[ pisac @ 02.02.2010. 15:51 ] @
Čime se leme bakarne cevi za fitinge?

Da li se koristi običan kalaj (za elektroniku) ili onaj tvrđi (sa većim procentom olova)? A takođe, da li se može koristiti običan plinski brener (sa običnom propan-butan bocom) ili se koristi neki specijalni brener sa posebnim plinom?
[ test1234 @ 02.02.2010. 21:46 ] @
Vari se srebrom, a najbolje je variti Acetilenom bolji je od propan-butana.
[ pisac @ 02.02.2010. 21:54 ] @
Srebrom? Čisto srebro ili neka mešavina kalaja i srebra? Gde se kupuje?
[ test1234 @ 02.02.2010. 23:09 ] @
Srebrne elektrode, prodavci znaju, kupuju se i na komad.
[ Pajapatak @ 02.02.2010. 23:52 ] @
Radi se i sa kalajem . Imas sve da kupis u veleprodajama grejne tehnike.
[ pisac @ 03.02.2010. 10:49 ] @
Pretpostavljam da je to onaj tvrđi kalaj sa olovom. Međutim, isto tako pretpostavljam da bi materijal za lemljenje trebalo da se razlikuje ako se radi vodovodna instalacija, i da u stvari tada treba da se koristi ta srebrna elektroda a ne kalaj sa olovom.

Inače, planiram da koristim običan plinski brener sa manjim prečnikom, pošto već imam plinske boce i sav pribor sa brenerom većeg prečnika koji sam koristio za postavljanje bitumenske izolacije. Ono sa acetilenskim bocama mi deluje kao prevelika komplikacija.

Koliki prečnik plinskog brenera da uzmem za lemljenje bakarnih cevi prečnika 1'' - 5/4'' ?

U prodavnicama grejne tehnike, za sada sam samo našao neke specijalne brenere sa specijalnom bocom nekog meni nepoznatog sadržaja, ali nisam baš raspoložen da kupujem takve specijalne stvari ako sve mogu da rešim i sa običnom butan-bocom.
[ Marko Enter @ 03.02.2010. 11:46 ] @
Sa elektrodama od legura srebra se ne vari vec se tvrdo lemi ! da bi spojio bakarnu cev potreban ti je kalaj(nemoj da uzimas onaj za elektroniku posto je on mnogo tanak i skup je) uzmi 3 mm zicu, i potrebna ti je pasta za lemljenje, od alata ti treba obican plamenik za propanbutan taj sto ti imas, a postupak lemljenja je sledeci:ocistiti lepo spojeve smirglom premazati spojeve nataknuti fitinze ili sta vec ugrejati plamenikom ili drugim izvorom toplote naneti kalaj i malo posle prebrisati vlaznom krpom i gotova stvar,prosto da ne moze prostije da bude, kakav acetilen bespotrebno je kupovati acetilen za takve stvari, samo kada je potrebno da se vari celik i sl.. kada se hartletuje srebrom ili necim drugim potrebna je samo boca sa kiseonikom i propan butan koji moze da daje temperaturu od oko 2750' c a acetilen oko 3100' c daje , Bakar se topi na 1080' c , a kalaj na 200 i nesto

pozdrav
Marko
[ pisac @ 03.02.2010. 20:34 ] @
Da li se ista tehnika koristi i za lemljenje bakarnih cevi za klima uređaje?

Znači srebro je nepotrebno? U kojim situacijama se koriste te srebrne elektrode?
[ Marko Enter @ 03.02.2010. 21:12 ] @
Da klima uredjaji se rade time, nije to cista srebrna elektroda, vec legura bakra cinka i srebra
Vodovodnu instalaciju i instalacije grejanja nemoras tvrdo lemiti, vec je dovoljno meko sa kalajem, i ti spojevi izdrzavaju preko 10 bara sigurno

pozdrav
Marko
[ bboba @ 04.02.2010. 13:28 ] @
Kod nas majstori obicno koriste MAP gas. Nisam potpuno siguran koji je sastav, sigurno je da je propan butan osnova, ali ima i nekih dodataka tako da se dobije veca temperatura plamena. Uz tu bocu se koristi specijalni mini plamenik koji se nasrafi na bocu. Sa njim mozes da radis i tvrdi i meki lem. Cena boce gasa je mislim oko 800 din, a cena plamenika od 4500 din pa navise, zavisno od proizvodjaca.

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao bboba dana 04.02.2010. u 17:36 GMT+1]
[ pisac @ 05.02.2010. 20:48 ] @
Da, to je verovatno to što sam našao:
Citat:
pisacU prodavnicama grejne tehnike, za sada sam samo našao neke specijalne brenere sa specijalnom bocom nekog meni nepoznatog sadržaja, ali nisam baš raspoložen da kupujem takve specijalne stvari ako sve mogu da rešim i sa običnom butan-bocom.
Ali ne znam da li mi je to zaista neophodno. Za te pare koje bih dao za to, mogu da 6-7 puta napunim bocu sa 10kg plina, a jedino je potrebno da kupim manji brener koji košta par hiljada dinara (pošto imam neki enorman od desetak cm).

