteznu delatnost, a ti mozes da se bavis sa svim ostalima koje ne zahtevaju neke posebne dozvole.

Sada malo ilustracije:

Registrujes firmu za dizajn, a jedan dan nedeljno popravljas ves masine i jos dvaput godisnje postavljas vrata na garaze. Sve se to vodi pod jednu preduzetnicku firmu (nekada se zvala Radnja)


[ pctel @ 29.12.2013. 22:42 ] @
Citat:
milened: Ne mozes da registrujes vise delatnosti. U APR-u ti upisu preteznu delatnost, a ti mozes da se bavis sa svim ostalima koje ne zahtevaju neke posebne dozvole.

Sad tu ima delatnosti za koje je moguce pausalno oporezivanje i onih drugih za koje nije.
Postavlja se pitanje sta bi se desilo ako pausalac obavlja kao dodatnu delatnost onu za koju nije moguce pausalno oporezivanje. Verovatno bi usledila kayna ako ga uhvate.
[ milened @ 30.12.2013. 12:07 ] @
Davno nisam gledao sta moze u pausal a sta ne. Sa uslugama ne bi tyrebalo da bude problema
[ nesa07 @ 30.12.2013. 17:55 ] @
Preduzetnik pausalac, kome je radnja privremeno odjavljena, prosle godine sam podnosio prazan PPDG-1(do 31,Januara.2013god) za period 01.01.2012-31.12.2012 sa zahtevom da me Poreska Uprava zaduzuje za penziono i socijalno osiguranje (samo za sebe kao vlasnika) u 2013god.

Da li je meni potreban elektroski sertifikat da bi podneo poresku prijavu PPDG-1 elektrtoskim putem (do 31.Januara 2014god.) ili je podnosim rucno kao i do sada na pisarnici Poreske Uprave?
Da li mi je potreban uopste elektronski sertifikat i ako jeste od kada?





[ whitie2004 @ 31.12.2013. 12:16 ] @
Imas onu novu licnu kartu sa elektronikom na sebi i tamo nekim sertifikatom ...?
Snadji se samo da negde pozajmis citac.
Normalno, ovo vazi dok ne resis da predjes na d.o.o.
[ goler @ 05.01.2014. 11:29 ] @
Pozdrav svima...

Ova tema deluje veoma korisno i pored peripetija sa nasim drzavnim sistemom kao pravi melem.

Elem, hteo sam da odgovorim na pitanje clana "srkee".

Moja supruga je pre 6 meseci otvorila preduzetnicku firmu sa arhitektonskom delatnoscu kako joj je i preporucio poreski inspektor. (sifra 7111). Na netu sam naso kalkulator za pausalni porez, pronasao da je u pitanju grupa 5 i dobio kompletan porez za firmu oko 16000 din mesecno. Samo promenom sifre i prebacivanjem na trecu grupu porez bi bio dosta manji (oko 5000 manji ako je verovati online kalkulatoru). Ona se bavi dizajnom enterijera.
Pre mesec dana u opisu arhitektonske delatnosti stoji da nije dozvoljeno unutrasnje dekorisanje prostora!
To znaci da je za ove svrhe sifra pogresna. Zato ne preporucujem ovu sifru za ovaj posao. Ona je upravo promenila sifru na "Specijalizovane dizajnerske delatnosti". Iskreno, nadao sam se da ce nova sifra da smanji porez, medjutim poreski inspektor joj je rekao da sve ostaje isto...
Dosta sam trazio po netu da nadjem informaciju koja sifra -> koja grupa za pausalno oporezivanje ali za ovaj slucaj to nisam uspeo.

Srkee, ako imas neke dodatne informacije o ovome please kontaktiraj me.

Hvala svima na pomoci i konstruktivnim savetima.
[ cikajowa @ 05.01.2014. 17:26 ] @
Da li ima promene oko placanja dazbina za pausalce od 1.jaunara 2014. god? Mislim na zbirno placanje na jedan racuna a ne kao do sada na 4..
[ srkee @ 08.01.2014. 21:14 ] @
Hvala svima na odgovorima...

@goler

Hvala ti na informacijama. I ja sam u medjuvremenu saznao da je 7410 peta grupa, ali bogme ovde kod nas u Zrenjaninu dodje nekih 20.500 i to jos hocu da registrujem iz radnog odnosa, znaci samo porez i PIO placam.
Tih 16.000 sto placate jel to isto registrovano iz radnog odnosa?

Evo, upravo popunjavam obrazac, pa sutra idem u APR :)...

Jos uvek sam novajlija u ovome, ali podelicu sa vama sta god budem znao...


Puno pozdrava...
[ gosha @ 09.01.2014. 08:54 ] @
Citat:
goler:
Dosta sam trazio po netu da nadjem informaciju koja sifra -> koja grupa za pausalno oporezivanje ali za ovaj slucaj to nisam uspeo.


http://www.paragraf.rs/propisi...ezivanje_obveznika_poreza.html

Poz. Goran
[ nesa07 @ 09.01.2014. 18:50 ] @
Da li pausalac do 31.Januara 2014 godiine treba da podnese poresku prijavu PPDG-1 elektronskim putem ili kao i do sada na salteru pisarnice PU?
Da li je potrebno da svaki pausalac treba da ima elektronski sertifikat?
[ Slobodan Milivojevic @ 09.01.2014. 19:50 ] @
Treba i u jednom i u drugom obliku (prva dva meseca 2014.)

Moraš da imaš kvalifikovan potpis, ili da ovlastiš nekoga (knjigovođu) koji ima.
[ goranvuc @ 09.01.2014. 22:08 ] @
Ako si vec pausalac ne podnosis nikakav PPDG-1, ni elektronski ni na salteru PU...Svasta...Postoje posebne situacije kada pausalac podnosi PPDG-1 a to je (citiram):
Citat:

- Obveznik koji nije u obavezi vođenja poslovnih knjiga (paušalno oporezivanje) predaje ovaj obrazac 15 dana od registracije u APR-u ili do 30.novembra tekuće godine za narednu godinu ukoliko ispunjava uslove za paušalno oporezivanje.
- I ukoliko poreski obveznik koji je bio paušalno oporeziv izgubi pravo na paušal (to su slučajevi da pređe iznos od 3.000.000 dinara – trenutno važeći propis ) rok za predaju je 5 radnih dana.
Obrazac se predaje u dva primerka .

Ova 3.000.000 nisu vise 3.000.000 ali ostalo jos uvek vazi.

U odredjenim opstinama se razlicito tretiraju pausalci pa se insistira na podnosenju zahteva svake godine + PPDG-1, ali to je samo slobodno tumacenje pravilnika, jer u tom istom pravilniku pise da ne podnosis ponovo zahtev ukoliko nisu promenjeni uslovi poslovanja koji uticu na kriterijume (zaposlio si nekog, promenio si delatnost, presao si limit...), a za prvo podnosenje zahteva pise da ukoliko ti ne potvrde znaci da je prihvacen. Ovde moram da iznesem svoj primer, jer sam svojevremeno kad sam otvorio radnju takodje odmah predao i zahtev za pausalno oporezivanje, ali je tada PU u Novom Sadu bila u fazi selidbe kancelarija i velikoj guzvi i ispostavilo se da niko moj zahtev nije uneo u sistem, pa kad me je referent zvao da me pita zasto nisam predao bilans, trebalo mi je dosta ubedjivanj (i original zahteva) da im dokazem da nisam "knjigas" i da sam podneo zahtev blagovremeno i da su oni pogresili, ali je na kraju sve bilo OK.

Znaci, ako ste vec pausalac i ako Vas u Vasoj opstini zovu da podnesete nov zahtev za pausalno oporezivanje ili PPDG-1 naravno da to treba da ucinite, u suprotnom ne cinite nista. Za ovih 9 godina su me samo jednom zvali (zvanican dopis) da ponovo predam zahtev, a kad sam im odneo bilo je "sto si dosao, sta ti je to, zahtev? dobro, dobro, ajd sad idi kuci" (karikirano).
[ nesa07 @ 09.01.2014. 22:50 ] @
Pausalac-vlasnik koji nema radnike da li treba da od 1.Janura.2014g uplacuje za sebe PIO elektronski ili kao i do sada nalogom za prenos na salteru banke?
[ goranvuc @ 10.01.2014. 07:57 ] @
Koliko ja znam placas kao sto si dosad placao, a inace si malo pobrkao loncice: elektronski se podnosi prijava (pausalci ne trebaju kao sto sam i objasnio u prethodnom postu).

Pobrkao si podnosenje prijave (promenjeno od 2014 za sve one koji su i inace bili u obavezi da podnose prijave) i placanje poreza i doprinosa (isto kao i dosad za sve, osim za placanja poreza po odbitku PPP-PD koji od 2014 idu na jedinstveni uplatni racun).
[ nesa07 @ 11.01.2014. 21:48 ] @
Da objasnim moj status.
Moja radnja je privremeno odjavljena, podnosim prazan PPDG-1 a uz njega prilazem: pregled stanja na tekucem racunu kod banke, resenje iz APR o privremenoj odjavi i zahtev da me PU zaduzuje za PIO dok je radnja privemeno odjavljena da bi mi tekao radni staz.

Posto nastupaju nove zakonske promene pitam za informaciju da ne napravim neku gresku jer sam ja podnosio na gore pomenuti nacin. Knjigovodju nemam.

Koliko sam te razumeo ovo sto sam naveo podnosim isto kao i do sada do 31.Januara rucno, znaci elektronski sertifikat mi za sada ne treba. Da li sam upravu?
[ grizzly @ 13.01.2014. 14:42 ] @
Cao ljudi, malo su me zbunile neke od poslednjih poruka pa bi bilo lepo ako neko moze da da definitivan odgovor za neke dileme. Pausalac sam, predao krajem godine zahtev za obnovu.

1. Da li mi je potreban (i zasto) elektronski sertifikat. Nemam zaposlene, jedino sto imam mesecno kontakt sa PU je da platim poreze i doprinose.

2. Da li nastavljam da placam na racune koje su mi u resenju ili prelazim na jedan racun kako neko gore rece.

3. Da li bi trebalo da podnosem PPDG1 do 31.01?


Hvala
[ Novica Milosavljevic @ 15.01.2014. 05:48 ] @
Pozdrav svima, nov sam na forumu
Preduzetnik-pausalac sam, radnja mi je privremeno odjavljena (5 god), od PU dobijam redovno akontaciono pa konacno resenje, redovno placam svoje obaveze (penziono,zdravstveno,nezaposleni), medjutim slucajno kliknem na sajtu PU na link "PIB registar" i unesem svoj PIB i dobijem poruku
"Nije pronađen nijedan poreski obveznik za vneti PIB!" o cemu se ovde radi, zasto me nema u evidenciji? Od kada postoji mogucnost provere PIB-a preko sajta PU?
[ nesa07 @ 19.01.2014. 12:13 ] @
Zasto ne mogu na sajtu PU da pristupim da podnesem poresku prijavu?
Pitao sam nekog knjigovodju i kaze da sajt e-porezi jos uvek nije u funkciji, da li je to tacno?

[Ovu poruku je menjao nesa07 dana 19.01.2014. u 13:27 GMT+1]
[ Mimica06 @ 21.01.2014. 02:29 ] @
Potrebno mi je upustvo:

BRISANJE/ZATVARANJE preduzetničke radnje.

Treba mi ovo po koracima:

1. APR - popunjavanje obrasca "Registraciona prijava brisanja preduzetnika upisanog u registar privrednih subjekata", na poslednjoj strani označavam samo "dokaz o uplati takse"?
2. PORESKA UPRAVA - taj deo mi nije najjasniji. Kada dobijem rešenje od APR-a koji su dalji koraci? Idem u poresku sa tim i tražim šta? Moram li da izmirim sve obaveze odmah ili kasnije (i porez i doprinose u celosti, i sa kojim datumom to važi) da bi ih "skinula sa grbače"?

Može li neko, molim vas, po stavkama da ispiše sve ovo jer u totalnom sam haosu od čitanja, davanja raznih odgovora, itd.
[ jovanica10 @ 28.01.2014. 19:49 ] @
Treba mi mali savet. Otvorila bi firmu kao preduzetnik,i placala porez kao pausalac. Mnoge informacije sam sazanla citajuci prethodne postove,mnogo su mi pomogli,ali imam jos jednu nejasnocu. Kako se regulise staz, da li se on posebno placa u PIO? Hvala na odgovorima
[ milened @ 29.01.2014. 16:33 ] @
Kada dobijes resenje od APRa odes u poresku upravu i prijavis se. Oni su duzni da ti izdaju poresko resenje. U resenju imas cetiri stavke: doprinos za PIO, doprinos za zdravstveno osiguranje, doprinos za nezaposlenost i porez. Dobijes iznose akontacije, brojeve racuna i pozive na broj.

Problem je obicno sto resenje kasni nekoliko meseci pa posle moras da placas na gomilu. Zato odmh odvoj na stranu petnaestak hiljada svakog meseca.
[ jovanica10 @ 30.01.2014. 11:05 ] @
Hvala puno Milend.

Obzirom da sam pocetnik,pa se sad upoznajem sa pojmovima i obavezama. Da li to znaci, da u taj iznos obaveznog mesecnog poreza ,koji placam drzavi ulazi i uplata za PIO,tj.staz. Ako mi u poreskoj odrede iznos poreza 15.000,00rsd, u taj inzos ulazi sve. Samo da potvrdim s tobom,da li sam te dobro razumela?
P.S. Koliko se to meseci obicno ceka?

Hvala jos jednom
[ Dexic @ 30.01.2014. 11:54 ] @
Da, oko 15.000 za sve (porez, doprinosi, ukljucujuci PIO). Ali zavisi gde si, u BGu su pomenulo neki da im prelazi 20.000/mesecno, i to prilicno. Ako si u nekom manjem mestascu, moze biti i manje od 15.000.


Ume da se ceka do kraja godine otprilike, kada ti posalju obicno i zahtev da im dostavis promet na racunu za tu godinu iz banke (nekad da, nekad ne, cisto ti pominjem da te ne uplasi to posle, normalno je da traze)
[ Mimica06 @ 31.01.2014. 00:37 ] @
Može li da se podnese u APR-u formular za privremeno obustavljanje delatnosti radnje i da se po automatizmu u poreskoj evidentira prestanak obaveze uplate poreza i doprinosa? Moraju li se izmiriti dugovanja u celosti odmah nakon toga ili ne? Primera radi, planiram da obustavim rad na neko vreme a imam zaostale dugove. Logično mi je da u APR-u sve odrađujem, a ako je potrebno sa rešenjem idem u poresku radi obustave obaveza?
[ Maestro56 @ 01.02.2014. 03:19 ] @
Citat:
Mimica06: Može li da se podnese u APR-u formular za privremeno obustavljanje delatnosti radnje i da se po automatizmu u poreskoj evidentira prestanak obaveze uplate poreza i doprinosa? Moraju li se izmiriti dugovanja u celosti odmah nakon toga ili ne? Primera radi, planiram da obustavim rad na neko vreme a imam zaostale dugove. Logično mi je da u APR-u sve odrađujem, a ako je potrebno sa rešenjem idem u poresku radi obustave obaveza?


U praksi, to izgleda ovako: najpre se radnja privremeno! odjavi, a onda (kada stigne rešenje iz APR-a), podnese konačna akontaciona prijava PPDG-1, PB-2 i BU (za prosto), odn. PPDG-1, BS, BU i Aneks (za dvojno knjigovodstvo), i/ili samo kopija rešenja iz APR-a (ako je preduzetnik - paušalac), a sve to obavezno preko pisarnice (kako bi imali dokaz o predaji). Time ste svoju obavezu, kao poreski obveznik - ispunili.

Sutradan se podnese zahtev za izdavanje uverenja o (is)plaćenim javnim prihodima, takođe, preko pisarnice Poreske uprave i ode se kod referenta (pa zatim šefa, pa i direktora) - sa čokoladom/kafom/pićem - i molećivo zatraži uverenje o plaćenim javnim prihodima. Ako ste vešti u ubeđivanju, dobijate za 2-3 radna dana, recimo neka bude 5.

Takođe, odlazite u lokalnu samoupravu - opštinu i tamo tražite uverenje o plaćenim lokalnim prihodima - naknada za građevinsko zemljište, (stara) taksa na firmu, porez na imovinu i sve što vam prikače.

Sa ta dva uverenja, odlazite u najbližu organizacionu jedinicu APR-a, pri opštinskoj kancelariji za malu privredu, u opštini i plaćate taksu i podnosite zahtev za TRAJNO zatvaranje (BRISANJE) radnje iz registra, kod APR-a.

E, onda ste na konju - u roku od 8 dana odjavljujete se kod Fonda PIO/zdravstva (Obrazac M-A), a u roku od 30 dana podnosite konačnu akontacionu prijavu PPDG-1 (sa svim gornjim prilozima), odn. paušalci - samo kopiju rešenja o brisanju radnje.

Ova 2 uverenja su uslov da bi se radnja trajno! odjavila.

Naravno, trebaće vam i dosta strpljenja i sreće. E, pa srećno!
[ baters @ 04.02.2014. 02:53 ] @
Zdravo ljudi,

Planiram da se registrujem kao preduzetnik - paušalac i našao sam i ovaj kalkulator na netu sa svim objašnjenjima oko određivanja paušala, ali opet nemam baš sad neku predstavu gde tu može da uleti minus a gde plus, pa ako neko ima iskustva sa tim i malo vremena, evo nekih mojih opštih podataka vezanih za ovu oblast C, čisto bar neku sliku da dobijem:


http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalno.html
(uredba sa objašnjenjima: http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalnouredba.html)

Delatnost je "7430 - Prevođenje i usluge tumača", pretpostavljam da je to peta grupa?

1. Mesto na kome se radnja nalazi (od minus 20% do plus 50%)
- U jednom manjem gradu sam, lokacija u gradu ništa specijalno, nije centar ali nije baš ni negde skroz van.

2. Opremljenost radnje (od minus 20% do plus 30%)
- Prevodilac sam, radio bih od kuće za računarom, znači niti bih imao neki zaseban prostor niti išta u njemu.

4. Tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja (od minus 50% do plus 100%)
- Ni stanje tržišta ni potražnja ne cvetaju baš za prevodilačke usluge, naročito u manjim gradovima.

5. Površina lokala gde je bitna za obavljanje delatnosti (od minus 10% do plus 50%)
- Pa radio bih od kuće, ne znam da li se računa površina stana ili se ne uzima u obzir uopšte.

7. Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje prihoda (od minus 50% do plus 300%)
- Ovde mi jedino deluje da može da mi utiče ova stavka "vremenski period obavljanja delatnosti", ali opet ne znam šta to tačno znači.

8. Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost
- Koliko ovo stvarno utiče na određivanja paušala?



I gde mi je najbolje da odem zvanično se raspitam koliko bi paušal iznosio za moj konkretni slučaj, a da me tamo ne odj**bu samo sa nekom forom "ne znamo/nećemo da ti kažemo"? :) U Poreskoj upravi ili negde drugde? Pretpostavljam da postoji neko ko je dužan da mi bar okvirno kaže koliko bi mi to izašlo, kako bih ja znao da li da budem paušalac ili da vodim knjige. Ali isto znam i da kod nas kad god dođeš samo tako da se raspitaš svi odu tetki lek da odnesu, pa reko da vidim kakva su vaša iskustva sa tim.
[ ljubisal @ 05.02.2014. 09:25 ] @
Citat:
baters
Planiram da se registrujem kao preduzetnik - paušalac i našao sam i ovaj kalkulator na netu sa svim objašnjenjima oko određivanja paušala, ali opet nemam baš sad neku predstavu gde tu može da uleti minus a gde plus, pa ako neko ima iskustva sa tim i malo vremena, evo nekih mojih opštih podataka vezanih za ovu oblast C, čisto bar neku sliku da dobijem:
http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalno.html
(uredba sa objašnjenjima: http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalnouredba.html)

Evo da mena.rs odgovori.

Od 1.januara 2014. važi nova uredba o paušalnom oporezivanju. Ima je na sledećim linkovima
Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti

Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti

Neke grupe su promenjene, i neki procenti su promenjeni.

Što se tiče sadržaja na linku http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalno.html imajte u vidu da je osnovni sadržaj pisan 2008. godine, sa manjim kasnijim ažuriranjima.

Moja je preporuka da se ode u Poresku upravu prema opštini gde će biti sedište preduzetnika i da se pita. Bez bilo kakvog straha. Uporno i direktno, bez okolišanja. Tu će se dobiti najbolja informacija.
[ Zoran Kadic @ 06.02.2014. 22:22 ] @
Da li postoji spisak grupa za paušal, ali po šifarniku delatnosti, a ne po opisu?
Očigledno je da referenti u PU po svom nahođenju određuju pripadnost grupi kad to nije očigledno.
[ ŽIKI @ 15.02.2014. 23:57 ] @
Pozdrav, par početnitčkih pitanja, tek počinjem da se informišem(peta grupa, rad sa fizičkim i pravnim licima):
1. Šta se dešava kad npr. nemam promet jedan mesec, a na računu preduzeća nema dovoljno da isplatim sve dažbine?
Da li mogu sa svog ličnog računa da prebacim bez nekog pravdanja ili moram da izdam nekoliko fiktivnih računa i da uplatim novac na račun firme kao da sam imao promet?
2. Ako imam i radnika, šta se dešava ako trenutno nemam dovoljno da ga isplatim?
Da li mogu samo doprinosi da se uplate? Tj. ako se dogovorim sa radnikom da npr. jedan mesec ne dobije platu, a u drugom dobije dve, da li je to neki prekršaj?
[ cipservis @ 16.02.2014. 00:30 ] @
Citat:
ŽIKI: Pozdrav, par početnitčkih pitanja, tek počinjem da se informišem(peta grupa, rad sa fizičkim i pravnim licima):
1. Šta se dešava kad npr. nemam promet jedan mesec, a na računu preduzeća nema dovoljno da isplatim sve dažbine?
Da li mogu sa svog ličnog računa da prebacim bez nekog pravdanja ili moram da izdam nekoliko fiktivnih računa i da uplatim novac na račun firme kao da sam imao promet?
2. Ako imam i radnika, šta se dešava ako trenutno nemam dovoljno da ga isplatim?
Da li mogu samo doprinosi da se uplate? Tj. ako se dogovorim sa radnikom da npr. jedan mesec ne dobije platu, a u drugom dobije dve, da li je to neki prekršaj?


1. Uplatite pozajmicu vlasnika za likvidnost u gotovini na tekući račun firme, šifra plaćanja 181.
Možete da simulirate i rad, znači da uplaćujete ili naplaćujete samom sebi proizvode ili usluge i da kucate odnosno izdajete račune, to Vam niko ne brani. U biti država više voli kada Vi radite, nego kada uplaćujete pozajmicu. Usled mnogo pozajmica inspektor kancelarijske kontrole krene u utvrđivanje da li se bavite nedozvoljenim kreditiranjem, zato je bitno da u ugovoru o pozajmici stoji da nema kamate, već da je ona kratkoročna do 12 meseci i da ćete je vratiti u istom iznosu samom sebi. Savet je da ne uključujete druge, znači opcija kada Vam neko drugi pozajmljuje, već uplatite na svoje ime i mirni ste. Ako nemate da vratite posle isteka roka smao uradite aneks ugovora i produžite rok.
2.Čuvajte se radnika, jer oni su prezaštićeni. kao preduzetnik garantujete celokupnom ličnom imovinom, znači radnik putem suda može skoro sve da Vam odnese što imate.
Radniku morate da isplatite doprinose, najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec i toga se držite kako znate i umete. Ako ne isplaćujete zaradu, već samo doprinose plaćate ih na minimalnu osnovicu. Međutim po Zakonu o radu do kraja meseca za prethodni mesec morate i tom radniku isplatiti platu za prethodni mesec. Radnik može na sve i svašta u dogovoru sa Vama da pristane, ali to stavite na papir i po mogućstvu overite. Opet, sve što nije u skladu sa Zakonom o radu biće "puj pike ne važi"... rekoh prezaštićeni su. Dok se to ne promeni biće i debelog rada na crno na žalost. Znači prekršaj jeste ako ne uplatite doprinose radniku do 15. u mesecu za prethodni mesec, odnono do kraja mesece ne isplatite neto platu. Inače radnik može i da se odrekne svoje plate u korist Vaše firme, ali to mora učiniti pisanim putem. To se smatra investicijom i ne štiti ga Zakon o radu više jer je tehnički on primio platu. Varijacija ima raznih.


Citat:
Zoran Kadic: Da li postoji spisak grupa za paušal, ali po šifarniku delatnosti, a ne po opisu?
Očigledno je da referenti u PU po svom nahođenju određuju pripadnost grupi kad to nije očigledno.

Da tako je samo nisu referenti(SSS) već inspektori(VSS) obratite pažnju na tu stvar jer spada u poštovanje osim ako imate manje od osnovne škole, tada niste dužni znati tu razliku. Ne određuju bukvalno po nahođenju već imaju uputstvo šta i kako koje se zove Uredba o paušalnom oporezivanju.
Nisu sve delatnosti razvrstane, tako da ukoliko ona ne postoji razvrstava se po sličnosti, a po odluci inspektora(-ke). Da li će raditi u Vašu korist? Zavisi od čoveka do čoveka, najčešće rade po sistemu da obveznik više plati, čast izuzecima. Inače posao im je da rade tako da obveznik plati što manje, a da zadovolji sve obaveze postavljene od strane države. Međutim niko tako ne radi, na žalost i to bi bilo lepo da izmenimo građanskim inicijativama. Uglavnom na primer, dajete časove i oni Vas bace u V grupu gde spadaju profesori. Međutim Vi dajete časove matematike, ali niste profesor iste jer nemate potrebno obrazovanje, već možete biti samo nastavnik. Pravda je da nastavnik bude u III grupi jer nije dovoljno kvalifikovan. Vi sada proverite koliko njih je u III grupi. Uglavnom spisak grupa za paušal imate u pomenutoj uredbi.

preuzmite uredbu

Po šifarniku delatnosti ne postoji, znači moraćete sami da se dogovorite sa poreskim inspektorom ako ste dovoljno vični ili vešti. Obratite pažnju da morate uvek izdavati račune bez obzira d ali imate fiskalnu kasu ili ne, i da se može dogoditi da ste paušalac a da morate imati fiskalnu kasu, tako da pogledajte i ovu uredbu:

Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne psotoji obaveza evidentiranja putem fiskalne kase.
[ Nebojsa Milanovic @ 16.02.2014. 00:35 ] @
Igore, odličan post, dobrodošao na ES
[ cipservis @ 16.02.2014. 00:53 ] @
Citat:
baters:
Zdravo ljudi,

Planiram da se registrujem kao preduzetnik - paušalac i našao sam i ovaj kalkulator na netu sa svim objašnjenjima oko određivanja paušala, ali opet nemam baš sad neku predstavu gde tu može da uleti minus a gde plus, pa ako neko ima iskustva sa tim i malo vremena, evo nekih mojih opštih podataka vezanih za ovu oblast C, čisto bar neku sliku da dobijem:


http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalno.html
(uredba sa objašnjenjima: http://www.mena.rs/kakopoceti/pausalnouredba.html)

Delatnost je "7430 - Prevođenje i usluge tumača", pretpostavljam da je to peta grupa?

1. Mesto na kome se radnja nalazi (od minus 20% do plus 50%)
- U jednom manjem gradu sam, lokacija u gradu ništa specijalno, nije centar ali nije baš ni negde skroz van.

2. Opremljenost radnje (od minus 20% do plus 30%)
- Prevodilac sam, radio bih od kuće za računarom, znači niti bih imao neki zaseban prostor niti išta u njemu.

4. Tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja (od minus 50% do plus 100%)
- Ni stanje tržišta ni potražnja ne cvetaju baš za prevodilačke usluge, naročito u manjim gradovima.

5. Površina lokala gde je bitna za obavljanje delatnosti (od minus 10% do plus 50%)
- Pa radio bih od kuće, ne znam da li se računa površina stana ili se ne uzima u obzir uopšte.

7. Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje prihoda (od minus 50% do plus 300%)
- Ovde mi jedino deluje da može da mi utiče ova stavka "vremenski period obavljanja delatnosti", ali opet ne znam šta to tačno znači.

8. Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost
- Koliko ovo stvarno utiče na određivanja paušala?



I gde mi je najbolje da odem zvanično se raspitam koliko bi paušal iznosio za moj konkretni slučaj, a da me tamo ne odj**bu samo sa nekom forom "ne znamo/nećemo da ti kažemo"? :) U Poreskoj upravi ili negde drugde? Pretpostavljam da postoji neko ko je dužan da mi bar okvirno kaže koliko bi mi to izašlo, kako bih ja znao da li da budem paušalac ili da vodim knjige. Ali isto znam i da kod nas kad god dođeš samo tako da se raspitaš svi odu tetki lek da odnesu, pa reko da vidim kakva su vaša iskustva sa tim.


Idete kod inspektora(-ke) kancelarijske kontrole u svojoj filijali PU koji(-a) vodi početno slovo Vašeg prezimena. MFIN Vam je dalo pravo da jednom odete i pitate koliko bi inosio paušal za Vašu delatnost i da morate dobiti odgovor. Isto pitanje možete postaviti i kontakt centru, ali dobićete samo pisanu preporuku da se obratite upravo svojoj filijali. Inače filijalu možete pitati i pisanim putem isto pitanje u formi "Molbe" i predati ga na pisarnici. Tako ćete imati crno na belo odgovor. (Voleo bih da ga vidim i pročitam). E sad u filijali će Vam inspektor(-ka) reći da ne zna odgovor na Vaše pitanje, a još će da Vas pita i kada je to MFIN dozvolilo to pravo. Opet reći će Vam okvirno da ćete dobiti -20%, odnosno -25% zavisno da lii ste gradska ili prigradska opština. I to je sav popust na početku, dakle ne razbijajte glavu po tačkama nisu u upotrebi one su smao uputstvo ili savet poreskom inspektoru(-ki) kako da radi... kako Vam to zvuči? Zrelo za građansku inicijativu, zar ne? Tačka na koju morate obratiti pažnju jeste ta 8. jer ona poništi sve one ispred sebe, ali se ne primenjuje kod otvaranja, nego kasnije. Dakle to je ona koja Vas zakopa jer Vas uporede sa nekim ko odgovara opisu i to po njihovoj proceni, pa ako taj pere pare i ima nenormalan promet... sami ćete shvatiti. Logika bi rekla da je bolji od svih u svom komšiluku i da je odneo sve mušterije, pa ostalima nije ostalo ništa... ali ne pravo kaže da i svi ostali moraju imati toliko. E ovo je za zakonodavce posao....
Uglavnom račun za paušal je više nego jednostavan kada znate grupu, a nju će Vam odmah reći čim upitate, eventualno ako kaže "pa moram da ipak da pogledam" onda ponesite sa sobom uredbu pa pružite da pogleda. Iza toga morate znati prosečnu bruto platu, e u ovom trenutku za to će Vam reći da ne znaju i to je razlog zašto se ta rešenja dugo čekaju. Ali eto pitajte koliko je to bilo za prošlu godinu i možda dobijete odgovor.
Suština je: "Ja to ne moram da uvažim". Tu rečenicu dobro zapamtite jer je tačna i primenjuje se neprestano, i eto u pravu su kada je paušal u pitanju jer paušal jeste odokativno oporezivanje.
E sada, kao paušalac nemate pravo na troškove, ali Vam se stalno posmatra promet na računu, ukoliko se vidi da taj promet ukazuje da Vi zarađujete više od bruto plate u Srbiji... pa taj iznos Vam se uzima za početni i na njega se zaračunavaju umanjenja i eto visokog paušala i pokrića tačke 8. i kod ostalih nesrećnika.
Savet poreske inspektorke glasi: "Vodite poslovne knjige, nemojte ići u paušal"
Žena je u pravu, na početku ćete plaćati manje od paušala i imati više mogućnosti da taj posao postavite na noge, kasnije prema stvarno ostvarenom prihodu. Imate i opciju lične zarade preduzetnika koja ujedno omogućava i akumuliranje kapitala za dalje proširenje biznisa.
[ cipservis @ 16.02.2014. 01:07 ] @
Citat:
jovanica10:
Treba mi mali savet. Otvorila bi firmu kao preduzetnik,i placala porez kao pausalac. Mnoge informacije sam sazanla citajuci prethodne postove,mnogo su mi pomogli,ali imam jos jednu nejasnocu. Kako se regulise staz, da li se on posebno placa u PIO? Hvala na odgovorima


Odgovor ste već dobili, samo da dopunim u vezi sa stažom. Kada zatvorite radnju recimo zbog odlaska u penziju, onda idete u PU da tražite poresko uverenje od svog inspektora(-ke) za svrhu regulisanja staža, ne plažća se taksa za isto, dakle država Vam ga daje besplatno. Na ovom uverenju će Vam pisati sav Vaš staž po godinama i da li ste izmirili sve svoje obaveze za PIO. Ukoliko jeste to uverenje je validno za PIO fond i nosite ga tamo gde će Vam zakazati(čeka se oko dva meseca) upis staža u radnu knjižicu. Kada dođete da upišete oni Vam vrše prepračun da li se Vaše uplate poklapaju bar sa minimumom, ukoliko se ne poklapaju bićete zamoljeni da odmah odete u banku i doplatite iznos. Nakon toga donesete uplatnicu i odmah Vam se upiše kompletan staž. Ukoliko to niste u mogućnosti da uradite upisaće Vam se samo deo staža koji je pokriven iznosom, a ostatak ostaje nerešen, dakle dobićete obračun koliko dugujete i kada to uplatite upisaće se ostatak, međutim uvek pre uplate morate doći na proveru iznosa duga zbog valorizacije istog.
Ovaj staž se upisuje na sredini radne knjižice tamo gde se upisuje staž od samostalnih delatnosti.
Dakle staž Vam reguliše i prati PU, a upisuje PIO fond, ne vodite sami evidenciju u svojoj radnoj knjižici kao što se radi kod zaposlenih.
Oni koji isplaćuju ličnu zaradu preduzetnika se smatraju kao preduzetnici, a ne kao zaposleni radnici - lica, dakle isto imaju staž po osnovu samostalne delatnosti, a ne po osnovu zaposlenja.
[ cipservis @ 16.02.2014. 01:31 ] @
Citat:
grizzly:
Cao ljudi, malo su me zbunile neke od poslednjih poruka pa bi bilo lepo ako neko moze da da definitivan odgovor za neke dileme. Pausalac sam, predao krajem godine zahtev za obnovu.

1. Da li mi je potreban (i zasto) elektronski sertifikat. Nemam zaposlene, jedino sto imam mesecno kontakt sa PU je da platim poreze i doprinose.

2. Da li nastavljam da placam na racune koje su mi u resenju ili prelazim na jedan racun kako neko gore rece.

3. Da li bi trebalo da podnosem PPDG1 do 31.01?


Hvala


1. Svi koji plaćaju prema rešenju PU ne moraju imati elektronski sertifikat, pisaće im u rešenju šta i kako i gde da uplate. A kada? Odmah, a ako bi moglo i juče. (znate i sami zašto) Naravno postoji i rok za uplatu koji piše u istom rešenju.
3.O podnošenju PPDG-1 pitajte svog inspektora(-ku)... pošto je onako kako on(a) odluči.
Ono što ne morate kao paušalac jeste da do 30.11. predate ponovo zahtev za paušalno oporezivanje ako nema nekih bitnijih promena.

Citat:

Zasto ne mogu na sajtu PU da pristupim da podnesem poresku prijavu?
Pitao sam nekog knjigovodju i kaze da sajt e-porezi jos uvek nije u funkciji, da li je to tacno?

Sajt PU radi po ovom pitanju i radio je u vreme u koje ste pitali, međutim postoji jedna velika glupost, a to je da morate kliknuti na "KOPIRAJ" nakon što ste kreirali onu prvu prijavu koju inače nigde ne možete da pošaljete, već samo tu drugu.
Inače sada već postoji i filmić: http://www.youtube.com/watch?v...;list=UUGLHiPquO80XWuBA1GCWI6w

Citat:

Pozdrav svima, nov sam na forumu
Preduzetnik-pausalac sam, radnja mi je privremeno odjavljena (5 god), od PU dobijam redovno akontaciono pa konacno resenje, redovno placam svoje obaveze (penziono,zdravstveno,nezaposleni), medjutim slucajno kliknem na sajtu PU na link "PIB registar" i unesem svoj PIB i dobijem poruku
"Nije pronađen nijedan poreski obveznik za vneti PIB!" o cemu se ovde radi, zasto me nema u evidenciji? Od kada postoji mogucnost provere PIB-a preko sajta PU?

Imam jedno glupo pitanje, da li ste uneli tačan PIB?
Koliko je meni poznato, a ne znači da sma u pravu Vama kod privremenog odjavljivanja takođe mogu da se zaustave ta zaduženja što je trebalo da uradite jer penziono, a mislim i zdravstveno možete plaćati i bez toga, znači nezaposlenost ste nepotrebno uplaćivali.
Što se PIB-a tiče on može biti i oduzet, ali ako ste redovno isplaćivali sve nema pokrića za tako nešto. E sad, plaćati nešto 5 godina, a ne proveravati da li je na listinzima sve kako treba je prilično neodgovorno. Nadam se da uredno čuvate sva ta rešenja, jer ako su protivpravno izdavana ona su Vam pokriće za ostvarivanje Vaših prava pred sudskim organima, ali o tome sa advokatima. To kažem jer slutim da ste plaćali sve vreme i porez na paušalno utvrđen prihod, a ne prihodujete jer ste privremeno zatvoreni.
[ cipservis @ 16.02.2014. 01:47 ] @
Citat:
nesa07:
Da li pausalac do 31.Januara 2014 godiine treba da podnese poresku prijavu PPDG-1 elektronskim putem ili kao i do sada na salteru pisarnice PU?
Da li je potrebno da svaki pausalac treba da ima elektronski sertifikat?

Ovde je dat neadekvatan odgovor.
Prijava PPDG-1 se ne podnosi elektronskim putem već uvek na pisarnici. Ovde možete preuzeti besplatnu popunjivu takvu prijavu:
http://www.obrasci.servisracun...download.php?file=PPDG-1-p.pdf
Paušalcu nije potreban elektrosnki sertifikat, samo onima koji vode poslovne knjige, odnosno isplaćuju zaradu. Oni koji plaćaju prema rešenjima PU se drže uputstava iz tih rešenja.

Napomena za samooporezivače:
Nikada neće zaživeti oni računi za samooporezivanje koji su predviđeni zakonom, naime preći će se odmah na jedinstveni račun, a do tada plaćamo kao i do sada.
Raćun za porez na prihod(dobit) 711123 će zaživeti onda kada ga softverski implementiraju u PU, a kada će to biti se još ne zna, do tada ostaje uplata po onom iz rešenja 711121 na koji inače plaćaju oni drugi preduetnici koji vode knjige.
[ cipservis @ 16.02.2014. 02:06 ] @
Citat:
pctel:
Citat:
milened: Ne mozes da registrujes vise delatnosti. U APR-u ti upisu preteznu delatnost, a ti mozes da se bavis sa svim ostalima koje ne zahtevaju neke posebne dozvole.

Sad tu ima delatnosti za koje je moguce pausalno oporezivanje i onih drugih za koje nije.
Postavlja se pitanje sta bi se desilo ako pausalac obavlja kao dodatnu delatnost onu za koju nije moguce pausalno oporezivanje. Verovatno bi usledila kayna ako ga uhvate.


Ovo je stvar za koju sam (na)čuo da će uskoro da "napadnu". Naime, mnogi su to uradili, registrovali delatnost koja može u paušal, a zatim obavlajju onu ili one koje ne mogu i za koje je neophodna fisklana kasa recimo, pod pretpostavkom da je registrovana delatnost za koju kasa nije neophodna.
Međutim svi su u obavezi da izdaju račune.
Zatim je stvar savesnosti građana i njihove želje da pomognu PU. Imate one reklame na TV-u u poslednje vreme koje kažu šta će se dogoditi itd... bla-bla. Uglavnom kada paušalac izda račun za delatnost za koju se mora izdati fiskalni isečak to je poreski prekršaj i stvar se reguliše kod sudije za prekršaje, pod uslovom da ga neko prijavi. Ukoliko paušalac uopšte ne izdaje račune to je opet poreski prekršaj jer se ne može voditi evidencija o njegovom prometu. Isto važi ako pare stavi u džep ili potroši, a prethodno ih ne uplati na račun. Međutim nisu bili toliko dobri da recimo uplate pazara oslobode provizija kod banke, mada bi banke podigle održavanje računa pa se dođe na isto.
Pravno paušalac ne sme obavljati delatnosti koje ne mogu u paušal. Druga stvar ne sme češće obavljati delatnost za koju je paušal viši od onoga koji plaća(na primer taksista drži časove matematike), jer u tom slučaju mora menjati pretežnu delatnost u APR-u. Obrnuto može, znači u biti svako može da taksira sa bilo kojom radnjom ako ispuni ostale uslove za taksistu, ili da skuplja pečurke i slično.

Da odmah dodam i za sledeći komentar koji je bio.
Nije tačno da sve uslužne delatnosti idu u paušal bez problema, naime na primer delatnosti 62xx ili 63xx ne mogu uopšte u paušal i obavezna je fiskalna kasa. Ovo drugo je prilično čudno, ali jeste tako, tako piše i to se sprovodi.
Takođe postoje paušalne delatnosti kod kojih je obavezna fiskalna kasa.
[ cipservis @ 16.02.2014. 02:16 ] @
Citat:
milened:
Citat:
srkee:
Da li mogu da registrujem vise delatnosti i kako se to tretira ako se razvrstavaju u razlicite grupe?



Ne mozes da registrujes vise delatnosti. U APR-u ti upisu preteznu delatnost, a ti mozes da se bavis sa svim ostalima koje ne zahtevaju neke posebne dozvole.

Sada malo ilustracije:

Registrujes firmu za dizajn, a jedan dan nedeljno popravljas ves masine i jos dvaput godisnje postavljas vrata na garaze. Sve se to vodi pod jednu preduzetnicku firmu (nekada se zvala Radnja)




Moguće je registrovati više delatnosti. To se uradi na sledeći način: Registrujete pretežnu delatnost, iza toga registrujete izdvojeno poslovno mesto i njemu dodelite drugu pretežnu delatnost i tako dok se ne zadovoljite. Sva ta mesta, sedište, poslovno i izdvojena mesta se mogu nalaziti na istoj adresi. Po mojoj slobodnoj proceni mogu dok se ispunjava uslov da 8m2 možete dodeliti svakoj od njih. Međutim nema saradnje između Uprave Javnih Prihoda i PU po tim pitanjima, hoću reći ne usaglašavaju se. Otuda je veoma bitno da je preduzetnik potkovan, hrabar i odvažan i da se ne plaši. Uostalom zakon i jeste tu da bi štitio "kriminalce", e sad ko je ko, određuje sud. Smisao je u tome da se prema kriminalcima ne ophodi kriminalno.
Što se tretiranja tiče, prvo sve delatnosti moraju biti predviđene za paušal ako misliš biti paušalac, a porez ćeš plaćati prema onoj koja ima najviši paušal.
[ cipservis @ 16.02.2014. 02:36 ] @
Citat:
SreckoMicic:
Citat:
Da li postoji način da se stane na kraj neradnicima iz poreske uprave? Danas sam dobio zaduženja koliko trebam da plaćam doprinose i takse od 01.01.2013g. Naravno očekuju da se razlika od onog što sam platio plati retroaktivno, a ne od dana dobijanja rešenja. Jel ih je neko tužio zbog toga? Da li može to nekako da se spreči? I ovako jedva sastavljam kraj sa krajem, još mi i ovo fali :(


I ja sam tako dobio, podneo zahtev za pausalno oporezivanje u februaru a dobio resenje u septembru i onda sve platio tada. Zvao tokom tih meseci pitao i oni mi rekli sve kasni zbog nekih podzakona, spominjali Dinkica bla bla bla, da ako hocu mogu doci da mi oni obracunaju koliko treba da placam, pa da placam, ako ne nista cekam da mi stigne resenje i onda sve odjedared. Pa sam ja svakog mesece stekirao sa strane i docekao spreman.
Suma sumarum nema nista od tuzbe ...

Citat:
Idi i daj zahtev.

Ja sam sada u Petrovaradinu i juce sam dobio resenje da mi se odobrava pausalno oporezovanje za 2014


Bio i rekose da ne moram da podnosim, da cu sigurno opet biti pausalac da cekam resenje ili te obrasce (mada mozda prodje i bez njih).


Ovako postoji način da se stane na put nepravilnostima, nezakonitostima i ostalim boleštinama društva, odnosno državne uprave. To je posao Ombudsmana pre svega, a može i putem građanske inicijative, bilo osnivanjem udruženja, nevladinih organizacija ili eto neorganizovano putem ES ili nekih društvenih mreža.

Međutim ovde se ne radi o neradnicima i ova pitanja iz citata baš i ne stoje. Nije bilo do njih, čekale su se izmene koje je sproveo bivši ministar Dinkić. Zatim je bilo mnogo problema sa implementacijom rešenja, a neki su ostali nerešeni i do danas. Mislim da je tu krivica ipak na višem nivou od PU, onom koji uređuje tu ustanovu. Naime sve je to politika, znači sigurno je da nećete pred izbore vršiti visoke namete, donositi rešenja i slično. Otuda se lako da zaključiti ko diktira te stvari i kako ih planira. I tu su sve vlasti iste, nema stranačkih podela uvek svi rade isto.
To što piše u rešenju da se razlika plati retroaktivno nije nešto što je PU izmislila ili se iživeo poreski inspektor(-ka) već je tako Zakonodavac propisao. Znači ako imate akontaciju, a vodite recimo knjige, pa procenite da će dobiti izaći na kraju godine više od predviđene putem rešenja o akontaciji, Vi ste u obavezi podići tu akontaciju, a Zakonodavac je predvideo da to morate učiniti za celu godinu ili na nivou cele godine i otuda se novi iznos primenjuje od 01.01. ili početka godine. Pošto ste plaćali nižu akontaciju morate odmah(u roku od 15 dana) doplatiti razliku.
Znači zbog toga ne možete tužiti, odnosno izgubili biste proces. To može da se spreči izmenom zakona, a to rade vlada i parlament. A verujem da jedva sastavljate kraj sa krajem, tako je kod većine nas privatnika.

E sada ne znam da li je zaživelo, ali na primer mogli ste da uplaćujete taj novac napamet na račune i trebalo bi da Vam na taj višak na računima teče kamata, odnosno da Vas država časti. To je bila ideja tadašnjeg ministra Dinkića da se izjednače kamate za dugovanja i potraživanja. S druge strane kod poslovnih banaka uglavnom nemate kamatu po viđenju. S treće strane, sve to vreme ste mogli okretati taj novac i zarađivati od njega, a da Vam je rešenje došlo odmah na početku godine to ne bi mogli.
[ cipservis @ 16.02.2014. 03:00 ] @
Citat:
milened:
Ja jos nisam cuo da se negde porez placa unapred.

Dakle ja sam 4-og platio nesto vise nego sto je 3-eg bilo stanje, da predupredim problem koji nastaje zbog sitnih kamata. Znaci platio sam za prosli mesec, odnosno malo sam presao u plus. Odmah sam trazio i dobio uverenje da nemam poreskog duga.
15-og su me zaduzili sa novom ratom i odmah poceli sa naplatom kamate, prakticno unapred jer mesec jos nije gotov. po meni bi kamata trebala da se naplacije od recimo 7-og sledeceg meseca odnosno da drzava da rok za placanje od 1-og do 7-og.

Ako oni racunaju od 15-og onda bi kamata mogla da krene od 22-og.

To sto sam dobio opomenu koja je poslata 18-og znaci da sam upao u neki presek, a znaci i to da su drzavne finansije u ocajnom stanju i to da poreznici nemaju pojma sta rade jer ne bi slali opomene 27 dana pre novog zaduzenja.

Sad ako neko i kaze da je to sve po zakonu onda moram reci da je to onda cista pljacka, odnosno da mogu da rade sa nama sta hoce a mi nismo taksisti.



Mislite sa taksistima ne mogu da rade šta hoće? Ajmo svi onda u taksiste na čelu sa moderatorima...
Dobili ste precizne odgovore, ostalo je smao jedno pojašnjenje.
Naime svakog 15. u mesecu se naplati iznos za prethodni mesec, a svakog 16. u mesecu kancelarijska kontrola PU izlistava minusaše, dakle one koji nisu imali dovoljno uplaćenih sredstava na računima PU do 15. u mesecu. To znači da Vam je Opomena odštampana 16., otpremljena putem pošte 17. i stigla kod vas 18., a vi je savesno primili, mada i da niste ništa ne menja stvar jer dug se gomila. U Opomeni Vam lepo piše ako Vam nešto nije jasno ili mislite da je u pitanju greška da možete u roku od 5 dana doći i raspraviti tu stvar kod kancelarijske kontrole. Znači tamo gde ste uzeli listing 3. u mesecu.
Vi ste napravili grešku jer ste mislili da se zaračunava od 1. u mesecu, a nije tako naplaćuje se 15. a ne zaračunava se uopšte već se računa od 1. do 31. prethodnog meseca. Kada ste platili 4. Vi ste bili sigurni da ste izmirili i obavezu za taj mesec(obračun iz prethodnog) i računali da ćete plaćati tek sledećeg 1. u mesecu. Tu je nastao nesporazum. Novo zaduženje je skinuto 15. Vi ste uleteli u minus i dobili Opomenu.
Inače neki poreski inspektori(-ke) pozovu putem telefona ne pošalju te opomene, uglavno zamole Vas najljubaznije bez ikakvih pretnji da to što pre izmirite jer Vam teku kamate.
Vaša ideja o kamatama je lepa, ali štetna je po državu, kamata se zaračunava dnevno, što ste i sami znali jer ste 4. platili više nego što je pisalo 3. u listingu.

