[ informaticar.nazalost @ 13.03.2010. 22:43 ] @
Želim da iznesem svoje mišljenje u vezi reforme Gimnazija. Naime, juče sam video šta nam se sprema, pa po onome kako stvari stoje informatika u gimnazijama gotovo nece ni postojati prema najavljenoj reformi gimnazija u Srbiji od 2011 godine.

Ako ste čitali predlog, stoji da u prvom razredu predmet ,,Primena računara" je 2 časa nedeljno u svim smerovima.
U drugom razredu nailaze problemi, društveno-jezički smer nema ni jedan čas informatike, a u prirodno-matematičkom se uvodi predmet ,,Programiranje i programski jezici", sa 2 časa nedeljno.

Od trećeg razreda je informatika izborni predmet, u društveno-jezičkom smeru se i u trećeoj i četvrtoj godini (?) kao izborni predmet daje ,,Modeli i baze podataka" sa po 2 časa nedeljno, a u prirodno-matematičkom se u 3.-oj daje ,,Programiranje i programski jezici", a u 4.-oj ,,Operativni sistem i računarske mreže" sa po 2 časa nedeljno, a takodje i ,,Modeli i baze podataka" u obe godine kao izbroni predmet sa 2 časa nedeljno.

Ovaj program je radio neko ko nema dodirne tačke sa nastavom, jer forsirati toliko programiranje je potpuna iluzija, pogotovo u društveno-jezičkom smeru.

Ovakvim potezom će nas naterati da u 1. i 2.-oj godini delimo petice i glumimo dobrice da bi neko od onoliko izbornih predmeta izabrao naš! A gde je tu računarska grafika, multimedija, internet? Zar nisu učenici trebali da se osposobe da rade svoje prezentacije kako u PowerPointu, tako i internet prezentacije? Zar nije logično da se Excel, Corel, Photoshop izuči što bolje u društveno-jezičkom smeru nego baze podataka?

Mi sada imamo problem sa programiranjem u tom smeru, a zamislite kad bude izborni predmet! Deca uvek idu linijom manjeg otpora!
[ BBS @ 13.03.2010. 23:00 ] @
PA neće biti problem samo u deci jer tu postoje prevashodno dva problema.

1. nestručni partijski kadrovi koji rade po ministrarstvima i koji donose nebulozne programe

2. bez uvrede gomila nesposobnih profesora informatike koji jednostavno ne znaju MATERIJU a kamo li još da to svoje znanje prenesu mlađima. Dobar deo je priučenih informatičara kojima je informatika ili neki druga opcija pored matematike ili linija manjeg otpora da bi se kako tako završio PMF
[ aleksandar.dragojlovic @ 14.03.2010. 22:21 ] @
Citat:
BBS: PA neće biti problem samo u deci jer tu postoje prevashodno dva problema.

1. nestručni partijski kadrovi koji rade po ministrarstvima i koji donose nebulozne programe

2. bez uvrede gomila nesposobnih profesora informatike koji jednostavno ne znaju MATERIJU a kamo li još da to svoje znanje prenesu mlađima. Dobar deo je priučenih informatičara kojima je informatika ili neki druga opcija pored matematike ili linija manjeg otpora da bi se kako tako završio PMF


Apsolutno se slazem da postoje ova dva problema. Nazalost ne vidim resenje, i ne vidim da neko ima volju da se upusti zaista u resavanje ovoga. Nazalost.
[ dany12 @ 15.03.2010. 08:17 ] @
Ovo je cak i dobro,s obzirom kako je bilo na pocetku.Ja sam bio prva generacija,kada je gimnazija ponovo uvedena u srednje skole.I to bio sam prirodno-matematicki smer.Mi smo imali samo informatiku(dva casa nedeljno) u prvoj godini,i to je bilo sve sto sam ja ucio u gimnaziji a da ima bilo kakve veze sa racunarima.
[ Sulle @ 15.03.2010. 10:09 ] @
Nastava je uvek bila besmisleno organizovana, zasto to ne bi bio slucaj i sa informatikom.
Ja sam u gimnaziji opstom smeru, prve godine smo ucili neku istoriju racunara i osnove (bespotrebno), druga godina ms office (ajde, to je valjda osnova neke kompjuterske pismenosti nametnuta od ms-a) i grafika (rasterska, vektorska, to je ok), treca Pascal (veoma glupo za opsti smer) i cetvrta Delphi (takodje).
Ako se programiranje namece u srednjoj skoli, barem nek ne bude neki jezik koji se ne koristi i koji je davno izumro. Informatika je veoma vazna jer se buducnost svodi na automatizaciju svega moguceg, ali nikad necemo imati kvalitetno obrazovanje sve dok se nesto ne promeni, dok cike sa sve laptop-ovima ne odu u penziju.
[ net021 @ 15.03.2010. 10:38 ] @
koliko se secam pre par godina dok sam isao u gimnaziju - drustvani smer sve cetiri godine se u drugom polugodistu radio pascal, dok onaj deo prakticne nastave na racunarima koji djaci vise vole je trajao uvek prvo - krace polugodiste. Sto se mene tice taj sistem izucavanje paskala sve 4 god nije trebalo menjati ali sa rotacijom polugodista.
[ Stefan Jocic @ 15.03.2010. 11:21 ] @
Ne mogu da poverujem da su takvu odluku doneli. Informatika je veoma važan predmet, bez obzira koliko je gradivo siromašno. Svakako stoji da dosta profesora, kao i sam program nastave nisu up to date, ali nisam za izbacivanje ovog predmeta. Sramota je da učenik ostane informatički nepismen posle završene srednje škole.
[ flighter_022 @ 15.03.2010. 11:34 ] @
Kod nas je uvek bilo, i na zalost uvek ce i biti, da ako zelis da se racunarski opismenis, to moras sam da uradis, barem do fakulteta.

Secam se priprema za takmicenje (daaaavno, omatorilo se), u racunarskom kabinetu sam, ulasi prijatelj koji je tada imao cas informatike, sa zadatkom da resi. ishod? Pa resenje od 3 linije profesor je odbio jer nije bilo identicno njegovom od 10 linija, iako je davalo identicne (ispravne) rezultate.
[ iizuzetan @ 15.03.2010. 12:16 ] @
Ma docice vreme kad ce potpuno ukinuti po skolama napredne tehnike kompjuterske po direktivi velikog brata, to jest ljudi iz senke vladari sveta jer sto gluplji narod to je lakse vladati njime. Pa pogledajte zapadni sistem skolski i sve ce vam biti jasno gde to vodi. Ljudi sa sto uskijim znanjem i sa sto manje opsteg znanja iz svih oblasti.

A i brate mnogo smo jaki hakerski mi iz Srbije pa treba tome stati na kraj. Eto jedan je napravio laziranje SMS licitacije a to se u buducnosti nesme desavati. Pa onda mnogi prave jake sajtove na engleskom jeziku i odvlace pare sa zapada a i to se naravno vise nesme desavati u buducnosti itd itd.

E zalicemo mi za Titov sistem skolstva kad na kraju vidimo kakve debile skolstvo proizvodi danasnje. Sto su vise deca neobrazovana to su vise nasilna tako da nije daleko dan kad ce deca poceti masovno da se ubijaju po skolama.
[ Miroslav Jeftić @ 15.03.2010. 12:22 ] @
Citat:
iizuzetan: Ma docice vreme kad ce potpuno ukinuti po skolama napredne tehnike kompjuterske po direktivi velikog brata, to jest ljudi iz senke vladari sveta jer sto gluplji narod to je lakse vladati njime. Pa pogledajte zapadni sistem skolski i sve ce vam biti jasno gde to vodi. Ljudi sa sto uskijim znanjem i sa sto manje opsteg znanja iz svih oblasti.


Jes' stvarno, šteta što mnogi ne znaju kuda tačno ide pruga Beograd-Bar, koliko gde kiše padne i gde su rudnici antimona.
[ iizuzetan @ 15.03.2010. 12:28 ] @
Citat:
Miroslav Jeftić: Jes' stvarno, šteta što mnogi ne znaju kuda tačno ide pruga Beograd-Bar, koliko gde kiše padne i gde su rudnici antimona. :D


E moj ti, vidise koliko ne shvatas sustinu. Kad imas slagalicu ona se sastoji od velikog broja sitnih delova. Ako joj izbacis veliki broj tih sitnih delova posmatrac jednostavno nece shvatiti sliku celokupnu, ili ce je shvatiti ali sa dozom nesigurnosti.

Ako nam deca uce samo usko i to naj naj uskije stvari kako da zavrnu sraf i kako da ubodu u stampanoj ploci neki cip i nista vise necemo daleko stici ni kao drustvo a ni kao pojedinci. A takodje na zalost jos kad se pri tome doda da nam klnjige sadrze neistine kako drustvene tako i one iz matematike biologije, hemije onda je slika potpuna u zaklupljivanju naroda.
[ Igor Gajic @ 15.03.2010. 12:31 ] @
Ovo je ubedljivo najgori predmet koji su mogli da izbace.

Danas za maltene BILO KOJI posao koji se konkurise, znanje rada sa racunarom je obavezno.

Pocevsi od kasirke u nekom STR do direktora.

Kompjuteri su svuda oko nas hteli mi to da priznamo ili ne. I od toga se ne moze pobeci.


@Sulle

Pascal se uci u skolama jer je najjednostavniji za shvatiti, i oprasta mnoge greske... Posle je lako preci na bilo koji proceduralni jezik tipa C++, C# i sl...
[ Ivan Dimkovic @ 15.03.2010. 12:31 ] @
Citat:
iizuzetan
Pa pogledajte zapadni sistem skolski i sve ce vam biti jasno gde to vodi. Ljudi sa sto uskijim znanjem i sa sto manje opsteg znanja iz svih oblast


Ma ogavan taj zapadni sistem... samo treba pogledati industriju i sta je taj "glupi" sistem napravio i izmislio.

Pocni od kompjutera sa kojeg kucas, automobila kojim se vozis, komunikacionog satelita sa kojeg ti dolazi TV signal, jednog dana ces koristiti i brzi voz - koga su isto napravili glupi zapadnjaci...

Sticajem okolnosti, pa imam direktan rad sa ljudima koji izlaze iz tih "zapadnih" fakulteta - i sve sto mogu da kazem je da prilicno znaju ono sto treba da znaju.

Mozda ne znaju kroz koje gradove prolazi Velika Morava, ili koliko je banana izvezla Gvatemala 1978-me ili da diskutuju o metafizici (u cemu Srbi definitivno prednjace) - ali i te kako znaju da konstruisu odgovarajuci butterworth filter, da kvalitetno implementiraju neki signal-processing algoritam ili da izmisle nesto kreativno i novo u njihovom segmentu.

Tu je i radna etika.. ali sta ja pricam..

Meni je prosto neverovatno da slusam ovakve price - izvini bre, a SA KOJIM ti to uzorkom baratas, i na osnovu cega mozes da kazes tako nesto? Rekao ti neki komsija? Cuo si u kafani?

--

Ono sto pogadja "zapadni" a i boga mi od skora i "istocni" sistem nije kvalitet obrazovanja - vec neka sumanuta ideja da je uspeh u zivotu ne raditi ili malo raditi. Tako se stvorio citav novi sloj "instant skolica" za menadzment - ali to nema veze sa ozbiljnim inzenjerskim skolama, koje su i danas dobre bas koliko i pre nekoliko decenija. Samo ih treba upisati i zavrsiti... a to je problem, jer sve manje dece zele da budu inzenjeri a sve vise njih bi da budu neki PR/menadzment/ovo ono lelemudi.

Uostalom, prosta anketa u bilo kojoj skoli, u Srbiji i na "zapadu" ce dati slicne rezultate - mnogo veci broj ljudi bi da se bave menadzmentom, marketingom, prodajom, "konsultacijama" ... nego inzenjeringom, medicinom, ili slicnim RADOM.
[ dany12 @ 15.03.2010. 12:49 ] @
Podvlacim ovo sto je Ivan napisao.Pa kod nas se i na fakultetima jos uci brdo stvari koje ti najverovatnije nikad nece u zivotu trebati i od cega ces 90% zaboraviti vec posle par godina.A i ono sto ce ti mozda trebati kasnije treba smanjiti na jednu normalnu meru,pa kao na zapadu kad ti to zatreba onda nauciti.Svidja mi se taj sistem dozivotnog obrazovanja.U svemu je iznad ovog naseg sistema,trpaj sto vise stvari za sto manje vremena u glavu,pa ako mozes da to sve zapamtis i da ne poludis onda dobro,ako ne,e pa nije fakultet za svakog.Tim stavom cemo tek 2200. godine povecati broj visoko obrazovanih gradjana.
[ iizuzetan @ 15.03.2010. 12:57 ] @
Citat:
dany12: Podvlacim ovo sto je Ivan napisao.Pa kod nas se i na fakultetima jos uci brdo stvari koje ti najverovatnije nikad nece u zivotu trebati i od cega ces 90% zaboraviti vec posle par godina.A i ono sto ce ti mozda trebati kasnije treba smanjiti na jednu normalnu meru,pa kao na zapadu kad ti to zatreba onda nauciti.Svidja mi se taj sistem dozivotnog obrazovanja.U svemu je iznad ovog naseg sistema,trpaj sto vise stvari za sto manje vremena u glavu,pa ako mozes da to sve zapamtis i da ne poludis onda dobro,ako ne,e pa nije fakultet za svakog.Tim stavom cemo tek 2200. godine povecati broj visoko obrazovanih gradjana.


Nebi podvlacio sto je Ivan reko da znas sustinu. 90% izuma kojima se oni hvale izmislili su Nemci, Rusi i ostali narodi iz bivseg Sovjeckog nloka kao sto su Madjari, Srbi, Rumuni itd. A onih 10% izmisljaju odabrani ljudi sa zapada. Kako odabrani? Postoji skola u engleskoj koja okuplja decu sa najvecom inteligencijom i postoji poseban specijalan sistem skolstva za njih koji se drzi pod tajnosti. Ta skola proizvodi ljude koji su intelektualno toliko superiorni od prosecnih ljudi da je isto kad bi uporedili srednjoskolca i simpanzu malte ne. A ostaloj deci na zapadu daju bezvezne skolske programe koji im omogucavaju da znaju da pisu i citaju i specijalizuju ih da zavrnu sraf i tako glupe radnje. Naravno postoje i politicke i druge drustvene skole ali im daju glupe lekcije i to takve lekcije od kojih nema koristi u realnom zivotu i koje su netacne pa deca sticu iskrivljenu i netacnu sliku o ekonomiji, drustvu i svemu ostalom.
[ Ivan Dimkovic @ 15.03.2010. 13:09 ] @
Citat:
iizuzetan
A ostaloj deci na zapadu daju bezvezne skolske programe koji im omogucavaju da znaju da pisu i citaju i specijalizuju ih da zavrnu sraf i tako glupe radnje


Jeste, umesto da ih skoluju da budu buduci metafizicari i "eksperti za zve" tj. ni za sta.

Izvoli ti lepo okupi 10-tak drugara iz tvoje srednje pa ih pitaj:

a) Sta je to mejoza
b) Sta je mitohondrija
c) Koje godine je donet "Oktroisani Ustav"
d) Objasniti pojam tautologije
e) Sta je to adijabatski proces?
f) Sta je to izohopsa a sta je izobata?

Molim te, pa dodji nazad i reci nam koliki % njih su znali odgovore.

Ovo je gradivo iz svih srednjih skola u Srbiji.

Po tvojoj genijalnoj logici - nasi uber-pametni opste-obrazovani Srbi ce ko zapete puske samo cekati da odbrane svoje "opste znanje" iz biologije, istorije, filozofije, fizike i geografije... dok "glupi zapadnjaci" ne bi imali pojma o ovome (izuzev c) za koje ne moraju da imaju pojma)

Hoce, ali malo sutra. Mogu da se opkladim da ce rezultati koje ces dobtii biti tuzni - tj. da ogromna vecina nece blagog pojma imati o cemu pricas, osim ako se ne bave necim sto je u vezi sa pitanjem.

I reci mi, molim te, u cemu se onda odgleda prednost sto su SVA deca (i ona koja ce na kraju "zavrtati srafove") gruvala ove gore stvari iako 99% njih nece imati pojma o tome vec par nedelja posle kontrolnog za koji su nagruvali ove stvari napamet?

"Glupi zapadnjaci" ce bar za to vreme nauciti kako da "zavrcu te srafove" o kojima pricas. Znas ono "kako treba" - kao u jednom Mercedesu, a ne u jednoj Zastavi... ali treba da se ponosimo sto je i Mile iz Pogona 2 sa svojih 15 godina sigurno morao da gruva sta je to fakin mitohondrija #@*()&#@

Ali dobro, takmicenja u pljuvanju u dalj su nam uvek bila jaca strana. U duhu "domace pameti" ih treba nastaviti. Tradicija bato.
[ dany12 @ 15.03.2010. 13:10 ] @
Ovde se raspravlja o prosecnom uceniku,a ne nekom genijalcu ili buducem naucniku.Inace ti genijalci su to nezavisno od sistema obrazovanja,oni su iznad toga.
[ leprosy @ 15.03.2010. 13:12 ] @
Citat:
iizuzetan: Nebi podvlacio sto je Ivan reko da znas sustinu. 90% izuma kojima se oni hvale izmislili su Nemci, Rusi i ostali narodi iz bivseg Sovjeckog nloka kao sto su Madjari, Srbi, Rumuni itd.

Tacno. Od nedavno proizvodjaci televizora ugradju podrsku za Skype. Ta tehnologija se vec godinama razvija u Srbiji, u Novom Sadu.
[ Ivan Dimkovic @ 15.03.2010. 13:17 ] @
Mislis, Srbi iz MicronasNIT-a su jeftino isportovali Skype algoritam na neki, verovatno TI (ono T je Texas) DSP? :-)

Niti su tamo izmislili taj DSP (vec doticni Texas Instruments i glupi zapadnjaci), niti su izmislili Skype algoritme i protokole, niti su izmislili codece koji se koriste u Skype protokolima - vec su ih vec gotove isportovali na platformu posto je to suvise skup rad na zapadu koji mogu da urade ljudi i u Srbiji sa zadovoljavajucim kvalitetom a sa manjom cenom.

Cisto da preciziramo sta je ko uradio kod te "tehnologije" - da ne ispadne da su Srbi izmislili Skype, DSP i jos po koju tehnologiju a glupi zapadnjaci uzimaju kredit hehe :-)

Nista protiv MicronasNIT-a, naravno - to je odlicna firma sa odlicnim i kvalitetnim ljudima... ali ako vec pominjemo "tehnologiju" ipak nije lose pomenuti o cemu se tu tacno radi, da ne bi ljudi stekli vrlo pogresan utisak.
[ leprosy @ 15.03.2010. 13:23 ] @
@Ivan
Da, upravu si. Pogresno sam se izrazio. Hvala na ispravci.
[ mmix @ 15.03.2010. 13:49 ] @
Pa pazite, ako decu naucite programiranje onda ce moci da prave programe koji ce da nadigraju SMS igraonice A to se ne zeli. Znanje je opasno, previse znanja te cini globalno marketabilnim a ako odes u inostranstvo ko ce posle da vraca dugove koji se prave danas. Sve sto treba da naucis o informatici naucice te sestra velikog brata u pazuama (da izbacite ziku posaljite vbxy na abcd)

Ta informatika je u skole ionako uvedena pre 20 godina kad sam ja bio gimnazijalac da bi profesori ONO i DSZ imali sta da rade (za mladje to je akronim za Opstenarodnu odbranu i drustvenu samozastitu ). Ti ljudi su sad mahom u penziji a PMFovci koji su ih nasledili na tim poslovima ionako to rade preko one stvari i cekaju da se oslobodi matematika (provereno od par poznanika koji to rade) da konacno pocnu da rade ono sto vole. Realno niko nece stradati u ovoj odluci, momci i devojke koji imaju "engineering knack" ce ionako kuci da izbabraju mnogo vise nego sto ce im skolski sistem to pruziti, ostali ce biti zahvalni na ukinutoj informatici.

Isto nemojmo da brkamo informatiku sa primenom kompjutera, vecini ljudi realno informatika ne treba, treba im praksa iz osnovnih koncepata primene kompjutera, sto je druga prica.

[ srpsko gradjevinarstvo @ 15.03.2010. 14:06 ] @
Deca u srednjoj školi treba da uće o internetu, elektronskom poslovanju, dizajnu, i da uče office, CAD, photoshop. to treba da znaju.

Izborni predmet treba biti programiranje. Ko želi i hoće da se bavi tim nek izvoli.Većina ljudi su korisnici gotovih programa. Nego to je ono komunistički stil da svi budu programeri, fudbaleri i Beogradjani.
[ leprosy @ 15.03.2010. 14:15 ] @
Citat:
srpsko gradjevinarstvo: Deca u srednjoj školi treba da uće o internetu, elektronskom poslovanju, dizajnu, i da uče office, CAD, photoshop. to treba da znaju.

Izborni predmet treba biti programiranje. Ko želi i hoće da se bavi tim nek izvoli.

Ako je u pitanju gimnazija slazem se. Mada recimo Jovina matematicka gimnazija u Novom Sadu itekako radi programiranje i moram priznati da njeni ucenici kasnije budu zaista dobri studenti.
Ako je u pitanju strucna skola(npr. srednja tehnicka-elektrotehnicar racunara) treba(pored osnova) da rade i naprednije stvari.
[ Horvat @ 15.03.2010. 14:31 ] @
izborni predmeti u srednjoj?
a koji to? sta mozes da biras [sem programiranja ovde predstavljenog]?

je l ce biti jos nekoliko d-nih predmeta poput gradjanskog i veronauke koji se ocenjuju sa "istice se/izuzetno se istice" [ili kako je vec bilo,ne secam se tacno]
[ Nikola Krzalic @ 15.03.2010. 14:33 ] @
Slazem se da programiranje treba da bude izborni predmet. Medjutim, razlog zbog koga se algoritmicko programiranje uci u skolama nije zbog samog programiranja, vec zbog nacina razmisljanja koje algoritmi potenciraju. A sto se tice ucenja 'office-a, photoshopa etc' vec smo se slozili na nekom od proslih tema da je najpametnije zameniti te alate nekim free opcijama, tipa openOffice, gimp...
Takodje se slazem da treba uciti i o elektronskom poslovanju, internetu i ostalo nabrojano sto je sustinsko za moderno drustvo, ali sve to kad se skupi ne moze da se sabere gradivo za vise od 2 godine skolovanja.
Tako da 2 godine MODERNIH INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA + programiranje kao izborni na dalje mi deluje kao sasvim logican izbor.
[ leprosy @ 15.03.2010. 14:44 ] @
Citat:
Horvat

je l ce biti jos nekoliko d-nih predmeta poput gradjanskog i veronauke koji se ocenjuju sa "istice se/izuzetno se istice" [ili kako je vec bilo,ne secam se tacno]


Totalni idiotizam. Bolje da su im dodali jos jedan cas fizickog npr.
[ srpsko gradjevinarstvo @ 15.03.2010. 14:46 ] @
Ja znam kada sam bio srednja dođe umetnik iz 70-ih, lupi zadatak:

"uraditi algoritam i da odštampa"...na moje pitanje ko da odštampa, njuška gleda bledo i čudi se...

Izađem ja teko pored 4. godine informatike glup i nepismen. Sve sam naučio sam sa interneta i na fakultetu što znam danas..I sada mi nije jasno ko treba da odštampa i koji ce mi to..? verovatno da drug ne dobije otkaz u školi to đubre mora nekom da prodaje.

Programiranje sam takođe naučio sa interneta a da na kraju svakog zadatka nije stajalo da se odštampa.,.
[ mmix @ 15.03.2010. 15:00 ] @
Citat:
leprosy: Totalni idiotizam. Bolje da su im dodali jos jedan cas fizickog npr.

Mislim da je 2-3 casa nedeljno gluvarenja i zicanja cigara na zidicu u dvoristu skole (a.k.a. cas fizickog) vise nego dovoljno
[ leprosy @ 15.03.2010. 15:22 ] @
Citat:
mmix: Mislim da je 2-3 casa nedeljno gluvarenja i zicanja cigara na zidicu u dvoristu skole (a.k.a. cas fizickog) vise nego dovoljno :)

:D Ako nista drugo bar su na svezem vazduhu. ;) U ucionicama surfuju, igraju igrice... Mnogo toga treba da se promeni, pre svega ljudi-kadar, pa tek onda program.
[ VladaSu @ 15.03.2010. 21:36 ] @
Koja je poenta imati vise casova informatike u gimnaziji?
Kao da se do sada nesto korisno naucilo na tim casovima informatike. Tamo je potrebno elementarno znanje informatike a ne da se prave programi. Za to postoje druge skole koje nazalost imaju isto toliko casova informatike nazivaju se informatickim skolama.
[ ac1bd4 @ 15.03.2010. 21:51 ] @
Ja sam završio opštu gimnaziju i drago mi je da se neko napokon setio da malo preuredi informatiku. Ne znam ni jednog profesora informatike koji je kvalifikovan za svoj posao, ja sam morao da im održavam računare??? Zapeli za MS kao da samo on pravi programe! Klikni ovde, klikni onde i onda su ljudi kao informatički obrazovani, a kad izađe sledeća verzija sa ribonom nastaje tragedija i katastrofa. Po meni je totalna glupost učiti rad u određenom programu bilo bi mnogo bolje učiti najčešće principe funkcionisanja uslužnih programa, a ako nekome treba poznavanje MS Office paketa neka uzme sam pa neka proba, svaka komanda je krajnje logična. Još nisam video da je neko učio kako šta da uradi na Fejsbuku, a znam decu od 14 godina koja se ekstra snalaze u tom haosu, dakle profesori naučite da motivišete učenike, to je vaš pravi posao. Nemojte mnogo da se brinete oko novog programa, gori od trenutnog ne može da se smisli.
[ maliradoznalac @ 15.03.2010. 22:34 ] @
Citat:
krza
Takodje se slazem da treba uciti i o elektronskom poslovanju, internetu i ostalo nabrojano sto je sustinsko za moderno drustvo, ali sve to kad se skupi ne moze da se sabere gradivo za vise od 2 godine skolovanja.


Neznam kako si ovo uspeo da saberes :-)

Ja sam licno ucestvovao u reviziji kurikuluma za jedan profil u srednjoj ekonomskoj gde nema programiranja nego samo upotreba. Sa fondom od 2 casa nedeljno sve 4 godine smo jedva uklopili ishode koji su uskladjivani sa svih 7 modula ECDL-a.

[ Yoba @ 16.03.2010. 21:32 ] @
joj koliko smo mi glup narod pa to nema nigde!

mi bre imamo jedan od najgorih, ako ne i najgori (ne racunam Albanija ekipa...) sistem obrazovanja u Evropi....ej, pa onaj ko zavrsi Masinski fakultet u Beogradu i misli da zna nesto, pa bolje da skoci sa mosta koliko odmah!

btw ja sam pre osnovne skole bistrio qbasic, kao i verovatno vecina sa foruma :-)


mislim taj ko je dosao do gimnazije a nema osnovna znanja iz informatice, dzaba mu, ocigledno ga to ne interesuje --u suprotnom bi vec naucio dosta toga i sam...
[ Horvat @ 16.03.2010. 22:12 ] @
izvini ti si upoznat kakvo obrazovanje imaju ostale drzave u evropi,a izricito albanija?

sta ti znaci "rec" "bistrio"?
---
jos uvek niko da kaze,koji su izbori za predmete sem programiranja?
[ SlobaBgd @ 17.03.2010. 01:01 ] @
Bistrio = kad ti je nešto nerazumljivo, "mutno", pa proučavaš dok ti ne bude jasno, "bistro"...
Slobodan prepev.
[ Machiavelli... @ 17.03.2010. 04:54 ] @
Zaista je veoma tesko razumeti ovakav potez - "izbacivanje informatike". Prosto neverovatno! Po mom misljenju programiranje treba kompletno biti izbaceno iz bilo kod smera srednjih skola (osim nekiih informatickih). Glupo je terati decu da uce programiranje kad 99% njih to ne zanima uopste i nikad nece napisati ni liniju koda.

Nasem sisteme obrazovanja nedostaje fleksibilnost. Isuvise rigidan sistem uvek zaostaje za inovacijama i napretkom koji ide goemetrijskom progresijom u informatici. Uciti decu paskal, C++ je isto kao da cobanina terate da vozi avion, naci cete jednog koji je talenat pa mozda i postane pilot ostali ce da se vrate svojim ovcama.

Kao sto je neko pomenuo, treba decu uciti aktuelnim stvarima. Prvo da znaju osnove operativnih sistema (Windows, Linux), da znaju koriscenje osnovnih poslovnih aplikacija (MS Office, Open Office, Google Applications), da znaju o upotrebi, poslovanju, sigurnosti na internetu...

Sto se tice samog sistema skolovanja na zapadu, slozio bih se sa Ivanom donekle, uz ogranicenje "koliko para toliko muzike". Na zapadu (ovde mnislim na USA) skolski sistem u osnovi nije dobar.

Srednja skola je veoma laka. Fakulteti da gotovo ne mogu da se porede ako su im semestar 3000$ i 10000$. To su dva kompletno razlicita sveta. Na ovom od 3000$ profesori su nezainteresovani, idete na fakultet 2 puta nedeljno, oprema na fakultetu zastarela, dobijate neke diplome koje veze blage nemaju. Znanje im je jednako onom cobaninu sa pocetka price. Otprilike mozete zamisliti motivaciju i trud studenata u ovakvim uslovima. Dobra stvar je da ako ste vredni i imate sve "A" recimo u prvoj godini, vec u sledeceoj mozete da aplicirate za stipendiju i odete na daleko bolji fakultet i tamo nastavite "normalno" obrazovanje.

Na ovim skupjlim situacija je neuporediva. Veoma dobro opremljenim, uslovi besprekorni, predavanja organizovana sa veoma aktuelnim stivom, saradnja sa dobrim kompanijama sto omogucava dobru praksu/posao. Kao sto rekoh drugi svet.

Stoga zapad sam po sebi nije savrsen. Ako se kaze da je zapad izmislio svu tehnologiju sveta, pa ko zivi na tom zapadu?! Pa zive sve nacije sveta, migracija inteligencije ka zapadu je omogucila tim drustvima da stvore to sto imaju sada. E zasto je dolazilo do migracije, vracamo se pricu na totalitarne, rigidne, nazadne sisteme koji nisu dozvoljavali ljudima da izkazu svoje sposobnosti i prirodno ih terali ka zapadu, gde su oni videli sansu da svoje kvalitete unovce.

[ Wajda.W @ 17.03.2010. 09:00 ] @
Ja se ne bih slozio s tim da je glupo sto su izbacili informatiku, nije to strasno, ubacili su primenu racunara. Lose je to sto je ta primena racunara samo u prvoj godini, i sto su ubacili operativne sisteme i baze podataka, pogotovo DB u drustvenom smeru... To je totalna glupost
Za drustveni je samsvim dovoljno samo primena racunara nekih 2-3 godine, dok za opsti primena racunara i programiranje, a za prirodno-matematicki mozda jos i baze podataka, mada je dovoljno samo da programski jezici budu obimniji po gradivu u odnosu na opsti smer.
Predmeti u gimnaziji treba da sluze tome da dete moze da "proba" od svega po malo i da donese pravu odluku u daljem skolovanju.
A i onako po novom programu deca imaju informatiku u osnovnoj skoli, tako da u srednjoj nije to toliko bitno ako gledamo iz perspektive informaticke pismenosti.
Koliko je vas imalo informatiku u osnovnoj?
Ako vec toliko zele da forsiraju s racunarskim naukama sto ne naprave poseban smer?
A ako ne zele, sto onda ne ubace i 2 biologije i 2 hemije?
[ Silencer @ 17.03.2010. 09:53 ] @
Ja bih voleo da ubace sledece u nastavni program informatike ;)

Outlook, Thunderbird, Outlook Express
Word, Exel
Firefox, Internet Explorer
Rad za racunarom, ukljucujuci sharovanje datoteka i naravno da isti znaju da preuzmu fajlove.
Kako pustati fajl u stampu, zajedno sa tim kako da skeniraju dokumente i posalju e-mailom.

Ovo samo kazem jer mi je vise dojadilo da ucim ovo sve svakog ko dodje nov na poslu. A i kad ih naucim nije dovoljno jer mi je muka da gledam kada prave neke tabele i kad pisu neki e-mail.
[ srpsko gradjevinarstvo @ 17.03.2010. 10:23 ] @
Silencer,

potpuno sam saglasan. Kakvu oni crnu informatiku predaju, kada su u strahu da učenik uključi računar i pokaže više veštine od njih samih. Pre bi taj predmet trebalo nazvati "Tupljenje i dezinformatika"..

Obuči čoveka da mu računar koristi, da nauči da kupuje preko interneta, da napravi sajt, osposobi ga da bude dobar korisnik računara i gotovih programa.

Ko hoće programiranje guraj ga i forsiraj.

Pa sramota je zaglupljivati ljude nekim debilizmom da izađu iz škole, a nemaju pojma o računaru, a gistro imali predmet informatika.
[ BluesRocker @ 17.03.2010. 10:26 ] @
Ja bih odvojio opštu kompjutersku pismenost (ovo što je nabrojao Silencer) i programiranje, i bilo bi obavezno i jedno i drugo za sve srednje škole i smerove. Možda neko neće nikada u životu da se bavi programiranjem, ali možda neće ni istorijom, biologijom, geografijom, hemijom. Kada učenik 4 godine bude učio da programira, barem neće imati strah od nepoznatog i neće misliti da je to ko zna koliko teško.
[ Nebojsa Marinkov @ 17.03.2010. 11:01 ] @
Citat:
.... Po mom misljenju programiranje treba kompletno biti izbaceno iz bilo kod smera srednjih skola (osim nekiih informatickih). Glupo je terati decu da uce programiranje kad 99% njih to ne zanima uopste i nikad nece napisati ni liniju koda.


Problem je što deca verovatno ne znaju šta hoće pre nego što upišu srednju školu, a boga mi ni posle. Trebalo bi biti programiranja u gimnaziji i tehničkim školama, ali ne ubijati decu u pojam sa tim.

Npr. kada sam bio na praksi u gimnaziji (profesor informatike), matora debela žena je davala takve zadatke iz paskala da smo mi kao i učenici padali u nesvest, i to dobranim tempom. Učenicima su normalno oči bile na pola 12 od gomile informacija koje ne razumeju (čast izuzecima).
Sledeće nedelje kada sam trebao da predajem nizove u paskalu pripremio sam obješnjenje šta je to uopšte u računarskoj memoriji i objasnio par jednostavnih primera upitrebe(npr. srednja vrednost, zbir parnih brojeva, max element i sl.). Svi su zdušno i sa razumevanjem pratili šta se radi i postavljali pitanja (osim par ne zainteresovanih koje su ovi zainteresovani ućutkivali). Da ne dužim dalje sa hvalisanjem..

Suština je da će neko možda otkriti da želi time da se bavi, neko će otkriti da ne želi i tu drugu grupu treba ispoštovati i ne forsirati. Ovoj prvoj grupi ne treba zgaditi programiranje nekom teškom zadacima. Imaju oni već dovoljno problema u životu zbog pametnjakovića iz ministarstva prosvete koji povremeno donoseći nove školske programe presipaju iz šupljeg u prazno. Najveći problem je mahom iskompleksirani ili ne zainteresovani ili pak ne stručni kadar.

Ja dok sam išao u srednju bio sam 100% siguran da ne želim da se bakćem programiranjem i gadio sam se toga zato što nisam mogao da ukopčam FOR petlju, a kamoli nešto više, jer su po zakonu programiranje morali predavati matori mašinski inženjeri dok su se profesori informatike smarali sa word-om i excel-om. PA GDE JE TU PAMET?
[ Machiavelli... @ 17.03.2010. 16:57 ] @
Poenta, programiranje vrlo specificna IT grana, nije za svakoga (ukljucujuci i mene). Prosto ne mogu da zamislim terati decu da uce programiranje. Slazem se da im treba dati uvod u programiranje, neke osnove ali daleko od bilo kakvih ozbiljnih zadataka u pascal ili C++. Ima sijaset drugih stvari koje ce im biti korisnije i koje im mogu pomoci da odluce cime ce se baviti. A ne, svu decu da ucimo programiranje pa ce svaki 10000 da bude programer, pa sta?!? Sta ce time postici?