Vajda će temperatura običnog plinskog brenera biti dovoljna za to što treba da odradi.
[ Marko Enter @ 06.02.2010. 00:20 ] @
ma kake specijalne boce, treba ti boca to sto ti imas(koja se i koristi za domacinstvo) i kupis samo brener (20-30 eura)
evo ti jos jedan savet za meko lemljenje, ima da se kupu gotove smese za lemljenje znaci samo ocistis namazes i zagrejes i gotovo, mislim da malo pakovanje kosta 7-8 eura (ima dosta da se letuje)

pozdrav
[ Brodoplovac @ 06.02.2010. 08:52 ] @
[ Marko Enter @ 06.02.2010. 12:58 ] @
Odlican snimak, sada si video koliko je to jednostavno

pozzz
[ pisac @ 07.02.2010. 04:04 ] @
Pa relativno jeste jednostavno. Koliko vidim, koristi se običan kalaj bez olova. Ali u ovom slučaju i acetilenski plamenik.
[ Marko Enter @ 07.02.2010. 11:37 ] @
Pa to su amerikanci :) one nestede kod njih je to mnogo jeftinije nego kod nas, oni su do skoro koristili i kamione na benzin

pozzz
[ pantic68 @ 07.02.2010. 20:16 ] @
Butan daje manju gustinu plamena ako ide sa kiseonikim, brener sa vazduhom daje naravno još razbarušeniji i manje vreo plamen ali to je potpuno nebitno jer se ne vari već lemi. Kupi pastu, kalaj u prahu sa fluksom i malo žice da dodaješ po potrebi. Ošmirglaš, namažeš, zagreješ i samo se razlije i provuče kud treba, to ti je najprostiji deo posla.
[ pisac @ 09.02.2010. 18:42 ] @
Našao sam neki Rems plamenik na propan, specijalno pravljen za meko lemljenje bakarnih cevi, ima piezo-električno samopaljenje na dugme (krene plin i cepne varnica za paljenje), nekakav turbo (?) sa kojim postiže 1950oC. Cena, prava sitnica: 16 000 din. Jeste skuplji nego one map-gas varijante, ali mi se sviđa što je na propan pa ne moram da kupujem taj map-gas. A sem toga, ta temperatura 1950oC mi deluje sasvim solidno.

Ja gledao plamenik, i ne vidim ništa neobično sem da unutra ima nekakve propelere. Na šta rade ti propeleri (pošto na baterije očigledno nije), nemam pojma.
[ Marko Enter @ 09.02.2010. 20:30 ] @
za te pare ima da kupis brener za autogeno varenje sta ce tebi REMS (to su visokoprofi alati) uzmes normalan brener sa regulatorm (max 50 eura)
Ovakav kosta 20 e + reduktror pritiska 15 e


pozdrav
Marko
[ welding-i @ 09.02.2010. 21:31 ] @
Zavisi koje i kakve bakarne cevi...
Najjeftinije resenje je sa legurom 94%Cu+6%P. Nije potreban topitelj, jer je ovaj fosfor dezoksidator... Spoj ne podnosi vibracije... Cena oko 25 EUR/kg.

Drugo cesto korisceno resenje je L-Ag15P... (Legura bakra i fosfora sa 15%srebra). Cest koriscena u lemljenju cevi kod klimatizacije... Cena oko 40 Eur/kg.

Vrlo skupo resenje, ali ga majstori vole, je legura L-Ag40Cd ili L-Ag55Sn... (legura bakra, cinka i 40% srebra sa kadmijumom ili tamo gde je kadmijum izbacen, sa 55% srebra i malo kalaja). Potreban je topitelj. Cena oko 230 EUR/kg.

Postoji veliki broj legura koje se uzpesno mogu primeniti, ali ove su najcesce... Lemljenje bakra sa bakrom je lako, problem nastaje kada treba lemiti mesing sa mesingom ili mesing sa nerdjajucim celikom ili tako neku kombinaciju... Tada se ipak mora ici na vise od 30% srebra.

S obzirom da su temperature lemljenja 600 - 800C, najcesce se koristi acetilen ili propan/butan + kiseonik...
[ pisac @ 09.02.2010. 23:51 ] @
Welding, čini mi se da poznaješ problematiku, pa se nadam da ćeš naći vremena i za poneko pojašnjenje :-)

Šta predstavlja "topitelj"? Vidim da je među onim legurama za lemljenje kalaj jedva negde spomenut kao neka manje bina komponenta neke legure (L-Ag55Sn), dok sam ja mislio da je kalaj najbitnija komponenta bilo koje legure za lemljenje. Baš sam se danas raspitivao za cenu jednog "kalaja" za lemljenje bakarnih cevi u jednoj radnji, i sada sam u čudu šta sam ja u stvari gledao? Možda i ja i prodavac to zovemo "kalaj" a u stvari je neka sasvim drugačija legura?