Moramo i mi poreski obveznici biti pre svega ljudi prema zaposlenima u PU. Ako želimo da pošteno i lepo rade sa nama ili prema nama moramo im mi stvoriti sa naše strane neophodne uslove za to.
Ali stoji da postoje ne samo loši, već i očajni i poreznici i kontrolori plaćanja i da korupcija nije nešto što političari izmišljaju već je realnost. Policija radi svoj posao u svakom sluačju.
[ cipservis @ 16.02.2014. 03:36 ] @
Citat:
Txe Djapeman:
Izvinjavam se unapred, ali da li neko može da mi kaže 2 stvari (slučaj > preduzetnik, paušalac, deltanost - "izrada internet prezentacija"):

1. Da li moram da imam svaki put overen primerak fakture nakon izvršene uplate obavljenog posla. Primer: Uradio sam sajt Peri Periću iz Paraćina, šaljem mu poštom iz NSa, poptisanu fakturu nakon njegove uplate radi njegovih knjiga (recimo da je on doo, mada i ne mora biti). Da li moram da pošaljem 2 primerka i da tražim od njega da mi pošalje nazad 1 primerak sa njegovim potpisom/pečatom? S obzirom da je jedino od "knjiga" što moram da vodim KPO, a u nju upisujem uplate na račun po izvodima iz banke.

2. Da li mogu, s obzirom, da sam ustvari "fizičko lice" - preduzetnik, bez problema da prebacujem pare sa preduzetničkog računa na neki drugi lični moj ili nečiji račun i po kojoj svrsi to smem?

Hvala unapred i izvinjavam se ako je ovo već bilo negde, nisam uspeo da nađem. :)


Delatnost 6201 računarsko programiranje ne može u paušal pre svega jer su tražili i sproveli pojačanu kontrolu IT sektora. Sad je zanimljivo da li je svrstana u III ili u V grupu? Inače za ovu delatnost je neophodna fiskalna kasa shodno uzredbi koja propisuje delatnosti za koje ista nije potrebna. Takođe tačno je da nije potreban poseban poslovni prostor opet shodno uredbi koja to definiše.

1.Što se tiče faktura. Kada se šalje roba obavezno je imati uz fakturu i otpremnicu i otpremnicu primalac mora overiti. Ovde je u pitanju usluga izrada internet prezentacija nema potrebe za otpremnicom tako da nema ni potrebe za overom. Dužni ste samo Vi overiti tu fakturu i dostaviti je naručiocu. Osim KPO Vi morate voditi i Knjgu dnevnih izveštaja uz fiskalnu kasu, a ako niste zaduženi sa fisklanom kasom odgovoran je taj poreski inspektor što Vas nije obavestio. Međutim stvar će se slomiti verovatno o Vašim leđima po starom dobrom običaju. Opet pitanje je kada će ukapirati uopšte da Vama treba fisklana kasa...

2. Smete da prebacujete pare po svom ličnom nahođenju gde hoćete jer ste paušalac. U suprotnom to ne bi mogli bez dokumentacije. Na primer kada se vode knjige naplaćuju se gotovinski računi i sada bi bilo lepo da ja prebacim taj novac odmah na svoj privatni tekući ebankingom i izbegnem provizije banke. Međutim to ne može, mora se podići gotovina u banci za svrhu naplate gotovinskih računa. To je informacija potvrđena u PU.
[ goranvuc @ 16.02.2014. 04:23 ] @
Citat:
cipservis: Delatnost 6201 računarsko programiranje ne može u paušal.


Pogledaj malo bolje uredbu, koliko znam racunovodjama i jos nekim delatnostima jeste ukinuta mogucnost da budu pausalci, ali 6201 nije...

Daj mi 'leba ti gde si to iskopao.
[ cipservis @ 16.02.2014. 05:15 ] @
Citat:
goranvuc: Pogledaj malo bolje uredbu, koliko znam racunovodjama i jos nekim delatnostima jeste ukinuta mogucnost da budu pausalci, ali 6201 nije...

Daj mi 'leba ti gde si to iskopao.


Prvo pogledaj ovde: [url=http://arhiva.elitesecurity.org/t450898-Oporezovanje-IT-izvoza-rada-od-kuce-freelancera][/url]

Zbog toga ne može u paušal, a pre je moglo. E sad, u Uredbi konkretno u grupama nigde nije svrstano Računarsko programiranje, niti programiranje, niti informatika, tako da je tumačenje na izvršiocu. Ne postoji obaveza svrstavanja u paušal ove delatnosti. Zatim se tumači osnov za svrstavanje koji kaže da se ova mogućnost odnosi na preduzetnike koji nisu u stanju da vode knjige. Ti objasni zašto 6201 nije u stanju da vodi knjige. Naime vođenje je više nego jednostavno pošto se radi o uslugama i nema PDV-a pošto govorimo o malom preduzetniku, razlika u odnosu na KPO je praktično što se ovde vode i troškovi. S druge strane, ako pogledaš na onom linku tekst shvatićeš da IT sektor na žalost po uverenju PU spada u bogate što je dovoljan opis da ima odakle da plati usluge knjigovodstva, što ne mora biti presudno merilo jer imaju i advokati i lekari pa opet mogu u paušal. Objasni zašto ti vođenje kniga otežava obavljanje delatnosti. Pre svega moraš već voditi Knjigu dnevnih izveštaja i imati fiskalnu kasu, tako da ti vođenje ne bi trebalo da predstavlja problem. Inače konkretno izrada internet prezentacija spada i u domen reklamiranja, odnsono prezentacija jeste povezana sa reklamom tako da ti ni po tom osnovu ne bi više mogla biti u paušalu. Zato je često bolje registrovati što uopštenije stvari kada su delatnosti u pitanju.
Ti očigledno nemaš fiskalnu kasu, kada bi je imao sav pazar iz nje bi morao uplaćivati na račun, pa sad ako imaš prometa brzo bi ti taj paušal porastao, a onda bi se postavilo i pitanje isplativosti istog jer visoki paušal je veći namet od poreza na stvarno ostvareni prihod pošto ovaj drugi ima priznavanje troškova. To će ti knjigovođe najbolje objansiti kroz tematiku kada napustiti paušal.
Uglavnom ne postoji u Uredbi konkretno napisano da Računarsko programiranje može u paušal.
Što se tvog slučaja tiče tako kako si zadužen, kako ti je odredio inspektor(-ka) i plaćaš po tome, ne možeš biti optužen da si bilo šta kriv. I plaćaćeš tako dokle god te oni budu dužili po osnovu paušala jer oni donose odluke, a ne poreski obveznici. Sve ti je to uverenje i odluka PU.
Meni bi bilo interesantno da čujem da li je u pitanju V ili III grupa paušala. U biti moralo bi biti III jer se u nju najčešće guraju sve te delatnosti koje nisu nabrojane. Ako bi je stavili u V onda bi se postavilo pitanje stručnosti za obavljanje delatnosti jer za kreiranje net prezentacija nije neophodno univerzitetsko obrazovanje.
[ goranvuc @ 16.02.2014. 05:29 ] @
Izvini prijatelju, ali ti si ovde svašta "nalupao u većim količinama" (nemam nameru da te vređam), a ja da te ubeđujem u nešto ne želim i nemam vremena, već samo želim da ti skrenem pažnju da je mnogima za sve ove godine ES sa ovim podforumom pomogao u otvaranju i vođenju privatnog posla tako što su ljudi iznosili sopstvena iskustva i navodili izvore za ono što tvrde, pa bih te molio da i ti pokušaš da kreneš u tom smeru.

Pozdrav!

P.S.

Razumem tvoj dodatni motiv da "zakuvavanjem teme" promovišeš tvoj sajt koji je u potpisu, ali daj malo argumenata.
[ gosha @ 16.02.2014. 10:30 ] @
Citat:
cipservis:
Citat:
goranvuc: Pogledaj malo bolje uredbu, koliko znam racunovodjama i jos nekim delatnostima jeste ukinuta mogucnost da budu pausalci, ali 6201 nije...

Daj mi 'leba ti gde si to iskopao.


Prvo pogledaj ovde: [url=http://arhiva.elitesecurity.org/t450898-Oporezovanje-IT-izvoza-rada-od-kuce-freelancera][/url]

Zbog toga ne može u paušal, a pre je moglo. E sad, u Uredbi konkretno u grupama nigde nije svrstano Računarsko programiranje, niti programiranje, niti informatika, tako da je tumačenje na izvršiocu. Ne postoji obaveza svrstavanja u paušal ove delatnosti. Zatim se tumači osnov za svrstavanje koji kaže da se ova mogućnost odnosi na preduzetnike koji nisu u stanju da vode knjige. Ti objasni zašto 6201 nije u stanju da vodi knjige. Naime vođenje je više nego jednostavno pošto se radi o uslugama i nema PDV-a pošto govorimo o malom preduzetniku, razlika u odnosu na KPO je praktično što se ovde vode i troškovi. S druge strane, ako pogledaš na onom linku tekst shvatićeš da IT sektor na žalost po uverenju PU spada u bogate što je dovoljan opis da ima odakle da plati usluge knjigovodstva, što ne mora biti presudno merilo jer imaju i advokati i lekari pa opet mogu u paušal. Objasni zašto ti vođenje kniga otežava obavljanje delatnosti. Pre svega moraš već voditi Knjigu dnevnih izveštaja i imati fiskalnu kasu, tako da ti vođenje ne bi trebalo da predstavlja problem. Inače konkretno izrada internet prezentacija spada i u domen reklamiranja, odnsono prezentacija jeste povezana sa reklamom tako da ti ni po tom osnovu ne bi više mogla biti u paušalu. Zato je često bolje registrovati što uopštenije stvari kada su delatnosti u pitanju.
Ti očigledno nemaš fiskalnu kasu, kada bi je imao sav pazar iz nje bi morao uplaćivati na račun, pa sad ako imaš prometa brzo bi ti taj paušal porastao, a onda bi se postavilo i pitanje isplativosti istog jer visoki paušal je veći namet od poreza na stvarno ostvareni prihod pošto ovaj drugi ima priznavanje troškova. To će ti knjigovođe najbolje objansiti kroz tematiku kada napustiti paušal.
Uglavnom ne postoji u Uredbi konkretno napisano da Računarsko programiranje može u paušal.
Što se tvog slučaja tiče tako kako si zadužen, kako ti je odredio inspektor(-ka) i plaćaš po tome, ne možeš biti optužen da si bilo šta kriv. I plaćaćeš tako dokle god te oni budu dužili po osnovu paušala jer oni donose odluke, a ne poreski obveznici. Sve ti je to uverenje i odluka PU.
Meni bi bilo interesantno da čujem da li je u pitanju V ili III grupa paušala. U biti moralo bi biti III jer se u nju najčešće guraju sve te delatnosti koje nisu nabrojane. Ako bi je stavili u V onda bi se postavilo pitanje stručnosti za obavljanje delatnosti jer za kreiranje net prezentacija nije neophodno univerzitetsko obrazovanje.


Ovo je sve netačno.
Ukoliko nekome iz 62.01 odbiju zahtev za paušal neka se javi napisaćemo žalbu i 100% će biti usvojena. Ja ne verujem da se ovo ikome desilo.
Inače ne određuje se uredbom da li delatnost može u paušal nego Zakonom.
Takođe ukoliko dobijete veliku osnovicu za poreze i doprinose obavezno se žalite. Uredba je debilna i daje mnogo prostora referentima da rade šta hoće.
Skoro mi se rođak registrovao kao preduzetnik sa delatnošću "presvlačenje metala ..." tako nešto i dobio je oko 36.000 poreza i doprinosa. Od olakšica samo je bila iskorišćena ona za starost. Posle žalbe porezi i doprinosi su iznosili oko 20.000.

Uredbom je definisano u koju grupu ide delatnost ukoliko nijedna druga ne odgovara.

Posedovanje i rad preko fiskalne kase se određuje i time da li će se prodavati usluge i dobra fizičkim licima.
Ukoliko se ne pružaju usluge i prodaju dobra fizičkim licima preduzetnik ne mora imati fiskalnu kasu. Pri registraciji samo preda izjavu da neće raditi sa fizičkim licima.

Pozdrav Goran
[ cipservis @ 16.02.2014. 11:38 ] @
Citat:
gosha: Ovo je sve netačno.
Ukoliko nekome iz 62.01 odbiju zahtev za paušal neka se javi napisaćemo žalbu i 100% će biti usvojena. Ja ne verujem da se ovo ikome desilo.
Inače ne određuje se uredbom da li delatnost može u paušal nego Zakonom.
Takođe ukoliko dobijete veliku osnovicu za poreze i doprinose obavezno se žalite. Uredba je debilna i daje mnogo prostora referentima da rade šta hoće.
Skoro mi se rođak registrovao kao preduzetnik sa delatnošću "presvlačenje metala ..." tako nešto i dobio je oko 36.000 poreza i doprinosa. Od olakšica samo je bila iskorišćena ona za starost. Posle žalbe porezi i doprinosi su iznosili oko 20.000.

Uredbom je definisano u koju grupu ide delatnost ukoliko nijedna druga ne odgovara.


Pozdrav Goran


Gorane navedite taj Zakon, zakon je ako za tim ima potrebe bliže određen Uredbom, naravno pod uslovom da mislimo o istom Zakonu o porezu na dohodak. U njemu ne piše nigde 6201 ili računarsko programiranje.
A dogodilo se i događa se, jer to zavisi od slobodnog uverenja samog poreskog inspektora, ako on hoće to može u paušal, ako neće ne može jer kao što rekoh nigde delatnost nije navedena eksplicitno. Nema razloga da se plaše oni koji obavljaju tu delatnost a u paušalu ste, u paušalu ste dokle god to Vaš poreski inspektor hoće.
Uredbom se inače ne služe refernti već inspektori kancelarijske kontrole, pravite razliku barem iz pristojnosti.
Po onome što kažete rođak Vam se nije registrovao na teritoriji Beograda, pošto je dogovor poreskih inspektora da svima bude jednak kriterijum, zato i kažem da se daje smao -20%, odnsono -25% za novootvorene.
Što se tiče žalbi na visoke osnovice, imajte u vidu da mogu da Vam obore akontacione iznose niže, međutim isto tako mogu da Vam donesu konačno rešenje kasnije sa tim iznosima koje ste oborili žalbom i onda će tražiti da im uplatite razliku. S druge strane na nekim opštinama se uopšte ne šalju dva rešenja, nego samo po jedno godišnje iako je zakon predvideo i akontaciono i konačno zaduženje.

Molio bih Vas da mi navedete član, stav ili tačku ukoliko je ima u Uredbi kojima se definiše način na koji delatnost ide u koju grupu ukoliko nijedna druga ne odgovara. Vi očigledno ne shvatate da poreski inspektori nisu u obavezi da Vašu delatnost svrstaju u paušal ukoliko to bukvalno tako ne piše. To je pravo, a oni su pravnici. S druge strane imate puno pravo da zahtevate da budete paušalno oporezovani, pa ukoliko oni prihvate tako će i biti.
Paušalno oporezivanje smanjuje mogućnost kontrole, a s obzirom da je želja vlasti bila te 2012. da pooštri kontrolu IT sektora to logično povlači za sobom da se te delatnosti ne bi trebale svrstavati od tog trenutka u paušal već da bi morale da vode knjige kako bi se stekao pravi uvid.
Uredba definiše ovo: "Delatnosti, odnosno zanimanja koja nisu razvrstana u grupe iz stava 1. ovog člana, nadležni poreski organ razvrstava u odgovarajuću grupu, prema njihovoj srodnosti i obimu." Opet to znači da PU određuje šta može, a šta ne može. S druge strane uvek možete da se žalite i tražite zaštitu Ombudsmana kada se steknu uslovi za to.

Ovo je navod od svaetnice pri ministarstvu finansija:
Citat:

Suština je da je oporezivanje po stvarnom dohotku poštenije oporezivanje. Jer, ako ništa ne zaradite, nećete ni platiti porez, a kod paušala porez ćete platiti iako ništa niste zaradili. E, sad, obveznici više vole da su paušalci, zbog toga što suštinski oni verovatno više zarade, nego što plate paušalnog poreza. Paušalni porez je po definiciji napravljen za sitne zanate, poput obućara. To je zapravo mogućnost da ti neki sasvim mali obveznici plaćaju porez, a da im to ne predstavlja neki problem. Advokati i lekari, s druge strane, mogu da vode knjige i zato smo ih predložili – ističe Milica Bisić



Citat:
gosha:Posedovanje i rad preko fiskalne kase se određuje i time da li će se prodavati usluge i dobra fizičkim licima.
Ukoliko se ne pružaju usluge i prodaju dobra fizičkim licima preduzetnik ne mora imati fiskalnu kasu. Pri registraciji samo preda izjavu da neće raditi sa fizičkim licima.


Ovo je potpuno tačno što ste napisali. Međutim važi samo ukoliko ste paušalno oporezovani, ukoliko vodite knjige morate promet evidentirati preko fisklane kase. Drugi deo je tačan, na početku ili poslovanja ili novog obračunskog perioda ako već poslujete predajete izjavu da nećete raditi sa fizičkim licima i bivate oslobođeni fiskalne kase.
A sad Vi meni kažite kako će onaj ko izrađuje internet prezentacije firmama odbiti fizičko lice koje mu zatraži tu uslugu... ako je to u redu prema onima koji jesu u sistemu fiskalizacije, onda ok.
Citat:
goranvuc: Izvini prijatelju, ali ti si ovde svašta "nalupao u većim količinama" (nemam nameru da te vređam), a ja da te ubeđujem u nešto ne želim i nemam vremena, već samo želim da ti skrenem pažnju da je mnogima za sve ove godine ES sa ovim podforumom pomogao u otvaranju i vođenju privatnog posla tako što su ljudi iznosili sopstvena iskustva i navodili izvore za ono što tvrde, pa bih te molio da i ti pokušaš da kreneš u tom smeru.

Pozdrav!

P.S.

Razumem tvoj dodatni motiv da "zakuvavanjem teme" promovišeš tvoj sajt koji je u potpisu, ali daj malo argumenata.

Mislim da sam dovoljno argumenata naveo. Uz sve to i dalje kažem da ukoliko PU želi da tvoja delatnost bude paušalno oporezovana, a nigde eksplicitno nije navedeno da ne može to će tako i biti. To jeste slučaj sa 62xx i 63xx delatnostima.
U načelu shvatam da je vaše ukupno mišljenje da nekome ovde odmažem, mada ne vidim kako jer samo iznosim stvari iz svog iskustva i ono što piše u zakonima, uredbama, pravilnicima, eventualno odlukama. S druge strane poštujem svačije mišljenje.
[ goranvuc @ 16.02.2014. 12:08 ] @
Prijatelju, u šumi tvojih postova koje si danas napisao nađe se dosta dobrog i pametnog, ali i dosta netačnog (stvarno ne mogu da ti obrazlažem šta si napisao, a da nije "na mestu") i ja samo pokušavam da ti skrenem pažnju da ljudi ovde dolaze zbunjeni i traže odgovore na svoje dileme u vezi otvaranja i vođenja posla, a ti si svojim postovima poništio trud svih nas koji godinama pokušavamo da sistematizujemo na ES ono što je ljudima bitno i trudimo se da to što ovde navodimo bude tačno i precizno.

Inače, (da bar to pojasnim, jer vidim da ti nije jasno i da si prilično zbunjen) po novom Zakonu o porezu na dohodak građana http://www.poreskauprava.gov.r...orezu-na-dohodak-gradjana.html (na koji se toliko pozivaš, ali ga izgleda nisi dobro pročitao) postoji spisak delatnosti kod kojih ne postoji mogućnost paušalnog oporezivanja i taj spisak je od 1.1.2014 proširen sa još nekim delatnostima tipa računovodstvo, revizija, reklamiranje i sl.
Dakle, postoji spisak delatnosti KOJE NE MOGU BITI PAUŠALCI, što znači da SVE OSTALE KOJE NISU NA SPISKU MOGU. Drugi limiti su: 6.000.000 din, PDV obveznici, trgovine na veliko i malo, hoteli, restorani, finansijsko posredovanje i nekretnine.

Sve što si ti naveo u vezi ovog konkretnog problema je na žalost samo tvoja pogrešna interpretacija. Molim te zbog ljudi kojima pomažemo da pažljivo i argumentovano pišeš o ovoj problematici, verujem da dobra namera postoji.

Pozdrav!
[ goranvuc @ 16.02.2014. 12:11 ] @
Citat:
gosha: Ovo je sve netačno.
Ukoliko nekome iz 62.01 odbiju zahtev za paušal neka se javi napisaćemo žalbu i 100% će biti usvojena. Ja ne verujem da se ovo ikome desilo.
Inače ne određuje se uredbom da li delatnost može u paušal nego Zakonom.
Takođe ukoliko dobijete veliku osnovicu za poreze i doprinose obavezno se žalite. Uredba je debilna i daje mnogo prostora referentima da rade šta hoće.
Skoro mi se rođak registrovao kao preduzetnik sa delatnošću "presvlačenje metala ..." tako nešto i dobio je oko 36.000 poreza i doprinosa. Od olakšica samo je bila iskorišćena ona za starost. Posle žalbe porezi i doprinosi su iznosili oko 20.000.

Uredbom je definisano u koju grupu ide delatnost ukoliko nijedna druga ne odgovara.

Posedovanje i rad preko fiskalne kase se određuje i time da li će se prodavati usluge i dobra fizičkim licima.
Ukoliko se ne pružaju usluge i prodaju dobra fizičkim licima preduzetnik ne mora imati fiskalnu kasu. Pri registraciji samo preda izjavu da neće raditi sa fizičkim licima.

Pozdrav Goran


Potpisujem sve što si naveo, pozdrav!
[ Dexic @ 16.02.2014. 12:14 ] @
Koliko gluposti za kratko vreme, jadna ova najkorisnija tema na ES-u!
[ gosha @ 16.02.2014. 13:28 ] @
@cipservis
Nov si na forumu i trebalo bi da se upoznaš sa prethodim postovima. Lično sam kačio linkove ka svim Zakonima, Pravilnicima i Uredbama koji su vezani za poslovanje preduzetnika.
U poslednjih n godina pomagao sam raznim ljudima da registruju preduzetničku delatnost sa statusom paušalca, a za razne delatnosti kao što su programeri, dizajneri, zanatlije i td.
Samo mi je odbijen zahtev u jednom slučaju jer je osoba bila prilično neozbiljna i nije na vreme predao zahtev.

Citat:
cipservis: Ovo je potpuno tačno što ste napisali. Međutim važi samo ukoliko ste paušalno oporezovani, ukoliko vodite knjige morate promet evidentirati preko fisklane kase. Drugi deo je tačan, na početku ili poslovanja ili novog obračunskog perioda ako već poslujete predajete izjavu da nećete raditi sa fizičkim licima i bivate oslobođeni fiskalne kase.
A sad Vi meni kažite kako će onaj ko izrađuje internet prezentacije firmama odbiti fizičko lice koje mu zatraži tu uslugu... ako je to u redu prema onima koji jesu u sistemu fiskalizacije, onda ok.


Ajde ti napiši član pozitivnog propisa gde stoji da oni koji vode knjige moraju da imaju fiskalnu kasu?

I ti si tu citirao neku savetnicu pri ministarstvu finansija. Možeš li da joj dostaviš ovo:
USTAV
Neka pročita član 21., 82-86 i tako dalje. I ako bi mogla da prosledi Ustav i onima koji pišu Zakone.

Po meni ona dalje od referenta ne bi trebalo da ide.


Poz. Goran.
[ cipservis @ 16.02.2014. 15:55 ] @
Citat:
gosha: @cipservis
Nov si na forumu i trebalo bi da se upoznaš sa prethodim postovima. Lično sam kačio linkove ka svim Zakonima, Pravilnicima i Uredbama koji su vezani za poslovanje preduzetnika.
U poslednjih n godina pomagao sam raznim ljudima da registruju preduzetničku delatnost sa statusom paušalca, a za razne delatnosti kao što su programeri, dizajneri, zanatlije i td.
Samo mi je odbijen zahtev u jednom slučaju jer je osoba bila prilično neozbiljna i nije na vreme predao zahtev.



Ajde ti napiši član pozitivnog propisa gde stoji da oni koji vode knjige moraju da imaju fiskalnu kasu?

I ti si tu citirao neku savetnicu pri ministarstvu finansija. Možeš li da joj dostaviš ovo:
USTAV
Neka pročita član 21., 82-86 i tako dalje. I ako bi mogla da prosledi Ustav i onima koji pišu Zakone.

Po meni ona dalje od referenta ne bi trebalo da ide.


Poz. Goran.


Na žalost Gorane kod nas se zakoni prečesto menjaju, pa i Ustav. Usput gledajući tako naći ćeš puno nepravilnosti i u odnosu na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Ti jesi u pravu sa tvojim savetom da iščitam i sve ostalo i sad budi malo strpljiv, vremenom ću se upoznati i sa tim. Do tada mi demokratski dozvoli pravo na moje mišljenje i na moju argumentaciju.
Na forumu postoji i ova tema [url=http://www.elitesecurity.org/t465983-0-Vrlo-moguce-da-ce-od-Nove-godine-IT-agencije-morati-da-budu-knjigasi][/url]
Sigurno je nisam ja započeo, a tu informaciju je autor verovatno dobio iz struktura poreske uprave.

Izgleda da je moja nesreća što ja tebe nisam ranije u životu sreo nego tek sada... pa da mi ti završiš neke stvari oko oporezivanja.
Pretpostavi da govorim o svojoj delatnosti, vidiš i sam da jesam registrovan i legalan, znači plaćam i porez i doprinose. To je valjda logično.
Logično ti je da sam morao ići u PU da bi dao sve te izjave, predao papire i prijaviti vrstu oporezivanja. Otišao sam i da iskoristim svoje pravo i da pitam pre toga šta može i kako može. Paušalno oporezivanje nije Bogom dano, već je neka nazovimo je "utešna" varijanta. Uopšte PU nema obavezu da ti dozvoli paušal bez obzira što postoji ta mogućnost, a pravdu isteruješ na sudu gde bi se trebalo presuditi u tvoju korist.
Uglavnom rekao sam da se bavim programiranjem i da bih voleo da mi se odredi paušalno oporezivanje. Rečeno mi je u Voždovcu da to baš i nije moguće, a zatim sam upitan za šifru delatnosti, rekoh 6201. Zatim da obrazložim čime želim da se bavim. Iza toga ona dva pitanja iz člana 40. Zakona o porezu na dohodak: Dakle zašto ne mogu da vodim knjige, koje su to okolnosti zbog kojih nisam to u stanju? Da li mi vođenje knjiga i na koji način otežava obavljanje delatnosti? Onda sam ja rekao da ne želim da se maltretiram sa knjigama, da bih voleo kao i većina drugih da mi se odredi iznos koji ću da platim i da jednostavno znam na početku koliko treba da platim državi da bih mogao da radim. Dodao sam i da je vođenje knjiga dodatno opterećenje na posao koji je u IT i koji već sam po sebi jeste intelektualni dakle traži odmornu glavu kao i računovodstvo. Rečeno mi je da to baš i nisu neki razlozi, zatim da imam mogućnost angažovanja knjigovođe i uostalom to je IT oblast koja dobro zarađuje. E onda rekoh ali drugi mogu, a neki rade i neregistrovani i ništa ne plaćaju... itd. Sve u stilu što me maltretirate? Zatim sam pružio i Uredbu, e ali u uredbi nigde ne piše moja delatnost što je tačno. I onda jasno objašnjenje da piše moglo bi nekako osim ako Vi nemate visoke prilive itd. Onda upitah, a mogu li da registrujem 9511 servisiranje računara, e to može i biće paušal, treća grupa, dobiću univerzalnu olakšicu od 20% na početku, ali ne može da mi sračuna u parama koliko je to jer nema iznos prosečnog bruto dohotka. Međutim iza toga mi je rečeno da je to elektronika, a ne informatika i da će se pažljivo i gledati i meriti šta je tu meni pretežna delatnost... ako ne bude 9511 idem kod sudije za prekršaje. Sve to nije sporno, tako i piše u Zakonu kada je u pitanju pretežna delatnost.
E sad, ja nisam bio mnogo uporan jer meni i nije bilo stalo o glavu da budem paušalac pošto imam položene i računovodstvo i finansije i znam da vodim knjige, tako da se nisam mnogo otimao da budem paušalac, jer stoji da kada vodiš knjige, a nemaš posla ništa i ne plaćaš osim propisanog minimuma, tehnički od kada je uvedena lična zarada preduzetnika, praktično isplatiš minimalac i miran si. To znači da su doprinosi u proseku oko 12000 mesečno, plus porez na dobit koja ne postoji kod paušalaca. Ali ako sve isplatiš kroz ličnu zaradu onda nema dobiti, pa ni poreza. Ako i platiš knjigovođi 30e na 12000 to je opet manje nego paušal za treću grupu, naravno dok ne počneš da zarađuješ. Ali kada zarađuješ imaš i odakle da platiš pa nije problem. Uglavnom epilog je bio da sam ipak izabrao 6209 kako bih imao više slobode i nakrkao sve i svašta u poslovno ime jer i ono definiše delatnost jednostavno uplašen prethodnim razgovorom i opcijom sudije za prekršaje. Uz sve to rečeno mi je da je vođenje knjiga bolja opcija baš iz tog razloga što počinjem od nule i jer ne mogu odmah imati promet dok paušalac sve jedno mora da plaća imao ili ne imao posla. Međutim kod nas je uobičajena praksa da ljudi uglavnom legalizuju razrađen biznis, tako da odmah imaju promet i paušal se isplati.

Žena koju sam citirao u prethodnom postu je tvorac tih promena iz Maja 2013. godine, znači ona je bila u ministrovom timu za tu stvar, prema tome valjda zna šta je radila. U PU Voždovac su mi odmah i rekli da se prati moj račun i prilivi i da se pažljivo odmeravaju moja primanja, znači ako sam naplatio 100000, to ne znači da je to čisto meni pripalo ili suva zarada već će oni zaračunati izvestan iznos na ime troškova i umanjiti tu cifru, odnosno uporediti koliko ona odgovara realnoj polaznoj osnovi. Ako ne odgovara mora se podići moj paušalni porez i uskladiti. Osnovni problem je bio što sam hteo 6201 IT sektor jer PU želi da ga precizno oporezuje. I sam primećuješ da kod 9511 nisu pravili nikakav problem.

Pretpostavljam da si ti od onih koji će reći da paušalci ne moraju da izdaju račune. Da li sam u pravu sa tom pretpostavkom?

Što se tiče člana pozitivnog propisa.
Prvo u prethodnim postovima smo razrešili da je fiskalna kasa neophodna za rad sa fizičkim licima, znači ako ne radiš sa njima ne treba ti jer ti u tom slučaju izdaješ fakture i naplaćuješ isključivo preko računa i ne smeš nikada ništa naplatiti u gotovini. Ti ne možeš imati pazar u gotovini drugim rečima.
Da bi vodio knjige moraš imati računovodstvena dokumenta na osnovu kojih knjižiš, znači trebaju ti računi ako radiš sa gotovinom, odnosno fakture ako radiš preko računa.
Postoji ureba koja definiše delatnosti za koje nije potrebna fiskalna kasa. U okviru nje postoje dve grupe delatnosti, prva za koju važi oslobođenje bez obzira na način oporezivanja i druga nedavno dodata za koju je dato oslobođenje od fiskalne kase samo ukoliko je u pitanju paušalno oporezivanje.
Naime dogodila se nevolja paušalnim preduzetnicima da nisu umeli da se snađu sa fiskalnim kasama i vođenjem KDI i ostalih stvarčica i da je onda tržišna inspekcija naletela na veliki problem da mora kažnjavati ljude praktično zbog neukosti što nije dozvoljeno. Svi bi oni uplatili sve što je prošlo kroz fisklanu kasu, ali nisu se snalazili sa papirologijom. Onda je između ostalog ipak iznađeno rešenje da se oni oslobode fisklanih kasa, a niko nije bio kažnjen tada koliko mi je poznato, svima je oprošteno.
Da li je ovo dovoljno da prihvatiš da sve te delatnosti iz druge grupe ako nisu u paušalu moraju da imaju fiskalnu kasu? (to nije član pozitivnog propisa, bar ne konkretan, ali namerno idem ovim putem zbog prethodnih vaših postova na moj račun)

Osim toga odgovori mi i da li paušalci moraju da izdaju račun, ne treba da navodiš kod toga nikakav propis samo reci onako kako jeste. Onda ćemo nastaviti polemiku.
[ gosha @ 16.02.2014. 17:37 ] @
Ja tebi dozvoljavam da imaš svoje mišljenje ali nisi izneo argumente nego svoje iskustvo sa poreskom :)

Imaš problema sa osnovnim tumačenjem propisa. Sledi argumentovano objašnjenje :)

Zakon o fiskalnim kasama:
Citat:
Predmet uređivanja

Član 1

Ovim zakonom uređuje se evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa dobara na malo, odnosno svake pojedinačno izvršene usluge fizičkim licima preko elektronske registar kase sa fiskalnom memorijom ili fiskalnog štampača (u daljem tekstu: fiskalna kasa), tehničke i funkcionalne karakteristike fiskalne kase, fiskalni dokumenti fiskalne kase, evidentiranje prometa, otklanjanje grešaka, resetovanje fiskalne kase, stavljanje u promet fiskalne kase, fiskalizacija, servisiranje i popravka fiskalne kase, kontrola tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase, kontrola evidentiranja prometa preko fiskalne kase i kontrola rada ovlašćenog servisa.


Ovo znači da ukoliko ne pružaš usluge niti prodaješ dobra fizičkim licima tvoje poslovanje ne dotiče Zakon o fiskalnim kasama. Samim tim šta piše u Uredbi koja je proistekla iz ovog Zakona tebe ne dotiče.

Pravna lica i preduzetnici mogu da izmiruju svoje obaveze u gotovini do nekog iznosa. Postoje neki limiti koji nisu bitni za ovu diskusiju. Na računu se piše način plaćanja "gotovinski" i sredstva se uplaćuju na poslovni račun.
Način plaćanja ne određuje da li moraš da imaš fiskalnu kasu. Određuje gore spomenuti član Zakona.

Razlog zašto moja frizerka nije izbacila fiskalnu kasu jeste i taj što bi onda morala da izdaje račune iz paragon bloka. Cela kampanja oko oslobađanja nekih delatnosti fiskalnih kasa je od početka bila farsa na koju su se profesionalci smejali.

Citat:
cipservis
... Ali ako sve isplatiš kroz ličnu zaradu onda nema dobiti, pa ni poreza. Ako i platiš knjigovođi 30e na 12000 to je opet manje nego paušal za treću grupu, naravno dok ne počneš da zarađuješ.


Nešto si ti gadno pobrkao ako ti nije problem da sve što zaradiš isplatiš kroz ličnu zaradu. Porezi i doprinosi su kao na zarade. Od 60 i kusur % pa naviše.

Citat:
cipservis
... Žena koju sam citirao u prethodnom postu je tvorac tih promena iz Maja 2013. godine, znači ona je bila u ministrovom timu za tu stvar, prema tome valjda zna šta je radila.


Aj da ne preterujem. Ne znam o kome se radi i da znam ne bi vredelo jer je ne poznajem lično. Mogu samo da ocenjujem po trenutnim propisima koji važe i za koje tvrdim da su katastrofa da nisu pravedni prema svima i da ubijaju preduzetništvo komplikovanjem poslovanja. Možeš i da pogledaš makroekonomske podatke i da li se povećava ili smanjuje nezaposlenost pa i tako da oceniš koliko ona zna.

Poz. Goran

[ cipservis @ 16.02.2014. 18:10 ] @
Citat:
gosha: Ja tebi dozvoljavam da imaš svoje mišljenje ali nisi izneo argumente nego svoje iskustvo sa poreskom :)

Imaš problema sa osnovnim tumačenjem propisa. Sledi argumentovano objašnjenje :)

Zakon o fiskalnim kasama:


Aj da ne preterujem. Ne znam o kome se radi i da znam ne bi vredelo jer je ne poznajem lično. Mogu samo da ocenjujem po trenutnim propisima koji važe i za koje tvrdim da su katastrofa da nisu pravedni prema svima i da ubijaju preduzetništvo komplikovanjem poslovanja. Možeš i da pogledaš makroekonomske podatke i da li se povećava ili smanjuje nezaposlenost pa i tako da oceniš koliko ona zna.

Poz. Goran


Ne znam Gorane, ali to što si ti argumentovao ja sma napisao u prethodnom postu:
Citat:
Prvo u prethodnim postovima smo razrešili da je fiskalna kasa neophodna za rad sa fizičkim licima, znači ako ne radiš sa njima ne treba ti jer ti u tom slučaju izdaješ fakture i naplaćuješ isključivo preko računa i ne smeš nikada ništa naplatiti u gotovini. Ti ne možeš imati pazar u gotovini drugim rečima.


Mislim da iza toga nije bilo potrebe za tom argumentacijom.
Ono što ja tebi rekoh, ako jesi oslobođen fiskalne kase u deltnosti za koju je obavezna to znači da ne smeš ništa, bukvalno ništa naplatiti u gotovini. Brkaš pojmove, pravna lica i preduzetnici mogu plaćati gotovinom, ali ne mogu naplatiti u gotovini ukoliko to nije regulisano. Znači ako si rekao da radiš sa firmama, ne može firma da ti plati u gotovini već samo virmanski. Ako hoćeš gotovinu treba ti fiskalna kasa. (Ovde govori za delatnosti koje nisu oslobođene fiskalne kase)
Vidi ti si preduzetnik i dođeš kod mene i platiš mi u gotovini i tražiš gotovinski račun. Osim gotovinskog računa ili fakture ja sma u obavezi da ti izdam fiskalni isečak i broj tog isečka se mora naći na fakturi bez obzira što si ti privredni subjekt jer želiš da mi platiš u gotovini. Ako bi mi platio virmanski, znači preko računa, dovoljno je da ti izdam samo fakturu pošto ja pružam samo usluge, ne bavim se trgovinom robe. Ako bih bio registrovan i za trgovinu robe, bez obzira što si došao kod mene, moram ti dati i otpremnicu da mi overiš da si primio robu.
Što se tiče limita verovatno misliš na onaj od 150000 dnevno za podizanje gotovine u banci. To je nebitna stvar, jer ako vodiš knjige, a nemaš realno pokriće ne smeš ni dinar da podigneš sa računa. Kod paušala si slobodan da dižeš koliko hoćeš. Tu i nastane problem ljudima jer preteraju sa podizanjima i onda im ne ostane dovoljno novca za isplatu poreza i doprinosa kada za njih dođe vreme.

Ono što mi je žao jeste da mi nisi odgovorio ono što sam te pitao, a pitao sam: Da li paušalac mora da izdaje račun?

Takođe nije mi niko rekao u koju grupu je svrstana 6201 kada je prihvaćena za paušal, u III ili u V?
[ Dexic @ 16.02.2014. 18:11 ] @
Citat:
cipservis:
Na forumu postoji i ova tema [url=http://www.elitesecurity.org/t465983-0-Vrlo-moguce-da-ce-od-Nove-godine-IT-agencije-morati-da-budu-knjigasi][/url]
Sigurno je nisam ja započeo, a tu informaciju je autor verovatno dobio iz struktura poreske uprave.


U toj temi takodje pise i da to NIJE slucaj! Nisi ni procitao temu da citiras je.
Ajde prekini da pises postove od 2000 km.
Ako se sa necim ne slazes, budi precizan i kratko objasni. Ali nemoj ovako da nabacujes gomilu stvari da bi napumpao broj postova na forumu.
[ Dexic @ 16.02.2014. 18:15 ] @
Citat:
cipservis:
Kod paušala si slobodan da dižeš koliko hoćeš. Tu i nastane problem ljudima jer preteraju sa podizanjima i onda im ne ostane dovoljno novca za isplatu poreza i doprinosa kada za njih dođe vreme.

Preduzetnik moze i licno da plati, kao fizicko lice te poreze i doprinose, bez da to prolazi kroz racun banke.

Citat:
Takođe nije mi niko rekao u koju grupu je svrstana 6201 kada je prihvaćena za paušal, u III ili u V?

Spadaju u grupu III, IV ili V, zavisi od opstine/grada.
Da si potrazio malo prave teme, nasao bi da je ovog meseca bilo reci o tome, i da su ljudi bili svrstani u razne grupe u razlicitim gradovima.
[ cipservis @ 16.02.2014. 18:41 ] @
Izvinjavam se što pišem novi post, ali smatram da ću ovde dodirnuti stvar koja je važna i za ostale.

Citat:
cipservis
... Ali ako sve isplatiš kroz ličnu zaradu onda nema dobiti, pa ni poreza. Ako i platiš knjigovođi 30e na 12000 to je opet manje nego paušal za treću grupu, naravno dok ne počneš da zarađuješ.

Citat:

Nešto si ti gadno pobrkao ako ti nije problem da sve što zaradiš isplatiš kroz ličnu zaradu. Porezi i doprinosi su kao na zarade. Od 60 i kusur % pa naviše.


Mislim da ti nisi shvatio načine obračuna.
Na iznos NETO plate od 20000 dinara doprinosi i porez na zaradu izađu 59%.
Kod tvog paušala taj odnos se ne računa na NETO, već na BRUTO zaradu.
U tom slučaju moraš i ono gore dakle ličnu zaradu preduzetnika da uzmeš u BRUTO iznosu kada računaš taj procenat, u tom slučaju taj procenat je 44%. Ukoliko taj procenat računaš u odnosu na ukupan iznos za platu dakle i deo koji poslodavac plaća, onda je on još manji 37%. To su one tri stavke kako ih knjigovođe najčešće zovu NETO, BRUTO i SUPERBRUTO.

Ništa ja nisam pobrkao, ovde ima knjigovođa pa ako neko želi neka potvrdi cenu usluga, ali ona se kreće oko 30e za nekog ko je sam zaposlen, preduzetnik i ima smao ličnu zaradu, a bavi se pružanjem usluga. Neka bude 3000 dinara. Ukupno sa onih 12000 koliko moraš dati za doprinose i porez na zarade to je 15000 što je manje od paušalnog iznosa za III grupu u svakom slučaju. To sam rekao.

Ako zaradim 100000 dinara i sve želim da potrošim na isplatu lične zarade preduzetnika, dobiti onda nema jer je sve otišlo na troškove koji se priznaju u rashode i time nema ni poreza na dobit. Paušalci uopšte nemaju porez na dobit. Od tih 100000 mogu sebi u gotovini da isplatim 60582 dinara i to je moja NETO plata, a ostatak do 100000 moram uplatiti na ime doprinosa i poreza na zaradu. Kad sada pogledaš to znači da ja samo 39% od ukupnog profita izdvojim za doprinose i porez.

Ako si paušalac, a imaš po njihovoj proceni ovakav profit, oni će da ti podignu taj paušal prema tom profitu. Odnosno ako smo ti i ja ista delatnost, ti paušal, ja knjigaš, onda oni koriste svoju klauzulu tačku 8. iz Uredbe i izjednače te sa mnom kako bi i ti i ja plaćali jednako. Ako to ne urade ja mogu da ih tužim, podnesem krivične prijave i slično, jer postoje ogromne indicije da su korumpirani. Znači knjigaš može da traži tako nešto od PU, dok paušalac ne može da traži da knjigaš koji manje plaća od njega dođe na isti nivo sa njim. Zato je paušal nešto što baš i nije određeno.

I još nešto ako paušalac pošteno za sve izdaje račune i pošteno sve uplaćuje na tekući račun premeriće mu se da li on više zarađuje od polazne osnove za njegove grupu. Ukoliko zarađuje više podići će mu se porez na taj nivo. Međutim ukoliko zarađuje manje neće mu se spustiti porez i u tom slučaju mu je bolja varijanta da je knjigaš.
A žena koju sam ti citirao ti je lepo rekla kada se paušal ustvari isplati. Ja sam ti ponudio da nađeš nekog knjigovođu da ti kaže koji iznos profita je prag sa koga treba preći iz paušala na vođenje knjiga, oni to znaju, rade taj posao svaki dan.

I još nešto biti knjigaš nije najsrećnija varijanta jer PU zna da se iživljava ako knjigaš malo privređuje ili dokumentovano mnogo troši, a oni ne mogu da mu ospore te troškove. Na primer kupiš na ime radnje mašinu za pranje veša da bi prala radne uniforme, a sa njom pereš sav veš koji imaš. Na cenu koštanja mašine nisi platio poreze i doprinose... a ako si u sistemu PDV-a... blago tebi, još te manje košta.
[ cipservis @ 16.02.2014. 18:52 ] @
Citat:
Dexic: Spadaju u grupu III, IV ili V, zavisi od opstine/grada.
Da si potrazio malo prave teme, nasao bi da je ovog meseca bilo reci o tome, i da su ljudi bili svrstani u razne grupe u razlicitim gradovima.


Ovo je super... kako ista delatnost može biti u različitim grupama?
Da li to znači da su advokat u Beogradu i advokat u Svilajncu u različitim grupama? Svašta.
Drugo po toj logici da se svrstava gde ko stigne može da se svrsta i ta vraijanta koja je meni ponuđena da uopšte ne može u paušal.
Ovi koji su u IV grupi plaćaju 150%, a ovi iz III 75%, a ista delatnost 6201...
[ Dexic @ 16.02.2014. 19:08 ] @
Citat:
cipservis: Ovo je super... kako ista delatnost može biti u različitim grupama?

Tako sto zakoni i uredbe nisu precizni koliko ih preciznim smatrate, i volja inspektora je bitnija :) Zaboravljas da zivis u Srbiji?

Citat:
Da li to znači da su advokat u Beogradu i advokat u Svilajncu u različitim grupama? Svašta.

Advokat u BG i Svilajncu su u razlicitim finansijskim grupama kao prvo (zato sto je osnovica za Beograd veca nego za Svilajnac), a posle toga tek ide da li su iste grupe.

Citat:
Drugo po toj logici da se svrstava gde ko stigne može da se svrsta i ta vraijanta koja je meni ponuđena da uopšte ne može u paušal.

Zavisi sta radis, ali ako imas servis... to sigurno nije za pausal.

Citat:
Ovi koji su u IV grupi plaćaju 150%, a ovi iz III 75%, a ista delatnost 6201...

Tako je.
[ gosha @ 16.02.2014. 19:11 ] @
Citat:

Mislim da iza toga nije bilo potrebe za tom argumentacijom.
Ono što ja tebi rekoh, ako jesi oslobođen fiskalne kase u deltnosti za koju je obavezna to znači da ne smeš ništa, bukvalno ništa naplatiti u gotovini.


Ovo nije tačno. U prethodnom postu si ovo napisao i ja sam u mom prošlom postu pokušao da ti objasnim zašto ovo nije tačno. Zaboravi na način plaćanja.
Ja imam firmu dođem kod tebe da mi uradiš sajt. Napravimo Ugovor u kome stoji 100.000 ja izvadim keš i dam ti. Ti mi napišeš račun sa podacima moje firme na kome piše način plaćanja "gotovinski" i napomenu na računu ili priznanicu da sam ti dao pare.
Nisi obavezan da mi daš fiskalni jer nije promet sa fizičkim licem.

Limit nije 150.000 rsd.
Limit je u hiljadama eur i definisan je u "Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma". Rekoh da nije bitno za raspravu.

Citat:

Ono što mi je žao jeste da mi nisi odgovorio ono što sam te pitao, a pitao sam: Da li paušalac mora da izdaje račun?


Pošto iz rečenice u kojoj se spominje frizerka i izdavanje paragon bloka nisi shvatio odgovor da ponovim:
Da. Svi (preduzetnici, pravna lica i druga pravna lica ....) moraju da izdaju račun, obračun ili neki drugi dokument. Ukoliko preduzetnik ima fiskalnu kasu mora da izdaje, samo licima koja mu traže, gotovinski račun zbog pravdanja gotovine kroz blagajnu firme koje zastupaju.


Citat:

Takođe nije mi niko rekao u koju grupu je svrstana 6201 kada je prihvaćena za paušal, u III ili u V?


Po meni pripada u V. Već sam ti rekao da je ta uredba debilizam koju podhitno treba ukinuti.

Ovoliko od mene. Od ovoga leba nema, a dosta vremena ode na pisanje poruka.

Poz. Goran
[ darcorad @ 16.02.2014. 20:20 ] @
Gledao sam malo po forumu ali nisam uspeo da nadjem nesto sto mene interesuje pa se izvinjavam u napred ako je pitanje vec bilo postavljeno.
Otvorio sam ove godine firmu, tj pausalac sam, inace sam dipl ing, i interesuje me da li ja mogu da predam (preko moje firme), tj naplatim projekat, a da je potpisao tj overio svojim pecatom (licencom) neki drugi projektant, jer ja ne posedujem datu licencu za taj projekat. Dali je to problem, i kako se gleda na placanje te osobe koja je potpisala projekat. Da li ja moram da napravim neki ugovor sa tom osobom i kako to u opste funkcionise ako moze? Ili mogu da ga platim kesom, i da ne moram da pravdam taj trosak, posto necu prebaciti 6mil za godinu dana, pa mi ne treba pravdanje?
Molio bi ako je neko upucen u takav posao da mi malo pojasni kako to funkcionise.
Hvala u napred na odgovoru.
[ cipservis @ 16.02.2014. 21:46 ] @
Citat:
gosha:
Citat:

Mislim da iza toga nije bilo potrebe za tom argumentacijom.
Ono što ja tebi rekoh, ako jesi oslobođen fiskalne kase u deltnosti za koju je obavezna to znači da ne smeš ništa, bukvalno ništa naplatiti u gotovini.