Moraju da nauce kako da koriste kompjutere kao sredstvo modernog poslovanja. Prosto da savladaju osnove, sama ce deca naci svoje interesovanje vremenom, ukoliko ih to zanima uopste.

Imamo veliki broj dece koja blage veze nemaju o kompjuterima uopste. Pitajte ih najjednostavnija pitanje

1. sta je Operativni sistem
2. Sta je "internet"
3. Sta je to server
4. Sta je to email klijent

napravite listu od 10 osnovnih pitanja i postavite srednjoskolcima, bas me zanima rezultat.

Ja sam imao programiranje i svelo se na to da imamo resenje pa naucimo napamet, nekog glupog zadatka za koji sam 100% siguran u praksi ne bi radio.
[ Yoba @ 17.03.2010. 18:03 ] @
>>izvini ti si upoznat kakvo obrazovanje imaju ostale drzave u evropi,a izricito albanija?


recimo da znam ljude koji studiraju u BiH, CG, SRB, postdiplomske/specijalizacija u engleska, nemacka, holandija <-nema ih hiljdau ali ima dovoljno da mogu da se formira misljenje (citaj: da vidis koje smo dno, samo to ljudi ne zele da znaju...)



a koji si ti autoritet da propitujes druge?
[ Horvat @ 17.03.2010. 18:05 ] @
nigde ne vidim albaniju na spisku...

ja nisam nikakav autorite,pitam tebe koji iznosis takve zakljucke,ja ni na jednom mestu nisam rekao da je studiranje u albaniji,engleskoj,bih ili bilo di van srbije, ovako ili onakvo...
[ Machiavelli... @ 17.03.2010. 18:56 ] @
Ja mogu sa sigurnoscu da tvrdim da studiranje u Albaniji nije na zavidnom nivoi, isto kao sto nije ni u Srbiji. Kvalitet obrazovanja je u direktnoj korelaciji sa razvijenoscu drustva.
[ BluesRocker @ 17.03.2010. 19:51 ] @
Citat:
Machiavelli...: Poenta, programiranje vrlo specificna IT grana, nije za svakoga (ukljucujuci i mene). Prosto ne mogu da zamislim terati decu da uce programiranje. Slazem se da im treba dati uvod u programiranje, neke osnove ali daleko od bilo kakvih ozbiljnih zadataka u pascal ili C++. Ima sijaset drugih stvari koje ce im biti korisnije i koje im mogu pomoci da odluce cime ce se baviti. A ne, svu decu da ucimo programiranje pa ce svaki 10000 da bude programer, pa sta?!? Sta ce time postici?
...........
Ja sam imao programiranje i svelo se na to da imamo resenje pa naucimo napamet, nekog glupog zadatka za koji sam 100% siguran u praksi ne bi radio.

To što si rekao isto je kao da vas je neko terao da bilo šta drugo učite napamet, ili vas na bilo koji način maltretirao. To nema nikakve veze sa time da li programiranje treba da bude obavezan predmet. Naravno da treba da se prilagodi uzrastu i sposobnostima učenika, i da treba da ih zainteresuje a ne da ih odbije. Znam da je to sa postojećim nastavnim kadrom nemoguće, ali opet bolje da naučiš nešto što će možda da ti koristi nego da ne učiš jer možda neće da ti treba u životu. Upravo i treba da bude obavezno da bi se videlo koga zanima a koga ne, pa će moći da se odluče da li da se time bave. U suprotnom ne bi ni znali šta propuštaju :) .
[ Izvoljski @ 17.03.2010. 20:09 ] @
zapadne osnovne i srednje skole su blago receno katastrofa u odnosu na srpske.
[ Nikola Krzalic @ 18.03.2010. 13:35 ] @
Da, kad uzmes u obzir da razvijenost ekonomije nas i zapada, stvarno se moze primetiti da smo mi na zavidnom nivou po pitanju obrazovanja.
[ Mr. Bond @ 18.03.2010. 17:03 ] @
Obrazovanje nam je na sasvim zadovoljavajucem nivou - mada uvek moze bolje. Nasa sposobnost da ne radimo nista i da nasu neaktivnost pokazemo kao strasan ekonomski problem koji nam namecu vladari iz senke je na zavidnom nivou.
[ Tamara_K @ 19.03.2010. 10:41 ] @
Vidim da se diskusija razvila u smeru za koji sa svojim (ne)znanjem nisam kompetentna da pišem.
Zato bih imala jedno konkretno pitanje, budući da mi muž studira "pod stare dane" na TF u Čačku za profesora tehnike i informatike. Kako će se ovaj smanjeni fond časova, ako se usvoji predlog, odraziti na mogućnost zapošljavanja u struci ? Naravno, to je ono što bi me u prvom redu zanimalo, kao i to da li će gimnazijski profesori ostati bez punog fonda ( moja mama je bila profesor, pa znam da je kranula od dva - tri časa, da bi uz razne sekcije, razredno starešinstvo i sl. postepeno došla do punog fonda, ali to je bilo davno, davno, još 70 - tih).
Na kraju nick forumaša koji je postavio temu, nije ohrabrujući "informaticar.nazalost".
Zar je dotle došlo ?
Da dodam da se na TF Čačak školuje, posle više škole ili faksa, priličan broj studenata između 35 i 40 i kusur godina, ima raznih i onih koji su prekinuli fakultet, ali i onih koji su završili npr. mašinstvo, šumarstvo, saobraćajni i sl. , pa u prosveti vide izlaz. Neki od njih već predaju u školama, ali tehničko crtanje ili OTO, kako se već zove, pa sad hoće i ovu diplomu.
Prilikom poslednje posete upozali smo jednog studenta od okruglo 50 godina.
[ mmix @ 19.03.2010. 20:40 ] @
Citat:
Tamara_K: Da dodam da se na TF Čačak školuje, posle više škole ili faksa, priličan broj studenata između 35 i 40 i kusur godina, ima raznih i onih koji su prekinuli fakultet, ali i onih koji su završili npr. mašinstvo, šumarstvo, saobraćajni i sl. , pa u prosveti vide izlaz.


Hm, zavrsio sam XYZ fakultet i ne mogu da nadjem posao, dakle sansa u prosveti? Bez nipodastavanja bilo koga ali to je toliko pogresno, a ispastaju deca dobijajuci profesore koji mrze svoj posao jer nisu uspeli u svojoj osnovnoj struci
[ Tamara_K @ 20.03.2010. 00:32 ] @
Citat:
mmix: Hm, zavrsio sam XYZ fakultet i ne mogu da nadjem posao, dakle sansa u prosveti? Bez nipodastavanja bilo koga ali to je toliko pogresno, a ispastaju deca dobijajuci profesore koji mrze svoj posao jer nisu uspeli u svojoj osnovnoj struci

Nisu uspeli, jer npr. nisu dobili posao na vreme. Moj muz je zavrsio visu masinsku, taman kad su pocinjali ratovi na tlu bivse SFRJ, ko ce da primi mladog pogonskog inzenjera - pripravnika u zemlji gde nema proizvodnje i besni hiperinflacija ? Morao je da pocne da radi bilo sta da bi preziveo. A onda, sve se vise udaljavao od primarne stuke, silom prilika.
Ovi ljudi to ne rade iz besa, nego iz moranja, a svako je slucaj za sebe. Ima jedan primer pokusacu da ti nadjem, zena je zavrsila faks, ali joj je smer promenio ime i ne dozvoljavaju joj da radi u skoli, mora na faks, ponovo.
Da ne bude prepricavanje...
http://www.elitesecurity.org/t...brazovanja-Zrenjanin-ili-Cacak
Kako neuspeh u struci ( neko nije zavrsio ceo fakultet nego npr 2 ili 3 godine i sl.) moze biti plod raznih faktora, teza o losim profesorima ne stoji, ili stoji na staklenim nogama.
Mozda je i obrnuto - da ispadne dobar profesor, pronadje se u toj struci, vidi svoju sansu, zasto da ne ?
Postoje ljudi koji su promenili vise poslova u okviru svog obrazovanja da bi se nasli, bas u radu sa decom i profesuri.
Zasto bi se neko zarobio u neki posao, ako misli da ce mu drugde biti bolje ? Napisala sam da ljudi od 30 i vise godina studiraju iz moranja, ali mozda ima neko ko zeli da se oproba u necem drugom.
Izbor fakulteta u to vreme je diktirao, uglavnom, smer koji si izabrao u 8. osnovne ( Stipe Suvar i njegova reforma), a sta dete moze da zna u tom uzrastu? Mozda i moze, mada sam se ja nagledala mnogo nezadovoljnih ljudi koji nisu zagovornici teze "sve bih u zivotu ponovo uradio isto".
Ja prva ( odnosi se na izbor fakulteta)
Isto tako, neko ko je upisao profesorski smer na nekom faksu i bio dobar student moze biti los profesor. Suvise faktora je u igri, a simplifikacije nam ne pomazu i ne dovode do odgovora, narocito na moje prvobitno pitanje .





[Ovu poruku je menjao Tamara_K dana 20.03.2010. u 03:15 GMT+1]
[ zoksula @ 20.03.2010. 10:37 ] @
A sta ce deci informatika u skoli.Dosta pascal ili C i to je to.

Koliko kosta fotoshop ili bilo sta od toga. Koliko kosta windows 7. Meni su poklonili licencu ali ... to je za kuci vise.Counter u skoli - ultimate guide.
[ toroman @ 20.03.2010. 13:39 ] @
Vidim neko se zali sto nema Corela, Photoshopa i Excella po novom programu... ahaha, pa to je super :-)

Gimnazije upisuju najpametnija deca, zar tu pamet da trose na "crtkanje" nekih gluposti, skidanje bubuljica sa slika i kao pravljenje nekih zajebanih proracuna u onom... digitronu od milijardu dispeja aka Excellu!

Programiranje, baze podataka itd... to su prave stvari, koga interesuju racunari. Office i slicno ce dobiti dovoljno prostora kroz tu "primenu racunara", verujem taman koliko su i bitne. A ovi danasnji hibridi se i radjaju sa skillovima...

Jao relaciona algebra... gde bih ja danas bio da sam to imao u srednjoj skoli :-)
[ Lesli Eldridz @ 21.03.2010. 10:02 ] @
Tacno, i ja se slazem 100%. Kakva je to informatika uciti decu kako se koriste Firefox (zasto bas Firefox, zasto ne Opera, svi i tako kradu sve ideje od Opere vec godinama) i Word, Corel, Photoshop i prezentacije u Power Pointu? To nije informatika za gimnazije, to nije cak ni informatika, to nije nista, za to postoje kursevi od nedelju dana. Uostalom, sve to oni vec uce u osnovnoj skoli. OK, Corel i Photoshop ne, ali to nije vazno, to obicnom korisniku nece nikad ni da treba, (a kad bi cepali dlaku na pola, odakle obicnom korisniku pare da ih baca za Corel i Photoshop da bi se igrao) ali browsere i Word uce u 4, 5 i 6 razredu, u 7 za ocenu imaju da naprave prezentaciju u Power Point-u, a u osmom ne znam, videcemo ali mislim da cak imaju i Delphi il VB, za one naprednije, ako vec osnove nisu imali u 6 razredu, a mislim da jesu, mislim za naprednije, ne obavezno. Tako da je ta reforma u stvari napredak jer ce kako ja vidim da se uce ozbiljnije stvari od toga kako 4 godine u svakom razredu drndati Word. Pa nece oni koji upisuju gimnaziju da idu u daktilografe pa im treba Word u sitna crevca, nego ce valjda nesto jos vise da uce kad zavrse gimnaziju. Osnove o koriscenju browsera i Worda su dobili u osnovnoj skoli, pocevsi sa prvim razredom, jer i tu ima nekakva informatika kao izborni predmet, ako se ja dobro secam, i to je dovoljno o tome. Ja mislim da je ovde na temi u stvari problem sto ce neki izgleda da postanu tehnoloski visak jer je sve sto znaju o kompjuterima da poluprofesionalno (ili poluamaterski, zavisi kako ko to vidi) drdnaju Word, Corel, Photoshop i Power Point (kome pa to uopste treba) ili sto ce i sami morati da uce i da se usavrsavaju da bi mogli da predaju djacima to sto treba, a nece moci da se posao nastavnog osoblja svede na ono, naucis knjizicu od par stotina strana skoro napamet i to ponavljas svakoj generaciji svake godine, radis to 40 godina a onda umres. E pa sta da im radim, to tako mora, kako kaze narodni pesnik

Nemoj reci da se plasis
Ko se plasi propada
Ako svoju srecu trazis
Ona s neba ne pada
Moras ti po nju da dodjes
Mnogo toga sam da prodjes
Mala, mala, mala...
[ zoksula @ 21.03.2010. 10:09 ] @
@Lesli Eldridz

Pa da ali kada znas pascal/c ok onda sve ide na istu foru. Ima samo 10-15 znacajnih algoritama -ali treba par godina za uhodavanje.naravno a naucne svrhe c treba dase zna perfektno -ali ja samo pricam o komercijalnim stvarcicama koje su manje vise pravolinijske.

Bez rekurzije i sl stvari :)

A ucenje nekog programskog jezika za koji ces za 2 godine zaboraviti svu sintaksu ili nikada neces koristiti nema smisla.




[Ovu poruku je menjao Zoran Rodic dana 21.03.2010. u 18:28 GMT+1]
[ Lesli Eldridz @ 21.03.2010. 10:31 ] @
I upisivanje gimnazije ako ne nastavljas skolovanje za struku zbog koje si i izabirao kao izborni predmet programiranje i baze i to ostalo isto nema smisla.
[ mmix @ 21.03.2010. 11:00 ] @
Da ste vi zivi i zdravi za naucne svrhe vam treba fortran

Bepredmetno je malteretirati klince programiranjem ako oni to nece usvojiti niti ih interesuje niti time zele da se bave u zivotu, to je cak usko strucna oblast koja sasvim sigurno nije deo opste kulture pa da se uci po tom osnovu. Ja sam bivsi gimnazijalac i isao sam u jedan od 3 razreda matematisko-programerskog smera. Od nas 90, samo 7oro (dvojca iz mog razreda ukjucujuci mene) je izabralo tu karijeru i nijedan od nas nije nista naucio u gimnaziji o tome jer smo u trenutku kad smo poceli sa casovima programiranja (stidljivo u drugom razredu) mi to vec znali, jbg odrasli smo uz svet kompjutera, racunare i galaksiju. Od casova programiranja smo imali koristi toliko da nas je profa pustao da idemo sa casa da ga ne bi zapitkivali stvari koje ne zna i time mu remetili pokusaje da ostalih 83-oje nauci makar osnovama algoritmike. AKo programiranje izbacuju iz gimnazija, ja kazem "daleko mu lepa kuca".
[ Lesli Eldridz @ 21.03.2010. 12:20 ] @
To je sve tacno, ali sa druge strane, nisu to klinci i niko ih nece maltretirati jer ce programski jezici kako vidim biti izborni predmet. Slazem se da je bespredmetno svakome nametati programiranje jer ima onih kojima to ne ide ni da ih bijes mokom, tako im mozak funkcionise, ne kapiraju programiranje i slicne stvari, recimo 3D slike kao u masinstvu, kad je zadata 3D slika pa treba da se nacrtaju projekcije iz raznih uglova, ima takvih i na ETF pa onda idu na druge smerove a ne na racunarski, ali je jos vece gubljenje vremena drndati 4 godine u osnovnoj skoli Word i Power Point (za koji su se svi koji predaju informatiku uhvatili kao de je ne znam kakvo svetsko cudo od zivotnog znacaja i oko njega grade celokupnu nastavu) i jos par programa, a onda jos 4 godine u srednjoj skoli raditi to isto, i to nazivati ucenjem informatike. Izem ti informatiku, 8 godina drndao Word, a za nadziranje te da prostite sprdacine nekoliko hiljada njih primali platu iz budzeta. Onda je bolje da se skroz taj predmet ukine. Em nema zavaravanja da postoji neki predmet informatika koji ima neku svrhu, em se stede pare poreskih obaveznika, sto bi neki naveli kao bitnu stavku, mada znamo da je u Srbiji to najmanje vazno, ali dobro, neka je ta napomena.
[ maksvel @ 21.03.2010. 19:00 ] @
Pa, dobro, jes' malo sad frka nastavnicima informatike ako nedovoljno đaka izabere njihov predmet, ali sa druge strane - dobiće fond neko ko predaje taj drugi izborni predmet.. Dok jednom ne smrkne...
A to sa potrebom za programiranjem smo bistrili u jednoj temi baš nedavno ovde - sad je topovana. Za društveni smer gimnazije stvarno je bilo izuzetno naporno da rade CELU TREĆU GODINU Paskal. Svojevremeno, kad sam radio u Gimnaziji - samo što me nisu linčovali društvenjaci zbog trivijalnih zadataka - al' šta vredi kad ih to NIMALO ne zanima ;)
Ovo sa "dupliranjem" gradiva iz jednog nivoa obrazovanja u drugom, nije prisutno samo u informatici, a ne mora ni biti nužno loše. Evo, iz matematike se u svim gimnazijama i tehničkim školama izučavaju izvodi funkcija. A imamo ih i u većini Matematika I na fakultetu, zar ne? I ne položi se taj deo baš tako lako - zato je potrebna mala "uravnilovka", da se "povrate" te osnove. Slično i za (Open/MS) Office, ali ne da se radi sad godinama, nego nekoliko časova.
[ informaticar.nazalost @ 22.03.2010. 12:32 ] @
Sado da vas podsetim i ''uputim'' PREDMET INFORMATIKA U OSNOVNIM SKOLAMA IZBORNI PREDMET,

Prema najnovijim istrazivanjima i podacima od strane ministarstva prosvete ovaj predmet u Srbiji slusa svega 22% ucenika. Osim informatike ucenicima osnovne skole se jos nudi: sah, kosarka, narodna tradicija i jezik nacionalne manjine kao izborni predmeti.

Skola sama bira dva predmeta koje nude ucenicima svake godine kao izborne predmete. Priznacete da je lakse i daleko jeftinije izabrati sah, jeftinije je kupiti 20 tabli za sah nego 20 racunara. da se razumemo nemam nista protiv kosarke, podrzavam je.
Posle ovako nakardnog izbora ucenici idu u srednju skolu, a sve o racunarima su sami naucili!!! i kasnije imaju informatiku samo u I razredu srednje skole (osim ekonomske, elektrotehnicke i eksperimentalne matematicke gimnazije).

DAKLE NAS DECA TOKOM SVOG CELOKUPNOG SKOLOVANJA OD 12 GODINA IMAJU INFORMATIKU SAMO JEDNU GODINU.

Ovo je porazavajuca cinjenica za obrazovni sistem jedne drzave koja je zakoracila u XXI vek i koja hoce u Evropu.

Sto se tice Office paketa, fotosopa, korela i drugih programa nije tacno da je dovoljno raditi to na nekom kursu ili u jednoj godini.
Da li ste culi za sistem koncentricnih krugova u pedagogiji? Realni broj u matematici se radi u V, VII razredu OS i I razredu srednje skole. Ako se ovo ne bi ponavljalo i nadogradjivalo realni brojevi sami za sebe u V razredu os bi bili prazna prica. Vasa prica mi lici na pricu o tablici mnozenja. Zamislite ucenika koji uci tablicu mnozenja samo u I razredu OS i kasnije je vise nikada ne spomene u zivotu.

Primer jedne od primena informatike u gimnaziji. Do sada se word u gimnaziji radio u I razredu, kasnije u IV razredu radile su se naprednije tehnike worda koje i vi kao pojedinac ne koristite u svakodnevnom radu.
Cilj ovakve informatike je bio da ucenici urade maturski rad iz bilo kog predmeta u word-u, da urade pripremu za stampu ovog rada, da urade PP prezentaciju i internet prezentaciju svog maturskog rada. Sta ako se maturant gimnazije ne odluci da nastavi studije? Ovako je bar bio obucen za sekretarske poslove.
Osim ovoga cele jedne godine se ucio Pascal, pa ko voli programiranje neka izvoli.

Plan i program svih predmeta ne opredeljuju ucenika za buduce zanimanje. To je lako reci iz perspektive Beogradskog asfalta. Zamislite gimnaziju u recimo Srbobranu, Blacu u ove skole se upisuje masa talentovane dece zato sto nema gde. Najjeftinija mesecna karta do obliznjeg graad je u proseku oko 12000 dinara, e zato ova deca biraju najblizu lokalnu skolu, ta skola moze biti poljoprivredna, masinska, gimnazija...Dakle skola ne opredeljuje izbor buduceg fakulteta.

Ja radim u cisto jezickoj gimnaziji koju kada zavrse nasi maturanti uglavnom upisuju EKONOMSKI fakultet, pravni, elektrotehnicki, likovnu akademiju...a na poslednjem mestu su jezici.

Detalje ovog programa nazovi reformisane gimnazije mozete videti na sajtu:
http://www.unijasprs.org.rs/in...=view&id=8728&Itemid=1

Idite na link Program za stabilan obrazovni sistem.
Proucavanjem ovog programa videcete da ce ucenici imati izborne predmete sociologija religije i filozofija prirodnih nauka. E da me neko ubedi da ce bas ovi predmeti izvuci Srbiju iz krize i uvesti je u EU.

[ toroman @ 22.03.2010. 12:46 ] @
Hej pa svaka čast za argumentaciju, možda nas Word i Photoshop onda izvuku iz krize i uvedu u Evropu, lol?

Filozofija religije... zvuči zanimljivo! Možda deci razbistri um, pa ne budu religiozni kao njihovi preci koji su slušali po defaultu sluđene duhovne vođe.
[ informaticar.nazalost @ 22.03.2010. 12:53 ] @
Zao mi je ako vas je moj post uznemirio. Radim u skoli 23 godine kao profesor informatike (sa PMF Novi Sad).
N asajtu Skolske uprave Zrenjanin se vidi koji su to profesori nerasporedjeni, informaticari prednajce zato sto nemaju casova u osnovnim skolama jer tamo je informatika izborni predmet.
Osim ovoga u septembru je u Banatu ugaseno 37 osnovnih skola u malim mestima, Banat je navise stradao a sindikat se opet pokazao kao dodvoricki i izdajnicki.
Osim ovoga vec je pocelo spajanje odeljenja, sad po zakonu odeljenja u os moraju da broje 30 ucenika. Ovo je negde sprovedeno negde jos nije ali od septembra ce biti obavezno.
Ako je odeljenje imalo 24 ucenika onda je bilo dovoljno 12 ucenika da se oformi grupa za informatiku, kada ih bude bilo 30 u odeljenju ovaj minimum ce biti 15 ucenika.
Norma casova za informatiku je bila 24 casa a za ostale predmete je bila 20 casova.
Jos nesto od iduce godine ce nam norma biti 24 casa umesto dvadeset, a postoji varijanta da samo za informatiku norma casova bude 28. I na ovaj nacin ce mnogi ostati bez posla.
Elem, mnoge moje kolege idu u Bahrein, Katar ili Dubai gde rade kao profesori informatike po malim privatnim skolama ili u porodicama u tom slucaju traze zene.
Vidimo se na Bahreinu.
[ toroman @ 22.03.2010. 13:05 ] @
Eh to za Bahrein, jeste tužno. Pa nije niko ovde da se smanji broj časova iz informatike, ja sam samo za to da se program distancira od iživaljvanja na Excellu, Photoshopu i ostalim "zanatlijskim" alatima.
[ informaticar.nazalost @ 22.03.2010. 13:45 ] @
Da li ce nas word ili filozofij ili pak politicari odvesti u EU, nisam prorok ne mogu da predvidim.
U Rumuniji nema matematicara i informaticara ni za leka. Na Arhimedesovom seminaru u Beogradu zimus govorio je gospopdin Zeljko Stankovic (nas covek) savetnik za informatiku u zupaniji Timis.

Kada je Rumunija usla u EU informaticari i matematicari su prvi napustili domovinu i pohrlili ka Evropi trbuhom za kruhom. A Rumuni postujuci zakone EU morali su da uvedu informatiku u os i srednje skole kao obavezne predmete.
U gradovim poput Temisvara jos mogu da se nadju usamljeni primerci informaticara koji drze nastavu u skolama (verovatno matorci mojih godina) u seoskim skolama ih nema. Sva deca subotom organizovano dolaze u Temisvarske skole gde imaju nastavu informatike cisto formalno da bi imali ocene.

Kod nas je problem druge prirode. Vec sada gimnazije nemaju dovoljan broj ucenika (ne racunam na pet eksperimentalnih matemat. i filol. gimnazija u Srbiji). U moju gimnaziju je prosle godine od 150 ucenika bilo svega 5 vukovaca, prosek je oko 3 tacnije 2,80, i jedva popunjavamo odeljenja. Na konkurs za 150 ucenika se prijavilo 155, onih 5 nije polozilo prijemni.

E sada da bi imali posla u II, III..razredu decu propustamo da nam ne bi rasformirali odeljenja. Ako pratite takmicenja iz matematike i fizike najuspesniji su ucenici iz elektrotehnickih i masinskih skola smer roboticari jer to su trenutno najajca najpametnija deca.

Recimo prosle godine je u srednje saobracajne skole na smer bezbednost saobracaja za odeljenje od 30 ucenika konkurisalo njih 720 ili 24 ucenika za jedno mesto. Tako je bilo u NS, Zemunu i Kragujevcu gde trenutno imaju ovaj smer. Novi zakon o bezbednosti saobracaaj trenutno trazi tu struku a svi idu na to da zavrse neku skolu sa kojom mogu ili da lako nadju posao ili da nastave studije.

Slicna situacija je i sa frizerima, kuvarima i poslasticarima.

Reformisanom gimnazijom ne samo da mi necemo imati posla vec necemo imati dovoljno ucenika, a to opet vodi ka gubitku posla i sto je najstrasnije vodice ka srozavanju kvaliteta gimnazije. Cemu onda reforma.

Iz dokumenta koji je objavljen vidi se da je do sada gimnazijskim obrazovanjem obuhvaceno 20% srednjoskolaca, tendencija je da ih u buducnsti od 2011 god. bude 40%.
Nasa drzava ce opet raditi, graditi, zidati nove skole koje ce zvrjati prazne jer valja duplirati broj gimnazija.

Srednje strucne skole ce imati manji broj ucenika a time ce dobiti na kvalitetu a mi cemo imati jos 20 gimnazija samo u Beogradu (trenutno ih ima 41 u Beogradskom okrugu) pa ko ce ih upisatai ako je tendenciaj da se upisuju zanatske skole.

[Ovu poruku je menjao informaticar.nazalost dana 22.03.2010. u 20:14 GMT+1]
[ Igor Gajic @ 22.03.2010. 13:56 ] @
Citat:

Kod nas je problem druge prirode. Vec sada gimnazije nemaju dovoljan broj ucenika (ne racunam na pet eksperimentalnih matemat. i filol. gimnazija u Srbiji). U moju gimnaziju je prosle godine od 150 ucenika bilo svega 5 vukovaca, prosek je oko 3 tacnije 2,80, i jedva popunjavamo odeljenja. Na konkurs za 150 ucenika se prijavilo 155, onih 5 nije polozilo prijemni.


Danas gimnazija predstavlja drugi ili treci izbor ucenika prilikom upisa. Posto je standard jako opao i nema se para za studiranje sve vise ucenika se odlucuje za "zanatske" skole, a uglavnom oni koji ne uspeju da tamo prodju upisu gimnaziju. Tako da se nase skolstvo okrenulo naglavacke. Nabolji na zanate a najgori u gimnazije...
[ mmix @ 22.03.2010. 16:38 ] @
Realno to stoji, ti ako si bistar i umes da ucis mozes ETF da zavrsisi posle srednje elektro, ne moras u gimnaziju. A ako se nesto izjalovi imas sanse za posao koji ne ukljucuje butike i pljeskavicarnice.
[ Milan Milosevic @ 22.03.2010. 20:29 ] @
Svi cemo u EU ali preko Albanije i Juzno africke republike , a najverovatnije dacemo stici samo do Haitija.
Stanje po gimnazijama je uzasno i bice sve gore. Tezi se zapadnom sistemu, a na zapadu jedan profesor drzi predavanja iz
Biologije, Hemije Istorije i Tunizanskog. Neko ovde rece da su Zapadnjaci dali veliki doprinos razvoju nauke, ali niko ne rece da su se oni skolovali
po privatnim i enormno skupim skolama, dok je drzavno skolstvo bas kakvo ce i nase postati. Setite se filmova gde crnci po siromasnim americkim kvartovima idu u drzavne skole. Utoke za pojas, kajle oko vrata, sve to i kod nas vec videno...

Motivisati danas ucenika je teze nego uhvatiti slona za surlu, dok su profesori podvrgnuti velikom pritisku. Ne krisi prava ucenika ostaces bez posla, a moze da se dogodi
i da bude malo bijen. Sve u roku sluzbe, i naravno uvek si ti kriv.Reforma Gimnazija nije u cilju poboljsanja programa vec kresanja plata zaposlenima. Informaticka pismenost je samo fraza za televiziju, bitno je samo kako skresati budzet, a njima koje kriv, sto su ucili skolu( zasto danas profesor nije autoritet ? ). Da su se bavili politikom, eeee to je vec druga stvar.
Proucavati paskal u gimnaziji je dobra i bazna stvar ali niko od ucenika to nije u stanju odmah da uoci, oni bi svi odmah da primaju platu od par hiljada evra ...
Sve u svemu crno nam se pise, a jos crnje generacijama koje dolaze.
[ Majkica @ 23.03.2010. 16:24 ] @
Nasi ucenici vrlo dobro znaju sta ih zanima a sta ne. Predajem informatiku u eksperimentalnoj filoloskoj gimnaziji koja po vazecem planu i programu ima progr. Pascal u III razredu.

Udzbenik koji je propisalo ministarstvo kao obavezan se zove
''Programiranje za III razred elektrotehnicke skole, matematicke i jezicke gimnazije''
Zamisli uzasa kod mojih ucenika kada uzmu ovaj udzbenik u ruke ali nije to nista dodje nam nadzornik na cas i trazi da svaki ucenik ima bas taj udzbenik, ide redom od ucenika do ucenika i gleda udzbenike, ako ih nemaju meni ode glava. Drugo sto trazi je da imaju uredno popunjenu svesku sa masom zadataka. Ne interesuju ih aplikacije uradjene na racunaru, zatim gledaju da li drzimo ili ne dopunsku i dodatnu nastavu.
Savetnici uglavnom dolaye na casove kada radimo programiranje jer ostali deo racunarstva i informatike ne razumeju niti barataju prakticnim vestinama. Oni su se skolovali kada je zemljom harao Fortran i Cobol.

Ja konkretno radim u Linux op. sistemu ministarstvo niti postojeci plan i program ne propisuju vrstu operativnog sistema niti proizvodjaca, pa kada mi bane nadzornik onako zacudjen hvali ucenike kako su oni jako, jako napredni a mi ceo cas radimo npr. kopiranje datoteka, ali to je za njega visa informatika.

Niko nije spomenuo autore Zavoda za izdavanje udzbenika. Prvo smo deset godina radili po udzbeniku jednog loseg autora a sada vec deset godina radimo po udzbeniku drugog jos losijeg autora.

Zatim, teraju nas da prijavimo ucenike na takmicenja iz Paqscala ili C jezika koja su uglavnom kreirana za ucenike eksperimentalnih matematickih gimnazija i za jos po neki smer elektro struke.
Naravno ne odemo dalje od opstinskog takmicenja, a u ocima tzv. strucne javnosti i narodnih masa se stvara slika kako su takmicenja masovna i kako deca obozavaju bas programiranje.

Pozdravljam uvodjenje matematike kao cetvorogodisnjeg obrazovnog predmeta jer je matematika osnov za vecinu nauka.
Nikada do sada nije postojala valjana evaluacija naseg rada bilo interna od strane ministarstva prosvete bilo eksterna od strane neke relevantne institucije.

Ostale gimazije koje nisu eksperimentalne matematicke imaju polovican uspeh sa vremena na vreme se neko od njih pojavi u vrhu.

U ovom slucaju se postavljam iskljucivo kao roditelj, imala sam zelju da moje dete ide u gimnaziju i to jezicku. Zasto da maltretiram dete sa 5 casova matematike nedeljno, da polaze eksternu maturu na fakultetu, da ima sve ove izmisljene izborne predmete.
Ako sine, ako idi ti u poljoprivrednu skolu tu odmah iza coska, imaces manje casova nedeljno, manje maltretiranja, vise prakticne nastave,zavoleces zivotinje, mozda neces biti ekspert za kucne ljubimce ali ces zato bolje baratati racunarima od nekog elitnog gimnazijalca....







[Ovu poruku je menjao Majkica dana 23.03.2010. u 21:12 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Majkica dana 23.03.2010. u 21:13 GMT+1]
[ toroman @ 23.03.2010. 17:17 ] @
Pa nije to maltretiranje, bez muke nema nauke. Bolje da se maltretira u skoli, nego "iza skole".
[ Majkica @ 23.03.2010. 20:18 ] @


U dokumentu se nalaze izmene plana i programa za one koje to vise interesuje.

Pozdrav.
[ dragilic @ 25.03.2010. 23:16 ] @
Pa ljudi hvala na svim ovim komentarima. Odavno nisam imao prilike da pročitam iskrena mišljenja naših ljudi o informatici u našem obrazovanju.

Ipak, imam utisak, na žalost, da smo zaista duboko ušli u totalno potrošačko društvo bez ikakve vizije i ikakvog smisla, što i ova diskusija pokazuje.

Zabrinjavajuće je da još uvek nismo zaista svesni da ova generacija skoro bukvalno ništa ne stvara već troši ono što su decenijama stvarale predhodne generacije. Da ne bude zabune, postoje usamljeni slučajevi koji još uvek nešto prave.

Tragično je to što ne samo da ništa ne ostavljamo ni za sledeće generacije, već koliko vidim, ne nalazimo načina ni da im prenesemo neka znanja, veštine i iskustva, pa ni motivaciju da budu sposobni da stvaraju.

Pošto je tema reforma gimnazija, koju sprovodi država, ovde pričam o državi i društvu u toj državi.

Svaka država kroz obrazovanje ugrađuje (planira, projektuje...) takozvani genetski kod svoje nacije u budućnosti po meri za koju ona smatra da je najbolja za državu tako da može da funkcioniše i kroz 10-20 godina.

Dakle, ono što država danas uradi u obrazovanju, pravi rezultati i efekti će se videti tek kroz 10 ili 20 godina. Ovo važi za svaku državu na svetu, pa čak i za našu.

Kakav je interes države? Banalizovao bih ako bih rekao da je to samo budžet, ali on i jeste najvažniji, jer država upravo ima najveću odgovornost za budžet (odnosno ekonomiju).

A kako funkcioniše budžet? Ajde da uprostimo (da izbacimo sve strane bombastične reči) kao u programiranju ili matematici:
ULAZ - IZLAZ = BUDŽET
ULAZ je u ono što smo zaradili (projektovali, napravili, proizveli i prodali DRUGOM) a
IZLAZ je ono što smo potrošili (pojeli, popili i kupili od DRUGOG).

Naglašavam da ja ovde ne pričam o pojedinačnom kućnom budžetu, već o državnom. Sto znači ako smo nekom odražli čas pa naplatili ili dali oglas da držimo časove pa platili prostor firmi za oglašavanje to je sve unutar države, pa se ne računa u gore iznetoj formuli.