Mene u stvari zanimaju 3 namene bakarne instalacije: 1) Grejanje, 2) Klima, 3) Vodovod. Da li se za sve tri namene može koristiti ista legura? Posebno mi je upitno korišćenje legura u vodovodnoj instalaciji, jer tu treba ipak voditi računa i o zdravlju vode za piće.
[ pisac @ 10.02.2010. 00:32 ] @
Evo baš sam gledao šta sve piše u Remsovom katalogu proizvoda, i izvukao sam suštinu iz datih proizvoda.

Meko lemljenje (vodovod, grejanje do 110oC)

Plinski (propanski) brener (1950oC)
Žica za meko lemljenje: S-Sn97Cu3 (kalaj)


Tvrdo lemljenje: (vodovod, rashladne i klima instalacije, gasne instalacije)

Acetilenski brener (2500oC)
Žica za tvrdo lemljenje: B-Cu94P-710/890
[ welding-i @ 10.02.2010. 08:59 ] @
Welding, čini mi se da poznaješ problematiku, pa se nadam da ćeš naći vremena i za poneko pojašnjenje :-)

Šta predstavlja "topitelj"? Vidim da je među onim legurama za lemljenje kalaj jedva negde spomenut kao neka manje bina komponenta neke legure (L-Ag55Sn), dok sam ja mislio da je kalaj najbitnija komponenta bilo koje legure za lemljenje. Baš sam se danas raspitivao za cenu jednog "kalaja" za lemljenje bakarnih cevi u jednoj radnji, i sada sam u čudu šta sam ja u stvari gledao? Možda i ja i prodavac to zovemo "kalaj" a u stvari je neka sasvim drugačija legura?

Mene u stvari zanimaju 3 namene bakarne instalacije: 1) Grejanje, 2) Klima, 3) Vodovod. Da li se za sve tri namene može koristiti ista legura? Posebno mi je upitno korišćenje legura u vodovodnoj instalaciji, jer tu treba ipak voditi računa i o zdravlju vode za piće.[/quote][quote]pisac

Topitelj je izuzetno bitan deo lemljenja, neki kazu cak i sustinski...
Evo ti malo teoretskog objasnjenja pri cemu se trudim da se izrazavam jednostavno... Kod lemljenja dolazi do izrazaja tzv "povrsinski napon". Ovo banalizovano znaci da rastopljena kapljica lema tezi da se pretvori u kuglicu i spadne na pod umesto da se kao "voda" razlije po spoju i udje u zazor... Topitelj ima zadatak da obezbedi upravo to razlivanje. Dalje, tokom lemljenja treba zastititi to mesto od oxidacije... Topitelj takodje to radi. Da bi se ostvarila bolja veza izmedju dva dela koji se leme, bolje je kada je povrsina hrapavija. Topitelji (barem neki) takodje vrse tzv "mikroeroziju" naleglih povrsina... U svakom slucaju, topitelji omogucavaju perfektno lemljenje a ne ulaze u metal spoja.

Kalaj je jedan od bitnijih elemenata tzv mekih lemova (podela je: lemovi do 450C su meki a oni koji se tope iznad 450C su tvrdi). Kod tvrdih lemova obicno je osnova bakar+cink + ostalo. Kod HTL-tj visoko temperaturnih lemova osnova je nikl.

Konkretno za L-Ag55Sn... Jedan od najcesce koriscenih lemova je L-Ag40Cd (Cu+Zn+Ag+Cd=kadmijum). Topi se na najnizoj temperaturi od svih tvrdih lemova= 590-630C. Ima izuzetno dobru kapilarnost (kapilarnost je sposobnost da sam prodire u vrlo male zazore), ima veliku cvrstocu i njime se mogu lemiti gotovo svi metali (bakar, mesing, celik, prohrom...) sami sa sobom ili jedni sa drugim. Ali, kadmijum se smatra otrovnom materijom pa se kao i hlor i azbest izbacuje iz upotrebe u USA i EU... A u svakom slucaju je zabranjen u prehrambenoj industriji (mlekare i sl.). Lem koji je najslicniji navedenom, a nema Cd, je upravo L-Ag55Sn. Povecanjem Ag i sa malo Sn se dobija "zdravstveno podoban" lem koji od ovih bez kadmijuma ima najnizu radnu temperaturu (620-660C) uz zadrzavanje velike cvrstoce, kapilarnosti i sposobnosti vezivanja raznih metala...

Kai i svugde, postoji zargon, koji je cesto pogresan. Jedna pogreska je termin "srebrna elektroda". Ove zice se tope gasnim plamenom a ne strujom, pa se nikako ne moze zvati elektrodom ali je ljudi tako zovu. Dalje sve meke lemove zovu kalajem ali se u stvari radi o legurama cija je osnova kalaj (Sn/Pb, Sn/Cu, Sn/Ag...). Dobri majstori lemljenje zovu letovanjem ili hartletovanjem (= tvrdo lemljenje sa nemackog)...

