Sad ispade da su obavezne devizne rezerve najveci problem.
Mislim da samo vrse pritisak na guvernera ovakvim izjavama, jer zele da zarade vise kroz veci broj kredita,
sto vodi vecoj zaduzenosti koju guverner zeli da obuzda, bar za sad.

Sto se tice utvrdjivanja dugorocne strategije za bilo sta... uj'o vuk magarca, pa da hoce/mogu/znaju vec bi je utvrdili.

Hehe, pa posao doticne je da lobira za svoju instituciju, tako da je ovo sto prica u sklopu njenog radnog mesta.

Tacno - manje obavezne rezerve bi smanjile troskove poslovanja banke, i MOZDA bi banka to prenela na musterije u vidu manjih kamata. Ali samo mozda, ne vidim zasto banke ne bi nastavile sa strategijom cene kredita najvece koju su stanovnistvo i privreda spremni da plate. Isto tako, manje obavezne rezerve povecavaju rizik od nekog scenarija kolapsa kada bi u tom slucaju manje potrazivaca bilo obesteceno.

Drugo, banke u Srbiji i ovako i onako imaju socne profitne margine - sto znaci, da i negde drugde ima mesta za davanje nazad klijentima - samo, bas me zanima ko ce to prvi da uradi i kad - mozda 30-tog februara ;-)

Ma jasna je meni doticna, nego kroz naslov se potura nesto drugo i to preko jakog medija.

A i ja sam uvek nekako kontao da cena kredita zavisi uglavnom od rizika, al to sam samo ja.
:)

Pozdrav,

naslov, ali i konacnu formu intervjua ne gura ona koja ga je dala, vec upravo medij. Dakle, samo da preciziramo na koga se targetira kada se traze implikacije iz naslova.

Sa druge strane, kao sto rece Ivan, stvarno jeste tacno da visina obaveznih rezervi moze da utice na visinu kamata, sto ne znaci da bi u slucaju smanjenja nivoa obaveznih rezervi, banke koje bi time oslobodile vecu kolicinu novca za kreditiranje, zaista i smanjile kamate. Visina kamate, odnosno cena novca, zavisi, kao i sve, od odnosa ponude i traznje. Tu i lezi kvaka, sa oslobodjenim delom novca stvarno se moze dobiti nesto veca ponuda, ali ako traznja i dalje bude prevazilazila ponudu, ne postoji opravdan mikroekonomski razlog za nominalno snizavanje cene novca, odnosno za efektivno obaranje kamata.

Cena kredita pored raspolozive mase novca zavisi zaista i od rizika, i to dve vrste, rizika naplativosti potrazivanja i rizika kamate koji se ogleda u mogucoj inflaciji koja bi mogla da "pojede" svu zaradu pa i vise od toga, odnosno rizika da se dugorocni plasman dat pod odredjenom kamatom nece moci servisirati iz kratkorocnih aranzmana koji u momentima, zahvaljujuci eventualnom skoku opste kamatne stope na trzistu, nece moci sa pozitivnom razlikom izmedju pasivne i aktivne kamate, servisirati. Ovo zadnje se uglavnom resava klauzulama o promenjivoj kamatnoj stopi, dok rizike od inflacije procenjuje na srednji rok Odbor direktora/menadzera svake banke ponaosob. Solventnost i kreditna istorija trebali bi da daju jasnu sliku o zajmotraziocu cime bi se donekle preupredili rizici od nenaplativosti potazivanja po osnovu datog kredita, ali sveukupan rizik ce uvek postojati i podizati kamatnu stopu, ma koliko se smanjivale obavezne rezerve i bilo vise raspolozivog novca.

Stoga, jeste svesna i ciljana implikacija u pitanju, kao i obicno, objasnjavanje jednog segmenta uticaja izvlacenjem iz celine.