U ovom budžetu je bitno
koliko smo mi svi zajedno kao država napravili, prodali i naplatili drugim državama (IZVOZ),
a koliko smo mi svi zajedno kao država pojeli, popili i kupili iz drugih država (UVOZ).
Pa dolazimo do formule da je

IZVOZ - UVOZ = BUDŽET (realni)

Dakle, interes svake države i svake vlasti (kakva god ona bila) je da joj ovakav budžet uvek bude veći, a pre svega veći od nule, pa ili će da smanjuje UVOZ ili ce da povećava IZVOZ.

Ako je UVOZ veći od IZVOZA, onda MORA DA PLATI, odnosno MORA NEŠTO DA PRODA!

Još jedan detalj: 15% našeg budžeta pune naši ljudi koji su završili naše škole i rade po belom razvijenom svetu, tako što ostave neku crkvacu kada povremeno dođu ovde, ili šalju neku paru odande ili se vrate i žive ovde sa penzijama iz inostranstva.

Što znači da ako neko danas prima platu od recimo 50,000 din, treba da zna da je 7,500 din dobio od nekog našeg mučenika koji radi tamo negde preko. A to znači da je on ovde sam zaradio 42,500 din realno.

Ako ćemo pošteno i još nekih 5-15% treba odbiti na to što prodajemo ono što su predhodne generacije zaradile.

Svaka ozbiljna država teži da poveća IZVOZ kako bi imala veći BUDŽET tj kako ne bi došla u situaciju da mora da prodaje. Ako smanji UVOZ i potrošnju ljudi će se buniti jer ce biti gladni i nezadovoljni.

Kako da poveća IZVOZ?

Pa izvoz ne moze da se poveća tako što ćemo se jednog dana probuditi reći:

"E ljudi, dosta smo uživali (ili kukali), pošto smo sve potrošili, ajde sad da malo nešto i da radimo, da napravimo nešto pa da prodamo to nekome i nešto zaradimo".

Da bi se IZVOZ povećao, osnovni preduslov je ZNANJE, planiranje, postupnost, strategija i OGROMAN RAD na duge staze.

IZVOZ se ne povećava preko noći, nego postepeno, planski, godinama i to pre svega KROZ OBRAZOVANJE (ili obuku), tako što se pripremaju sledeće generacije za NOVE TEHNOLOGIJE, NOVA ZNANJA i NOVA TRŽIŠTA i NOVE SISTEME VREDNOSTI. Tek sve to zajedno se se zove REFORMA.

A to je OGROMAN POSAO, koji opet traži ZNANJE, JAVNU RASPRAVU, SUČELJAVANJE MIŠLJENJA, IZNOŠENJE PRAVIH ARGUMENATA, RAZMENU STAVOVA, RAZNA ISTRAŽIVANJA, SIMULACIJU (informatičko-matematičko-statističko-ekonomsko) RAZLIČITIH PODVARIJANTI i PODREŠENJA, TESTIRANJE (debagiranje), EVIDENTIRANJE EVENTULANIH PROBLEMA I BOČNIH EFEKATA, IZBOR TAKTIKE, ANALITIKU, TEHNIČKU PODRSKU, LJUDSKE RESURSE, ISKUSTVA DRUGIH, SERVISIRANJE, ODRŽAVANJE i još mnogo mnogo toga.

Dakle, jako težak posao, zar ne?

A da se pojede, popije, kupi nešto lepo i otputuje negde, odnosno da se potroše (naročito tuđe) pare to zna svako.

Ne verujem da u školama treba da učimo decu kako da pojedu, pardon, da kupe nov kompjuter, nov mobilni, nove patike, nov softver. Mada svakako treba da im malo pomognemo u smislu da nauče da cene ono što je neko drugi zaradio pa da kupe ono što zaista vredi za određeni iznos, ali to nigde nije suština obrazovanja.

Suština obrazovanja, je mnogo teža i zahtevnija i ona u osnovi treba da se bazira na tome kako da budući obrazovani čovek ma gde on kasnije radio bude dovoljno naučen, svestan i odgovoran da zna kako da zaradi za sebe i svoju porodicu, a da istovremeno bude i koristan ovom društvu i civilizaciji na legalan i pošten način.

A to je vraški težak posao svuda na svetu pa i kod nas. Kod nas još i zbog svega sto nam se dešavalo u poslednjih 600 godina, a naročito u poslednjih 20.

Uloga gimnazije je još važnija, jer treba da pripremi učenike za akademske studije, nakon kojih će raditi upravo na gore navedim poslovima za državu (ili institucije) a u cilju povećanja budžeta (mada će u stvari većina fakultetski obrazovanih ljudi upravo i biti na budžetu).

E tek sada možemo da imamo daleko realniju sliku šta će se dešavati kroz 10-20 godina. Ako proteramo informatiku u XXI veku iz naših gimnazija (pa i programiranje) pa kakva god da je sada, sigurno ćemo dobiti za 20-ak godina ljude koji će biti na budžetu i odlučivaće o tuđim sudbinama i tuđim budžetima, samo ne znam kako i na osnovu čega će donositi odluke, jer ćemo do tada izgubiti svaku nit sa novim tehnologijama koje će se tada pojavljivati. A ne treba uopše ni da postavljam pitanje A KO ĆE TADA TAJ BUDŽET DA PUNI?

Ljudi koji sada kako-tako pune budžet tada će biti pred penzijom (ako je dožive od silinih turbulencija), a svi mladi koji budu izlazili sa fakulteta neće imati ni priliku da nađu nekog u firmi od koga će da tek onda uče kako da pune budžet.

Ovom reformom bez informatike, samo je ozvaničen i ubrzan trend koji se može opisati ovako:
Svi bi da budu menadžeri. Super, biće i neka budu ako hoće, što da ne?
Samo još uvek niko ne postavlja pitanje: A ko će ovde da radi?
Odnosno: Biće oni menadžeri, ali još uvek ne znamo kome, pošto nikako da nađemo nekog ko će i da radi.

Da li zaista neko veruje da ćemo i dalje imati sve ovo što imamo danas (mada kažemo da nemamo ili da to što imamo da je lošeg kvaliteta) bez informatike u školama.

Ajde da pogledamo samo malo "lanac ishrane" unutar države.

Tačno je da nismo sposobni ništa novo da napravimo, pa moramo da kupujemo od drugih: kompjutere, mobilne, internet servere, automobile i razne druge urađaje i šta sve ne.

Ali ipak naši ljudi rade u poštama, internet provajderima, prodavnicama računara, servisima računara i opreme, elektranama...Znanje se, i pored odliva mozgova, u svim ovim teškim vremenima ipak kako-tako prenosilo.

Glavni stub bila je gimnazija. Iz biografija svih ljudi koji danas rade neke važne ili relativno zahtevne i stručne poslove se vidi da je oko 80% njih je završilo naše gimnazije, koje naravno nisu sjajne, pune su nedostaka i problema, ali su ipak u njima stekli dobru osnovu za veoma širok spektar poslova (odnosno fakulteta) makar toliko da to što imamo danas (pa ni to ne umemo da cenimo) imamo zahvaljujući upravo svim tim ljudima koji sve to rade i omogućavaju nam da imamo i struju i kablovsku i kompjuter i internet.

Možda ipak grešim, možda treba da dovedemo i na takva radna mesta i ljude iz razvijenog sveta da rade (kad već kupujemo od njih) umesto nas. Ali onda ćemo morati i da ih debelo plaćamo, jer će oni raditi daleko od svojih kuća.

Evo sledećeg primera.
Finska se mučila decenijama, unapređivala obrazovanje, uvodila informatiku, programiranje, terala učenike da razmišljaju, rade, postavljaju pitanja...
I gle čuda 20 godina kasnije Finska nama (i ne samo nama) prodaje mobilne telefone i programe koji idu uz te telefone.

Ali mi kada telefoniramo ne plaćamo Fincima račun, njima smo već jednom platili taj mobilni (i vratili pare koje su oni uložili u obrazovanje), ali smo usluge održavanja telefonske mreže (po impulsima koje smo utrošili) platili našim ljudima, inženjerima, elektroncima, programerima i svim ostalim koji rade u telefoniji. A svi su oni osnovna znanja i interesovanja stekli uglavnom u našim školama.

Da država nije kako-tako (koliko je mogla) pratila savremene tehnologije i kroz informatiku u obrazovanju, verujte, danas ne bi smo imali ni to. Ili bi smo imali ali daleko slabijeg kvaliteta i neuporedivo skuplje.

Slobodno mogu da poručim onima koji zagovaraju ukidanje informatike u XXI veku u našim školama, da se već sada počnu da spremaju svoju ušteđevinu, kako bi imali odakle da plaćaju buduće skuplje usluge (i to daleko skuplje u odnosu na druge zemlje) vezane za nove tehnologije u budućnosti, zato što će troškovi biti znatno veći (više kvarova, pogrešnih odluka, budućih nestručnih kadrova...). Samim tim će nam i obrazovanje biti još nekvalitetnije i još skuplje. I time ćemo jednom zauvek da pokažemo tom savremenom svetu kako on ne može bez nas, jer smo mi pametniji i od svih, pa nam informatika zaista uopšte ne treba. Mi ćemo projekciju troškova tržišta i simulaciju novog rešenja da uradimo ručno, kao i do sada.

Samo što će većina nas tada morati da se bavi fizičkim poslovima i poljoprivredom, jer ćemo i prave stručnjake morati da uvozimo i debelo da plaćamo za one poslove koje smo mogli mi da radimo.

A onda ćemo valjda da ih lepo zamolimo da nam zamene i onako totalno star i nekonkurentan profesorski kadar u školama.

Zaista bih voleo da pročitam nastavak diskusije na postavljenu temu:
REFORMISANA GIMNAZIJA BEZ INFORMATIKE

Ako neko misli da preterujem, naka slobodno iznese suprotne argumente.


[Ovu poruku je menjao dragilic dana 26.03.2010. u 01:56 GMT+1]
[ psavic @ 26.03.2010. 07:55 ] @
Sve je to OK, ali za to se bori grupa ljudi koji se bave informatikom u školama i na fakultetima. Ostali gledaju svoja posla (tj. čuvaju svoja radna mesta), i nije ih briga kako će deca da im se školuju. (Važnije je da sebi obezbede koju tezgu kroz izborne predmete koje smišljaju) Možda mogu da pomognu roditelji koji tek treba da upišu decu u srednje škole...

Trenutno je, ljudima u vlasti, najvažnije da se prikrpi budžet i prištedi, (na prosveti, naravno, jer tu ima puno mesta a posledice se ne vide za vreme njihovog mandata).
Kakve su posledice? One po ministarstvima nije briga za to ... bitno je da ne talasaju puno i da zadrže pozicije. U jadnom sistemu živimo. Na pozicijama je kadar koji nam omladinu gura u propast svojim odlukama i zakonima. (sve sami pedagozi, psiholozi i veliki zakonodavci).

Kad mladom čoveku zakon dozvoli da maltretira profesore, da bude bahat u komunikaciji, da izostaje iz škole...on to i radi. Škola nema (zakonski) mehanizam da ga uvede u red. Roditelj juri da zaradi za opstanak, pa nema vremena da se bavi time. Zaposleni u školi se bore za svoja radna mesta, rade za jadne plate, razapeti između učenika i loših zakona.
Sve to je to dovelo do formiranja ljudi sa poremećenim sistemom vrednosti i anarhije u školi a državu nam vodi u propast, postaćemo lepo član unije, sa puno neobrazovanih nadničara... Ako se nešto ne promeni.

[ dragilic @ 26.03.2010. 08:43 ] @
Bravo psavic. Kratko, jasno, pa ko razume shvatice.

Drago mi je da nisam usamljen u svojim stavovima.
Evo jos jednog komentara koji ide u prilog ovome:

ERazvoj
[ maliradoznalac @ 26.03.2010. 09:44 ] @
OK, iskukasmo jedno drugom kako je informatika zadnja rupa fruli, a sta dalje???

da li ovaj forum odnosno clanovi ovog foruma imaju "snage" da nesto preduzmu???

predlazem da se napravi neka peticija koja bi se online potpisivala, koja bi se poslala na adresu ministarstva i VET centra pa neka i nema neki pravni znacaj, ali neka bar negde bude zabelezeno da se neko (ili puno njih) ne slaze sa njihovom verzijom reforme.

Nisam direktno zainteresovan jer radim u strucnoj skoli ali sam pregledao predloge za informatiku i moram da kazem da se iz plana ne moze naslutiti koji su zeljeni ishodi nakon 4 godine skolovanja. Izgleda da su se autori vodili samo nedeljnim brojem casova i da su nabacivali informatiku kako bi "dopunili nedelju"
[ dragilic @ 26.03.2010. 12:09 ] @
Iskreno se nadam da ima.
Izgeda da je doslo vreme da se konacno neke stvari definisu onako kako treba.
U svakom slucaju, podrzavam akciju...
[ mmix @ 26.03.2010. 14:12 ] @
Ne znam kakvu podrsku ocekujete? Ja sam u struci i mene niste ubedili da srednjoskolci treba da rade programiranje kao obavezan predmet, bas me interesuje kako cete druge da ubedite. I jos kao argumentaciju za to koristite anarhiju i bahatost u skoli, ja sad treba da poverujem da je rasulo u skolstvu rezultat imanja/nemanja informatike? Ili politicka situacija u zemlji? Ili to koliko smo postali potrosacka zemlja i slicne gluposti i teorije zavere i to kako je finska, gle cuda, bas zbog casova informatike iznedrila Nokiju. Iskreno, sa takvim izlivima mi uopste ne ulivate poverenje kao grupa ljudi koja treba da modeluje mozak mog deteta.

Dakle, sem da bi vi imali posao, zasto deca moraju da rade programiranje u gimnaziji? Zbog Srpske Nokije? I stvarno pocinje da smara to vecito poistovecivanje informatike sa programiranjem, nije samo paskal informatika, gde je npr klasifikacija i pretraga informacija (dakle primenjena teorija informacija)? Pricate o pripremi za buducnost a trenutno ni jedan srednjoskolac ne izlazi iz skole opremljen znanjem kako da efikasno pretrazuje internet u potrazi za nekom informacijom. Toliko o osnovama.
[ saymon85 @ 26.03.2010. 14:25 ] @
Citat:
mmix Pa pazite, ako decu naucite programiranje onda ce moci da prave programe koji ce da nadigraju SMS igraonice A to se ne zeli. Znanje je opasno, previse znanja te cini globalno marketabilnim a ako odes u inostranstvo ko ce posle da vraca dugove koji se prave danas. Sve sto treba da naucis o informatici naucice te sestra velikog brata u pazuama (da izbacite ziku posaljite vbxy na abcd)

Ta informatika je u skole ionako uvedena pre 20 godina kad sam ja bio gimnazijalac da bi profesori ONO i DSZ imali sta da rade (za mladje to je akronim za Opstenarodnu odbranu i drustvenu samozastitu ). Ti ljudi su sad mahom u penziji a PMFovci koji su ih nasledili na tim poslovima ionako to rade preko one stvari i cekaju da se oslobodi matematika (provereno od par poznanika koji to rade) da konacno pocnu da rade ono sto vole. Realno niko nece stradati u ovoj odluci, momci i devojke koji imaju "engineering knack" ce ionako kuci da izbabraju mnogo vise nego sto ce im skolski sistem to pruziti, ostali ce biti zahvalni na ukinutoj informatici.

Isto nemojmo da brkamo informatiku sa primenom kompjutera, vecini ljudi realno informatika ne treba, treba im praksa iz osnovnih koncepata primene kompjutera, sto je druga prica.


ja sam zavrsio elektrotehnicku skolu za audio i video tehniku 80% stvari koje znam o toj oblasti sam naucio samostalno a o racunarima (kojima se trenutno bavim)sam sve sam ucio
pored skolovanja o AV tehnici...a i jos uvek spremam i polazem neke ispite sam

Dakle ko hoce,zeli i zanima ga taj ce sam nauciti mnogo vise nego sto skola moze da pruzi onaj ko nece gledace samo kako da se provuce... :) :) :)
[ leprosy @ 26.03.2010. 14:33 ] @
Citat:
saymon85:

Dakle ko hoce,zeli i zanima ga taj ce sam nauciti mnogo vise nego sto skola moze da pruzi onaj ko nece gledace samo kako da se provuce... :) :) :)
 
Onda se postavlja pitanje cemu skola uopste sluzi ako cemo 80% ili vise sami da naucimo o oblasti za koju se skolujemo.
[ maliradoznalac @ 26.03.2010. 15:41 ] @
@ mmix
ja nisam politicar i ne zelim da se bavim ubedjivanjem ljudi u ispravnost svog stava, ali nerazumem tvoj stav da ne treba decu nauciti da razmisljaju. Upravo ti i tebi slicni koji imaju dodirnih tacaka sa programiranjem treba da se ukljuce i da daju kvalitetan doprinos u reformi sa dobronamernim savetima.
Ja prvi nisam za maltretiranje dece kad je programiranje u pitanju i razvaljivanje sa onim matematickim zadacima jer se ucenicima ogadi i matematika i informatika, ali raditi neki lep i lak jezik kao npr Pyton kako bi se finisirao i video rezultat nekog procesa logickog razmisljanja i resavanja nekog problema je po meni OK. E sad, koliko duboko ici, koji jezik koristiti, je pitanje na koje treba da odgovori struka odnosno ljudi koji se bave programiranjem.
[ informaticar.nazalost @ 26.03.2010. 19:27 ] @
Evo kako to rade u Republici Srpskoj. Oni su angazovali Japansku Agenciju za razvoj (JICA) uzeli su najbolje od najboljih nisu lutali po obrazovnim sistemima Finske, Holandije, Hrvatske, Slovenije...i dr. drzava kao sto je to radila nasa nazovi strucna komisija.

Kopiracu vam teks sa sajta Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske odnosno sa sajta Republickog pedagoskog zavoda.

http://www.rpz-rs.org/148/rpz-rs/MODERNIZACIJA/NASTAVE/RACUNARSTVA/I/INFORMATIKE/U/GIMNAZIJI

Citat
MODERNIZACIJA NASTAVE RAČUNARSTVA I INFORMATIKE U GIMNAZIJI
u saradnji s Japanskom međunarodnom agencijom za razvoj (J ICA)
Projekat podrazumijeva sukcesivno uvođenje novog NPP-a računarstva i nformatike od I do IV razreda gimnazije. Realizacija projekta bi otpočela implementacijom programa u prvom razredu kao pilot verzija u šest Gimnazija Republike Srpske (Prijedor, Novi Grad, Banja Luka, Doboj, Bijeljina, Trebinje), uz korištenje prilagođenog NPP-a, udžbenika «Informatika A» i Priručnika za vježbe, koje nudi Japanska agencija za razvoj JICA. U predloženom NPP-u, za prvi razred gimnazije, planirani su svi elementi koji su značajni i neizostavni za osnovnu informatičku pismenost. U skladu s tim program sadrži sljedeća poglavlja:
1. U uvodnom poglavlju se obrađuje teorija - u smislu razumijevanja hardvera i softvera računara i principa funkcionisanja. Obrađene su ulazno - izlazne jedinice računara i memorija računara,
2. U prvom poglavlju se obrađuju ideje za korištenje informacija informatička sredstva čime se učenici uvode u suštinski značaj dostupnosti informacijama i posjedovanju istih,
3. Drugo poglavlje obrađuje sakupljanje (prenos) informacija i njihovu upotrebu,
4. Treće poglavlje se bazira na sjedinjavanju i obradi informacija korištenjem računara,
5. Četvrto poglavlje je posvećeno integraciji informacionog društva u svakodnevnom životu,
6. I peto poglavlje detaljno obrađuje uticaj računarskih mreža na promjene u društvu, što za nas konkretno predstavlja uviđanje važnosti i usvajanje tj. primjenu spoznaja o ogromnom značaju računarskih mreža u svim segmentima života i institucijama.
7.
Time bi se učenici u prvom razredu susreli sa svim, gore nabrojanim, značajnim elementima informacione tehnologije, a ujedno i računarstva i informatike, te tako stekli potrebnu osnovu za dalji rad i učenje. Program je na ovaj način osavremenjen jer je akcenat stavljen na informacije, njihovu obradu i korištenje. Takođe je dosta prostora posvećeno računarskim mrežama koje predstavljaju osnovni način brzog dostupa informacijama – čime one postaju korisne. Time se prate aktuelna zbivanja koja u ovoj i drugim sferama nauke i tehnike osposobljavaju učenike za primjenu računara u svakodnevnom životu i radu, u čemu i jeste njihova vrijednost i značaj.

Pomoć od strane JICE imamo samo za prvi razred gimnazije, a ona se sastoji u ponuđenom NPP računarstva i informatike, udžbeniku «Informatika A» i Priručniku za vježbe.
U skladu s promjenama u prvom razredu neophodno je uraditi izmjene i dopune nastavnog plana i programa računarstva i nformatike za 2, 3. i 4. razred gimnazije. Navedene promjene bi se primjenjivale po godinu dana u pilot verziji, a kasnije, po zvaničnom objavljivanju, kao stalni programi. Potrebno je uraditi i nove udžbenike za 2, 3. i 4. razred gimnazije, u skladu s inoviranim programom. Na ovaj način bi se cjelokupna nastava računarstva i informatike u gimnaziji modernizovala u skladu sa aktuelnim dešavanjima iz ove oblasti. Time bi se obezbijedilo da program računarstva i informatike u gimnaziji bude praktičan i u skladu sa modernim trendovima i dešavanjima XXI vijeka.

Uz ovaj program Japanci im nude i udzbenik sa vezbama iz informatike i to potpuno besplatno.

U prilogu je kompletan plan i program za modernizaciju informatike u gimnazijama od I do IV razreda.
[ toroman @ 26.03.2010. 20:05 ] @
Znam da je i u RS bilo buke oko toga, jer su htjeli izbaciti programiranje iz gimnazije, tj. da bude samo na matematickom smeru, koji je, AFAIK, postojao samo u Banja Luci, i to jedno odeljenje, koje se ugasilo zavrsno sa generacijom koja je maturirala 2006 (u koju i ja pripadam).

Ali sto kazu, kod komshe trava uvek zelenija :)
[ Ivan Dimkovic @ 26.03.2010. 20:22 ] @
Srbija bi trebala da uradi nesto inovativno.

Recimo da otvori srednje-strucne skole koje su fokusirane na IT. Kada postoji srednja elektrotehnicka ili srednja medicinska, ne vidim zasto ne bi postojala i srednja informaticka. U tim strucnim skolama bi se moglo jako lepo povecati fond casova namenjenim informatici, programiranju, itd...

IT je i ovako i onako grana industrije u kojoj Srbija ima najbolje sanse za izvoz servisa - a poznato je da postoji manjak radne snage u tom sektoru. Srednja IT skola bi jos od ranije mnoge motivisala da se fokusiraju na IT, i proizvodila bi potencijalno dobar materijal za IT fakultete.

Sto se gimnazija tice, ja sam vec negde rekao da mislim da je programiranje u gimnazijama najobicniji overkill, te da bi bilo daleko pametnije posvetiti vise casova INFORMATICI, nauci o informacijama - nauciti decu kako se do informacija dolazi, kako se one obradjuju itd... Samo "logicko razmisljanje" se ne gradi na pisanju programa koje deca ne razumeju i ovako i onako.
[ brkchey @ 26.03.2010. 20:34 ] @
Citat:
toroman: Znam da je i u RS bilo buke oko toga, jer su htjeli izbaciti programiranje iz gimnazije, tj. da bude samo na matematickom smeru, koji je, AFAIK, postojao samo u Banja Luci, i to jedno odeljenje, koje se ugasilo zavrsno sa generacijom koja je maturirala 2006 (u koju i ja pripadam).

Ali sto kazu, kod komshe trava uvek zelenija :)


Pa zar nema vise matematickog smjera u BL? Nisam znao da je ukinut, pa koliko je dugo uopste postojao, ja sam 00/04, znaci da je bio dvije generacije, ne? Vjerovatno nije bilo zainteresovanih?
[ toroman @ 26.03.2010. 20:44 ] @
Kad sam ja upisivao, samo 8 ljudi se dobrovoljno prijavilo za matematicki smijer, ostali (cca 22) su popunjeni od onih koji su bili ispod granice za drustveno-jezicki i opsti smijer. Ali razred je bio boli glava, tu se nashlo opet i par najboljih ucenika i najljepsih i najmuzikalnijih... ono, ne zalim se xD
[ brkchey @ 26.03.2010. 21:10 ] @
>
> Hahaha, koja ludnica, tako je i kod mene bilo isto, samo sto sam ja jezicki smjer bio. I sam sam greskom dospio u njega, jer su me zakinuli na prijemnom a onda ubacili u to odjeljenje. A i ostali su upali manje vise slucajno, jer nije bilo mjesta. Na kraju ispade fino :).
Sto se tice informatike, meni su svojevremeno predavali prof.
Grba i prof. Jagger , a cini mi se da su obojica dipl. ing. el., sto ce
reci da su im pedagoske metode bile katastrofalne, bar sto se mene tice.
Grba je imao neku cudnu metodiku da objasnjava stvari zaobilazecom
metodom, kako ju je sam nazvao, jer navodno ucenici nisu mogli da
skontaju na direktan nacin :) Uglavnom, bilo je boze sacuvaj.
Sjecam se, u prvom razredu smo informatiku imali u suprotnoj
smjeni, tako da smo prakticno cijeli dan provodili u skoli, a jos je i
profesorica bila pijana :)
U drugom razredu je plan bio da se informatika odrzava jednom
mjesecno kao cjelodnevno blok predavanje, sto je bilo deprimirajuce,
prosto nevjerovatno. Kasnije se informatika uvrstila u klasicni
raspored, ali su stare metode ostale iste, jako neefikasne.
Sto se programiranja tice, moja generacija je prve personalne
racunare dobijala prosjecno u trecem razredu (ja tek kad sam zavrsio) i
rijetko koji entuzijast je bio upoznat sa tom materijom.
Mladje generacije imaju mnogo bolje uslove, ali mi se cini da je znanje
sve losije, mada ne nuzno.
Ja licno podrzavam MMIXa u stavu da informatika treba da pruzi
osnovna saznanja za metodiku prikupljanja i obrade podataka koji ce biti
efikasno iskoristeni u kasnijem pofesionalnom usmjeravanju.
Programiranje spada u to profesionalno usmjeravanje i nije neophodno
zamarati masu ucenika s tim, nego kao i dosad, odrzavati dodatnu nastavu
za entuzijaste koji su voljni da se tim pozabave izvan okvira nastave.
[ dragilic @ 26.03.2010. 23:44 ] @
U redu je, prihvatam činjenicu da je mnogo toga loše definisano i postavljeno u našem obrazovanju, a posebno u informatici.

Što se programiranja tiče, uopšte nemam nameru da branim stav da to treba biti obavezan predmet, niti da dokazujem da ćemo time dobiti nekakvu novu srpsku Nokiu, a pogotovu ne da će se time uvesti neki red.

Naprotiv, pozivam sve vas koji živite od toga, radite i vidite probleme svakodnevno, da je vreme da se i vi uključite i kažete šta zaista mislite da učenici uče u školama.

Pošto ste verovatno stekli potpuno pogrešan utisak o meni na osnovu mog posta, pokušaću da pojasnim još jedan veoma važan problem. Jasno je svima da se nove tehnologije brzo menjaju i da moraju stalno da se prate. Koliko god neko imao praktičnog iskustva u raznim pravim projektima (web tehnologije, mreže, baze podataka, dizajn, programiranje...) radeći u nekoj firmi (a ne u školi) ukoliko prestane da prati za par godina će biti skoro već potpuno van igre.

Dakle, zaista želim da svi koji budu čitali ovo imaju i tu činjenicu u vidu. Bilo bi sjajno, skoro idealno, kada bi i ljudi koji odlučuju o obrazovanju bili svesni toga, makar za početak, a još bolje ako bi i bili u stanju da sve to permanentno prate, mere, analiziraju i menjaju. Verovatno bi nam svima bilo lakše.

Što se tiče čuvanja časova, moram da kažem da je i to samo delimično tačno i da može da se kaže da je skoro obrnuto proporcionalno sa godinama života, a itekako ima veze sa stečenom fakultetskom diplomom.
Mlađi nastavnici informatike (ako imaju neko praktično iskustvo iza sebe) još uvek mogu relativno lakše da promene posao. Takođe, ljudi koji su završili elektroniku smer RTI i dalje imaju kontakte sa kolegama koji rade u firmama kao što su pošta, telekom, eps, banke ili privatnim firmama koje se bave proizvodnjom uređaja za koje treba pisati softver.

Ovde se zaista ne radi o čuvanju časova, već o mnogim drugim stvarima, a pre svega o budućim generacijama.

Pošto neka razmišljanja idu u stilu to nam nije potrebno, svako može sam sve da nauči (ako je pametan) i ako se većina stručne javnosti iz naše oblasti složi sa tim, pa svi to onda moramo da prihvatimo.

*************************************************************************
Nemam nameru da budem ciničan, već konstruktivan. Nije mi strana ideja da je sve ovo potpuno bespotrebno.

Slobodno možemo reći da svako danas može da pronađe sve što mu je potrebno na internetu (odnosno google-u). To je potpuno tačno.

Time je svako školovanje postalo potpuno apsurdno.

To važi za skoro sve predmete a pre svega za:
geografiju (mape, statistike, satelitski snimici, vremenske prognoze, planovi gradova, navigatori, satnice polazaka aviona, vozova, autobuskih linija sa svim stanicama, sajtovi turistički agencija, autoruteri, sajtovi vlada svih zemalja sveta i svetskih organizacija),
ustav (svaki zakon može da se pronađe na zvaničnim sajtovima javnih ustanova i vlada),
književnost (elektronske biblioteke),
istoriju (razne vikipedije, enciklopedije, snimci važnih događaja, animarani filmovi ratova),
engleski jezik (razni rečnici, prevodioci, gramatičke provere, vežbe izgovora, književnost),
drugi strani jezici (isto),
likovno, muzičko, umetnost (MP3 biblioteke, programi za obradu zvuka i grafike),
geometriju i nacrtnu geometriju (zar uopšte treba nabrajati),
aritmetiku (svaki mobilni ima klakulator, a da ne pričamo o običnom Excel-u...)
ekonomiju, finansije i bankarstvo (ovde tek ne treba nabrajati jer je spisak više nego podugačak),
biologiju (anatomija, enciklopedije),
filozofiju, sociologiju i psihologiju (pregršt, enciklopedije, socijalne mreže, a koliko je tek samo veliki brat poučan, pa farma, pa razne društvene igre, igre na sreću i nameštaljke, afere, potrage, hronike, drame),
hemiju, fiziku (svaki eksperiment je sada dostupan na internetu)
veronauku (jer sada svaka verska zajednica ima svoj sajt, pa svako može da proučava ne samo jednu veru nego više njih ako želi, prava izborna nastava)
pa i srpski jezik jer ga ionako savako dete nauči još pre nego što pođe u školu (a koliko tek ima rečnika, knjževnih dela, gramatika, pravopisa na našim domaćim sajtovima).
Pa novinarstvo (tekst procesori, blogovi, sajtovi, sad je svako već sam po sebi novinar čim objavi neki blog, naročito ako to postane vest, pa ako još dostigne veliku posećenost ili gledanost, pa ko će onda da ospori stručnost takvog novinara?).

A i fizičko bi moglo da se ukine, jer na internetu svako može da pronađe video klipove sa raznim fiskulturnim vežbama i sportovima i da lepo kod kuće vežba umesto u školi, čime bi se u potpunosti i jednom zauvek rešili problemi održavanja fiskutlurnih sala u školama. Na kraju postavljam pitanje svima da li uopšte postoji neki sport u realnom svetu za koji nije već napravljen neki program, odnosno igrica? Mislim da ne. To je zaista sjajno, jer će svako dete kod kuće po svom afinitetu birati različite sportove koje će vežbati po 45 minuta, u pauzama između napornog učenja (odnosno guglanja).

Samo mi još uvek nije baš najjasnije a što baš svi hoće onda da ukinu samo i baš samo informatiku!?

A, pa da, verovatno u svim ostalim predmetima imamo informatički stručnije kadrove koji su informatički daleko pismeniji od samih informatičara (koji uzgred budi rečeno stvarno više ne znaju šta rade, nego maltretiraju decu i zapeli ljudi da drže neke nepotrebne časove po svaku cenu) i oni će sve ove informatičke sadržaje da obrađuju i kroz svoje predmete, tako što će se i dalje čvrsto držati table i krede (ili eventualno Power Point prezentacije, čast izuzecima), a naša deca će i dalje sedeti u klupama (kao pre 200 godina) i dalje će biti uglavnom pasivni i nezainteresovani posmatrači na času, pardon ionako će sve to sami naučiti kod kuće ili guglanjem (ako su pametni) ili na privatnim časovima (ako nisu baš toliko pametni), zar ne?

*************************************************************************

Dakle, ako se neko drži stava da je ionako sve sam naučio, pa to navodi kao glavni argument zbog kojeg treba ukinuti neki predmet ili oblast, onda neka bude pošten do kraja, pa neka napiše i sve ostale predmete koje je isto tako naučio sam i što je još važnije
neka tačno navede šta je to iz ostalih predmeta naučio u školi što mu je kasnije značilo u životu, a posebno što mu je koristilo u svakodnevnom radu u struci,
kako bi zaista imali pravu a ne iskrivljenu sliku stanja našeg obrazovanja.

Vreme je da prvo utvrdimo koliko je naše obrazovanje bolesno, a koliko zdravo i šta dalje treba raditi kako bi deca zaista dobila suštinski važna fundamentalna znanja koja će imati upotrebnu vrednost u njihovim životima.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 27.03.2010. u 02:05 GMT+1]
[ maliradoznalac @ 27.03.2010. 09:50 ] @
Citat:
brkchey
Ja licno podrzavam MMIXa u stavu da informatika treba da pruzi
osnovna saznanja za metodiku prikupljanja i obrade podataka koji ce biti
efikasno iskoristeni u kasnijem pofesionalnom usmjeravanju.
Programiranje spada u to profesionalno usmjeravanje i nije neophodno
zamarati masu ucenika s tim, nego kao i dosad, odrzavati dodatnu nastavu
za entuzijaste koji su voljni da se tim pozabave izvan okvira nastave.


ako se ne varam, u Banja Luci se kaze: Ne budali :-)

ovakvim stavom cemo brzo doci do toga da nikom nista ne treba, jer boze moj, kome treba muzicko u osnovnoj ako ne planira da se u zivotu bavi pevanjem ili sviranjem. Ili likovno??? i jos nastavnik daje neke dvojke i trojke???
Po ovakvoj logici, moglo bi se likovno i muzicko uciti samo kao izborni predmet i to samo ako si siguran da ces se time u buducnosti baviti. Ako nisi siguran, nemoj se zamarati, mozes ti to sve i kasnije na Google-u
Postoje stvari koje se moraju uciti u skolama ne dovodeci u pitanje njihovu upotrebljivost u buducnosti jer se te stvavri uce eto vec 100, 200 ili ko zna koliko godina u nazad. Mislim da ni takav pristup nije dobar
Lepo je Dragan rekao,
Citat:
dragilic: U redu je, prihvatam činjenicu da je mnogo toga loše definisano i postavljeno u našem obrazovanju, a posebno u informatici.