U katalogu koji pominjes, navedena legura (B-Cu94P-710/890) je najcesce koriscena i najjeftinija, za cisto bakarne cevi Cu94%+6%P. Za cisto bakarne cevi nije potreban topitelj, ali jeste ako se pokusa lemiti mesing, a i tada rezultati nisu bas najbolji. Treba tada uzeti lem sa srebrom. Spoj ne podnosi vibracije... Ovu leguru "majstori" zovu "haris", sto je opet pogresno jer je "Harris" samo jedan od nekoliko brendova koji nude lemove. Nisam siguran da li je danas i prozivodjac ili samo brend...

Mi, tj firma u kojoj radim, nismo bas ukljuceni u meko lemljenje ali jesmo veoma sto se tice tvrdog, pa ti iz iskustva kazem da se kod cevi za klima instalacije, u bogatijim kucama, koristi L-Ag15P, kod onih koji stede 94%Cu+6%P, a oni sto leme svasta pogotovu raznorodne spojeve uzimaju L-Ag40Cd ili L-Ag55Sn u prehrambenoj.

Sto vise srebra, cena je visa!!!, ali kapilarnost je bolja, niza je temperatura topljenja i lepse i bolje razlivanje, bolja kapilarnost... Inace, postoji na desetine lemova pa npr u serijskoj proizvodnji grejaca za bojlere, gde je svaka para bitna, za spajanje bakra i prohroma se kao totalni optimum pokazao lem sa 36% Ag, punjena sipkica, sa odnosom 92% metala i 8 % topitelja...

Vec sam rekao, iz naseg iskustva i iz iskustva drugih korisnika, acetilen+kiseonik je prvi izbor za tvrde lemove (one koji se tope na viso od 450C). Naravno, verovatno znas: plamen nikada ne topi lem, vec grejes osnovni materijal, pa prislanjas zicu na zagrejano mesto, pa toplota osnovnog materijala topi lem, i kapilarno ga uvlaci u spoj tj zazor, nikada plamen.
[ pisac @ 10.02.2010. 11:49 ] @
Da li je za tvrdo lemljenje zaista neophodno kupiti acetilenski brener, ili se može to odraditi uz malo duže zagrevanje i sa plinskim brenerom?
[ Marko Enter @ 10.02.2010. 16:11 ] @
pisac, vrati se na predhodne poruke i lepo ih procitaj, kazano je sta je potrebno za hartletovanje

pozz
[ pisac @ 10.02.2010. 16:57 ] @
Kao što navedoh za Rems plinski brener, on daje plamen temperature 1950oC. Bakar se (kao što si naveo) topi na 1080oC. Welding je naveo da su temperature lemljenja 600-800oC. Iz toga zaključujem da bi ovaj plinski brener mogao da radi i tvrdo lemljenje na nekim manjim cevima (koje neće mnogo odvoditi toplotu brenera), bez problema.
[ frigo servis bata @ 10.02.2010. 21:32 ] @
Ne moze sa tim brenerom da se hartletuje,moze samo kalaj,srebro ne..Napisao je predhodno covek lepo.Da i ne moze da se klime rade sa kalajem,mora srebro..
[ Marko Enter @ 11.02.2010. 00:09 ] @
Pa ako ti treba to za frigomehanicarski ili slican poso onda uzmi taj REMS sa MAPP gasom

pozz
[ pisac @ 11.02.2010. 00:15 ] @
Našao sam Rems na popustu, pa ga kupio za 9000din. Sviđa mi se kod njega što nema nikakvih podešavanja, održavanja plamena, paljenja upaljačem, itd... jednostavno pritisneš i lemiš, pustiš i spustiš.

Malo mi izgleda problematično kako da se mapp gas spoji na standardni brener, pošto sam viđao samo varijante sa specifičnim priključcima, ali valjda ima neko rešenje.

Nego, koji je sastav tog mapp gasa?
[ Marko Enter @ 11.02.2010. 10:56 ] @
Sta si uzo od rems-a, jel to onaj BLIZT gorionik?
[ pisac @ 11.02.2010. 12:07 ] @
Jes, taj.
[ pisac @ 11.02.2010. 20:10 ] @
Da proverim da li sam ovo dobro ukapirao:

1)
Meko lemljenje sa S-Sn97Cu3 (kalaj) ili tvrdo lemljenje sa B-Cu94P-710/890 nije štetno po zdravlje, tako da može da se koristi u vodovodu (i prehrambenoj industriji)? Štetno je samo tvrdo lemljenje sa L-Ag40Cd (kadmijumom), pa se ne sme koristiti za vodovod/prehrambenu industriju?