Ovo nije tačno. U prethodnom postu si ovo napisao i ja sam u mom prošlom postu pokušao da ti objasnim zašto ovo nije tačno. Zaboravi na način plaćanja.
Ja imam firmu dođem kod tebe da mi uradiš sajt. Napravimo Ugovor u kome stoji 100.000 ja izvadim keš i dam ti. Ti mi napišeš račun sa podacima moje firme na kome piše način plaćanja "gotovinski" i napomenu na računu ili priznanicu da sam ti dao pare.
Nisi obavezan da mi daš fiskalni jer nije promet sa fizičkim licem.

Limit nije 150.000 rsd.
Limit je u hiljadama eur i definisan je u "Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma". Rekoh da nije bitno za raspravu.

Citat:

Ono što mi je žao jeste da mi nisi odgovorio ono što sam te pitao, a pitao sam: Da li paušalac mora da izdaje račun?


Pošto iz rečenice u kojoj se spominje frizerka i izdavanje paragon bloka nisi shvatio odgovor da ponovim:
Da. Svi (preduzetnici, pravna lica i druga pravna lica ....) moraju da izdaju račun, obračun ili neki drugi dokument. Ukoliko preduzetnik ima fiskalnu kasu mora da izdaje, samo licima koja mu traže, gotovinski račun zbog pravdanja gotovine kroz blagajnu firme koje zastupaju.


Citat:

Takođe nije mi niko rekao u koju grupu je svrstana 6201 kada je prihvaćena za paušal, u III ili u V?


Po meni pripada u V. Već sam ti rekao da je ta uredba debilizam koju podhitno treba ukinuti.

Ovoliko od mene. Od ovoga leba nema, a dosta vremena ode na pisanje poruka.

Poz. Goran



Zakon o fiskalnim kasama član 12. stav 5. "Ako kupac dobara na malo, odnosno korisnik usluge, plaćanje vrši na osnovu fakture, obveznik je dužan da u fakturu unese redni broj fiskalnog isečka na osnovu koga je evidentiran promet u fiskalnoj kasi."
Znači ja imam fisklanu kasu i trebalo bi da znam da radim preko nje. Ako ti platiš 100000 u gotovini ja to moram da provučem kroz fiskalnu kasu jer je u pitanju gotovina, a tebi izdajem fakturu ili gotovinski račun, to je isto ti samo biraš naslov praktično, odnosno svrha gotovinskog računa jeste pravdanje gotovine u tvojoj firmi s tim da se na osnovu njega može knjižiti i zato sam ga izjednačio sa fakturom. Na osnovu fisklanog isečka se ne može knjižiti, to nije dozvoljeno, zato se broj tog isečka unosi u fakturu na osnovu koje ti kao firma ustvari plaćaš.
Sad... tebi se više isplati ako si firma da platiš preko računa jer ti je viša provizija da podigneš gotovinu, nego da platiš virmanski. Svi to znamo.
Uglavnom kada si u sistemu fiskalizacije sav promet u gotovom novcu moraš evidentirati preko fiskalne kase inače ti sledi sudija za prekršaje.
Inače ne moramo praviti ugovor, možeš sajt(uslugu) samo platiti bilo preko računa ili kešom. Ugovor se obično pravi zato što ti treba da daš neki avans, pa da nisi dao avans na lepe oči.

Još nešto, kada ti ja dajem fakturu ili gotovinski račun, a ti plaćaš u kešu ja ne mogu znati šta ćeš ti sa tim da uradiš. Znači ti to možeš da baciš i nikada ne odneseš u svoju firmu i tome se onda trag gubi. Zbog toga se takav promet mora provući kroz fiskalnu kasu. Po istom principu može nestati i moj primerak tog gotovinskog računa, a novac završiti u mom džepu. Da bi se osigurala od toga država je odredila da to mora ići kroz fiskalnu kasu. Iza toga ta gotovina mora biti uplaćena na moj tekući račun. Ako mi treba za nešto gotovina, za neku sitnu uslugu ili kancelarijski materijal, ja tu gotovinu moram podići posebno iz banke po tom osnovu, da bi poreska uprava to mogla jasno videti.

Hvala ti na odgovorima koje sam tražio. Izvini ali nisam hteo da nagađam ono oko frizerke, volim da čujem jasno i glasno.
[ cipservis @ 16.02.2014. 21:56 ] @
Citat:
darcorad:
Gledao sam malo po forumu ali nisam uspeo da nadjem nesto sto mene interesuje pa se izvinjavam u napred ako je pitanje vec bilo postavljeno.
Otvorio sam ove godine firmu, tj pausalac sam, inace sam dipl ing, i interesuje me da li ja mogu da predam (preko moje firme), tj naplatim projekat, a da je potpisao tj overio svojim pecatom (licencom) neki drugi projektant, jer ja ne posedujem datu licencu za taj projekat. Dali je to problem, i kako se gleda na placanje te osobe koja je potpisala projekat. Da li ja moram da napravim neki ugovor sa tom osobom i kako to u opste funkcionise ako moze? Ili mogu da ga platim kesom, i da ne moram da pravdam taj trosak, posto necu prebaciti 6mil za godinu dana, pa mi ne treba pravdanje?
Molio bi ako je neko upucen u takav posao da mi malo pojasni kako to funkcionise.
Hvala u napred na odgovoru.


Mislim da i sam znaš da ovo ne može. Tvoja firma ne može raditi projekat za koji nema licencu. Znači da bi ona imala licencu ti moraš imati zaposlenu osobu koja ima licencu za taj projekat. E sad kada bi se radilo samo o delu projekta i to onom koji ne spada u pretežnu delatnost tvoje radnje, onda bi ti mogao tog kolegu da uzmeš po ugovoru o delu da on odradi taj deo projekta, ali ceo projekat ne može, za to ora biti tvoj stalno zaposleni. Ako je kolega stranac onda to još komplikuje stvari. Što se plaćanja tiče moraš mu platiti zaradu. On se može odreći svoje neto zarade, ali moraš mu platiti doprinose opet u zavisnosti da li je on negde u radnom odnosu itd. To će ti knjigovođe bolje objasniti.
S druge strane on ti ne sme ništa uložiti u tvoju firmu jer onda gubiš status paušalca.
Ovo što sam ti rekao nemoj naravno uzimati zdravo za gotovo, nisam knjigovođa i ne bavim se ovim, ali znam u okviru sopstvenog poslovanja kako bi to moglo.

P.S. Ako bi ti usvojio kolegu kao svog sina... ko zna možda bi i moglo bez ikakvog plaćanja, pošto ti članovi uže porodice mogu pomagati. Šalim se naravno.
[ darcorad @ 16.02.2014. 22:07 ] @
Mozda nisam dobro objasnio, ali meni nesto deluje da je moguce.
Ja radim neki projekat, moja firma, tj pausalac sam (nemam zaposlenih), je registrovana na tu oblast, samo je problem sto je moja licenca na pr 333 a njegova je 330, masinci smo obojica, ali ja ne mogu da udarim pecat na taj projekat jer nije moja oblast, mora on. ja sebe navedem kao saradnika a on bi bio vodeci projektant. ja odradim ceo posao, on prekotrolise i udari svoj pecat. e sada ako napravim ugovor o delu, da li ja mogu da objedinim takvih 10 poslova na primer pa na kraju da sve to platim poreskoj ili kome vec? naravno ako je to sve moguce Ali meni se cini da jeste, posto je agencija ili firma, kako god da se zove, registrovana bas na tu delatnos. To je problem kod nas sto su sada to izdelili na 5 razlicitih licenci za pojedince ali kao pretezna delatnost je samo jedna....
[ gosha @ 16.02.2014. 22:22 ] @
@darcorad
Koja oblast i koja licenca je u pitanju?
[ darcorad @ 16.02.2014. 22:30 ] @
330 masinstvo, cevovodi
[ gosha @ 16.02.2014. 22:37 ] @
Da li to radiš nekoj drugoj firmi u sklopu nekog građevinskog projekta?
Moraš dati malo više informacija možda mogu da ti pomognem ako je neki slučaj sa kojim sam imao dodira.





[ darcorad @ 16.02.2014. 22:43 ] @
ajde onda konkretnije da objasnim. radio bi nostrifikaciju neke posude. e sada posto ja nemam licencu 330 ja ne mogu da budem odgovorni projektant. projekat bi se uradio sam za sebe, ne u sklopu nekog veceg projekta. znaci samo jedna posuda da se proracuna. ja pretpostavljam da moze da se preda, samo mi je problem da li ja moram da napravim neki ugovor o delu sa osobom koja bi udarila pecat da bi bio cist pred drzavom? posto ja ne posedujem tu licencu ali sam isto masinac
[ gosha @ 16.02.2014. 23:08 ] @
OK. Problem se posmatra sa dve strane. Jedna je poreska strana, a druga je vezana za licencu.

Za drugi problem ti ne mogu pomoći zato što ne znam koji Zakon uređuje oblast mašinskih konstrukcija.
Za građevinu je definisano koje sve uslove mora da ispuni firma koja izrađuje tehničku dokumentaciju u Zakonu o planiranju i izgradnji.

Sa poreske strane napravi Ugovor o autorskom delu sa kolegom. Lepo bi bilo da taj projekat ima neke crteže i konstruktivna rešenja, a ne samo neku računicu zato što bi u slučaju poreske kontrole mogli da tvrde da ne spada pod autorsko delo.
Za Ugovor bi trebalo da potražiš pomoć pravnika kako bi bio odrađen valjano. Recimo treba obezbediti da ti imaš pravo da prodaš to autorsko delo drugim pravnim i fizičkim licima. I druge stvari koje tebe štite ali ti to pravnik može bolje reći.
Ujedno i da ti potvrdi da li je to autorsko delo :)

Obračun poreza i doprinosa je malo komplikovaniji i za to ćeš morati da potražiš profesionalnog knjigovođu da ti odradi.

U ovom slučaju paušalcu treba elektronski sertifikat radi predaje poreske prijave. Ovo možeš izbeći tako što ćeš ovlastiti tog profesionalnog knjigovođu da ti odradi prijavu sa njegovim sertifikatom.
Moj savet je da rešiš sertifikat odmah ako imaš ličnu kartu sa čipom.

Poz. Goran
[ cipservis @ 16.02.2014. 23:19 ] @
Citat:
darcorad: ajde onda konkretnije da objasnim. radio bi nostrifikaciju neke posude. e sada posto ja nemam licencu 330 ja ne mogu da budem odgovorni projektant. projekat bi se uradio sam za sebe, ne u sklopu nekog veceg projekta. znaci samo jedna posuda da se proracuna. ja pretpostavljam da moze da se preda, samo mi je problem da li ja moram da napravim neki ugovor o delu sa osobom koja bi udarila pecat da bi bio cist pred drzavom? posto ja ne posedujem tu licencu ali sam isto masinac


Ne možeš da koristiš tuđu licencu. To si shvatio.
Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost.
U tvom slučaju fizičko lice ne poseduje licencu.
Dakle tvoja radnja ne može da uradi taj projekat jer ti ne poseduješ licencu.


Licencu poseduje izvesna osoba.
Da bi licenca došla u tvoj posed ti moraš primiti u radni odnos tu osobu.

U radni odnos možeš primati na više načina, jedan jeste ugovor po delu.
Međutim po ugovoru o delu ne možeš angažovati nekoga za poslove za koje je registrovana tvoja firma, već za one koje tvoja firma ne može da odradi.
Ti opet kažeš da je tvoja firma registrovana za tu delatnost, a da ta delatnost sadrži nekih pet licenci.
Od tih pet ti ne poseduješ tu koja je potrebna.
To znači da tvoja firma ne može da uradi taj posao jer ne ispunjava tehničke uslove.

Ko će da te tereti?
Onaj ko je izdao licencu, a ne poreska uprava.
Sve to pod uslovom da oni to provale.
Teretiće te i inspekcija rada jer ne možeš da dokažeš svojstvo onoga u svojoj radnji ko je upotrebio licencu. Opet pod uslovom da oni to odnekud saznaju.
Ako bi ti koristio licencu svog prijatelja to bi značilo da je on nju uložio u tvoju firmu, a onda ispadaš iz paušala jer ne možeš u paušal ako neko ulaže nešto u tvoju firmu.
Opet da li je u pitanju vrsta licence koja bi mogla da se uloži, koja je prenosiva. Mislim da nije po tvojim opisima.

Ne znam, to ti je stvar za nekog iskusnog knjigovođu. Ako je taj projekat autorsko delo, onda bi ti na neki način mogao da dođeš u posed istog, a da ga zatim uložiš u svoju radnju, onda postaje vlasništvo radnje, pa bi radnja mogla da ga proda... tako nešto, karikiram.
Tehnički to ne može da ti uradiš nešto, drugi da ti overi, a ti onda da to predaš kao svoje. Ako predaješ kao njegovo moraš dokazati njegovo svojstvo u svojoj radnji.
Po mom mišljenju najveća verovatnoća da neko to provali jeste onaj ko je izdao tu licencu.
Recimo lekari najviše cvikaju od svoje zdravstvene inspekcije, a ne od PU ili nekog trećeg, baš zbog licenci za rad.
[ darcorad @ 16.02.2014. 23:20 ] @
Hvala na odgovoru
[ cipservis @ 17.02.2014. 17:36 ] @
Citat:
shadow-bg:
Imam 2 pitanja koja me muce:

1) Ako sam registrovan na jednu delatnost (95.11), a ponekad obavljam posao iz druge sifre delatnosti (63.11), da li cu biti u problemu zbog toga?
2) Kad popravljam racunar, kome je recimo crko hard disk, da li smem ili ne smem da kupim drugi hard disk i ugradim klijentu? Saja kaze na prethodnoj stranici da to nije jasno definisano, kako da znam da li smem?


Shvatam da ste paušalac, pa tako odgovaram
1)za 95.11 nije potrebna fiskalna kasa
za 63.11 jeste potrebna fiskalna kasa
Ukoliko radite sa poslovnim korisnicima, pravnim licima ili preduzetnicima, a oni Vam plaćaju virmanski, preko računa nemate nikakav problem.
Ukoliko radite sa fizičkim licima, ili naplaćujete u gotovini, kod delatnosti 63.11 ste u obavezi izdati fiskalni isečak.
Ako nemate fisklanu kasu, niste u sistemu fiskalizacije Vi ne možete izdati fiskalni isečak.
U problemu ste ako Vas uhvate, ili to otkriju ili Vas neko prijavi i slično.
Znači ako želite ponekad da radite 63.11 za nju morate obezbediti fiskalnu kasu, međutim kada već uđete u sistem fiskalizacije onda i 95.11 morate raditi preko iste te kase.
Ako radite samo 95.11 morate izdati svakome kome ste izvršili uslugu račun.

2)Znači pošto ste paušalac Vi nemate troškove, ne priznaju Vam se i možete slobodno kupiti hard disk koji ćete ugraditi. U cenu usluge kasnije uračunajte i tu cenu naravno osim ako ne mislite da ga poklonite, što opet nije zabranjeno. Osim toga postoji obrazac PI koji se izdaje kod servisiranja kada su paušalci u pitanju i njega treba da popunite, a klijent da Vam ga potpiše. Obrazac je sastavni deo Pravilnika o poslovnim knjigama za prosto knjigovodstvo. U tom pravilniku se nalazi i KPO knjiga, takođe.


Uglavnom otiđite u svoju filijalu PU kod svog inspektora(-ke) i postavite ova dva pitanja. U obavezi su da Vam na oba odgovore. Da li će znati ili umeti je već druga stvar. Isto možete pitati i kontakt centar PU, ali dobićete prilično nerazumljiv odgovor. Pitanja možete uputiti i tržišnoj inspekciji ako su voljni da odgovore naravno.
[ cipservis @ 17.02.2014. 17:59 ] @
Citat:
Mimica06:
Hvala puno SAJA i acatheking,

zar ne treba da podnesem prijavu za 2014. obzirom da sam registrovana marta ove godine (ovo mi je prva godina delatnosti)? Ok, znam, nisam lenja, otići ću do poreske i pitati ali čisto kad već pišemo da dobijem neke ad hoc informacije. U slučaju da podnosim zahtev, uz njega prilažem izvod sa računa za prihode do perioda kada podnosim isti zahtev? Recimo ako je to danas, izvadim izvod iz banke do datuma 6.11. i popunim zahtev u koji unesem tu sumu sa izvoda i to samo predam u poresku?

Kad ste već tu, pitanje vezano za KPO knjigu, da definitivno rastumačim: pošto se bavim samo uslugama, ne izdajem fiskalne, samo pišem fakture (tj. račune), i izdajem. Šta upisujem kao datum u knjigu: datum izdavanja računa ili datum kada je proknjižen tj. "legao" novac u banci? Lupam li pečat firme dole u delu "sastavio i odgovorno lice"? Pretpostavljam potpisujem se na oba?

I još jednom, nemam nikakve veze sa službama oko doprinosa (PIO,soc. i zdravstveno), ne predajem im ništa, ne idem da mi izdaju bilo šta, samo uplaćujem po rešenju iz poreske na tamo napisane žiro račune?

Hvala vam ljudi puno. Divni ste. Biće verovatno još pitanja.



Ne plaćate im konslating da bi Vam odgovarali...


1.Što se tiče prijava, podnošenja zahteva, donošenja izvoda iz banke najpametnije da odete kod svog poreskog inpektora(-ke) koji vodi Vaše početno slovo prezimena u filijali i da o svemu tome pitate njega. Tako ćete ostaviti dobar utisak, jer eto izvršavate onako kako vam on(a) kaže, a kažu obično onako kako njima najviše odgovara. Negde se predaje ta prijava, negde ne, zavisno od samih inspektora. Uostalom danas već znate kako je prošlo.

2.Kao datum upisujete datum kada knjižite, znači datum knjiženja. Očigledno je da sve naplaćujete avansno ili u trenutku izdavanja fakture, ali plaćanje se može organizovati i odloženo, a morate proknjižiti datumom nastanka obaveze. Stavlajte pečat kod potpisa "odgovorno lice", možete i ne morate potpisati oba, ovo sa pečatom morate potpisati. Kada bi imali knigovođu on bi potpisao kao sastavljač.

3.Morate uzeti iz PU poresko uverenje da bi regulisali zdravstvenu knjižicu. To uverenje nosite u RFZO i to se radi na svakih šest meseci jer se na taj period overava zdravstvena knjižica. Ako imate nekog ko preko Vas ostvaruje osiguranje i za njega morate to činiti. Uputstvo imate u RFZO. Što se tiče PIO fonda tu je posao odradila APR, Vi smao odete odmah nakon podizanja rešenja o registraciji da preuzmete M-A ubrazac ukoliko on već nije stigao u APR.
Jednog dana kada budete želeli da upišete staž kao preduzetnik, uzećete poresko uverenje za tu svrhu i otići u PIO fond da to obavite.

[ DejanEl @ 27.02.2014. 13:45 ] @
Procitao sam detaljno temu, ali sam tek sada u potpunoj konfuziji :( Zamolio bih clanove/forumase od kojih smo do sada imali neprocenjivu korist, i koji su nam pomogli da sve poslove oko vodjenja knjiga obavljamo samostalno, bez knjigovodja, da odgovore na neka moja pitanja. Registrovan sam u APR-u odavno, pretezna delatnost 72200: Pruzanje saveta i izrada kompjuterskih programa. Posao obavljam iz radnog odnosa, tj. kao dodatnu delatnost. Do 1. januara ove godine je sve bilo prilicno jednostavno. Jednom godisnje, pre 1. decembra odem kod poreskog inspektora, popunim PPDG-1, vodim knigu KPO i to je bilo sve. Pitao sam pocetkom ove godine svog poreskog inspektora da li se od ove godine nesto menja, i dobio odgovor da sam u V grupi, i da sve nastavljam po starom... Imao sam do sada par puta poslove koji su se odnosili na izradu web stranica i web portala, poslove koji imaju dodirnih tacaka sa direktnim marketingom putem web-a, itd. Evo mojih pitanja:
1. da li je trebalo da promenim preteznu sifru delatnosti, jer se ova stara ne nalazi u novom zakonu o klasifikaciji delatnosti? Ako sam dobro shvatio ni jedna srodna sifra iz grupre 62xx ili 63xx ne mogu da budu pausalno oporezovane (pretezna delatnost mi je u 90% povezana sa 62.01 i 62.02)?
2. Da li negde postoji detaljno objasnjeno sta se podrazumeva pod reklamiranjem na internetu, tj. da li mogu povremeno da se bavim i izradom web prezentacija i portala za pravna lica?
3. Po prvi put pregovaram neki posao sa strancima. Ako sam dobro razumeo iz prethodnih postova, postupak je sledeci: otvorim devizni racun, fakturisem uslugu u evrima, tj. u valuti primaoca, bez PDV-a, priliv se prijavi deviznom inspektoratu, banka devize otkupi, tj. prebaci na moj racun u dinarima? U slucaju izdavanja racuna u stranoj valuti, kako to upisati u knjigu KPO?

[ gosha @ 27.02.2014. 16:58 ] @
Do tačke tri primeni logiku "ne popravljaj ono što nije pokvareno". APR ti je prebacio šifru u 62.01 i ona može da bude paušalno oporezovana. Tvoje usluge i to što radiš ne spada pod marketing problematiku osim ako nemaš sajt na kome prodaješ reklamni prostor. To bi moglo da spada pod problematičnu delatnost.


Tacka 3. U KPO unosi se po srednjem kursu NBS na dan fakturisanja.
Ne treba ništa da prijavljuješ deviznom inspektoratu, ukinuta je ta obaveza. Moraćeš samo da popuniš dokument koji ti banka bude dala kada stignu sredstva. U njega se unosi broj ugovora, godina ugovora i šifra osnova prihoda (u tvom slučaju 302 je za izradu sajtova i sl)
Ostale šifre: http://www.devizni.gov.rs/PDF/sifarnik.pdf.pdf

Devize ćeš morati da prodaš banci i oni će ti prebaciti dinare na tvoj poslovni račun.

Poz. Goran


[ trader6 @ 01.03.2014. 12:57 ] @
da li je moguće menjati pečat dok radnja još posluje?
[ cipservis @ 01.03.2014. 14:06 ] @
Citat:
DejanEl:
Procitao sam detaljno temu, ali sam tek sada u potpunoj konfuziji :( Zamolio bih clanove/forumase od kojih smo do sada imali neprocenjivu korist, i koji su nam pomogli da sve poslove oko vodjenja knjiga obavljamo samostalno, bez knjigovodja, da odgovore na neka moja pitanja. Registrovan sam u APR-u odavno, pretezna delatnost 72200: Pruzanje saveta i izrada kompjuterskih programa. Posao obavljam iz radnog odnosa, tj. kao dodatnu delatnost. Do 1. januara ove godine je sve bilo prilicno jednostavno. Jednom godisnje, pre 1. decembra odem kod poreskog inspektora, popunim PPDG-1, vodim knigu KPO i to je bilo sve. Pitao sam pocetkom ove godine svog poreskog inspektora da li se od ove godine nesto menja, i dobio odgovor da sam u V grupi, i da sve nastavljam po starom... Imao sam do sada par puta poslove koji su se odnosili na izradu web stranica i web portala, poslove koji imaju dodirnih tacaka sa direktnim marketingom putem web-a, itd. Evo mojih pitanja:
1. da li je trebalo da promenim preteznu sifru delatnosti, jer se ova stara ne nalazi u novom zakonu o klasifikaciji delatnosti? Ako sam dobro shvatio ni jedna srodna sifra iz grupre 62xx ili 63xx ne mogu da budu pausalno oporezovane (pretezna delatnost mi je u 90% povezana sa 62.01 i 62.02)?
2. Da li negde postoji detaljno objasnjeno sta se podrazumeva pod reklamiranjem na internetu, tj. da li mogu povremeno da se bavim i izradom web prezentacija i portala za pravna lica?
3. Po prvi put pregovaram neki posao sa strancima. Ako sam dobro razumeo iz prethodnih postova, postupak je sledeci: otvorim devizni racun, fakturisem uslugu u evrima, tj. u valuti primaoca, bez PDV-a, priliv se prijavi deviznom inspektoratu, banka devize otkupi, tj. prebaci na moj racun u dinarima? U slucaju izdavanja racuna u stranoj valuti, kako to upisati u knjigu KPO?



1. Dobili ste mudar savet od Goše, ali problem može nastati ako se dosete jer u tom slučaju sigurno oni neće krivicu svaliti na sebe već na Vas. Opet pogledajte na sajtu APR-a koja šifra Vam je upisana.
U načelu šifra pretežne delatnosti se menja kada se u Vašim dokumentima, dakle izdatim računima pokaže da je više priliva novca po nekoj drugoj šifri delatnosti od registrovane. Ukoliko je Vaše zaduženje više nego što bi trebalo biti po novoj šifri oni će Vam se zahvaliti, ali vam ništa neće vraćati. Obrnuto mogu da Vam podignu veliku frku pod optužbom da ste utajivali porez i slično.
Uvek je najmerodavniji Vaš poreski inspektor kancelarijske kontrole i u biti onako je kako on kaže. međutim oni se s vremena na vreme rotiraju... ili bi tako trebalo po njihovom pravilu službe.
E sad ovako, očigledno je da njih mrzi da se bakću sa već zaduženim obveznicima u paušalu tako da su sve ostavili onako kako je bilo za šifre 62xx i 63xx osim što su krenuli da prebacuju iz III u V grupu. meni ličnbo na Voždovcu prošle godine nije odobren paušal za 6201 niti bilo koju 62xx šifru. Nisam se bunio to je tačno, prihvatio sam vođenje knjiga. U načelu zbog pooštrene kontrole IT sektora od 2012. godine ove šifre ne bi smele u paušal, ali jasno je da neko to primenjuje, a neko ne. Ne ulazim u to ko ima kakve interese ili ideje u vezi sa tim.

2.Ovo je problematično pitanje. Naime došlo je do toga da je izvesna inspektorka (ali avaj ne znam koja, jer ta priča je prilično čudna) tražila deklaraciju o oglašavanju za sve linkove na sajtu. Pri tome je taj sajt(opet vlasnik nije hteo da navede adresu, mada je tada već bio zatvoren od strane kako on kaže poreske uprave) proglašen za oglasnik ili mesto za reklamiranja. Prilično je suludo da sad ljudi traže od Gugla na primer da im popunjava deklaraciju ili nešto slično kako bi postavili reklame po sajtovima ili blogovima. Ali ovaj je otišao kod sudije za prekršaje, mada opet nije posle napisao šta je bilo tamo. Međutim on nije imao registrovanu firmu tako da je u osnovi to bio njegov greh, jer u biti kada nisi registrovan ne bi trebalo da odgovaraš za poslovanje jer nemaš status poslovnog subjekta, ali opet kada ti utvrđuju porez nakon što te uhvate sve živo mere i odmeravaju kao da si normalno poslovao. Opet korupcija je toliko velika da je to neverovatno, na Voždovcu je nezvanično tarifa 50e i pod tim uslovima posluju neregistrovani i brisani iz registra i naravno nikome od njih ne pada na pamet da bilo šta prijave, jer svi su na dobitku, gubi samo država.
Ono gde možete naići na problem jeste da se šifre 62xx i 63xx ne nalaze na spisku oslobođenih od fisklane kase, pa ako poslujete sa fizičkim licima morate posedovati istu bez obzira d ali ste u paušalu ili ne. Ako radite samo sa firmama onda dajete izjavu o tome pre početka obavljanja delatnosti u Poreskoj Upravi.
U načelu reklamiranje je definisano Zakonom o oglašavanju tako da Vam predlažem da ga pročitate, šta ne bude jasno iznesite ovde. Deklaracija je neophodna kada se želi reklamirati obavljanje delatnosti ili posao i uvedena je zbog toga da bi se onemogućilo reklamiranje neregistrovanim i brisanim iz registra. U načelu sprovođenje kontroliše tržišna inspekcija odnosno ministarstvo trgovine, međutim i poreska uprava ume da se umeša u sve to iako joj to nije nadležnost.
Izrada web prezentacija i portala ne spada u delatnost reklamiranja to je sigurno, ali ograničite se na izradu. Bilo kakvo reklamiranje, znači pisanje referenci na svom sajtu šta ste radili, linkovanje ka izrađenom sajtu već spada u domen marketinga odnosno reklame(ne reklame Vašeg rada već reklame onoga kome je sajt izrađen). Ali kao što rekoh merodavna je odluka onog ko kontroliše, odnosno konačna presuda suda ukoliko do toga dođe. Svi idu na tu sporazumnu politiku sa inspekcijama što ne vodi vladavini prava već korupciji i to totalnoj.
[ cipservis @ 01.03.2014. 14:11 ] @
Citat:
trader6: da li je moguće menjati pečat dok radnja još posluje?

Naravno da je moguće. Šta na primer sa onima kojima se ukrade pečat ili ga izgube?
Potrebno je samo novi pečat registrovati na kartonu deponovanih potpisa.
Ukoliko Vam novi pečat neće služiti svrsi poslovanja sa bankom onda ga jednostavno možete izraditi, pečatorescu podnosite rešenje iz APR-a i on je lice koje to kontroliše i garantuje.
Pečat Vam može služiti i u marketinšek svrhe sve zavisi ko je koliko krativan. Lično imam nekoliko pečata za svoju radnju.
[ DejanEl @ 03.03.2014. 12:22 ] @
Citat:
cipservis:
Citat:
DejanEl:
Procitao sam detaljno temu, ali sam tek sada u potpunoj konfuziji :( Zamolio bih clanove/forumase od kojih smo do sada imali neprocenjivu korist, i koji su nam pomogli da sve poslove oko vodjenja knjiga obavljamo samostalno, bez knjigovodja, da odgovore na neka moja pitanja. Registrovan sam u APR-u odavno, pretezna delatnost 72200: Pruzanje saveta i izrada kompjuterskih programa. Posao obavljam iz radnog odnosa, tj. kao dodatnu delatnost. Do 1. januara ove godine je sve bilo prilicno jednostavno. Jednom godisnje, pre 1. decembra odem kod poreskog inspektora, popunim PPDG-1, vodim knigu KPO i to je bilo sve. Pitao sam pocetkom ove godine svog poreskog inspektora da li se od ove godine nesto menja, i dobio odgovor da sam u V grupi, i da sve nastavljam po starom... Imao sam do sada par puta poslove koji su se odnosili na izradu web stranica i web portala, poslove koji imaju dodirnih tacaka sa direktnim marketingom putem web-a, itd. Evo mojih pitanja:
1. da li je trebalo da promenim preteznu sifru delatnosti, jer se ova stara ne nalazi u novom zakonu o klasifikaciji delatnosti? Ako sam dobro shvatio ni jedna srodna sifra iz grupre 62xx ili 63xx ne mogu da budu pausalno oporezovane (pretezna delatnost mi je u 90% povezana sa 62.01 i 62.02)?
2. Da li negde postoji detaljno objasnjeno sta se podrazumeva pod reklamiranjem na internetu, tj. da li mogu povremeno da se bavim i izradom web prezentacija i portala za pravna lica?
3. Po prvi put pregovaram neki posao sa strancima. Ako sam dobro razumeo iz prethodnih postova, postupak je sledeci: otvorim devizni racun, fakturisem uslugu u evrima, tj. u valuti primaoca, bez PDV-a, priliv se prijavi deviznom inspektoratu, banka devize otkupi, tj. prebaci na moj racun u dinarima? U slucaju izdavanja racuna u stranoj valuti, kako to upisati u knjigu KPO?



1. Dobili ste mudar savet od Goše, ali problem može nastati ako se dosete jer u tom slučaju sigurno oni neće krivicu svaliti na sebe već na Vas. Opet pogledajte na sajtu APR-a koja šifra Vam je upisana.
U načelu šifra pretežne delatnosti se menja kada se u Vašim dokumentima, dakle izdatim računima pokaže da je više priliva novca po nekoj drugoj šifri delatnosti od registrovane. Ukoliko je Vaše zaduženje više nego što bi trebalo biti po novoj šifri oni će Vam se zahvaliti, ali vam ništa neće vraćati. Obrnuto mogu da Vam podignu veliku frku pod optužbom da ste utajivali porez i slično.
Uvek je najmerodavniji Vaš poreski inspektor kancelarijske kontrole i u biti onako je kako on kaže. međutim oni se s vremena na vreme rotiraju... ili bi tako trebalo po njihovom pravilu službe.
E sad ovako, očigledno je da njih mrzi da se bakću sa već zaduženim obveznicima u paušalu tako da su sve ostavili onako kako je bilo za šifre 62xx i 63xx osim što su krenuli da prebacuju iz III u V grupu. meni ličnbo na Voždovcu prošle godine nije odobren paušal za 6201 niti bilo koju 62xx šifru. Nisam se bunio to je tačno, prihvatio sam vođenje knjiga. U načelu zbog pooštrene kontrole IT sektora od 2012. godine ove šifre ne bi smele u paušal, ali jasno je da neko to primenjuje, a neko ne. Ne ulazim u to ko ima kakve interese ili ideje u vezi sa tim.

2.Ovo je problematično pitanje. Naime došlo je do toga da je izvesna inspektorka (ali avaj ne znam koja, jer ta priča je prilično čudna) tražila deklaraciju o oglašavanju za sve linkove na sajtu. Pri tome je taj sajt(opet vlasnik nije hteo da navede adresu, mada je tada već bio zatvoren od strane kako on kaže poreske uprave) proglašen za oglasnik ili mesto za reklamiranja. Prilično je suludo da sad ljudi traže od Gugla na primer da im popunjava deklaraciju ili nešto slično kako bi postavili reklame po sajtovima ili blogovima. Ali ovaj je otišao kod sudije za prekršaje, mada opet nije posle napisao šta je bilo tamo. Međutim on nije imao registrovanu firmu tako da je u osnovi to bio njegov greh, jer u biti kada nisi registrovan ne bi trebalo da odgovaraš za poslovanje jer nemaš status poslovnog subjekta, ali opet kada ti utvrđuju porez nakon što te uhvate sve živo mere i odmeravaju kao da si normalno poslovao. Opet korupcija je toliko velika da je to neverovatno, na Voždovcu je nezvanično tarifa 50e i pod tim uslovima posluju neregistrovani i brisani iz registra i naravno nikome od njih ne pada na pamet da bilo šta prijave, jer svi su na dobitku, gubi samo država.
Ono gde možete naići na problem jeste da se šifre 62xx i 63xx ne nalaze na spisku oslobođenih od fisklane kase, pa ako poslujete sa fizičkim licima morate posedovati istu bez obzira d ali ste u paušalu ili ne. Ako radite samo sa firmama onda dajete izjavu o tome pre početka obavljanja delatnosti u Poreskoj Upravi.
U načelu reklamiranje je definisano Zakonom o oglašavanju tako da Vam predlažem da ga pročitate, šta ne bude jasno iznesite ovde. Deklaracija je neophodna kada se želi reklamirati obavljanje delatnosti ili posao i uvedena je zbog toga da bi se onemogućilo reklamiranje neregistrovanim i brisanim iz registra. U načelu sprovođenje kontroliše tržišna inspekcija odnosno ministarstvo trgovine, međutim i poreska uprava ume da se umeša u sve to iako joj to nije nadležnost.
Izrada web prezentacija i portala ne spada u delatnost reklamiranja to je sigurno, ali ograničite se na izradu. Bilo kakvo reklamiranje, znači pisanje referenci na svom sajtu šta ste radili, linkovanje ka izrađenom sajtu već spada u domen marketinga odnosno reklame(ne reklame Vašeg rada već reklame onoga kome je sajt izrađen). Ali kao što rekoh merodavna je odluka onog ko kontroliše, odnosno konačna presuda suda ukoliko do toga dođe. Svi idu na tu sporazumnu politiku sa inspekcijama što ne vodi vladavini prava već korupciji i to totalnoj.


Upravo sam zbog toga i postavio pitanje. Voleo bih da mi neko ovu dilemu razjasni i da svi mi koje ovo interesuje znamo na cemu smo. Nije moguce da je odluka o tome ko ce biti oporezovan pausalno ili ne ostavljena poreskim inspektorima, vec je to valjda stvar zakona i podzakonskih akata koja vaze na teritoriji citave zemlje (ne vidim razlog da jedna pravila vaze na Vozdovcu a druga u Nisu, Cacku, Pozarevcu...). Inace, proverio sam u APR-u i moja delatnost je prebacena na 62.01, sto i odgovara poslovima koje obavljam kao preduzetnik. Nigde nisam uspeo da nadjem da za 62.01 "nije odobren pausal". Procitao sam UREDBU o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obaveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti (''Sl. glasnik RS'', br. 65/01, 45/02, 47/02, 91/02, 23/03, 16/04, 76/04, 31/05, 25/13, 119/13) i po njoj sam, pretpostavljam, kao inzenjer, svrstan u V kategoriju, kao sto su mi i rekli u Poreskoj upravi. Na internetu sam pronasao i sledeci tekst:
Prema predlogu izmena Zakona o porezu na dohodak, kojima se (između ostalog) povećava limit za pašalno oporezivanje sa 3 na 6 miliona dinara, predviđene su i izmene delatnosti koje ne mogu biti paušalno oporezovane.
Prema navedenom predlogu od 1. januara 2014. godine pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku koji obavlja delatnosti iz oblasti:
• pravnih poslova,
• računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova,
• poslova poreskog savetovanja,
• reklamiranja i istraživanja tržišta, i
• iz oblasti zdravstvene delatnosti
• trgovine na veliko i trgovine na malo,
• hotela i restorana,
• finansijskog posredovanja i
aktivnosti u vezi s nekretninama; Oblast 73 - Reklamiranje i istraživanje tržišta
Obuhvata organizovanje i sprovođenje reklamnih kampanja (u časopisima, novinama, na radiju, na televiziji ili u drugim medijima) i organizovanje izložbi i postavki, uključujući i reklamiranje na internetu.
Grana 73.1 - Reklamiranje
Šifra 73.11 - Delatnost reklamnih agencija
Šifra 73.12 - Medijsko predstavljanje
Grana 73.2 - Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja
Šifra 73.20 - Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja

Mozda mi je promaklo, ali bih voleo da neko postavi, ako postoji, link ka zakonu ili uredbi gde je za sifru 62.01 ukinuto pausalno oporezivanje.

Hvala, pozz

[ cipservis @ 03.03.2014. 15:11 ] @
Ni korupcija nije po zakonu, pa je ima na svakom koraku...

Na osnovu Zakona i podzakonskih akata poreski inspektor donosi odluke.
Paušalno oporezivanje nije Bogom dano, već je eto "uvedeno" radi nekih potreba ili olakšica. Da jeste Bogom dano ne bi se morao pisati Zahtev za odobrenje istog. Logično razmišljanje ako se zahteva odobrenje to znači da se isto ne podrazumeva. Na primer ne tražite odobrenje da bi radili bez fiskalne kase već samo date pisanu izjavu da ćete raditi samo sa firmama i preko računa bez gotovinske naplate. To je Vaše pravo i tu se smao opredeljujete. Očigledno je da kod paušala nije samo u pitanju opredeljenje.
Zašto ne moraju da pristanu na paušalno oporezivanje?
Ukoliko poreski inspektor proceni(to znači sazna na propisani način) da ste Vi osoba koja ima reputaciju koja je na primer sumnjiva(imali ste u prošlosti sukoba i neizmirenih obaveza, dugovanja i slično prema državi ili prema nekom privrednom subjektu, odnosno pravili ste dobre poslove, visok promet itd) on Vam može odbiti Vaš zahtev i tražiti da vodite knjige kako bi se tačno moglo utvrditi i naplatiti ono što pripada državi po zakonu. To znači da ako poreski inspektor posumnja da Vi na primer ne izdajete račune i ne uplaćujete pazar na račun ima pravo da Vam ukine paušal jer jednostavno Vi krijete stvaran promet na taj način. Mnogi paušalci posluju po tom principu ne izdaju račune i stavljaju zarađeno u džep jer smatraju da su platili "reket državi" time što su paušalno oporezovani.
Odluka prvostepena je u njegovim rukama ukratko. Za Uredbu o paušalu mi je rečeno u Voždovcu da ona nije nešto što se slepo sprovodi već ona služi inspektoru da se rukovodi u donošenju odluka. I meni je bilo čudno, ali sam se kasnije raspitao kod pravnika i dobio potvrdu toga. Inspektor će doneti ovakvu ili onakvu odluku, obveznik se može žaliti, ako mu je i žalba odbijena može tužiti i to su njegova prava. Tehnički sud bi morao potvrditi pravo na paušal ako delatnost nije izričito zabranjena za paušal.
Konkretno kada je u pitanju bilo koja delatnost 62xx, ista se ne nalazi u Uredbi direktno navedena. U uredbi jasno piše da u tom slučaju poreski inspektor odlučuje gde će svrstati tu delatnost. Otuda se dogodilo da je 6201 završavala u III, V, IV i da je bila odbijena konkretno u mom slučaju kada sam sam zatražio paušal za istu. Međutim meni i nije bilo stalo do paušala tako da se nisam ni trudio da ga isteram, jer u biti kada počinjete od nule više Vam odgovara da plaćate na osnovu knjiga jer to izađe manje od paušala u prvo vreme kada ne privređujete u punom obimu.
Ono što ste i sami shvatili iako ni to nigde ne piše, jeste da se fakultetski obrazovani obveznici sada prebacuju u V grupu, tako se dogodi da neko ko nema obrazovanje da bude profesor matematike, jer je na primer inženjer kao Vi, a drži časove matematike, biva oporezovan kao da je profesor iste, a tehnički on je ustvari samo nastavnik. Koliko je to pravedno prosudite sami. U III grupi su recimo delatnosti za koje je neophodno srednje obrazovanje, međutim ako sam dobro zapamtio tu je i astrologija na primer za koju uopšte ne postoji obrazovanje u Srbiji, a koja opet spada u sistem visokog obrazovanja prema težini same nauke, a opet je nazivaju i kvazinaukom. Do sada su i advokati bili na svega 85% od bruto zarade što je više nego smešno jer znate i sami koliko košta jedan pravni savet. Međutim kada ga naplate obično ne izdaju račun i stave pare u džep i nema evidencije tog prometa. Sada su i dalje paušalci samo u V grupi. Zar je moguće da jadni, siroti advokati nemaju dovoljno obrazovanja da bar angažuju knjigovođu ili nemaju para za tu svrhu? Slično je bilo pomalo nelogično da knjigovođe mogu u paušal, a vode knjige drugima... međutim pravo im je dato zbog obima prometa, koji je obično bio mali.
Dakle 62xx ostaje na volju inspektoru gde će je svrstati, a svrstava je prema nekim uputstvima iz uredbe. Međutim s obzirom da ista nije navedena u uredbi on je ne mora svrstati u paušal, pa se onda obveznik bavi dokazivanjem na osnovu toga što delatnost nije nigde ni zabranjena za paušal. Uglavnom inspektor je dužan na Vaš pisani zahtev da Vam pisano obrazloži i potpiše svoju odluku prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji(ZPPPA).
Godine 2012. tadašnje MFP je shvatilo da IT sektor okreće veliki novac (ne znam samo kako, ali je rečeno na osnovu čega: izvoza softvera) i zatražilo pooštrenu kontrolu istog. Time je dalo pokriće Poreskoj upravi da može odbijati paušal za te delatnosti. Primetićete da je uredba menjana, a da i dalje u istoj nigde nije navedena nijedna delatnost IT sektora. Postavlja se pitanje zašto? Možda inspektori nisu bili ažurni da prijave da nedostaje? Ili je i to nečija interesna zona, kao št je advokatska? Jer setite se da je do nedavno nuđena subvencija u visini do 25000 evra za biznise u ovom sektoru, ali pod uslovom da neka druga firma isto toliko uloži novca u tu novoosnovanu firmu. Ne znam, po meni to jedostavno zvuči kao nečista rabota, ili bar sumnjiva. Takvo subvencionisanje je ukinuto.
Znači NE POSTOJI link koji ste zatražili, dakle nije Vam ništa promaklo. Stvar je u samoj proceni poreskog inspektora. Opet ako ste već bili u paušalu sa tom delatnosti oni su lenje bube kako to narod voli da kaže i neće trčati da Vam to menjaju dokle god ste Vi u zakonskim okvirima. A svi su u zakonskim okvirima jer malo ko od paušalaca sve prijavljuje ili radi samo preko računa. Kao što sam već ranije u nekom postu naveo PROMET je zbir prihoda i rashoda, dakle granica se meri zbirom uplata i isplata sa tekućeg računa obveznika, pa ukoliko isti ne uplaćuje ne može se vršiti ta provera.
Konkretno ja jesam isproveravao tu odluku o odbijanju mog zahteva ili želje za paušalom i pravo je bilo na strani inspektorke kada je u pitanju bilo koja delatnost 62xx ili 63xx. Opet to ne znači nužno da bi njena odluka opstala, ali nije postupala protivpravno što je meni veoma bilo važno. Opet meni je bilo važno smao da dobijem garancije da mi se neće ponoviti priča sa mojom prvom radnjom kod koje su vođene knjige i kod koje je na kraju kod završnog računa jednostavno u njihovom rešenju cifra na ime prihoda drastično uvećana kako bi se pokazalo da ja imam dobit na koju moram platiti porez. Ja to nikada nisma priznao i sporio sam se deset godina sa njima. Jer ako priznam tako nešto taj novac u tom slučaju nisma uplatio na račun što bi bilo opet protizakonito, a takođe moje poslovne knjige ne pokazuju postojanje tog prihoda što bi opet značilo u slučaju da priznam njihovu odluku da sam praktično priznao da sam krivotvorio knjige zašta bih mogao u zatvor. A inače zatraženo mi je 200 DEM da se reguliše ta cifra, što niti sma imao jer stvarno nisma zaradio niti bih ikada dao. Podneo sam krivičnu prijavu koja je tada završila u fioci. Tada nije bilo Ombudsmana kao danas da mi spašava kožu.

Znači ukratko nigde nije ukinuto pravo za 6201 na paušalno oporezivanje, ali se na osnovu politke o pooštrenoj kontroli IT sektora ta delatnost ne bi smela svrstavati u paušal. Međutim s obzirom da poreski inspektor samostalno donosi odluku on može odlučiti i drugačije.
Mislim da bi normalno bilo da IT sektor bude u jednoj grupi paušala, kao što su advokati na primer, a ne da svrstava ko kako hoće i gde misli da pripada po ovom ili onom osnovu.
[ cipservis @ 04.03.2014. 02:20 ] @
Za preduzetnike koji vode poslovne knjige:
Od 27.02. doneti su novi obrasci za izradu završnog računa za 2013 godinu, PB2, PK2 i SU1.
Informacija iz Poreske uprave glasi da se moraju predati baš ti izmenjeni obrasci i da svi koji su predali od Januara do danas stare verzije moraju predati nove. Poreska uprava još nije na svom sajtu postavila ove obrasce, pa ako nekome trebaju ovde može preuzeti one koji su popunjivi. Rok za predaju je 15.03.2014. što opet dovoljno govori koliko je zakonodavac mislio o obveznicima.
Obrazac PB2
Obrazac PK2



Izmenjena je i PPDG1 prijava i sada postoje dve, jedna za paušalce PPDG1-P i druga za samooporezivače PPDG1-S.
Kada ih obradim elektronski postaviću linkove i za njih.
Obaveštenje Poreske uprave: http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/040314/040314-vest2.html

Napomena:
Samooporezivači su i preduzetnici koji rade za dobit i preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu preduzetnika.
Razlika je što preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu idu u sistem objedinjene naplate poreza po odbitku i vrše uplatu samo na jedan račun, dok ostali samooporezivači imaju posebne račune za svaki od doprinosa.