Sad je prilika da se nesto izmeni i ako sad ne iznemimo kako treba, cekacemo (mislim na Srbiju) narednih 50 godina da se neko ponovo seti da su planovi "malo zastareli"

[ mmix @ 27.03.2010. 10:22 ] @
Izvini, ali ceo nas skolski sistem je mediokritetan i postavljen na zasterlim osnovama i refoma skolstva ne moze da se desi bez da se promene paradigme na kojima ono pociva, a to ce da se desi malo sutra kad je sistem pun ljudi kojima ovakav sistem odgovara jer u njemu rade, naspram interesa onih koji se u njemu skoluju, plata je njesra al je godisnji dobar i ne radi se pod suncem i kisom. Ja nisam strucnjak za pedagogiju (al imam sestru koja jeste) ali iz svojih uzasavajucih iskustava znam kako su meni sistematski godinama ubijali zelju za ucenjem i ukalupljivali me u isti cabar sa decom koja su daleko ispod mog intelektualnog nivoa (znam da zvuci prepotentno ali ne postoji blazi nacin da se to kaze), pobogu razredi se tako i prave sto se inteligentna deca izmesaju sa ostalima. Pocev od toga da mi je prva ocena u zivotu bila jedinica iz srpskog sa 7 godina iako sam u skolu krenuo potpuno pismen, citao sam i pisao oba pisma i znao osnove matematike, a jedinicu sam dobio zato sto nisam hteo zajedno sa svima ostalima da besomucno reptitivno crtam kose, prave i ostale crte. Za celog svog skolovanja ukljucjuci i fakultet mogu na prste jedne ruke da nabrojim ljude koji rade u zvacicnom skolskom sistemu za koje mogu da kazem da su mi bili mentori, da su bili vise od citaca udzbenika, da su imali volje i zelje da nam pruze vise, da su imali strpljenja, znanja i volje za dodatna pitanja, sekcije, dopunski rad, itd. Zapravo mogu da se setim vise ljudi koji su aktivno pokusavali da me sputaju iz svojih nekioh fantomskih razloga. Meni je sve to pravilo ogromne probleme i menjalo moju svest o tome sta mogu da ocekujem od tog skolskog sistema i njegovih aktera.

Ako pricamo o mojoj karijeri ona je zapoceta sa 10 godina ucenjem u tadasnjem racunarskom klubu "park" u pancevu gde su dosli mladi ambiciozni ljudi sa vecim znanjem koji su prihvatili nas klince i utrosili ogroman trud da nam priblize kompjutere, programiranje, informatiku i sve sto ide uz nju. Po prvi put mi je neko rekao i pokazao da je ok to sto imam mozak i sto zelim da ga koristim i pruzio mi neophodnu logisticku podrsku da taj potencijal iskoristim. Skolski sistem sa druge strane me je u potpunosti izneverio i kroz kvalitet kadra koji u njemu predaje i kroz ceo sistem postavljen tako da nagradjuje centar belove krive a kaznjava outliere bilo na jedan bilo na drugi nacin.

Pitate zasto nam treba skolski sistem kad sve moze kuci da se nauci, pa odgovor vam se nece svideti, bar sto se tice znanja ovakav kakav je NE TREBA NAM. Ako umes da citas ne treba ti srpska skola i njeni citaci udzbenika, mozes da ga procitas i sam. Skole su kod nas bile instrument za dobijanje diploma dakle nesto sto je ocekivala tvoja veza da bi te zaposlila u nekom prenaduvanom konglomeratu. To se sad zagasilo pa zato propada i disfunkcionalni skolski sistem, sto bi strebao napamet neke isprane gluposti koje ni ne razumes niti iko pokusava da ti ih pojasni kad od toga nemas nista, nit znanje nit posao preko veze. Zato vam nista i ne verujem oko ove informatike, cak i da ste u pravu i da programiranje treba ubaciti u skolski sistem program ce biti podredjen mediokritetstvu, a kao takav bolje i da ga nema, mozda je bolje da bude izborni predmet gde ce privuci one koji imaju vise afiniteta da usvoje neki napredniji plan, ako ova drzva ikad i dodje do zakljucka da decu sa afinitetima treba da stimulise na bilo koji nacin.
[ brkchey @ 27.03.2010. 13:00 ] @
Kao sto sam rekao, mozda bi i trebalo zadrzati neke osnove algoritama pri informatici, iako je moderno obrazovanje donijelo upravo to- redukovane nastavne programe, kako u srednjem, tako i viskom obrazovanju.
Konvencionalno obrazovanje nikad nece biti kvalitetno i to je cinjenica, oko toga je suvisno raspravljati, ono je uvijek bilo u sluzbi mediokriteta. Jedino bi trebalo prosiriti programe dodatnom nastavom koja bi izvedena od strane kvalitetnih kadrova uspjela da nekolicinu entuzijasta odvede malo dalje od mediokriteta. Najveci problem i jeste u kvalitetu kadrova.
[ informaticar.nazalost @ 27.03.2010. 13:41 ] @
Najveci problem i jeste u kvalitetu kadra.

Blao KVALITETNIM hemicarima, istoricarima, geografima.. koji pojma nemaju sta je forum i koji ne trose vreme na gluposti kao mi.

Jednostavno ljudi ne znaju da ukljuce comp. ne pojavljuju se na forumima te su kvalitetniji od nas informaticara.
Stari sistem gimnazijskog obrazovanaj je propao zbog informatike a bice da ce i novi propasti ako ucenici nemaju ili imaju programiranje.

Nema veze ostace gimnazija bez informatike ali postavlja se pitanje sta ce nasim ucenicima cetiri istorije, tri biologije, cetiri filozofije, pet stranih jezika, pedagogija...?

Sto vise opstih predmeta kako bi napravili jos vece invalide od nasih ucenika.

Reformu je kreirao lobi sa univerziteta kako bi sebi obezbedio studente. Ako ucenik nauci ponesto o racunarima i programiranju (od nas nekvalitetnih informaticara) mozda ce pozeleti da studira ekonomiju, tehnologiju, elektroniku a ovamo katedre za istoriju, filozofiju, sociologiju...zvrje prazne. A da zaboravio sam i teologija je postala drzavni fakultet.

E nece moci, imacemo na hiljade dezorijentisanih i neusmerenih invalida koji ce upisati nekakve studije, jos samo da im podmetnu rampu za invalide.






[ Milan Milosevic @ 28.03.2010. 07:56 ] @
Neko rece ovde ,da su njega kao naprednog i inteligentnog daka terali da uci sto i svi ostali. Zamislite sad sta je novina u osnovnoj skoli. Da bi smanjili troskove, retardiranu decu ce pomesati sa redovnim prosecnim i nadprosecnim ucenicima. Dakle u svakom odeljenu pored nekoliko superiorno ineteligentnih, masu prosecnih bice i po dva tri retardirana ucenika.
Eto nama napredne reforme.
Nije samo informatika unakazena ovim novim predlogom vec i ostali fundamentalni predmeti. Recimo Fizika je skroz ukinuta\, a da kome treba fizika, to ce daci sami da nauce.
Nije tacno da se sve moze kasnije postici, dok si mlad mnogo bolje pamtis i ucis, posle je sve samo nadogradnja.
Nije ni kadar bas tako los, mada su to uglavnom prosecni ljudi. Vecina od njih je bila prosecna ili slaba na fakultetu i netreba ocekivati cudo. Najbolji kadrovi ne rade u srednjim skolama. Mladi kadar po pitanju informatike je dosta napredniji i moze sasvim lepo da prati najnovija zbivanju u It svetu. Znaju kako se ukljucuje kompijuter :).
Uloga gimnazije i nije da ucenicima priblizi najnovija znanja i trenutno aktuelne tehnologije vec da ih nauci kako da ispravno misle, kako se resavaju neki problemi, a to se postize pre svega kroz vezbanje nekih sablonskih i unapred pripremnjenih modela zadataka. Dakle, mora da razume problematiku, da stvara najpogodnije algoritme za resavanje zadatih problema. Kroz iskustva ranijih generacija, kroz upoznavanje njihovih problema, dilema, nedoumica, gresaka i pre svega metodike resavanja tih problema treba da nauce kako da idu kroz zivot. To treba da ih uci srednja skola, a ne da iznova i iznova izmisljamo toplu vodu. Fakultet je posle samo usmeravanje ka konkretnoj oblasti gde opste tehnike i znanja treba da se nadograde, izbruse i usavrse za datu struku.
Drzava nije prosti zbir pojedinace, vec osmisljena i organizovana zajednica koja treba da projektuje svoju buducnost na realnim i iskustvenim osnovama predhodnih generacija. Ovo sto se sad radi je ekspeimentisanje na bazi neke fiks ideje i utopistiscke patologije pojedinih mediokriteta vasti. Posledica svega ovoga , nazalost bice u danima kada mi obicni smrtnici vise necemo biti sposebni da sebe izdrzavamo od sopstvenog rada.
[ dragilic @ 28.03.2010. 11:56 ] @
Odlično kolege.

Izgleda da ova diskusija tek sada počinje da ide u konstruktivnom pravcu.

Zaista, još jednom pozivam sve ljude iz naše struke (koji se na ovaj ili onaj način bave informatikom) koji se svakodnevno suočavaju sa problemima u ovoj oblasti u svojim firmama ili školama, fakultetima i raznim institucijama da je izgleda sada pravo vreme da konačno počnemo da postavljamo stvari na pravo mesto.

Naravno, to istovremeno podrazumeva da moramo iskreno i otvoreno da se pogledamo u oči, bez predrasuda i sujeta i da kažemo drugima šta mislimo, ali da budemo spremni i da čujemo kritiku i na naš račun.

Samo tako imamo šansu da steknemo pravu i realnu sliku i da počnemo sistematski da rešavamo probleme.

Unapred hvala svima koji će nastaviti ovu diskusiju u ovom pravcu dobronamerno i u interesu budućih generacija i mladih ljudi.
[ info01 @ 29.03.2010. 23:33 ] @
Da krenemo konkretno:
- Gde postoji kocept gimnazijskog obrazovanja bez informatike ili sa ovakvim minimumom. Postoji mogućnost da đak za 12 godina ima samo jednu godinu informatiku (osnovna škola izborni predmet, društveno jezički smer samo prva godina).
- Zalažu se za manje opterećenje đaka. Sadašnji fond časova je 31 nedeljno, a predlog komisije 32 ???????!!!!!!!!!!.
- U društveno jezičkom smeru se skoro izbacuje informatika , smanjuje se istorija, filozofija i sociologija ali se zato verovali ili ne povećava matematika pa ukupan fond matematike u društveno jezičkom smeru za četiri godine je veći nego fond časova za prvi strani jezik !!!!!!!!!!!!!!!!!!!?????????????????????
- A tek šta će prirodno matematičkom smeru informatika i programiranje . Pa neće valjda budući inženjeri da koriste te naprave pa da ih mi u gimnazijama maltretiramo.
- itd
- itd
[ psavic @ 30.03.2010. 09:10 ] @
Da bi ova diskusija imala konstruktivni karakter, trebalo bi se zapitati šta prosečni svršeni gimnazijalac treba da zna u vezi sa informatikom i programiranjem, a onda na osnovu toga izvući okvir za potreban broj obaveznih časova (predmata).
Drugo pitanje bi bilo : Šta još treba da zna gimnazijalac kojeg posebno interesuju tehnika i informatika, a onda izvući izborne predmete.

Zadnji problem je naći način da se to uklopi o ona 32 časa nedeljne nastave.

Ono što se nudi kroz obavezne predmete novim REFORMISANIM planom, je

2 časa nedeljno u prvom razredu (oba smera) , što jedva može da pokrije trenutni plan za prvi razred
2 časa nedeljno (matematički smer) , za programiranje.
To je kraj sa obaveznim predmetima.
***********************************
Naravno, nude sa baze podataka jezičkom smeru ?!
A za matematički smer imamo programiranje u III razredu (taman da doguramo do WINDOWS aplikacija, a one nam ne trebaju)
OPERATIVNI SISTEMI I RAČUNARSKE MREŽE IV-razred izborni (OK PREDMET, ali da nije kasno?)
BAZE PODATAKA III i IV razred na mat. smeru (To bi bilo u redu)
**************************************
Pitanje je kako će učenik gimnazije sa 2 časa informatike u prvom razredu da stekne osnovna znanja (za koja do sada nije bio dovoljan prvi i drugi razred ) ?

DAKLE NAPIŠITE ŠTA TO UČENIK KOJI ZAVRŠI GIMNAZIJU TREBA DA ZNA (ŠTO ĆE MU KORISTITI NA FAKULTETU I U DALJEM ŽIVOTU), BEZ PROGRAMIRANJA.
*** a ako to neko spakuje u 2(dva) časa nedeljno, samo u prvom razredu može da ide za ministra prosvete***
NPR.
ARHITEKTURA RAČUNARA (OSNOVE , I KAKO RADI)
ALGORITMI I PROGRAMIRANJE - (pascal ili C++) - zaključno sa razgranatim strukturama i FOR petljom. ZAŠTO? da bi lakše ukapirali principe rada i organizaciju podataka.
WINDOWS (explorer, notepad, paint, control panel, rezanje diskova, štampanje)
WORD
INTERNET BROWSER-i
E-MAIL klienti
EXCEL
POWERPOINT
FRONTPAGE
PHOTOSHOP
COREL
OSNOVNO O RAČUNARSKIM MREŽAMA
Za one okrenute ka informatici
****
PROGRAMIRANJE - Objektno programiranje (pascal ili C++)
PROGRAMIRANJE WINDOWS APLIKACIJA - DELPHI ili C#
****
ACCESS + SQL osnove
IZRADA FLASH animacija
DREAM VIEWER
RAČUNARSKE MREŽE
****
To je moj predlog iz prve ruke. Siguran sam da ne može sa 2 časa u prvom razredu.
I naravno STAVLJAM GA NA JAVNU RASPRAVU I MODIFIKOVANJE, ne guram ga na mala vrata, kao oni indijanci koji čuče u našim upravama i ministarstvu :-)
[ maliradoznalac @ 30.03.2010. 14:01 ] @
to je dobar pocetak kako je psavic krenuo.
Svaki kurikulum se pravi od ISHODA. Ranije nije bilo bitno sta ce ucenik znati kad zavrsi skolu a danas je to polazna tacka.
Druga stvar o kojoj se mora voditi racuna je zakonski okvir i vazeci pravilnici. Skupstina Srbije je pre par godina usvojila rezoluciju o inforamtickoj pismenosti (ili tako nekako) koja kao standard informaticke pismenosti koristi ECDL.
Znaci, bez obzira na smer, svaki svrseni djak srednje skole pa i gimnazije bi trebao da tokom skolovanja usvoji znanja koja bi mu omogucila da bez dodatne pripreme polozi svih 7 modula po ECDL-u

ECDL nastavni plan i program obuhvata provere znanja za sledeće tematske celine (module):

1. Osnove informacionih tehnologija
2. Korišćenje računara i upravljanje datotekama
3. Obrada teksta
4. Tabelarne kalkulacije
5. Baze podataka
6. Prezentacije
7. Informacije i komunikacije
vise o ovome imate na http://www.ecdl.rs/ECDL%20u%20SCG/index.htm

Naravno da ucenici gimnazije matematickog smera treba da imaju i nekih elemenata programiranja.

U skolama u Evropi i Americi se odavno preslo sa Pascala i C-a na Pyton zbog jednostavnije sintakse, jer se akcenat stavlja na logicki pristup problemu a programski jezik sluzi samo da bi se dovrsio zadatak i materijalizovalo resenje
Evo na primer kurs na MIT-u

Ja ne radim u gimnaziji i nisam isao u gimnaziju pa nemogu potpuno da sagledam i odredim sta sve treba da se radi, ali se nadam da ce ovo nekome pomoci da se upusti u ovu avanturu
[ informaticar.nazalost @ 31.03.2010. 10:28 ] @
Član maliradoznalac je dao dobar i konstruktivan predlog. Mi smo sve ovo već radili u gimnaziji na sva tri smera, sa tim da smo jednu godinu imali Pascal i u II razredu smo još radili obradu slike, fotografije, video zapisa i zvuka.

Moćnici i ministarstva kažu da ovo ne valja, zastareo koncept. Podržavam ECDL koncept ne zbog neke diplome već zbog plana i programa koji nudi obuku za informatičku pismenost.

Grupa od 50 profesora informatike je prošle godine uz podršku JISA polagala ECDL ispit, opet naglašavam ne zbog diplome već zbog toga da bi u školama otvarali ECDL testing centre i da bi polagali ispit za instruktore ovog ispita. U mnogim školama već postoje ovi centri koji se tretiraju kao dopunska delatnost škole.

Prethodno smo napravili analizu svih informatičkih planova i programa i zaključili smo da je ovaj program jedino izvodljiv u gimnazijama i u ekonomskoj školi jer oni rade po ovom programu svih sedam modula. Ima još nekih stručnih škola u kojima se radi po prva četiri modula.

Trebali smo u saradnji sa fakultetima koji traže ECDL ispit od studenata (ekonomski i pravni, za sada) da pripremamo učenike koji bi odlazili na ove fakultete sa već položenim ispitom.
Postavlja se pitanje ko bi platio ovaj ispit učenicima. U svakom slučaju kada bi on bio masovan bio bi i jeftiniji.

Mnogi fakulteti u inostranstvu traže da im studenti dođu sa već položenim ECDL ispitom a sve je više naše dece koja studiraju u inostranstvu. Kasnije ova deca se vraćaju u Srbiju da ga polažu jer ovde je jeftiniji.

Sa ovim se stalo, privremeno, jer naše ministarstvo ne zna šta hoće, a to što zna ne zna kako niti ima resurse.

Što se tiče vašeg predloga za nove programske jezike i tu se slažem ali postavlja se pitanje literature. Da li mi imamo stručnjaka koji bi napisao odgovarajući udžbenik, ministarstvo ima apsolutni monopol u izdavačkoj delatnosti za školstvo.

U svakom slučaju podržavam vaše predloge i prezentovaću ih kolegama na našem narednom skupu u Nišu 17 aprila.

[ maliradoznalac @ 31.03.2010. 13:54 ] @
@ informaticar.nazalost

ja sam ucestvovao u kreiranju kurikuluma za jedan profil u ekonomskoj skoli. Ako ti ikako mogu pomoci, javi
[ psavic @ 01.04.2010. 15:18 ] @
Evo par linkova koji pokazuju na ko smo nivou po broju informati;ki pismenih ljudi

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-...pe-po-informatickoj-pismenosti

http://www.naslovi.net/2009-01...nformatickoj-pismenosti/983140

kad se reformšu i gimnazije po novom predlogu, sumnjam da će biti bolje.
[ dragilic @ 02.04.2010. 08:34 ] @
Odlično,
Ova diskusija u poslednjih nekoliko dana zaista dobija konkstruktivni karakter.
[ Zoran Rodic @ 02.04.2010. 09:10 ] @
Citat:
dragilic: Odlično,
Ova diskusija u poslednjih nekoliko dana zaista dobija konkstruktivni karakter.


I ne samo to, već ceo ovaj podforum dobija na smislu naročito od momenta kada je privukao informatičare da se registruju i učestvuju, ili kada se neko ''reaktivira'' posle dužeg vremena :)

Da podsetim:

Forum Informatika je otvoren sa ciljem da okupi nastavnike i profesore informatike i poboljša međusobnu komunikaciju na temu primene Informacionih tehnologija u oblasti obrazovanja.
Diskusije na temu edukativnog softvera i popusta pri nabavci, stručna literatura, najave stručnih seminara, organizacija rada, internet prezentacije škola kao i razmena iskustava u radu sa EIS-om, takođe su poželjne teme na forumu.


Tako da, vrata su širom otvorena :)
[ dragilic @ 02.04.2010. 09:25 ] @
Ovaj članak prilično dobro opisuje sve ono što nam se dešava.

Tačno je da broj izdatih ECDL diploma nije pravo merilo informatičke pismenosti jednog društva.

Ali je takođe i činjenica da u našim državnim i javnim isntitucijama u kojima rade visokokvalifikovani ljudi koji odlučuju o mnogim stvarima u našem društvu, nisu dovoljno informatički pismeni. Mnogi od njih ne znaju da koriste elektronsku poštu, a kamo li da popune određeni obrazac na interentu ili još gore neku recimo Excel tabelu.

To je jedan od glavnih razloga zašto je naša država neefikasna i skupa, jer se troši nedopustivo mnogo vremena i za trivijane poslove.

Takođe, to je jedan od razloga zašto nije zaživeo recimo EIS, za koji je potrošeno puno para naših poreskih obveznika. Prvo baza je projektovana katastrofalno loše, zatim program je nefunkcionalan i neprilagođen postojećoj informatičkoj opremljnosti i pismenosti obrazovnog sistema i na kraju uošte nije ni predviđena nikakva tehnička podrška.
Pa smo zato imali jednu potpuno paradoksanlnu i izuzatno skupu situaciju. Potrošeni su meseci da informatičari u školama unose gomilu nepotrebnih podataka o svim učenicima i zaposlenima (to su radni sati i radni sati pa puta broj ljudi koji je radio i još uvek radi, naravno da budem jasan niko nije predviđen da bude plaćen, ali je vreme nepovratno utrošeno), a država još uvek nema bazu podataka i tačan broj zaposlenih, učenika i sl, već nanovo i nanovo šalje zahteve školskim uprava i školama da popunjavaju razne Excel tabele, kako bi imali koliko-toliko neko tačnije (aktuelno) stanje.

Ovo nije samo sramota, već čist neprofisionalizam. Kada bi neka privatna firma bila u sitacuiji da joj se desi ovakav promašaj, verovatno bi bankrotirala za nekoliko meseci, pa bi se zato potrudila da je na vreme izbegne ispravi i maksimalno spasi ogroman broj utrošenih radnih sati zapolsenih.

Na žalost, ovakvih primera ima na pretek. Ovo je izuzetno ozbiljan problem u našem društvu, jer ako samo prevedem na finansije, mogu slobodno da zaključim da smo siromašni, a ponašamo se vrlo ležerno kao da smo jedna od najbogatijih država na svetu.

Dakle, informatička nedovoljna pismenost naše administracije, pretvara je u čistu neefikasnu birokratiju koja je ne samo neefikasna i skupa već i pogubna za sve eventualne pozitivne procese koji se mahom dešavaju u privatnom sektoru što nas još više dovodi u sve teži položaj nekoknkurentnosti, koja za posledicu ima još skuplji državni aparat i skuplje administrativne i druge usluge (a samim tim i još nižeg standarda građana).

Evo prostog primera. Ako je za unos i obradu jednog naloga u bankama potrebno recimo najviše 5 minuta (norma), onda će za 1 sat biti obrađeno 12 takvih naloga građana i firmi. U našoj državnoj administraciji jedan nalog se radi u proseku 2-3 sata i to tako što se angažuje neko ko je iole informatički pismeniji od drugih. Dakle troše se dva zaposlena na istom poslu što znači da je njihov učinak skoro 30-50 puta manji nego šalterskog radnika u privatnoj banci.

Mislim, da je sada više nego jasno o čemu sam pisao u prvom postu na ovom forumu.

Tragično je što nam upravo baš takvi ljudi odlučuju o tome šta će naša deca učiti u školama i šta im je potrebno za budućnost!?

Još je tragičnije što apsolutno ignorišu mišljenja i dobronamerne kritike stručne javnosti, ljudi koji neposredno rade, pa i dešavanja i procese ne samo u razvijenom svetu, već i u zemljama u okruženju, kao što su BIH, Republika Srpska, Makedonija, Crna Gora, pa čak i Albanija, koje su, ne tako davno, bile daleko iza nas po svim tehnološkim procesima.

Dakle, ljudi, mislim da je više nego jasno da je krajnje vreme da počnemo da postavljamo stvari onako kako treba.

Što se naše struke tiče, svako od nas bi trebalo u svom domenu da angažuje sve svoje resurse kako bi smo ukazali na katastrofalne posledice ovako skupe i nedovoljno informatičke pismene administracije i birokratije a posebno njihovu najavljenu "modernu" reformu gimnazija bez informatike!?

Koristim priliku da vas sve pozovem da dođete na sledeću Konferenciju gimnazija Srbije, koja će biti održana u subotu 17.aprila 2010. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, na kojoj će glavna tema biti upravo ovo o čemu pišemo na ovom forumu: Kakvo obrazovanje hoćemo, sa naznakom da je najavljena reforma gimnazija zamišljena bez informatike.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 02.04.2010. u 10:44 GMT+1]
[ Milan Milosevic @ 03.04.2010. 08:35 ] @
Jedino se kod nas sa uvodenjem kompijutera povecao i broj zaposljenih u administraciji koji ih opsluzuje.
Malim ulaganjem u tehniku i malo vecim u ljudstvo ne da bi se broj zaposlenih u birokratskoj upravi smanjio za 5- 10% vec 100 puta ,a efikasnost bi isto toliko porasla.
Naravno da onaj koji odlucuje nece sebi ili svojim rodacima i partskim poltronima ukidati radna mesta, oni ce lepo da stede na obrazovanju, zdravstvu, seljacima i na penzionerima. Neko troskove ovolike bolumente mora da placa.
Mislim da sva ova nasa prica nema nikakvog smisla. Pas laje vetar nosi. Dosada su zilijon puta pokazali da sto im padne na um sprovode bez obzira na zrtve, jer tranzicija i reforma trazi zrtve pa makar to bili i buduci narastaji.
Da se struka pita odavno bi sve bilo znacajno drugacije i bolje, reforme bi bile prave i korisne za sve i svi bi od njih imali koristi. Drzava bi iz dana u dan isla napred, korak po korak, ali za to trebaju pravi ljudi. Zivela nova reforma !!!!!

[Ovu poruku je menjao Milan Milosevic dana 03.04.2010. u 11:32 GMT+1]
[ dragilic @ 03.04.2010. 09:32 ] @
Apsolutno.

Ipak, smatram da imamo obavezu pre svega prema budućim generacijama, da pokušamo da postavimo stvari na pravo mesto, bez obzira što pas laje, a vetar nosi. Obaveza nam je da ukazujemo na katastrofalne posledice njihovih odluka, bez istraživanja i analiza. Uvek postoji šansa da se nešto promeni ili pomeri na bolje, ako smo izuzetno organizovani i
sinhronizovani i naoružani jakim i neoborivim argumentima.

Jednostavno imamo i obavezu i odgovornost da pokušamo. Svako treba da se maksimalno angažuje u oblastima u kojima ima puno iskustva.

Zato su i sve dobronamerne kritike i predlozi više nego korisni i dobrodošli i na ovom forumu.
[ maliradoznalac @ 08.04.2010. 09:49 ] @
nije me mrzelo

Evo je strategija

strana 39

7.2.2 Izgradnja obrazovnog sistema prilagođenog potrebama informacionog društva
Informaciono društvo zahteva odgovarajuću, obučenu i veštu radnu snagu koja je sposobna da radi u
uslovima visoko konkurentne globalne ekonomije. Takva radna snaga samo može biti stvorena
odgovarajućim obrazovanjem. Obrazovni sistem, prema tome, mora da bude prilagođen da pruža efikasno
obrazovanje na svim nivoima promovišući kreativno razmišljanje i uvođenje učenja tokom čitavog života.
Kako je široka upotreba IKT postala presudna u mnogim profesijama, znanje o tome kako efektivno
koristiti IKT treba da bude integralni deo obrazovnih programa.

strana 74

Obrazovati građane o osnovnim IKT veštinama u
skladu sa nacionalnim standardima kompjuterske
pismenosti koji su kompatibilni sa ECDL.

Mislim da reformatori gimnazije nisu nazalost uspeli da se uklope u ovu strategiju cak ni deo oko opste informaticke pismenosti
[ psavic @ 12.04.2010. 21:37 ] @
Negde u predlogu reforme, ljudi kažu da su gledali zemlje u okruženju.
Bugarska jezička gimnazija stoji ovako:
I razred 2 časa predavanja nedeljno (2+0)
II razred 2 časa predavanja + 2 časa vežbi nedeljno (2+2)
III razred 4 časa vežbi nedeljno (0+4)
IV razred 4 časa vežbi nedeljno (0+4)

Imaju 2 predmeta Informatika , i Informacione tehnologije u I i II razredu, a u III i IV razredu samo Informacione tehnologije sa 4 časa vežbi

To je BUGARSKA, i to jezička gimnazija, pa sad vidite gde smo mi

Izvor je sajt škole
Ezikova gimnaziя „Akad. Lюdmil Stoяnov” iz Bugarske. Izvor je njihov sajt... http://egblg.com/spravki/ucheben-plan
[ informaticar.nazalost @ 16.04.2010. 13:19 ] @
Ddiskusija je krenula u u dobrom smeru narocito za clanove Unije Sindikata prosvetnih radnika.
Ovaj sindikat je imao dva svoja clana u komisiji za plan i program reformisane gimnazije. I sta su ti ljudi uradili? Nista.
Cak sta vise sindikat ovu reformu gura kao ideju za spas Srbijanskog skolstva i svrstao ju je u svoj program.

Elem, sada taj isti sindikat napada komisiju, ministarstvo i svima sve po redu. Cilj ove buke je da se ljudi iz ove komisije ubace u komisije koje ce raditi po predmetima.

Dobio sam informacije o konferencijama koje su odrzane u Beogradu i Nisu. Ova konferencija je bila zamisljana i realizovana kao rasprava o polozaju informatike u nasem obrazovanju. Podrzavam njihove ideje i napore kao i zakljucke sa ove konferencije.

U Nisu je za sutra zakazana druga konferencija o kojoj ce izmedju ostalog biti reci o polozaju informatike ali glavan tema je ref. gimnazijama sa svim onim uopstenim temama.
Zao mi je sto su kolege Nislije podlegli pod uticaj Centrale iz Beograda a ovamo hoce da pricaju o decentralizaciji obrazovanja.

Pojedini clanovi ekipe iz Nisa su na vreme shvatili da treba podleci uticaju iz Beograda jer ovaj uticaj im moze omoguciti rad u komisijama a traze da se svi nastavnici ukljuce u proces izrade planova i programa.

Nema nama spasa ni sa sindikatom ni bez sindikata.

Smatram da informaticari treba da budu nestranacki, vansindikalno i neprofitno organizovani i istrajni u svojoj borbi.


[Ovu poruku je menjao informaticar.nazalost dana 16.04.2010. u 20:39 GMT+1]
[ dragilic @ 16.04.2010. 22:51 ] @
Hvala kolega na zapažanjima.

Ako se ova kritika odnosila na mene ja je doživljavam kao dobronamernu.

Za sada, samo mogu da pokušam da vas uverim da nisam stekao utisak da smo podlegli uticaju sindikata, odnosno nismo ni primetili da je sindikat vršio uticaj (ili smo previše naivni, što ne isključujem kao mogućnost).

Celu ovu inicijativu u Nišu su pokrenuli informatičari i ne samo informatičari iz Niša i okoline i to na duže staze.
Ovako ponuđena reforma gimnazija u ovakvim uslovima je samo povod za pokretanje mnogo važnijih tema, ali i tema položaja informatike u našem obrazovanju i društvu.

Takođe, jedan od ciljeva je i da informišemo ljude (pre svega) i da ukažemo na našu zabrinutost za sledeće generacije.

Dakle, za sada, uspostavljamo saradnički i partnerski odnos sa svima kojima je cilj bolje i kvalitetnije obrazovanje. Da li je on i iskren, videćemo, ali saradnja je neophodna.

Ovih dana smo uspostavili saradnju sa nekoliko fakulteta, regionalnom privrednom komorom, medijima, firmama, pa i sindikatima.

Želimo pre svega da čujemo i njihove stavove iz njihovog ugla, kako bi smo imali bolju i realniju sliku stanja u našem obrazovanju.

Usaglasili smo i usvojili nekoliko dokumenata u kojima ukazujemo na potrebu da IT treba da ima bolji status u našem obrazovnom sistemu.


Da ne bi donosili zaključke preuranjeno, predlažem da sačekamo da se ova Konferencija završi i da vidimo kakvi će izveštaji biti, pa ćemo onda moći da bolje primetimo da li je (i u kojoj meri) bilo uticaja, a što je još važnije, kakvi su konkretni rezultati i efekti ove inicijative i Konferencije u Nišu.

Zaista se zahvaljujem na ovakvom, nadam se, dobronamernom komentaru i istovremeno sve vas pozivam da sutra učestvujete u radu ove Konferencije.
[ MilicaH-filolog @ 27.04.2010. 23:21 ] @
Ja sam djak filoloskog odeljena u Nisu. Iako idem u takvo odeljenje gde su djaci neverovatno talentovani za ucenje stranih jezika, smatram da je obrazovanje bez informatike u XXI veku velika glupost. Sve gimnazije u svetu polazu neverovatnu paznju na ucenje informatike jer tehnologija svake godine dosta napreduje. Mnoge gimnazije imaju nekoliko vrsta informatika koje predstavljaju primarne predmete u njihovom skolstvu pored ucenja stranih jezika.

Od obrazovanja ucenika zavisi i buducnost zemlje. Kako bi Srbija izgledala kroz 15-20 godina kada dosta intelektualaca ne bi poznavalo dovoljno informacione tehnologije?? Zbog potrebe vremena u kome zive morali bi da uzimaju dodatne casove informatike tj. da placaju skupe kurseve, a zasto kada su sve to znanje mogli da steknu u okviru svog skolovanja. Informatika treba da skoro svako zna kao sto svi ljudi uce engleski jezik koji nije bio tako popularan pre 20-30 godina.
Srbija mora da se ponasa kao deo sveta,i to vrlo modernog, a ne kao neka izolovana sredina !!!! Nismo mi u Africi!

Podrzavam borbu informaticara da se izbore da informatika ostane u sistem skolstva!!! Samo napred!!!

Imam samo jednu kritiku na racun Ministarstva Srbije:

Smatram da djaci filoloskih gimnazija ne treba da celu godinu posvete samo izucavanju programiranja koje im kasnije nece koristiti za zivot. Treba uciti programe koji se najvise traze za dobijanje posla: Microsoft Word, Excel, CorelDRAW. Njih treba znati do savrsenstva..Djacima je generalno govoreci vrlo tesko programiranje posto imaju samo 2 godine matematiku, a programiranje nije naivna stvar,morate se sloziti sa mnom.Filolozi izucavaju programiranje u III godini,a u toj godini gube matematiku.

Pozdrav svim informaticarima !!!


[ gimpi @ 13.05.2010. 09:39 ] @
Sve je to lepo, ali gospoda odgovorna za ovo što se sprema su izgleda više na FaceBook-u
Trebalo bi tamo osnovati grupu, možda nas neko i čuje...
[ mmix @ 13.05.2010. 22:24 ] @
Evo vam jedan od vasih ucenika, i to na strucnom smeru, sta on ne ume, sta trazi i kakav mu je stav prema necemu sto bi trbelao da mu je struka. A vi pricate o programiranju kao oabvezi filologa i buducih teoreticara


c++ Dijagram toka i Program
[ dragilic @ 14.05.2010. 22:22 ] @
Zahvaljujem se svima na dosadašnjim komentarima, a posebno učeniku iz filološkog odeljenja.

Ako pokušam još jednom da sumiram sve komentare u okviru ove teme, mogu da zaključim da je problem sa jedne strane ogroman, a sa druge se svodi na to da li učenici treba da uče programiranje!?

Lično smatram da je u našem društvu previše prisutan suštinski problem potpunog nerazumevanja informatičkih tehnologija, odnosno svih i pozitivnih i negativnih posledica koje sa sobom donose.

Kao ekstremni primer pokušaću to da prikažem na sledeći način:
Još uvek se kao društvo rukovodimo vrlo površno i to ili pomodarski i nekritično prema svemu što donose nove tehnologije ili totalno kritički, nekonstruktivno i često kontraproduktivno.

S jedne strane kritikujemo nove tehnologije, a sa druge besciljno lutamo u nekom virtuelnom svetu na nekoj društvenoj mreži i to smatramo vrhuncem novih tehnologija i izjednačavamo sa nastavom informatike.

Istovremeno već uveliko koristimo bankomate, kafemate, najnovije modele mobilnih telefona, kupovinu preko interneta, besplatnu ili piratsku muziku, filmove, knjige, enciklopedije...a sve to uglavnom sami sebi opravdavamo kako time praktično štedimo vreme i novac, a u stvari ni ne želimo da sami sebi priznamo da sve više postajemo robovi takve tehnologije i da imamo sve manje vremena za realan život, prijatelje, rodbinu, porodicu, prirodu...

Uopšte ni ne treba pominjati i stvarno humani aspekt koji dolazi sa novim tehnologijama kao što je recimo prava pomoć ljudima koji su na neki način hendikepirani i kojima je kompjuter zaista jedina mogućnost da imaju svoj prozor u svet. Ali ovde bih postavio pitanje: da li smo uopšte svesni da i potuno zdravi postaju na neki način hendikepirani?