2)
Prilikom lemljenja bakra za mesing, ako se radi tvrdo lemljenje sa B-Cu94P-710/890 potrebno je topiteljem namazati mesingani fiting, i onda je lemljenje moguće mada nije savršeno? A ako se radi meko lemljenje sa S-Sn97Cu3 (kalaj) onda topitelj nije potreban, a lemljenje će biti savršeno?

I na kraju mi je ostala samo jedna nejasnoća. Tzv. 'Haris' je legura sa srebrom L-Ag40Cd / L-Ag55Sn, ili je legura B-Cu94P? Danas sam kupio razne stvari među kojima i neke šipkice za tvrdo lemljenje, od kojih u podacima za jednu piše 'Cu94P' a na drugoj piše 'Haris'.
[ pisac @ 12.02.2010. 20:31 ] @
Probao sam danas moj Rems Blitz , radi odlično. Vredi svaki dinar koji sam dao za njega, pa čak i više od toga. Plamen je vrlo upečatljiv, plav, precizan, a ima zvuk kao mlazni avion .

Nego, imam jedno početničko pitanje: S obzirom da sam za nekih 10-20 sekundi uspeo da sa ovim plamenikom dovedem ceo obim bakarne cevi 22x1 do narandžastog usijanja, nakon čega se 'Haris' šipka (za tvrdo lemljenje) istopila odmah pri dodiru sa bakarnom cevi i razlila po njoj, zar to nije u stvari uspešno tvrdo lemljenje?

Jeste, znam da sam X puta čuo da je za tvrdo lemljenje potreban acetilenski plamenik a ne plinski, ali da li ovo što sam uradio sa ovim plamenikom može isto da se računa u tvrdo lemljenje, ili ne? Ako ne, koji je razlog?

Poz.
[ Marko Enter @ 13.02.2010. 01:46 ] @
Pa ako si je usijao verovatno mozes da hartletujes, koji si gas uzeo ? i sto si odmah poceo da radis tvrdo lemljenje , vezbaj prvo malo meko lemljenje

pozz
[ pisac @ 13.02.2010. 02:50 ] @
Gas? Pa poluprazna propan-butan boca od 5L

Ma samo sam probao čisto da vidim koliko može da zagreje, i vidim da može...
[ welding-i @ 14.02.2010. 16:07 ] @
Citat:
pisac
I na kraju mi je ostala samo jedna nejasnoća. Tzv. 'Haris' je legura sa srebrom L-Ag40Cd / L-Ag55Sn, ili je legura B-Cu94P? Danas sam kupio razne stvari među kojima i neke šipkice za tvrdo lemljenje, od kojih u podacima za jednu piše 'Cu94P' a na drugoj piše 'Haris'.


U stvari, Harris je ime brend-a, i u ponudi ima skoto sve vrste lemova.

U Srbiji, "majstori" iskvareno i pogresno leguru B-Cu94P (tj 94%Cu+6%Cu) zovu "haris".
[ Marko Enter @ 16.02.2010. 18:35 ] @
Hel to onaj Haris sto pravi opremu za gasno rezanje i zavarivanje ?

pozzz
[ pisac @ 17.02.2010. 00:39 ] @
Probao sam danas meko lemljenje, i... neka mi neko kaže jel ovo u redu ili ja nešto ne radim dobro:

Lemio sam T račvu 22mm za mesingane fitinge na sve 3 strane (preko pomoćnih cevčica 22x1 koje sam isekao). Ošmirglao površine, namazao kalajnu pastu, spojio, i grejao. Kada je pasta postala srebrna (tj. kalajna) onda sam dodao malo (malo više) kalaja na spojevima, i to je trebalo da bude to.

Međutim, prvo što uopšte nisam zadovoljan sa unutrašnjim izgledom cevi: ta dotična kalajna pasta (ili neka komponenta kalajne žice) je curila i unutar i van račve tokom lemljenja, i ostavila je poprilične crne tvrde tragove (ponegde debeli skoro milimetar), i to toliko tvrde da ne mogu da ih skinem šrafcigerom. To mi se nimalo ne sviđa, s obzirom da kroz dotičnu račvu treba da teče voda za piće, a ti crni tragovi mi ne deluju nimalo zdravo. Jel sam ja to stavio previše paste (mada sam pri stavljanju čak mislio da je premalo), ili je to normalno?