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 04.03.2014. u 13:10 GMT+1]

Oni koji vode knjige mogu preuzeti popunjiv PPDG_1S obrazac: Obrazac PPDG-1S

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 05.03.2014. u 05:51 GMT+1]

Popunjivi obrazac za paušalce: Obrazac PPDG-1P

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 06.03.2014. u 01:58 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 06.03.2014. u 01:58 GMT+1]
[ zvezdanp @ 13.03.2014. 00:36 ] @
Koliko bi bile obaveze mesecne da se registruje szr za rad na terenu? Da li je neophodna fiskalna kasa i knjigovodja? Hvala
[ cipservis @ 13.03.2014. 04:06 ] @
Zavisi gde se nalaziš, da li želiš paušal ili vođenje knjiga i naravno iznad svega o kojoj šifri delatnosti ili kojoj vrsti konkretno delatnosti se radi.
Ako može u paušal ne treba ti knjigovođa. Međutim ako vodiš knjige na početku ćeš plaćati manje od paušalaca, kasnije prema onom prometu koji ostvaruješ po tvojim knjigama. Ako pri tome izabereš i opciju isplate lične zarade tehnički sebe možeš voditi na minimalcu, a ostatak dobiti se podiže nakon plaćanja poreza na dobit od 10%, ali naravno tek po isteku poslovne godine. Mada mogu da se pišu molbe za odobrenje ranije isplate dobiti.
Uredba o paušalnom oporezivanju: uredba paušalci
Imaš uredbu koja određuje delatnosti za koje nije potrebna fiskalna kasa: uredba fiskalna kasa
E sad biti paušalac sa fisklanom kasom znači da ćeš teže moći nekom da zamažeš oči jer si u obavezi da izdaješ fiskalne isečke, a pri tome ako posao ne ide moraš plaćati odrezani porez. Ako vodiš knjige i imaš fiskalnu kasu onda plaćaš prema stvarno ostvarenom prometu, što znači da plaćaš samo zakonski minimum ako nemaš posla.
S druge strane ako si paušalac a nemaš obavezu fiskalne kase onda moraš izdavati gotovinske račune i uredno uplaćivati svu gotovinu na svoj račun, pa je tek iza toga podizati sa računa i koristiti ili plaćati virmanski. Obično paušalci ne izdaju te račune pod navodnim opravdanjem da paušalac ne mora da izda račun, a samim tim im je otvorena mogućnost da stave novac odmah u džep i ne prijave ništa. Tako praktično izvedu da plate samo ono što im je odrezano na početku. E sad ako zarađuju na primer duplo više od prosečne zarade u Srbiji onda im se paušal isplati jer oni prijave zaradu do te prosečne i ostaju na istom paušalu. Tu stvar znaju u vlasti i zato stalno menjju nešto izbacuju delatnosti iz paušala ne bi li doskočili preduzetnicima.
Knjigovođa je tvoja odluka, znači ti možeš i za paušal uzeti knjigovođu i onda on brine o tim administrativnim stvarima za tebe, s druge strane imaš pravo da sam vodiš knjige po sistemu prostog knjigovodstva što nije teško ako ti je delatnost uslužna.
Razlika između paušala i vođenja knjiga je u tome što paušalci nemaju troškove već samo prihode, znači moraš poznavati rashode odnosno troškove ako sam želiš voditi knjige. Kod uslužnih delatnosti se vrti obično jedno te isto, pišu se iste stavke, da ne kažem prepisuju pa to i nije tako teško.
[ darcorad @ 13.03.2014. 07:35 ] @
Pozdrav svima

Imam jedno pitanje koje bas i nije standardno za pausalce i nigde nisam mogao da nadjem odgovor pa ako bi neko mogao da pomogne.
Jedan moj prijatelj oce da postane pausalac ali je on di-dzej. Dali bi on mogao da bude pausalac? On bi imao cak varijantu i da dovede nekog di-dzeja iz inostranstva, i kako bi onda to funkcionisalo? Njemu bi neka firma platila da dovede coveka da pusta muziku, ali bi to islo preko njega, e sad pitanje je sledece: kada njemu uplate pare za to, a on plati tom coveku da dodje preko svog racuna, ta razlika sto njemu ostane dali se to racuna u cifru od 6 mil, ili ceo iznos koji je uplacen na racun pre placanja strancu?
PS i u koju sifru delatnosti bi on u opste upao?
Hvala u napred na odogovorima
[ BezPanike @ 13.03.2014. 09:09 ] @
Na sajtu Poreske uprave objavljeno je ovo sopštenje:
Važno saopštenje

Da li to znači da se gotovina sa računa paušalca može dizati isključivo koristeći šrifu 141 ili može i koristeći šifru 166?
[ grizzly @ 13.03.2014. 09:54 ] @
Ja sam sad malo zbunjen: Da li je potrebno da paušalac popunjava i podnosi PPDG-1P do 17.03? Prvi put čujem za tu obavezu, podneo sam ono što je trebalo do 30.11, imam važeće rešenje do novog, ne razumem kakvo sad konačno utvrđivanje?

A na temu nove šifre za gotovinu jel zna neko šta sa prenosom na karticu?
[ vladas21 @ 13.03.2014. 10:59 ] @
Imam jedno pitanje za sledeći slučaj:

Preduzetnik koji vodi knjige (nije paušalac) po prostom knjigovodstvu. Šifra delatnosti je 62.01.

Pitanje:
1. Koliki bi bili mesečni troškovi ili kako da to odredim. Mislim na PIO, nezaposlenost i zdravstveno. Šta je potrebno još plaćati uz ove navedene troškove.
2. Ako recimo, naplatim svoju uslugu 100.000 din. Koliko od toga mogu da podignem? Koliko sam razumeo, mogu da podignem 90.000 jer treba da platim 10% poreza na dobit.
3. Ako bi godišnja zarada bila recimo 1.000.000 da li se onda više isplati da vodim knjige umesto da budem paušalac? Deluje mi da je jeftinije voditi knjige nego plaćati paušalno dažbine.

Već sam tražio odgovore na ovo pitanja ali nisam uspeo da pronađem. Izvinjavam se ako ponavljam temu.
[ radicr @ 13.03.2014. 12:22 ] @
Citat:
BezPanike:
Na sajtu Poreske uprave objavljeno je ovo sopštenje:
Važno saopštenje

Da li to znači da se gotovina sa računa paušalca može dizati isključivo koristeći šrifu 141 ili može i koristeći šifru 166?

Moze 166, pitao sam i knjigovodju i u banci. Dizao sam ovih dana na 166.
[ cipservis @ 13.03.2014. 12:43 ] @
Citat:
grizzly: Ja sam sad malo zbunjen: Da li je potrebno da paušalac popunjava i podnosi PPDG-1P do 17.03? Prvi put čujem za tu obavezu, podneo sam ono što je trebalo do 30.11, imam važeće rešenje do novog, ne razumem kakvo sad konačno utvrđivanje?

A na temu nove šifre za gotovinu jel zna neko šta sa prenosom na karticu?


Ja se izvinjavam, gde ste pronašli datum 17.03.?
Tehnički paušalci su završili svoje obaveze oko zaduženja za 2014. godinu tako da ne bi bilo potrebe da predaju bilo šta više. Koliko ja znam, jer ne znam za neko saopštenje.
Međutim poreski inspektor kancelarijske kontrole ima pravo u svakom trenutku da sprovodi nadzor i kontrolu, traži ovo ili ono, tako da može od Vas zatražiti i da mu predate ili popunite PPDG-1P za 2014. godinu, pa u om slučaju postupite onako kako Vam on kaže. U biti uvek radite kako Vam oni kažu dok Vas to ne boli po džepu, kada zaboli po džepu imate na raspolaganju Ombudsmana da Vam vrati u džep ono što Vam je oduzeto.


Citat:
radicr: Moze 166, pitao sam i knjigovodju i u banci. Dizao sam ovih dana na 166.


I ja znam da može 166 ili 266 ako ide na tekući račun i tako bi trebalo da je normalno. međutim PU određuje pravila, tako da ako oni kažu 141 odnosno 241 onda treba raditi kako oni kažu, posebno što se traži i određeni poziv na broj. Pretpostavljam i da su proširili namenu šifre 41.
[ cipservis @ 13.03.2014. 12:52 ] @
Citat:
vladas21:
Imam jedno pitanje za sledeći slučaj:

Preduzetnik koji vodi knjige (nije paušalac) po prostom knjigovodstvu. Šifra delatnosti je 62.01.

Pitanje:
1. Koliki bi bili mesečni troškovi ili kako da to odredim. Mislim na PIO, nezaposlenost i zdravstveno. Šta je potrebno još plaćati uz ove navedene troškove.
2. Ako recimo, naplatim svoju uslugu 100.000 din. Koliko od toga mogu da podignem? Koliko sam razumeo, mogu da podignem 90.000 jer treba da platim 10% poreza na dobit.
3. Ako bi godišnja zarada bila recimo 1.000.000 da li se onda više isplati da vodim knjige umesto da budem paušalac? Deluje mi da je jeftinije voditi knjige nego plaćati paušalno dažbine.

Već sam tražio odgovore na ovo pitanja ali nisam uspeo da pronađem. Izvinjavam se ako ponavljam temu.



Prosto knjigovodstvo možete voditi sami. Povoljnost se ogleda u tome da nećete plaćati poreze i doprinose na zaradu koju niste ostvarili. Idealno je za totalni početak, kada se počinje od nule ili duple nule. Morate se odlučiti da li ćete sistem po kome plaćate doprinose na celokupnu dobit ili sistem po kome isplaćujete ličnu zaradu preduzetnika.
U drugom sistemu morate isplatu zarade vršiti putem eporeza, po sistemu objedinjene naplate i neophodan Vam je elektrosnki sertifikat.
U obavezi ste uplatiti doprinose i porez na zaradu na minimalnu osnovicu ukoliko ne isplaćujete neto zaradu ili isplaćujete manju nego propisanu za minimalnu osnovicu. Obično na početku nemate odakle da isplatite jer ne uspete da zaradite, pa ili to činite iz pozajmice, ili se odričete zarade. Manje komplikacije su da isplatite iz pozajmice ako nemate knjigovođu. Ukoliko isplaćujete neto zaradu minimalno morate obračunati broj radnih sati x minimalna cena rada (115 din). Broj radnih sati treba da Vam bude puno radno vreme, 40 sati nedeljno.
Obračun za PIO, zdravstvo i nezaposlenost, kao i porez na zaradu možete izvršiti ovde.
Osim ovoga morate sami odrediti akontaciju poreza na prihod od samostalne delatnosti(porez na dobit) i uplaćivati je mesečno. To činite putem obrasca PPDG-1S koji možete preuzeti ovde.

2. Ako naplatite svoju uslugu 100000 din, morate isplatiti pre svega od toga bar minimalnu ličnu zaradu ako ste se opredelili za taj sistem naravno, i kada platite doprinose i porez na nju, na ostatak iznosa plaćate na kraju godine 10% poreza na dobit i zatim ostatak novca možete podići, dakle tehnički tek na kraju godine. Ukoliko istog tog meseca imate još prihoda niste u obavezi isplatiti ih kroz ličnu zaradu već ih možete ostaviti kao dobit i podići na kraju godine. Postoji mogućnost da napišete molbu da Vam se odobri isplata dobiti pre isteka godine, ali onda morate ponuditi i da odmah isplatite na taj iznos 10% poreza na dobit, nezavosno od već uplaćenih akontacija. Iza toga nastavlajte normalno sa uplatom akontacija poreza na dobit. Obračun se vrši tek na kraju poslovne godine.
Ako idete na opciju plaćanja doprinosa na celokupnu dobit od 100000 morate izdvojiti 24% za PIO, 12,30% za zdravstvo, 1,5% za nezaposlenost, a na ostatak obračunati porez na dobit od 10%, pa ono što ostane možete podići, ali naravno na kraju poslovne godine kao dobit.

3.Ako muljate ili muvate onda je paušal dobra podloga za to. S druge strane može Vam se dogoditi da na kraju godine kada se preda završni račun kod vođenja knjige začujete rečenicu "pa ja to ne moram da uvažim"... prema tome to je mačka u džaku. Knjigovođe imaju neke svoje kanale ali se sadašnja-nova vlast usmerila da to počisti. U biti knjigovođa Vam može dota pomoći ili olakšati. Lično nemam knigovođu, ali imajte u vidu da ako idete na tu opciju morate obavljati njegov posao sami. Jeset ušteda ali može nekad biti veća dara nego mera. Mada podržavam svakog ko želi samostalno voditi knjige jer tako ima punu kontrolu nad sopstvenim poslovanjem. Znate kada dođe stani-pani knjigovođa kreće sebe da "pere", a Vi ostanete na cedilu. Na primer zadnji dan za uplatu nečega i on iskusno omaši broj računa na koji uplaćuje i Vi ne uplatite na vreme i izgubite povlasticu koju bi dobili... priča iz filijale Voždovac. I naravno kriv beše preduzetnik, on je angažovao popunjavača uplatnice. Po meni poreska uprava jeste bila u pravu u tom slučaju iako zvuči surovo.

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 13.03.2014. u 14:09 GMT+1]
[ grizzly @ 13.03.2014. 13:00 ] @
@cipservis

Javila mi je tetka :) Ona je knjigovodja za neke firme a ja sam pausalac koji sam vodi svoje a konsultuje se sa njom. Evo npr. ima i ovde

http://www.pktatic.rs/novosti/...reduzetnike-ppdg-1p-i-ppdg-1s/

Otici cu do svog inspektora za svaki slucaj...
[ cipservis @ 13.03.2014. 13:13 ] @
(citat iz "Balkan ekspresa")

Očigledno je bilo pokvarenih telefona... paušalci ne predaju poreski bilans PB2 obrazac. A uputstvo se odnosi najverovatnije samo na one koji vode poslovne knige. Loše je interpretirano.
Rok do 17.03. važi za samooporezivače (oni koji vode poslovne knjige).
Međutim idi do poreske uprave i proveri ne slušaj mene, pre svega zato što nisma paušalac.
[ gosha @ 13.03.2014. 16:12 ] @
Za knjigaše je u pravilniku navedeno dok paušalce nisu spomenuli. Po meni nemaju prava da traže paušalcima ništa za 2013. zato što nisu na vreme propisali podzakonski akt. Zato se oni ni ne spominju u pravilniku, a u vezi 2013.

Citat:

Član 7.
Za utvrđivanje i obračunavanje poreza na prihode od samostalne delatnosti na stvarni prihod, počev za 2013. godinu,
obveznik poreza podatke iskazuje u poreskoj prijavi – Obrascu PPDG1S.
Obveznik poreza iz stava 1. ovog člana koji se nije opredelio za isplatu lične zarade od 1. jula 2013. godine, saglasno
članu 68. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, broj 47/13), sastavlja
i podnosi jednu poresku prijavu na Obrascu PPDG1S
za konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za
period od 1. januara do 31. decembra 2013. godine pri čemu popunjava delove poreske prijave označene pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7,
8, 9, 11. i 13.
Obveznik poreza iz stava 1. ovog člana koji se opredelio da počev od 1. jula 2013. godine vrši isplatu lične zarade kao
svoje mesečno lično primanje, saglasno članu 68. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
(„Službeni glasnik RS”, broj 47/13), sastavlja i podnosi poresku prijavu posebno za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine,
a posebno za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine.
Obveznik poreza iz stava 3. ovog člana poreske prijave sastavlja i podnosi na Obrascu PPDG1S
i to za period:
– od 1. januara do 30. juna 2013. godine, pri čemu popunjava delove poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9. i 13;
– od 1. jula do 31. decembra 2013. godine, pri čemu popunjava delove poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, polje
pod rednim brojem 11. u delu koji sadrži podatke o porezu i polje pod rednim brojem 13.
Obveznik poreza iz stava 1. ovog člana koji se nije opredelio za isplatu lične zarade počev od 1. januara 2014. godine u
Obrascu PPDG1S
iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza i doprinosa, a obveznik koji se opredelio za isplatu
lične zarade počev od 1. januara 2014. godine u Obrascu PPDG1S
iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza, za 2014.
godinu.

[ zvezdanp @ 13.03.2014. 20:21 ] @
Recimo da hocu da registrujem tepih servis ili servis za pranje namestaja al iskljucivo rad na terenu,koliko bi mesecno morao da platim drzavi? Da li mora fiskalna? Recimo sifra 96.01 Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda,za nju pise da ne mora fiskalna kasa, da li mogu da se registrujem za tu sifru al rad na terenu? Da li to znaci da ne moram da imam zakupljen lokal? Kako bih onda izdavao racune fizickim licima? Hvala
[ view @ 13.03.2014. 23:48 ] @
Ubise pausalce ove godine + retroaktivno za proslu tj razlika poreza.
[ cipservis @ 14.03.2014. 10:56 ] @
Citat:
zvezdanp:
Recimo da hocu da registrujem tepih servis ili servis za pranje namestaja al iskljucivo rad na terenu,koliko bi mesecno morao da platim drzavi? Da li mora fiskalna? Recimo sifra 96.01 Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda,za nju pise da ne mora fiskalna kasa, da li mogu da se registrujem za tu sifru al rad na terenu? Da li to znaci da ne moram da imam zakupljen lokal? Kako bih onda izdavao racune fizickim licima? Hvala

To valjda spada u deltanosti čišćenja stanova tako da bi to bila III grupa, ali ne mogu ja da vršim razvrstavanje, to radi poreski inspektor, pa idite u Vašu filijalu PU i tamo postavite ovo isto pitanje. Rad na terenu je jako bitan ukoliko ste u obavezi imati fiskalnu kasu, jer onda morate dobiti terensku kasu. U svim ostalim slučajevima nije bitno,Vi imate sedište u svom stanu.

To znači da ne morate da imate lokal.

Trenutno firmairna je odrezana smao za one preko 50 miliona prometa, mi ostali smo oslobođeni. Ako radite na terenu ne bi trebalo da plaćate komunalnu taksu za građevinsko zemljište jer to i dalje ostaje stan. Ali tu odluku donosi Uprava javnih prihoda, mada građevinsko zemljiše je mali iznos za razliku od reketa zvanog firmarina.
Fizičkim licima pišete gotovinske račune, imate u knjižari u prodaji knjigu gotovinskih računa. Sve za šta izdate račun morate obavezno u roku od sedam dana uplatiti kao pazar na tekući račun radnje. Zatim to podižete sa računa i trošite. Naravno banka trlja ruke jer dere sa provizijama.


[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:00 GMT+1]
[ zvezdanp @ 14.03.2014. 23:21 ] @
hvala na informaciji,moracu da odem ipak do nekog knjigovodje da se pitam malo detaljnije. Cuo sam da moze da prodje ta sifra 96.01 i za pranje tepiha jer su par tepih servisa tako registrovani. Najvise me brine ta fiskalna kasa da li mora ili ne,cak sam cuo da mi ne treba ni knjigovodja vec sam da vodim knjige tzv. "knjigas" Jos nesto da li onda vec ako sam registrovan za rad na terenu a recimo da ne radim bas sve na terenu mogu da provere?
[ cipservis @ 15.03.2014. 01:07 ] @
Meni je jedan inspektor čak i pretio pa se povukao u mišiju rupu kada je video da me... za njegove pretnje i da se ničega ne plašim. Šteta što je bilo u njegovoj kancelariji i što ne mogu dokazivati ali će im to biti trljano na nos dok postoje.
Inače meni su pokušali tako da uđu u stan pa su sada u mišijoj rupi. Moji podaci su više nego transparentni.

[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:06 GMT+1]
[ cipservis @ 15.03.2014. 01:32 ] @
Citat:
zvezdanp:
hvala na informaciji,moracu da odem ipak do nekog knjigovodje da se pitam malo detaljnije. Cuo sam da moze da prodje ta sifra 96.01 i za pranje tepiha jer su par tepih servisa tako registrovani. Najvise me brine ta fiskalna kasa da li mora ili ne,cak sam cuo da mi ne treba ni knjigovodja vec sam da vodim knjige tzv. "knjigas" Jos nesto da li onda vec ako sam registrovan za rad na terenu a recimo da ne radim bas sve na terenu mogu da provere?


E to je baja zvani inspektor hteo kod mene da proverava iako mu je u nalogu pisalo da proveri isplatu zarade i naplatu poreza i doprinosa po odbitku. Baja je pokušao baš u vreme kada sam na terenu da upadne u moj stan... baš zanimljivo. Znači ne trebam mu ja nego je napao moju porodicu, uopšte me nije zvao na brojeve koje sam ostavio PU.
Međutim svrsishodnost takve provere je glupa. Naime moja fiskalna kasa je na drugoj opštini jer je serviser na drugoj opštini tako da nije on taj koji nju kontroliše, ali jesam mu dužan dati pristup istoj samo što će onda da mi da papir da je pristupio i pregledao, da ga overi pa ćemo videti šta je moglo, a šta nije. Nikakvog razloga za takvom proverom nema osim po pitanju fiskalne kase, a ovaj je čak sam izjavio da i ne zna da ja imam fiskalnu kasu. Dakle uopšte nije gledao moj predmet - dosije u kancelarijskoj kontroli već je pošao ili u reketiranje ili nešto drugo ili treće. Usput nalog je bio potpuno neispravan i nevažeći, ali overen od strane PU.

Tehnički ja mogu da dođem kod Vas, uzmem računar od Vas, donesem ga kod sebe kući, popravim, vratim Vam Vaš računar i tek na mestu naplate smem po zakonu izdati fiskalni isečak. A mesto naplate je Vaše prebivalište, dakle u mom slučaju teren. Više nego jednostavno. Uporedite na primer sa Tehnomanijom, oni su trgovina. Dakle tek kada Vam isporuče robu na Vašu adresu na licu mesta štampaju fiskalni isečak. To je terenska kasa. Po pravilu terenska kasa se vezuje za automobil, međutim i tu barijeru sam probio, moja nije za to vezana, već za broj mobilnog telefona jer niste u obavezi da posedujete automobil. Odnosno ne mogu Vas sprečiti da radite(ljudsko pravo) zato što nemate automobil za koji bi oni vezali fiskalnu kasu. Međutim oni žive na visokoj nozi pa svi sebi iz državne uprave mogu priuštiti bar po jedan automobilčić, pa se nisu setili da sirotinja raja može ili mora i bez toga.
Kada razgovarate sa normalnim ljudima iz PU, kao što su oni koji kontrolišu fisklane kase u centrali onda dobijete i normalne odgovore, kao što sam i ja dobio, a to je da nije uopšte mnogo važno ako sam nešto neki put naplatio kod svoje kuće, najvažnije je da sam naplatio preko fiskalne kase. A razmišljajte svojom glavom kolika je sve to glupost.


[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:10 GMT+1]
[ cipservis @ 17.03.2014. 08:50 ] @

ZAKON O PLATNOM PROMETU


IX RAČUNI KOD BANKE

Uplate i isplate sredstava, plaćanja i depoziti

Član 32

Klijenti koji imaju račune kod banaka u smislu ovog zakona platni promet obavljaju prenosom sredstava, uplatom i isplatom.

Klijent može podići sredstva sa računa ili izvršiti plaćanje - na osnovu naloga, i to u visini pokrića na računu.

Klijent ne može raspolagati sredstvima sa računa čije je izvršenje izuzeto zakonom, sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa.

Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužna su da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate kod banke najkasnije u roku od sedam radnih dana.

Obaveza iz stava 4. ovog člana ne odnosi se na lica iz tog stava koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova, a za koja će Narodna banka Srbije propisati koji iznos dinara primljenih u gotovom su dužna da uplate kod banke u propisanom roku.

Uobičajena pažnja

Član 33

Pri izvršavanju naloga za plaćanje banka postupa sa uobičajenom pažnjom.

Klijent postupa sa uobičajenom pažnjom da bi sprečio falsifikovanje, neovlašćeno izdavanje i menjanje naloga za plaćanje i obezbedio da nalozi za plaćanje budu jasni i nedvosmisleni.

Ako sa uobičajenom pažnjom postupi i pri tumačenju dvosmislenih naloga za plaćanje, banka može izvršiti nalog za plaćanje delujući s dobrom voljom i bez znanja da radi suprotno stvarnoj volji pošiljaoca.

Izveštaj o stanju na računu

Član 34

Banka je obavezna da klijentu dostavi izveštaj o svim promenama na računu od poslednjeg izveštaja, s konačnim saldom, u roku koji je predviđen ugovorom o otvaranju i vođenju računa, ali ne dužem od roka koji utvrdi Narodna banka Srbije.

Klijent mora da vodi računa o izveštajima dobijenim od banke i da ih pregleda, i mora obavestiti banku o svakom neslaganju ili osporavanju dugovanja, odnosno potraživanja. Banka će svako takvo neslaganje, odnosno osporavanje ili dugovanje ispitati, obezbediće relevantne informacije koje su joj na raspolaganju i tamo gde su podaci usklađeni i određeni - izvršiće potrebna usaglašavanja i korekcije na računu.

Tajnost

Član 35

Banka je obavezna da poštuje tajnost računa i da informacije o računu daje samo klijentu, osim ako je ovim ili drugim zakonom drukčije propisano, ili na osnovu neposrednog ovlašćenja klijenta.

Tajnošću računa iz stava 1. ovog člana smatraju se podaci o stanju i prometu sredstava na računu, kao i drugi podaci za koje je drugim zakonom utvrđeno da su tajni.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, banka je obavezna da podatke o stanju i prometu sredstava na računu klijenta i druge podatke u vezi s tim daje po nalogu suda, poreskog ili drugog nadležnog organa.
[ cipservis @ 23.03.2014. 09:13 ] @
Ja imam terensku delatnost a mesto sedišta je moj stan u kome živim. U načelu to smatram socijalnom kategorijom, tehnički mi nismo kapitalisti već obična radnička klasa koja se eto sticajem okolnosti ne zove tim imenom. Konkretno sprečio sam terensku kontrolu da uđe u moj stan iako su oni hteli po svaku cenu to da učine, čak i bez mog prisustva. Epilog je čak bio da su se oni povukli u mišiju rupu i podvili repove, sastavili zapisnik bez da su i pogledali moje knjige i u istom je nalaz potpuno uredan. Doduše to i jeste činjenično stanje.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji
Mesto terenske kontrole
Član 125.
Terenska kontrola vrši se u poslovnim prostorijama poreskog obveznika ili na drugom mestu, u zavisnosti od predmeta kontrole.
Poreski obveznik dužan je da, ako se terenska kontrola vrši u njegovim poslovnim prostorijama, obezbedi odgovarajuće mesto za rad poreskog inspektora.
Ako ne postoji odgovarajući prostor za vršenje terenske kontrole, uz pristanak poreskog obveznika, kontrola se može obaviti u njegovim stambenim prostorijama, odnosno na drugom mestu koje odredi Poreska uprava, u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Ako se terenska kontrola ne obavlja u poslovnim prostorijama poreskog obveznika, poreski inspektor je dužan da pregleda prostorije i o tome sačini belešku, koja se unosi u zapisnik iz člana 128. ovog zakona.
Poreski inspektor ima pravo da uđe na zemljište i u poslovne prostorije poreskog obveznika, a po odobrenju suda i u stan poreskog obveznika, radi vršenja kontrole.
Poreskom obvezniku ili njegovom punomoćniku, odnosno zastupniku mora se pružiti mogućnost da prisustvuju pregledu zemljišta, prostorija, odnosno stana iz stava 5. ovog člana.
Ako lica iz stava 6. ovog člana ne koriste mogućnost da prisustvuju pregledu zemljišta, prostorija, odnosno stana, a poreski inspektor oceni da se na taj način onemogućava ili odlaže sprovođenje poreske kontrole, obaviće kontrolu iz stava 5. ovog člana i bez njihovog prisustva, uz prisustvo dva punoletna svedoka.
Činjenice iz stava 7. ovog člana poreski inspektor unosi u zapisnik.




Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
Član 12.
Niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada.


Ja sam im u mom slučaju ponudio da me predaju sudiji za prekršaje, a Vi razmišljajte zašto su odustali od gledanja mojih knjiga i u svojoj kancelariji već su samo išli na izdavanje zapisnika o izvršenoj kontroli.

Još uvek je na snazi Zakon o trgovini koji ima tu začkoljicu sa poslovnim prostorom i stanom:
Ovlašćenja tržišnog inspektora

Član 55

U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ima ovlašćenje da:

1) pregleda poslovni prostor, odnosno prostor u kojem se obavlja trgovinska delatnost;

2) vrši uvid u poslovne knjige, evidencije, isprave, elektronske dokumente kao i u drugu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem trgovine;

3) vrši kopiranje poslovnih knjiga, evidencija, isprava i elektronskih dokumenata, koje su predmet nadzora;

4) vrši identifikaciju lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, putem uvida u ličnu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom;

5) uzima pismene i usmene izjave lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, odnosno svedoka ili službenih lica, kao i da poziva ova lica da daju izjave, o pitanjima od značaja za predmet nadzora;

6) fotografiše, vrši video-snimanje prostora u kojem se vrši nadzor, odnosno robe i drugih predmeta koji su predmet nadzora;

7) vrši pregled vozila, u slučaju saznanja da je to vozilo u funkciji obavljanja trgovine;

8) određuje, odnosno uzima uzorke robe i drugih predmeta;

9) prikuplja podatke relevantne za predmet nadzora;

10) naloži popis robe, odnosno evidenciju prometa;

11) zahteva sudski nalog za pretres stambenog ili pratećeg prostora u slučaju saznanja da se u tom prostoru obavlja nedozvoljena trgovina;

12) zahteva asistenciju policije, odnosno komunalne policije, ako osnovano proceni da je to potrebno prema prilikama određenog slučaja;

13) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.

Pod poslovnim prostorom iz stava 1. tačka 1) ovog člana, smatra se i stan, prateća prostorija ili drugi prostor stambenog karaktera, koji je registrovan kao sedište ili kao mesto u kojem se obavlja delatnost, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, odnosno drugim propisima kojima se uređuju posebne delatnosti.


[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:17 GMT+1]
[ cipservis @ 24.03.2014. 09:31 ] @
Utvrđivanje poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu,
odnosno neprijavljenu delatnost
Član 129a
Izuzetno od člana 118 , člana 123. stav 2, člana 124. st. 1, 2, 4. i 6. i člana 126. ovog zakona, terenska kontrola kod lica koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost vrši se bez plana kontrole i naloga za kontrolu.
Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, poreska obaveza tom licu utvrđuje se rešenjem, primenom metode procene poreske osnovice parifikacijom.
Poreska obaveza po osnovu prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti iz stava 2. ovog člana utvrđuje se primenom poreske stope po kojoj se utvrđuje i plaća porez na dohodak građana na druge prihode, bez priznavanja normiranih troškova.
Rešenje o utvrđivanju poreza iz stava 2. ovog člana dostavlja se licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, sa nalogom da u roku od 45 dana od dana dostavljanja rešenja, kod nadležnih organa izvrši registraciju, odnosno prijavu te delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda i otkloni druge utvrđene povrede zakona.
Član 129b
Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice, koje je obavljajući neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, stavljalo robu u promet, poreski inspektor može rešenjem privremeno oduzeti robu koju je zatekao u kontroli.
Poreski inspektor može rešenjem privremeno oduzeti opremu kojom obveznik obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, a koju zatekne u postupku kontrole.
Privremeno oduzeta oprema iz stava 2. ovog člana, može se ostaviti na čuvanje licu od koga je privremeno oduzeta do isteka roka iz člana 129a stav 4. ovog zakona, ukoliko se proceni da bi troškovi oduzimanja i čuvanja bili nesrazmerno veliki u odnosu na poresku obavezu.
Član 129v
Ako lice koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, u roku propisanom članom 129a stav 4. ovog zakona, izvrši registraciju, odnosno prijavu delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu i otkloni druge utvrđene nepravilnosti, oduzeta roba mu se vraća, osim robe podložne kvarenju i robe čije čuvanje iziskuje velike troškove - sa kojom se postupa na način iz člana 104. stav 4. ovog zakona.
Ako lice koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, ne postupi po nalozima iz rešenja Poreske uprave iz člana 129a stav 2. ovog zakona, sa oduzetom robom se postupa na način uređen članom 134. ovog zakona.



Inače imaš obavezu registrovati se u Upravi javnih prihoda gde ti se određuju komunalne takse za građevinsko zemljište i za firmarinu i za isticanje reklame na javnim površinama itd. Odmah nakon registracije u Poreskoj upravi svako se sma mora obratiti Upravi javnih prihoda i kod njih se registrovati. Bez toga neće moći da zatvori kasnije radnju u APR-u.

[Ovu poruku je menjao pctel dana 26.03.2014. u 00:24 GMT+1]
[ vladas21 @ 25.03.2014. 08:40 ] @
Citat:
cipservis:
Citat:
vladas21:
Imam jedno pitanje za sledeći slučaj:

Preduzetnik koji vodi knjige (nije paušalac) po prostom knjigovodstvu. Šifra delatnosti je 62.01.

Pitanje:
1. Koliki bi bili mesečni troškovi ili kako da to odredim. Mislim na PIO, nezaposlenost i zdravstveno. Šta je potrebno još plaćati uz ove navedene troškove.
2. Ako recimo, naplatim svoju uslugu 100.000 din. Koliko od toga mogu da podignem? Koliko sam razumeo, mogu da podignem 90.000 jer treba da platim 10% poreza na dobit.
3. Ako bi godišnja zarada bila recimo 1.000.000 da li se onda više isplati da vodim knjige umesto da budem paušalac? Deluje mi da je jeftinije voditi knjige nego plaćati paušalno dažbine.

Već sam tražio odgovore na ovo pitanja ali nisam uspeo da pronađem. Izvinjavam se ako ponavljam temu.



Prosto knjigovodstvo možete voditi sami. Povoljnost se ogleda u tome da nećete plaćati poreze i doprinose na zaradu koju niste ostvarili. Idealno je za totalni početak, kada se počinje od nule ili duple nule. Morate se odlučiti da li ćete sistem po kome plaćate doprinose na celokupnu dobit ili sistem po kome isplaćujete ličnu zaradu preduzetnika.
U drugom sistemu morate isplatu zarade vršiti putem eporeza, po sistemu objedinjene naplate i neophodan Vam je elektrosnki sertifikat.
U obavezi ste uplatiti doprinose i porez na zaradu na minimalnu osnovicu ukoliko ne isplaćujete neto zaradu ili isplaćujete manju nego propisanu za minimalnu osnovicu. Obično na početku nemate odakle da isplatite jer ne uspete da zaradite, pa ili to činite iz pozajmice, ili se odričete zarade. Manje komplikacije su da isplatite iz pozajmice ako nemate knjigovođu. Ukoliko isplaćujete neto zaradu minimalno morate obračunati broj radnih sati x minimalna cena rada (115 din). Broj radnih sati treba da Vam bude puno radno vreme, 40 sati nedeljno.
Obračun za PIO, zdravstvo i nezaposlenost, kao i porez na zaradu možete izvršiti ovde.
Osim ovoga morate sami odrediti akontaciju poreza na prihod od samostalne delatnosti(porez na dobit) i uplaćivati je mesečno. To činite putem obrasca PPDG-1S koji možete preuzeti ovde.

2. Ako naplatite svoju uslugu 100000 din, morate isplatiti pre svega od toga bar minimalnu ličnu zaradu ako ste se opredelili za taj sistem naravno, i kada platite doprinose i porez na nju, na ostatak iznosa plaćate na kraju godine 10% poreza na dobit i zatim ostatak novca možete podići, dakle tehnički tek na kraju godine. Ukoliko istog tog meseca imate još prihoda niste u obavezi isplatiti ih kroz ličnu zaradu već ih možete ostaviti kao dobit i podići na kraju godine. Postoji mogućnost da napišete molbu da Vam se odobri isplata dobiti pre isteka godine, ali onda morate ponuditi i da odmah isplatite na taj iznos 10% poreza na dobit, nezavosno od već uplaćenih akontacija. Iza toga nastavlajte normalno sa uplatom akontacija poreza na dobit. Obračun se vrši tek na kraju poslovne godine.
Ako idete na opciju plaćanja doprinosa na celokupnu dobit od 100000 morate izdvojiti 24% za PIO, 12,30% za zdravstvo, 1,5% za nezaposlenost, a na ostatak obračunati porez na dobit od 10%, pa ono što ostane možete podići, ali naravno na kraju poslovne godine kao dobit.

3.Ako muljate ili muvate onda je paušal dobra podloga za to. S druge strane može Vam se dogoditi da na kraju godine kada se preda završni račun kod vođenja knjige začujete rečenicu "pa ja to ne moram da uvažim"... prema tome to je mačka u džaku. Knjigovođe imaju neke svoje kanale ali se sadašnja-nova vlast usmerila da to počisti. U biti knjigovođa Vam može dota pomoći ili olakšati. Lično nemam knigovođu, ali imajte u vidu da ako idete na tu opciju morate obavljati njegov posao sami. Jeset ušteda ali može nekad biti veća dara nego mera. Mada podržavam svakog ko želi samostalno voditi knjige jer tako ima punu kontrolu nad sopstvenim poslovanjem. Znate kada dođe stani-pani knjigovođa kreće sebe da "pere", a Vi ostanete na cedilu. Na primer zadnji dan za uplatu nečega i on iskusno omaši broj računa na koji uplaćuje i Vi ne uplatite na vreme i izgubite povlasticu koju bi dobili... priča iz filijale Voždovac. I naravno kriv beše preduzetnik, on je angažovao popunjavača uplatnice. Po meni poreska uprava jeste bila u pravu u tom slučaju iako zvuči surovo.

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 13.03.2014. u 14:09 GMT+1]


Igore hvala ti na prethodnom odgovoru, puno mi je pomogao. Al isada imam novo pitanje u vezi vođenja knjiga po sistemu zarade preduzetnika.

Recimo da izaberem vođenje knjiga po sistemu lične zarade preduzetnika.
Ako je mesečna plata npr. 25.000 din.

Mesečno umanjenje = 1.100 din (-porez na zarade po stopi od 10%, na umanjenu osnovicu za 11.000,00 dinara)

Bruto = (neto - umanjenje)/0,522

Bruto zarada = 45.785,44 din

1.Neto zarada ........................................................25.000,00
2.Bruto zarada........................................................45.785,44
3.Porez na zarade (r.br.2-11.000) x 10%......................3.478,54
4.Doprinos PIO (r.br.2 x 24% )..................................10.988,51
5.Doprinos za zdravstv. (r.br.2 x 12,3% )......................5.631,61
6.Doprinos za nezaposlenost (r.br.2 x 1,5% )....................686,78
Ukupno mesečnih dažbina............................................ 20.785,44

Ovu računicu sam preuzeo sa sajta: http://preduzetnik.vfhalo.eu/s...a-o-porezu-na-dohodak-gradjana
Da li je ova računica dobra?

I veoma važno, šta se onda dešava sa preostalim novcem sa računa na kraju godine (pošto sam shvatio da sem plate ne mogu ništa da podižem tokom poslovne godine).
Da li se na taj preostali iznos uplaćuje samo 10% ili se i na njega uplaćuju i dopriinosi (PIO, zdravstveno i nezaposlenost)?

Jer ako je tako, onda je logično da će svako sebi zaračunati minimalni platu da bi izbegao doprinose na preostali iznos i na kraju godine uplatiti samo 10% i doći do svojih para. Ili sa tu nešto pogrešno razumeo...

Unapred zahvalan.
[ S A J A @ 25.03.2014. 11:52 ] @
Citat:
vladas21
Da li je ova računica dobra?

I veoma važno, šta se onda dešava sa preostalim novcem sa računa na kraju godine (pošto sam shvatio da sem plate ne mogu ništa da podižem tokom poslovne godine).
Da li se na taj preostali iznos uplaćuje samo 10% ili se i na njega uplaćuju i dopriinosi (PIO, zdravstveno i nezaposlenost)?


Dobra je računica..

Što se tiče dobiti, kako se ona dalje oporezuje i podiže, to nije precizno definisano. Trebalo bi da je samo 10% poreza.
[ 2fAst4aNY1 @ 29.03.2014. 19:35 ] @
Da li neko moze da mi da sledecu informaciju, hteo bih da kupim auto u narednom periodu, samostalni sam preduzetnik, placam pausalno porez i doprinose, poreska osnovica je 49700.
Da li sa ovim mogu da podignem auto kredit ili se gleda iznos prometa po racunu, u kojoj banci i na koji iznos mesecne rate bih mogao da racunam? Ako moze, sta se u tom slucaju dostavlja kreditnom birou za odobravanje kredita, kao sto se u slucaju fizickog lica dostavlja izvestaj o poslednje tri plate?

Znam za slucajeve ljudi koji su se vracali u stalni radni odnos na 6 meseci da bi ispunili uslove za dobijanje npr stambenog kredita, ali to pretpostavljam da je zbog visine kredita ili gresim?

Hvala unapred
[ Dexic @ 29.03.2014. 20:26 ] @
Ako si pausalac, banka gleda koliko ti je PU odredila kao osnovicu (tj. neto deo), i po tome ti odobrava limit za kredit. Od banke do banke zavisi kakav kredit mozes dobiti.
Bolje probaj kao pausalac (znaci kao radnja..) da potrazis autokredit, zbog rate. Ne verujem da ces moci preko 100EUR kao fizicko lice dobiti ratu.
[ 2fAst4aNY1 @ 29.03.2014. 20:40 ] @
Trenutno od ranije imam neki kredit oko 120e koji sam dobio jos kao fizicko lice, pa sam u medjuvremenu presao u pausalce. Zato mi je nejasno da li i to utice na kreditnu sposobnost ili kako se racuna?

U svakom slucaju hvala za info.
[ Dexic @ 29.03.2014. 21:14 ] @
Ne postoji precizan "zakon" za pausalce za kredite, ali uglavnom ce ti banka reci ovo sto sam gore napisao - kreditna sposobnost ti se, kao fizickom licu, racuna kao da imas bruto platu koliko je PU obracunala (49.000). Znaci, prilicno nisku.

Sa druge strane, kao pausalac, preduzetnik, mozes prikazati promet, gde ce banka mnogo vise razmotriti od samo jedne cifre, za odobrenje veceg limita.
[ cipservis @ 30.03.2014. 19:40 ] @
Citat:
vladas21:


Igore hvala ti na prethodnom odgovoru, puno mi je pomogao. Al isada imam novo pitanje u vezi vođenja knjiga po sistemu zarade preduzetnika.

Recimo da izaberem vođenje knjiga po sistemu lične zarade preduzetnika.
Ako je mesečna plata npr. 25.000 din.

Mesečno umanjenje = 1.100 din (-porez na zarade po stopi od 10%, na umanjenu osnovicu za 11.000,00 dinara)

Bruto = (neto - umanjenje)/0,522

Bruto zarada = 45.785,44 din

1.Neto zarada ........................................................25.000,00
2.Bruto zarada........................................................45.785,44
3.Porez na zarade (r.br.2-11.000) x 10%......................3.478,54
4.Doprinos PIO (r.br.2 x 24% )..................................10.988,51
5.Doprinos za zdravstv. (r.br.2 x 12,3% )......................5.631,61
6.Doprinos za nezaposlenost (r.br.2 x 1,5% )....................686,78
Ukupno mesečnih dažbina............................................ 20.785,44

Ovu računicu sam preuzeo sa sajta: http://preduzetnik.vfhalo.eu/s...a-o-porezu-na-dohodak-gradjana
Da li je ova računica dobra?

I veoma važno, šta se onda dešava sa preostalim novcem sa računa na kraju godine (pošto sam shvatio da sem plate ne mogu ništa da podižem tokom poslovne godine).
Da li se na taj preostali iznos uplaćuje samo 10% ili se i na njega uplaćuju i dopriinosi (PIO, zdravstveno i nezaposlenost)?

Jer ako je tako, onda je logično da će svako sebi zaračunati minimalni platu da bi izbegao doprinose na preostali iznos i na kraju godine uplatiti samo 10% i doći do svojih para. Ili sa tu nešto pogrešno razumeo...

Unapred zahvalan.


Ne znam šta da ti kažem, Saja je knjigovodstvena agencija i oni ti kažu da je računica dobra, sajt sa koga si preuzeo tvrdi isto, ja kažem da meni prolazi drugačija računica putem elektronske prijave Poreskoj upravi.
Kada vršiš prijavu sa lektronskim sertifikatom, aplikacija Poreske uprave vrši kontrolu iste, dakle između ostalog da li je račun tačan. Obračun doprinosa kod radnika se vrši tako što se deo tih doprinosa plaća iz njegove bruto zarade, a drugi deo plaća poslodovac. Nema logike da bi se lična zarada preduzetnika smela drugačije obračunavati od zarade radnika s obzirom da se status, pravni preduzetnika u tom slučaju svodi na zaposleno lice, dakle preduzetniku je to plata po radu, plata za njegov uloženi rad. Osim te plate preduzetnik ima i platu od kapitala, dakle to bi bila dobit koja se podiže na kraju godine.
Po meni računica je sledeća:
25000 neto zarade se dobija od osnovice bruto zarade 34060 dinara. Na tu bruto osnovicu računaš porez i doprinose. Poresko umanjenje iznosi 11242 dinara u ovom trenutku, dakle osnovica za porez je 22818, a iznos 10% poreza na zaradu je 2282. Doprinosi PIO 4428+3747=8175, zdravstvo 2095+2095=4190, nezaposlenost 255+255=510, ukupno doprinosa 12875 dinara. Ukupno dadžbina imaš 2282+12875=15157, što ti na kraju daje ukupan trošak za platu 40157 dinara.
Ovaj sistem računanja koristi Poreska Uprava jer takav račun biva primljen na Eporezima i takva poreska prijava poreza po odbitku se smatra ispravnom. Ja ne znam šta da ti kažem jer agencija Saja i taj preduzetnički portal kažu drugačije, pa ti sam odluči koja je validna ilipitaj u Poreskoj upravi. U obavezi su da ti pomognu da prijaviš i platiš porez i ne smeju ti reći da tražiš knjigovođu ako porez plaćaš samo za sebe, član 24. zakona o Poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ako imaš radnika onda oni nisu njihova briga već tvoja i inspekcije rada.

Preostali novac podižeš na kraju godine kada isplatiš 10% poreza na dobit. U tome i jeste novina, sada si izjednačen sa privrednim društvima, imaš pravo na akumulaciju pre svega koja neće biti opterećena doprinosima i koju možeš koristiti za proširenje poslovanja ili investicije, a naravno kompletnu dobit možeš i podići odluka je tvoja. E sad, plaća se samo 10% poreza na dobit ne postoji u zakonima nigde obaveza da platiš porez na podizanje dobiti, odnosno takav porez ne postoji. Kod privrednih društava postoji porez na podizanje dividende i oni kada podižu dividendu(to je njihova dobit) pored poreza na dobit koji su prethodno platili plaćaju i porez na podizanje dividende. Kod nas preduzetnika takav porez ne postoji. Mislim da je težnja da se se ljudi privole da pogase jednočlana privredna društva i pređu u preduzetništvo, a ne bi po mom mišljenju bilo loše da se ograniči veličina preduzetničke radnje na najviše 5 zaposlenih radnika uključujući i preduzetnika. Time bi se poboljšala naplata i povećala kontrola.
Imaj uvek u vidu da mi nismo SAD i da se kod nas zakoni menjaju češće od čarapa, prema tome do isteka ove godine mogu da donesu i zakon po kome će se plaćati porez na podizanje dobiti, ali on će sigurno biti manji od doprinosa, verovatno jednak porezu na podizanje dividende. Dok ga ne uvedu mi praktično uživamo tu beneficiju.
Ako izabereš ličnu zaradu preduzetnika, doprinose samo plaćaš na bruto iznos te zarade, ne na celokupnu dobit.

Tačno je većina će zaračunati minimalnu platu i platiti doprinose samo na nju. Vlast trenutna u Srbiji je veoma obrazovana, mislim na kolovođe, puna iskustva i više nego vešta, lukava ili politička. Prema tome ta ista vlast može mesec dana pre kraja godine doneti novu izmenu kojom će ti tražiti neki dodatni porez na tvoju dobit ili možda taksu. Ali u svakom slučaju koliko god da opterete to će biti manje nego što bi bio iznos doprinosa. E sad je to stvar taktike, ako uplatiš u PIO fond to ima nekog smisla, jer će ti se od toga kasnije isplaćivati penzija. Kada platiš na primer porez na podizanje dividende ti od njega nemaš kasnije ništa. U tome gledaš razliku, a cilj je da napraviš takvu računicu po kojoj će te država najmanje pokrasti. Oni znaju da će svi krenuti na minimalac i toga su svesni, ali očekuju da konačno navataju ko sve šta gde i kako radi, jer taj minimalac je manji od paušala. S druge strane eto lepog načina da paušalci odustanu od paušala, a ako ne odustanu onda im se taj paušal debelo isplati, pa će to vlast imati narednih godina u vidu, odnosno već sada su podigli na primer petu grupu paušala na 120%. Država smatra da joj se ne uplaćuje onoliko koliko joj pripada i zato postoji težnja da se to nekako reši. Tako da se dovijaju. Ali opet ovo sa ličnom zaradom preduzetnika je pravedna stvar. Drugo i to što su konačno pristali da priznaju u troškove preduzetnicima doprinose je konačno raskrštavanje sa komunizmom koji je imao jedini cilj uništenje kapitalista bili oni mali ili veliki.

Još jedna napomena, ti imaš pravo napisati Molbu svom poreskom inspektoru kancelarijske kontrole u svojoj filijali u kojoj ćeš ga zamoliti da ti odobri da podigneš dobit pre kraja godine, ali za uzvrat moraš ponuditi da pre podizanja uplatiš 10% poreza na dobit bez obzira na akontacije koje uplaćuješ mesečno. Znači van toga ti i dlaje uplaćuješ akontacije. Takva stvar se u principu odobrava ako poreski inspektor ima poverenja u tebe, Mada s druge strane država odmah dobija ono što bi dobila tek u Januaru, plus ima sve akontacije. To jeste skuplja varijanta podizanja dobiti, ali sve što uplatiš više na ime poreza na dobit na kraju godine možeš podići ili ostaviti za naredni period i akontacije. Taj novac neće nestati, već smao onaj koji se odnosi na dobit.
[ pctel @ 30.03.2014. 21:31 ] @
Citat:
cipservis: Preostali novac podižeš na kraju godine kada isplatiš 10% poreza na dobit. U tome i jeste novina, sada si izjednačen sa privrednim društvima, imaš pravo na akumulaciju pre svega koja neće biti opterećena doprinosima i koju možeš koristiti za proširenje poslovanja ili investicije, a naravno kompletnu dobit možeš i podići odluka je tvoja. E sad, plaća se samo 10% poreza na dobit ne postoji u zakonima nigde obaveza da platiš porez na podizanje dobiti...

...ali za uzvrat moraš ponuditi da pre podizanja uplatiš 10% poreza na dobit bez obzira na akontacije koje uplaćuješ mesečno....