Ako ovako navedim činjenice, svako ko bude površno pročitao ovaj tekst doneće zaključak da je informatika štetna i da je treba odmah ukinuti a kamo li uopšte decu zamarati tim opasnim stvarima.

E tu i jeste osnovni i suštinski problem našeg društva i države. Upravo nam se to sada i dešava. A onda se već 20 godina čudimo kako nas to ceo svet ne razume, a toliko smo pametni, vredni, lepi, odgovorni, stručni...

Ajde da to malo prevedem na rečnik medija, pardon glasnogovornika naših političara:
Najavljuju da će pojednostaviti administraciju, nekom giljotinom propisa (birokratskih naravno) kako bi uopšte privukli strane investitore (jer smo hronično gladni svežih finansijskih inekcija) tako što ćemo preći na e-administraciju i e-državnu upravu (što je inače ceo razvijeni svet već uradio), pa ni mi građani nećemo više morati da se danima šetamo od jednog do drugog šaltera i da nas vraćaju uvek zbog jednog papira (najupečatljiviji je primer iz Nacionalnog parka Srbija od pre 15-ak godina) već ćemo moći sve da završimo od kuće putem interneta.
Osim što ćemo svi biti na dobitku u vremenu, uštedećemo i tone i tone papira (tačno su izračunali koliko tona papira godišnje se ovako trošilo).

To je za javnost. Poruka je: Mi smo moderni, savremeni, pratimo svetske trendove i odmah primenjujemo kod nas, a sve u interesu građana.

Pravi razlog je sledeći: Ono što smo se kao država obavezali MMF-u i ostalim svetskim bankama to je da ćemo ove godine SMANJITI NEPOTREBU BIROKTRATIJU I ADMINISTRACIJU KOJA MNOGO TROŠI.

Drugim rečima, iza ovih za nas lepih vesti, krije se OTPUŠTANJE VIŠKA (INFORMATIČKI i NEPISMENE ali i PISMENE) ADMINISTRACIJE, a pre svega šalterskih radnika, jer PARA NEMA.

Mogao bih još mnogo ovakvih primera da navedem koji su se dešavali u poslednjih 20-ak godina, a ne treba nam ni puno mašte ni velike ekonomsko-finansijske stručnosti da samo pokušamo da zamislimo šta će se stvarno dešavati u narednih 20-ak godina, a posebno ako uzmemo u obzir da smo skoro sve vredno već prodali.

Da li mi u obrazovanju, treba da se pravimo da sve ovo uopšte ne vidimo i da učenike pripremamo za neku budućnost koja će da liči na 2010. ili možda na 1980. godinu?

Da li to znači da treba da ih plašimo, pa da se i oni razbeže u svet?

Da li to znači da treba da ih lažemo i da ih ubeđujemo kako samo treba da uče, steknu diplomu i da ne brinu, jer ih sigurno čeka i posao i dobra plata?

Ili možda ne treba ništa da ih učimo jer im najverovatnije ništa neće ni trebati...

Po meni ovo je suštinski problem. Naša država i naše društvo očigledno nemaju nikakvu viziju i nikakav plan ili stategiju na nešto duže staze. Kod nas se i dalje razmišlja od danas do sutra, a najviše na godinu dana. Logično je da prvo država treba da ima neku strategiju za narednih 10 i 20 godina, pa onda da postoji ekonomska i privredna strategija na isti perod, pa tek onda dolazi obrazovanje, koje treba da se postepeno prilagođava tim strategijama.

Pošto svega toga nema, naravno da svi delujemo kao totalno dezorjentisani ljudi i naravno da onda svako može da tvrdi kako ovo ili ono ne bi trebalo da uči u školi, jer mu nikada neće zatrebati u životu.

Pošto sam naveo suštinski problem našeg obrazovnog sistema, tek sada mogu da iznesem apsolutno moj lični stav na osnovu višegodišnjeg iskustva u struci, da zaista učenicima filološkog odeljenja nije potrebno programiranje, ali to nikako ne znači da im nije potrebna ni informatika. Naprotiv.

A što se programiranja u gimnazijskom obrazovanju tiče, treba reći i ovo: po važećem nastavnom planu i programu programiranje se obrađuje samo u III razredu gimnazije. Da li je to dovoljno, potrebno ili nepotrebno u mnogome zavisi iskjučivo od toga kakvo buduće društvo mi želimo, a ne od toga da li je to teško, komplikovano, nerazumljivo, zastarelo, moderno...

Programiranje i nije zamišljeno da se izučava kako bi učenici postali programeri, već da stiču veštine kao što su razumevanje zahteva, analiza, rešavanje, priprema, implementacija, ispravljanje grešaka, testiranje, održavanje i pre svega LOGIČKO RAZMIŠLJANJE.

U razvijenom svetu ove veštine i znanja visoko rangiraju. Jasno je da smo mi i previše daleko od razvijenog sveta u pogledu analize, razvoja, strategije, projektovanja i proizvodnje, ali smo itekako ODLIČNI POTROŠAČI I KORISNICI SVIH NJIHOVIH TEHNOLOGIJA i u tome uopšte ne zaostajemo, naprotiv.

Zato i imamo pogrešan utisak da nam sve to uopšte i ne treba, jer sve to već znamo i ne samo da znamo već i uveliko koristimo (i plaćamo).
[ nexilion @ 12.06.2010. 23:44 ] @
Za matematicki smer najbolje:
1. god: Uvod u svet informatike (hardverski orijentisano)
2. god: Algoritmi i programiranje (Pascal)
3. god: Osnove jezika C
4. god: Uvod u Objekto orijentisano programiranje (C++ ili Java)
Da deca nesto nauce pametno, a crtanje i Paintu i prezentacije u PowerPointu ce i sami provaliti :D

@MilicaH-filolog: U pravu si, treba vam informatika. Svakome treba.
Inace posto ste filolozi, trebalo bi da izucavate kako se kreiraju programski jezici kao grupa vestackih jezika ako se dobro secam nekog predmeta gde su oni tako okategorisani. Druga stvar, ono programiranje koje vi ucite nema veze sa matematikom (matematika iz osnovne skole je dovoljna), tako da nemoj da se zalis uopste na racun matematike, jer vas niko ne tera da pravite program koji ce resavati integrale i izvode (mada su izvodi vrlo laki za programiranje, dovoljna je jedna matrica ili 2 niza pa moze cak i samo jedan niz brojeva a funkcija se radi u 5 reda).
Sto se Worda, Excela i Corela do savrsenstva tice, tesko to... Pogledaj pravu literaturu tipa eBook knjige koje u nazivu imaju Bible ili Advanced ili Professional ili Mastering da vidis koliko hiljada stranica imaju i da vidis da ima tu mnogo stvari koje treba znati i da je to savrsenstvo neuhvatljivo kao lepota devojke iz pesme "Devojka brza od konja" :D xD, da se tako drustvenojezicki izrazim :D



[Ovu poruku je menjao Goran Mijailovic dana 22.06.2010. u 14:39 GMT+1]
[ ainspirationN @ 22.06.2010. 12:34 ] @
Ne slazem se sa misljenjem da na drustveno jezickom smeru ne bi trebalo da bude programiranje kao izborni predmet...sta ako je neko zalutao na drustveno jezicki smer...i u toku druge,trece godine shvatio da ga ustvari zanima programiranje?! Naravno programiranje bi stavio kao izborni predmet na drustvenom smeru....

Sto se tice programa kao sto su office, corel.... oni bi po meni trebali da se uce prve dve godine... a sto se ne nauci u skoli postoji internet, knjige, skripte, tutorijali....uostalom i skole racunara za one koji vole da uce u drustvu... :-)

Inace prvo sto treba uraditi jeste proveriti sposobnost profesora za predmet koji predaju....nije bitna samo diploma...recimo ja sam isao u srednju elektro... u prvog godini sam radio word i dos koji je predavala zena za koju verujem da racunaru nebi prisla da joj nije profesorske plate.... sto se tice primene racunara (2. godina) "radili" smo protel....profa se pojavio svega 3-4 puta od cega je mozda jednom bio trezan :-)...Iako je po planu i programu a i po knjizi trebalo da se radi excel i power point...mi to nismo radili...
[ dragilic @ 02.11.2010. 13:13 ] @
Kako je i na ovom forumu bilo dosta kritika na račun postojećeg gimnazijskog obrazovanja, a posebno informatike, nadam se da su sve kritike bile pre svega dobronamerne, ali su neke verovatno dolazile i zbog nedostatka pravih informacija.

U tom smislu, pokušaću samo da dam kratko objašnjenje iz drugog ugla. Jedan deo od onoga šta sve rade sadašnji i bivši učenici niških gimnazija možete pogledati na sledećim adresama:

1. Grupa studenata, bivših učenika gimnazija, pokrenula je projekat NasaSkola.net,
koji je spoj društvene mreže i sistema za elektronsko učenje (domaća pamet, domaći softver):
www.nasaskola.net

2. Neka od dešavanja u školi objavili su mediji koje možete pogeledati na:
http://ssremac.blogspot.com/p/mediji.html

Naglašavam da je sve ovo pokrenuto i realizovano u više nego poznatim okolnostima besparice, nedostatka kvalitetne opreme i materijalno-tehničke podrške, odnosno iz čistog entuzijazma.

Takođe, ovde uopšte nisu nevedeni uspesi na postojećim republičkim takmičenjima, niti rezultati sa prijemnih i kvalifikacionih ispita.

Uloga informatike u svim njenim aspektima je ovde više nego evidentna, ali potpuno je poražavajuće to što nadležni (čast izuzecima) kao da se uopšte i ne trude da sve ovo na pravi način sagledaju.

Bilo bi dobro da pročitamo sve dobronamerne komentare u vezi sa ovom temom.

Unapred hvala

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 02.11.2010. u 14:24 GMT+1]
[ dragilic @ 10.01.2011. 01:58 ] @
Samo da obavestim citaoce ovog foruma da ce reformisana gimnazija biti bez informatike:
http://www.fbg.org.rs/zavrsen-plan-za-gimnaziju/
[ informaticar.nazalost @ 10.01.2011. 11:04 ] @
Na žalost, oformljena je nova komisija koja je završila predlog plana i programa reformisane gimnazije. Ovaj nazovi posao je završen 24 decembra 2010. godine.
Prema najnovijem planu i programu ponuđena su još gora rešenja nego ova iz marta meseca.
U jezičkoj gimnaziji informatika će biti obavezna samo u I razredu i dalje je više nema. U matematičkoj gimnaziji je obavezna u I i II razredu dok je izborna u III i IV razredu.

U jezičkoj gimnaziji je predmet ukinut za 75% a u matematičkoj gimnaziji je ukinuta za 50%.
Detalje možete pogledati na sledećem sajtu

[url=http://www.fbg.org.rs/wp-content/uploads/2011/01/Plan_komisije_za_gimnaziju_24.12.2010.pdf][/url]
[ the_tosic @ 10.01.2011. 11:31 ] @
Ljudi jel vi zezate?
Mislim da je ovo odlican plan i program.
Msm cak i ta informatika u 4toj godini je ima u svim izbornim paketima za prirodnjake.

Realno ako ne upropaste realizaciju ovo moze samo da bude + za skolstvo.
Msm da ne treba mozda i biologicari da kukaju sto jedam buduci elektroinzenjer slusa samo 2 casa biologije nedeljno!!!! Lepo svako ce moci da uzme ono sto ga zanima, a vi samo mozete da profitirate tako sto gomila uzima lakse ispite, a biologija nigde nije bila teza od informatike

EDIT: Evo ponovo gledam plan. Po tom planu sam ja lepo mogao da u 4toj godini ucim programiranje, baze i internet tehnologije i to na nekom visem nivou jer bi teoretski to izabrali oni koje to zanima. Ovako smo ucili sto godina for petlju jer biologe recimo to ne zanima :S. I sad je to lose :S?

[Ovu poruku je menjao the_tosic dana 10.01.2011. u 12:51 GMT+1]
[ mmix @ 10.01.2011. 11:59 ] @
Ma ne kontas ti cemu sluzi ova tema. Da se predavaci informatike udruze radi zajednickog esnafskog interesa. Ako Slavica sa filoloskog smera treba da uci informatiku cetiri godine da bi oni nabili sebi fond casova to je njima sasvim prihvatljivo bez obzira na to sto Slavici ne treba nista od toga sem dobrog kursa worda i excela koje moze da dobije u jednoj skolskoj godini. Ja sam par puta pokusao da u ovu raspravu malo unesem i druge poglede na problem ali sam naisao na veliki otpor jer to ne ide u prilog njihovom fondu casova. Tako da, dzaba se trudis.
[ nenad.dj @ 10.01.2011. 23:53 ] @
Posmatrati kritiku reforme gimnazije kao borbu predavača informatike da zadrže fond časova ide u prilog onima koji žele da sprovedu ovakvu reformu. Komentara o tome zašto baš ovakva reforma već je bilo u ovoj temi. Da li je krajnji cilj školovati đake kojima je primena računara strana, otvoreno je pitanje ... Ovde pod primenom računara ne mislim na Facebook, Twitter, YouTube, Google.
Primetio sam da se predmet Informatika poistovećuje sa programiranjem. Ime predmeta ide tome u prilog. Da li slučajno ili namerno, ovo opet ide u korist predlagaču reforme. Mislim da bi predmet kao „Primena računara“ bio prikladniji.

Slažem se da Programiranje u reformisanoj gimnaziji može da bude izborni predmet. Bila bi mnogo kvalitetnija nastava ako je pohađaju samo oni koje to stvarno interesuje.

Svim učenicima treba pružiti znanja iz oblasti programa za uređivanje teksta (MS Word), programa za tabelarne proračune (MS Excel), programa za izradu prezentacija (MS Power Point) ... Pouzdano znam da svaka ozbiljna kompanija podrazumeva znanje stranog jezika, uglavnom Engleskog, i poznavanje programa koje sam nabrojao (ili alternativnih, kao na primer onih iz paketa Open Office). U nekim situacijama se traži i napredni nivo. Kada više kandidata konkuriše za isto radno mesto svako znanje i veština su plus.

Naravno, Internet tehnologije (elektronska pošta, pretraživači sadržaja, socijalne mreže, ...) danas su nezaobilazne. Ali verujem da većina dece nije svesna opasnosti koje vrebaju na globalnoj mreži. Trebalo bi im ukazati na to.

Ima još oblasti primene računara koje mogu biti približene đacima, ali pre toga učenici treba da budu svesni da one postoje ... Obavezna gimnazijska nastava bi trebalo da ima ovu funkciju.
Nailazio sam na komentare da svako može sam da nauči da koristi računar. Ovo može da bude tačno, ali po istoj analogiji svako ko zna da čita ćirilicu i latinicu može da nauči istoriju, geografiju, biologiju (ili neki drugi predmet) pa se ove nauke ipak izučavaju u školi. I to je sasvim OK – potreban je sistematičan pristup obrazovanju.

Navešću primer koji islustruje šta sam želeo da istaknem. Prvi kontakt potencijalnog zaposlenog i buduće kompanije je prijava za posao. Da li je prijava poslata e-mail-om ili tradicionalnom poštom (ako ova opcija uopšte postoji) već nešto govori o kandidatu. Dalje, sam format prijave i CV dokumenta će takođe preneti poruku budućem poslodavcu. Napraviće se jasna razlika između samoukog Word majstora (koji formatiranje rešava korišćenjem <SPACE> i <ENTER>, trudi se da upotrebi sve fontove koje ima instalirane i ne ume da koristi slova karakteristična za srpski jezik) i onoga ko stvarno zna da koristi program za obradu teksta.

Ne treba posmatrati natprosečno talentovane đake – oni će umeti sami naći put ka znanju; treba posmatrati prosečnu populaciju, koja je u većini.

Što se tiče koncepta „izbornih predmeta“ lično mislim da je ovo jako dobra stvar, ali nisam siguran koliko je primenljivo u Srbiji, danas. Pitanje je koliki procenat srednjoškolaca danas ima svest o tome šta žele da rade u životu ili posebno interesovanje za neku oblast. Pre mi se čini da bi pri izboru predmeta išli linijom manjeg otpora i birali predmet iz koga mogu da dobiju što je moguće veću ocenu sa što manje truda. Voleo bih da grešim, a jedan od načina da to saznam da li sam u pravu bilo bi neko istraživanje mišljenja reprezentativnog uzorka. Da li neko zna za bilo kakvo ozbiljno istraživanje koje je predhodilo reformi?

Kada sam već kod istraživanja, teorija Project Management-a kaže da se svaka značajna izmena prvo sprovodi na ograničenom i reprezentativnom uzorku („pilot“). Verujem da bi i na reformu gimnazija trebalo primeniti isti princip (naći će se među vama i onih koji su na svojoj koži osetili blagodeti „usmerenog obrazovanja“).

I na kraju želim da dodam da ne treba polemisti o stručnosti profesora da sprovedu nastavni plan i program. Pročitao sam komentare koji direktno ili indirektno dovode u pitanje znanja profesora.
Ovo jeste bitno, ali je bitnije da postoji zakonski okvir koji će omogućiti računarsko opismenjavanje nacije.

To što je neko natprosečno inteligentan ili ima veliko znanje iz oblasti rašunarstva i informatike nije garancije da bi bio dobar profesor jer „ ... nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati ... “


[Ovu poruku je menjao nenad.dj dana 11.01.2011. u 08:17 GMT+1]
[ mmix @ 11.01.2011. 08:06 ] @
A godinu dana nije dosta za kurs worda i excela? 30 casova + domaci? Treba vam cetiri godine da naucite nekog sa sredine belove krive sta je stil i kako se primenjuje? Ili planirate da deca uce napamet sve excel formule i VBA programiranje?

Zestoko preterujete i pisete carsave od poruka pokusavajuci da zamotate osnovnu cinjenicu da vam je ugrozen fond casova. Da bar hocete da uradite nesto pametno sa tom decom, recimo da po zavrsetku imaju bar osnovni ECDL, pa se onda zna kakav je ECDL program pa se napravi fond casova da se to pokrije, pa koliko bude, bude. Ja bih to prvi podrzao. Nego se sve radi divdza, sa prekvalifikovanim profesorima ONO i DSZ i ocekujete da neko stane na vasu stranu. Imaju deca dovoljno problema i bez vas.
[ Anjale @ 11.01.2011. 09:05 ] @
Možda su u Vaše vreme poštovani Miljane Inforamtiku predavali profesori odbrane i pojam nemam čega. Danas u gimnazijama rade ljudi koji su završlili ETF, FON ili PMF.

Upravo su profesori Inforamtike predložili plan i program koji će pratiti ECDL standard, ali to niko nije hteo da čuje. Uglavnom svi forsiraju da je za gimnazijalca dovoljno znanje pretraživača i razdvajanje bitnih inforamcija od nebitnih (Strategija obrazovanja 2011/2020 stana 61, član3). Da li Vi ovo smatrate znanjem?

Iz iskustva znam da deca iz OŠ dolaze sa minimalnim ili nikakvim znanjem inforamtike. Dakle, najpre ih treba naučiti elementarinim pojmovima, pre no što uopšte dođemo do aplikativnog softvera i/ili programiranja. Ovo Vam je opis „sa terena“.

Ipak me zanima koliko dugo ste Vi radili u školi kao profesor Inforamtike, tek da bih znala da li ovde Vi i ja argumentovano diskutujemo?
[ mmix @ 11.01.2011. 09:49 ] @
Zapravo smatram to veoma vaznim znanjem jer vecina ljudi ne ume da pretrazuje informacije, cak ni oni sa visokoskolskom spremom a sa obzirom na more informacija u akadesmkim izvorima kvalitetna praksa iz pretrazivanja iformacija sve vise postaje preduslov za akademsko napredovanje i kvalitetan doprinos nauci. Sta vise smatram to vaznijim od znanja stilizacije wordom. I sta cemo sad?

Gimnazija vise nije ono sto je nekad bila, ko uspe faks ko ne uspe administracija. Sad ko ne uspe faks posle gimnazije ide u butik ili pljeskavicarnicu. Gimnazija nije strukovna skola i vi to necete promeniti time sto cete tu decu nauciti upotrebi administrativnih strukovnih alata, a oni koji uspevaju na faksu itekako imaju i opcija i mogucnosti da se obuce po potrebi, u svakom slucaju im to znanje nije neophodno za akademsko ucenje (nazalost ili ne, to je druga prica, da ne krecem od toga da je moj master rad bio CEO u normal stilu sa istim fontom/proredom jer je to azhtev univerziteta da svi radovi imaju istu formu). Mislim da i roditelji sve vise kontaju tu pricu i da ce vremenom gimnazija prerasti u instituciju u koju ce dolaziti samo gornji deo belove krive radi daljeg skolovanja, bice malo vise realnosti u proceni akademskih sposobnosti sopstvene dece.

O tom aspektu mozemo da pricamo, ali da vi sest meseci njima objasnjavate sta je OS dok oni zevaju na casu, to je besmisleno i jos jedan dokaz mediokritetstva o kojem ja pricam. Zadrzimo svu decu na sredini belove krive, no child left behind! Izvini ali danas ko dodje u gimanaziju a nije upalio komp u zivotu taj je promasio skolu, ko je siromasan i nije mogao nikako a ima kefalo njemu omoguciti neku dodatnu nastavu da se uhoda u prvom razredu i onda u drugom zvanicna informatika i zdravo. Kakve druge osnove planirate da im prezentujete? Da strebaju napamet dijagram Von Neumann arhitekture? Za to treba 5 minuta i to ne moraju ni da zapamte.

Ja nisam predavao informatiku ali reformatori se isto ocigledno ne slazu sa vama i dele moje misljenje, i sta sad? Ako ja nisam kompetentan da sa tobom razgovaram o ovome onda ni vi svi zajedno niste komptetntni da tvrdite da je bas vas predlozeni program neophodan industriji i da jednom ofisu nije dovoljna salterusa koja ne zna stilove. Pored toga sam ja cak ubedjen da vas zabole pozadina za to sta deca uce i ne uce, brine vas samo dal cete imati fond casova. Rad u prosveti treba da bude privilegija mentora, ne fensi posao cija svrha je zaposljavanje profesora. Tako da vi gospodje i gospodo diplomci ETF, FON i PMF, sa obirom na to da imate marketabilne vestine kao sto tvrdite ajte malo sa nama ostalima u industriju da vidite kako se leb zaradjuje.
[ nenad.dj @ 11.01.2011. 11:30 ] @
Ideja da se nastavni plan gimnazije uskladi sa ECDL programom nije nova. Možda nije pomenuta na ovom forumu, ali se javljala na nekim drugim mestima. Reforma gimnazije koja bi učenicima pružila dovoljno znanja da steknu ECDL certificate više je nego dobrodošla.

Za osnovni nivo Word-a i Excel-a godinu dana je više nego dovoljno. Možda je dovoljno i polugodište. Da si pročitao “carsav od poruke” primetio bi da se nisam ograničio na Word i Excel. Poznavanje ova dva programa ne može se smatrati računarskom pismenošću. Miljane, ono u čemu se slažemo je da je rad po ECDL programu dobrodošao.

Između ostalog, pomenuo sam i pretraživanje sadržaja na Internet-u. Slažem se da je ovo jako bitno. Međutim, za uspešnu pretragu potrebno je znati šta se traži i kako iskoristiti pronađene podatke.

Miljane, mislim da smo negde u isto vreme išli u srednju školu, ali moja iskustva su potpuno drugačija od tvojih. Meni su informatičke predmete predavali inženjeri elektrotehnike i stekao sam pristojno znanje iz oblasti programiranja i HW računara. Naravno, bilo je i profesora koji se uklapaju u opis koji si ti dao. Ja sam bar imao mogućnost izbora škole prema svojim interesovanjima.

Nisam profesor informatike, niti sam ikada radio u prosveti. Imam višegodišnje iskustvo u SW industriji, ali i u informacionim uslugama u drugim granama industrije. Ideja da se borim da zadržim svoj fond nije primenljiva.
[ Anjale @ 11.01.2011. 13:21 ] @
@mmix
Ako svedete celokupno znanje inforamtike na korišćenje pretraživača, obesmišljate većinu predmeta. Strani jezik je nepotreban (postoji Translater), Georgafija (Google Map, Google Earth), Biologija (postoji već 3D ljudskog organizma)...dakle sve, bukvalno sve mogu deca sama da nauče. Ukinimo škole!

Sadašnji plan i program možete naći na netu.

Oko poslednjeg paragrafa koji ste napisali: Ja jesam radila u kako kažete industriji, i znam kako se lebac zarađuje. I dalje tvrdim da mi je jako bitno da svoje učenike što bolje naučim gradivo iz predmeta koji predajem i jeste mi bitan kvalitet školstva.

Vi i ja imamo različite stavove oko marginalizovanja informatike iz gimnazijskog obrazovanja, i meni je to sasvim u redu.
Ali pre no što se povučem iz diskusije, još da Vam napišem da ja od svoje plate živim i hranim porodicu, a to nikako ne bih mogla da nazovem sebičnim interesom. Potenciranje na tome da su profesori neznalice i sve rade zbog SedalnogDelaTela niti je istina, nit je fer da tako pišete.
[ Jovicastm @ 11.01.2011. 16:00 ] @
Stvarno se malo preteruje.
Plan za matematički smer je čak možda i preterano informatički usmeren u paketu 1.
Problem je jezički smer, gde je informatika trebala da bude zastupljena i u drugom razredu i obuhvati sve oblasti koje i ECDL predviđa (Osnove Informacionih Tehnologija, Upotreba računara i upravljanje fajlovima, Rad sa tekstom, Rad sa Tabelama, Baza podataka, Prezentacija, Informacije i komunikacija).

Opet sve zavisi od plana i programa za I razred, ali će biti veliki problem ukoliko se tu strpa svih 7 oblasti, koje ECDL predviđa. Nemoguće je obraditi sve to sa 70 časova godišnje, pogotovu, ako nam učenici dolaze bez predznanja iz Osnovne škole, što je trenutna činjenica.

Posebno upada u oči da će baze podataka izgleda ostati na marginama, što po mom mišljenju može da bude veliki minus za bilo kog učenika, koji planira da nastavi školovanje na fakultetu. Ovo važi kako za jezički, tako i za matematički smer.

Mnogo je kritika, ali ovakav program, može da donese i dobre stvari, da se izdifirenciraju profesori koji mogu i znaju da predaju ovaj predmet, od onih koji to nikako ne bi trebali. Ovo pre svega važi za osnovne škole, a zatim i gimnazije

Po pitanju da li će učenici znati da odaberu ono što ih interesuje, mislim da će i tu biti pozitivnih pomaka, i da će mnogi želeti da prodube svoja informatička znanja, a to se vidi i po komentarima koji su zastupljeni po forumima i od strane roditelja.
Ukoliko se to ipak ne dogodi, imaćemo situaciju kao i do sada, da generacije koje su propustile da nauče informatiku u srednjoj školi najvećih problema na fakultetu imaju baš iz ovog predmeta, i stalno nas jure za privatne časove, što se meni lično najmanje dopada kao mogućnost.

Pozdrav
[ informaticar.nazalost @ 11.01.2011. 16:49 ] @
Ne znam otkuda ovoliki otpor i mrznja prema profesorima informatike.
U Srbijanskim skolama ima samo 1500 profesora informatike u svim skolama a 18000 profesora engleskog jezika, oko 22000 profesora srpskog jezika.

61% matematicara u nasim skolama nema odgovarajucu strucnu spremu ali 90% nacije ne zna matematiku i ne mogu da ih kritikuju jer ne poznaju materiju.

Ova prica sa poznavanjem rada na racunaru, programiranju koja je potekla od kvazi strucnjaka me podseca na seks i politiku o navedenim temama svako sve zna, tako danas privatne casove iz matematike i informatike predaje svaki iole pismeni diletant.

Znam puno ljudi frustrirani sto im je informatiku predavao neki dedica koji je decenijama pre toga predavao tehnicko obrazovanje. Istina je skoro pravilo da najtalentovaniji informaticari nisu uspeli da zavrsite fakultet a odlicni su eksperti u mnogim oblastima (recimo C#). Eto tamo neki levak predaje informatiku a mi talenti nismo pobegli dalje od druge godine studija.

Eto srece da mi informaticari imamo esnaf.

Vi ste supermoderator pa ako vam smeta navedena tema tako brojnog, bucnog, agresivnom, neargumentovanog esnafa informaticara obrisite je.


[ GoranaSM @ 11.01.2011. 17:40 ] @
Predajem informatiku i trudim se da deci što jasnije i sa primerima približim gradivo. U prvom razredu radim hardver jer smatram da deca treba da poznaju delove računara. Naravno za to postoji jedan računar na kome oni mogu da isprobaju ubacivanje kontrolera i povezivanje diskova. Da vide kako izgleda matična ploča, procesor, RAM... Većina dece iz osnovne škole dođe sa ubeđenjem da je Pentium marka računara. U ovom razredu se radi i Ms Word. Taman da izvežbaju...
U drugoj radim Internet i zaštitu na internetu. Verujte da je velika većina bila oduševljena i da pre toga pojma nisu imali o tome šta je spam, hoax ili trojanac... Čuli su za viruse i crve... Vrlo brzo su počeli da se hvale kako su prepoznali neke od tih stvari. I rad sa mailom i pretraživanje...
A iskustvo iz zadnjih par godina je da deca uopšte ne znaju da koriste i šalju mailove. Imaju doduše naloge "zbog FaceBooka, al' ko će da se seti lozinke..."
I naravno Excel i Corel.

Ove godine predajem četvrtom razredu - Delphi. Svojski se trudim da odaberem primere koji će im biti interesantni i uglavnom imam dobru povratnu reakciju. Jedini problem je treći razred i programiranje u Pascal-u.

Iz svog ličnog iskustva mogu da kažem da je program za informatiku u glavnom dobar, osim naravno Pascala. Umesto njega bi lepo bilo da se ubace baze podataka, a da se programiranje svede na izborni predmet. To znači da i te kako imamo šta da ponudimo deci u sve četiri godine gimnazijskog obrazovanja, naravno kroz obavezni predmet i još ima mesta za izborne.

Naglašavam, deca su u glavnom zadovoljna informatikom, osim, naravno u trećem razredu zbog mrskog im programiranja...

I sada vi meni kažite šta je po vašem mišljenju višak i šta biste uskratili deci da nauče od ovoga, jer se informatika, u reformisanoj gimnaziji, svodi na dve godine učenja, tj. jednu na jezičkom smeru?
I gde je u svemu tome kreiranje web prezentacija, napredne web tehnologije, baze podataka...

@mmix
I naravno da mi je važan i fond časova, tj u prevodu, moj posao. Pa zar bi Vama bilo sve jedno kad bi vam neko najavio da ove ili sledeće godine ostajete bez posla.
[ psavic @ 11.01.2011. 21:21 ] @
Slažem se da je programiranje u jezičkom smeru u trećem razredu suvišno...mogu samo da nauče algoritamski način razmišljanja, a programiranje im neće trebati, kao verovatno ni svima sa matematičkog (koji ipak uče drugi strani jezik, istoriju,sociologiju, ustav...), ali ima puno novih stvari kojih nema u njihovim planovima i programima, i definitivno je potrebno osavremenjivanje planova i alata i programskih jezika koji se koriste.
E sad ako je bolje ubaciti obavezne izborne predmete , (građansko i veronauku), i ako je potrebno više matematike, a manje fizike u gimnaziji ... i još par apsurda, onda je novi plan sasvim OK.
Neka se oni kojima se ovo sviđa zapitaju šta im deca dobijaju umesto informatike...
Da li je pametno imati obavezno gradjansko, versku nastavu,ustav, sociologiju i filozofiju muzičko i likovno (oko 8 časova u proseku za oba smera ) a ne naći mesta za kontinuirano računarsko opismenjavanje u toku sve 4 godine?
mmix je trebalo da pogleda najpre šta se nudi ukidanjem informatike, a onda da kritikuje "želju za fondom časova", i naravno da zna da deca uvek idu linijom manjeg otpora i biraju lakši način do boljeg uspeha.

Što se nečijeg nerada tiče, to bi se moglo rešiti uvođenjem informatički pismenih savetnika za informatiku, eksternih testova i eksternog vrednovanja znanja učenika, tj. kvaliteta rada profesora. Ali za to treba puno para, a njih nema, pa će gospoda iz Ministarstva Prosvete da smandrljaju reformu, uštede, operu ono što mogu da zarade i zadrže svoje pozicije još malo, i svi srećni, a efekat njihove gluposti će se videti za 10-tak godina.

Ovi što izgube posao držaće privatne časove i opismenjavati nepismene i to je to...
[ Goran Mijailovic @ 11.01.2011. 21:40 ] @
Citat:
informaticar.nazalost

Vi ste supermoderator pa ako vam smeta navedena tema tako brojnog, bucnog, agresivnom, neargumentovanog esnafa informaticara obrisite je.


E pa ne ide to tako a i takav tvoj stav ne doprinosu kvalitetu diskusije.
[ Anjale @ 11.01.2011. 21:47 ] @
Izjava člana komisije koji se javno ogradio od ovakve reforme
Copy/Paste

Sigurno ne bih prihvatila da budem član ove komisije da sam znala:
- da samo ja, u ime svih fizičara, treba da predlažem i odlučujem o najbitnijoj stvari u
gimnazijskom obrazovanju u Srbiji;
- da u komisiji nema predstavnika svih fakulteta (pored Fizičkog, nema predstavnika ni
jednog tehničkog fakulteta u Srbiji
, ni jednog medicinskog, stomatološkog, farma-
ceutskog, FON-a... - navodim one na koje se upisuje daleko najveći broj svrešenih učenika
prirodno-matematičke gimnazije; fakulteti na koje se upisuju učenici iz gimnazija
društvenog smera imaju svoje predstavnike u komisiji);

Nezvanično smo saznali da su u komisiji bila 2 muzičara i 0 (nula) informatičara!

- da samo 17 ljudi treba za samo 2 meseca da utvrdi predlog izuzetno značajnih promena u
gimnazijskom obrazovanju i da bi već naredne školske godine krenula prva generacija
učenika po tom reformisanom planu;

- da već postoji ''okvirni i neobavezujući'' predlog plana u čijem su pravljenju učestvovala
3 člana sadašnje komisije, a još najmanje 5 članova su bili dobro upoznati sa tim
predlogom (oni koji su zaposleni u ZUOV i direktori škola koji su članovi Zajednice
gimnazija) i spremni da brane taj predlog;
- da tim predlogom samo fizika gubi značajan broj časova, a svi drugi predmeti ili ostaju
na istom, ili dobijaju još časova;

- da Predlog izmena nastavnog plana koji će utvrditi naša komisija neće ići na javnu
raspravu nego direktno Ministarstvu prosvete i Nacionalnom prosvetnom savetu koji
donose konačnu odluku...


Nataša Čaluković
Matematička gimnazija Beograd
[ the_tosic @ 11.01.2011. 21:56 ] @
@psavic, slazem se da su gradjansko i veronauka glupost i da bi drustvenjaci trebali da imaju i u drugoj godini informatiku. Ali mislim da je sve ostalo dobro i da je + strana reforme mnogo teza od - strane.
Npr zasto bi buduci biolog strebao fiziku isto koliko i inzenjer, ili zasto bi pravnik ucio programiranje. Mislim da je ovo ipak najbolja reforma do sada.

Edit: Au bre informaticari da hocete malo da ohladite glavu videli bi da ova reforma ide najvise buducim inzenjerima na ruku. Realno ako zelis mozes da imas veci broj casova fizike, informatike nego ranije, bez da se zaludjujes sa biologijom, hemijom.... Isto vazi i za ostala zanimanja, mozda konacno i brucosi budu znali nesto pametno kad dodju na fakultet.
[ nenad.dj @ 11.01.2011. 22:20 ] @
@the_tosic moj utisak je da kritika reforme ima za cilj da se isprave uočeni nedostaci, a ne da se ospori reforma uopšte.