Druga stvar koja mi je malo čudna je da su mi nakon lemljenja svi spojevi bili pokretni (tj. sveži i nestvrdnuti) čak nekih dva minuta. Da li sam ja to previše zagrejao celu račvu pa se dugo hladila, ili je to normalno?
[ frigo servis bata @ 17.02.2010. 04:27 ] @
Kada letujes sa kalajem udalji plamen od mesta gde ga letujes i ne sme da bude jak plamen,tek da se vidi,ne sme direktan plamen da ide na pastu a i na kalaj.Treba puno prakse da se dobije savrsen spoj.Kada se pasta zagreje i promeni boju(pobeli),samo malo stavis kalaja na spoj i sklonis brener sa cevi.Ti si pregrejao cev i zbog toga ti se okretalo i posle dva minuta(kao i te crne tackice).Kad varis srebrom je nesto sasvim drugo...:)kalaj nikako ne sme da dodirne plamen...
[ welding-i @ 17.02.2010. 14:42 ] @
Hel to onaj Haris sto pravi opremu za gasno rezanje i zavarivanje ?

pozzz[/quote][quote]Marko Enter

Da to je to. Sada su svi Harris-i jedna grupa tj prakticno jedna firma.
[ pisac @ 19.02.2010. 02:47 ] @
A jel kalaj treba dodavati po celom obimu cevi, ili je dovoljno samo na jednom mestu dodati kalaj a on bi (teoretski) trebalo da se sam razlije po celom obimu?
[ lnick @ 19.02.2010. 15:47 ] @
Samo na jednom mestu,ako je bakar lep cist,on se razlije po celoj povrsini.
Stvar vezbe i iskustva :)

poz
[ Marko Enter @ 19.02.2010. 23:45 ] @
Da kada je mala cev, ako kada se rade velike cevi ako npr stoji horizontalno onda se kalaj dodaje odozdole na gore, a kada je vertikalno onda u krug po malo

pozdrav
[ pisac @ 20.02.2010. 01:49 ] @
Sada je pitanje šta je veliko a šta malo? 22mm? 35mm?
[ lnick @ 20.02.2010. 07:32 ] @
Malo je valjda 6-10-12-15mm a velike recimo 22 pa navise.
Kao sto rekoh,veoma je vazna cistoca lemnih povrsina,ako i dovoljna kolicina paste za lemljenje.
U dosta slucajeva nije ni potrebno dodavati kalaj,pasta zavrsi posao.
Naravno prica o pasti koja ima i kalaj u sebi

poz.
[ FlashMaster @ 13.03.2010. 06:30 ] @
Gde se moze kupiti mini komplet za varenje(male boce kiseonika i butana) u Srbiji(moze i polovan)?Treba mi za frigo mehaniku...
[ Marko Enter @ 13.03.2010. 23:16 ] @
Bio je nalimundo jedan komplet , pogledaj dali ima jos

pozdrav
Marko
[ tihi2 @ 14.03.2010. 19:28 ] @
Moram Vam reći da lemljenje nije toliki problem kao što se piše.
Ja sam to jesenas prvi put radio i iskustvo je jako dobro (nijedan spoj ne curi, a 2 sam popravljao pri puštanju, a imam preko 120 lemova).
Radio sam prepravku u kotlarnici sa cevima od 22 i 35mm,
Brener sam kupio kao onaj na pijaci koji koristi vikend butan bocu od 190g (boca 60 dinara) samo što ima prekidač za paljenje (komšija je radi sa tim pijačarskim koji košta 700din bez problema).
Kupio sam pastu za meko lemljenje Wurth i žicu za lemljenje bakarnih cevi (oko 550din pojedinačno) i kupio sam žicu za čišćenje bakra od 30 din, a ima je oko 2m dužine i debljine 10cm.
I to je sve.
Potrošio sam 1/3 paste, 250g žice za lemljenje (malo ostalo) i 3 vikend boce od 190g od po 60din/kom i 40cm žice za čišćenje bakra granulacije 1.

Moje preporuke:
1. očisti se cev sa spoljne strane (3-4cm) i koleno sa unutrašnje tako da dobije svežu bakarnu bolju,
2. stavi se cev u koleno i zalepi lepljiva traka oko 5mm iznad spoja u krug oko cevi. (time se može lako četkicom naneti sloj paste na cev),
3. namaže se četkicom pasta tako da bude u tankom sloju po celoj površini cevi koja se lemi (pošto ima selotejp ne mora se puno paziti) i ceo unutrašnji deo kolena.
4. stavi se cev u koleno i skine se lepljiva traka (ostaje lep prsten od oko 5mm iznad budućeg spoja),
5. neophodno je isplanirati redosled lemova tako da se sve lemi na stolu i da se okrene tako da su svi lemovi vertikalni. Ja sam celu kotlarnicu uradio tako da su mi svi lemovi bili odgore jer sam sve donje i lemove sa strane uradio na stolu, pa cele konstrukcije postavljao na sistem, opet sa lemom od gore,
6. brenerom se greje isključivo cev iznad i ispod spoja i kada pasta postane srebrna grejući cev pipne se žicom za lemljenje koja se topi i razliva u krug (za 22mm spoj potrebno je oko 5mm tinol žice, ako se stavi previše onda se na najnižoj strani stvara suza - sledeći put manje staviti). Naravno, cev se postavlja vetikalno sa malim padom i mesto gde se stavlja tinol je najviša tačka tog prstena,
6. ostavi se tako da se ohladi.

I to je sve. Svako to može da uradi bez problema.
[ Marko Enter @ 14.03.2010. 19:59 ] @
Tihi odlicno objasnjeno

Samo ovo
Citat:
tihi2:  5mm tinol žice, .