Vise puta je na ovoj temi pomenuto da je porez na dobit 10%. Po zakonu o porezu na dobit, stopa poreza na dobit je 15%. To stvara zabunu o cemu se ovde zapravo radi - da li je u pitanju greska, ili za preduzetnike vazi specijalna niza stopa, ili u stvari govorimo o nekom sasvim drugom porezu?

Do zabune ustvari dolazi jer preduzetnici ne placaju porez na dobit od 15% u smislu zakona o porezu na dobit, vec placaju onih 10% koji osnivaci privrednih drustava placaju pri podizanju dobiti, a to je definisano clanom 33. zakona o porezu na dohodak gradjana.


[Ovu poruku je menjao pctel dana 30.03.2014. u 22:50 GMT+1]
[ cipservis @ 30.03.2014. 21:58 ] @
Citat:
pctel: Vise puta je na ovoj temi pomenuto da je porez na dobit 10%. Po zakonu o porezu na dobit, stopa poreza na dobit je 15%. Moze li neko da razjasni o cemu se ovde radi - da li je u pitanju greska, ili za preduzetnike vazi specijalna niza stopa, ili u stvari govorimo o nekom sasvim drugom porezu?


Porez na dobit prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica
Član 39

Stopa poreza na dobit pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna.

Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%.


Porez na prihod(dobit) od samostalne delatnosti prema Zakonu o porezu na dohodak

Poreska stopa

Član 38.

Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 10%.


Znači 15% je za pravna lica, a 10% za preduzetnike.

Do zbunjivanja dolazi zbog sinonima, naime dobit je sinonim za prihod u smislu poreza i oporezivanja iako uopšte nemaju isto značenje. Naime dobit je razlika između prihoda i rashoda. Ne umem da objansim šta je autor hteo da kaže, u biti preduzetnici se oporezuju ili paušalno ili vode knjige. Kod paušalaca se ne priznaju rashodi, pa je možda zbog toga povučena paralela. Međutim ni to baš nije najtačnije jer poreski inspektor, bar je meni tako objasnila inspektorka ne uzima zdravo za gotovo čitav prihod, već ima neke zamišljene rashode za koje umanjuje taj prihod. Odnosno ja sma pitao šta ako imam tri miliona prihoda, hoće li se paušal obračunati po toj cifri. Usledio je odgovor da neće po toj cifri već će ona proceniti koliko tu postoji troškova, odnosno rashoda. Na primer ako si moler, pekar ili nešto slično i proizvodiš nešto, ti koristiš neki materijal, e sad taj materijal naplaćuješ kroz svoj rad, međutim isti si i kupio, tako da se on ipak ne može računati kao prihod. Smuti pa prospi. Događa se na primer da poreski inspektor kod odobravanja paušala gleda samo prihode i pazi da ne pređu granicu od 6 miliona, međutim jasno piše da se posmatra promet. Promet je zbir prihoda i rashoda. E sad to što se paušalcima ne priznaju rashodi, ne znači i da ih nema, posebno kada ti kaže priču da neke rashode ipak uzima u obzir kod razrezivanja. Tako da neki inspektori gledaju samo prihod, dok drugi gledaju promet sa tekućeg računa, dakle zbir prihoda i rashoda. Ovo drugo je pravilno po zakonu.
[ pctel @ 30.03.2014. 22:03 ] @
Citat:
cipservis:Obračun doprinosa kod radnika se vrši tako što se deo tih doprinosa plaća iz njegove bruto zarade, a drugi deo plaća poslodovac. Nema logike da bi se lična zarada preduzetnika smela drugačije obračunavati od zarade radnika s obzirom da se status, pravni preduzetnika u tom slučaju svodi na zaposleno lice...

Doprinosi zaposlenih su definisani clanom 44 stav 2 zakona o doprinosima, a doprinosi preduzetnika clanom 44 stav 1. Kod preduzetnika nema posebnog obracunavanja na teret zaposlenog i na teret poslodavca, vec se placa 10% porez, 24% PIO, 12.3% zdravstveno i 1.5% nezaposlenost, sve naravno na bruto zaradu.

Citat:
I veoma važno, šta se onda dešava sa preostalim novcem sa računa na kraju godine (pošto sam shvatio da sem plate ne mogu ništa da podižem tokom poslovne godine).


Pored zarade, preduzetnik moze da podize i dnevnice za sluzbena putovanja (neoporezivo oko 2.000 din u zemlji, za inostranstvo postoji tabela zavisno od drzave) i troskove smestaja na sluzbenim putovanjima. Ja naprimer mnogo putujem i svako mi je putovanje vezano za posao (ako nista drugo idem da izvidim sta i kako rade meni slicni u drugom gradu/drzavi), o cemu uredno popunjavam putne naloge i podizem dnevnice.
[ cipservis @ 30.03.2014. 22:15 ] @




VI. STOPE DOPRINOSA

Član 44.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 24%;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 1,5%.

Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši se po sledećim stopama:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 13% za lica iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, a 11% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75%.



Nigde ne piše ni preduzetnik, ni zaposleni radnik. E sad, kada se isplaćuje lična zarada preduzetnika preduzetnik mora da se zaposli u svojoj radnji i time dobija status zaposlenog lica, po ugledu na osnivača privrednog društva koji se u istom zapošljava i ima platu koja se obračunava kao i svakom drugom zaposlenom radniku.
Ja ne znam da negde piše da se lična zarada preduzetnika ne obračunava iz osnovice i na osnovicu. Inače to ne bi bio ravnopravan položaj ako bi bilo tako, jednostavno preduzetnik je radnik u svojoj preduzetničkoj radnji.
[ pctel @ 30.03.2014. 23:12 ] @
Citat:
cipservis: Nigde ne piše ni preduzetnik, ni zaposleni radnik. E sad, kada se isplaćuje lična zarada preduzetnika preduzetnik mora da se zaposli u svojoj radnji i time dobija status zaposlenog lica, po ugledu na osnivača privrednog društva koji se u istom zapošljava i ima platu

To jedino ako je nesto menjano zbog ove objedinjene naplate. Ja nisam nista jos radio po tom novom nacinu. Do sada se za zaradu preduzetnika popunjavala specijalna poreska prijava PP-OD-P a i obrascu PP-OPJ postoji polje "licna zarada preduzetnika".
[ pctel @ 30.03.2014. 23:17 ] @
Citat:
cipservis:
Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši se po sledećim stopama:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 13% za lica iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, a 11% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona;


Pise da se ovako placa za 1-5 koji su specijalni slucaj, a preduzetnici su pod 6 i za njih se placa kako se inace placa:

Član 7.

Obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, i to:

1) zaposleni;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate;

3) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru zaključenom neposredno sa poslodavcem, odnosno preko zadruge osim lica do navršenih 26 godina života ako su na školovanju;

4) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;

5) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje;

6) preduzetnici;

7) osnivači, odnosno članovi privrednog društva;

8) poljoprivrednici;

9) lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu;

10) samostalni umetnici;

11) sveštenici i verski službenici;

12) lica koja ostvaruju novčanu naknadu po zakonu koji uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti;

13) domaći državljani zaposleni u inostranstvu;

14) lica uključena u obavezno osiguranje, u skladu sa zakonom;

15) drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.

Obveznici doprinosa na osnovicu, za osiguranike iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda na istu osnovicu kao i osiguranici, a po stopi propisanoj ovim zakonom.
[ cipservis @ 31.03.2014. 01:48 ] @
Vidi, postoje preduzetnici i osnivači privrednih društava. I jedni i drugi mogu imati i status zaposlenog u svojoj firmi ako se sami za to odluče. To znači da moraju imati ugovor o radu. E sad taj ugovor o radu je malo diskutabilan kod preduzetnika, ali znaću sve 01.04. kada budem predavao M-4/SP obrazac u penzionom, znači da li će mi ga tražiti ili neće.
Znači kada imaju status zaposlenog prelaze u zaposlene pod 1, kada nemaju ostaju pod 6 i 7.
Preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu stvarno ima taj obračun koji ti tvrdiš, ali on nema porez na zaradu jer nema zaradu. Isto važi i za osnivača koji nije zaposlen u svom privrednom društvu.
I to ćemo videti za dan ili dva samo da mi se nakupi love na računu za isplatu plate, doprinose sam izmirio. Ako mi banka isplati sve što tražim onda je moj obračun dobar, ako nije dobar odbiće da mi isplati jer bih u tom slučaju zahtevao više novca nego što sam uplatio doprinosa. E sad ako tu sitnicu nisu implementirali da se kontroliše cifra neto isplate... onda su carevi...

Što se prijava tiče, sve vreme se prijavljivanje lične zarade preduzetnika vodi odvojeno, ima svoj formular ili rubriku, isto je i sa osnivačima privrednih društava koliko mi je poznato, ali to nije isto što i obračun. Postoji još jedna sitnica da li se na minimalnu ličnu zaradu preduzetnika isplaćuju minuli rad, regres i topli obrok. S obzirom da je lična zarada preduzetnika određena zakonom o porezu na dohodak ne bi trebalo da se obračunavaju. S druge strane, bar je tako bilo u komunizmu, minimalac nema nikakvih dodataka, zvao se "ravnilovka", svima jednako tj. minimalno. Tako bi i sada trebalo da bude i to bi značilo da se na minimalac ne obračunavaju topli obrok, regres i minuli rad. Opet ugovorom o radu tj. Zakonom o radu isti su zagarantovani radniku, pa je koliko sam ja čuo inspekcija rada tražila da se obračunavaju, ali ja sam to čuo kao priču nisam čuo od inspekcije rada, tako da je možda to neko sam tako zamislio i počeo da sprovodi i širi priču.
U biti većina ide na ispunjavanje forme, znači stavi regres 100 dinara, topli obrok 10 dinara dnevno i tako obračuna. Međutim ne možeš nekome dati krem bananicu za topli obrok, već to mora biti neki oblik ručka. Kada je regres u pitanju, on na godišnjem nivou treba da iznosi jednu platu otprilike, a sigurno je da plata nije 1200 dinara. I tako sada po knjigovođama ljudi isplaćuju radnicima po 10 dinara toplog obroka dok se oni ne dosete i ne tuže poslodavca i zatraže visinu koju imaju zaposleni u državnim ustanovama, jer tako nešto im garantuje zakon o radu. Posle se neko pita što privatnici ne zapošljavaju ili drže radnike na crno... Ja lepo rekoh da su radnici prezaštićeni.

Druga stvar na koju ti skrećem pažnju, minimalna bruto osnovica za preduzetnike je u ovom trenutku 22282, ako bi to bio bruto za obračun po odbitku, na kraju bi ti ostao neto od 12756 što je nemoguće jer tolika je negde minimalna penzija, a da ne govorimo da je neto minimalna zarada 115 dinara po satu.
Kako je meni rečeno u PU treba da isplatim najmanje broj radnih sati dakle 40 nedeljno umnoženo sa 115 dinara, a sve na mesečnom nivou. Samo ukoliko ništa ne isplaćujem, dakle nemam novca za isplatu neto plate mogu da obračunam doprinose na tu minimalnu osnovicu.

Sigurno će biti neko posle 15.04. ko neće prijaviti zaradu, pa će njemu odrezati PU doprinose po toj minimalnoj osnovici. E ostaje nam da se pomolimo da takav neko naiđe ovde pa da nam napiše kolike iznose su mu obračunali. Ja kažem da će obračunavati iz osnovice i na osnovicu.
[ S A J A @ 31.03.2014. 16:12 ] @
Preduzetnici se ne zapošljavaju u svojoj preduzetničkoj firmi. Nema ugovora o radu, sve je isto kao i ranije stim što je uveden novi način obračuna "plate" za njih koji je nazvan Lična Zarada Preduzetnika. Taj obračun je vrlo sličan obračunu kod zaposlenih radnika, procenti su isti samo nije ista osnovica. Kod standardnih plata se porez i doprinosi računaju na "bruto zaradu" pa se onda jedan deo dodaje a drugi već sadrži u toj bruto zaradi. Kod lične zarade preduzetnika sve ide na jednu osnovicu pa su samim tim i cifre drugačije.

Evo primera za radnike i preduzetnike, kao polaznu osnovu sam uzeo da je neto isti:

Preduzetnik:
ZARADA PREDUZETNIKA: 45.739,08
Osnovica za obračun doprinosa: 45.739,08
Osnovica za obračun poreza: 34.497,08
Porez: 3.449,71
PIO: 10.977,38
Zdravstveno: 5.625,90
Zapošljavanje: 686,08
NETO ZARADA: 25.000,00


Zaposleni radnik:
BRUTO ZARADA ZAPOSLENOG: 34.059,63
POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAPOSLENOG: 9.059,63
Porez: 2.281,76
PIO: 4.427,75
Zdravstveno: 2.094,67
Zapošljavanje: 255,45
POREZI I DOPRINOSI NA TERET POSLODAVCA: 6.096,68
PIO na teret poslodovca: 3.746,56
Zdravstveno na teret poslodavca: 2.094,67
Zapošljavanje na teret poslodavca: 255,45
NETO: 25.000,00
SREDSTVA ZA ISPLATU: 40.156,31


Dakle za isti neto, preduzetnik će platiti više na ime poreza i doprinosa.

[ cipservis @ 31.03.2014. 19:20 ] @
USTAV REPUBLIKE SRBIJE





Pravo na rad

Član 60

Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.

Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.





2. Javne finansije

Porezi i drugi prihodi

Član 91

Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom.

Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.





USTAVNOST I ZAKONITOST

Hijerarhija domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata

Član 194

Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.

Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije.

Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.

Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.

Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.


Zakonitost uprave

Član 198

Pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.

Zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.
Jezik postupka

Član 199

Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim državnim organom ili organizacijom koja vrši javna ovlašćenja, kada se rešava o njegovom pravu ili obavezi.

Neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.





Nepovredivost stana

Član 40

Stan je nepovrediv.

Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.

Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja

Član 41

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.

Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

Zaštita podataka o ličnosti

Član 42

Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.

Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.

Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.


[ cipservis @ 31.03.2014. 19:28 ] @
Citat:
S A J A

Dakle za isti neto, preduzetnik će platiti više na ime poreza i doprinosa.



Citat:
cipservis: USTAV REPUBLIKE SRBIJE



Pravo na rad

Član 60

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu...



Porezi i drugi prihodi

Član 91


Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.





Izgleda da je ekonomska moć zaposlenog i preduzetnika(samozapošljavanje, nije pravno lice već fizičko koje obavlja delatnost) različita, a primaju istu visinu neto zarade...
Ne čini mi se da se samozapošljenom i zapošljenom priznaju jednaki uslovi u smislu dostupnosti istog radnog mesta.
Različita naplata poreza i doprinosa jeste udar na dostojanstvo ličnosti fizičkog lica koje obavlja delatnost,odnosno građanina. A građanin je i zaposleni radnik.
[ pctel @ 31.03.2014. 20:03 ] @
Citat:
cipservis:
Tako da neki inspektori gledaju samo prihod, dok drugi gledaju promet sa tekućeg računa, dakle zbir prihoda i rashoda. Ovo drugo je pravilno po zakonu.

Po kom zakonu, gde to tako pise?
Promet je jednak zbiru uplata i isplata jedino kod banke i menjacnice, zato sto kad ti uplatis nekom 1.000 din na salteru, a neko drugi posle tebe podigne 1.000 din, banka je ostvarila promet od 2.000 din. Upravo zbog te profesionalne deformacije kada odes u banku i trazis zbir prometa po tvom racunu, salterski radnik ce vrlo cesto zaboraviti da ti nisi banka i obracunati ti upravo onako kako obracunava kad pravi izvestaj svom direktoru filijale.

[Ovu poruku je menjao pctel dana 31.03.2014. u 21:20 GMT+1]
[ Dexic @ 31.03.2014. 20:26 ] @
Zar nije to podizanje dividenda, za koju je sada 15%?
[ gosha @ 31.03.2014. 22:42 ] @
Citat:
cipservis
U biti većina ide na ispunjavanje forme, znači stavi regres 100 dinara, topli obrok 10 dinara dnevno i tako obračuna. Međutim ne možeš nekome dati krem bananicu za topli obrok, već to mora biti neki oblik ručka. Kada je regres u pitanju, on na godišnjem nivou treba da iznosi jednu platu otprilike, a sigurno je da plata nije 1200 dinara. I tako sada po knjigovođama ljudi isplaćuju radnicima po 10 dinara toplog obroka dok se oni ne dosete i ne tuže poslodavca i zatraže visinu koju imaju zaposleni u državnim ustanovama, jer tako nešto im garantuje zakon o radu. Posle se neko pita što privatnici ne zapošljavaju ili drže radnike na crno... Ja lepo rekoh da su radnici prezaštićeni.


?????????????????????
Bajke.

Poz. Goran
[ cipservis @ 01.04.2014. 02:00 ] @
Uspeo sam da pronađem odakle Vam taj način obračuna lične zarade preduzetnika.
Ovo je odgovor od strane Poreske Uprave sa njihovog sajta.
Međutim nema neke logike da oni ovde u ovom odgovoru navode član 44 stav 2. ako se on ne odnosi na materiju, tj. ako se na taj način ne obračunavaju doprinosi za ličnu zaradu preduzetnika. Čak šta više ovde se ne pominju stavovi već se stvar svodi na pojam odredbe. E sad pctel lepo kaže ono što piše u stavu 2. da se odnosi na stavke 1 do 5, a da su preduzetnici stavka 6. Međutim koliko je meni poznato osnivač privrednog društva ukoliko želi platu mora zasnovati radni odnos u tom privrednom društvu, dakle mora imati ugovor o radu. Slično bi moralo biti i sa preduzetnikom odnosno i on bi morao zasnovati radni odnos u svojoj radnji. Opet Zakon o radu ne poznaje radni odnos preduzetnika jer je sprečena njegova izmena od starne sindikata. I tu je vakum.
Konkretno danas predajem u PIO fondu ono što inače predaju osnivači privrednih društava i za šta im je potrebno da prilože ugovor o radu. Videćemo šta će meni reći da li mi treba po njima ili ne treba ugovor o radu.

Što se tiče obračuna koji je navela agencija SAJA ja ću odštampati obe varijante i odneti ih za koji dan kada mi bude zgodno u filijalu Voždovac i tražiti da se odluče koja varijanta je za njih prava. U biti po ovome, lična zarada preduzetnika može biti manja od minimalca (a meni je prošlog leta rečeno u filijali Voždovac da mora biti bar jednaka minimalcu zaposlenih što je značilo da se na taj način i obračunava, osim ako se uopšte ne isplaćuje onda se plaća prema minimalnoj osnovici).
Zašto preduzetnik u elektronskoj prijavi stavlja svoj broj radnih sati mi je jasno, da bi se znalo koliki deo oslobođenja od 11242 dinara može iskoristiti. Međutim ako ima puno radno vreme od 40 sati nedeljno onda ima i radni odnos jer je isto propisano Zakonom o radu. A radni odnos je jedino propisan Zakonom o radu i za zasnivanje radnog odnosa se mora napraviti ugovor o radu, a ukoliko ga nema smatra se da su njegovi članovi identični odredbama Zakona o radu, odnosno da postoji.

Sa tačke gledišta Ustava takav dvojaki obračun nije ustavan, pa ukoliko se sve to potvrdi ja ću se elektronskim putem obratiti Ombudsmanu sa tim problemom da vidimo da li smo pravno u pravu ili nismo.

Citat:

46. Na koji način preduzetnici koji su se opredeli na isplatu lične zarade, obračunava i plaća poreze i doprinose i koje obrasce podnosi?

Prema odredbi člana 13 .stav -3.Zakona o porezu na dohodak građana ((Sl. glasnik RS br. 24/01 , 80/02...47/13 ) . Zaradom,u smislu ovog zakona, smatra se i isplaćena lična zarada preduzetnika utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Članom 37a . stav 1 i 2. Zakona, propisano je da se preduzetnicima u rashode u poreskom bilansu priznaju: 1) isplaćena lična zarada preduzetnika; 2) troškovi službenog putovanja do iznosa iz člana 18. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona. Pod isplaćenom ličnom zaradom preduzetnika u smislu ovog zakona smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

Članom 68. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. gl.RS", br. 47/13) odredbe ovog zakona koje uređuju utvrđivanje poreza samooporezivanjem primenjivaće se od 1. januara 2014. godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana od 1. jula 2013. godine utvrđivanje poreza samooporezivanjem može da primeni obveznik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti koji se opredeli da počev od 1. jula 2013. godine isplaćuje ličnu zaradu kao svoje mesečno lično primanje iz člana 22. stav 2. ovog zakona i o tome do 1. jula 2013. godine pisanim putem obavesti nadležni poreski organ.

Prema odredbi člana 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl. glasnik RS br. 84/04 , ...47/13 ) stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 24%; 2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%;3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 1,5%.

Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši se po sledećim stopama: 1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 13% za lica iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, a 11% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona;2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%; 3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75%.

Odredbom člana 52a Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl. glasnik RS br. 84/04 , ...47/13 ) propisano je da preduzetnik, odnosno poljoprivrednik iz člana 27. stav 1. ovog zakona, koji ostvaruje ličnu zaradu u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, je dužan da sam obračuna i plati doprinose na isplaćenu zaradu po stopama iz člana 44. stav 1. ovog zakona, na način na koji je to propisano za plaćanje poreza na zaradu, po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.

Preduzetnici koji su se opredeli na isplatu lične zarade, obračunava i plaća poreze i doprinose u skladu sa navedenim odredbama Zakona.

Obračun doprinosa iskazuju na novopropisanom Obrascu PP OD-P, a obračun poreza na ličnu zaradu na izmenjenom Obrascu PP OPJ.
[ cipservis @ 01.04.2014. 11:58 ] @
Ovako, preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu jesu u obavezi PIO fondu do 30.04.2014. godine dostaviti popunjen obrazac M4/SP.
Popunjivi elektronski obrazac M4/SP možete preuzeti ovde.
Uz ovaj obrazac predajete i specifikaciju koju takođe za elektronsko popunjavanje možete preuzeti ovde.
Pored toga trebate imati sa sobom:
Rešenje APR-a sa svim relevantnim izmenama
Obračune koje je overila PU (OD-P obrasci)
Izvod iz banke (dovoljan je dnevni izvod koji dobijete elektronski od banke i na kome se vidi uplata za PIO) za svaki mesec obračuna tj. naplate
Potvrdu o podnetim prijavama.odjavama (M ili M-3A)

Na sajtu PIO fonda stoji i ugovor o radu, međutim kada sam predavao rečeno mi je da sam već prijavljen na osiguranje i da nije potreban ugovor o radu.
S obzirom da svaki registrovani preduzetnik biva prijavljen od strane APR-a odmah po registraciji ne postoji uopšte potreba za ugovorom o radu.
Inače ovaj obrazac se predaje svake godine do 30.04. za prethodnu godinu.




Što se tiče obračuna lične zarade preduzetnika.
Odneo sam u filijalu Voždovac obračune koje je ovde izvela agencija SAJA i pitao koji je od ta dva obračuna validan za ličnu zaradu preduzetnika.
Prvi odgovor je bio da obračunavam isto kao i za radnika...
S obzirom da sam dosadno i temeljno uporan, i da postoji argumentacija za suprotno tražio sam detaljno objašnjenje i tumačenje onog odgovora objavljenog od strane kontakt centra na sajtu PU.
E, onda je inspektorka ipak okrenula prijateljicu knjigovođu... nakon par minuta mozganja odlučile su se za opciju koju je ovde navela agencija SAJA.
Dakle zaključak je da se obračunava tako, a ne kao za platu radnika (na osnovicu i iz osnovice).
S obzirom da se radi o mojoj inspektorki za mene je to sad merodavno bez obzira da li je tačno ili ne, jer u biti radi se kako oni kažu dok se to pravno ne ospori. Ono što ne valja jeste da obveznik kasnije ostane grbav i kriv ako oni pogreše... čast izuzecima.

Ostaje da se vidi šta je konkretno ekonomska moć obveznika, da li je to njegova neto ili njegova bruto zarada. Po logici stvari ekeonoska moć se ogleda u onome čime on realno raspolaže nakon isplate dadžbina. Bez obzira što se kod nas obračun vrši na bruto zaradu.
Ukoliko je u pitanju neto zarada ovaj obračun lične zarade preduzetnika je neustavan jer je u suprotnosti sa članom 91 stavom 2 Ustava R. Srbije. Ako se to potvrdi i tek kada se potvrdi neustavnost taj zakon odnosno obračun prestaje da važi.
To je sada posao za Ombudsmana i ja ću mu elektronskim putem kad stignem uputiti dopis.
[ . . . @ 04.04.2014. 00:48 ] @
Pozdrav! Ako paušalac koji pruža usluge postavi na sajt veći broj anketa (online ankete, upitnici i sl.) koje se odnose na usluge koje pruža ali i na neke sasvim druge zanimljive teme (tj. ankete bi mogle biti zabavni sadržaj na sajtu) - da li se to može protumačiti kao zalaženje u delatnost "Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja"? Rezultati anketa bi odmah bili vidljivi posetiocima tj. rezultati tih anketa se ne bi dalje prodavali.
[ cipservis @ 04.04.2014. 01:43 ] @
Citat:
. . .: Pozdrav! Ako paušalac koji pruža usluge postavi na sajt veći broj anketa (online ankete, upitnici i sl.) koje se odnose na usluge koje pruža ali i na neke sasvim druge zanimljive teme (tj. ankete bi mogle biti zabavni sadržaj na sajtu) - da li se to može protumačiti kao zalaženje u delatnost "Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja"? Rezultati anketa bi odmah bili vidljivi posetiocima tj. rezultati tih anketa se ne bi dalje prodavali.


Ako postaviš ankete koje su zabavni sadržaj na sajtu taj sajt ti postaje portal i zalaziš u tu delatnost. Mislim da se ta delatnost web portala ne nalazi na spisku oslobođenih od fisklane kase, ali proveri i to u svakom slučaju.
Istraživanje tržišta neograničeno možeš vršiti za sopstvene potrebe, znači na primer želiš da otvoriš još jedno izdvojeno poslovno mesto ili prostor i sada ispituješ da li ima zainteresovanih. Ili želiš da radiš putem neta pa anketama ispituješ da li ima tražnje za tim. Ja ti verujem da ti nećeš prodavati rezultate anketa, ali znaš kada tržišna inspekcija broji pazar u kasi i sad ti nađe više para oni ti ne veruju da je to bakšiš i d aljudi nisu hteli kusur, već ti kažu da ne izdaješ fisklane isečke. Tako ti se može dogoditi i sa tvojim anketama. Sve to zavisi od onoga ko te kontroliše i šta taj hoće ili neće.
Znači ukratko imaš pravo za sopstvene potrebe istraživati tržište i ispitivati javno mnjenje.
[ . . . @ 11.04.2014. 00:28 ] @
Novi zakon o porezu na imovinu važi od 1. januara 2014. god.

Da li je preduzetnik koji je paušalac i kojem je fizičko lice ustupilo poslovni prostor bio u obavezi da do kraja marta preda neku poresku prijavu za porez na imovinu?

Pročitao sam negde da obveznici koji vode poslovne knjige vrše samooporezivanje. Da li ovo važi i za paušalce koji ne vode poslovne knjige (već imaju samo obavezu da imaju KPO). Ako ovo važi i za preduzetnike paušalce koji nemaju svoju imovinu već koriste prostor koji im ustupi fizičko lice - šta su onda posledice? Da li se kazna može izbeći nekim naknadnim postupkom pošto je rok prošao a ako ne može kolika je kazna za preduzetnika paušalca, da li je manja nego na primer za doo ili za neko veliko preduzeće?
[ pctel @ 11.04.2014. 09:01 ] @
Citat:
. . .: Da li je preduzetnik koji je paušalac i kojem je fizičko lice ustupilo poslovni prostor bio u obavezi da do kraja marta preda neku poresku prijavu za porez na imovinu?

U kom smislu "ustupilo? Napravili ste ugovor o koriscenju, ili ugovor o poklonu sa kojim ste otisli u poresku upravu i izvrsili prenos vlasnistva? Vlasnik imovine je onaj koji je upisan u poreskoj upravi i on je obveznik poreza na imovinu.
[ . . . @ 11.04.2014. 09:26 ] @
Citat:
pctel: U kom smislu "ustupilo?


U smislu ugovora o korišćenju (ali u ugovoru je navedeno da je korišćenje bez plaćanja nadoknade).

Nejasno mi je na šta se odnosi promena zakona, ne mogu da pronadjem to i da protumačim, da li paušalac koji nema u vlasništvu ništa od imovine a ima ugovor o korišćenju jedne prostorije (ugovor sa fizičkim licem) sada ima obavezu da se prijavi da plaća porez na taj prostor (fizičko lice koje je vlasnik cele kuće u kojoj je ta prostorija, to fizičko lice već plaća porez na tu svoju imovinu pa samim tim i na tu prostoriju koja spada u njegovu imovinu). Ali me zbunjuje ovo što sam pronašao:

http://www.blic.rs/Vesti/Ekono...u-za-sve-firme-od-pocetka-2014

da li je prekršaj ili nije ona gore navedena situacija, tj. da li je prekršaj za paušalca da se ne prijavi za plaćanje poreza na taj prostor tj. na imovinu koja nije njegova nego mu je taj prostor fizičko lice ustupilo na korišćenje, ovde ima i o nekoj visokoj kazni ali ne znam na šta se tačno sve odnosi to kažnjavanje:

http://www.b92.net/biz/vesti/s...03&dd=25&nav_id=828477
[ Dexic @ 11.04.2014. 14:54 ] @
Ovo je verovatno najbolji i jedini siguran savet koji mozete dobiti na nekom forumu:
Zaboravite na novine, vesti, TV i sve ostalo ako zelite zvanicnu informaciju, od koje vam zavise moguce kazne.

U prevodu, ne gledajte uopste sta pise u novinama, svasta se provuce tamo, ne vredi gubiti vreme jer ni 1% informacija nije tacan, kad je ekonomija u pitanju (sve je neka interpretacija nekog treceg lica, koju posle preoblici autor teksta, koji skroz unisti svu mogucu sustinu).


Kada predjemo preko toga - ako radnja nije vlasnik neke imovine, nema poreza na tu imovinu.
Jedini prekrsaj je ako u stvari ti fizickom licu, vlasniku prostorija, placas na neki nacin (ali to je bio poreski prekrsaj i ranije, nije nista novo).

Novina se samo odnosi na OSNOVICU, tj. vrednost na osnovu koje se utvrdjuje porez.
EDIT: U stvari, po novom zakonu, clan 4., i zvuci da je ovaj naslov (iz novina) u pravu - da je obveznik zakupac, a ne onaj ko izmajmljuje, tj. da pausalac jeste obveznik poreza na imovinu kada iznamljuje od fizickog lica prostor.

[Ovu poruku je menjao Dexic dana 11.04.2014. u 16:15 GMT+1]
[ S A J A @ 11.04.2014. 15:26 ] @
Kad fizičko lice zakupljuje stan da bi živelo u njemu, i to po ugovoru na roku duži od godinu dana ili na neodređeno vreme, onda je zakupac obveznik poreza na imovinu a ne vlasnik stana.

To ne važi kad se izdaje poslovni prostor za potrebe firme.

Firma koja zakupljuje poslovni prostor od fizičkog lica, treba da plaća porez na prihod koje ostvari to fizičko lice od zakupa. Pošto je to porez po odbitku, to je sada u sistemu objedinjene naplate (mora elektronski da se podnese poreska prijava), porez je 20% na zakupninu koja se umanjuje za 25%.



[ cipservis @ 11.04.2014. 19:45 ] @
Citat:
. . .: U smislu ugovora o korišćenju (ali u ugovoru je navedeno da je korišćenje bez plaćanja nadoknade).

Nejasno mi je na šta se odnosi promena zakona, ne mogu da pronadjem to i da protumačim, da li paušalac koji nema u vlasništvu ništa od imovine a ima ugovor o korišćenju jedne prostorije (ugovor sa fizičkim licem) sada ima obavezu da se prijavi da plaća porez na taj prostor (fizičko lice koje je vlasnik cele kuće u kojoj je ta prostorija, to fizičko lice već plaća porez na tu svoju imovinu pa samim tim i na tu prostoriju koja spada u njegovu imovinu). Ali me zbunjuje ovo što sam pronašao:

http://www.blic.rs/Vesti/Ekono...u-za-sve-firme-od-pocetka-2014

da li je prekršaj ili nije ona gore navedena situacija, tj. da li je prekršaj za paušalca da se ne prijavi za plaćanje poreza na taj prostor tj. na imovinu koja nije njegova nego mu je taj prostor fizičko lice ustupilo na korišćenje, ovde ima i o nekoj visokoj kazni ali ne znam na šta se tačno sve odnosi to kažnjavanje:

http://www.b92.net/biz/vesti/s...03&dd=25&nav_id=828477


Ovo govorim hipotetički:
Ugovor o korišćenju bez naknade je lepa podloga za sivu ekonomiju ili naplatu ispod ruke, laički gledano. problem nastane onda kada je to istina, i kada neko stvarno nekom želi da pomogne i ustupi mu prostor na korišćenje praktično iz socijalnih motiva ili razloga.
Prilikom registracije u Poreskoj upravi svako mora podneti izjavu o sedištu firme ili o poslovnom prostoru ukoliko ga poseduje na neki od načina. Jedan od načina jeste da Vam neko fizičko lice ustupi poslovni prostor na korišćenje bez naknade i takva se izjava prilaže. To je potpuno moguće ostvariti.
Kako Uprava javnih prihoda(ona vrši naplatu poreza na imovinu) to tumači ne znam. Kao što rekoh hipotetički oni bi mogli da kažu to je sada poslovni prostor i da traže naplatu imovine kao za poslovni prostor što je mnogo viša tarifa nego kada je u pitanju stan za stanovanje. postoji i razlika između stana u kome se živi i stana u kome se ne živi, mada je bilo govora da će to biti ukinuto ali ne pratim te stvari pa ne znam da li je ukinuto.
Dakle postoji logika po kojoj bi država mogla da proceni kolika je tržišna vrednost tog izdavanja i da traži svojih kako je ovde već rečeno 20% uz 25% odbitka.
Da li je to tako ne znam, a to znaju u Upravi Javnih prihoda i u Poreskoj upravi.


Sad, o Vašim pitanjima, odnosno tom strahu od prekršaja. Nije ništa strašno, i zakonski postoji opcija samoprijavljivanja. Dakle dogodi se svakome da pogreši, pa se javi prigovor savesti i eto dođe i prijavi se. Država je blagonaklona prema tome, dakle platiće se ono što se trebalo platiti, eventualno uz kamatu za koju se obično zatraži otpis i taj otpis se odobri jer poreski obveznik načelno ima pravo da se dogovori sa Poreskom uravom(kome to uspe naravno).
Ovo je link za obrazac na sajtu PU za samoprijavljivanje: obrazac samoprijavljivanja
Međutim postavlja se pitanje koliko je poreskih obveznika u mogućnosti da shvati uopšte da su napravili prekršaj. Tih ljudi mi je najviše žao, koji ne bi počinili prekršaj ali iskreno nisu znali da greše, a imali su dobru nameru i želju.

Međutim Vi ste lepo pročitali da porez na imovinu obračunavaju samooporezivanjem plaćaju oni koji vode poslovne knjige. Istovremeno dobro znate da vi ne vodite poslovne knjige i da se zovete paušalac. Ali podržavam stav onoga ko je ovde napisao da novinama i ostalim medijima ne treba verovati, bar ne u potpunosti ili ostaviti mogućnost da ta informacija nije najpreciznija. Između ostalog ni meni lično ne treba verovati, već proveriti na adekvatnim mestima za to.
Adekvatno mesto jeste Uprava javnih prihoda.

Citat:
Ona je na konferenciji o reformi oporezivanja imovine u Srbije u organizaciji SKGO rekla da je obveznik svako ko je vlasnik ili ko koristi imovinu, ali da plaćanje poreza ne može biti osnov za sticanje imovine.

Ovo znači da se porez na imovinu mora platiti. Da obveznik može biti ili vlasnik imovine, ili njen korisnik. Međutim ja sumnjam na osnovu svog celokupnog života provedenog u Beogradu pod različitim vlastima i uređenjima, da iza ovoga stoji dvostruka naplata ili dvostruko oporezivanje koje će se eto događati nehotično. Naimeplatiće korisnik imovine za svojdeo, a onda će eto omaškom stići i rešenje vlasniku i to na celokupnu imovinu. Mislim kada neko uzme blanko ostavke iz Šešeljevog sefa, zašto bi ih ostavio u sefu bilo koga od obveznika? Zato što je to njegovo pravo, koje je naravno sam sebi dao... stara pesma.
Uglavnom u Vašem slučaju tumačeći gore napisano, porez na imovinu za taj prostor koj Vam je ustupljen treba da platite ili Vi ili vlasnik i taj odnos se mora regulisati u Upravi javnih prihoda(može lako da se dogodi da se nešto reguliše od toga i u Poreskoj upravi). Lično nemam imovinu osim stana u kome živim pa se ne bakćem sa tim stvarima.
Poslednja rečenica iz citata Vam kaže nešto što jeste veoma bitno, a to je da plaćanjem tog poreza na imovinu korisnik pravno ne stiče nikakava prava nad imovinom. Naime ukoliko na primer neko ne brine o svom zemljištu, nekoj livadi na primer 40 godina i ne pojavljuje se, ne plaća porez i slično, nakon tog perioda ukoliko neko dokaže da se brinuo o toj imovini ima pravo da je prisvoji. Čini mi se da su potrebna dva svedoka samo. Tako nešto, to treba pitati nekog advokata koji se bavi imovinsko-pravnim odnosima. Međutim oni ne daju besplatne savete ili odgovore, već odrape cifru i ništa ne čukaju kroz fiskalnu kasu jer eto težak im posao, a nemaju ni obrazovanja za razliku od nas običnih smrtnika.


Citat:

Ona je naglasila da je osnovni razlog za izmene Zakona o porezima na imovinu integrisanje naknade za korišćenje građevinskog zemljšta u porez na imovinu

E sad, svako ko otvori firmu, konkretno radnju u Vašem slučaju je u obavezi da se prijavi Upravi javnih prihoda da mu odreže naknadu za građevinsko zemljište i firmarinu(u ovom trenutku se ne plaća, ali se podnosi prijava). Te dadžbine se nazivaju komunalnim taksama. Gospođa je ovde rekla da se jedna od toh dadžbina integriše u porez na imovinu. Navela je donekle i šta je razlog tome, eto smanjenje birokratije i slično.
Međutim razlog je mnogo dublji. I stvar treba sagledati sa visine. Cilj je sledeći: podigli su nenormalno porez na imovinu i sada je on previsok, i računaju da će svako ko je dao u zakup nešto od svog prostora ipak shvatiti kako on za taj deo ne mora da plaća porez na imovinu i da će doći da to prijavi i time prijavi onoga kome je izdao prostor. To odmah povlači činjenicu da taj mora biti i registrovan privredni subjekt. Sa strane fizičkih lica, izdali ste stan i sada naravno možete da se oslobodite te dadžbine, ali morate da se prijavite upravi javnih prihoda, kada ste se prijavili tu, oni će izvestiti Poresku upravu da Vi imate prihod i od izdavanja, pa eto i tu obaveze da se prijavite. I mehanizam funkcioniše. Međutim ovo je zemlja Srbija, gde je narod uvek znao sa dukatima, i gde će se jednostavno podići cene zakupa za taj deo koliko država traži i malo preko toga čisto kajmaka radi.
U Vašem slučaju poenta je da ukoliko se radi o poslovnom prostoru registrovanom kao takvom u Upravi javnih prihoda porez će biti razrezan i to na ime vlasnika bez obzira da li on njega koristi ili ne. Čovek koji je Vama to dao na korišćenje bez naknade će morati da plati taj porez. pošto Vi živite u zemlji Srbiji, to znači da znate sa dukatima, pa kada već znate, znate i čiji je lik na njima i onda po Isusovoj zapovesti "Bogu božije, a caru carevo", a nije bitno ko će uloviti ribu, Vi ili Vaš dobročinitelj, jer tako je zapisano u Svetom pismu. Ukoliko je u pitanju stan, doći će porez na stan, koji će biti do 80% uvećan u odnosu na prošlu godinu, pa kao što rekoh nije bitno ko će dukat izvaditi iz ribe i dati ga caru, Vi ili Vaš dobročinitelj. Carevo će biti na broju u njegovim očima koje su nezasite uvek bile i ostale, jer to je odlika svakog cara.

Citat:

Bisić je dodala i da je izmena i dopunama zakona promenjen način na koji se utvrđuje osnovica poreza na imovinu na pravna lica.

- Do sada je ona bila utvrđena kao knjigovodstvena vrednost - ono što su firme u svojim knjigama imale kao sadašnju vrednost imovine, a od sada će biti ili tržišna vrednost, ako tako vode svoje knjige, ili će biti utvrdjena na isti način kao za fizička lica - rekla je Bisić.

Ona je dodala da za proizvodne objekte - velike hale, skladišta, na koje nije moguće primeniti prosečnu cenu kvadrata stana predviđeno drugačije izračunavanje osnovice, tako što se knjigovodstvena vrednost tog objekta sabere sa tržišnom vrednošću zemljišta i tako dobija osnovica za porez na imovinu.

Ovde je objasnila kako će se računati osnovica, naime ako bi hale išle po kvadratu, pa svi bi pozatvarali postrojenja, jer to niko ne može da plati. Nisma siguran, ali mislim da je nekih 1000 evra godišnje porez na imovinu za registrovani poslovni prostor od 100 kvadrata, dok je za takav stan recimo desetak puta manje. Čisto okvirno.

Citat:

Bisić je precizirala da će sami poreski obveznici procenjivati tržišnu vrdenost imovine i da biće odgovorni za tu procenu.

Ovo je najgenijalniji deo, nisam znao da se sa sticanjem diplome osnovne škole stiče i zvanje tržišnog procenitelja, ali sada su me ubedili da je tako. Po svoj prilici svi će procenjivati kako misle da treba, pa će procena partijaša biti uvek ispravna, a nepratijaši će ići na popravni ili na promenu političkih uverenja. Sve ovo na to liči. Mislim lično nemam pojma uopšte kolika je vrednost kvadrata u mom kraju, još manje znam koliko se gubi na visok sprat, imanje i nemanje lifta i slično.

Citat:

Ističe se da nepodnošenje poreske prijave, neobračunavanje i neplaćanje poreza predstavlja poreski prekršaj, za koji su predviđene novčane kazne koje iznose do 100.000 za odgovorno lice, a za pravno lice od 500.000 dinara i više, procentualno do 20 odsto iznosa poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole.

Misli na odgovorno lice u pravnom licu. Kada se pravnom licu naplaćuje kazna, naplati se i firmi i pojedincu koji je kriv, dakle dve kazne.
Preduzetnik je FIZIČKO LICE koje obavlja delatnost, nije pravno lice, a spada u poslovne korisnike u privrednom sistemu. Garantuje celokupnom ličnom imovinom za svoje poslovanje za razliku od pravnih lica koja garantuju samo poslovnom koju inače u poziciji stani-pani vešt knjigovođa očas posla pretoči u novu kompaniju istog vlasnika, ali zato je i plaćen. A dugovi ostaju toj firmi u stečaju, naravno.
Ova kazna se znači ne odnosi na preduzetnike, mi se kažnjavamo obično od 100000 do 400000, ali ima i manjih kazni sve zavisi šta je u pitanju. Mada da meni neko zatraži 100 somića ja bih mogao samo da mu ponudim da odem da odrobijam to, tako da su smešni pošto mesta na robiji inače nema. A iza toga sam teška socijala i na leđima države, pa nek računa taj sudija za prekršaje šta mu valja činiti, da me ostavi na miru ili da natovari još jednog parazita državi na vrat.

Konkretno odgovor na Vaše pitanje da li je nešto prekršaj ili nije treba da Vam da ili nadležni organ ili advokat koji je kompetentan za tu oblast.


[ Dexic @ 11.04.2014. 20:14 ] @
Covece, skrati postove - niko ih ne cita dalje od prvih 100 pasusa :)
[ pctel @ 11.04.2014. 21:00 ] @
Citat:
cipservis: A iza toga sam teška socijala i na leđima države, pa nek računa taj sudija za prekršaje šta mu valja činiti, da me ostavi na miru ili da natovari još jednog parazita državi na vrat.

Mislim da onaj ko ima stan ili drugu imovinu ne moze biti socjala na ledjima drzave.
[ cipservis @ 11.04.2014. 21:16 ] @
Citat:
pctel: Mislim da onaj ko ima stan ili drugu imovinu ne moze biti socjala na ledjima drzave.


Može ako nemaš primanja, nezaposlen si, onda imaš pravo na beneficije tip apopusta na komunalije do 50%, popusta na struju, imaš pravo kao nezaposlen na zdravstveno osiguranje itd.
Ali naravno mere se i prihodi tvojih ukućana, pa se deli po broju članova domaćinstva.
Što se tiče socijalne pomoći na nju se gubi pravo ako se ikada u životu odrekneš nasledstva. Vidiš tu mi uvek padne na pamet priča iz Poljske čini mi se, gde je čovek ostavio nekom detetu rođaku ogromnu firmu, ali u dugovima i sad da li prihvatiti ili ne takvo nasledstvo, a pri tome su bili gotovo sigurni da se taj dug može vratiti ili otplatiti smao ukoliko firma posluje i napreduje. Mislim, nikada nije objavljena cela priča do kraja, ali eto možda je taj pokojnik baš to hteo, evo ti celokupno carstvo ali ako ga izvučeš svojim radom iz propasti. Jednostavno imaš priliku da ga stekneš. Međutim država je tu reagovala pritiskajući da nasledstvo mora da se prihvati i ne znam šta je na kraju bilo, jer besmisleno je da te država natera da prihvatiš nasledstvo. Imovina je ostavljena dečaku od dve godine starosti. Dakle verovatno je dao priliku roditeljima da se bore za njegovo bogatstvo svojim radom.

Kao što rekoh kada sračunaš sve te subvencije, bez socijalne pomoći, to je nekih 100 evrića koliko koštaš državu. Uz to ti možeš da radiš na crno kao što mnogi i rade i uživaju te povlastice.
I sad sam izmeri, da li je pametnije zaboraviti kaznu i ostaviti te da sam plaćaš svoje dadžbine ili odrapiti kaznu zbog koje ćeš ti dići ruke od svega jer finansijski to ne možeš da izvučeš i otići na biro. Zato i rekoh da ja u takvim situacijama obavezno nadležne na tu sitnicu podsetim i još im i sračunam kao tebi sada. A dodam da ću i novinarima isto da ispričam, a svi znate koliku jezičinu imam... he,he,he,he...
[ Dexic @ 11.04.2014. 21:24 ] @
Citat:
pctel:
Citat:
cipservis: A iza toga sam teška socijala i na leđima države, pa nek računa taj sudija za prekršaje šta mu valja činiti, da me ostavi na miru ili da natovari još jednog parazita državi na vrat.

Mislim da onaj ko ima stan ili drugu imovinu ne moze biti socjala na ledjima drzave.

Ma da, nego iznajmi stan sa 7600 socijalne pomoci... a stan proda, kao socijalni slucaj za nizu cenu jer ga teraju.. gluposti :(
[ cipservis @ 11.04.2014. 21:35 ] @
Citat:
Dexic: Ma da, nego iznajmi stan sa 7600 socijalne pomoci... a stan proda, kao socijalni slucaj za nizu cenu jer ga teraju.. gluposti :(


Ne, stan u kome živiš se ne računa do izvesne granice koja spada pod nužno. Vidi ako te nateraju da prodaš stan onda si na ulici i onda država mora da te smesti u neko prihvatilište naravno čim ostaneš bez para. Ni kada se pleni imovina ne plene se nužne stvari, čak i TV spada u te nužne stvari tipa radi. Mislim da se računa soba po članu ili do 40 kvadrata kada je jedna osoba u pitanju koja živi sama.
Ukoliko imaš još neku nekretninu, onda nemaš pravo ni na jednu subvenciju koje sam naveo, niti na socijalnu pomoć. Ne znam samo kako se reaguje na automobil, mislim da se on ne broji, osim kod zaplene, pošto se on pleni osim ako nije sredstvo za rad.
Ma ljudi nisu slučajno popisana sva ljudska prava i doneti Zakoni i sve ostalo. Zna se šta je nužni smeštaj.

Ali ne znam šta se dešava ako si imao stan, pa prodao pa onda bankrotirao. Mislim da nemaš pravo na socijalnu pomoć, a na ostalo imaš, mada nemaš nekretninu na koju bi dobijao subvenicje. A i te subvencije su za "bogate", naime ti moraš redovno da izmiruješ sva ta dugovanja da bi imao subvenciju, a pošto si nezaposlen odakle ti...

Problem čovek sebi napravi kada uzme hipoteku nad tim stanom u kome živi, jer tu mu više nema spasa, biva ako je ne otplati izbačen na ulicu. Zato ne volim bankare, posebno što lukavo namame žrtve koje se polakome na izazov i obavezno pogreše u proceni.

[ . . . @ 11.04.2014. 21:50 ] @
Situacija je sledeća:

1.Postoji ugovor o ustupanju prostora na korišćenje i to bez nadoknade, što je i istina jer nema nikakvog plaćanja.

2.Nigde u poreskoj niko nije tražio nikakvu izjavu o bilo čemu u vezi toga. Da li naknadno dati izjavu o tome ili ne?