Nisam siguran koliko fizike je potrebno budućem biologu, ali nisam ni siguran koliki će procenat gimnazijalaca pre 4. godine tačno znati šta će studirati.

Što se tiče izučavanja programiranja nisam primetio da je ovde bilo priče da programiranje treba uvrstiti u obavezne premete. Upravo suprotno - programiranje i treba da bude izborni predmet. Pravniku će itekako biti potrebni znanja i veštine koja podrazumeva ECDL standard.
[ pl4stik @ 11.01.2011. 22:45 ] @
He he cek i ja da iznesem licno moje iskustvo:

Dodje meni moj rodjak 2-3 godina u gimnaziji Stevan Sremac u Nisu da mu pokazem/napravim sajt ni pet ni sesh u Front Page-u ?!?

Drugi put dodje i trazi mi neki kompajler za valjda bese paskal koji nekako izbunarim vise i ne znam odakle, startujem ga i pitam jel to to ... Verujte da nisam prazniji pogled skoro vido (bogami ni meni ko profesionalcu onde nista nije jasno ni poznato izmedju ostalog i zato sto se to koristilo pre 10-15 godina na EF-u u Nisu, a ja sam tamo iso samo na zurke ).

Ovo u praksi znaci da bolje da informatike nema nego silovati decu ovakvim totalno zastarelim i neprilagodjenim nivou tehnikama/alatima. Slozio bih se i sa konstatacijom da eventualno u informatickim strucnim skolama treba forsirati informatiku na programerskom i/ili administratorskom nivou ali sve ostalo ECDL i to je to. Kazem ECDL najvise zbog toga da postoji neka jednobraznost jer ovako sticem utisak da svako fura svoju pricu, a od toga nema nista gore.





[ sstankos @ 11.01.2011. 22:54 ] @
Dragi forumasi, pogledajte ovo:
http://www.fbg.org.rs/hrvatska-reforma-obrazovanja/
Mora da su ljudi bolesni kad u pet obaveznih predmeta stavljaju informatiku. Medjutim tradicionalan sprski mentalitet da crkne komsijska krava mi je vec toliko poznat i jasno je da ga ne treba komentarisati.
Moze se reforma uspostaviti i ovako ali mi nije jasno zasto nisu zastupljeni npr.: Stocarstvo i svinjarstvo, Povrtarstvo, Vinogradarstvo, Ratarstvo ili Metalostrugarstvo, Elektricarstvo, Tesarstvo.
Kad vec deca biraju a treba da budu elita nek odaberu ono sto donosi pare!
[ Goran Rakić @ 11.01.2011. 23:00 ] @
Vraga mu Pascal, šta fali http://scratch.mit.edu/? Klasično strukturno programiranje, promenljive, paralelno programiranje i programiranje na događaj, sinhronizacija. Okruženje je atraktivno i moderno. Sjajna platforma za simuliranje procesa koji se obrađuju u svim drugim predmetima.
[ miksi @ 12.01.2011. 00:08 ] @
Svaka čast profesorima informatike, al ja poznajem 90% njih koji taj predmet predaju u školama u Vranju. Osim Zlatka Malinovića koji je, nažalost uzeo časove matematike, ostali ili nemaju pojma ili ne žele da se uopšte angažuju. I redovni časovi se otaljavaju, a o dodatnim nema ni govora. Nijedna srednja škola u Vranju nema samostalno odrađen sajt, a većina ga nema uopšte, što se da lako proveriti. Osim Malinovića niko nikada nije decu spremao za neka takmičenja iz informatike ili ne daj Bože imao nekog sličnog uspeha (tu će se neko možda naći da kaže kako je mali Paunović pre par godina osvetlao obraz gimnazije, al ne lezi vraže, vežbao je potpuno sam, a na takmičenja ga je vodio otac, dok predmetni profesor nije ni bio obavešten). Sajt gimnazije u Vranju svojevremeno je radio učenik čiji je, pak, otac par godina plaćao hosting, posle se i to ugasilo kad je mali završio školu. Skoro mi je bila devojka koja u vranjskoj gimnaziji uči Delphi tako što na papiru piše: procedure Button1Click begin Edit1.Text:=Edit2.Text + Edit3.Text; end; Ona nema pojma šta je Sender, cast, o nekakvoj ulaznoj kontroli try-except i sl. ni govora. Računare u školi imaju, ali ih ne uključuju da ih "ne pokvare". Kad budu izašli iz te škole mrzeće kompjutere iz dna duše, neće imati nikakva znanja i biće frustirani lošim ocenama koje su im dali isto tako loši profesori. Kada i ako informatika postane izborni predmet, svi iole kvalitetni kadrovi otići će ili u nastavu matematike ili će napustiti prosvetu. Što se tiče dece, ako im se ne da normalniji program rada tipa ECDL, a za kvalitetniji rad i dodatna nastava, a naročito ako se profesori NE NATERAJU DA RADE SA DECOM, od informatike mala vajda. U tom slučaju je bolje da je uopšte nemaju iz više razloga: postojaće verovatnoća da je neko i kasnije zavoli, roditelji neće živeti u još jednoj od mnogih zabluda da su im sinovi žestoki stručnjaci ako su se uspentrali na lestvici WOWa, smanjiće se nepotrebni troškovi i broj neinventivnih i neiživljenih tzv. prosvetnih radnika.
[ dragilic @ 12.01.2011. 00:14 ] @
Pokušaću da dam odgovor kritičarima profesora informatike.

***************
Što se tiče kritika na račun rada profesora informatike u pomenutoj gimnaziji (Sremac) možda je na mestu, ali bih želeo da istaknem nekoliko sledećih činjenica:

1. Po trenutno važećem zastarelom nastavnom planu i programu u III razredu gimnazije predviđen je toliko osporavan Pascal, a u četvrtom MS Front Page i to u svim gimnazijama Srbije a ne samo u Gimnaziji Stevan Sremac.

2. Šta zaista učenici naše škole mogu da urade najbolje govori portal koji su sami projektovali, pokrenuli, isprogramirali i koji danas koristimo u svakodnevnoj nastavi možete da pogledate na adresama www.nasaskola.net i www.nasaskola.net/moodle.

3. U ovom timu jezgro programerske ekipe (PHP, MySQL) čine sadašnji i bivši učenici ove gimnazije, ali i ostalih niških gimnazija. Naravno da se radi o učenicima koji obožavaju IT i sa kojima je svakom profesoru zadovoljstvo raditi sa njima. Uzgred budi rečeno planiraju da upišu ili već studiraju ETF u Nišu.

4. U svakoj generaciji postoje i učenici koji ne samo da nisu zaluđeni nekim predmetom ili školom uopšte, pa ih bukvalno ništa ne interesuje čak ni mogućnost da kod kuće pregledaju interesantne sadržaje koje su za njih i zbog njih postavljali njihovi vršnjaci (ali zato vole da provode sate i sate na FB i najčešće tvrde da im recimo informatika uopšte nije potrebna).

5. Takvim učenicima, hteli mi to ili ne, na kraju uvek moramo da tražimo neki apsolutni minimum koji je propisan nastavnim planom i programom pa većina njih upravo i traži pomoć najčešće u minut do 12 na privatnim časovima.


***************
Što se tiče kritika na račun Elektronskog fakulteta u Nišu, možda je na mestu, ali želim da podvučem nekoliko činjenica:

1. Elektronski fakultet u Nišu je prošle godine organizovao velike, veoma profesionalne, funkcionalne stručne kurseve u okviru TEMPUS projekta na kojima je bilo više od 700 nastavnika srednjih i osnovnih škola. Moram da priznam da je to posle 20 godina bio prvi i jedini ozbiljan kurs/seminar na kojem smo zaista mogli da dobijemo prave i nama više nego potrebne informacije. Kurseve je organizovalo 70 profesora i asistenata vrlo pažljivo i profesionalno sa prethodno dobro odrađenim istraživanjem i pripremom. Ne verujem da je u ovoj zemlji Srbiji iko organizovao jedan tako ozbiljan i upotrebljiv seminar za nastavnike u školama. Na kursevima je svaki polaznik korisitio sistem za elektronsko učenje od kuće u oblastima pomenutog C#, baza podataka, savremenih računarskih mreža, internet tehnologija...

2. Elektronski fakultet u Nišu već godinama pruža kompletnu tehničku podršku svim on-line PIL seminarima.

3. Diploma Elektronskog fakulteta je godinama bila jedna od retkih iz Srbije koja je cenjena na tržištu
razvijenih ekonomija.

4. Dobar broj profesora ovog fakulteta predaje ili je predavao i na svetski priznatim i prestižnim univerzitetima kao što je recimo Kembridž.

5. Od sedamdestih do pre par godina na birou za zapošljavanje skoro da nije ni bilo diplomiranih elektronaca, što zbog toga što je većina njih još u toku studija praktično nalazila posao ovde ili u inostranstvu, ali i zbog toga jer je ova grana privrede zaista imala veliki razvoj čak i u našoj zemlji i na kraju i zbog činjenice da je dobar deo njih bio sposoban i da pokrene sopstveni biznis.

6. Studije na ETF su trajale 5 godina (kada je na većini fakulteta bilo 4) i svaki student je morao da položi preko 40 uglavnom dvosemestralnih ispita.

7. Osnova koju je pružio ETF svojim studentima recimo 80ih je takva da su svi bili u stanju da potpuno samostalno prate sve brze promene u tehnologijama (između ostalog zato su i cenjeni na zapadu, jer poslodavac zna da ne mora da ulaže u njegovu dodatnu obuku).

8. ETF je pre mesec dana organizovao takmičenje srednjoškolaca (Infomanija) na kojem je učestvovalo 100-ak učenika iz Niša i okoline u okviru sajma JobFair (http://jobfairnis.rs/). Samo da podsetim da zvanično takmičenje koje organizuje MPS jedva prikupi 20-ak najzagriženijih iz jugoistočne Srbije da se takmiči u Pascalu ili C-u, odnosno da rešava matematičke zavrzlame programiranjem u "prastarim kompajlerima". Uzgred ti momci jedini i donose zlatne medalje skoro svake godine sa nekih tamo kojekakvih svetskih olimpijada (i kasnije pokreću z-trening). Ako je neko čuo da smo negde u svetu dobili neku medalju iz filozofije (prirodnih nauka) trebalo bi da nam javi, jer smo tu kao nacija najbolji na svetu.

Dakle, svaki ozbiljan trener je izuzetno svestan činjenice bi neko iz njegovog tima mogao svake godine da bude u poziciji da donosi zlatne medalje sa raznih takmičenja i olimpijada, mora svakog dana da trenira ne samo šutiranje lopte u gol, već i trčanje, skupljanje lopte, gimnastiku i još mnogo toga.

Slično je i sa obrazovanjem. Ovako napravljenim reformama ne samo da ćemo se vrlo brzo oprostiti i od medalja i od kakvih-takvih studentata na fakultetima, već će posledice biti daleko katastrofalnije naročito za par godina. Živi bili pa videli.


***************
Što se tiče kritika na račun samih profesora informatike koji predaju u srpskim gimnazijama (odnosno o starim profesorima OTO-a i ONO I DSZ-a) prihvatam delimično ali evo skoro tačnih podataka za sve 4 niške gimnazije:

1. Ukupno zaposlenih profesora svih: oko 270 imena (po normama oko 200)
2. Ukupno zaposlenih profesora informatike: 20 imena (po normama oko 18)
3. Prosek godina života profesora informatike: 35 (najstariji ima 45, najmlađi 24)
4. Od 20 profesora informatike 12 je završilo ETF, 5 PMF, 2 TF i za jednog nemam podatak.
5. Prosečan radni staž: oko 12 godina u prosveti (najiskusniji 18 godina)


Ovih 20-ak profesora informatike održava (naravno besplatno) trenutno 7 kabineta, odnosno oko 100 računara povezanih u LAN i 20-ak sajtova za potrebe škole ili obrazovanja. Osim što edukuje učenike, usput pokušava da edukuje i kolege (opet besplano) i posebno administraciju škole (takođe besplatno).

Ovaj poslednji pasus sam napisao, kako bi pokušao da konačno pojasnim svim kritičarima koji misle da se informatičari u gimnazijama u Srbiji bore za fond časova.
Realna situacija u praksi je sasvim drugačija. Profesori informatike u gimnazijama (i ne samo u gimnazijama nego i u svim ostalim srednjim i osnovnim školama) skoro uvek imaju praktično duplo veću normu od svih ostalih kolega (doduše ova druga polovina se ne plaća), pa kada svi ti informatičari izgube svoje časove uskoro, postavljam pitanja svima koji čitaju ovaj tekst:

1. Ko će održavati kabinete u gimnazijama? Firme? Super. Baš se radujem, jer mi to tražimo već 15 godina.
2. Ko će pomagati administraciji u gimnazijama? Stručnjaci, sistem administratori. Odlično, jedva čekam(o).
3. Ko će pomagati kolegama ako požele slučajno da ponesu projektor i/ili laptop da pokažu neku vrhunsku MS Power Point preznetaciju? Naučiće na seminarima. Odlično, verujte mi da jedva čekamo da konačno nauče.
4. Ko će popunjavati silne tabele za EIS, CENUS, ŠRP, UPIS, godišnje planove i programe, samovrednovanje, svedočanstava? Administracija i ostale kolege. Stvarno jedva čekam(o).
5. Ko će održavati sajtove škola? Firme. Odlično, tako i treba.
6. Koga će konsultovati prilikom nabavke novih računara? A da, pa nema potrebe da se nabavljaju novi računari, jer su već nabavljeni ovi postojeći, a pošto se neće ni korisiti u nastavi i postojeći više neće biti potrebni, pa bi prostor sadašnjih kabineta mogao mnogo pametnije da se iskoristi, na primer za razne okrugle stolove.

Svim kritičarima profesora informatike, samo želim da kažem da ne treba da zaborave jednu izuzetno važnu komponentu a to je da kvalitetan projekat (i proizvod) ne čine samo kvalitetna oprema i jak budžet, već i dobar kadar odnosno kvalitetna TEHNIČKA PODRŠKA, a to znači kvalitetno obrazovani stručni ljudi ili kraće rečeno POVERENJE (u opremu, tehniku i stručnost ljudi) koje se ne primećuje dok sve radi kako treba, ali čim stane odmah svi kukaju. Nadam se da je svima jasno da:

POVERENJE (KVALITET) SE SISTEMATSKI (I GODINAMA) STVARA I GRADI,
a IZUZETNO LAKO UNIŠTAVA!

Takođe, želim da pojasnim još jednom da se svet drastično izmenio u poslednjih 20 godina, i što je još važnije da će se još više dramatičnije izmeniti u narednih 10, tako da će nam ova 2011. u 2020.-oj (kada će prva generacija reformisanih gimnazijalaca tražiti posao) izgedati kao daleka i duboka praistorija, a upravo je to prva osnovna ključna stvar koju naši reformatori ne vide ili poptupno ignorišu.

Da li će se neko 2020.-e sećati MS Power Point prezentacija i FaceBook-a? Možda će i preživeti u Srbiji.

Da li će se neko sećati glomaznih desktop računara i desktop baza podataka, Pascal-a, PHP-a, C#, Java-e i ovih i ovakvih foruma na kojima sada trošimo svoje dragoceno vreme?

Kakav je naš odgovor? Recimo da ne znam(o).

Zato bih zamolio kritičare da nam pojasne da li danas treba učenicima da pokazujemo MS Windows 2020 kako bi ih pripremili za posao koji će tražiti 2020. godine i kako nas ne bi kritikovali bar te 2020. godine da smo ih učili nešto što je zastarelo? Bilo bi dobro i da neko postavi linkove za instalacije svih alata koji će se koristiti od 2020. do 2030. godine, kako bi odmah mogli da se primenjuju u nastavi.

Još jednom, na kraju, želim da istaknem da je obrazovni sistem izuzetno kompleksan i važan za budućnost društva i da svaka promena ostavlja niz dobrih i loših posledica u dužem vremenskom periodu a posebno u vremenima u kojim živimo.

A to samo znači da svaka ozbiljna sistemska promena zahteva niz ozbiljnih istraživanja, analiza i testiranja.
Svaka površnost i neozbiljnost daje tragične posledice u budućnosti.

Isto tako i reforma gimnazijskog obrazovanja ne može i ne treba da se zasniva i svodi na PIJACU FONDOVA ČASOVA na kojoj se iz rukava dele i otimaju časovi i to po principu čiji je esnaf ili lobi jači ili uticajniji (mada je to skoro neizbežno).

I na samom kraju, prosto mi zvuči neverovatno i paradoksalno da u 2011. godini moram da "pravdam" realne IT zahteve i potrebe i ovog društva i budućih generacija. Ali to je valjda zemlja Srbija u kojoj je svaki paradoks i moguć i logičan. Ako smo ponosni na tu činjenicu i to je u redu, ali onda ne bi trebalo ni da se čudimo ni da kukakamo što svi u našem okruženju (sem Albanije, a koliko vidim i oni će nas prestići uskoro) trenutno imaju bolje standarde i veće prosečne plate, jer se svaka greška (posebno u XXI veku) skupo plaća i stvarno košta (a neko mora da je plati).


E sad, ako neko smatra da sam preterao ili možda izneo neistine ili pak smatra da je sve što sam naveo tačno ali ipak nepotrebno, zaista nemam ništa protiv, samo bih unapred zamolio sve kritičare da ne kritikuju površno samo da bi kritikovali, već da se potrude da svoju kritiku i argumentuju ako je ikako moguće.

Unapred hvala,
Dragan Ilić

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 12.01.2011. u 04:26 GMT+1]
[ Anjale @ 12.01.2011. 07:01 ] @
Poenta priče oko statusa Inforamtike u gimnazijskom obrazovanju je:

Kada su pominjani razlozi za reformu, govorilo se o lošim rezultatima naših učenika na PISA testu, previše nefunkcionalnog znanja, previše predmeta, previše tzv. enciklopedijskog znanja i učenja napamet.

Ovo je tačka oko koje se svi slažemo.

Čudno je što su u priloženom planu dodati i/ili ostavljeni kao obavezni upravo predmeti iz kojih se stiču nefuncionalna, enciklopedijska znanja i najčešće se svode na učenje napamet. Da li mora obavezni predmeti na matematičkom smeru da bude Muzičko, Likovno, Sociologija...a jednini predmet koji je eliminisan kao obavezni u gimnazijama je Informatika iako se zna da se 80% nastave iz informatike izvodi u kabintu, i da učenici stiču i te kako praktična i primeljiva znanja.

Dalje...nema pilot programa niti neke ozbiljne analize koje se rade i za mnogo manje poduhvate od reforme celokupnog gimnazijskog obrazovanja.

ps
Ako kolege iz Vranja i Vlasotinaca imaju zamerke na rad inforamtaičara, molim da takav problem reše unutar svojih aktiva ili na nivou škole.
[ mmix @ 12.01.2011. 08:35 ] @
Ja nisam ni rekao da je plan dobar (gde sam ja to rekao?), plan je kao i svaki drugi pre njega mediokritetan i deca ce i dalje padati na PISA testovima. To je neizbezno a krivci su pored vas i sve vase kolege koje isto tako kao vi pasionirano posmatraju beskorisno znanje koje oni serviraju. U tom vasem sukobu esnafa na kraju stradaju ucenici koji dobiju beskorisna znanja koja im ne sluze u daljem skolovanju, nikakvu akademsku tehniku a esnafi dobiju fondove za svoje clanove. Niste vi nista drugaciji od esnafa univerzitetskih profesora koji vec godinama sabotiraju i miniraju bolonjski proces jer im nije u finansijskom interesu. Nista niste ni drugaciji od tih profesora likovnog u komisiji koji su isposlovali cas likovnog, jer da su oni izuzeti kao sto ste vi bili onda bi oni kukali "kako ce dete kroz zivot bez da zna za jednog Van Goga i Gogena i bez da zna suptilne razlike izmedju impresionizma i postimpresionizma". I mnog bi se slozili sa njima da je takvo znanje neophodno za jenog buduceg intelektualca.

Citat:
GoranaSM
U prvom razredu radim hardver jer smatram da deca treba da poznaju delove računara. Naravno za to postoji jedan računar na kome oni mogu da isprobaju ubacivanje kontrolera i povezivanje diskova. Da vide kako izgleda matična ploča, procesor, RAM...
U drugoj radim Internet i zaštitu na internetu. I naravno Excel i Corel.
Ove godine predajem četvrtom razredu - Delphi.
Jedini problem je treći razred i programiranje u Pascal-u.


Znaci Delphi nije programiranje? Kukala nam majka. Sta onda radite iz Delphi-a? Drag & Drop kontrola na formu celu godinu?
Godinu dana ucite decu da ukopcaju i iskopcaju molex konektor i primene stil u wordu? To je vas plan i program? Ozbiljno?

Citat:
I naravno da mi je važan i fond časova, tj u prevodu, moj posao. Pa zar bi Vama bilo sve jedno kad bi vam neko najavio da ove ili sledeće godine ostajete bez posla.

Naravno da bi mi bilo krivo, ali to mi i dalje ne daje za pravo da uzurpiram generacije djaka samo da bih ja imao platu na drzavnoj sisi (i nemojte es osetiti bas direktno prozvanim, to isto vazi i za sve vase kolege sa drugih "katedri"). Samim tim je vasa pozicija u ovom razgovoru zauvek redukovana sa etickog stanovista jer vi imate direktan finansijski interes da maltretirate ucenike. Ili je i etika i sukob interesa nesto sto zahteva detaljno objasnjenje? Vi ste javni sluzbenici i sluzite odredjenoj svrsi, nemate prava da izmisljate svrhu da bi ste se zadrzali na toj sisi. Totalno masite svrhu svog postojanja kao gimnazijskih profesora i to se vidi i po ovom carsavu koji dragilic po obicaju kuca (al eto procitao sam profesore). Vi se hvalite prakticnim minulim radom svojih ucenika? Portal koji su napravili ucenici? WTF? Jeste vi strukovna programerska skola? Nemate bre vi pravo da trazite da se to uzme kao pohvala vaseg rada. Jedino merilo vaseg uspeha i uspeha svih vasih gimnazijskih kolega je prolaznost vasih ucenika na prijemnim ispitima za fakultet i procenat vasih ucenika koji zavrse fakultet. TO je vasa svrha kao gimnazijskih profesora, da decu spremite za fakultet i zapocnete put njihovog kalupljenja u buduce intelektualce, zbog toga vas drustvo placa. A to je svrha koju niste ispunjavali ni kad sam ja bio gimnazijalac a ne ispunjavate je ni sada jer je prolaznost na fakuletima OCAJNA, da ne pricam o jadnosti, neoriginlanosti i plagijatima koji se valjaju po univerzitetu kroz seminarske, cak i zavrsne radove. Retko ko uopste zna kako da radi akademsko istrazivanje i kako da uopste ispravno citira i parafrazira izvore. Toliko o poznavanju informatike posle cetiri godine rada sa vama.
[ nenad.dj @ 12.01.2011. 09:35 ] @
@mmix: imam utisak da uporno kritikuješ svoju gimnaziju koju si pohađao pre 20-tak godina.
Ako si već znao šta te interesuje zašto nisi upisao neku drugu srednju školu ili možda i nisi baš bio siguran šta želiš da radiš u životu?

Da li imaš neka svežija iskustva? Da li si upoznat sa današnjim planom i programom gimnazije?

Tvoji komentari generalizuju situaciju „na terenu“, a svaka generalizacija je pogrešna. U svakoj profesiji se mogu naći oni koji ne rade svoj posao kako treba, ali to ne znači da svi rade loše. Što je organizacija veća i lošije organizovana veća je i šansa da se ima onih koji ne rade dobro (ili ne rade uopšte).

Verujem da ima profesora informatike koji ne rade dostojno posao za koji su plaćeni, ali isto tako postoje i profesori drugih predmeta na čiji rad bi mogle da se nađu zamerke. Ovaj problem bi trebalo rešavati stručnom i nezavisnom kontrolom rada nastavnika i profesora i ovo nema direktne veze sa reformom gimnazija.

Reformu treba oblikovati pre svega prema potrebama privrede, pa onda i prema potrebama đaka, a ne prema predrasudama da profesori informatike nisu dovoljno stručni da sprovedu plan i program.
[ GoranaSM @ 12.01.2011. 09:43 ] @
@mmix
kolega, da niste toliko maliciozno raspoloženi prema profesorima informatike, verovatno biste pročitali da sam napisala programiranje u Pascal-u, a ne programiranje uopšte. Žao mi je što ste, očigledno imali loše iskustvo sa vašim profesorima informatike, ali to definitivno ne možete primeniti na sve profesore.
Isto tako, postoje i profesori drugih predmeta koji ne rade svoj posao kao što bi vi možda želeli, pa nismo za ukidanje tih predmeta. Po vašem, trebalo bi ukinuti školovanje, jer u Srbiji sigurno iz svih predmeta možete da pronađete profesore koji "ne rade dovoljno sa decom". I svi mi dobijamo platu "za maltretiranje dece". Pa, dosta mi je takvih kvazi-intelektualaca koji smatraju da je škola maltretiranje učenika.
Ajde da je ukinemo... A i što upisujemo decu u srednje škole?

[ sfsgagi @ 12.01.2011. 10:39 ] @
Da se i ja malo ukljucim...
Ja sam isao u Stevan Sremac gimnaziju i posle zavrsio Elfak na racunarskom smeru pa mislim da mogu da dam svoj skromni doprinos diskusiji kao dobro informisan pojedinac. Potrudicu se da budem kratak.

Citat:
1. Po trenutno važećem zastarelom nastavnom planu i programu u III razredu gimnazije predviđen je toliko osporavan Pascal, a u četvrtom MS Front Page i to u svim gimnazijama Srbije a ne samo u Gimnaziji Stevan Sremac.


Problem ucenika koji je zatrazio pomoc "sa strane" u jednom od ranijih postova nije toliko u planu i programu vec u nacinu na koji mu je taj plan prezentovan kao i profesoru u kojeg izgleda nema poverenje. Zasto on nije pitao profesora da mu pomogne?

Citat:
Šta zaista učenici naše škole mogu da urade najbolje govori portal koji su sami projektovali, pokrenuli, isprogramirali i koji danas koristimo u svakodnevnoj nastavi možete da pogledate na adresama www.nasaskola.net i www.nasaskola.net/moodle.


Pohvala za ovo.

Citat:
4. U svakoj generaciji postoje i učenici koji ne samo da nisu zaluđeni nekim predmetom ili školom uopšte, pa ih bukvalno ništa ne interesuje čak ni mogućnost da kod kuće pregledaju interesantne sadržaje koje su za njih i zbog njih postavljali njihovi vršnjaci (ali zato vole da provode sate i sate na FB i najčešće tvrde da im recimo informatika uopšte nije potrebna).

5. Takvim učenicima, hteli mi to ili ne, na kraju uvek moramo da tražimo neki apsolutni minimum koji je propisan nastavnim planom i programom pa većina njih upravo i traži pomoć najčešće u minut do 12 na privatnim časovima.


I u mojoj generaciji (matematicki smer) je bilo puno ljudi koji nisu voleli latinski jezik ali je iskusna profesorka koja zna svoj posao naterala ljude da ga dobro nauce i da nauce da rade uopste. Slicno je bilo i za srpski jezik i i dan danas ti ljudi su zahvalni takvim profesorima.

Citat:
Što se tiče kritika na račun Elektronskog fakulteta u Nišu, možda je na mestu, ali želim da podvučem nekoliko činjenica:

1. Elektronski fakultet u Nišu je prošle godine organizovao ....


Ovde se vec ne bi upustao u diskusiju zbog sukoba interesa ali bih rekao da ljudi uzmu i pogledaju sajt fakulteta pa sami procene. http://www.elfak.ni.ac.rs

Citat:
Što se tiče kritika na račun samih profesora informatike koji predaju u srpskim gimnazijama (odnosno o starim profesorima OTO-a i ONO I DSZ-a) prihvatam delimično ali evo skoro tačnih podataka za sve 4 niške gimnazije:

....
4. Od 20 profesora informatike 12 je završilo ETF, 5 PMF, 2 TF i za jednog nemam podatak.
...


(E, ovde je glavno...)
Da li ste istrazili kriterijume na osnovu kojih su ti profesori zaposljeni?
Ako i to izuzmemo iz razmatranja (iako je to veoma vazno), sledece veoma vazno pitanje bi bilo koliko je od tih 12 sa ETF-a (Elfak-a) sa racunarskog smera?
(ovo nije tako nevazno ako se uzme u obzir da su na elektronskom fakultetu ljudi uglavnom zbog programiranja "bezali" na druge smerove. Ako su ti ljudi u medjuvremenu postali profesori informatike i programiranja onda tu nesto nije u redu i takvi sigurno nece da "pobude" zainteresovanost kod ucenika za taj predmet).
Takodje, ovih 5 PMF, da li su svi sa informatickog smera?
Ovde ne bi bilo lose dodati i procenat koliko ljudi koji zavrse PMF informatiku nadje posao u programerskim firmama tj. van osnovnih/srednjih skola.
TF? (tehnicki fakultet? tehnoloski iz leskovca?)
Razumete poentu? Zar ja ne bih mogao da predajem biologiju u srednjoj skoli? Mogao bih to da radim tehnicki (nabubao bih) ali sigurno ne bih ucenicima preneo entuzijazam jer bi videli da se i ja "smaram" dok im to drzim. A kad sam iz oblasti ja cu im uz obavezan program dodati: "hej, vidite ovaj blog? vidite ovaj konkurs gde mozete zaraditi novac? (GSoc, ...), Kontaktiracu profesora srednje skole iz Nemacke/Engleske/... jer ne moram da se stidim svog informatickog znanja i omogucicu razmenu sa tom skolom, Preporucicu talentovanog ucenika informaticara da ode u Petnicu, ...).

Da ne bude sve kritika bez predloga resenja (nesto od predloga ima i u prethodnom pasusu) evo sta mislim da bi trebalo uraditi ili bar pokusati:

- Trebalo bi se zalagati za javni kriterijum zaposljavanja nastavnika i profesora (nekvalitetni ljudi (cast proaktivnim izuzecima koji ne spadaju u ovu grupu) ne mogu ni da naprave nesto dobro)
- Napisati projekat ili na neki drugi nacin naci sredstva za ukljucivanje ljudi iz privrede u obrazovanje (da li u vidu dopunskih predavanja za ucenike, stipendija za part time poslove, praksi i sl.)
- Takodje bi trebalo raditi na motivaciji tako sto bi se vise ukljucili blogovi, soc. mreze u obrazovanju (zar profesor informatike ne bi trebalo da ume da napravi facebook aplikaciju preko koje bi ucenik mogao da unese domaci umesto da ga donosi prepisan u svesci ili iskopiran na flash-u?)

Podestio bih samo na kraju da profesor ima fond od 20 casova nedeljno sto mu daje jos 20h slobodno da svake nedelje radi na poboljsanju nastave. (Da, znam da se treba pripremiti za nastavu i da ima jos tu obaveza pored samih casova, ali znajuci (posto mi je to posao) koliko traje priprema nastave za fakultet a slozicete se da je ovo drugo zahtevnije, mislim da je 20h stvarno dostupno profesoru srednje/osnovne skole svake nedelje).

Pozdrav!
[ dejanet @ 12.01.2011. 10:47 ] @
Moje skromno misljenje je da se propusteno obrazovanje u osnovnoj i srednjoj ne moze vise nikada nadohnaditi, narocito ne na nekom privatnom fakultetu ili slicnoj 'kombinaciji' negde u unutrasnjosti. Svi propusti koji se stavljaju pod tepih za kasnije, pa za kasnije i tako svrseni student, diplomac dodje na razgovor za posao, koji postaje krajnje neprijatan kada se kandidat podvrgne testu znanja iz oblasti za koju konkurise. Ti rezultati su bili sokantni..

Tragedija je da nove generacije prakticno jedini pravi test i evaluaciju stecenog znanja i vestina dozive na probnom radu ili testu za prvi posao. Naravno tu je neprijatan susret sa realnoscu kako za poslodavca tako i za kandidata.
[ mmix @ 12.01.2011. 10:49 ] @
Citat:
GoranaSM:kolega, da niste toliko maliciozno raspoloženi prema profesorima informatike, verovatno biste pročitali da sam napisala programiranje u Pascal-u, a ne programiranje uopšte. Žao mi je što ste, očigledno imali loše iskustvo sa vašim profesorima informatike, ali to definitivno ne možete primeniti na sve profesore.
Isto tako, postoje i profesori drugih predmeta koji ne rade svoj posao kao što bi vi možda želeli, pa nismo za ukidanje tih predmeta. Po vašem, trebalo bi ukinuti školovanje, jer u Srbiji sigurno iz svih predmeta možete da pronađete profesore koji "ne rade dovoljno sa decom". I svi mi dobijamo platu "za maltretiranje dece". Pa, dosta mi je takvih kvazi-intelektualaca koji smatraju da je škola maltretiranje učenika.
Ajde da je ukinemo... A i što upisujemo decu u srednje škole?


Naravno da mi vi licno niste krivi, krivi ste svi zajedno. I ne samo vi informaticari nego svi gimnazijski profesori zajedno. Pe meni ne bi trebalo ukinuti skolovanje niti sam ja to rekao, sta vise mislim da bi minimum 3. stepen morao biti obavezan za sve. Ali po meni bi MORALA da se uradi radikalna reforma srednjeskolskog sistema i konacno i potpuno odvajanje strukovnih od akademskih skola ili potpuno ukidanje gimnazije (ako se ne moze obezbediti da velika vecina gimnazijalaca zavrsi faks) i rasporedjivanje akademskih korena na posebne nestrukovne grupe u strukovnim skolama, slicno kao sto se razdvajaju majstori od tehnicara. Posle toga ukinuti ocene iz srednje skole kao parametar na upisu i rangirati te mlade adolescente po spremnosti za studije. A nikakva reforma srednje skole u kojoj odlucuju oni koji imaju sukob interesa i cak direktan finansijski interes jednostavno nije moguca.

Ja i moje iskustvo smo sigurno krivi za ocajno stanje u Srpskim gimnazijama?!? Zanimljivo je kako generalizujete stvari kad vam odgovara a kad vam ne odgovara onda ih individualizujete kao moje lose iskustvo i moj licni problem?!?. Moje iskustvo je potpuno nevazno, ja sam samo jedan u statistici ali jedan koji bira da posmatra stvari drugacije, da generalizuje to sto vi individualizujete i obrnuto.

Krunski dokaz, onaj koji vas optuzuje i koji bi morao da vam presudi je prolaznost na fakultetima. Sve ostalo je nevazno, ja ne moram da budem informaticar, ne moram da budem matematicar ni biolog ni likovni ekspert. Jednacina je prosta, X ljudi udje u gimnaziju, od toga Y ljudi zavrsi fakultet. Y/X je vas skor. Vas alfa i omega. Sve ostalo je vas esnafski sum kojim pokusavate da zamazete oci ljudima. Isto tako ne moram biti Ajnstajn da bih video da je svaka reforma skolstva u ovoj zemlji prvobitno i u osnovi bazirana na interesima zaposlenih u sistemu umesto na interesima korisnika sistema i drustva generalno, i jednu od tih reformi sam osetio i na svojim ledjima kao "matematicko programerski saradnik". I po tome je svaka vasa reforma slicna i svim ostalim reformama u drugim profesijama u Srbiji, pravnicima, medicinarima, politicarima. Mene to vase madjijanje ne iznenadjuje, ali me zulja to sto pokusavate da mi isperete mozak i da sebe postavite kao neku uzvisenu grupaciju/elitu zato sto ste medju retkima koji su zavrsili faks. K'o sto su pravnici u Srbiji naucnici jer tako ne moraju da placaju porez. A mi smo svi ostali smo budale i nemamo svoj mozak da vidimo da se vi vise bunite sto su VAS preskocili nego sto je program los i sto mu u osnovi nije generalni pokret ka vecem broju uspesnih akademaca. Tako da, previse se prica a premalo zna a rezultat toga je 5% fakultetski obrazovane populacije u Srbiji, od cega samo deo upotrebljivih u industriji. Mene bi bilo sramota, al vas ocigledno nije. Samim tim su i ove rasprave bespredmetne jer cete vi jos godinama i generacijama, ruku pod ruku sa akademijom, unistavati mlade umove bez ikakvih posledica. Stvarno nemam potrebu da se borim sa vetrenjacama i ubedjen sam i da cete uspeti da napravite dovoljno galame da sebi obezbedite fond casova. Al red je i da znate da ima i ljudi koji su izasli iz pasaluka i videli bolje i koji vide da je car go, mozda se i udarite po obrazu na individualnoj osnovi.