Nije tinol vec klasicna zica (kalaj,olovo i bakar) tinol se koristi za elektroniku i ona je punjena zica kalafonijumom
Skupo bi bilo lemiti cevi tinolom a i one su obicno tanke od o,5 do max 1,5mm a za cevi treba da je najmanje 3mm

pozdrav
Marko
[ tihi2 @ 14.03.2010. 21:50 ] @
Citat:
Marko Enter: Tihi odlicno objasnjeno

Samo ovo
Nije tinol vec klasicna zica (kalaj,olovo i bakar) tinol se koristi za elektroniku i ona je punjena zica kalafonijumom
Skupo bi bilo lemiti cevi tinolom a i one su obicno tanke od o,5 do max 1,5mm a za cevi treba da je najmanje 3mm

pozdrav
Marko


Sad ne znam da li bi se zvala klasična žica ili ne, ali radi se o žici od 250g za lemljenje bakra firme Wurth (kad sam gledao to i tražio, bilo je bar 10 različitih sastava žice što mi ništa ne znači jer nemam pojma kakva je razlika. Držao sam se klasike tj. da piše da je za ono što mi treba a od renomiranog proizvođača). Debljina žice je 2mm (ima i drugih od 1mm do 3 sam video). Možda je bolje sa 3mm debljine, ali nemam iskustva sa tim. U poređenju sa običnim lemljenjem verovatno je razlika kao korišćenje tinol žice od 1 i 2mm. Nekako bi sa tanjom žicom lakše dozirao potrebnu količinu i bude mi lepši lem. Možda matoritis pa mi drhte ruke, ko zna? i ne mora to biti prelepo lemljenje za izložbu, važno je da RADI tj ne curi.
[ FlashMaster @ 15.04.2010. 17:42 ] @
Bakarne cevi se najbolje leme hariss zicom ili tzv srebrom kako je zovu lokalni majstori jer sadrzi odredjeni procenat srebra i kosta 1kg oko 1600 din.Ako lemite odnosno spajate dve bakarne cevi onda samo zagrejete i dodate polako zicu,a ako lemite bakarnu cev sa nekim drugim materijalom dodate i borax prasak.Ja sam za lemljenje nabavio bocu MAP gasa na koju se zavrne brener.Za tren oka ugreje cevi,a kad se boca istrosi skine se i navrne druga.
[ bordzija @ 22.06.2010. 10:58 ] @
Aj ljudi, treba mi da okrpim solarne panele koji su napukli, sta predlažete? Kada mi je lik montirao klimu, imao je neku malu bocu za jednokratnu upotrebu sa malim ventilom kojom je lemio cevi... Gde to ima da se kupi? Pozz
Inače je u panelima 2 bara mislim pritisak.
[ Marko Enter @ 22.06.2010. 11:23 ] @
Predlazem meko lemljenje , bocu za propan butan pretpostavljam da imas , potreban ti je brener koji kosta 15-20 eura , a imas i male letlampe u koje se ubacuju oni mali plavi patroni ona kosta 10 eura

pozdrav
[ bordzija @ 22.06.2010. 11:51 ] @
a gde ima u Beogradu da se kupi taj alat? Uradi sam? Wobi haus? metro? Jel ima neki sajt?
Hvala na brzom odgovoru
[ Marko Enter @ 22.06.2010. 16:58 ] @
U wobi haus ima , takodje tamo imas i dadatne materijale

pozdrav
[ mali genije @ 22.06.2010. 19:03 ] @
solarne kolektore nije preporucljivo sastavljati ili krpiti mekim lemljenjem zbog
velikog naprezanja materijala znaci iskljucivo tvrdi lem.
[ Marko Enter @ 23.06.2010. 09:53 ] @
genije slazem se da je tvrdo bolje , ali u ovom slucaju nije toliko bitno , mnogo kolektora sam video koji su pravljeni mekim lemovima i rade vec godinama bez greske u tim cevima nece proticati voda preko 100c' , a i lem nije krut tako da moze izdrzavati naprezanja , ispravno zalemljena cev nikad nece puci na lemu vec negde pored , gledao sam testove kada su drukali cevi visokim pritiskom i uvek je pucala cev a ne spoj

pozdrav
[ mali genije @ 26.06.2010. 19:35 ] @
Citat:
Marko Enter: genije slazem se da je tvrdo bolje , ali u ovom slucaju nije toliko bitno , mnogo kolektora sam video koji su pravljeni mekim lemovima i rade vec godinama bez greske u tim cevima nece proticati voda preko 100c' , a i lem nije krut tako da moze izdrzavati naprezanja , ispravno zalemljena cev nikad nece puci na lemu vec negde pored , gledao sam testove kada su drukali cevi visokim pritiskom i uvek je pucala cev a ne spoj