---
Da li se takvo pravilo odnosi i na paušalce ili ne? Da li to za plaćanje poreza na zakupljeni prostor važi i za paušalce? (u ovom slučaju je ustupljen a ne zakupljen) Da li postoji neki link gde može pouzdano da se pročita taj zakon i kaznene odredbe?

I najvažnije: ako je to prekršaj - kolika je onda kazna za paušalca koji je u takvom prekršaju? Da li je ista kazna i za preduzetnike paušalce i za velika preduzeća? Da li je to onih 500000 din ili je manje? Da li neko od vas zna to? To za kaznu mi je najvažnije da znam koliko iznosi.





[ Dexic @ 11.04.2014. 22:03 ] @
http://www.poreskauprava.gov.r...kon-o-porezima-na-imovinu.html
[ S A J A @ 11.04.2014. 22:41 ] @
Citat:
. . .:
1.Postoji ugovor o ustupanju prostora na korišćenje i to bez nadoknade, što je i istina jer nema nikakvog plaćanja.


A ko ti to ustupa prostor bez naknade? Konkretno, jel ti to neka rodbina?
[ cipservis @ 11.04.2014. 22:48 ] @
Citat:
. . .: Situacija je sledeća:

1.Postoji ugovor o ustupanju prostora na korišćenje i to bez nadoknade, što je i istina jer nema nikakvog plaćanja.

2.Nigde u poreskoj niko nije tražio nikakvu izjavu o bilo čemu u vezi toga. Da li naknadno dati izjavu o tome ili ne?

---
Da li se takvo pravilo odnosi i na paušalce ili ne? Da li to za plaćanje poreza na zakupljeni prostor važi i za paušalce? (u ovom slučaju je ustupljen a ne zakupljen) Da li postoji neki link gde može pouzdano da se pročita taj zakon i kaznene odredbe?

I najvažnije: ako je to prekršaj - kolika je onda kazna za paušalca koji je u takvom prekršaju? Da li je ista kazna i za preduzetnike paušalce i za velika preduzeća? Da li je to onih 500000 din ili je manje? Da li neko od vas zna to? To za kaznu mi je najvažnije da znam koliko iznosi.


"Polako sa plaćanje..." - što reče Šojić. Kakva kazna i odakle Vi znate da ste bilo šta prekršili? Samo nagađate. Ako Vas vide smotanog, a da Vam viri nešto iz džepa, eto njih da to pokupe. I kad bi utvrdili da postoji prekršaj Vaše je pravo da to ne razumete i poričete i tvrdite suprotno. Problem je što u određenom trenutku nešto ipak treba izmiriti, ali i kada izmirite i dalje imate pravo da Vam ništa nije jasno. To Vam niko ne može uskratiti.

Eto morali su da Vam traže tu izjavu kada ste u poreskoj prijavi prijavili da imate poslovni prostor, a nisu. Recimo da su Vam verovali. Možda imate registrovano sedište na drugoj adresi od te na kojoj je poslovni prostor, a to sedište je Vaš stan ili stan na kome ste u MUP-u prijavljeni. U tom slučaju se ne traži prilikom osnivanja ta izjava već se veruje MUP-u i prijavi prebivališta. Mada je neophodna saglasnost vlasnika stana ako to niste Vi lično, znači Vaš roditelj, ukućanin i slično. Vi ste u obavezi da priložite ili tapiju o vlasništvu ili kupoprodajni ugovor ako još nije uknjiženo vlasništvo. Ili naravno ako nije Vaša nekretnina upravo taj ugovor o zakupu ili ustupanju poslovnog prostora. Sami procenite da li ćete da "čačkate mečku" što reče narod ili da mudro ćutite.

Kao što rekoh, samooporezivanje vrše oni koji vode poslovne knjige, a paušalci ne vode poslovne knjige. Logika kaže da bi njima neko trebao da odredi taj porez, zar ne?
Vi se sad sami sa sobom presaberite, da li ste išli uopšte od osnivanja u Upravu javnih prihoda da prijavite komunalne takse, gradsko građevinsko zemljište i firmarinu? Bez te prijave nećete moći u APR-u na kraju da zatvorite radnju.

Kazne po svim osnovama su manje za preduzetnike nego za pravna lica, iako naravno postoje preduzetnici koji su finansijski moćniji od mnogih pravnih lica. Dakle platili bi manju kaznu u svakom slučaju za neko delo za koje bi kaznu takođe platilo i pravno lice.

Ako se taj prostor u Upravi javnih prihoda vodi kao lokal odnosno poslovni prostor sve je u redu, platiće vlasnik porez na ceo prostor, a Vi se raskusurajte, jer kao što rekoh državi je sve jedno ko daje srebrnjake važno da su svi na broju.
Ako je to stan, onda se plaća porez na stan. E u tom slučaju Uprava javnih prihoda treba na osnovu Vaše dve prijave za komunalne takse da utvrdi šta će tu da naplati. Onda i utvrde da li treba da prijavite i porez na imovinu i to Vam saopšte. Nije država baba-roga, neće niko da vas obesi ili nešto slično, već će Vam se sve objansiti. Čim ste vi došli kod njih to znači da želite da platite porez. Ako bi Vas najurili, opljačkali ili šta slično, više nikad niko sam ne bi došao.


[Ovu poruku je menjao cipservis dana 12.04.2014. u 00:03 GMT+1]
[ BANE BG @ 13.04.2014. 20:46 ] @
Saja je kralj . . .
[ BANE BG @ 13.04.2014. 20:54 ] @
Pozdrav dragi sagovornici....mucim muku da li sa SIFROM DELATNOSTI 47.99 Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca:
- prodaja preko automata,
- prodaja preko putujućih prodavaca – ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri ...MOGU DA BUDEM PAUSALAC...
[ S A J A @ 14.04.2014. 20:05 ] @
Citat:
BANE BG: Pozdrav dragi sagovornici....mucim muku da li sa SIFROM DELATNOSTI 47.99 Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca:
- prodaja preko automata,
- prodaja preko putujućih prodavaca – ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri ...MOGU DA BUDEM PAUSALAC...


Neće da može. Baš piše da trgovine na malo ne mogu da budu paušalci.
[ pctel @ 15.04.2014. 13:51 ] @
Citat:
S A J A: Neće da može. Baš piše da trgovine na malo ne mogu da budu paušalci.

Da li bi mogao da objasnis kojom uredbom je ovo izmenjeno? Oduvek nisu trgovine na malo nisu mogli da budu pausalci (niti je to njima nesto posebno odgovaralo, jer brzo dostignu limit), ali je postojao izuzetak od tog pravila. Po Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti (poslednja izmena SG 119/2013) pise da u treću grupu izmedju ostalih spada i " trgovinska delatnost koja se obavlja izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama)".
[ S A J A @ 15.04.2014. 16:41 ] @
Gledao sam šta piše u zakonu o porezu na dohodak, a tamo piše da ne mogu trgovine na malo i veliko... međutim, ne pogledah dole, piše izuzetak za te putujuće trgovine.


Član 40

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

1) koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;

2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;

3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;

4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 6.000.000 dinara;

5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.
[ cipservis @ 15.04.2014. 16:44 ] @
Ja sam imao trgovinu na malo mešovitom robom i za 2002. je bilo paušalno oporezovano i to su otkinuli žešće, ali dobro već smo bili u sukobu.
Posle se nisam više bavio trgovinom. Mislim da je negde u vreme sa uvođenjem PIB-a valjda odlučeno da trgovine moraju voditi knjige, osim trafika, tezgi i sličnih, ali iskreno ne znam šta se odigravalo posle 2003. na tom polju. U to vreme je važilo pravilo da oni koji ne predaju završni račun za vođenje knjiga automatski dobijaju rešenje o paušalu.
Trenutno piše u uredbi za paušal da prodaja na tezgama i tamo gde se često menja mesto prodaje može u paušal. Ali meni je inspektorka rekla da ta uredba njoj služi, a ne nama i da se ona po njoj usmerava kada donosi odluke.
[ BANE BG @ 18.04.2014. 12:02 ] @
Postovani sagovornici,

da li neko moze da mi kaze koja je procedura prilikom nabavljanja(kupovine robe) za firmu stim da se ta roba kupuje da bi se dalje prodavala po cenama firme(trgovina).

NA KOJI NACIN SAM TO OBAVEZAN DA PRIKAZEM KROZ ULAZ U FIRMU(DA LI SU TO NEKI POSEBNI RCUNI I FAKTURE) ILI MOGU DA SE SNABDEVAM ROBOM SA BUVLJAKA I PRIKAZEM TO KROZ FISKALNI RACUN ILI NOTA(PISANI) RACUN KOJI BI DOBIO NA MESTU GDE BI KUPIO ROBU....DA LI BI TO BILO U SKLADU SA ZAKONOM AKO SAM PAUSALAC KNJIGAS....DA LI JE DOVOLJNO DA IMAM FISKALNI ILI NOTA(PISANI) RACUN???

hvala unapred i srecni praznici svima koji ih slave ...
[ cipservis @ 18.04.2014. 12:29 ] @
Citat:
BANE BG: Postovani sagovornici,

da li neko moze da mi kaze koja je procedura prilikom nabavljanja(kupovine robe) za firmu stim da se ta roba kupuje da bi se dalje prodavala po cenama firme(trgovina).

NA KOJI NACIN SAM TO OBAVEZAN DA PRIKAZEM KROZ ULAZ U FIRMU(DA LI SU TO NEKI POSEBNI RCUNI I FAKTURE) ILI MOGU DA SE SNABDEVAM ROBOM SA BUVLJAKA I PRIKAZEM TO KROZ FISKALNI RACUN ILI NOTA(PISANI) RACUN KOJI BI DOBIO NA MESTU GDE BI KUPIO ROBU....DA LI BI TO BILO U SKLADU SA ZAKONOM AKO SAM PAUSALAC KNJIGAS....DA LI JE DOVOLJNO DA IMAM FISKALNI ILI NOTA(PISANI) RACUN???

hvala unapred i srecni praznici svima koji ih slave ...


Bane moraš biti registrovan za trgovinu da bi se bavio istom. Ne možeš imati kao pretežnu delatnost bilo koju drugu, a baviti se trgovinom.
U slučajevima kada sam proizvodiš svoje proizvode, na primer pekara, ti imaš pravo da ih prodaješ i to se ne smatra trgovinom već proizvodnjom.
Naime trgovina je posredovanje u prometu robe.

Fiskalni račun nije računovodstveni dokument tako da se na osnovu njega ne može knjižiti, ali možeš knjižiti na osnovu gotovinskog računa koji je u obavezi da ti izda svaki privredni subjekt koji izvrši naplatu u gotovini. Na tom računu moraju biti ispisani podaci tvoje firme i onda sa njim možeš knjižiti.
Što se paušala tiče, ako jesi registrovan za trgovinu, i jesi u paušalu, tebe primljeni računi ne zanimaju jer ti se rashodi ne priznaju, nemaš rashoda, tako da nemaš ni ulaz robe. Međutim mora dokazivati poreklo robe koju prodaješ, odnosno ne možeš prodavati švercovanu robu i slično. Tu ti problem opet rešavaju gotovinski računi. Takođe robu možeš nabaviti i fakturom plaćanjem preko računa, kod nekih firmi je neophodno da imaš i ugovor sa njima, u trgovini je to mislim i pravilo(bar je bilo pre desetak godina). Te fakture ti ne knjižiš jer si paušalac, ali ih čuvaš kao dokaz o poreklu robe.

Paušalac knjigaš ne postoji, ili vodiš knjige prosto ili dvojno knjigovodstvo, ili si paušalac i ne vodiš knjige, osim KPO i knjiga(obrazaca) vezanih za fiskalnu kasu.
Međutim kao što rekoh pretežna delatnost ti mora biti neka trgovina. Usput na buvljaku niko živi ne izdaje gotovinske račune, tako da ti je moj savet da uvek sa sobom nosiš jedan blanko blok i daš onom na tezgi da ti popuni i udari svoj pečat, pa mu ostaviš donji primerak. Oni baš i ne znaju svoje obaveze. Po pravilu izvade knjigu fiskalnih računa, a uopšte nisu u sistemu fiskalizacije, nemaju fiskalnu kasu. Čak i kada imaš fiskalnu kasu fiskalni račun možeš izdavati samo ako imaš overenu potvrdu da fiskalna kasa nije više u tvom posedu. Ako ti nestane struje u objektu, ukoliko nemaš kasu sa baterijama moraš zatvoriti objekat do dolaska električne energije, ne smeš izdavati fiskalne račune. Iz fiskalne kase se izdaje fiskalni isečak. Fiskalni račun je papir iz bloka.

Mada mislim kada se vode knjige da se roba za dalju prodaju mora nabavljati isključivo sa računa, a ne plaćanjem gotovinom, ali ne bih znao da kažem čime je konkretno to propisano. Gotovinski može da se nabavlja za finalnu potrošnju to znam sigurno.

Srećan praznik i tebi.

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 18.04.2014. u 14:36 GMT+1]
[ milened @ 18.04.2014. 18:40 ] @
Dobio sam resenje za ovu godinu.

25% veca suma od proslogodisnje.
[ Dexic @ 18.04.2014. 19:23 ] @
Beograd?
[ milened @ 18.04.2014. 19:35 ] @
Petrovaradin!
[ BANE BG @ 18.04.2014. 19:51 ] @
CIP,

Hvala puno a detaljnom odgovoru.Manje vise sam tako i kontao oko vodjenja knjiga i pausala.

Tako sam i mislio da vrsim trgovinu.Otvorio bi firmu gde bi glavna delatnost bila vezana za trgovinu a imam racunicu ako bi robu nabavljao na buvljaku a da bi sve bilo legalno trebao bi da imam i racune da bi mogao da opravdam poreklo robe tako da me samo to koci oko racuna...Ne znam da li je to po zakonu....


1. Buni me stavka sto ne bi mogao da se snabdevam robom na buvljaku za dalju distribuciju ako bi imamo pisani racun na osovu cega bi opravdao poreklo robe tj dokazao da sam je kupio legalno na objektu koji je registrova kao predpostavljam str i koji je ima sva prava da legalno prodaje robu???

2. Ono sto me jos zanima je da li bi cena bila veca i za koliko ako bi neko hteo da mi popuni pisani racun i udari pecat svoje firme???


[ cipservis @ 18.04.2014. 21:04 ] @
@Bane

Mislim da bi ipak prvo morao da vidiš šta bi ti konkretno registrovao, znači koju delatnost trgovine i da li bi ti Poreska uprava dopustila paušal ili moraš na vođenje knjiga. Kada je trgovina u pitanju ipak bih ti savetovao da potražiš nekog knjigovođu ako moraš voditi knjige. Vođenje knjiga ti smanjuje troškove prema državi na početku, ali kasnije kada posao krene može se dogoditi da je paušal povoljniji.

Iskreno ne znam da li je dozvoljeno u današnje vreme nabavljati robu za dalju prodaju van veleprodaja, znam kako je bilo pre 10-15 godina kada sam se bavio time. Od trenutka kada je krenuo paušal za trgovine roba se mogla nabavljati bilo gde. Ali tada je glavni problem bila trgovina na crno, jer veleprodaje su prodavale robu i za gotovinu. Od kada je to dozvoljeno u zemlji je zavladala trgovina na crno, bez papira. Onda su to posle pokušavali da obuzdaju.
Ono što znam jeste da na primer mnogi butici kupuju robu od Kineza, a nisam nešto siguran da svi Kinezi imaju veleprodaje, tako da je verovatno moguće. Te stvari bi morao znati knjigovođa koji vodi neku trgovinu, opet ako ti želi reći. Mada opet nije isključeno i da je to poslovanje na crno.

2.Cena sigurno ne sme biti veća zato što ti neko izdaje račun, jer svakako je u obavezi u maloprodaji da ti izda gotovinski račun na tvoj zahtev, naravno ako je u sistemu fiskalizacije i fiskalni isečak, pa na gotovinskom računu upisuje broj fiskalnog isečka. Međutim kada ti neko izda račun za kupljenu robu on tu prodaju više ne može sakriti jer ne zna gde ćeš ti odneti taj račun i šta ćeš sa njim uraditi.
Ja sam ti u principu rekao šta je najveći problem na buvljaku, to je da oni nemaju gotovinske račune jer ne znaju da ih moraju imati i izdavati. Inače oni i ne izdaju račune što nije u skladu sa zakonom, ali nije to ni moj ni tvoj problem. Tebi je najbitnije da proveriš da li ta firma postoji čiji je pečat, i da li je registrovana za delatnost kojom se bavi. Ti ne moraš robu nabaviti od trgovca ili veletrgovine, možeš od proizvođača i tu obavezno prolaziš jevtinije.
[ Brineta25 @ 27.04.2014. 14:28 ] @
Kako stoje stvari sa novim pravilima za predaju poreske prijave i zahteva za paušalno oporezivanje?

* da li je obavezno elektronski predati poresku prijavu i zahtev za paušalno oporezivanje ili će moći i dalje da se odnese papir/obrazac u poresku upravu?

* ako je obavezno elektronski kakva je procedura i troškovi? rokovi?

Hvala
[ cipservis @ 27.04.2014. 14:41 ] @
Citat:
Brineta25: Kako stoje stvari sa novim pravilima za predaju poreske prijave i zahteva za paušalno oporezivanje?

* da li je obavezno elektronski predati poresku prijavu i zahtev za paušalno oporezivanje ili će moći i dalje da se odnese papir/obrazac u poresku upravu?

* ako je obavezno elektronski kakva je procedura i troškovi? rokovi?

Hvala


Ne predaje se ta prijava elektronski, niti zahtev. Zahtev i tu prijavu predajte na pisarnici u Vašoj filijali Poreske uprave.
Moj savet Vam je da se pre predaje konsultujete sa poreskim inspektorom koji vodi obveznike sa početnim slovom Vašeg prezimena. Ne radi se to radi te prijave već radi ostavljanja pozitivnog utiska na inspektora.
Ovde imate obrazac PPDG-1P koji možete popuniti na računaru, odštampati u dva primerka i odneti u Poresku upravu: PPDG-1P
[ pctel @ 27.04.2014. 17:46 ] @
Citat:
cipservis:Mada mislim kada se vode knjige da se roba za dalju prodaju mora nabavljati isključivo sa računa, a ne plaćanjem gotovinom, ali ne bih znao da kažem čime je konkretno to propisano.

Nije to nicim ograniceno, jer i ne moze da bude iz razloga sto je namena robe sklona promeni. Naprimer, ja mogu da kupim 1000 litara Koka kole kako bih pocastio poslovne partnere na godisnjici firme, a ispostavi se da oni uopste ne piju koka kolu, pa ja donosim odluku da to iz magacina reprezentacije prebacim u magacin robe za dalju prodaju. Obicno su oba magacina fizicki ista prostorija, tako da se Koka kola ne pomera sa prvobitnog mesta vec se magacini samo u knjigama moraju voditi odvojeno.

Inace, ne bih rekao da pausalci ne mogu da se bave trgovinom kao sporednom delatnoscu, naprimer vecina pekara su pauslci i uredno prodaju jogurt koji nije njihov proizvod.
[ pctel @ 27.04.2014. 17:59 ] @
Citat:
BANE BG:
1. Buni me stavka sto ne bi mogao da se snabdevam robom na buvljaku za dalju distribuciju ako bi imamo pisani racun na osovu cega bi opravdao poreklo robe tj dokazao da sam je kupio legalno na objektu koji je registrova kao predpostavljam str i koji je ima sva prava da legalno prodaje robu???

kao dokaz je potreban racun sa pecatom + fiskalni isecak. To dvoje ide u kompletu i jedno bez drugog se ne moze knjiziti.
Postavlja se pitanje gde je taj koji tebi prodaje nabavio. Ako je isto kupio na drugom buvljaku, onda nema na osnovu cega ta ti izda racun, ne shvataj ovo licno ali - i ti i on ste siva ekonomija tj. kandidati za zatvor, a niste iza brave jedino zato sto se zakon odlucno ne sprovodi.
Ako je on registrovani proizvodjac toga, onda moze da ti prodaje svoje proizvode, ali opet je pitanje da li ima legalan ulaz za sirovine od kojih je to napravio. Ako je u pitanju ilegalni uvoz (sakriveno po torbama, tutnuto malo novca cariniku da ne zagleda mnogo) onda ne ocekuj da moze da ti izda legalan racun. Legalan uvoz se vrsi tako sto prvo mora da se izvrsi legalan izvoz iz zemlje prodavca, pa se onda to natovari na kamion i zapecti tako da niko ne moze da pridje i uzme/doda nesto, pa onda na vagu, pa potom na nasoj granici kamion opet ide na vagu gde se utvrdjuje da je sve u redu i uz overenu garanciju speditera da ces platiti carinu kamion se salje carinskoj ispostavi u tvom gradu, gde se otpecacuje, proverava i carini. To je jedina legalna procedura, a ako nameravas da pitas kako da se nesto falsifikuje i kao takvo iz nelegalnog prebaci u legalni promet, to na ovom forumu nece da moze.
[ pctel @ 27.04.2014. 18:12 ] @
Citat:
cipservis: Ono što znam jeste da na primer mnogi butici kupuju robu od Kineza, a nisam nešto siguran da svi Kinezi imaju veleprodaje, tako da je verovatno moguće. Te stvari bi morao znati knjigovođa koji vodi neku trgovinu, opet ako ti želi reći. Mada opet nije isključeno i da je to poslovanje na crno.

Znam jednog koji ima butik, a registrovao je krojacku radnju. U uglu ima neku staru sivacu masinu na kojoj ne zna da radi, a ni pod najtezim mukama ne bi priznao da nesto od te odece nije sam sasio. Mislim da neka odeca, naprimer kozne jakne, uopste i ne bi mogla da se sasije na toj masini.

Ja ustvari nisam siguran kako Kinezi uopste uvoze - ne verujem da oni ilegalno unesu ceo kontejner robe, vec sam vise sklon misljenju da je sve to uredno uvezeno, placeni carina i porez, a onda dalje oni izmedju sebe i prema kupcima posluju bez papira iskljucivo zbog toga sto im je tako lakse/jeftinije, a ne zbog toga sto je roba prebacena preko granice ilegalno. Buvljak je po mom misljenju daleko nelegalniji od Kineza, jer tamo imas i robu prenetu u torbama iz Madjarske/Rumunije/Bugarske/Turske.
[ cipservis @ 27.04.2014. 21:18 ] @
Citat:
pctel: Znam jednog koji ima butik, a registrovao je krojacku radnju. U uglu ima neku staru sivacu masinu na kojoj ne zna da radi, a ni pod najtezim mukama ne bi priznao da nesto od te odece nije sam sasio. Mislim da neka odeca, naprimer kozne jakne, uopste i ne bi mogla da se sasije na toj masini.

Ja ustvari nisam siguran kako Kinezi uopste uvoze - ne verujem da oni ilegalno unesu ceo kontejner robe, vec sam vise sklon misljenju da je sve to uredno uvezeno, placeni carina i porez, a onda dalje oni izmedju sebe i prema kupcima posluju bez papira iskljucivo zbog toga sto im je tako lakse/jeftinije, a ne zbog toga sto je roba prebacena preko granice ilegalno. Buvljak je po mom misljenju daleko nelegalniji od Kineza, jer tamo imas i robu prenetu u torbama iz Madjarske/Rumunije/Bugarske/Turske.


A švercuju se i ljudi, a kamoli neće roba. Zar misliš da su svi Kinezi u Srbiji legalno prisutni? Razmisli i sam da li si u stanju da pregledaš bukvalno svaki kontejner uzduž i popreko, a na sve to dodaj korupciju koja je u Srbiji na visokom nivou. Poznato je šta umeju carinici. Uglavnom pišeš igračke, unutra budu kožne jakne i eto legalno na vrhu kontejnera budu igračke. A nikada ne istresu ni taj uzorkovani kontejner do kraja. Kada bi Kinezi plaćali i carinu i porez zar misliš da bi ta roba mogla da bude toliko jevtina. Seti se da su nedavno iz Poreske uprave upravo krenuli na Kinezi, pa ovi zapretili da će da se vrate u Kinu...
[ cipservis @ 27.04.2014. 21:38 ] @
Citat:
pctel:
Citat:
BANE BG:
1. Buni me stavka sto ne bi mogao da se snabdevam robom na buvljaku za dalju distribuciju ako bi imamo pisani racun na osovu cega bi opravdao poreklo robe tj dokazao da sam je kupio legalno na objektu koji je registrova kao predpostavljam str i koji je ima sva prava da legalno prodaje robu???

kao dokaz je potreban racun sa pecatom + fiskalni isecak. To dvoje ide u kompletu i jedno bez drugog se ne moze knjiziti.
Postavlja se pitanje gde je taj koji tebi prodaje nabavio. Ako je isto kupio na drugom buvljaku, onda nema na osnovu cega ta ti izda racun, ne shvataj ovo licno ali - i ti i on ste siva ekonomija tj. kandidati za zatvor, a niste iza brave jedino zato sto se zakon odlucno ne sprovodi.
Ako je on registrovani proizvodjac toga, onda moze da ti prodaje svoje proizvode, ali opet je pitanje da li ima legalan ulaz za sirovine od kojih je to napravio. Ako je u pitanju ilegalni uvoz (sakriveno po torbama, tutnuto malo novca cariniku da ne zagleda mnogo) onda ne ocekuj da moze da ti izda legalan racun. Legalan uvoz se vrsi tako sto prvo mora da se izvrsi legalan izvoz iz zemlje prodavca, pa se onda to natovari na kamion i zapecti tako da niko ne moze da pridje i uzme/doda nesto, pa onda na vagu, pa potom na nasoj granici kamion opet ide na vagu gde se utvrdjuje da je sve u redu i uz overenu garanciju speditera da ces platiti carinu kamion se salje carinskoj ispostavi u tvom gradu, gde se otpecacuje, proverava i carini. To je jedina legalna procedura, a ako nameravas da pitas kako da se nesto falsifikuje i kao takvo iz nelegalnog prebaci u legalni promet, to na ovom forumu nece da moze.


Samo da te korigujem, dovoljan je gotovinski račun za knjiženje, ne moraš imati fiskalni isečak(račun) pošto nisu svi u sitemu fiskalizacije, a sam fiskalni isečak nije dokument za kniženje pošto nema dovoljno podataka na sebi, nedostaju podaci o kupcu pre svega. Problem je što ljudi ne znaju da su u obavezi imati kod sebe uvek blokove gotovinskih računa. Inače gotovinski račun ne služi smao firmama, može se pisati i na ime i prezime fizičkog lica i to bez nekog posebnog razloga jednostavno na zahtev kupca.

Ono što ja kontam jeste da kolega želi da drži neku trafiku i da kupuje čokolade, snickerse i slično na buvljaku na kutije jer je cena niža. Otuda i njegovo pitaje da li mogu da mu traže drugu cenu ako on traži račun. U slučaju robe na crno mogu, jer oni tada moraju tu robu što su prodali da prikažu u legalnim tokovima što je onda veći trošak. Ako ne uzme račun toj robi nema više traga na ulazu. Tako rade i Kinezi.
Ono na šta bih ja skrenuo pažnju jeste da tržišna inspekcija obavezno kontroliše datum na pojedinačnim proizvodima i upoređuje sa fakturom i ako je faktura starija od datuma proizvodnje... zna se šta je i kako je. A poznata je praksa da trgovci nabave kontigent legalno, a zatim dva kontigenta prodaju preko te nabavke nelegalno. To je omogućio Sloba kada je dozvolio veleprodajama da prodaju po svojim veleprodajnim cenama, tada uz dodatak poreza na promet. Onda tu ljudi plate taj porez i dalja razlika u ceni je čisto njihova i država gubi svoj deo. Danas se taj porez zove PDV. Kada se poslovalo pre uvođenje PDV-a mi smo davali izjave veleprodajama da uzimamo robu za dalju prodaju i nismo plaćali porez na promet tada već tek onda kada bi prodali krajnjim korisnicima. Država je tu mnogo gubila zbog nepoštenja, priznavali su se kalo i rastur do 3% na primer što se koristilo naravno... itd. Danas se ne bavim trgovinom, tj. ne bavim se poslednjih desetak godina pa i ne znam u praksi kako to izgleda.

Legalan izvoz nije u nekom interesu zemlje domaćina jer nema šta na njemu da naplati, ne postoji carina na izvoz već samo olakšice izvoznicima. Ako izvoznik ne prijavi izvoz onda ne može ni tražiti bonuse i olakšice i država zadovoljna, jedini uslov je da taj novac od izvoza uđe u legalne tokove(tu je poseban prostor za korupciju), a za to postoje načini. Uglavnom taj novac je vanredni priliv za tu državu i ona je opet na dobitku. Uglavnom oni overavaju šta hoće.
Što se tiče uvoza, kamiona, vagica za tačno merenje, pečatiranja kamiona, kontejnera i sve ostalo, ma tu ima svakakvog muvanja. Kada meriš kamion zameni vozača i eto razlike u težini, a da ti ne kažem da postoji teže i lakše drvo od koga se prave transportne palete i različite druge mahinacije
[ pctel @ 27.04.2014. 22:06 ] @
Citat:
cipservis: Samo da te korigujem, dovoljan je gotovinski račun za knjiženje, ne moraš imati fiskalni isečak(račun) pošto nisu svi u sitemu fiskalizacije...

Dobro, sad, jasno je da taksisti, advokati, stari zanati i jos par delatnosti nisu u sistemu fiskalizacije, ali za sve ostalo (pa i za kupovinu gaca i carapa na buvljaku vazi Mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 413-00-00354/2005-04 od 24.10.2005. godine:
"Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase odnosi se na svaki pojedinačni predmet dobara na malo, nezavisno da li je kupac fizičko, pravno lice ili preduzetnik. U slučaju kada se vrši promet dobara na malo pravnom licu ili preduzetniku, privredni subjekt koji se bavi prometom dobara na malo dužan je da formira, odštampa i izda fiskalni isečak fiskalne kase čime je evidentiran i taj promet. Privredni subjekt koji se bavi prometom dobara na malo dužan je da pravnom licu ili preduzetniku izda i račun ili drugi dokument u skladu sa propisima kojima se određuje porez na dodatu vrednost i da u tom računu (fakturi) upiše broj fiskalnog isečka na osnovu koga je promet evidentiran preko fiskalne kase."
Dakle i jedno i drugo, to je moje misljenje, ali kao i uvek do sada preporuka je da ne slusate ni mene ni cipservis, vec pravac poreska uprava kod svog poreskog referenta, pa kako on kaze tako radite.

[ cipservis @ 27.04.2014. 23:13 ] @
Citat:
pctel: Dobro, sad, jasno je da taksisti, advokati, stari zanati i jos par delatnosti nisu u sistemu fiskalizacije, ali za sve ostalo (pa i za kupovinu gaca i carapa na buvljaku vazi Mišljenje Ministarstva finansija RS, br. 413-00-00354/2005-04 od 24.10.2005. godine:
"Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase odnosi se na svaki pojedinačni predmet dobara na malo, nezavisno da li je kupac fizičko, pravno lice ili preduzetnik. U slučaju kada se vrši promet dobara na malo pravnom licu ili preduzetniku, privredni subjekt koji se bavi prometom dobara na malo dužan je da formira, odštampa i izda fiskalni isečak fiskalne kase čime je evidentiran i taj promet. Privredni subjekt koji se bavi prometom dobara na malo dužan je da pravnom licu ili preduzetniku izda i račun ili drugi dokument u skladu sa propisima kojima se određuje porez na dodatu vrednost i da u tom računu (fakturi) upiše broj fiskalnog isečka na osnovu koga je promet evidentiran preko fiskalne kase."
Dakle i jedno i drugo, to je moje misljenje, ali kao i uvek do sada preporuka je da ne slusate ni mene ni cipservis, vec pravac poreska uprava kod svog poreskog referenta, pa kako on kaze tako radite.


Ovako, u hijerarhiji mišljenja Ministarstva finansija su na dnu, na vrhu je Ustav, iza slede Zakoni, zatim Pravilnici... itd. Naime zakonodavno telo je ono koje propisuje, a izvršni organ u ovom slučaju Vlada, odnosno MFIN samo to sprovodi, otuda njegovo mišljenje nema nikakvu težinu u odnosu na Zakon. Zakon se potvrđuje pred sudskom vlasti, odnosno na sudu s tim da država jasno mora znati šta je šta i da mora izbegavati takvu praksu potvrđivanja pred sudom.
Zakon o fiskalnim kasama, čija dopuna je i svežija od ovog mišljenja MFIN što je dodatni razlog da se stavi upitnik na isto(ne mora da znači da mišljenje nije više validno donošenjem izmene zakona) kaže sledeće:
Citat:
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase
Član 3

Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.

Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).

Obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima, kao i na bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.).


Dakle pravnim licima i preduzetnicima fiskalni isečak se izdaje samo u slučaju kada plaćanje vrše za fizičko lice, ne kada uzimaju za svoj privredni subjekt. Znači kada servisiram računare firmi, a ona plaća preko računa putem profakture ili fakture nemam obavezu evidentiranja tog iznosa preko fiskalne kase. Ukoliko pravno lice ili preduzetnik žele platiti u gotovini onda im moram izdati fiskalni isečak i fakturu u kojoj ću upisati broj tog fiskalnog isečka, a ta stvar nije uopšte definisana u ovom Zakonu. Međutim država se plaši za tokve gotovine, na tu stvar su poreski inspektori posebno alergični, čim se pomene gotovina pali im se crvena lampica za uzbunu. Iz to straha traže da se gotovina provlači kroz fiskalnu kasu u svim slučajevima. S druge strane time je nama olakšano poslovanje jer ne moramo posebno zavoditi i taj deo pazara, već se sve unosi u knjige putem knjige dnevnih izveštaja, njena stavka se unosi u PK1. Kod paušalaca sa fisklanom kasom je postojao taj problem da li će ili neće uplatiti naplaćenu gotovinu od firme na svoj tekući račun ili će taj račun(faktura) koji su izdali završiti u plamenu. Ovako kucanjem kroz fiskalnu kasu potrošač može kontrolisati na licu mesta. A oni koji nisu u sistemu fiskalizacije posluju po principu poštenja, međutim pravna lica moraju obično uzeti sebe radi račun po kome su platili, pa se na taj način vrši kontrola tog toka novca.
Dodatna okolnost jeste definicija preduzetnika, a to je da je preduzetnik FIZIČKO LICE koje obavlja delatnost. Zakon nije dovoljno jasan po tom pitanju jer je morao izričito, a ne u prenesenom značenju da kaže da se preduzetniku ne mora izdavati fiskalni isečak ukoliko plaćanje vrši preko računa.
Osnov zbunjivanja jeste mogućnost fizičkog lica da zahteva da svoj račun izmiri virmanski, a ne gotovinski. Nisu se mogli setiti pametnijeg načina nego da privredni subjekt izda račun za bezgotovinsko plaćanje koji će prethodno već iskucati na fiskalnoj kasi u vidu fiskalnog isečka. Postavlja se pitanje, a šta ako to fizičko lice ne plati??? Usluga je pružena i ne može se poništavati taj fiskalni isečak po tom osnovu, a to što ti ne možeš da naplatiš je tvoj lični problmem, nema asistencije od strane države, a ti unajmljuj uterivače dugova i slično, samo državi ćeš da platiš njeno bez obzira što nisi dobio pare za svoj rad, pruženu uslugu. Inače u slučaju izdavanja računa za bezgotovinsko plaćanje fisklani isečak se naplaćuje kao ček, kuca se kao ček. E sad ček i gotovina su potpuno ista stvar što neko izgleda nije dobro naučio tokom svog obrazovanja, ali to nije naš problem. Međutim fiskalne kase nemaju opciju naplate bezgotovinskog plaćanja. Zašto? Nemam pojma.

U praksi se dešava najčešće jedna nepravilnost, a to je da prodavci koji obično vrše i dostavu šalju već otkucani fiskalni isečak zajedno sa robom. To nije dozvoljeno, jer da jeste ne bi postojale terenske fiskalne kase. Kada su meni dodeljivali fiskalnu kasu mozgali su oko toga i zaključili da ja naplaćujem na terenu kod mušterija i da tu mora ići terenska kasa. Navešću primer kompanije koja radi po pravilu to je Tehnomanija, oni vam kucaju fiskalni isečak na licu mesta u trenutku isporuke robe. Nepravilnosti postoje i ima ih previše po mom mišljenju što otvara dodatni prostor za korupciju. Najgora stvar je nestručnost odgovornih lica i lica zaposlenih u državnoj upravi.
[ pctel @ 28.04.2014. 20:23 ] @
Citat:
cipservis: Ovako, u hijerarhiji mišljenja Ministarstva finansija su na dnu, na vrhu je Ustav, iza slede Zakoni, zatim Pravilnici...
Mislim da na to gledas iz potpuno pogresnog pravca ili namerno suvisnim komentarima hoces da upropastis temu. Kada te zanima da li treba da izdas fiskalni isecak ili ne, onda ne citas Ustav, vec Zakon o fiskalnim kasama. Posto je on kao i svaki drugi zakon za neke specificne situacije nedorecen ili dvosmislen, onda se citaju pravilnici. Ako takve situacije nema ni u pravilnicima, onda primenjujes misljenje ministarstva. Ako ti ni tu nije bas najjasnije, onda odes pa pitas svog poreskog referenta.

E, posto ti volis problemu da pridjes sa druge strane, evo za tebe jedne misterije pravnog sistema Srbije - u Srbiji postoji JEDNA kompanija koja uz gotovinski racun ne izdaje fiskalni isecak, a nalazi se u sistemu fiskalizacije. Po ustavu, svi imamo ista prava, pa zasto onda ti moras da nosis fiskalnu kasu sa sobom i dajes isecak uz gotovinski racun? Imas po forumima nekoliko primera nesrecnih vlasnika firmi koji su predvodjeni iskusnim knjigovodjama hteli da primene princip jednakih prava za sve, pa su bili kaznjeni sa po milion dinara, a kad su se bunili kaznjeni su po nekom drugom osnovu i tako sve dok nisu prestali da se bune. Mnogi su odustali od preduzetnistva, a kazne sa kamatama cekaju ih i kada se nakon vise godina zaposle kod drugog poslodavca.

Citat:
Dakle pravnim licima i preduzetnicima fiskalni isečak se izdaje samo u slučaju kada plaćanje vrše za fizičko lice, ne kada uzimaju za svoj privredni subjekt.

Pogledaj malo bolje, ako ja kazem "automobil je plav" to ne znaci da ne postoje sivi, beli i crveni. Konkretno, nigde ne pise da se pravnom licu ne izdaje fiskalni isecak ako dobra ili usluge placa u gotovom. Osim toga, gore si pomenuo da i ti izdajes fiskalni isecak, a savetujes druge da to ne cine:
Citat:
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik žele platiti u gotovini onda im moram izdati fiskalni isečak i fakturu...
[ gosha @ 28.04.2014. 21:47 ] @
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase

Član 3

Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).


Zakon nalaže da se izda fiskalni isečak ukoliko je u pitanju maloprodajni objekat ili je to uslužna delatnost koja pruža usluge fizičkim licima.
Fiskalni isečak se mora izdati svakom kupcu bilo ono pravno ili fizičko lice. Gotovinski račun se pravi u 2 primerka. Jedan se daje kupcu drugi se čuva. Mora da se popuni ispravno i da se upiše broj fiskalnog isečka koji ga prati.
Prvnom licu fiskalni isečak ne znači ništa i nije problem ako se usput izgubi. Bitan je gotovinski račun.

NAČIN PLAĆANJA ZABORAVITE. NIJE BITNO. ŠESTI PUT OVO PIŠEM. Ukoliko je plaćanje "virmanski" u kasi se stavlja da je plaćeno čekom.

Ukoliko preduzetnik ili pravno lice ima maloprodaju i želi da prodaje dobra pravnim licima bez izdavanja FI, mora obezbediti veleprodajni magacin ili vršiti promet dobara u tranzitu. U tim slučajevima ne mora izdavati FI.
Za sve ove načine prometa mora se voditi posebna KEPU knjiga.

Pozdrav.

[ cipservis @ 28.04.2014. 21:48 ] @
Nisam savetovao nikoga da ne izdaje fiskalni isečak. Uopšte nije pogrešno izdati fiskalni isečak i pravnom licu ako ti se izdaje, međutim možeš doći u situaciju da dvostruko knjižiš taj prihod ako ne paziš pošto je uplata virmanska. S druge strane Zakon je jasan da se fiskalna kasa odnosi na fizička lica, jer kao što i sam znaš možeš da se oslobodiš kase ako daš izjavu da ćeš raditi isključivo sa pravnim licima. Samo niko ne ume da ti protumači da li je preduzetnik pravno lice ili fizičko, jer su i sami zbunjeni.
Ja lično za virmanske uplate ne izdajem pravnim licima fiskalne isečke jer je to besmisleno, a meni država ne može ništa osim da se pravi mutava i nevešta... doduše sad ni to ne može, nema sreće državljanin sam EU, a ona bi tamo... tako da ih ja učim vladavini prava.
Veruj ti meni ili nemoj, ali ja sam devedesetih izbacivao iz svoje radnje tržišnu inspekciju, doduše prvi su počeli... došla gospođa i to u predvečerje, a neće da pokaže značku, a i legitimaciju šatro samo iz njene ruke. Nisam bio vešt kao danas to je tačno, ali da pregleda nije mogla ništa. Onda je izvadila neku značku kada je osetila da je tvrdo, međutim ta značka se ne slaže sa legitimacijom... e onda je sama izašla napolje, ja zvao policiju, a oni mi rekli da ih sledeći put zovem odmah i da se ne ubeđujem sa službenim licima koja su sumnjiva, korumpirana i slično. Doduše to se kasnije pokazalo da je samo priča... jer moja krivična prijava je završila u fioci, a i jednog baju što sam ga zatvorio, pritvorio kako hoćeš do dolaska patrole su priveli pa pustili, čak se posle vratili panduri da me ubeđuju kako je on jelte zaposlen u finansijskoj policiji, a hoće koka kolu za reket... e onda sam policajcima pomenuo unutrašnju kontrolu pa su se i oni predomislili, ali ovaj svakako nije procesuiran. Danas je stvar malo drugačija jer mogu da pritiskam sa Briselom što i činim.
Međutim moja jedina želja je ustvari da svi mi ovde konačno počnemo da živimo u normalnim uslovima i bez pametnjakovića na vratu, korumpiranih državnih organa i svega ostalog što uz to ide. Zato me sirotinja raja i voli, što se suprotstvaljam tim moćnicima. Jedini moj peh je što nemam love za sudske procese inače bi ih i tu odrao. Uporno čekam da me neko od njih tuži, ali brate nema leba niko se za proteklih petnaestak godina nije odlučio na taj korak. Zašto? Zato što kao i Šešelj sve imam što mi treba protiv njih i nikada ne znaju gde ću da udarim. Bilo kako bilo neće biti EU dok se u potpunosti ne dovedu u red to je stav Brisela, a ne moj lični. A ja sam opet lojalni državljanin EU i moram služiti Briselu.

Počeo si o nekoj kompaniji... Telenor ne izdaje gotovinske račune ako te zanima, kada uplatiš kredit neće da ti izdaju gotovinski račun. Ne znam da li ne znaju ili im se može, ali tako je. Tačno je da po Ustavu svi imamo jednaka prava kao građani ili državljani R.Srbije,međutim problem je što se ta prava selektivno sprovode ili se uopšte ne sprovode. Onda ih ti moraš na drugi način ostvarivati. Glavna stvar je u tome da su državni službenici neobrazovani i nestručni i da se uopšte ne snalaze u celoj ovoj situaciji u kojoj samo političari dobro plivaju, doduše ne svi, neki se podaviše. Veoma je teško uopšte živeti u sistemu u kome se menjaju zakoni toliko često i toliko drastično. Opet svaki taj zakon je dobro pisan, prilično razumljivo i jasno, ali tumača ima raznih.
Što se mene tiče, ja eto moram da nosim fisklanu kasu sa sobom jer ta stvar je jasna sama po sebi, za to bi mogli da me optuže tako da se ne bih mogao pošteno braniti. Nepošteno mogu koliko hoćeš, ali to niti je moj cilj niti je u skladu sa osnovima demokratskog uređenja.
Usput baš zato što nigde ne piše da se pravnom licu izdaje ili ne izdaje fiskalni isečak možeš tumačiti dvojako. Kada se dođe pred sud, sudija ima "praznu" glavu(ne može drugačije biti nepristrasan) i njemu se prinose argumenti, činjenice, dokazi... pa sad ko bude ubedljiviji tužioci ili branioci. Ono što ja tebi kažem dok ne piše eksplicitno da se pravnom licu izdaje fiskalni isečak ti nisi u obavezi da ga izdaješ jer to nigde ne piše. A u Zakonu jasno piše da se fiskalni isečak u svim okolnostima fizičkom licu mora izdati. I protiv toga se ne može, pa zato nosim fisklanu kasu sa sobom, ponekad i kada mi ne treba, jer opet možda usput pogodim još neki poslić dok radim u nekoj od firmi sa nekim njihovim klijentom i slično. Nikad se ne zna.
Ono što je veoma bitno jeste da nikada ne dozvoliš da te na nešto primoraju, da te zastraše ili uplaše da te nateraju da nešto potpišeš jer to se jelte mora zato što to neko tako misli. Bez tvog priznanja ti u biti veoma teško bilo ko šta može. Zato kriminalci i kada budu osuđeni i dalje ne priznaju svoju krivicu, jer ako prizna krivicu onda je stvar jednostavna sudija mu samo odmeri kaznu, u suprotnom mora se dokazati krivica što može i potrajati, pa ako se ne dokaže eto obeštećenja optuženom. Problem je što Srbija uglavnom ne isplaćuje ta obeštećenja pod opravdanjem da nema odakle. Ali to pravo ne propada, plaztiće kad-tad. S druge strane veoma se redovno isplaćuju obeštećenja za ujede pasa, posebno po sporazumnoj varijanti gde se izvesni likovi najverovatnije ugrade, jer to je unosan biznis. Princip je da uhvate psa, ubiju ga, skuvaju mu glavu i onda se ugrizu sa njegovim čeljustima, pa po nadoknadu. A onda slušamo priče o istrebljivanju korupcije i slično... problem je što Evropa nije gluva na te stvari.
Što se tiče javnih preduzeća, ne brini i EDB-u sam doveo tržišnu inspekciju svojevremno u prostorije očas posla svojom diplomatijom, i da vidiš kako su odmah smanjili račun, još se izvinili što su pogrešno očitali brojilo, a pre toga me maltene izbacili kada sam prigovorio. Da sam samo imao love da ih tužim... e to bi tek bio merak. Zakon postoji da bi štitio kriminalce, to je poznata stvar, kako se pravednici ne bi obnašali kriminalno prema njima, odnosno kako bi se sprečio linč. Ostaje samo pitanje ko je kriminalac.
Ljudi koji su se užljebili su sebični, gledaju samo sebe, teško im je, ali eto našli su neki svoj oslonac, pa sada ne bi ništa da menjaju jer ako im upropaste to njihovo užljebljenje u koruptivni sistem, ode im i to malo što su stvorili, a za ostali narod ih boli uvo. E taj ostali narod može samo da zaštiti vladavina prava. A tog naroda je sve više i više.
Znaš kako, biće Srbija uređena država i normalna jer mi se tako hoće, zainatio sam se i gotovo. Treba da živimo kao sav normalan svet, pa iako smo siromašni bar možemo zadržati sopstveno dostojanstvo.

A jel znaš zašto za plaćanje u gotovini izdajem fisklani isečak pravnim licima? Da ne bi mogla ta pravna lica da mi naknadno naprave problem svojom nekom brljotinom, pa da upadnem u lanac pranja novca, ali to je već viša matematika. Jel misliš da ja čekam da mi izdaju fiskalni isečak kada nešto kupujem za sebe lično? Ne, boli me uvo, nek radi po svojoj savesti, taj krade najmanje i zadnji je koga treba dovoditi u red. Isečak uzimam kada kupujem mnogo robe, čisto da odmah pregledam šta je kucano i da li ima nekih grešaka. Sa njim se ne može knjižiti tako da mi ni za firmu nema neki značaj. Zar ti ne govori dovoljno činjenica da se sa fisklanim isečkom-računom ne može knjižiti da taj dokument nema nikakvog značaja pravnom ili poslovnom licu? I to ti je jedan od argumenata odbrane pred sudijom za prekršaje na primer.
[ cipservis @ 28.04.2014. 22:21 ] @
Citat:
gosha:
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase

Član 3

Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).


Zakon nalaže da se izda fiskalni isečak ukoliko je u pitanju maloprodajni objekat ili je to uslužna delatnost koja pruža usluge fizičkim licima.
Fiskalni isečak se mora izdati svakom kupcu bilo ono pravno ili fizičko lice. Gotovinski račun se pravi u 2 primerka. Jedan se daje kupcu drugi se čuva. Mora da se popuni ispravno i da se upiše broj fiskalnog isečka koji ga prati.
Prvnom licu fiskalni isečak ne znači ništa i nije problem ako se usput izgubi. Bitan je gotovinski račun.

NAČIN PLAĆANJA ZABORAVITE. NIJE BITNO. ŠESTI PUT OVO PIŠEM. Ukoliko je plaćanje "virmanski" u kasi se stavlja da je plaćeno čekom.

Ukoliko preduzetnik ili pravno lice ima maloprodaju i želi da prodaje dobra pravnim licima bez izdavanja FI, mora obezbediti veleprodajni magacin ili vršiti promet dobara u tranzitu. U tim slučajevima ne mora izdavati FI.
Za sve ove načine prometa mora se voditi posebna KEPU knjiga.