I ne bih se bas takmicio sa mnom u tome ko ima "veci" akademski rejting. Degutantno je, a i izgubices (cak znam i razliku izmedju impresionizma i postimpresionizma )

Puno pozdrava,
vas kvazi intelektualac.
[ sfsgagi @ 12.01.2011. 11:02 ] @
Citat:
mmix
Krunski dokaz, onaj koji vas optuzuje i koji bi morao da vam presudi je prolaznost na fakultetima. Sve ostalo je nevazno, ja ne moram da budem informaticar, ne moram da budem matematicar ni biolog ni likovni ekspert. Jednacina je prosta, X ljudi udje u gimnaziju, od toga Y ljudi zavrsi fakultet. Y/X je vas skor.


E, da. Na one prethodne analize kadra koje sam pominjao treba ukljuciti i ovaj skor obavezno.
Mozda bi se mogao dodati i specificniji tj. motivacioni skor tipa: koliko ljudi od ukupnog broja ucenika upise neki tehnicko/informaticki fakultet? Taj skor pokazuje broj ljudi koje su profesori informatike zainteresovali za svoju struku. I naravno i za njih izracunati pomenutu kvotu.

[ GoranaSM @ 12.01.2011. 11:42 ] @


Citat:
sfsgagi: E, da. Na one prethodne analize kadra koje sam pominjao treba ukljuciti i ovaj skor obavezno.
Mozda bi se mogao dodati i specificniji tj. motivacioni skor tipa: koliko ljudi od ukupnog broja ucenika upise neki tehnicko/informaticki fakultet? Taj skor pokazuje broj ljudi koje su profesori informatike zainteresovali za svoju struku. I naravno i za njih izracunati pomenutu kvotu.



Koliko ja znam, dobar deo gimnazijalaca zadnjih godina, upisuje pravni fakultet. Koji profesori (čitaj predmeti) u gimnazijskom obrazovanju bi bili zaslužni za to. Čisto da znam koji od mojih kolega su zaslužni za dobar skor na pravnom. A slično je i sa ekonomskim fakultetom.

Nije vam palo na pamet da se tu ne radi o zaslugama i entuzijazmu profesora, već o trenutnoj situaciji u zemlji koja nema privredu pa samim tim ne može da pruži nikakvu garanciju za posao budućim elektroncima, građevincima, mašincima...
Naravno, takvi ljudi će otići u inostranstvo, podvijenog repa, jer su višak u sopstvenoj zemlji, iako su odlični stručnjaci.

@mmix
apsolutno mi nije namera bila da se sa bilo kim takmičim u "akademskom rejtingu". A znam mnoge koji su i doktori nauka, a baš i nisu zaslužili da se nazivaju intelektualcima. To što uporno oponirate sigurno vas ne čini intelektualcem. Samo govori o vama i vašoj ličnosti. Ponekad treba pogledati stvari šire.
I ne želim da nas ova rasprava udalji od teme ovog foruma. A to je reforma gimnazija u kojoj nema informatike.

Vaši argumenti do sada me nisu ubedili, pa vas molim da bar budete konstruktivni i date vaše mišljenje o tome kako bi, po vama trebalo reformisati gimnaziju (nadam se sa informatikom).

Lako je kritikovati, malo je teže dati neki konstruktivan predlog....
A takvi su uvek dobrodošli.

Pozdrav od koleginice sa možda nižim akademskim rejtingom
[ sstankos @ 12.01.2011. 11:45 ] @
“Mozda bi se mogao dodati i specificniji tj. motivacioni skor tipa: koliko ljudi od ukupnog broja ucenika upise neki tehnicko/informaticki fakultet? Taj skor pokazuje broj ljudi koje su profesori informatike zainteresovali za svoju struku. I naravno i za njih izracunati pomenutu kvotu.”
Pa to isto pitanje se može postaviti i profesorim muzičkog i likovnog. Koliko maturanata upiše muzičku ili likovnu akademiju pa imaju obavezan predmt sve četri godine. A da paradoks bude veće, kad već pričamo o tome, i u jednoj i u drugoj srednjoj školi (muzičkoj i likovnoj) informatika je obavezan predmet u sve četri godine. Ako u svemu tome neko pronađe malo mozga onda ga ja nemam definitivno.
Problem zapošljavanja ljudi u državnim institucijama, gde spada i školstvo, je isti i generalizuje se za svaku državu na ovoj zemaljskoj kugli. To je politička pripadnost i veza i o tome ne vidim svrhu više da se komentariše, svaki dalji komentar je izmišljanje varene vode!
[ sfsgagi @ 12.01.2011. 12:04 ] @
Citat:
GoranaSM: Koliko ja znam, dobar deo gimnazijalaca zadnjih godina, upisuje pravni fakultet. Koji profesori (čitaj predmeti) u gimnazijskom obrazovanju bi bili zaslužni za to. Čisto da znam koji od mojih kolega su zaslužni za dobar skor na pravnom. A slično je i sa ekonomskim fakultetom.

Nije vam palo na pamet da se tu ne radi o zaslugama i entuzijazmu profesora, već o trenutnoj situaciji u zemlji koja nema privredu pa samim tim ne može da pruži nikakvu garanciju za posao budućim elektroncima, građevincima, mašincima...
Naravno, takvi ljudi će otići u inostranstvo, podvijenog repa, jer su višak u sopstvenoj zemlji, iako su odlični stručnjaci.



Predmeti koji su mozda uslovili interesovanje za pravni: Istorija, Srpski jezik, Sociologija, Filozofija, Ustav, ... (trebalo bi se raspitati kod vasih kolega...)
Isto tako, Vi kao informaticar bi trebalo da znate da je zaposlenje za programere vrlo lako naci u Srbiji i to bez ikakve "veze" i imati veoma veliku platu (2, 3x vecu od vase). To sto ucenici nisu obavesteni o tome, pa biraju pravni i ekonomski gde ce moci kasnije samo da placu za posao je upravo Vasa krivica.

Citat:
sstankos:
Pa to isto pitanje se može postaviti i profesorim muzičkog i likovnog. Koliko maturanata upiše muzičku ili likovnu akademiju pa imaju obavezan predmt sve četri godine. A da paradoks bude veće, kad već pričamo o tome, i u jednoj i u drugoj srednjoj školi (muzičkoj i likovnoj) informatika je obavezan predmet u sve četri godine. Ako u svemu tome neko pronađe malo mozga onda ga ja nemam definitivno.
Problem zapošljavanja ljudi u državnim institucijama, gde spada i školstvo, je isti i generalizuje se za svaku državu na ovoj zemaljskoj kugli. To je politička pripadnost i veza i o tome ne vidim svrhu više da se komentariše, svaki dalji komentar je izmišljanje varene vode!


Sto se tice upisa isto vazi kao i za Goranu.
A sto se tice problema zaposljavanja ja ne zelim da raspravljam kako se manifestuje vec kako ga leciti i zbog toga sam ga pomenuo. U tom pogledu, smatram da je jako vazno imati kvalitetne statisticke podatke a ne "naklapati" na osnovu nepotpunih informacija (traceva).




[ dejanet @ 12.01.2011. 12:10 ] @
Nisu bas najbolji parametri za evaluaciju..

Primer: ..bivsi poslodavac je trazio prijem u Ministarstvu prosvete da se pozali na kvalitet kadra koji je dolazio sa etf/fon..

Upisivanje i zavrsavanje fakulteta je po vecini mission accomplished ali nije..
[ Anjale @ 12.01.2011. 12:11 ] @
Statistika pokazuje da je u Srbiji 6-7% visoko obrazovanih, ima oko 900 000 nezaposlenih, od toga je 10% sa VSS. Naši učenici znaju da će stati u isti red sa još 90 000 njima sličnih, dakle...nedostaje im motiv za studije. Ujedno je to i razlog male zaiteresovanosti učenika za tehničke fakultete, jer činjenica je da će jako teško doći do posla.

EU nam je nametnula da ako hoćemo sa njima mora 30-40% stanovništva da budu visoko obrazovani. Da li će za desetak godina ovih 40% visoko obrazovnog kadra biti pokazatelj da su posle reforme gimnazija, u školama ostali da rade samo stručni i dobri profesori? Ne znam...

[ sfsgagi @ 12.01.2011. 12:29 ] @
Citat:
Anjale: Statistika pokazuje da je u Srbiji 6-7% visoko obrazovanih, ima oko 900 000 nezaposlenih, od toga je 10% sa VSS. Naši učenici znaju da će stati u isti red sa još 90 000 njima sličnih, dakle...nedostaje im motiv za studije. Ujedno je to i razlog male zaiteresovanosti učenika za tehničke fakultete, jer činjenica je da će jako teško doći do posla.

EU nam je nametnula da ako hoćemo sa njima mora 30-40% stanovništva da budu visoko obrazovani. Da li će za desetak godina ovih 40% visoko obrazovnog kadra biti pokazatelj da su posle reforme gimnazija, u školama ostali da rade samo stručni i dobri profesori? Ne znam...


Ta statistika nije fokusirana na informaticare a o tome se ovde raspravlja. Hocu da kazem da kad je racunarstvo (ne i masinstvo, gradjevina, elektronika) u pitanju statistika je mnogo bolja sto se tize zaposlenosti a opet se neki informaticari "vade" na to.

Zar mogucnost odlaska u inostranstvo ili zaposljavanja u Srbiji bez potrebe da se trazi "veza" i visoka plata nisu dovoljni da motivisu nekog da upise racunarstvo? (znam da danasnja omladina ima mozda drugacije zelje ali opet ima sigurno dobre i vredne dece i njih ne treba ispustiti i treba naci nacin da se usmere).
[ dragilic @ 12.01.2011. 12:39 ] @
U redu mmx, recimo da prihvatam iznete stavove i kritike.

Istovremeno se izvinjavam što se stekao utisak da hvalim svoj rad.

Evo još nekoliko traženih statističkih podataka za Gimnaziju "Stevan Sremac" za period od 2001. do 2010. godine:

1. Ukupan broj učenika koji je završio IV razred: 7542.
2. Ukupan broj učenika koji je položio prijemni ispit na fakultetima u prvom upisnom roku: oko 7000 (nemamo precizan podatak).
3. Ukupan broj učenika koji nije nastavio dalje školovanje na nekom od univerziteta: oko 50 (nemamo tačan podatak).
4. Ukupna prosečna ocena učenika na nivou škole: 4.12.
5. Ukupna prosečna ocena učenika iz računarstva i informatike na nivou škole: 4.19.
6. Procenat prolaznosti na ispitu iz oblasti informatike na fakultetima na kojima informatika nije jedan od osnovnih predmeta: oko 90% u prvom ispitnom roku (nemamo tačan podatak).
7. Prosečna ocena na ispitu iz oblasti informatike na fakultetima na kojima informatika nije jedan od osnovnih predmeta: oko 8.50 (nemamo tačan podatak).
8. Broj učenika koji je upisao fakultete na kojima je informatika dominantna: oko 500 (nemamo tačan podatak).
9. Broj učenika koji je završio fakultete na kojima je informatika dominantna: oko 450 (nemamo tačan podatak).
10. Ukupan broj učenika koji je upisao, nastavio i završio studije u inostranstvu: oko 50.
11. Prosečan broj izostanaka po učeniku godišnje: 27.
12. Prosečan broj izostanaka po učeniku na časovima računarstva i informatike godišnje: oko 0.75 (nemamo potpuno precizan podatak).

Izvori:
1. interna elektronska evidencija Gimnazije "Stevan Sremac"
2. podaci iz baza podataka NSZ, opštine, ŠU Niš i nekih fakulteta.
3. povratne informacije bivših učenika naše škole.

Prikazani statistički podaci vezani za fakultete nisu potpuno validni jer se baziraju na projekcijama na osnovu uzoraka, dok su podaci vezani za samu školu prilično precizni jer ih redovno unosimo i održavamo godinama.

Pretpostavljam da su traženi podaci za druge dve niške gimnazije verovatno bolji.

Odgovor sfsgagi:
1. Od 12 profesora računarstva i informatike u niškim gimnazijama svih 12 je završilo smer RTI.
2. Za kolege koji su završili PMF nemam tačne podatke, ali većina njih je diplomiralia na katedri za informatiku.
3. TŠ je Tehnički fakultet Zrenjanin - zvanje profesor računarstva i informatike.

Inače hvala svima na iskrenim i dobronamernim kritikama i komentarima.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 12.01.2011. u 16:13 GMT+1]
[ the_tosic @ 12.01.2011. 15:22 ] @
nenad.dj:
Citat:
moj utisak je da kritika reforme ima za cilj da se isprave uočeni nedostaci, a ne da se ospori reforma uopšte.

Nisam siguran koliko fizike je potrebno budućem biologu, ali nisam ni siguran koliki će procenat gimnazijalaca pre 4. godine tačno znati šta će studirati.

Što se tiče izučavanja programiranja nisam primetio da je ovde bilo priče da programiranje treba uvrstiti u obavezne premete. Upravo suprotno - programiranje i treba da bude izborni predmet. Pravniku će itekako biti potrebni znanja i veštine koja podrazumeva ECDL standard.


Iskren da budem, onaj ko je upisao gimnaziju, a ne zna koja ga oblast interesuje taj ni ne treba dalje da se skoluje. Takvi ljudi postaju genericki studenti koji daju ispite bez preteranog udubljivanja. Ja samo znam da bi biologija u srednjoj bila mnogo kvalitetnija da nije bilo nas par retarda, kao da bi fizika bila kvalitetnija da nije bila gomila nezainteresovanih.

Kazem JEDINI problem po meni je sto informatika u drugom gimnazije nije izborna. Al o5 i kad je bila obavezna u prva dva razreda, pola prvog se ucilo od eniac-a do pentiuma :S + corel draw + front page.

Ako neko hoce da nauci da koristi word, excel i power point 70 casova je i vise nego dovoljno.

@neko ko je pominjao gimnaziju od pre 20 godina.
Iz moje gimnazije gomila ljudi koja je izasla 90ih su postali doktori nauka, gomila iz kasnijih godina ce tek postati, ali u mojoj generaciji mislim da nece niko.

EDIT: da dodam slazem se sa informaticarima i prof. Calukovic da je idiotski da u komisiji budu dva muzicara a jedan fizicar. Komisija je trebala da bude sastavljena ili od istog broja svih ili proporcijalno po fondu casova za predmet.

[Ovu poruku je menjao the_tosic dana 12.01.2011. u 17:21 GMT+1]
[ dragilic @ 12.01.2011. 15:55 ] @
Bilo bi lepo da nam neko od stručnih ljudi ili makar članova komisije pokaže gde možemo pronaći elementarne podatke o nekim novim izbornim predmetima.

Inače evo rezultata pretrage na internet-u:

http://www.google.rs/search?hl...ijalna+psihologija&spell=1

http://www.google.rs/search?as...amp;as_rights=&safe=images

http://www.google.rs/search?as...amp;as_rights=&safe=images

Zaista impresivno.


Takođe bih zamolio ako su u mogućnosti da nam pošalju neke statističke rezultate istraživanja koji govore u prilog tome da su ovi predmeti korisni i potrebni budućim učenicima (i eventualno kasnije fakultetima i poslodavcima).

Na kraju, kao odgovornog i savesnog gimnazijskog profesora koji neposredno radi sa učenicima zaista me interesuje gde bih mogao da pronađem nastavne planove, nastavne oblasti, sadržaje i udžbenike za ove predmete kako bi se što bolje i na vreme pripremio za nastavu iz ovih predmeta ukoliko budem u prilici da neke od njih predajem učenicima, a i kako bi izbegao buduću opravdanu i argumentovanu kritiku učenika i kolega.

Unapred hvala
[ sfsgagi @ 12.01.2011. 16:26 ] @
Citat:
dragilic
Evo još nekoliko traženih statističkih podataka za Gimnaziju "Stevan Sremac" za period od 2001. do 2010. godine:

1. Ukupan broj učenika koji je završio IV razred: 7542.
....



Hvala na podacima!

Pitanje: jel su ovo podaci samo za Sremac ili za sve gimnazije? mislim ako je 7542 zavrsilo 4.godinu za 10 godina to je znaci 754 godisnje. Podelimo to sa 30 ili 35 ispade da svaka godina ima bar po 22 odeljenja?
Ja kad sam isao u tu gimnaziju bilo je samo 6 odeljenja, pa mi to malo cudno :)

Jos jednom prijatno sam iznenadjen da postoje takvi podaci i super bi bilo kad bi bili precizniji tj. da ne budu bazirani na projekcijama jer to su podaci koji mogu da se lepo utvrde.

Inache, da li biste Vi mogli da mi od tih 20 profesora informatike potvrdite da znate bar 2 koji ispunjavaju sledece: imaju dobar prosek na studijama, studirali su relativno kratko, vredno rade i nisu nikome "duzni" uslugu? (ovo nije da bih omalovazavao profesore vec da bih znao da li uopste postoji neko s kim bi moglo da se saradjuje u smislu preporuke dobrih ucenika za part time poslove, projekte i tako...). Ne morate navoditi imena vec je dovoljno da kazete to koliki prosek su imali i koliko su studirali (imena mogu na pm :) )

Ako takvih nema, mozete reci da poznajete bar 2 "pokajnika" tj. koji su primljeni "na vezu" ali su se preobratili u vredne profesore koji kvalitetno rade svoj posao i zele da saradjuju.

Ako se ispostavi da nema takvih onda je jasno da bilo kakva reforma po kojoj bi imali i 10h informatike dnevno nece pomoci :)







[ tanja668 @ 12.01.2011. 17:10 ] @
@sfsgagi:

"Hvala na podacima!

Pitanje: jel su ovo podaci samo za Sremac ili za sve gimnazije? mislim ako je 7542 zavrsilo 4.godinu za 10 godina to je znaci 754 godisnje. Podelimo to sa 30 ili 35 ispade da svaka godina ima bar po 22 odeljenja?
Ja kad sam isao u tu gimnaziju bilo je samo 6 odeljenja, pa mi to malo cudno :)..."



Stvarno ste zlonamerni? izvlačite stvari iz konteksta... u odeljenjima ima po max 30 učenika.

Zašto ste iznenađeni da u školama ima prodfesora koji rade svoj posao?

I pošto uporno kritikujete sve što postoji, zašto onda Vi, moji ste informisani i kompetentni, ne date predlog nove reforme, izvršite analizu, sakupite podatke, odradite pretragu, uradite ankete, pošto nemate poverenja ni u koga drugog, pa dajte šta da se uči u Gimnaziji...

S poštovanjem
[ Jovicastm @ 12.01.2011. 17:11 ] @
Citat:
sfsgagi: Hvala na podacima!

...

Inache, da li biste Vi mogli da mi od tih 20 profesora informatike potvrdite da znate bar 2 koji ispunjavaju sledece: imaju dobar prosek na studijama, studirali su relativno kratko, vredno rade i nisu nikome "duzni" uslugu? (ovo nije da bih omalovazavao profesore vec da bih znao da li uopste postoji neko s kim bi moglo da se saradjuje u smislu preporuke dobrih ucenika za part time poslove, projekte i tako...). Ne morate navoditi imena vec je dovoljno da kazete to koliki prosek su imali i koliko su studirali (imena mogu na pm :) )
....


Ovo prepucavanje ne ide u konstruktivnom smeru. Govori samo o velikim problema u društvu. Činjenica je da mnogo profesora ne radi svoj posao za koji prima platu. Ali tu mi ostali profesori ne možemo sami ništa da učinimo. Jedan komentar govori o tome kako treba rešavati probleme na stručnom veću, ali to je moguće raditi u školi gde postoje zdravi odnosi i rad. Ukoliko je direktor podelom u septembru mesecu dao časove informatike profesoru fizike npr. i ukoliko sam ja jedini taj koji je zbog toga podigao glas, ispade da ja mrzim tog profesora i celu gimnaziju i da sam crna ovca u kolektivu. Usput inspekcije je baš briga, odnosno žmure na oba oka po tom pitanju. Sve dok se politika debelo ne eliminiše iz neke škole, nemoguće je nešto promeniti. Mene jedino spašava to što se trudim da radim svoj posao najbolje što mogu, i što nije bilo učenika koji se požalio da su moja predavanja i časovi loši, inače bih verovatno odavno ostao bez posla.

"...Ako neko hoce da nauci da koristi word, excel i power point 70 casova je i vise nego dovoljno..."

Ovo može da bude tačno, ukoliko taj neko poseduje predznanja, ali ECDL govori o 7 oblasti koje treba da se poznaju, a ne samo o tri. O tome sam pisao u prethodnoj poruci.

[ dragilic @ 12.01.2011. 17:19 ] @
Podaci o broju učenika koji su zvaršili IV razred gimnazije se odnose na sve četiri niške gimnazije zbirno, ali bez podataka o broju učenika koji su završili specijalna odeljenja kao što su obdareni učenici za fiziku, obdareni učenici za matematiku i filološko odeljenje, dakle samo iz običnih postojećih smerova kao što su opšti tip, društveno-jezički smer i prirodno-matematički smer.

Uostalom sve ove i slične podatke mnogo detaljnije možete pronaći na sledećim adresama:
www.nis.edu.rs
http://upis2010ni.wordpress.com/
http://www.nsz.gov.rs/
http://www.mp.gov.rs/page.php?page=108

Ovi podaci su definisani kao javni i mogu se objavljivati. Što se tiče svih ostalih podataka koje ste tražili većina njih nema status javnih podataka pa nemam prava da ih objavljujem čak i da ih imam.

Sa ostalim traženim podacima ne raspolažem, a čak i da ih imam ovo nikako nije način da ih zloupotrebljavam i objavljujem, a i to se apsolutno kosi sa mojim principima i stavovima vezanim za ovakav način razmene podataka.

Ipak, iako privatno ne podnosim instituciju "veze" i ne samo da je nikada nisam koristio ni ovo nije način da iznosim ovakve podatke.

U svakom slučaju hvala na ponuđenoj saradnji i ukoliko zaista želite da ponudite neke projekte za naše učenike, slobodno možete svratiti do naše škole kako biste nas detaljnije upoznali sa Vašim idejama. Ja ću Vas svakako najaviti direktoru škole.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 12.01.2011. u 22:21 GMT+1]
[ tanja668 @ 12.01.2011. 17:21 ] @
@mmx

"Naravno da mi vi licno niste krivi, krivi ste svi zajedno. I ne samo vi informaticari nego svi gimnazijski profesori zajedno. Pe meni ne bi trebalo ukinuti skolovanje niti sam ja to rekao, sta vise mislim da bi minimum 3. stepen morao biti obavezan za sve. Ali po meni bi MORALA da se uradi radikalna reforma srednjeskolskog sistema i konacno i potpuno odvajanje strukovnih od akademskih skola ili potpuno ukidanje gimnazije (ako se ne moze obezbediti da velika vecina gimnazijalaca zavrsi faks) i rasporedjivanje akademskih korena na posebne nestrukovne grupe u strukovnim skolama, slicno kao sto se razdvajaju majstori od tehnicara. Posle toga ukinuti ocene iz srednje skole kao parametar na upisu i rangirati te mlade adolescente po spremnosti za studije. A nikakva reforma srednje skole u kojoj odlucuju oni koji imaju sukob interesa i cak direktan finansijski interes jednostavno nije moguca. "

Mi upravo pričamo o tome da treba da se uradi odgovarajuća reforma, gde će se za to pitati oni koji rade u školama, a ne oni koji rade samo osvom iteresu (psiholozi, pedagozi i slično, kojih SLUČAJNO ima najviše na birou, političari koji skuplaju poene itd), i ako niste primetili sve dosadašnje reforme (za koje ja znam) su sprovodili svi samo ne oni koji su trebali da se pitaju. Političari uglavnom. Nastavnici, ne. Zašto mislite da su svi profesori krivi?

Ne negiram to što ste rekli, ali ne prihvatam odgovornost. Ako ste zainteresovana strana, zašto ne uzmete aktivnog učešća u debatama koje se odnose na sadašnju reformu, ne ovde, već prema Ministarstvu, ili u lokalnoj samoupravi, privrednoj komori, fakultetima. Lako je samo kritikovati: "Vi ne valjate"
[ sfsgagi @ 12.01.2011. 18:18 ] @
Citat:
tanja668
Stvarno ste zlonamerni? izvlačite stvari iz konteksta... u odeljenjima ima po max 30 učenika.

Zašto ste iznenađeni da u školama ima prodfesora koji rade svoj posao?

I pošto uporno kritikujete sve što postoji, zašto onda Vi, moji ste informisani i kompetentni, ne date predlog nove reforme, izvršite analizu, sakupite podatke, odradite pretragu, uradite ankete, pošto nemate poverenja ni u koga drugog, pa dajte šta da se uči u Gimnaziji...

S poštovanjem

Nisam zlonameran i nisam izvukao iz konteksta. Kad biste citali malo bolje videli biste da sam postavio pitanje jer sam pretpostavio pre toga da su to podaci za vise skola ali isto tako nisam bio siguran da li su se Sremac i Bora objedinili u jednu gimnaziju pa da su to podaci za dve skole i sl.
Kolega @dragilic mi je lepo odgovorio i ja sam zadovoljan odgovorom i drago mi je sto je on profesor u mojoj gimnaziji.

A sto se tice toga zasto sam iznenadjen, to je zato sto kod mene i kod mojih kolega dodju ti "nauceni" ucenici da studiraju i nismo bas zadovoljni njihovim predznanjem

Moj predlog je samo da se umesto rasprave o reformi vi profesori informatike u osnovnim/srednjim skolama organizujete nezavisno od institucija drzave i stranaka jer od toga kao i svim ostalim sektorima nema vajde (znaci da napravite vasu mrezu, sajt i sl), da nadjete sredstva za taj dopunski rad (preko projekata, ili uz pomoc donacija, ucenickih projekata i sl.) i da krenete da resavate probleme na kvalitetan nacin a ne kao sto to radi ministarstvo. Po mom misljenju informatika treba da bude stavljena na prvo mesto u obrazovanju i da se tako tretira tj. da profesori imaju bonuse u zavisnosti od uspeha njihovih ucenika (u toku skole ili kasnije tokom studiranja) i sl.
Ali imamo i mi nase "visokoskolsko dvoriste" koje takodje treba pocistiti pa sam ovde radi razmene iskustava i ideja.

Svako dobro!
[ dragilic @ 12.01.2011. 20:00 ] @
Nama je potpuno jasno koliko su "naučeni" naši učenici koji kasnije upišu fakultete.

Prihvatam deo odgovornosti što ih nismo bolje naučili.

Mislim da postaje suvišno da ponovo iznosim ogroman broj faktora koji negativno utiču na kvalitet našeg obrazovanja, a nemam ni nameru da dajem argumente onima koji će i ovaj tekst protumačiti kao opravdanje i bežanje od odgovornosti.

U tom smislu, ponavljam po ko zna koji put, koristim i ovaj forum kako bi pre svega od kolega iz struke dobio dobronamerne kritike, komentare, predloge i razmenio iskustva u cilju poboljšanja kvaliteta nastave.

Žalosno je, međutim, što nailazim(o) na toliki otpor samih kolega iz struke, a izgleda i na totalno nerazumevanje suštine, koja se povremeno svodi na klasičnu srpsku raspravu.

Moram da priznam da nas je neprijatno iznenadila tolika količina nepoverenja i neargumentovane kritike da stvarno ponekad nismo u stanju da prepoznamo da li je svaki komentar zlonameran ili ne.

Ne bih da rasplamsavam novi talas rasprave, ali moram da primetim da sam lično dao sve podatke koje ste tražili od mene sem naravno privatnih, pokušao da smireno odgovorim na sve kritike koje su upućene na moj račun i na račun mojih kolega, ali da od kritičara skoro da nisam dobio apsolutno nikakvu povratnu informaciju na te date i tražene odgovore makar u smislu da li su zadovoljni ili ne i eventualno kakve zaključke mogu da izvuku.

Izvinjavam se, ali saradnja i komunikacija treba da bude dvosmerna.

Mene zaista zanima da pročitam sve vaše komentare na sve podatke koje ste tražili i da vidim da li sada i vi eventulano imate drugačiju sliku o temi na ovom forumu.

I na kraju ipak ne bih rekao da nam je obrazovanje toliko loše, na svu sreću još uvek postoji neko zdravo jezgro (ovde mislim i na učenike i na kolege). Ipak to zdravo jezgro je potpuno ugroženo i veliko je pitanje da li će opstati nakon svih eksperimenata.

Unapred hvala,
Dragan Ilić
[ dragilic @ 13.01.2011. 10:14 ] @
Kako sam i na ovom forumu više puta naglašavao koliko je važna strategija, investiranje u obrazovanje i funkcionalno korišćenje (i RAZUMEVANJE) novih tehnologija svim razvijenim zamljama, pa i svim našim susedima, a posebno našoj tragično posrnuloj ekonomiji, jer direktno utiču na standard i kvalitet,
ali me, na žalost, čak ni neke kolege iz struke nisu razumele, ovog puta ću se pozvati na tekst profesora Pravnog fakulteta, pa ako ne verujete kolegi iz svoje branše, možda ćete poverovati pravniku:

http://www.unijasprs.org.rs/in...iew&id=14193&Itemid=36

Ovde sa svoje strane stavljam tačku na diskusiju koja se svodi na borbu za fond časova. Nadam se da bi bilo pametno da se zamislimo kako ćemo dalje.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 13.01.2011. u 11:50 GMT+1]
[ the_tosic @ 13.01.2011. 10:33 ] @
Kakve veze tekst ima sa temom :S (ako isto citamo Srbija 2020 ?).

Ako se tekst odnosi na to sto nismo u Sangajskoj listi, to je zbog nedovoljnog broja stranih studenata, loseg sistema i malog broja radova objavljenih u sci casopisima. Ova promena moze samo da poboljsa stanje skolstva.

Jel mozete da mi obrazlozite zasto je ovaj novi plan sa izbornim predmetima losiji od proslog i sta bi bilo bolje?

Evo nekog mog misljenja:
Novi plan je neuoredivo bolji od proslog, ali i dalje nije savrsen.
Da ga ja pravim:
- likovno, muzicko bi od prvog, drugog razreda bili izborni
- nesto bih smuckao sa ustavom, sociologijom i filozofijom ( da ne mora sve da se uzme)
- izbacio veronauku i gradjansko
- mozda bih uveo informatiku u 4. razred kao izborni predmet jer 99% dece ne zna sta je pagebreak, kako se pravi sadrzaj dokumenta itd, a trebace im na fakultetu (a za ovo je kriv los program postojece informatike, pre 6 godina kad sam ja ucio si morao da nadjes svaku kontrolu u meniju bez da znas sta ce ti:S. Trebalo bi da deca za ocenu formatiraju neki pravi tekst).
[ GoranaSM @ 13.01.2011. 10:57 ] @
Citat:
the_tosic
Jel mozete da mi obrazlozite zasto je ovaj novi plan sa izbornim predmetima losiji od proslog i sta bi bilo bolje?

Evo nekog mog misljenja:
Novi plan je neuoredivo bolji od proslog, ali i dalje nije savrsen.
Da ga ja pravim:
- likovno, muzicko bi od prvog, drugog razreda bili izborni
- nesto bih smuckao sa ustavom, sociologijom i filozofijom ( da ne mora sve da se uzme)
- izbacio veronauku i gradjansko
- mozda bih uveo informatiku u 4. razred kao izborni predmet jer 99% dece ne zna sta je pagebreak, kako se pravi sadrzaj dokumenta itd, a trebace im na fakultetu (a za ovo je kriv los program postojece informatike, pre 6 godina kad sam ja ucio si morao da nadjes svaku kontrolu u meniju bez da znas sta ce ti:S. Trebalo bi da deca za ocenu formatiraju neki pravi tekst).


Problem je što je plan za reformu završen. "Misteriozna" sedamnaestočlana komisija je završila svoj posao i ovaj predlog ide direktno na usvajanje.
http://www.fbg.org.rs/wp-conte...je_za_gimnaziju_24.12.2010.pdf
Bez ikakve javne rasprave.

Informtičari su pokušali i pokušavaju da utiču. Na jedan od nama dostupnih načina, a to je upravo forum i Internet.
Fizičari su takođe podigli glas: http://www.dfs.rs/fizikaurefor...rojacasovafizikeugimnaziji.pdf

Ako dobro pogledate predlog plana, uočićete da je u trećem razredu prirodno-matematičkog smera izbačena informatika kao obavezni predmet, a ubačeni likovno i muzičko kao obavezni. To i je jedan od razloga što smo i pokrenuli celu ovu priču.

Stav profesora informatike je upravo da se prvo vidi sa kakvim znanjem treba da izađu naši gimnazijalci, pa tek onda praviti planove.
I baš zbog toga insistiramo na konsultovanju kolega sa fakulteta, jer će oni dobijati te "reformisane" gimnazijalce.

[ the_tosic @ 13.01.2011. 11:12 ] @
Ok video sam taj plan i rekao da je neuporedivo bolji od proslog.
Slazem se da su muzicko i likovno idiotizam. Ali sam isto rekao da je glupo da buduci lekar/ekonomista uci programiranje (informatika u 3. razredu).
Nisam cuo sta je Vas (informaticara) predlog, kako bi trebalo da bude.
[ GoranaSM @ 13.01.2011. 11:21 ] @

Da se ne ponavljamo više:

* ECDL/ICDL Syllabus Nastavni program Verzija 4.0

- Modul 1 - Osnove Informacionih tehnologija
- Modul 2 - Upotreba računara i upravljanje datotekama
- Modul 3 - Obrada teksta
- Modul 4 - Tabelarne kalkulacije
- Modul 5 - Baze podataka
- Modul 6 - Prezentacije
- Modul 7 - Informacije i komunikacija

Ovo je iskopirano sa sajta http://www.ecdl.rs/syllabus/index.htm

I naravno programiranje kao izborni
[ GoranaSM @ 13.01.2011. 11:21 ] @
Institucije i kompanije koje zahtevaju ECDL od svojih zaposlenih

Ministarstva: odbrane, finansija, inostranih poslova, zdravlja, za rad i zapošljavanje...
Republički zavod za tržište rada,
Izvršno veće Vojvodine,
Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti,
Fond za neprofitni razvoj AP Vojvodina,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Telekom Srbija,
Elektroprivreda Srbije,
PTT Srbija,
Železnice Srbije,
JAT,
Jugoimport SDPR,
Infostan,
Energoprojekt,
Genex,
DDOR Novi Sad,
NIS Petrohemija,
Privredne komore,
Gradski zavod za informatiku i statistiku,
Repubički geodetski zavod Srbije,
Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća,
OEBS – Misija u Srbiji,
JKP Energana Sombor,
EFG banka,
Piraeus banka,
Agrobanka,
Poštanska Štedionica,
Srbija auto put,
Klinički centar Novi Sad,
Domovi zdravlja,

"Toza Marković" Kikinda,
Zavod za zaštitu Zdravlja,
JKP Novosadska toplana,
Novosadski sajam,
Beta-Roll,
Prorent,
Veletabak...
Luka Bar,
Podgorička banka,
Uprava Pomorske Sigurnosti,
Imlek Boka,
Ministarsvo poljoprivrede,
Vodovod CG,
Opština Bar,
Sekretarijat za evropske integracije,
Agencija za telekomunikacije,
VG Biro Elektronika,
Agencija Ivanko,
Virage...
BMW, IKEA, EC, UNESCO ... mnoge sa sopstvenim ECDL test centrima.


