[ Aleksandar Marković @ 08.01.2004. 15:38 ] @
| Klimatske promene u narednih 50 godina dovešće do nestanka jedne četvrtine ili milion vrsta kopnenih životinja i biljaka, zaključak je prve sveobuhvatne studije posledica porasta temperatura na živi svet, objavljene u časopisu Nature. Izuzetne dimenzije te katastrofe sa kojima se suočava planeta zapanjile su i tim od 19 istraživača koji su izradili model evolucije 1.103 vrste biljki i životinja (sisara, ptica, reptila, crva, leptira i drugih beskičmenjaka) iz šest izuzetno biološki raznovrsnih područja u svetu do 2050, izrađen po različitim klimatskim scenarijima. U istraživanju, koje je predvodio profesor biologije na britanskom Univerzitetu Lids, Chris Thomas, obuhvaćena su područja koja čine 20 odsto površine Zemlje - Evropa i zapadna Rusija do Kavkaza, Meksiko, Južna Afrika, Australija i centralni deo Brazila. Prema prvom scenariju predviđa se slabije zagrevanje do 2050. godine u poređenju sa 1990: prosečna temperatura će porasti za 0,8 do 1,7 stepeni Celzijusa, a koncentracija ugljendioksida u atmosferi sa 370 na 500 milionitih delova (ppm). Drugim scenarijem umerenog otopljavanja na Zemlji predviđa se porast prosečne temperature za 1,8 do dva stepena, a koncentracije ugljendioksida na 500 do 550 ppm, dok je treći scenario predvideo znatno zagrevanje (više od dva stepena) i koncentraciju ugljendioksida na 550 ppm. Ukoliko se ostvari prvi scenario, sa Zemlje će nestati od devet od 31 odsto posmatranih vrsta, bez obzira da li uspeju da se presele u povoljnija područja ili ne, pokazala je studija. Procenat se povećava na 15 do 37 odsto u slučaju da se ostvari drugi scenario, a dostiže 21 do 52 odsto ukoliko dođe do znatnog porasta temperatura na Zemlji. "Rezultati su zastrašujući", ali to ne znači da će zaista sve te vrste nestati 2050, već će njihov broj biti znatno smanjen i na putu nestanka do kojeg će doći ako i posle 2050, kako već strahuju stručnjaci UN za klimatske promene, temperature na Zemlji nastave da rastu. Gubitak tih vrsta - više od svake desete biljke i životinje – već je nepovratan jer se u atmosferu stalno ispuštaju nove količine gasova koji izazivaju porast temperatura na Zemlji. Ako se rezultati dobijeni u ovoj studiji prošire na ceo svet i druge grupe životinja i biljaka, dolazi se do zaključka da na kraći ili duži rok nestanak preti jednom milionu vrsta. Dvogodišnja najveća globalna saradnja istraživača na prvoj većoj proceni posledica klimatskih promena pokazala je da vrste u planinskim područjima imaju veće šanse za preživljavanje jer se mogu preseliti u više, hladnije predele. Vrste u ravnijim područjima, poput Brazila, Meksika i Australije, mnogo su ugroženije jer se suočavaju sa nemogućim zadatkom preseljenja preko više hiljada kilometara do zona sa povoljnijom klimom. Ptice, koje imaju najveće šanse da pobegnu, teorijski bi mogle da se presele u klimatski povoljnije predele, ali drveće i druga staništa koja su im neophodna za preživljavanje to ne mogu da učine i stoga bi svi bili osuđeni na smrt. Među najdramatičnijim otkrićima u studiji autori navode da bi: - u Australiji od 24 ispitane vrste leptira preživele samo tri, - da bi u nacionalnim rezervatima u Južnoj Africi nestalo do 60 odsto sada zaštićenih vrsta, - u brazilskim savanama od 163 ispitane vrste klimatske promene ne bi izdržalo 70, - u Evropi, kontinentu koji je najmanje pogođen klimatskim promenama, stopa preživljavanja je nešto povoljnija, ali i tu bi izumrla četvrtina ptica i 11 do 17 vrsta biljaka. Već je mnogo vrsta osuđeno na nestajanje jer je potrebno najmanje 25 godina da se efekat staklene bašte, odnosno uticaj već ispuštenih količina ugljen dioksida, metana i azot oksida, oseti na planeti. Pustinje, pašnjaci i šume se već menjaju i onemogućiće opstanak mnogih vrsta. Studija pokazuje da ako ljudi nastave da dosadašnjim tempom kao gorivo koriste naftu, ugalj i gas, do 2050. će biti ugrožena čak jedna trećina svih oblika života na Zemlji. Rukovodilac kampanje protiv klimatskih promena u britanskom Kraljevskom društvu za zaštitu ptica John Lanchbery smatra da je studija "duboko deprimirajuća" i dodaje da "američki predsednik George Bush rizikuje da izazove najveći uticaj na živi svet posle onog meteorita koji je zbrisao dinosauruse. Jasno je da svi, a posebno SAD, moraju da preduzmu drastičnu akciju za smanjenje emisija (štetnih gasova)". "Studija je alarmantna", izjavio je direktor Ekološkog programa UN (UNEP) Klaus Toepfer i dodao da je broj od milion vrsta možda potcenjen jer studija ne obuhvata uticaj klimatskih promena na pojedinačne vrste kao ni međuzavisnost vrsta. "Ako bi, na primer, pčele i drugi insekti koji oprašuju drveće i cveće nestali u jednom području, to bi imalo razarajuće posledice na sve vrste koje zavise od tih insekata". http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/3375447.stm |