pozdrav

naravno delimicno si u pravu ali si i sam naveo ISPRAVNO ZALEMLJENA CEV znaci ne da je lemi amater
brenerom za surenje svinja.inace se svi ozbiljni solarni sistemi leme tvrdim lemom
[ bordzija @ 26.06.2010. 20:07 ] @
Da ali se meni čini da lako dosegne i 100 stepeni... ipak je na krovu i crne
boje, naročito u sunčanim periodima kada je temperatura vazduha 40 stepeni?
[ Goran Bošković @ 21.08.2010. 10:17 ] @
Malo pojašnjenje: Harris je ćerka firme Lincoln Electric i bavi se proizvodnjom vrhunske opreme za gasno rezanje i zavarivanje http://www.youtube.com/user/ma...C906B97A32BD2602/3/0DnabVokkcw i proizvodnjom dodatnih materijala za lemljenje bakra, mesinga, inox-a, Al...

Detaljno uptstvo imate na http://www.harrisproductsgroup...ng_tip_guide_2008_Internat.pdf .

[ pneco1 @ 15.09.2011. 11:23 ] @
postovani prijatelji gde se im kupiti taj brener kao na slici trazim ga odavno da kupim
veliki pozdrav
[ rale2rale @ 16.09.2011. 09:24 ] @
Pozdrav,

Skoro sam imao priliku da vidim metodu poveziivanja bakarnih cevi kod grejanja, uz pomoć neke vrste prese i neke vrste lepila, tj. nema dima i acetilenskih čađi po kući!!!
[ pneco1 @ 16.09.2011. 09:32 ] @
rale mee interesuje taj mali brener stose prikopcava na kuhinsku bocu gde ga mogu kupiti
[ tihi2 @ 16.09.2011. 13:03 ] @
Ako te zanima profi brener onda kupiš map gas (4-7000din) i bocu za map-gas (oko 1000).
Ako ti je za kuću, onda na pijaci imaš brener (800din) u koga se stavlja vikend butan boca od 190g (košta 60din/kom). Prodaje se na istim mestma gde se prodaju vikend butan rešoi koji koriste iste boce.
Luksuzna varijanta je brener sa dugmencetom koje piezo efektom stvara varnicu i pali brener (1300din u Merkuru u NS).
Bio sam sumnjičav za kapacitet tih malih boca, ali sam celu kotlarnicu uradio sa 2 (DVE) boce, negde oko 150 spojeva, 20kom od 35mm, ostali 22mm.
[ Vladan Radovanovic @ 16.09.2011. 13:33 ] @
Za neka amaterska lemljenja mozes se posluziti obicnim brenerom sa pijace koji idu na malu plinsku bocicu stim da ga preradis na crevo i regulator pritiska a malo kvalitetniji i jaci se mogu naci na bolje opremljenijim plinskim stanicama ili gvozdjarama gde prodaju alat. Ja sam tamo kupio dva komada proizvodjac je Metaloplastika iz Cajetine i imali su jedno 5-6 razlicitih velicina u ponudi. Postizu temperaturu od preko 1200 stepeni i sasvim su zadovoljavajuci s obzirom na cenu koja je oko 20e.
[ unikat1 @ 26.07.2012. 15:22 ] @
Drugari...reci mi molim vas..gde u Beogradu mogu da kupim meke (savitljive) bakarne cevi precnika 16mm...nazvao sam vec neke navodno bolje snabdevene prodavnice u gradu ali niko nema u ponudi gore naveden cevi..ili sam mozda kucao na pogresna vrata ..poz
[ Java Beograd @ 26.07.2012. 15:40 ] @
Standardni Fi je 15 mm i 18 mm (naravno i ostale dimezije, ali ovo je oko tvojih 16 mm). Prodavnice grejnih tela i grejne tehnike u 99% drže standardne dimenzije iz razumljivih razloga. MOžeš da pozoveš komercijalu Fabrike Bakarnih Cevi iz Majdanpeka. Imaju sajt, potraži kontakte. Možda ti oni mogu reći imena distributera.
[ tihi2 @ 26.07.2012. 18:36 ] @
Pouzećem šalju i
http://metalionline.com/bakarna_cev_u_koturu.html
http://www.etazgrejanje.com/katalog.php?prodID=224
a Majdanpek je http://www.fbc-m.com/srpski/index.php
[ unikat1 @ 27.07.2012. 11:36 ] @
Cao...zahvaljujem se na brzim i preciznim odgovorima...odustao sam od varijante sa 16mm, jer vidim da to nije standardna velicina..uzecu ipak ove "meke" od 15 mm ..mislim da se to nece mnogo odraziti na pritisak..poz
[ Java Beograd @ 27.07.2012. 13:59 ] @
Mudra odluka. Odstupanje od standardnih dimenzija je najbrži put do propasti.
[ unikat1 @ 31.07.2012. 23:01 ] @
Jeste ..imas pravo...a mozda cak i odustanem od bakra...plasticne ipak nisu tako lose..videcu..poz i svako dobro