Pozdrav.



Molim te, reci mi zašto ovaj deo nisi obeležio? "odnosno pruža usluge fizičkim licima"
Taj deo ti govori jasno da se iskaz odnosi samo na fizička lica. Ako možeš u Poreskoj upravi da daš izjavu da ćeš raditi samo sa pravnim licima i da nećeš raditi sa fizičkim i da se tom izjavom oslobodiš fisklane kase, šta bi to moglo da govori? Takođe u tom slučaju ne moraš da imaš veleprodaju. Šta bi to bila veleprodaja usluga? Usluga se sama po sebi pruža na malo. A ne znam ni šta bi bila usluga u tranzitu, osim možda kod licenci, pošto one spadaju u pružanje usluga.
Konkretno šta si ti ustvari rekao, samo nisi precizirao. Trgovac ne može da ne fiskalizuje robu ako ima samo maloprodaju, i kada je ona fiskalizovana ne može je izbaciti drugačije nego fiskalno i zato mora silom prilika izdati fiskalni isečak odnosno račun. Dakle da bi napravio izlaz. Kod pružanja usluga toga nema, usluga nije roba i nije unapred fiskalizovana i ako se pruža pravnom licu šta onda? Možeš i ne moraš da je fiskalizuješ. Ako se pruža fizičkom licu moraš jer tako je zakon izričito zapovedio. Zašto? Zato što se fizičko lice ne može dalje kontrolisati... osim što je svojevremno Đeliću palo na pamet da nekome istresa ceger nakon što je izašao iz prodavnice... to bre ni Hitler nije radio. Kakav vid represije... Za razliku od toga pravnom licu kome je izvršena usluga se može iskontrolisati da li je ta usluga fakturisana, uredno plaćena, na koji način i odakle.

Ovo " Ukoliko je plaćanje "virmanski" u kasi se stavlja da je plaćeno čekom." je realno stanje i činjenica i tako je, međutim to je suluda stvar pravno gledano. Jer ček je gotovina, izdavanje čeka bez pokrića je primarna emisija novca, dakle štampanje gotovine. I ti sada virmansku - bezgotovinsku uplatu knjižiš gotovinski??? Zašto? Zato što kasa nema opciju bezgotovinskog plaćanja, dok je EDI obrazac poznaje. Sreća da se fizičkim licima ne isplati virmanska uplata zbog provizije banke, ovako kada plate gotovinom onaj ko je primio uplatu plaća proviziju na uplaćen pazar u gotovini. Dali su ti džep za sakupljanje fiskalnih isečaka i zamisli u njega se stavljaju i silni izdati računi za bezgotovinsko plaćanje. Pa gde bre mogu da stanu? Dakle to kucanje preko opcije "ček" je neka "izmišljotina" nečije solomonsko rešenje, jer izgleda da nijedna fisklana kasa ne poseduje opciju bezgotovinskog plaćanja. Kartice su takođe gotovinsko plaćanje. Fiskalna kasa služi za gotovinu. To je jasno kao dan. Međutim "stručnjaci" su se uplašili dosetljivog srpskog naroda koji bi mogao da im izvrda bezgotovinskim plaćanjem na neku njima uočljivu foru, ili kombinacijom uzimanja depozita do bezgotovinske uplate što je inače bilo zabranjeno, a mislim da je i još uvek, samo niko neće da Vam da robu bez neke garancije. Kada sma se ja bavio trgovinom, morao sam ostavlajti privatne čekove kao garanciju, iako su postojali akceptni nalozi kojima bi veleprodaja mogla naplatiti željeno potraživanje... opet samo ako ima para na računu. E ali izdavanje čekova bez pokrića je moglo da se naplati, svaki taj ček je bio naplativ i eto rešenja.

I samo bih te zamolio da mi kažeš gde ovo("Fiskalni isečak se mora izdati svakom kupcu bilo ono pravno ili fizičko lice.") ovako eksplicitno u Zakonu piše kada su u pitanju pravna lica? Ti ovo jesi sam lepo napisao, ali zašto zakonodavac nije učinio isto? Izvršna vlast ne može obavljati zakonodavnu osim u vanrednim situacijama koje se znaju kako se proglašavaju i pod kojim uslovima. Tako ni mišljenje ministarstva ne može biti ništa osim nekog opravdanja. Šta više danas moraš izdvojiti 10000 dinara ako želiš dobiti mišljenje MFIN. To je gospodin Lazar Krstić uveo. Neće čovek da ga uznemiravaju. Pametno, palti pa se klati. Zakon se ne plaća, niti naplaćuje, on je opšte dobro, što očigledno mišljenje MFIN nije jer se naplaćuje. Iznad MFIN postoji vlada, iznad nje parlament, a u biti sudska vlast je izdvojena. Na sve to dodaš međunarodne organe. Ministar je pion u nečijoj partiji šaha. Nemoj biti kralj, već onaj ko vuče poteze. "CIA snajka, CIA..."

I kako ćeš izdvojiti ono što si naplatio stvarno čekovima od onoga što je naplaćeno virmanski kada je sve kucano kroz čekove? Tako što ćeš prebrojiti čekove? Zatim oduzeti fakture? I onda se naći na nuli... Besmisleno, ali eto taj princip stvarno živi u našem sistemu.
Drago mi je samo da nije zaživelo ulaženje na prednja vrata u GSP vozila... bar smo nešto sprečili na neki način. Inače i to pravilo je uveo onaj ko nije rođen u gradu i ko je putovao nekim prigradskim ili međugradskim saobraćajem, pa je onda mislio da to tako treba i u gradu... svašta.
[ gosha @ 28.04.2014. 22:41 ] @
Narodski rečeno:

1. Imaš prodavnicu - maloprodaju izdaješ FI svima.
2. Imaš servis - pružaš usluge fizičim licima izdaješ FI svima
3. Imaš servis - pružaš usluge samo pravnim licima ne izdaješ FI.


Ovo ti je tumačenje tog člana. Tvoje tumačenje je pogrešno.


Ček je hartija od vrednosti ili gotovinski ekvivalent. Nije gotovina. U računovodstvu se knjiži na različitom kontu od gotovine. Naplata se vidi kroz izvod isto kao kada uplati pravno lice, samo je uplatilac banka. Primarna emisija je nešto šesto i nema veze sa čekovima zato što čekovi građana imaju pokriće zato što banka koja je izdala ček mora i da ga plati, a ona se bori sa onim kome je dala isti.

Ugovori sa fizičkim licima koji se naplaćuju periodično su oslobođeni izdavanja FI (Telekom, Telenor, EPS. Banke..).

,,,, i tako dalje nemam vremena više.
[ cipservis @ 29.04.2014. 00:35 ] @
Citat:
gosha: Narodski rečeno:

1. Imaš prodavnicu - maloprodaju izdaješ FI svima.
2. Imaš servis - pružaš usluge fizičim licima izdaješ FI svima
3. Imaš servis - pružaš usluge samo pravnim licima ne izdaješ FI.


Ovo ti je tumačenje tog člana. Tvoje tumačenje je pogrešno.


Ček je hartija od vrednosti ili gotovinski ekvivalent. Nije gotovina. U računovodstvu se knjiži na različitom kontu od gotovine. Naplata se vidi kroz izvod isto kao kada uplati pravno lice, samo je uplatilac banka. Primarna emisija je nešto šesto i nema veze sa čekovima zato što čekovi građana imaju pokriće zato što banka koja je izdala ček mora i da ga plati, a ona se bori sa onim kome je dala isti.

Ugovori sa fizičkim licima koji se naplaćuju periodično su oslobođeni izdavanja FI (Telekom, Telenor, EPS. Banke..).

,,,, i tako dalje nemam vremena više.


Gošo poštujem ja to što ti kažeš, ok. Međutimkada nađeš vremena, a drago mi je da ga nemaš, što znači da imaš posla, što je pozitivno za celokupnu našu situaciju u zemlji, molim te pokušaj da raščlaniš primere iz prakse.

Vidi za programiranje ti je takođe neophodna fiskalna kasa, nije izuzeto. E sad, da li je ono pružanje usluge ili proizvodnja ne znam, ako ne prenosiš licencu odnosno autorsko pravo, onda bi valjda bilo proizvodnja, opet kada ustupaš licencu to je usluga. Uglavnom čovek iz Vranaj naruči od mene da mu izradim sajt na primer ili neku aplikaciju nebitno, a ja sam u Beogradu. On je fizičko lice, na primer venčao se nedavno pa je poželeo da slike okači na net na specifičan način tako što će postaviti sajt o tom događaju. I ja njemu sad to uradim, on je fizičko lice, kako da naplatim? Daleko najjednostavnija varijanta je da on taj iznos uplati na tekući račun moje firme.
Bilo koja druga ideja je besmislena zbog nepotrebnog troška, koji čak može prevazići vrednost samog posla. Naime ti ne smeš slati fiskalni isečak ili račun već se on izdaje na licu mesta. Poznato ti je da je trgovina preko interneta i pošte oslobođena fiskalizacije. Tehnički i ja sam ovu izradu sajta upravo prodao preko interneta, dostavio elektronski u elektronskom obliku, čak i može da mi se plati elektronski bez odlaska u banku, i ja to opet elektronski mogu i potrošiti. Šta sad da radim sa fiskalnim isečkom? Kako da ga dostavim? po pravilima ja bih morao otići u vranje i čoveku na svojoj terenskoj kasi na licu mesta otkucati isečak. A to može da košta mnogo više nego neki sajtić, na primer imam i brzopoteznu varijantu sajta za hiljadu dinara svega, karta je skuplja od toga, mislim da za taj novac možeš do Jagodine i nazad recimo.
Niko mi ne može sprečiti pravo na rad, jer ono je ljudsko pravo, kao što mi ne može zabraniti ni pravednu nadoknadu za moj rad, opet po istom principu. Dakle državi su tu vezane ruke jer postoji viša instanca.
Da li sam ja onda fiskalizacijom osakaćen u odnosu na one koji se bave prodajom preko inetrenta? Ako radimo po pravilima jesam, moji troškovi su daleko veći.
Ako već možeš obavlajti i delatnost koja ti nije pretežna, zašto ne možeš i naplaćivati onako kako ta delatnost inače naplaćuje? Zato što neko iz MFIN to nije još tako protumačio... besmisleno. A šta tek da nemam terensku fiskalnu kasu? Onda takav posao ne bih mogao ni raditi jer sve mora proći kroz fiskalnu kasu, aona se koristi isključivo u prisustvu onoga kome se naplaćuje.
Jednako besmisleno kao kada se registruje 9511 bez fiskalne kase, a obavlja 6209 gde je neophodna fiskalna kasa. Onaj ko ima fiskalnu kasu ima i troškove. kod stacionarnih kasa imaš trošak od 500 dinara čini mi se mesečno samo za neku od kompanija mobilne telefonije. To je nenormalan reket ili namet koji niko ne može da izbegne, osim ako nije lukav pri registraciji, a to znači "nepošten". Država se nije setila da svede taj namet u realnost, jer jednom ili dva puta mesečno obično PU komunicira sa kasom.

Ako već neko može da pruža usluge pravnim licima i da nema obavezu izdavanja fiskalnog isečka, onda je ravnopravno da i drugi to isto mogu. Pri tome se zna da u tom slučaju nije dozvoljena naplata u gotovini. Dakle tom izjavom si se obavezao da nećeš poslovati sa gotovinom. Otuda možda(ali samo možda) to moje da ako primam gotovinu od pravnog lica istom ipak izdajem fiskalni isečak, jer je tako pravedno u odnosu na ove druge koji ne mogu primati gotovinu.
po istom principu se razlikuje nabavka od strane pravnog lica u nečijoj maloprodaji, odnosno nečijoj veleprodaji. Da li je u doba Slobe možda baš zato zaživela opcija da veleprodaje jednostavno mogu naplatiti porez na promet i prodati robu za krajnju potrošnju? Tako je neko jevtinije prolazio.

Citat:
Ugovori sa fizičkim licima koji se naplaćuju periodično su oslobođeni izdavanja FI (Telekom, Telenor, EPS. Banke..).

Slažem se, ali nisu oslobođeni izdavanj gotovinskog računa, naime i taj periodični obračun upravo jeste gotovinski račun, glasi na vlastito ime potrošača ili korisnika. Međutim eto pokušaj kada kupiš kredit kod Telenora da zatražiš gotovinski račun i nećeš ga dobiti, asvi su u obavezi izdavati račune, zar ne?


Što se tiče čekova, nas dvojcu zanimaju gotovinski i virmanski. Gotovinski je ovaj što ga popunjavaju građani i kojim plaćaju u maloprodajama. Za izdavanje takvog čeka bez pokrića ide se u zatvor u normalnim društvima, i to onaj ko ga je potpisao, a ne banka koja ga je izdala. I on se smatra primarnom emisijom novca, jer banka nema taj novac već ga daje iz sopstvenih rezervi. To ti dođe kao pljačka banke u svilenim belim rukavicama. A ne ispadne banke već državnog trezora tehnički, jer emitovan je novac bez saglasnosti banke, pri tome ta hartija nema novčano pokriće i time uvećava novčanu masu. U SAD se za tako nešto ide odmah u zatvor.
Kada mi plaćamo robu ili uslugu preko računa, na tvoju žalost to ne činimo virmanskim čekom, već običnim papirom koji se zove nalog za prenos. Prema tome ne možeš ti u fiskalnoj kasi kucati nešto kao ček jer to liči na ček. Gotovinski je naplativ u gotovini i zato se smatra i jeste gotovina. E sad to što su narod ili neobrazovani ili priučeni bankari prozvali taj nalog za prenos virman u žargonu to je potpuno druga priča. A i sam ga tako zovem i to prilično često kako bi me razumeli. Virmanski ček se ne može naplatiti u gotovini, ali jeste gotovina jer je prenosiv i ne može se naplatiti ako se ne donese. Kao i nalog za prenos i on služi isključivo za prebacivanje novca sa računa na račun, međutim za razliku od naloga za prenos njega može naplatiti donosioc. E sad u našem slučaju ja sam donosioc virmanskog čeka i ja sam taj koji mora da ga primi jednako kako prima i gotovinski ček, i primam ga u svojoj maloprodaji, a ne u banci, i taj virmanski ček je takođe gotovina dok ne stigne u banku. Nalog za prenos ja ne mogu da primim već ga prima banka i to od izdavaoca i to jeste bezgotovinsko plaćanje. Čim ja ne mogu nešto da primim to je bezogotovinsko plaćanje.
Bilo kako bilo plaćanje čekom nije bezgotovinsko plaćanje.
Ako se uplata u banci po računu vrši u gotovini na tekući račun firme od strane klijenta onda to jeste gotovinsko plaćanje i to jeste ekvivalent čeku. Međutim ukoliko se samo vrši prenos novca sa računa klijenta na račun firmea po nalogu klijenta to je bezgotovinsko plaćanje.
Možda treba pogledati koju šifru, prvu cifru šifre nose te uplate, kada je ta cifra 1, a kada je 2. Kada uplaćuješ čekove na račun cifra je 1 zar ne? Bilo gotovinske ili virmanske.
Ono što stoji jeste da mi ne znamo na koji način će klijent izvršiti uplatu, čak šta više ne znamo ni da li će uopšte uplatiti što je tek priča za sebe. A mi nismo banka pa da nas država štiti, državu za nas sirotinju raju boli uvce, tu je samo da uzima harač.
Ako bi rekli da je bilo koja uplata fizičkog lica gotovinsko plaćanje izgleda da ne bi bilo nesporazuma... međutim da li je neposredni(čekom je posredni) prenos sa računa na račun zaista gotovinski? Nije.
Tako ti je to kad političari kupuju diplome, ček očas posla postane negotovina.
[ pctel @ 29.04.2014. 13:44 ] @
Citat:
gosha: Ukoliko preduzetnik ili pravno lice ima maloprodaju i želi da prodaje dobra pravnim licima bez izdavanja FI, mora obezbediti veleprodajni magacin ili vršiti promet dobara u tranzitu. U tim slučajevima ne mora izdavati FI.

Da li ti je poznat nacin rada Metro CC i da li je to okod njih tako?

Kako komentarises iskusvo sa drugog foruma (a takvih je mnogo):
Citat:
Kažnjem sam po čl.3 st.2 a u vezi čl.43 st.14 Zakona o fiskalnim kasama, a na moju tezu odbrane da nisam bio registrovan kao mp, već samo kao vp i prodaju u tranzitu, koja je ključna, dodatno sam kažnjen mandatnom kaznom za neovlašćeno obavljanje delatnosti maloprodaje.

Mišljenje sudije je bilo takvo da je SVAKA prodaja za gotovinu, bilo pravnom licu, njegovom zastupniku ili fizičkom licu DE FACTO maloprodaja, te kao takva podleže Zakonu o fiskalnim kasama, te Mišljenje ministarstva nije merodavno u mom slučaju.

Napominjem da sam, sledeći proceduru u Metrou, i sam pravio kartice za kupce, doduše ne magnetne, već štampane na štampaču i plastificirane, na kojima sam štampao broj ovlašćenja, podatke o firmi i fizičkom licu - zastupniku, i umalo nisam dobio kaznu za falsifikovanje javne isprave, pošto je ličila na kreditnu karticu.

Ovde se radi o kazni od 1.000.000 dinara, celu diskusiju mozete procitati ovde

Ja mogu samo da kazem da su saveti koje dajete opasni i da niko ne bi smeo da se na njih osloni bez da prethodno obeybedi izricito misljenje ministarstva, ili barem misljenje svog poreskog referenta.

Citat:
cipservis: Telenor ne izdaje gotovinske račune ako te zanima, kada uplatiš kredit neće da ti izdaju gotovinski račun.

Delatnost telekomunikacija je direktno oslobodjena sistema fiskalizacije Uredbom o odredjivanju delatnosti kod cijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Ako neko nece da ti izda racun, zasto ne napises prijavu finansijskoj inspekciji, pa ces posle nekog vremena dobiti odgovor da li je utvrdjeno da se racuni ne izdaju i da li prodavac ima pravo da ih ne izdaje i ako nema pravo koje su korektivne mere preduzete. Sad se udaljavamo od sporne teme (fiskalni isecak), ali meni je sasvim logicna situacija da ti neko ne izda racun, npr. iz razloga sto nema trenutno obrasce racuna, nema struje, ne radi mu kompjuter, ne radi mu veza sa bazom i slicno. Zato bi pre koriscenja proizvoda/usluge trebalo da prodavcu das do znanja da ti je neophodan gotovinski racun, jer ako naprimer pijes sa drustvom u kafani, pa tek kad zavrsis obavestis konobara da ti je pored fiskalnog isecka neophodan i gotovinski racun, mislim da te ne oslobadja obaveze placanja ako on iz bilo kog razloga ne moze da ti izda isti. Ali, opet, to nije bitno za ono sto je covek gore pitao.

Citat:
Usput baš zato što nigde ne piše da se pravnom licu izdaje ili ne izdaje fiskalni isečak možeš tumačiti dvojako.

Ono sto mene u tom slucaju interesuje je kako znati da li je kupac/korisnik pravno ili fizicko lice ako placa u gotovom? Naprimer, ja mogu da ti donesem firmin racunar na popravku, a mogu i svoj, verovatno ako je firmin moras imati nekakav dokument sa pecatom koji kaze da je firmin, ili smatras da ako imas neke svedoke mozes me i usmeno pitati? Kad dodjem na pumpu da sipam gorivo, pumpadzija sigurno nema pravo da trazi na uvid saobracajnu dozvolu kako bi utvrdio da li je kupac fizicko ili pravno lice i opet ako pijes u kafani konobar pojma nema da li to radis u svojstvu pravnog ili fizickog lica. Samim tim sto ne mozes znati da li kupac kupuje u svojstvu fizickog lica ili ne, po zakonu o fiskalnim kasama duzan si da mu izdas fiskalni isecak.

Citat:
1. Imaš prodavnicu - maloprodaju izdaješ FI svima.
2. Imaš servis - pružaš usluge fizičim licima izdaješ FI svima
3. Imaš servis - pružaš usluge samo pravnim licima ne izdaješ FI.

Ja sam tako svojevremeno vodio malu firmu koja se bavila racunarskom opremom i u pocetku je vrsena prodaja racunara bez fiskalne kase, kako pravnim licima preko racuna, tako i onima koji dodju sa gotovinom i kazu da su iz neke firme, na cije ime im se izda gotovinski racun. Naglasavam "kazu", jer nije postojao nacin da se proverava da li je to lice uopste zaposleno u toj firmi (bilo da jeste ili nije ono moze kupovati za firmu), a sve i da jeste zaposleno nije se moglo utvrditi da li se kupovina vrsi za licne potrebe ili potrebe firme. Rukovodili smo se nacinom rada Metro CC. I nakon nekoliko meseci, dosao je knjigovodja i rekao da je neko debelo kaznjen zbog identicnog nacina poslovanja i da se od sutra mora ili prekinuti gotovinska prodaja, ili nabaviti fiskalna kasa i svaka gotovinska prodaja vrsiti kroz fiskalnu kasu. I daleko od toga da smo bili jedini, u roku od 10 dana izmenio se nacin rada vecine slicnoih firmi. A taj knjigovodja ima 40 godina iskustva, veci deo kao poreski inspektor.

[ gosha @ 29.04.2014. 17:37 ] @
Citat:
pctel: Da li ti je poznat nacin rada Metro CC i da li je to okod njih tako?

Kako komentarises iskusvo sa drugog foruma (a takvih je mnogo):


Metro CC ima ozbiljne advokate i za to kako rade ne mogu im ništa.

Citat:

PRAVILNIK
O KLASIFIKACIJI TRGOVINSKIH FORMATA
("Sl. glasnik RS", br. 47/2011)

....
Član 13
Keš-end-keri (Cash and Carry) je trgovinski format u kome se obavlja
trgovina na veliko i čije su bitne odlike:
1) neto prodajni prostor su po pravilu veći od 2.000 m2;
2) samousluživanje kao sistem prodaje; 3) širok asortiman (po pravilu iznad 20.000 artikala), uz veliko učešće
proizvoda sa trgovinskom markom;
4) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;
5) profesionalni kupci su glavni ciljni segment;
6) plaćanje robe u prodajnom objektu (na kasi);
7) preuzimanje robe u prodajnom objektu;
8) kupci sami odvoze robu do ciljnog odredišta, po pravilu sopstvenim
prevozom.
U ovom trgovinskom formatu može se obavljati i trgovina na malo, kao
prateća aktivnost, pod uslovima propisanim zakonom.




Problem sa spomenutog foruma ima nedostataka. Stav 14. u Članu 43. ne postoji.


Citat:
Ja mogu samo da kazem da su saveti koje dajete opasni i da niko ne bi smeo da se na njih osloni bez da prethodno obeybedi izricito misljenje ministarstva, ili barem misljenje svog poreskog referenta.


Slazem se. Aj da ja ne budem jedini koji kaci propise :)

@cipservis
U pravu si za gotovinski. Telenor mora da izda gotovinski račun na zahtev kupca. Mogu samo da ti kazem da u nekim Poštama isto nećeš dobiti gotovinski zato što je debil na šalteru.

Poz. Gosha



[ gosha @ 29.04.2014. 17:42 ] @
Citat:
pctel:
Ono sto mene u tom slucaju interesuje je kako znati da li je kupac/korisnik pravno ili fizicko lice ako placa u gotovom? Naprimer, ja mogu da ti donesem firmin racunar na popravku, a mogu i svoj, verovatno ako je firmin moras imati nekakav dokument sa pecatom koji kaze da je firmin, ili smatras da ako imas neke svedoke mozes me i usmeno pitati? Kad dodjem na pumpu da sipam gorivo, pumpadzija sigurno nema pravo da trazi na uvid saobracajnu dozvolu kako bi utvrdio da li je kupac fizicko ili pravno lice i opet ako pijes u kafani konobar pojma nema da li to radis u svojstvu pravnog ili fizickog lica. Samim tim sto ne mozes znati da li kupac kupuje u svojstvu fizickog lica ili ne, po zakonu o fiskalnim kasama duzan si da mu izdas fiskalni isecak.


Ne zanima te da li je doneo lični računar ili računar firme. Ako ti je tražio gotovinski izdaješ ga. Problem njegovog računovođe je da li će ga staviti na troškove ili obračunati porez na dohodak i ako treba doprinose.

Meni dođe račun za bateriju za laptop marke koji nemam na osnovnim sredstvima. Knjižim na lični račun i javim direktoru da li će da uplati, da obustavim od zarade ako može ili da obračunam porez.


Poz. Gosha

[Ovu poruku je menjao gosha dana 29.04.2014. u 19:05 GMT+1]
[ cipservis @ 29.04.2014. 19:19 ] @
Bravo pctel, ima ovde lepih pitanja s tvoje strane.
Ne delimo mi ovde savete već forumašimo, ili srpski rečeno raspravljamo na zadatu temu. Forum i postoji da bi se raspravljalo, ane da bi se pisala kratka saopštenja kao na Twitteru.

Vidiš, ovde si pomenuo neke stvari protiv kojih se ja borim ceo svoj život, od kada sam politički postao svestan praktično. Ihvala ti na tome, biću slobodan da komentarišem, a ne da delim savete da se odmah razumemo. Ko zna možda se iz svega ovoga izrodi i neko naše udruženje za zaštitu preduzetnika ili nešto slično, opet ako se poklope ciljevi. A neslaganja su uvek prisutna i dobro je što postoje jer nas drže budnima.
Metro je veleprodaja i on je počeo svoj rad kao takav i zbog toga je registrovao svoje kupce i radio smao sa firmama. Svako ko je kupovao morao je to činiti za firmu... tu je stvarno veliki upitnik, jer naplatu su vršili u gotovini, izdavali gotovinske račune, a ne fakture iako su svi bili ubeđeni da dobijaju fakturu i država im ništa nije niti prigovorila, niti prebacila. tehnički, krivica je na firmama koje su kupci, jer one nisu evidentirale svoje kupovine. Znači ako ti i ja imamo kartice od neke firme i kupujemo za njen račun, plaćamo svojim novcem i stavljamo kupljeno naravno u svoj džep, tehnički ta firma čije su kartice ne prijavljuje trošenje novca koji nema, koji nije njen. Zbunjujuće. Da li je to prekršaj? S obzirom da se celokupna državna kontrola vrti oko novčanih tokova, ova stvar nikome nije padala u oko, jer sve je čisto, znalo se šta se dešava i da firme nemaju veze sa tim kupovinama, niti se plaćanja vrše sa njihovih računa (bar ne sva). Lopta se vraća u dvorište metroa, dakle Metro je ustvari taj koji čini prekršaj i bez registrovane maloprodaje vrši prodaju fizičkim licima, međutim izdaje im gotovinske račune na ime firme i pravda se sa time da on prodaje firmi, a ne fizičkom licu. Liči na vakum, za koji bih ja lično okrivio tvorca dakle Metro. SNS vlast se "razračunala" sa ovom pojavom, Metro danas izdaje fiskalne račune, ima i registrovanu maloprodaju. Poenta je da je Metro imao uporište u vladajućim slojevima pa je mogao organizovati kakomu je odgovaralo, a to se zove korupcija.
E sad, da li je kažnjivo da ja uzmem gotovinski račun na svoju firmu pa ga ne naplatim? Nije. I ti možeš uzeti račun na moju firmu gde hoćeš, podatke imaš na sajtu APR-a, kako za moj privredni subjekt tako i za sve ostale. poenta je da je to trošak u većini slučajeva, i da se taj trošak ne prijavljuje. Neprijavljivanje troškova samo po sebi povećava poresku osnovicu i država uzima više. Kao da su svi zadovoljni... međutim država gubi na nečijoj marži, opterećena je sa visokom stopom nezaposlenosti... jer između ostalog ta veleprodaj obavlja posao maloprodaje i time guši prostor za neku maloprodaju i nečije zaposlenje. Uz sve to njena cena je niža nego što bi bila u nekoj izdvojenoj maloprodaji, a time je niži i porez koji bi naplatila država... Cela ta tragedija se rešava politikom minimalne maloprodajne cene, ali nju niko ne primenjuje, a verovatno i ne poznaje takav model. Time bi se omogućilo malim maloprodajama da opstaju u konkurenciji velikih, jer bi se cena formirala prema neophodnom nivou za njihov opstanak. ali brate mili pa to je antiglobalizacija... što će reći sad bi mene rastrgli, razapeli, obesili šta li već... ko globalisti ili finansijeri političkih struktura, ne smaokod nas već i u svetu.

Vratimo se primeru koji si naveo. Mišljenje sudije je veoma važno, ali i protiv njega se može boriti u sistemu demokratije, jer demokratija je vladavina naroda, a ne suda. To su već krupne političke teme. Kao što rekoh, sudija ima "praznu glavu" na početku procesa i problem je bio u tome što ga optuženi nije ubedio u sopstveni stav na kome je bazirao svoju odbranu, a to je da nije kriv. Taj sudija je napravio krupan previd, a to je da se De Facto ne sme suprotstvaiti De Jure, onome što je zasnovano na zakonu, a zakon o fiskalnim kasama je zasnovan na fizičkom licu. E sada, može biti da je na tom forumu izvršena loša interpretacija, i da je sudija to malo drugačije protumačio. Naime sudija je mogao da kaže sledeće prostim jezikom ili rečnikom običnog naroda: mi ne možemo znati šta će se dogoditi sa izdatim gotovinskim računom, a faktura se ne može izdavati za plaćanje u gotovini. Ukoliko onaj ko je naplatio baci svoju kopiju izdatog gotovinskog računa, i isto učini i kupac dolazimo u situaciju da se taj novac oslobađa. Odnosno čim prodavac nije izdao nikakav račun on je slobodan od te transakcije, novac je u njegovoj milosti i nemilosti. paušalci obično ne izdaju račun i zatim taj novac i ne uplate na račun već ga odmah troše, jer opet smatraju kako su platili "reket" zvani paušal. Međutim upravo se taj paušal i određuje na osnovu tih računa ili tog prometa, koji eto ne izdavanjem računa nestaje iz evidencije, osim ako paušalac ipak ne uplati na račun. S druge strane kao što već rekoh, kupac ne mora nikada prijaviti taj gotovinski račun svom knjigovodstvu, jer nema tu obavezu osim ako sam ne želi. To je jedan od razloga zašto gotovina mora ići kroz kasu, jer se ne može jasno utvrditi identitet pravnog lica. Ne zna se da li je to zaista pravno lice ili neki šaljivdžija koji je eto uzeo na ime nečije firme gotovinski račun. S tim računom bukavlno ne može ništa, osim da naudi izdavaocu istog ukoliko ovaj ne uplati novac na svoj račun od primljenog iznosa sa računa.
To bi stvarno trebao biti osnovni razlog zašto se i pravnom licu za plaćanje u gotovini mora izdati fiskalni isečak. Dakle nemogućnost utvrđivanja identiteta, odnsono neizvesnost ishoda, d ali će on taj račun knjižiti ili neće.
Samo da se osvrnem na paušalce, oni nemaju pravo na rashode, tako da njima taj račun koji dobiju ne znači ništa(osim kada treba natrljati nos alavom inspektoru, opet čast izuzecima). Time što imne znači ništa oni i nemaju neki motiv da ga uzmu, a to otvara prostor prodavcu da taj novac zadrži za sebe. To se posebno odnosi na pružanje usluga ili proizvodnju. Kod trgovine, prodavac bi morao da nadoknadi manjak u robi, što naravno učini tako što nabavi robu na crno, pa onda zadrži razliku u ceni i ne prijavi je državi, dakle trgovina na crno. Kada si meni stavio zamerku da pričam jedno, a radim drugo u vezi sa izdavanjem fiskalnih isečaka, ja sma ti iskreno rekao svoj osnovni motiv, a to je oprez da ne uletim u nečije tokove pranja novca, kriminal i slično. A De jure, Zakon o fiskalnim kasama se ne odnosi na pravna lica u smislu obaveze izdavanja isečaka istim i to advokat predoči sudiji. Zakon o fisklanim kasama se odnosi na fizička lica. Može se primeniti na pravno lice smao onda kada se njegov identitet ne vidi jasno, ili se ne razlikuje od fizičkog lica, a to jeste tok gotovog novca.

Ovo sa falsifikovanjem javne isprave je budalaština. Naime mora postojati original falsifikata, a to znači da je morala postojati originalna kreditna kartica koju bi ovaj falsifikovao. Time što je izradio sopstvene identifikacione dokumente za internu upotrebu po sistemu ili na način izrade kreditnih kartica(mada ja mislim da se ovde govori o bankovnim čekovnim karticama,karticama tekućih računa) nije nikakav prekršaj, tim pre što ih nije upotrebio u svrhu tog famoznog "originala".
Ne znam kada se ovaj događaj odigrao ali me živo zanima šta je dobio za uzvrat za tu mandatnu kaznu, neku potvrdu, priznanicu... ili širok osmeh iza koga je neko taj novac spustio u sopstveni džep, uložio u svoju vilu, kuću, automobil i slično... Mandatne kazne su ukinute, zar ne? Ide se upravo kod sudije za prekršaje.
Hajde sad konkretno da razmotrimo kaznu.
Član 3., stav 2.
Citat:
Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).

Komentar samo, ovaj stav nam jasno potvrđuje da se stav 1. odnosi isključivo na fizičko lice, jer ako bi se odnosio i na pravna lica ovaj stav 2. bi bio suvišan, jer ako svima izdaješ fisklani isečak onda nema ove izuzetne situacije. Dalje ovaj stav nam ukazuje da bezgotovinsko plaćanje tehnički samo pravno lice može obaviti za fizičko. Hajde sad sma probaj da odgovoriš, da li postoji šifra plaćanja za fizičko lice koje bi da izmiri krajnju potrošnju? Ili da li fizičko lice može korititi šifru 221? Ono što je sigurno pravno lice ne može koristiti šifru 289 (transakcije po nalogu građana). Ostaje pitanje, da li se šifrom 289 mogu uopšte izmirivati računi, kao i da li se uopšte fizičkom licu sme izdati faktura, što bi bio račun za bezgotovinsko plaćanje? Znamo da se pravnom licu može izdati faktura za usluge obavljene fizičkom licu, odnosno da neko drugi može snositi troškove. To je česta pojava kod obeštećenja na primer, recimo sudar, pa sad se dogovore i popravku onaj ko je kriv plati majstoru za oba vozila.
Primera radi I.kom šalje preduzetnicima račun za gotovinsko plaćanje sa šifrom 189. Ja lično ne mogu izmirivati na taj način pošto vodim knjige i uplaćujem im sa šifrom 221 ebankingom. Ne znam kakve račune šalju pravnim licima, pa ako neko zna neka kaže biću zahvalan da to saznam.
Dalje član 43. stav 14. odnosno stav 12. član 8.
Citat:
14) ne evidentira promet na način iz člana 12. stav 8. ovog zakona (član 33. stav 8);
Obveznik je dužan da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet dobara na malo, odnosno usluga fizičkim licima izdavanjem posebno propisanog fiskalnog računa u dva primerka, u svim slučajevima neispravnosti fiskalne kase, oduzimanja fiskalne kase od strane Poreske uprave, krađe, uništenja i oštećenja fiskalne kase, kao i u svim ostalim slučajevima propisanim ovim zakonom.

Ovo tek zvuči pomalo konfuzno, naime ovaj stav govori da se fiskalni račun ne sme izdavati osim u određenim situacijama. Ako bih preveo na prost jezik, to znači da se fiskalni račun ne može izdavati ukoliko ne posedujete fiskalnu kasu, odnosno niste u sistemu fiskalizacije. Pri tome ta fiskalna kasa mora biti ili oduzeta ili neispravna, ako nema struje morate prekinuti prodaju. Ili obezbedite baterije za kasu.

E sad, šta se ovde zaista odigralo. Čovek koji je pisao taj post je izdavao kupcima fiskalne račune u dva primerka što nije smeo da radi jer nije u sistemu fiskalizacije. Kao veleprodaja je verovatno u sistemu PDV-a i vodi knjige. A pretpostavljam da na tim fiskalnim računima nije ni evidentirao PDV. E sad, on je morao da evidentira PDV u svojoj veleprodaji preko koje je išao u maloprodaju. Opet možda je u maloprodaji prodavao robu bez papira, dakle onu koja nije bila evidentirana ni u njegovoj veleprodaji. Ja iskreno ne znam šta je radio njegov knjigovođa, verovatno je uredno naplaćivao svoje usluge. A kada već ima veleprodaju valjda ima novca i da plati advokata i da ga dovede na lice mesta kada su se ovi već pojavili i počeli da obavljaju svoju delatnost.

Ja ću te podržati u tvom stavu da su naši saveti, ili moji saveti opasni, mada ja to ne vidim ni kao savete, niti to tako shvatam. Jesi u pravu da mene ne treb aslušati već misliti svojom glavom. Upravo to i želim da motivišem ljude da misle i da ne dozvole da ih neki tamo varaju, kradu i reketiraju.
Što se tiče mišljenja ministarstva ona koja je pisao ministar Dinkić više ne važe, a Vi kako Vam drago i milo... gazda se preziva Krstić, i nije to firma Krstić, već SNS glavom i bradom. Obradili su Šešeljev sef, pa im se možda usladilo. Bilo kako bilo razdaniće se kada dođe Šešelj, pa da čujemo novu podelu na strane plaćenike i domaće izdajnike... he,he,he,he...

Što se plaćanja tiče, ne oslobađa tebe obaveze plaćanja ni to kada ti neko ne izda fiskalni isečak, i to je budalaština u autorskom delu ministra Đelića koja je mogla da izazove opšti haos u društvu po principu ja ću da uzmem šta hoću, a braniću se na sudu da mi nije izdao isečak. U biti to je samo bila demagogija i to pogrešna, mada ispravna i ne postoji. Vidi ako ja kod sebe nemam na terenu sledeći asortiman uz fiskalnu kasu: servisnu knjigu, korisničko uputstvo(da se onaj ko kontroliše ne muči), ugovor sa serviserom fisklane kase, blok - naloga za ispravku, blok - fiskalnih računa, pravilnik o reklamacijama potrošača(interni dokument), cenovnik, blok gotovinskih računa, blok profaktura, blok faktura(napominjem da sam ova poslednja tri bloka sveo na nekoliko primeraka jer nema obaveze da nosiš određen broj već samo da si u stanju da izdaš, a profakture nisu ni obavezne, međutim jako su korisne) i pečat. Ako nešto od toga nemam kod sebe, a pred očima mi je zaigrala legitimacija službenog lica ovlašćenog za kontrolu istog, mogu odmah da pređem na obavljanje izvesne radnje sa ježom kako kaže narodna umotvorina. Sreća da ne moram da nosim i EDI i potvrdu o blokovima fiskalnih računa datim u upotrebu. I sad ti meni pričaš kako eto neko nije u stanju da ti izda u tom trenutku gotovinski račun iz ovog ili onog razloga? Tehnički za gotovinski račun ti treba parče papira, dobro je ako je beli, nije rečeno da ne sme biti toaletni i pečat. Ako nisi u stanju da izdaš gotovinski račun iz bilo kog razloga sledi ti za to predviđena kazna, jer upravo imaš obavezu izdavanja računa, a isečak je samo stavka u tom računu, tačnije njegov broj. Ukoliko nisi u sitemu fiskalizacije, da li to onda znači da nećeš izdati račun?
Ako se pravim pametan pred državnim organima, onda sve ono morma da teglim da bih mogao to da radim... takva su pravila.

Citat:
Ono sto mene u tom slucaju interesuje je kako znati da li je kupac/korisnik pravno ili fizicko lice ako placa u gotovom? Naprimer, ja mogu da ti donesem firmin racunar na popravku, a mogu i svoj, verovatno ako je firmin moras imati nekakav dokument sa pecatom koji kaze da je firmin, ili smatras da ako imas neke svedoke mozes me i usmeno pitati? Kad dodjem na pumpu da sipam gorivo, pumpadzija sigurno nema pravo da trazi na uvid saobracajnu dozvolu kako bi utvrdio da li je kupac fizicko ili pravno lice i opet ako pijes u kafani konobar pojma nema da li to radis u svojstvu pravnog ili fizickog lica. Samim tim sto ne mozes znati da li kupac kupuje u svojstvu fizickog lica ili ne, po zakonu o fiskalnim kasama duzan si da mu izdas fiskalni isecak.

Valjda te posle ovakvog tvog razmišljanja više ne čudi što za plaćanje gotovinom izdajem fiskalne isečke pravnim licima.
Ne mogu da znam da li je neko pravno ili fizičko ice i nisam ovlašćen niti imam prava da tako nešto utvrđujem. Postoje okolnosti kada građanin u tu svrhu može angažovati čuvare reda, komunalnu policiju ili policiju, odnosno vojnu policiju, mada nema obavezu da joj se obraća neposredno to će za njega učiniti policija. A brate mili mene to ine zanima, mene zanima smao novac koji ću primiti za svoj rad.
Što se tiče slučaja koji si ilustrovao, ti sam odlučuješ da li je računar tvoj ili firmin. Dok si prisutan nemam neku posebnu obavezu dokumentacije, međutim ako primam tvoj računar u rad ili na dijagnostiku čemu nećeš prisustvovati, moram ti popuniti revers. U reversu se izjašnjavaš ti lično čije je vlasništvo taj računar, ako kažeš da je firmino moraš zveknuti pečat, ako kažeš da je tvoj moraš dati broj lične karte, u oba slučaja parafiraš sačinjeni revers. Ne mogu ti pokazati blanko kako izgleda zbog mera predostrožnosti, ali manje više ako si nosio nekad nešto u registrovani servis dobio si taj papir. Kod mene je samo malo komplikovaniji ili složeniji zbog vrste posla.
Što se tiče pumpadžije nema ni potrebu da ti traži saobraćajnu, ako imaš registrovan auto na firmu u obavezi si da imaš to ispisano na njemu. Video si sigurno kako su ispisani autoprevoznici, ne pišu oni to radi reklame, nego što se mora. Ja nemam automobil, pa nemam taj problem, mada beše problem za PU kako da registruju terensku kasu onome ko nema automobil, ali snašli su se. U Holandiji mnogi nemaju na primer automobile, koriste bicikle.
E sad ako biti da točiš benzin na pumpi kao pravno lice, a nećeš fiskalni isečak, onda moraš napraviti ugovor sa tom pumpom o snabdevanju gorivom i oni ti ispostave račun periodično kao što to čini na primer internet provajder. Slično je i sa mnom. ako tvoja firma želi održavanje računara napravimo ugovor o istom i ti mesečno dobijaš fakturu. E sad ti meni kaži zašto bih ja tu fakturu kucao kroz fiskalnu kasu? Vezana je ugovorom, ide preko računa i to bezgotovinski. Ako bi ti želeo da plaćaš u gotovini, onda ti izdajem gotovinski račun, a u njemu pišem broj fiskalnog isečka jer ja ne znam šta ćeš ti s atim da uradiš, da li ćeš stvarno da odneseš u firmu svom knjigovodstvu ili ćeš pravac PU ili tržišna inspekcija da mi objasniš kako stoje stvari. Jer preko noći si postao od pravnog fizičko lice kome ja nisam izdao fiskalni isečak. Mada se ja ne bojim toga, već tokova pranja novca i onoga što sa sobom nose.
Citat:
Naglasavam "kazu", jer nije postojao nacin da se proverava da li je to lice uopste zaposleno u toj firmi (bilo da jeste ili nije ono moze kupovati za firmu), a sve i da jeste zaposleno nije se moglo utvrditi da li se kupovina vrsi za licne potrebe ili potrebe firme.

Vrlo lako utvrđuješ ili proveravaš, odeš na sajt apr.gov.rs pronađeš navedeni privredni subjekt i vidiš koje lice ima pravo da ga zastupa i samo takvo lice može potpisivati u ime firme. Ujedno tražiš da ti overe pečatom. Ako je ukraden to nije tvoj problem. Svako ko nešto traži u ime firme mora dokazivati svoje svojstvo, međutim ako bi mi to primenjivali ili insistirali na tome rasterali bi sve mušterije, jer te provere niko ne voli. Kada primaš dokument od Poreske uprave oni ti traže da potpišeš i da overiš da si primio primera radi. Na primer kada ti uruče nalog za terensku kontrolu.

Citat:
A taj knjigovodja ima 40 godina iskustva, veci deo kao poreski inspektor.

E prava ilustracija stanja stvari.
Sad sam razmisli zar taj iskusni knjigovođa alijas poreski inpektor nije morao od početka znati da vaša rabota nije baš po propisima, nego je čekao da čuje kako je neko za nešto slično kažnjen pa je onda shvatio ili naučio? Protiv takvih se borim iskreno. Druga stvar to što je bio poreski inspektor sigurno koristi u smislu marketinga i onog "meni su sva vrata otvorena, sredićemo". Sigurno je da zvuči mnogo sigurnije da ti užljebljeni poreski inspetor vodi knjigovodstvo nego neki tamo knjigovođa koji je dipl. ekonomista specijalista za tu oblast. On brate nema vezu ni prođu u Poreskoj upravi...
[ pctel @ 29.04.2014. 22:05 ] @
Citat:
Ne zanima te da li je doneo lični računar ili računar firme. Ako ti je tražio gotovinski izdaješ ga.

Pricamo o fiskalnom - gore si napomenio ako firma, npr. servis racunara, ode do poreske i izjavi da ce da radi samo sa pravnim licima, onda ne treba da ima fiskalnu kasu. Po toj logici, ja kao fizicko lice mogu da se pojavim u tom servisu sa licnim racunarom i kazem "dobar dan, ja sam iz npr. Telenora, placam popravku u gotovom" i ako bi se oba tumacenja prihvatila kao ispravna, onda se gubi potreba da bilo koji servis racunara ima fiskalnu kasu, jer sva fizicka lica mogu da kazu da dolaze iz neke firme.
[ gosha @ 29.04.2014. 23:17 ] @
To je vezano za Zakon o obligacionim odnosima. U praksi se često ne sklapaju ugovori između pravnih lica. Ovo je jedini način na koji bi se izbegao taj problem. Tako to rešava Metro i prateći dokument je ovlašćenje za lica koja smeju da donesu i podignu uređaj sa servisa. Ugovor treba da se pravi i za prodaju dobara što čini recimo KIKA. Šta god da kupuješ kod njih kao pravno lice moraš da potpišeš i Ugovor.

Pozdrav Gosha.


[ cipservis @ 30.04.2014. 03:22 ] @
Citat:
pctel: Pricamo o fiskalnom - gore si napomenio ako firma, npr. servis racunara, ode do poreske i izjavi da ce da radi samo sa pravnim licima, onda ne treba da ima fiskalnu kasu. Po toj logici, ja kao fizicko lice mogu da se pojavim u tom servisu sa licnim racunarom i kazem "dobar dan, ja sam iz npr. Telenora, placam popravku u gotovom" i ako bi se oba tumacenja prihvatila kao ispravna, onda se gubi potreba da bilo koji servis racunara ima fiskalnu kasu, jer sva fizicka lica mogu da kazu da dolaze iz neke firme.

Vidi, konkretan primer. Postoje dve vrste servisa računara zavisno od naučne oblasti, jednu pokriva elektronika(šifra 9511), drugu pokriva informatika(šifra 6209). Za šifru 9511 ti ne treba fiskalna kasa jer je ona oslobođena iste, za šifru 6209 ti treba. Inače mnogi koriste ovu činjenicu pa registruju 9511, a onda obavljaju 6209 što nije pošteno jer su troškovi oko fiskalne kase veliki. Uz to malo ima posla koji spada u 9511, tako da svi oni ustvari pretežno obavljaju 6209. Druga stvar ovi sa 9511 i ako izdaju račun na njemu pišu samo neodređeno servis računara, dok ja moram na fiskalnom da pišem u principu tačnu stvar onako kako stoji u cenovniku. Takođe i ovi sa 9511 moraju imati uredno overen svoj cenovnik i trebali bi pisati stavke onako kako pišu u cenovniku. Međutim većina i ne izdaje račune jer eto svi su paušalci i smatraju da to ne moraju činiti.
I 9511 i 6209 su u obavezi uvek bez ikakvog izgovora izdati gotovinski račun svakome i fizičkom i pravnom licu. Kod fizičkog lica pišeš njegove lične podatke i adresu stanovanja onako kako ti on kaže, kod pravnog lica bi morao proveravati PIB, odnosno oni daju PIB a ti prepišeš sve ostalo dobijeno od Poreske uprave.
Ovde to radiš: pretraga po PIB-u
Unesi moj broj na primer 108188009 pa pogledaj. Ujedno tu ćeš dobiti i zakonske zastupnike i lica ovlašćena za potpis u ime firme, dakle ako je došao neko ko ne može da dokaže da je lice navedeno od strane PU ne može ni da traži bilo šta u ime tog privrednog subjekta. Znači gotovinski račun je stariji od fiskalnog u smislu značaja, fiskalnim, kao ni nota(konobarskim) računom se ne može knjižiti jer na sebi ne sadrže podatke korisnika usluge ili kupca dobara i nisu overeni od strane prodavca ili pružaoca usluge. Eto zašto pečati nikada(ne bukvalno) neće izaći iz upotrebe, ujedno elektronski potpis ima svojstvo pečata pa će on tek kada samo ostane elektronsko poslovanje potpuno istisnuti pečate. Nota račun je izmišljen da bi pojednostavio naplatu, nekada su bile registar kase koje su štamplae račune, a fiskalne su napravljene i smišljene kako bi se ta naplata kontrolisala na neki precizan i validan način. Fiskalni isečak ne sadrži podatke o korisniku ili potrošaču. Neke firme na primer Woby Haus koriste opciju da štampaju preko istog štampača preko koga štampaju fiskalne račune gotovinski račun pa ga onda samo overe i prikače uz fiskalni, a ti računi fizički prilično liče, s tim da gotovinski sadrži podatke o kupcu. Zašto bi gotovinski račun bio važan fizičkom licu? Zato što fiskalni račun nije dokaz da je on lično nešto kupio ili platio već samo da je to plaćeno u nekoj firmi. Kada se dokazuje nešto na sudu na primer ta stvar može biti veoma važna, na primer time što imaš fiskalni isečak nećeš dokazati da si ti kupio tu neku robu za svoje lične potrebe. Na primer kada konkurišeš za subvenciju za smao zapošljavanje moraš praviti biznis plan, pa ako želiš uneti neka osnovna sredstva (ona mogu biti i mala, i štampač je osnovno sredstvo odnsono pisaća mašina, ma i šrafciger je alat u smislu osnovnog sredstva nekoj delatnosti) ti moraš priložiti dokaze da su ona tvoja, a kao dokaz traže da im priložiš gotovinski račun jer fiskalni ne priznaju, baš iz razloga što ne znaju čiji je taj račun. Takođe priznaju ako imaš garantni list koji glasi na tvoje ime, međutim garancije se po običaju u poslednje vreme izdaju na donosioca. Dakle i kao fizičko lice ti tražiš gotovinski račun. Ono što nije predviđeno jeste da ti stavljaš u njega jasnu identifikaciju bilo broj lične karte ili JMBG i to je propust, stavi se smao ime i prezime i adresa, doduše tražimo mi sami od sebe koji smo malo svesniji da nam se ipak kaže broj lične karte koji upišemo.
Dakle došao si kod nekoga ko je registrovan na 9511 i po defaultu nema fiskalnu kasu i zatražio si da ti obavi servis za račun tvoje firme u ovom slučaju Telenora, a želiš da platiš u gotovini. Za plaćanje u gotovini se ne može izdati račun za bezgotovinsko plaćanje, a to je faktura, već se samo može izdati gotovinski račun. Ova dva računa su veoma slični, i većina koristi kada pravi svoj obrazac istu formu, razlika je što se u fakturi ne piše broj fiskalnog isečka. Tu sad i dolazi do konfuzije jer oni praktično traže da ti izdaš i fizičkom licu račun za bezgotovinsko plaćanje prema obrascu EDI gde to i evidentiraš. Iskreno i ne znam kako bi sve to izgledalo, jer ja mogu da izdam račun za bezgotovinsko plaćanje ili firni ili fizičkom licu, a nigde nema opcije da ja sad pišem koristi ovaj a plaća onaj, račun bi trebalo da glasi na onoga ko plaća. Opet recimo da pišem korisnika u tom slučaju fizičko lice pravno lice može da plati umesto njega ali tu isplatu ne može računati u rashode pa se to odbija od dobiti što opet nije po propisu ako ta firma nema nepotrošenu već oporezovanu dobit na svom računu. Ja mislim da tu ide šifra plaćanja 290 i da firma mora pod tom šifrom da uplati jer meni se na izvodu ne pojavljuje korisnik usluge već onaj ko je uplatio. U biti moglo bi se ustvari u svrsi plaćanja navesti da pravno lice izmiruje za fizičko lice. Ono što meni ostaje za kontrolu jeste upravo šifra plaćanja jer šifrom 221 fizičko lice ne može izvršiti uplatu, može samo šifrom 289, a to odobrava banka. Ako je firma platila šifrom 221 račun koji glasi na fizičko lice ona je izvršila prekršaj jer firma nije finalni potrošač već fizičko lice. Pored toga prilikom izdavanja tog računa za bezgotovinsko plaćanje u sistemu fiskalizacije ti moraš odmah štampati i fisklani isečak. I super daš mu i jedno i drugo(jer zamisli na 20m od tvoje radnje mogu kontrolisati da li si mu izdao fiskalni isečak) i on lepo ne mora da ti plati, baci taj račun za bezgotovinsko plaćanje, zadrži fiskalni i dođe da ti traži povraćaj svog novca baš na osnovu tog fisklanog računa. Taj fiskalni račun si kucao preko opcije čekova znači onako kao je lepo objasnio Gosha jer su tako zapovedili iz MFIN i potrošač sam izjavi kako je on robu platio gotovinskim čekom, jer to i piše na fisklanom isečku. Avaj... nema dokaza više da ti kao pružalac usluge nisi primio taj ček, jer Bože moj izdao si fisklani isečak na kome piše da je plaćeno čekom. Pokušaš da mu storniraš taj isečak, nalogom za ispravku, ali opet avaj ako je iznos preko 500 dinara on mora da ti potpiše taj nalog inače on ne važi i ne možeš stornirati. I tako em što si izvršio uslugu, sad ćeš još i novac da mu daš u vrednosti te usluge. Živeo pametnjaković koji je to smislio! U normalnim okolnostima fizičko lice ti da virmanski ček i tiimaš ček odnosno gotovinu u rukama i zato si izdao fiskalni isečak. Virmanski ček se pravi od gotovinskog tehnički, jer ja stvarno ne znam da neka banka izdaje obrazac virmanskog čeka građanima, tako što se na poleđini čeka napiše da nije naplativ u gotovom novcu već samo žiralno. Šta se konkretno i bukvalno gde i kako se piše na takvom čeku ipak treba pitati banku ili nekog bankara koji to stvarno zna, ja znam kao teoriju. Ali bilo kako bilo za pružaoca usluge gotovinski i virmanski ček su isto. Toliko o opciji bezgotovinskog plaćanja u fiskalizaciji
Ti si stvar uprostio na one van fiskalizacije, njima je lakše jer na tom računu koji su izdali za bezgotovinsko plaćanje piše da nije plaćen, međutim ako su već izvršili uslugu ko njima garantuje da će im to fizičko lice zaista i platiti? Niko, država ne stoji iza toga, sam se bori po privatnoj tužbi i dokazuj da is izvršio uslugu koja ti nije plaćena. A pošto si izvršio uslugu država traži poreze i doprinose na nju i baš je briga što ti to nikada nećeš naplatiti. Prednost tih koji nisu u fiskalizaciji jeste što ako ovaj ne plati oni mogu da ne prikažu taj račun i eto kao i da nije bilo usluge. Međutim ovaj mudro sačeka zastarevanje, a onda izvadi iz naftalina taj račun odnese ga Poreskoj upravi i pokaže i eto nevolje za izdavaoca računa jer PU se ne bavi time da i je taj račun plaćen već da li su plaćene dadžbine po njemu. Opet paušalci se izvuku na sreću jer njima se porezi i doprinosi naplaćuju paušalno, pa ih samo terete što nisu evidentirali taj promet u KPO, mada i za to postoji kazna. Zastarevanje tvoje naplate tog računa preko suda i zastarevanje naplate dadžbina se ne poklapaju, jer na primer ne može da zastari pravo naplate PIO fondu. I tako nadrljaš samo ti. Zato ti imaš oravo pre pružanja usluge da pitaš kako žele da plate pa ako se izjasne za bezgotovinsko, ti lepo izvadiš profakturu popuniš i kažeš uplatite pa kad legne novac izvršiću uslugu. Međutim on ti može reći plaćam gotovinom pre početka pružanja usluge pa se na kraju predomisliti, a uz to može se ispostaviti i da nema dovoljno novca. I tu uvek stradaju deca, znaš kad dete dođe u prodavnicu prvo ga nesretno pitaju jel ima pare i da ih pokaže. To je diskriminacija. Ja sam se bavio trgovinom i nisam dozvoljavao nikome od zaposlenih da tako nešto pita dete, već donesi šta treba kucaj na kasi, pokušaj da naplatiš pa ako ne može nikom ništa vrati robu u rafove, to ti je u opisu posla. Međutim nikada se nije dogodilo da dete nije imalo novac kod sebe. Možda bi problem bio da traži nešto suhomesnato pa se naseče a onda nema da plati, ali isto ti se dogodi i sa odraslima, odnosno događalo se sa odraslima, a sa decom nikada.
E sad da se vratimo onome što si ti napisao. Znači kada se plaća u gotovini ne može se izdati faktura, već gotovinski račun, a ako izdaješ gotovinski račun a jesi u sistemu fiskalizacije uz njega daješ fiskalni isečak(već smo razjasnili zašto). Samo ako bi rekao da is iz Telenora i da želiš platiti preko računa(u žargonu virmanski, tehnički to je žiralno plaćanje) dobio bi fakturu ili profakturu pa bi verovatno bio uslov da prvo odeš i platiš, pa se onda izvrši usluga. U suprotnom morao bih imati ugovor sa Telenorom o servisiranju računara, pa je taj ugovor garancija za plaćanje ili naplatu te usluge. Međutim taj ugovor se realizuje tek na sudu, a to znači piši propalo.
Ovo što Goša kaže da se u praksi i ne prave ugovori jeste tačno i stvarno se tako radi. Ugovor je obezbeđenje naplate. Pravi se i sa fizičkim licima, na primer ti si napravio ugovor sa kablovskim operaterom kao fizičko lice i ako ne platiš oni pokušavaju putem tog ugovora da ostvare svoje pravo naplate.
I tačno je što takođe kaže da se ugovor treba praviti i za prodaju dobara, mada kada se naplaćuje na licu mesta nema potrebe za tim. Ali na primer kada sam se ja bavio trgovinom, sa svakom veleprodajom sam morao zaključiti ugovor inače nismo mogli poslovati. Oni su po pravilu tražili obezbeđenje plaćanja neko u vidu akceptnog naloga, neko nezakonito u vidu novčanog depozita u stranoj valuti ili potpisanih blanko čekova građana(ne moraju uopšte biti tvoji). Koliko znam ni danas se ne sme tražiti depozit, na primer u tom slučaju kada izdam račun za bezgotovinsko plaćanje ne smem tražiti depozit u novcu kao garanciju pa da ga vratim nakon uplate. A kada postoji ugovor između privrednih subjekata neplaćanje ti dođe kao neka obavezna pojava, na žalost jer neki su tako naučili.

Ustvari sad se setih, ti na tom računu fizičkom licu za bezgotovinsko plaćanje možeš tražiti od fizičkog lica da ti ga potpiše i da na njemu upišeš i broj lične karte i JMBG. To bi mogao da bude dovoljan dokaz da se transakcija mora obaviti bezgotovinski, ali šta kad ovaj neće hteti da prizna potpis? I još te optuži da si ti naknadno izradio taj račun kada je on došao da traži povraćaj svog novca i pri tome falsifikovao njegov potpis.

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 30.04.2014. u 04:43 GMT+1]
[ grizzly @ 30.04.2014. 11:20 ] @
Cao ljudi, jel zna neko kako bi trebalo pausalac da upise u KPO knjigu uplatu iz inostranstva.

ja sam jednog dana poslao fakturu na X eura, stiglo mi je x-30 eura zbog troskova banke, prebaceno po bancinom kursu u y dinara. Drugar mi kaze da bi trebalo da upisem po NBS srednjem kursu na iznos fakture na dan izdavanja, a mene buni sto mi se onda nece slagati suma KPO knjige i izvod iz banke?

Jel ima neko iskustva sa ovim?
[ cipservis @ 30.04.2014. 11:38 ] @
Citat:
grizzly: Cao ljudi, jel zna neko kako bi trebalo pausalac da upise u KPO knjigu uplatu iz inostranstva.

ja sam jednog dana poslao fakturu na X eura, stiglo mi je x-30 eura zbog troskova banke, prebaceno po bancinom kursu u y dinara. Drugar mi kaze da bi trebalo da upisem po NBS srednjem kursu na iznos fakture na dan izdavanja, a mene buni sto mi se onda nece slagati suma KPO knjige i izvod iz banke?

Jel ima neko iskustva sa ovim?


Drug ti je sve lepo objasnio. Znači na iznos x po srednjem kursu NBS. Kurs na taj dan možeš naći na sajtu NBS.
Kao paušalac nemaš pravo na rashode tako da se ta provizija banke ne računa, ona je isto kao i da si ti lično podigao taj novac. Tebi se broje samo prihodi.
[ S A J A @ 30.04.2014. 19:41 ] @
Citat:
gosha:
To je vezano za Zakon o obligacionim odnosima. U praksi se često ne sklapaju ugovori između pravnih lica. Ovo je jedini način na koji bi se izbegao taj problem. Tako to rešava Metro i prateći dokument je ovlašćenje za lica koja smeju da donesu i podignu uređaj sa servisa. Ugovor treba da se pravi i za prodaju dobara što čini recimo KIKA. Šta god da kupuješ kod njih kao pravno lice moraš da potpišeš i Ugovor.


Ukoliko se ne ugovaraju neka posebna prava i obaveze, ugovor nije potreban. Faktura je ugovor.
[ cipservis @ 02.05.2014. 04:40 ] @
Imam ja jedno pitanje, svako mišljenje je dobrodošlo.

Kao servis ja vršim nabavku rezervnih delova, ali njih samo mogu ugrađivati ne smem ih prodavati pošto nisam registrovan za trgovinu.
E sad, zanima me sledeće: nabavim kućište sa napajanjem, na fakturi je to upisano kao jedna stavka, na primer piše kućište sa napajanjem 500W i piše cena npr 5000din, porez itd. E sada, da li ja smem na svojim zalihama da to razdvojim i vodim odvojeno? Na primer kažem kućište vredi 2000din i upišem ga na karticu zaliha kućišta, a napajanje vredi 3000din i upišem ga na karticu zaliha napajanja.
Poenta je u tome da mogu po potrebi u jednu konfiguraciju da ugradim recimo napajanje, pa onda kasnije za neku drugu se iskoristi kućište ili se zameni dotrajalo kućište i slično? Uglavnom u PI obrascu moram da pišem ugrađeni rezervni deo, a u ovom slučaju bih pisao na primer napajanje i nabavnu cenu 3000din, a suštinski ja to napajanje na ulazu imam na fakturi u zajedničkoj stavki kućište sa napajanjem 500W. Da li je to dozvoljeno?
Komplikovanija opcija recimo nabavi se sklopljena konfiguracija, pa se rasturi u delove.
Ono što znam po zakonu jeste da ne smem u servisu ugrađivati polovne delove.(tumačenje od strane tržišnog inspektora)

Hvala unapred na odgovorima.
[ S A J A @ 04.05.2014. 23:22 ] @
Citat:
cipservis: Imam ja jedno pitanje, svako mišljenje je dobrodošlo.


Ne vidim što ne bi mogao da razdvajaš zalihe, to je uobičajna pojava. Samo ti treba radni nalog za tako nešto, to je kao proizvodnja samo obrnuto.
Ovo za "nesmenje" ugradnje polovnih delova sam i ja načuo ali nisam video da negde piše u propisima.
[ cipservis @ 05.05.2014. 07:40 ] @
Citat:
S A J A: Ne vidim što ne bi mogao da razdvajaš zalihe, to je uobičajna pojava. Samo ti treba radni nalog za tako nešto, to je kao proizvodnja samo obrnuto.
Ovo za "nesmenje" ugradnje polovnih delova sam i ja načuo ali nisam video da negde piše u propisima.


Postoji jedan problem tehničke prirode, a to je garancija na taj rezervni deo. Ako tako razdvojiš napajanje od kućišta ti si pri tome obično dobio garanciju na ceo sklop, a ne pojedinačno. U tom slučaju ti ostaje da o svom trošku pružaš garanciju.
Inače za male servise garancija jeste problem jer se ne može praviti ugovor sa uvoznikom kakav imaju trgovine, pa da se garancija računa od datuma ugradnje, već ti ostaje da ponudiš garanciju do kada je daje proizvođač, što je definisano tvojom nabavkom, kupovinom. U biti servis daje garanciju od 6 meseci na svoje usluge, ali ne na rezervne delove.
Ono što mi mali upražnbjavamo jeste da ne nudimo svoje rezervne delove, već ih jednostavno kupimo za klijenta, njegovim novcem u trenutku ugradnje. Uzmeš avans u tom iznosu daš priznanicu ili slično odeš kupiš, ugradiš, daš taj račun i garanciju, a naplatiš samo svoju uslugu. Razlika za klijenta je obično u tome što je naša usluga kvalitetnija i povoljnija od one koju pružaju veliki servisi. A i kod velikih se dogoddi da morate da čekate da oni nabave deo. Mislim odakle bilo kome lova da na primer drži sve moguće tastature za laptopove na lageru i čeka d ali će se neko pojaviti sa tim modelom ili neće? Jednostavno kad se pojavi sa modelom krene se u nabavku tog rezervnog dela. Opet postoje sitnice koje je neophodno imati, tipa kupe SSD, a nemaju korektor za ležište sa 2,5" na 3,5"(ne znaju da to treba uopšte) i onda kada dođem da montiram ako to nemam uz sebe ne mogu ništa pametno da uradim.
Lično ne primenjujem Radni nalog, već imam svoj obrazac reversa u kome na kraju u napomeni upišem utrošeni materijal. međutim hvala ti, dao si mi ideju da ipak izradim i radni nalog za jer ovako na terenu gde ne primam uređaj smao bez veze popunjavam gomilu nepotrebnih podataka. Dugo mi je trebalo da to ukapiram, mada iskreno nisam se setio radnih naloga oni su interni dokumenti u većim firmama.
Drugi problem bi možda bila deklaracija proizvoda - rezervnog dela, pošto se u ovakvom slučaju deklaracija opet daje na ceo sklop.

Ono što takođe ne znam jeste ko bi danas uopšte osim suda utvrdio da je neko ugradio polovan deo, jer kao što rekoh to nije više u nadležnosti tržišne inspekcije koliko je meni poznato. Što se prakse tiče, ti možeš da ugradiš sve što klijent donese i ne zanima te, jer račun izdaješ samo na svoju uslugu. Po tom principu se ugrađuju polovni rezervni delovi. Inače u autoindustriji čak postoje prodaje takvih delova i servisi koji se reklamiraju time što ih ugrađuju.

[Ovu poruku je menjao pctel dana 12.05.2014. u 20:55 GMT+1]
[ pctel @ 07.05.2014. 13:16 ] @
Po zakonu potrosac ima pravo da bira da li ce mu uredjaj biti popravljen ili zamenjen. Tu se ne pominje zamena za novi ili koriscen, ali nekako bi se moglo logicki zakljuciti da se zamena mora vrsiti za onakav kakav je prethodni bio u trenutku kupovine, pa ako si kupio koriscen, onda ti treba zameniti za koriscen, a ako si kupio nov, potrebno je zameniti za nov. Ja sam svojevremeno fakturisao samo radne sate, a delove sam poklanjao. Znaci, ne radi ti CD jedinica, ja fakturisem 3 sata po 1000 dinara za zamenu, a deo vredan 2.500 din dobijes besplatno. Takav nacin rada naucio sam u TV servisu, koji mi je bio prvi posao - tamo su delovi reda velicine cene nekoliko dinara, a sama dijagnoza kvara zahteva nekoliko sati rada i nosi preko 90% vrednosti popravke. Sami delovi se rashoduju odmah po nabavci, izdatnicom, i ne vode se na zalihama. Kasnije, pre nego sto su to zabranili, uvozio sam neispravnu racunarsku opremu iz Holandije i uvezem naprimer 10 tona toga, a onda po 10 ili 20 racunara skidam sa zaliha radi koriscenja delova. Posle je uvoznicki lobi izdejstvovao da se u Srbiji, zemlji divljih deponija pored saobracajnica, uvoz polovnih uredjaja radi koriscenja za rezervne delove pocne smatrati ekoloski neprihvatljivim. Ali, to se odnosi samo na uvoz, nabavka iz domacih izvora i radi koriscenja za rezervne delove nigde nije zabranjena.

[Ovu poruku je menjao pctel dana 12.05.2014. u 20:56 GMT+1]
[ shadow-bg @ 09.05.2014. 13:35 ] @
Po FB i TW se masovno javljaju ljudi kojima je pausal dignut 6 puta.
[ cipservis @ 09.05.2014. 13:54 ] @
Citat:
shadow-bg: Po FB i TW se masovno javljaju ljudi kojima je pausal dignut 6 puta.

Ne znam iskreno za to sa 6 puta, zvuči odvratno u svakom slučaju. Ono što je evidentno jeste da su mnogi prebacivani iz III u V grupu, ali to ni u kom slučaju nije tolika razlika.
Ono što bi moglo prouzrokovati toliku razliku jeste ona klauzula zvana 8 tačka kada upoređuju sa sličnim, ili naravno po količini prometa u srazmeri sa predviđenim troškovima s njihove strane.
Kada se kaže šest puta i ne uzima se ništa drugo u obzir, dakle računa se da je sve ostalo po starom, to bi značilo da su ti ljudi šest puta više prometa napravili u odnosu na prethodnu godinu, i ta stvar bi se morala videti na njihovim tekućim računima.
A stoji i činjenica da bi vlast verovatno htela da istisne paušal kao model oporezivanja, s obzirom da su uslovi kod vođenja knjiga malo drugačiji. Opet još uvek niko koga ja znam, a da vodi knjige nije dobio rešenje za prošlu godinu, pa ni ja naravno.

Jel imaš neki link gde su te grupe ili šta li su već, gde se to može pročitati?

[Ovu poruku je menjao pctel dana 12.05.2014. u 21:00 GMT+1]
[ cipservis @ 09.05.2014. 16:46 ] @
Tražeći neke prevode naiđoh na ove stvari, pa da pustim linkove ko želi da pročita kako to izgleda u EU, mislim na fiskalizaciju, preduzetništvo i sve ostalo.
Pre svega osim što postoje zakoni, postoje obavezne brošure koje su naravno besplatne i u kojima je prostim jezikom sve sažvakano da obični ljudi mogu razumeti. Kod nas kontakt centar kao odgovore šalje navode iz zakona i to ih prepisuje.
Fiskalizacija
Poresko uređenje
preduzetništvo

Toga ima još, ali ovo su po meni stvari koje se tiču oblasti ove naše teme, ostatak potražite kome treba na njihovom zvaničnom sajtu za privredna društva(trgovačka društva), udruženja građana, fizička lica i nerezidente.

Kada govore o fiskalizaciji, stvar je veoma jednostavno objašnjena, fiskalizaciji podležu isključivo tokovi gotovine, dakle ne i plaćanja preko računa i to jasno i nedvosmisleno piše.

Citat:

Što se smatra prometom u gotovini?
Plaćanje za isporučena dobra ili obavljene usluge novčanicama i kovanicama koje se
smatraju platežnim sredstvom, karticama, čekom, ili drugim sličnim načinima plaćanja,
osim izravnog plaćanja na račun.


Dakle lepo piše da se za uplate na račun ne izdaju fiskalni isečci, ali ovi naši su morali i to da izmisle i izazovu pometnju, kako sebi tako i nama.
Dalje lepo piše ko nije uopšte u obavezi izdavati bilo kakav račun i to od a do š, tačno i precizno navedeno, ali nama je očigledno trebala podloga za razna čašćavanja, mita ili ko zna šta još. Resavsku školu su primenjivali u toku svog školovanja, ali eto nisu se setili da bi je mogli primeniti i nakon toga.
[ Milibu @ 09.05.2014. 17:20 ] @
Pozdrav svima!

Ja sam ranije pratila ovu temu kao lurker i mnogo mi je pomagala, hvala svima na svim korisnim savetima. Sada sam u problemu koji je pomenut (iz 3. u 5. grupu) i mogu reći da razlika nije šestrostruka, ali nije ni mala, pa imam pitanje za one koji znaju nešto.

Paušalac sam već par godina, šifra delatnosti 7430, prevodilačke usluge, Zvezdara. Nemam klijente u Srbiji, dakle, na neki način sam mali izvoznik. Promet mi je u '13. bio jedno 30% manji nego u '12, sa tendencijom daljeg pada, tako da ta 8. tačka izgleda i nije imala neku ulogu kada je reč o stanju na računu :( Pre neki dan mi je stiglo rešenje za 2014. i paušal mi je skočio sa 17200 na 37400. Otišla sam do PU da pitam da li mogu nešto da učinim i rekli su mi da mogu da pišem žalbu, ali da će oni to samo proslediti drugom stepenu, a da na tom drugom stepenu ne ulaze u detalje pojadinačnih slučajeva, već da će samo proveriti da li sam u pravoj grupi, tj. petoj, a sada jesam. Uopšte ne znam kako je formirana ta peta grupa, cene usluga u različitim delatnostima su nebo i zemlja. Tu verovatno nastupa taj momenat da su nivelisane skuplje usluge u centru grada iz jedne branše sa onim jeftinijim na periferiji iz neke druge i dobijena je sarma. Još sam uspela da saznam da će ponovo biti dozvoljen prelazak na taj koncept lične zarade od 1. jula, pa će zainteresovani moći da se prijave, ali uopšte nisam sigurna koliko je pametno baktati se više sa bilo čim od toga.

Par dana mi je trebalo da nađem knjigovođu koji uopšte hoće da me primi i to će biti tek u ponedeljak, ostali kažu da ih paušalci ne zanimaju, pa rekoh da pitam ovde zna li neko da li je ta žalba zaista tako besmislena u praksi? Recimo, tri godine su mi skidali 30% na tržišne uslove, a sada 10%, a uslovi su zapravo sve gori, cene se smanjiju "zbog krize", kada klijent traži prevod na srpski, platiće ga višestruko manje nego za jezik neke zemlje/tržišta gde je stanovništvo platežno sposobnije, a da ne pominjem što će u 90% slučajeva naći nekog ko će isto da uradi bukvalno za kikiriki i naravno, na crno. Moja zarada zaista nije tolika da bih prelazila na DOO, a ovaj koncept sa ličnim dohotkom baš i ne kontam ako ne može slobodno da se raspolaže sredstvima, tj. gubi se bolja strana paušala, a ne dobija se ograničena odgovornost (bolja strana DOO firme).

Hvala unapred na odgovorima :)













[ cipservis @ 09.05.2014. 20:48 ] @
Citat:
8) Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost.

Kod primene i vrednovanja elemenata iz stava 1. tač. 1) do 7) ovog člana, nadležni poreski organ vodi računa da utvrđena visina paušalnog prihoda odgovara visini prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost.

Nadležni poreski organ, kod utvrđivanja paušalnog prihoda uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.


To je 8 tačka i još deo iza nje koji poreskom inspektoru daju punu slobodu odlučivanja.
Što se žalbe tiče oni obično odgovore da Vam je žalba neosnovana. Iza toga možete tužiti sudu ili prethodno probati sa obraćanjem Ombudsmanu. S druge strane ako tražite neko realno smanjnje tog nameta, na primer 10 ili 20% oni će Vam možda i izaći u susret i smanjiti, obično to čine za 10%.
Što se tiče prelazaka iz III u V grupu, ne postoji neko jasno ili propisano pravilo, bar koliko je meni poznato. ono pravilo koje može da se nanjuši jeste da su svi sa visokom stručnom spremom završili u V grupi. Visina poreske osnovice za III grupu nije menjana ostala je 75%, dok je za V grupu podignuta na 120%. Tu je suština te velike razlike u odnosu na prošlu godinu kada ste bili III grupa. Inače ta težnja je van pameti, ali ona očigledno ima za cilj da izjednači primanja, bar na papiru onih u državnom sektoru sa visokom spremom sa onima u privatnom koji su samozaposleni. Jedan loš način da se opravdaju nenormalno visoke plate u državnom sektoru. U privatnom inženjeri imaju platu u rangu srednje stručne spreme u državnom sketoru, neto oko 32000 dinara. recimo tolika je plata u FIAT-u inženjera. S druge strane biračko telo sadašnje vlasti ne čine visoko obrazovani ljudi i otuda "opravdan" cilj ili sredstvo da se oni "kazne" ili oporezuju dodatno. Očigledno je da je za III grupu sve ostalo isto, gde su njihovi birači.
Što se tiče vođenja knjiga, ja vodim knjige po sistemu ispalte lične zarade. U trenutnoj situaciji u obavezi sam da isplatim ličnu zaradu iznad cifre od 20198 dinara, odnosno to je minimalna osnovica za obračun doprinosa. Otprilike na tu osnovicu doprinosi ukupno izađu oko 8500 dinara, znači vi stavite malo više da nije baš ta cifra, pa neka izađu 9000 dinara. I kako sada stvari stoje time ste izmirili svoje obaveze prema državi kada su doprinosi u pitanju, ali mesečno možete potrošiti samo razliku znači nešto oko 11500 dinara. Ako želite više od toga, morate da uplatite više na ime doprinosa. Ali opet ako posao ne ide to je nivo na kome Vas košta Vaša firma što postoji, što je mnogo povoljnije nego 37400. S druge strane, na kraju godine imate pravo da sav preostali prihod podignete na ime prihoda od samostalne delatnosti (dobiti) i da platite porez na taj prihod u visini od 10%. Taj porez se naplaćuje akontaciono tokom godine, a Vi sami određujete prilikom predaje prijave visinu te akontacije. Dakle to više ne čini Poreska Uprava. Uglavnom sredstvima ne raspolažete slobodno, odnsono možete Vi sa njima svašta da radite ali odgovarate za svoje postupke. Kao i kod paušala garantujete celokupnom ličnom imovinom, jer u Srbiji još ne postoji institucija ličnog bankrota. Mada opet, ako je država ta koja od Vas potražuje ono osnovno Vam ne sme dirati, dok banka na primer može da Vas ostavi na ulici bez ičega.

Inače ako sam Vas dobro razumeo Vi imate nameru da angažujete knjigovođu da Vam piše žalbu? U suštini žalba je pravna stvar tako da bi ona bila u nadležnosti advokata, ali ako nađete knjigovođu koji ima svoje kanale na Zvezdari on Vam može mnogo toga izdejstvovati i bez žalbe.

Još nešto za iznos doprinosa od 37400 Vaša lična zarada preduzetnika bi bruto iznosila oko 80000 dinara mesečno, znači neke 43000 neto bi išle Vama. Ostalo je stvar kalkulacije šta Vam u kom trenutku odgovara. Znači ako imate preko 43000 za sebe kada namirite državu u načelu isplati Vam se paušal, osim ako ne želite da čekate kraj godine za prihod od samostalne delatnosti, a da uplatite niži iznos doprinosa.

Imate ovde kalkulator za obračun lične zarade preduzetnika(onaj donji) pa probajte sami: http://www.kalkulator.servisracunara.org

[Ovu poruku je menjao cipservis dana 09.05.2014. u 22:07 GMT+1]
[ Milibu @ 10.05.2014. 19:19 ] @
Veliko hvala na detaljnom odgovoru! Kod knjigovođe idem da mi pomogne oko računice i da vidim da li zna nešto o praktičnim ishodima tih žalbi pošto bih eventualno probala sa tim, a ako ne uradim ništa, ili ću da idem u mirovanje, ili da pređem na tu ličnu zaradu (mada koliko shvatam, nema garancije da će tih 10% ostati toliko, tj. da se neće taj iznos iz čista mira povećati nekom uredbom, jer je država pred bankrotstvom), ili pak da zatvorim. Stvar i jeste u tome što ne znam da li ću imati 43000+ kada odbijem paušal jer moja mesečna primanja baš mnogo variraju u zavisnosti od obima posla. Taj iznos na rešenju mi govori da imam dve nedelje da platim oko sto hiljada i da najverovatnije mogu da zatvaram radnju u ovom obliku. Možda bih u slučaju zatvaranja na konto nezaposlenosti mogla da vratim deo novca :D. Onda sam krenula da istražujem to sa tom ličnom zaradom, pa mi je inspektor rekao da može opet od jula, ali da ne bih mogla da raspolažem eventualnim viškom novca, što i Vi potvrđujete. Ako je tako, meni ne vredi da idem na isplatu minimalca jer mi je to jedini posao, a samo je markica za prevoz preko 3 hiljade i jasno je da se od toga ne može preživeti. Sa druge strane, šta se dešava ako se prijavi neto od, recimo, 30000, a nema se para za isplatu lične zarade? Za doprinose pretpostavljam da ide kamata. Kad smo već kod toga, kako ide ta isplata? Vi samo podignete sredstva sa svog računa ili bankomata u iznosu zarade koju ste sami sebi propisali, ili imate poseban račun fizičkog lica na koji uplaćujete zaradu, pa onda podižete?

Dve stvari su mi nejasne. Prva je to sa „istim ili sličnim uslovima“.

U uredbi piše da se „polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda za preduzetnike sa sedištem radnje na užem području grada Beograda (opštine Voždovac, Vračar, Zvezdara, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Novi Beograd, Zemun i Čukarica) određuje prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u tim opštinama“ i još da 5. gupu čine: „lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, profesori, prevodioci, tumači, inženjeri, arhitekte, fizioterapeuti, zubni tehničari, advokati i druge slične profesionalne delatnosti“

Da li iko zna šta je srednja vrednost prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u tim opštinama? Je li to neka aritmetička sredina svih zarada u svim tim opštinama i onda je to slično, ili je, recimo, fizioterapeutu iz Borče sličan drugi fizioterapeut na Paliluli ili sa neke druge uže gradske opštine što bi meni bilo najlogičnije? Ili se pak sabira prihod fizioterapeuta iz Borče sa prihodima estetskog hirurga sa Vračara, pa se to sve uproseči i onda to bude ta sličnost? Ovo poslednje baš i ne izgleda fer i možda tu postoji neki mali prostor za žalbu.

Druga stvar je nemogućnost podizanja eventualnog viška sredstava kod preduzetnika sa ličnim dohotkom. To mi je malo nelogično jer ako su ti preduzetnici i dalje "fizička lica registrovana za obavljanje delatnosti" koja imaju pravo na pozajmicu osnivača, zašto je podizanje eventualne dobiti problem ako će preduzetnik uvek moći da ubaci sredstva na račun kada dođe do plaćanja državi s obzirom na to da ne može da proglasi stečaj ili nestane u vidu lastinog repa kao vlasnik doo-a, pa je onda i manji rizik za državu da izgubi svoj eventualni deo kolača?

Ovde u 4. delu stoji da se sredstva ipak mogu podizati.
Da li neko zna zbog čega to po svemu sudeći nije tačno?
[ cipservis @ 11.05.2014. 01:18 ] @
@Milibu

Nema garancije da će ostati tih 10%, ali verovatno hoće, jer kad se sve preračuna nema ni smisla da uzimaju više, pošto je obračun lične zarade skuplji od ličnog dohodka zaposlenih. Postoji jedan drugi problem, šta kada ipak shvate da svi smao isplaćujemo minimalce i da im to ipak nije ono što su očekivali. Kako će reagovati na to i da li će tražiti dodatni novac to niko ne može da zna, ali politika ove vlade nije mnogo pametna tako da će oni i pre toga uleteti u probleme sa socijalnim uslovima.
Na konto nezaposlenosti ćete dobijati oko desetak hiljada mesečno, koliko dugo zavisi od dužine neprekinutog staža, a najduže godinu dana. Možete da rizikujete, pa da ne uzmete to, a da pokušate da dobijete subvenciju od 200000 za samozapošljavanje, međutim imaćete obavezu da radite bar godinu dana nakon toga. U toj varijanti bi ipak morali zatvoriti potpuno firmu, pa otvoriti novu. Bitno je da se javite na biro u prvih 30 dana od zatvaranja, jer Vam u suprotnom neće priznati pravo na nadoknadu bez obzira što ste uplaćivali doprinos za slučaj nezaposlenosti, što je naravno najobičnija pljačka.
Markica za prevoz ne ulazi u taj minimalac, ona se isplaćuje posebno, ne obračunavaju se doprinosi na nju, niti porez.
E sad, baš i ne razumete princip isplate lične zarade. Prvo morate da namirite državu pa tek onda sebe. Postavljen je mehanizam po kome banka neće da Vam odobri isplati lične zarade ukoliko niste uplatili doprinose. Obračun zarade se prijavljuje elektronski Poreskoj upravi uz pomoć elektronskog sertifikata, a sa njihovog sajtza. Kada izvršite prijavu dobijate broj koji morate pisati u poziv na broj i prilikom uplate doprinosa i prilikom isplate lične zarade. Doprinosi se plaćaju pod šifrom 254, lična zarada pod šifrom 240, markica pod šifrom 241. Postoji šifra 166 odnosno 266 kojom možete podizati gotovinu bez neposredne kontrole, ali nikako u svrhu isplate zarade. Recimo kada naplaćujete troškove putem gotovinskih računa, pa podižete gotovinu koju ste dali iz sopstvenog džepa.
Po slovu zakona se ne može podizati prihod od samostalne delatnosti pre isteka poslovne godine i uplate poreza od 10%. Kancelarija Tatić to podiže i to je njihovo tumačenje stvari. U principu može se podići pre kraja godine ukoliko se sa time saglasi poreski inspektor kancelarijske kontrole, znači ako on odobri. Pretpostavljam da se kancelarija Tatić vodi za logikom kada već uplaćuješ akontaciju da onda podigneš i novac u toj visini na ime dobiti. Ali kao što rekoh onako kako piše u zakonu dobit se podiže na kraju godine.
Znači ako nemate dovoljno para za isplatu celokupne lične zarade, ili uopšte nemate para, u obavezi ste obračunati doprinose na minimalnu osnovicu koja u ovom trenutku iznosi 20198 dinara i te doprinose kako znate i umete morate uplatiti državi, imali ili nemali. Ako nemate idu Vam kamate. Ali ne smete podizati bilo kakav novac dok im to ne namirite.
Inače ličnu zaradu možete podići u gotovini šifrom 140, ili isplatiti na privatni tekući račun šifrom 240.

Što se tiče paušala ne razbijajte glavu, meni je poreska inspektorka dala tumačenje te uredbe u smislu da ta uredba samo njoj služi, a ne nama, i da se ona prema njoj usmerava, ali ta uredba nije presudna kada donosi odluku. Veoma zanimljiv stav u svakom slučaju. Dalje njen princip na Voždovcu jeste da novootvorenim daje samo 20% olakšice(na tu polaznu osnovicu), a taj iznos za prigradske opštine je 25%. I ona kaže da je to dogovoreno između svih poreskih inspektora na teritoriji Beograda. Srednja vrednost prosečnih mesečnih zarada se dobija kada se saberu prosečne zarade svake od opština i onda zbir podeli sa brojem opština i ta vrednost važi za taj deo Beograda. Pitajte poreskog inspektora i reći će Vam tačan iznos u ovom trenutku, jer već donose rešenja, a i trebao bi taj iznos da Vam piše u tom rešenju koje ste upravo dobili. Ne sabiraju se prihodi po delatnostima, već se prihodi svih delatnosti uvršatvaju u taj prosečni prihod na opštini, koriste se za obračun. Kada vrše ta upoređivanja po tački 8. onda konkretno traže istu delatnost kao što je Vaša, dakle tražiće prevodioca. međutim ako ste vi ekspert i odlično radite sasvim je logično da će većina kiljenata doći kod Vas, a da će Vaša konkurencija imati zbog toga manji promet i da uopšte nije moguće da Vi jednako zarađujete. To je neko samo iskarikirao jedan od članova Ustava. Paušal retko može biti pravedan, tu uvek neko gubi, a drugi dobija. Njihovo razmišljanje bi moglo ići u smeru, ako ste vi zadovoljni paušalom to znači da zarađujete više nego što je taj paušal i zato imaju težnju da Vam ga podižu. Međutim meni je rečeno da se ni moje poslovne knjige ne moraju uvažiti na kraju godine, na šta sma se ja žestoko pobunio, jer je to besmisleno rekavši da gospođa prethodno ipak mora zakonski oboriti te knjige ako ih ne misli priznati. Mnogo je samovolje u njihovim odlukama i tome se na neki način mora stati na put.

Što se tiče ove pozajmice... pa odakle država može biti sigurna da ćete Vi uplatiti uopšte tu pozajmicu? Postoje druge opcije, a to je pre svega pametno ili lukavo trošenje tog novca u poslovne svrhe. Na primer, kupite veš mašinu na ime firme kako bi prali uniforme, a u biti perete sav svoj veš. Na novac za kupovinu te mašine niste platili doprinose niti porez na zaradu, a ni na dobit nećete platiti jer je ona osnovno sredstvo. To je jedan od principa kojima se izvlači novac legalnim putem. Dalje imate dnevnice za službena putovanja, na njih se ne plaćaju doprinosi što inače nije normalno jer se na topli obrok plaćaju, a one tome i služe. Dnevno možete oko 2000 dinara isplatiti kao dnevnicu bez oporezivanja. Bitno je smao da dokumentujete taj svoj službeni put, da možete da ga dokažete ako Vam poreznici to zatraže.
Preduzetnik može da nestane u vidu lastinog repa na neki način. U biti ostane blokiran, kao što sam ja bio, a država mu zatvori tu radnju. Ako dugujete državi morate paziti šta radite sa novcem do koga dolazite, ne smete ulagati u banku, ne smete imati pokretne stvari ili više nepokretnosti, već smao onu u kojoj živite. Iz nje Vas zbog poreza neće izbaciti jer je to besmisleno. U načelu država nikad ne rizikuje, ne sme da rizukuje za svoj deo kolača. Osim naravno u režiji dr Karajlića kada država igra sporstku prognozu, tj. okušava sreću na kladionici sa proverenim dojavama.
[ S A J A @ 11.05.2014. 18:45 ] @
Citat:
[url=/p3442212]
Po slovu zakona se ne može podizati prihod od samostalne delatnosti pre isteka poslovne godine i uplate poreza od 10%. Kancelarija Tatić to podiže i to je njihovo tumačenje stvari. U principu može se podići pre kraja godine ukoliko se sa time saglasi poreski inspektor kancelarijske kontrole, znači ako on odobri. Pretpostavljam da se kancelarija Tatić vodi za logikom kada već uplaćuješ akontaciju da onda podigneš i novac u toj visini na ime dobiti. Ali kao što rekoh onako kako piše u zakonu dobit se podiže na kraju godine.


Ja nisam video da negde piše da se dobit ne može podizati u toku godine. U slučaju doo firmi postoji međudividenda, to je isto što i dividenda samo se odnosi na dobit tekuće godine. To je uobičajna pojava da se ona podiže. Pa mislim, ako država neće da čeka da se završi cela godina pa da se plati porez na dobit, što bi vlasnik firme čekao celu godinu pa da može da raspolaže tom dobiti? Naravno, postoje uslovi za međudividendu: ne sme da se digne više nego što je dobit u tom trenutku i dizanjem dobiti unapred ne sme da se ugrozi tekuća likvidnost.
[ cipservis @ 11.05.2014. 22:17 ] @
Citat:
S A J A: Ja nisam video da negde piše da se dobit ne može podizati u toku godine. U slučaju doo firmi postoji međudividenda, to je isto što i dividenda samo se odnosi na dobit tekuće godine. To je uobičajna pojava da se ona podiže. Pa mislim, ako država neće da čeka da se završi cela godina pa da se plati porez na dobit, što bi vlasnik firme čekao celu godinu pa da može da raspolaže tom dobiti? Naravno, postoje uslovi za međudividendu: ne sme da se digne više nego što je dobit u tom trenutku i dizanjem dobiti unapred ne sme da se ugrozi tekuća likvidnost.

U kom Zakonu je definisana međudividenda? Gde piše da ona postoji?
Mislim da je poznata stvar bila do sada da preduzetnici koji su vodili knjige nisu imali platu, već dobit i da su morali da čekaju kraj godine da bi je uzeli. E sad pošto je nekako ustaljena praksa da većina radi i na crno, onda obično preduzetnik odatle uzme sebi koliko mu treba, a u knjigama ostane do kraja godine.
Država upravo čeka da se završi cela godina da bi konačno naplatila porez na dobit.
E sad ovo je lepo što kažeš za međudividendu da ne sme da se digne više nego što je dobit u tom trenutku. Ja ću te pitati kako znaš kolika je dobit u tom trenutku kada nisi zaključio knjige, izveo završni račun? To bi značilo da svakih mesec dana vršiš popis i sve što uz to ide. Po istom principu ni onaj ko kontroliše ne može znati kolika ti je dobit u tom trenutku. U načelu dobit se posmatra u toku poreskog perioda koji je obično 12 meseci, to znači da možeš u prvih 9 meseci da imaš gubitak, a da dobit ostvariš u poslednja tri meseca koja će pokriti i taj gubitak i doneti preko toga. Šta biva ako podigneš više nego što je dobit i naravno to potrošiš? To znači da na kraju godine nemaš odakle da to vratiš nazad. Država ti to neće dozvoliti. Koliko je meni poznato dobit ne možeš podići dok ne isplatiš porez. Kada se podiže dividenda plaća se porez na podizanje iste pored tog poreza na dobit. Pretpostavljam da se i kod te međudividende plaća to isto. Ali opet ne znam gde je definisana međudividenda.
Koliko je meni poznato u svetu, dividenda se isplaćuje tek nakon završene poslovne godine i niko ne može isplaćivati ništa pre toga, a pojam međudividende ne postoji, bar ga nema u SAD. Ako bi tako nešto postojalo kod nas mislim da bi se pre zvalo akontacija dobiti, ali nema logike da bi država odobrila da isplatiš akontaciju dobiti, a da nisi pre toga uplatio porez na dobit. Znači kao sa porezom po odbitku, ne možeš isplatiti neto dohodak bez izmirenih doprinosa.
Ako jeste tako kako kažeš onda je to lepo, jer mi možemo da isplaćujemo minimalac i dižemo tu međudobit, međudividendu kako je ti zoveš. Ne znam meni je u Voždovcu rečeno da moram da čekam kraj godine ili da pišem molbu koja ne mora biti odobrena. U načelu ako bi ti platio odmah pri podizanju porez na dobit za taj iznos koji podižeš tu ne bi trebalo da ima problema. Slažem se da je OK da podižeš mesečno dobit koja je deset puta veća od akontacije. Zašto to nije princip? Znači platio sam 2000 dinara akontaciju i to znači da mogu da podignem 20000 te tekuće dobiti mesečno.
Mislim da je pravno moguće podizanje tekuće dobiti da bi to onda bilo uređeno zakonom po tom principu da država prvo namiri sebe. Iskreno nema logike da ti neko odobri podizanje veće svote nego što je pokriva akontacija poreza na dobit.
[ S A J A @ 11.05.2014. 22:53 ] @
Citat:
cipservis: U kom Zakonu je definisana međudividenda? Gde piše da ona postoji?


U Zakonu o privrednim društvima. Odnosi se na DOO i AD, preduzetnici se ne spominju. Ali pošto je u pitanju jedna_te_ista_stvar, možemo pretpostaviti da isto važi i za preduzetnike.


Privremena dividenda (međudividenda)

Član 273

Ako statutom nije drugačije određeno, društvo može plaćati privremenu dividendu (međudividenda) u bilo koje vreme između redovnih sednica skupštine ako:

1) izveštaji o poslovanju društva i njegovim finansijskim rezultatima sačinjeni za tu namenu jasno pokazuju da je društvo u periodu za koji se isplaćuje međudividenda ostvarilo dobit i da su raspoloživa novčana sredstva društva dovoljna za plaćanje te međudividende;

2) iznos međudividende koji se isplaćuje nije veći od ukupne dobiti ostvarene nakon završetka prethodne poslovne godine za koju su sačinjeni finansijski izveštaji, uvećane za neraspoređenu dobit i iznose rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrđene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.

Plaćanje međudividende akcionarima može se odobriti i odlukom odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ako je to određeno statutom ili odlukom skupštine.

Ako se plaćanje međudividende odobrava odlukom odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, međudividenda se može platiti samo u novcu.
[ cipservis @ 12.05.2014. 00:02 ] @
Ja sam te upravo pitao ovo:
Citat:
1) izveštaji o poslovanju društva i njegovim finansijskim rezultatima sačinjeni za tu namenu jasno pokazuju da je društvo u periodu za koji se isplaćuje međudividenda ostvarilo dobit i da su raspoloživa novčana sredstva društva dovoljna za plaćanje te međudividende;

Dakle ako bi hteo da isplatiš međudividendu morao bi praktično da uradiš završni račun za taj period, a to u ovom slučaju znači mesečno, a to ne verujem da bilo ko radi jer je ogroman i mukotrpan posao za vas knjigovođe. Drugo država je definisala jasno moguće obračunske periode za ovu svrhu.

Van, cele priče, mislim da je ovde Zakonodavac hteo nešto drugo, da definiše situaciju kada neko blokira rad skupštine akcionara ili vrši neku drugu opstrukciju ili iz nekog desetog razloga ne može doći do zasedanja skupštine. U tom slučaju se isplaćuje privremena dividenda i to postoji u SAD. Naime na skupštini se donosi odluka koji deo dobiti će se isplatiti kroz dividende, a šta će otići u akumulaciju, odnosno ne mora celokupna dobit biti pretvorena u dividende. Nemam pojma, dobit bi trebalo da se računa na kraju poslovne godine, kada se obračunava i porez na istu.


Što se tiče povlačenja paralele sa preduzetnicima, pa ne može se to uraditi jer ne važe pravila koja važe za dividendu, preduzetnik ne plaća porez na podizanje dobiti na primer. Dakle morao bi postojati zakon koji bi rekao bukvalno privremeni prihod od samostalne delatnsoti, ili međuprihod, akontacioni prihod nešto tako i onda definisati šta i kako. Najbolja stvar od svega je što knjigovođa nije odgovorno lice, već onaj ko ga je angažovao. Dakle kada se uradi po Tatićevom savetu ne odgovara kasnije Tatić, već preduzetnik. Uostalom preduzetnik je i uzeo taj novac, a