Takođe sa sajta:http://www.ecdl.rs/institucije/index.htm
[ Anjale @ 13.01.2011. 11:38 ] @
3.14tam se zašto tako malo čitamo tuđe komentare.

Ako na Inforamtiku gledamo tako usko (dovoljan je Word/Excel) istom logikom možemo obesmisliti sve predmete. U osnovnoj školi nekako naučimo aritmetičke operacije i padeže, ostalo je više/manje beskorisno?! Kakvu praktičnu dobit u životu ima neko ako zna da citira tragičara Sofoklea, ili u pola noći zna datum rođenja Štrausa ili prepoznaje razliku između Apterigota i Pterigota ili mora da zna da je...Involucija neidentično izometrisjko preslikavanja čiji je kavadrat jednak koincidenciji.
Šta sa svim ostalim predmetima, ali ipak je samo jedan predmet eliminisan kao nepotreban.

Verujte mi da učenici u III godini ne znaju da izračunaju bruto zaradu ako im je data neto zarada i formula (ima još primera...), a to im treba da bi napisali programčić iz predmeta koji počinje na I a završava se sa nforamtika. Čak i iz toliko kritikovanog Programiranja učenici ne uče puko pisanje koda, već pre toga mora malo da razmisle. Ali se slažem da programiranje ne treba da bude obavezan predmet.


Ukratko...ono za šta se inforamtičari zalažu je napisala GoranaSM.
Svaki konstruktivan predlog i dobronamerna kritika je dobrodošla.



[Ovu poruku je menjao Anjale dana 13.01.2011. u 12:53 GMT+1]
[ the_tosic @ 13.01.2011. 11:53 ] @
@GoranaSM
SLazem se, to bi bilo odlicno, ali to bi trazilo da se promeni celokupni skolski sistem!
Koliko se secam bitne stvari se uce i sada (word, excel, pp, internet), ako bi se iz plana izbacila istorija racunara i alati za crtanje ceo kurs staje i u jednu godinu (za drustvenjake).

Msm ne zelim nikog da vredjam, ali realno sistem nam je supalj ko reseto. Sigurno 2/3 profesora ne bi trebalo u opste da predaje. Sta mislite koliko bi vasih kolega moglo da predaje to i koliko je ucenika sposobno da razume baze podataka i bezbednost na internetu?

Ja znam da kod mene u gimnaziji, ima profesora koji ne bi mogli da predaju, ima ucenika koji ne bi mogli da razumeju, sve u svemu pravi test bi posle dobrih predavanja polozila mozda polovina ljudi (sto je bruka). Vecina ne bi ni znala sta ce im to u zivotu

@Anjale
niko ovde ne spori da su muzicko, likovno... itd gluposti ovakvi kakvi jesu. Al ne trebamo zbog toga isto to praviti i od informatike.
[ miksi @ 13.01.2011. 11:53 ] @
Poznato je da alkos na početku lečenja kaže: "Zdravo, ja sam alkoholičar..." U tom smilslu sam očekivala od profesora informatike da negde kažu javno: "Zdravo, do sada smo radili loše...". Osim Dragana Ilića, takvo što nisam čula ni od koga, mada je on poslednji koji to treba da kaže, obzirom na svoj angažman i posvećenost". Naprotiv, koleginica GoranaSM na ovoj temi je u procesu "odbrane" i u nedostatku valjanih argumenata prešla na lični nivo ne pokušavši da uopšte razume poentu priče MMXa. Elem, ključna rečenica je " U prvom razredu radim hardver jer smatram da deca treba da poznaju delove računara." Gospodjo profesore, ne treba ništa Vi da smatrate, treba da radite šta kaže program, inače se dobija ovo što i imamo: vredni i savesni profesori nauče deci i onome što nije u programu, a oni što ne rade ništa slažu sa djacima pasijans na časovima. To, ako program nije OK, govori da se program mora menjati generalno.

Želim da mi neko odgovoran kaže:"Ko je i kada proveravao kako rade profesori informatike, kakvi su rezultati te kontrole i gde je to objavljeno - sadržaj testova i rezultati". Ne treba nam PISA test, valjda i u državi neki kontrolni organ treba da proveri ko sve predaje deci i šta! Ja tvrdim da u Vranju ni jedan profesor informatike nikada nije bio podvrgnut nikakvoj profesionalnoj kontroli! Zato i rade to što rade- ne rade ništa! Što se mene tiče, nije poenta u tome da nekog etiketiram, ja imam problem što deca koja bi mogla da zavole programiranje vrlo brzo se udalje zahvaljujući neverovatno glupim programima i neinventivnim predavačima. Da ne govorim o tome da profesori informatike slabo sarađuju sa kolegama profesorima drugih predmeta u cilju uvodjenja informatičkih alata u nastavu tih predmeta.

Takodje, želim da mi neko odgovoran kaže:"Kada će se omogućiti da učenici ocenjuju profesore i da ta ocena ima težinu pri odlučivanju koji će profesor zadržati svoj posao!" Dokle ćemo učenike tretirati kao školski pribor koji je tu da bi profesori primili platu. Na to se nažalost svela naša škola - na zborno mesto gde se mora doći da bi znatan deo prosvetnih lica nekako dogegao do svoje penzije, po mogućstvu bez obaveze da svoje vijuge podvrgne nekoj kontinualnoj naobrazbi. Pa zaboga, zar nisu lepo pre 30 godina završili fakultet!!!
[ dragilic @ 13.01.2011. 12:05 ] @
Evo kako bi bio logičniji redosled koraka:

1. Definisati strategiju obrazovanja u Srbiji
2. Na osnovu strategije definisati standarde za osnovno, srednje i visoko obrazovanje, odnosno koja znanja i veštine učenik treba da usvoji u osnovnom obrazovanju, zatim u srednjem i gimnazijskom i na kraju visokoškolskom.
3. Tek nakon toga se može definisati gimnazijsko obrazovanje, odnosno da se utvrde nastavni planovi za gimnazije.
4. I na kraju nastavni planovi i programi.

Slično sa nešto više detalja usvojila je KGS u pismu upućenom MP i NPS:
http://www.fbg.org.rs/reforma-gimnazije-pismo-kgs/

Veoma slično sa više detalja pojasnio je i NPS u svom zvaničnom dopisu MP:
http://www.fbg.org.rs/nps-stav-o-reformi-gimnazija/
http://www.nps.gov.rs/wp-conte...opis_gimnazija_19_10_10cir.pdf i
http://www.fbg.org.rs/nps-prot...rma-gimnazije-unapred-propala/

Takođe, sama Zajednica gimnazija Srbije, koja je inače još 2004. godine praktično pokrenula pitanje reformi gimnazijskog obrazovanja, na usudio bi se da kažem jedan prilično logičan i zdrav način, jer je još tada napravila prilično ozbiljan dokument imajući u vidu da je tada bilo još 6 godina za ispravljanje svih grešaka pre realizacije, je pre par meseci izdala saopštenje:
http://www.fbg.org.rs/reforma-...av-zajednice-gimnazija-srbije/

KGS je organizovao anketu u gimnazijama Srbije u kojoj su nastavnici izneli svoje mišljenje:
http://www.fbg.org.rs/rezultati-ankete/

Sve ovo se dešavalo uglavnom u 2010. godini, ali bez obzira na dobronamerne komentare, sugestije, ukazivanja na realne probleme, nedorečenost, nedefinisanost i neodrživost, komisija je nastavila sa svojim radom i usvojila predlog reformi gimnazijskog obrazovanja.

Koelgenica GordanaSM je već navela linkove i do tekstova jedinog člana komisije koji radi u nastavi iz kojih se lepo vidi u kakvoj atmosferi je ova komisija radila.

Po meni, u celoj ovoj priči provlači se niz ozbiljnih materijalnih propusta koji su prosto nedopustivi za jedan iole ozbiljan obrazovni sistem i tu je nege i osnovna moja zamerka.

Posebno je poražavajuća činjenica da će ovaj i ovakav predlog ići direktno na usvajanje bez ikakve javne rasprave.

Samo da pitam, ako je učenik u centru, ako se svi trudimo da naučimo učenika zbog njega i njegove budućnosti, ako znamo da je cilj da bude obrazovan jer će jednog dana donositi važne odluke, onda pitam se kakvu mi to poruku šaljemo tm budućim učenicima, kada im jasno stavljamo do znanja da znanje koje će im preneti njihovi profesori apsolutno ništa ne vredi jer ionako odluku donosi neko drugi, moćniji i uticajniji bez ikakvog dijaloga, komunikacije i razmene argumenata.

Nisam utopista ni idealista i nisam rekao da nastavnici treba da donose tako važne odluke, ali sam rekao da je sasvim normalno da ih neko pita za mišljenje ako želimo da poštujemo suštinske vrednosti koje stičemo upravo tim obrazovanjem, jer to ima smisla.

I na kraju ako nam je zaista toliko bitno i važno šta je bolje za naše učenike, pa postavio bih jednostavno pitanje: da li ih je neko uopšte pitao šta oni misle o tome?

Naravno, jasno je da ne možemo da očekujemo od učenika da nam daju realnu i toliko odgovornu procenu, ali ipak bi bilo od pomoći da je izvršeno neko istraživanje u toku rada na izmenama nastavnih planova.
[ GoranaSM @ 13.01.2011. 12:25 ] @
Citat:
miksi:  ja imam problem što deca koja bi mogla da zavole programiranje vrlo brzo se udalje zahvaljujući neverovatno glupim programima i neinventivnim predavačima.


Zašto nam onda lepo ne priznate da ste prvi na listi kako sami kažete alkoholičara


Citat:
miksi:  Gospodjo profesore, ne treba ništa Vi da smatrate, treba da radite šta kaže program,


Gospođa antialkololičarka, da znate plani i program, znali bi ste da se Istorijat odavno ne radi, već I godina kreće sa Strukturom hardvera računarskog sistema

Citat:
miksi:Kada će se omogućiti da učenici ocenjuju profesore i da ta ocena ima težinu pri odlučivanju koji će profesor zadržati svoj posao!"



Da radite u školi u kojoj postoji godinama ocenjivanje profesora od strane učenika, znali bi ste kako to funkcioniše, koje su dobre a koje loše strane. Kada steknete takvo iskustvo, javi te se da diskutujemo na tu temu.

Citat:
miksi:  Dokle ćemo učenike tretirati kao školski pribor koji je tu da bi profesori primili platu.


Moguće da je tako u Vranju, ljubazno Vas molim da te probleme rešite na mestu gde i nastaju, ova diskusija Vama sigruno neće reštiti problem, niti će rešti problem način na koji Vi komunicirate sa drugima.

Ali Vam verujem kada kažete da imate problem.
[ Devanagari @ 13.01.2011. 12:48 ] @
Citat:
mmix: Znaci Delphi nije programiranje? Kukala nam majka. Sta onda radite iz Delphi-a? Drag & Drop kontrola na formu celu godinu?
Godinu dana ucite decu da ukopcaju i iskopcaju molex konektor i primene stil u wordu? To je vas plan i program? Ozbiljno?

Čoveče, ovo je baš bilo maliciozno.
[ japan @ 13.01.2011. 12:52 ] @
[offtopic]
Citat:
GoranaSM: bi ste... bi ste... javi te se...

Kako li tek đaci pišu kad su profesori ovoliko nepismeni...
[/offtopic]
[ nenad.dj @ 13.01.2011. 12:59 ] @
Citat:
miksi Naprotiv, koleginica GoranaSM na ovoj temi je u procesu "odbrane" i u nedostatku valjanih argumenata prešla na lični nivo ne pokušavši da uopšte razume poentu priče MMXa. Elem, ključna rečenica je " U prvom razredu radim hardver jer smatram da deca treba da poznaju delove računara." Gospodjo profesore, ne treba ništa Vi da smatrate, treba da radite šta kaže program, inače se dobija ovo što i imamo: vredni i savesni profesori nauče deci i onome što nije u programu, a oni što ne rade ništa slažu sa djacima pasijans na časovima. To, ako program nije OK, govori da se program mora menjati generalno.

Da li miksi možda zna šta je po programu predmeta Informatika u prvom razredu? (hint: užbenik je "Računarstvo i informatika
za gimnazije i stručne škole", Nikola Klem; izvor: Ministarstvo Prosvete KatalogUdzbenika-Srednje-Zavod.pdf)



Citat:
miksi Ja tvrdim da u Vranju ni jedan profesor informatike nikada nije bio podvrgnut nikakvoj profesionalnoj kontroli! Zato i rade to što rade- ne rade ništa! Što se mene tiče, nije poenta u tome da nekog etiketiram, ja imam problem što deca koja bi mogla da zavole programiranje vrlo brzo se udalje zahvaljujući neverovatno glupim programima i neinventivnim predavačima.


To ako nijedan profesor nije podvrgnut kontroli u Vranju je lokalni problem. Ni jedna reforma ga neće rešiti. Da li samo među profesorima informatike postoje oni koji
Citat:
rade to što rade- ne rade ništa!
ili možda pak postoje i profesori drugih predmeta koji mogu da se uklope u ovu formulu? Opet generalizacija

I opet se navodi programiranje kao primer. Mislim da niko u ovoj temi nije pomenuo da treba ostaviti programiranje kao osnovni predmet. Govori se o obrazovanju učenika prema ECDL standardu.



Citat:
miksi Da ne govorim o tome da profesori informatike slabo sarađuju sa kolegama profesorima drugih predmeta u cilju uvodjenja informatičkih alata u nastavu tih predmeta.

Za uvođenje informatičkih alata u nastavne predmete potrebno je da i nastavnici/profesori poznaju te alate.
Da bi se sa nekim sarađivalo na uvođenju neke tehnologije ta osoba treba da ima makar osnovno poznavanje te tehnologije.
Model po kome bi profesor informatike pronašao materijal, uobličio ga u prezentaciju, povezao opremu, pokrenuo prezentaciju i menjao slajdove, a predmetni profesor nekog drugog predmeta na svom času rekao đacima "ovoga puta imamo nešto zanimljivo, za ovaj čas sam vam doneo/la prezentaciju", ja ne bih nazvao baš "saradnjom."

Onaj ko ima elementarna znanja o nekoj tehnologiji i želju da je iskoristi lako će dobiti pomoć.
[ dragilic @ 13.01.2011. 13:04 ] @
Hm.

Mislim da je vreme da na nešto drugačiji način ponudim i pojasnim neka moja viđenja i nadanja kako bi ovo trebalo da funkcioniše:

1. Službenici državnih organa u koje spadaju i članovi komisije, ali mi koji radimo u prosveti su na budžetu i trebalo bi da budu u službi javnih interesa i funkcija društva i poreskih obveznika koristeći svoje obrazovanje i stručnost kako bi mogli da donose neke odluke. Samim tim normalo je da su rezultati njihovog rada podložni kritici (i pohvali). Podvlačim rezultati njihovog rada a ne njihove ličnosti, dakle samo njihove javne funkcije ali ne i privatni život.

2. I za njih a i za sve ostale učesnike foruma, rasprave i debate bi trebalo da važi neko logično pravilo: ako je neko spreman da kritikuje, trebalo bi da bude spreman i da bude kritikovan.

3. Iako su javne funkcije po nekom pravilu izložene kritici, kritičari bi trebalo da vode računa i o tome kako će drugi čitaoci njihovih kritika reagovati i kakvu poruku time šalju njima i onima koje kritikuju ali i o sebi.

4. Sve to konkretno znači da ako smo spremni da kritikujemo rad članova komisija i institucija prosvetnih vlasti čije odluke imaju znatno veću težinu trebalo bi da preuzmemo deo odgovornosti i vodimo računa o tome da time ne otvorimo mogućnost za potpuno urušavanje postojećeg kakvog-takvog poverenja u zdravi deo jezgra sistema vrednosti. S druge strane ako kritikujemo rad profesora i nastavnika koji rade sa decom čije odluke imaju manju težinu za društvo, ali mnogo veću za sisteme vrednosti njihovih učenika koji još uvek nisu formirane ličnosti moramo da preuzmemo odgovornost da time možda doprinosimo urušavanju sistema vrednosti u životima tih mladih ljudi koji će za desetak godina biti u pozicijama da odlučuju o važnim stvarima.

5. Predlažem da pre nego što počnete da koristite jake reči u svojoj kritici se na trenutak setite da će vaš tekst pročitati učenik (ili roditelj) nastavnika čiji rad kritikujete ili nastavnika čiji je tekst kritike ili osoba koja bi možda bila u poziciji da donese neku važnu odluku i kakve će posledice time biti.

Elem, ostajem i dalje na ovom forumu, jer zaista povremeno dobijam dobre predloge, razmišljanja i materijale i trudiću se da preskačem postove u kojima se izuzetno krše gore navedene stavke koliko god je to moguće, ali mi zaista ostaje gorak utisak.
[ tanja668 @ 13.01.2011. 13:07 ] @
Forumi ovome i treba da služi konačno: nama u školama je potreban feedback od ljudi koji rade u provredi. Ali ne treba da budemo suprotstavljeni, već da radimo za istu stvar.

Za kolege iz privrede:
pošto statističke podatke, šta se traži na tržištu, koliko studenata je završilo, koje su potrebe tržišta itd. obezbedjujemo sami, a to treba da radi Privredna komora, pa da na osnovu toga se odredi državna strategija;
koja su tražena zanimanja u budućnosti i gde mi stojimo u Evropii sa tim (opet država treba da da informaciju, a ne ja da deci na blogu "kačim" podatke sa Forbsove liste predviđenih traženih zanimanja za 2012. godinu);
a vi više imate uvida u to, evo vam predloga:

ako ste zainteresovana strana , kao privrednik, roditelj ili oba, uključite se u školske savete škola, i DAJTE konkretne sugestije. Pogurajte da se uvedu predmeti koji se tiču vodjenja biznisa, pogurajte da se omogući dobijanje MBA i kod nas.

Većina profesora se trudi da radi svoj posao dobro, ali ja ne mogu svojevoljno da promenim planove i programe. Ja mogu, ako već vidim da je Pascal prevaziđen, da zapravo radim tehnike programiranja, i verujte, kad deci objasnim da se sve svodi kako uočiti polazne parametre, kako naći optimalno rešenje, kako uočiti "the best/worse case", interesovanje poraste. Ali ja ne mogu da izbacim Delphi, koji je uveden u trenutku kada se činilo da je dobro rešenje, pa je ispalo da je Visual Basic opstao. I ma koliko se trudili da promenimo planove i programe, verujte, to ide tako sporo, da bi najzad to radila komisija koja nema veze (informatički nepismeni).

Problemi sa kojima se mi suočavamo na terenu nisu samo koliko sam dobar inženjer bila/ostala/postala, već problemi kako da na kvalitetan način to prenesemo deci. Ne samo više računara, već uopšte kabinetska nastava, više praktičnog rada, i neka promena planova i programa (ne govorim samo o IT).

Treba nam pomoć ljudi iz privrede. podrška, sugestije.... i da, esnaf, ali i vi da budete u tom esnafu.

Ja se borim za svoj posao, od toga izdržavam porodicu, i ZA kvalitetno školovanje. Dajte podršku.
[ the_tosic @ 13.01.2011. 13:16 ] @
Dobro niko mi nije odgovorio, sta mislite koliko bi profesora moglo da predaje po ECDL-u i koliko bi ucenika moglo to da prati, samo budite realni.

Niko ovde ne pljuje VAS licno, ne poznajem vas pa ne mogu ni da sudim, ali ja sam pre 2 godine zavrsio gimnaziju i znam koliko bi neke stvari bile izvodljive u mojoj skoli koja je satro elitna.
[ tanja668 @ 13.01.2011. 13:23 ] @
the_tosic: Dobro niko mi nije odgovorio, sta mislite koliko bi profesora moglo da predaje po ECDL-u i koliko bi ucenika moglo to da prati, samo budite realni.

Niko ovde ne pljuje VAS licno, ne poznajem vas pa ne mogu ni da sudim, ali ja sam pre 2 godine zavrsio gimnaziju i znam koliko bi neke stvari bile izvodljive u mojoj skoli koja je satro elitna.[/quote]

Ne mogu da kažem za druge škole, mogu da govorim samo o svojoj... to nije neki podatak, a i subjektivan je :-), ali svi koji su završili ELEF (za njih mogu da tvrdim) bi mogli to da rade. Mogu samo da se ogradim, pored toga što je neko inženjer, treba da bude i predavač... to jeste bitno
[ Anjale @ 13.01.2011. 13:30 ] @
Citat:
japan: [offtopic]
Kako li tek đaci pišu kad su profesori ovoliko nepismeni...
[/offtopic]


Evo zašto nam je neophodna Verska nastava.

Neka prvi baci kamen onaj koji je bezgrešan

Meni je iskreno žao što nisam profesor: Srpskog jezika, Matemetike, Istorije, Geografije, Biologije, Filozofije, Psihologije, Socijalogijalne psihologije, Ustava, Fizičkog, Muzičkog, Likovnog, Logike, Verske nastave ili Građanskog (ne)vaspitanja. Tada ne bih znala da postoje forumi, a još manje bih se nervirala kada pročitam kako su profesori Inforamtike „mediokriteti, neznalice, samoživi, sebični, nepismeni i jedino što znaju je da maltretiraju decu...“.


Za celokupni radni staž nisam imala većih neprijatnosti sa učenicima i roditeljima, ponekad je bilo polemike oko ocena, ali ne često jer ocenjujem na poene i javno, kriterijum im je poznat od samog početka i kada se znaju pravila igre koja su jednaka za sve, ostalo je relativno lako.

Hoću da kažem da me niko nije tako i toliko izvređao u celokupnoj karijeri, koliko sam uvreda ovde pročitala na račun profesora Inforamtike.
[ Boris @ 13.01.2011. 13:41 ] @
Ljudi, ko će da nam radi na njivi? :(
Da čisti ulice, da bude pekar, mesar... zanatlija?
Ko treba da bude inžinjer za X?
Za šumarstvo? Pa imamo šuma dosta. Imamo li drvno prerađivačke proizvodnje, hoćemo li da imamo drvne proizvodnje?
Vodoprivreda?
Koliko mašinski inžinjera nam treba pa hajd da vidimo dugoročno gde bi ti ljudi sutra radili i šta bi radili?
Koliko doktora nam treba?

Nije ovo toliko teško izračunati, makar približno.

Čujem često veoma je ETF priznat u svetu? Je li priznat u Srbiji??? Ne volim da mi pametni sugrađani idu po inostranstvu.
Volim ovaj narod.


Procenti nam trebaju.

Koliko procenata budućih radnika, ljudi, domaćica hoćemo da imaju napredna znanja u oblasti informatike, pola posto, 10%, 88%?
Koliko hoćemo budućih radnika, ljudi itd. hoćemo da imaju osnovna znanja u oblasti informatike, pola posto, 10%, 88%?

Problem je svest naroda, degradirana od svega i svačega što nam je servirano poslednjih XX godina,
šta imamo kao proivod toga? Mnogo negativnih stvari nažalost :(.

Treba 2 do 3 generacije, da se svest naroda drastično promeni, ali pod uslovom da se konstantno radi na tome.
To je 40-60 godina.
Na tome se minimalno radi.
[ dragilic @ 13.01.2011. 13:50 ] @
Nisam stigao da odgovorim, jer istovremeno radim još nekoliko stvari, ali sam planirao da dam odgovore na skoro sva postaljena pitanja.

Nemam ni pouzdan podatak ni pouzdanu procenu tako da se unapred ograđujem od tačnosti odgovora koji ću dati vezan za ECDL.

Pre svega želim da pojasnim zašto mislim da je odgovor na ovo dobro pitanje važan:

1. Trebalo bi da bude logično da ako neko planira reforme, onda je neminovno da reformiše odnosno izvrši sistematizaciju radnih mesta, inače nema smisla.

2. Neophodna je i potpuno nova klasifikacija zanimanja i radnih mesta u celom sistemu (privredi...).

3. Ako smo zaključili da nastavni plan i program u oblasti IT u gimnazijskom obrazovanju treba da bude usaglašen sa ECDL standardima, onda je logično da vidimo ko će i po kojim kriterijumima realizovati takvu nastavu.

Dakle, pitanje je na mestu. Brine me jedino to što ga mi na ovom forumu tretiramo ozbiljno (što je za svaku pohvalu) ali ne verujem da ga važnije institucije koje bi trebalo o tome da odlučuju tretiraju u dovoljnoj meri ozbiljno.

Po mojoj nekoj vrlo gruboj i uslovnoj proceni čini mi se da bi velika većina gimnazijskih nastavnika računarstva i informatike mogla da bez problema ispuni ove zahteve. Ovo je zaista slobodna procena, pa unapred molim kritičare svega i svačega da ne citiraju ovaj deo.

Razlozi zašto smaram da je tako:
1. Ako izuzmemo pojedinačne slučajeve gde zaista postoje nastavnici koji se nisu verovatno nisu dovoljno potrudili da sami dostignu te standarde, većina sadašnjih nastavnika je htela-nehtela morala da se prilagodi postojećem nastavnom planu i programu koji se prilično poklapa sa ECDL standardom. Situacija je sada nešto bolja nego što je bila pre par godina ili pre 5-6 godina.
2. U poslednjih 5-6 godina zaposlio se jedan broj mlađih kolega, koju možemo nazvati nekom prvom generacijom koja je imala nastavu informatike u svih 4 razreda svoje srednje škole, pa je većina njih već došla sa nekim makar elementarnim poznavanjem ECDL standarda na svoje fakultete. Njima svakako ne bi trebao da bude problem da ispune ECDL standard.
3. Za sve kolege sa kojima svakodnevno sarađujem u Nišu i u Srbiji mogu da kažem da su daleko iznad ECDL standarda, a mnogi od njih su i samostalno obezbedili ovaj i slične sertifikate.
4. TEMPUS projekat koji je održan prošle godine na ELEF-u je daleko iznad ECDL standarda i stotinak kolega je prošle godine imalo preko 100 sati stučnog usavršavanja na ovim kursevima.

Za 4 niške gimnazije slobodno mogu odgovorno da tvrdim da svih 20 nastavnika bez problema odavno ispunjavaju ECDL standarde.

Kako je u nekim drugim delovima Srbije zaista nemam precizniju sliku.
[ dragilic @ 13.01.2011. 14:03 ] @
Citat:
Želim da mi neko odgovoran kaže:"Ko je i kada proveravao kako rade profesori informatike, kakvi su rezultati te kontrole i gde je to objavljeno - sadržaj testova i rezultati".


Prošle godine u okviru TEMPUS projekta. Pisao sam već o tome. Svaki kurs se sastojao iz nekoliko delova, nivoa i testova koji su se ocenjivali. I moram da kažem da nisu baš svi položili.

Takođe, moram da kažem da su nastavnici informatike iz gimnazija, ekonomskih i elektrotehničkih škola imali najbolje rezultate i ocene u proseku iznad 90%. Bilo je i nekoliko nastavnika iz osnovnih škola koji su imali izuzetno dobre ocene i rezultate.

[ dragilic @ 13.01.2011. 14:13 ] @
Citat:
Takodje, želim da mi neko odgovoran kaže:"Kada će se omogućiti da učenici ocenjuju profesore i da ta ocena ima težinu pri odlučivanju koji će profesor zadržati svoj posao!"


Jedva čekam (a i mnoge moje kolege) da se to jednog dana ostvari.

Iako ne postoji institucija ocenjivanja onako kako ste je predstavili u sistemu, mi samostalno redovno koristimo neke elemente ovog sistema. Na portalu www.nasaskola.net/moodle učenici mogu da ocenjuju lekcije koje su postavili nastavnici i obrnuto. Jedan od ciljeva ove naše ideje je da i na ovaj način dođemo do što je moguće boljih standarda makar interno u niškim gimnazijama.

Ipak, moram da kažem da bi ovo zaista funkcionisalo onako kako svi zamišljamo tj otprilike onako kako ste naveli, neophodno je pre toga uraditi još mnogo drugih stvari i stvoriti uslove inače dobijamo potpuno suprotan efekat.

Hoću da kažem da je pre toga između ostalog jako važno da najpre promenimo uobičajeno iskrivljeni sistem vrednosti u našem društvu i da budemo na višem nivou društvene odgovornosti kao recimo u Švedskoj ili Švajcarskoj pa tek onda zaista i možemo da dobijamo očekivane rezultate.

U suprotnom, po starom dobrom srpskom običaju i ova lepa ideja će biti upropašćena i pretvorena u svoju suprotnost, odnosno samo će još više otvoriti prostor i nove mogućnosti za zloupotrebe, ucene i korupciju i totalno će uništiti zdravo tkivo sistema.
[ Boris @ 13.01.2011. 14:17 ] @
Citat:
dragilic: Prošle godine u okviru TEMPUS projekta. Pisao sam već o tome. Svaki kurs se sastojao iz nekoliko delova, nivoa i testova koji su se ocenjivali. I moram da kažem da nisu baš svi položili.

Takođe, moram da kažem da su nastavnici informatike iz gimnazija, ekonomskih i elektrotehničkih škola imali najbolje rezultate i ocene u proseku iznad 90%. Bilo je i nekoliko nastavnika iz osnovnih škola koji su imali izuzetno dobre ocene i rezultate.


Kako su birani profesori, tj. koji je bio princip odabira profesora?

Jer recimo prisustvovao sam slučaju kada su svratili ljudi iz ministarstva ne bi li pokušali reformisati malo naše profesore,
reakcija 80% profesora je bila da pokušaju da pobegnu negde privremeno da ne bi njih te reforme slučajno zahvatale, da ih ne bi neko naterao da se prijave za to,
jer izvini molim te "to ništa ne valja". Meni je apsolutno poznat pojam otpora prema promenama ali ipak taj neki profesor treba da školuje sutra veliki broj dece.

A moja iskustva sa profesorima informatike su 50% - 50%. I neobjektivan sam onoliko koliko mi je predavalo od 6 do 8 profesora,
tako da ne mogu 100% globalnu sliku na teritoriji Srbije da stvorim.

Citat:
dragilic

1. Trebalo bi da bude logično da ako neko planira reforme, onda je neminovno da reformiše odnosno izvrši sistematizaciju radnih mesta, inače nema smisla.



Slažem se.
Sistematizaciju sadašnjih mesta kao i planiranu sistematizaciju iu sledećih bar 10 godina, pa ako se odstupi u nekom procentu to je manje bitno.
[ dragilic @ 13.01.2011. 14:37 ] @
Borise, rado želim da opširnije odgovorim na tvoja pitanja, jer su zaista na mestu. Ako ne stignem sada pokušaću nekom narednom prilikom, ali evo bar malog dela odgovora za početak:

1. Jako mi je poznato iskustvo koje si izneo.
2. Ovde smo nekako po tom pitanju moram da kažem imali neku sreću u poslednjih 5-6 godina, a evo i zašto:
3. Kao prvo istakao bih da je u par niškh gimnazija i stručnih škola nekako sam od sebe uspostavljen zdraviji odnos u kolektivima i svakodnenom radu sa učenicima i u uočavanju realnih potreba.
4. Iako školske uprave praktično skoro i da nemaju savetnika za informatiku, uloga ŠU Niš je po ovom pitanju bila značajna, jer su prepoznali realne potrebe i mogućnosti IT pismenosti našeg sistema. Druga je stvar što ŠU nema zakonske mehanizme i ovlašćenja da neke suštinske stvari i realizuje, ali je napravljena dobra saradnja sa Elektronskim fakultetom u Nišu.
5. TEMPUS je planiran skoro 2 godine. Veliki broj ljudi je učestvovao u njegovom planiranju, istraživanju, prikupljanju podataka, formiranja ciljne grupe, uočavanju realnih problema i zahteva. Radilo se bukvalno dan-noć ili po 25 sati dnevno.
6. Mnogo meseci pre objavljivanja utvrđeni su mnogi kriterijumi pa i kriterijumi i uslovi za izbor nastavnika-polaznika.
7. Interesovanje samih nastavnika je bilo ogromno. Za jedno mesto konkurisalo je po njih troje, iako je bilo po 120 mesta za nastavnike po kursu (u laboratorijama se radilo u grupama od po 15-20, po principu jedan polaznik jedan nalog, jedna radna stanica i jedna grupa 2 prateća asistenta).
8. Značaj, pravila, uslovi i mogućnosti su jasno predstavljena direktorima svih škola u tri okruga nekoliko puta i nekoliko meseci pre početka.
9. Prijavljivanje je bilo javno.
10. Posebna komisija je vršila izbor prijavljenih nastavnika u više iteracija i pojedinačnim konsultacijama sa školama u kojima rade.
11. Izabrani polaznici su imali obavezu da budu aktivni od kuće inače su od administratora dobijali upozorenja.
12. Administratori su periodično slali izveštaje ŠU Niš i školama o aktivnostima korisnika, pa su neaktivni korisnici bili brisani sa kursa od strane posebne komisije koja je vršila izbor polaznika, a na njihova mesta su dolazli prvi sledeći koji su bili ispod crte.

Kao što rekoh ima još ali i ovo što sam naveo nadam se da je sasvim dovoljno objašnjenje.
[ miksi @ 13.01.2011. 14:40 ] @
Duboko žalim decu koju uči i ocenjuje GoranaSM. Nisam profesor, na moju sreću, programer sam i radim za ino-partnere. Ne treba mi GoranaSM da mi kaže da li ja imam i kakav problem imam. Jedno je u pravu - potpuno je besmisleno da gubim vreme na ovoj temi... Nadam se samo da će moji sinovi, od kojih jedan sa 9,95 na ETF i mladji u matemtičkoj gimnaziji zauvek otići iz ove lude zemlje...
[ Jovicastm @ 13.01.2011. 14:43 ] @
Ovo što je Dragan rekao stoji.
I kod mene u gimnaziji svi profesori koji su završili matematiku ili ETF i predaju informatiku su više nego sposobni da decu obučavaju po ECDL standardu.

A što se programiranja tiče, ne mogu a da se ne vratim citatu iz prosvetnog glasnika gde je savršeno jasno čemu ono služi:

Citat:
Prosvetni glasnik 11/2004
Rešavanje problema pomoću računara
Kako je infrmatika jedan od baznih instrumenata za razvoj intelektualnih sposobnosti učenika, nezavisno od bilo kog drugog predmeta, očekuje se da se kroz nastavu ovog predmeta učenici upute u tehniku rešavanja problema polazeći od prikupljanja bitnih informacija, njihovog sistematizovanja, čuvanja, obrade pomoću računara i prezentiranja dobijenih rezultata. Posebnu pažnju pokloniti algoritmizaciji – disciplini kroz koju učenici treba da steknu navike i veštine u rešavanju raznovrsnih problema (ne samo matematičkih) na sistematičan i precizan način. Programski jezik Pascal je ovde samo sredstvo za realizaciju algoritma na računaru.
Pri realizaciji kursa treba imati na umu da njegov zadatak nije „prozvodnja” programera, kao što ni nastava matematike sa mnogo većim fondom časova ne daje matematičare, već „razvijanje sposobnosti za potpuno, precizno i koncizno definisanje problema i mogućih postupaka za njihovo rešavanje”, kako bi kada se zaposle umeli da pravilno formulišu zahtev profesionalnom programeru, imajući u vidu mogućnosti i ograničenja računara.



Ovde je sve rečeno. Dakle ne pravimo programere, to se ostavlja fakultetima. Nema potrebe buniti se protiv Pascala, jer očigledno da ljudi, a bogami i dobar deo onih koji komentarišu programiranje na ovom forumu, ne znaju šta treba naučiti učenike.

Što se pak tiče daljih akcija po pitanju reforme gimnazije, ja sam za to da se traži da informatika bude obavezna i u drugom razredu jezičkog smera i da bude potpuno u funkciji ECDL obuke (svih 7 modula), a ako se smatra da im programiranje nije neophodno neka se eliminiše iz 3. i 4. kako je i u predlogu uradjeno.
Čudno mi je i da ako sam dobro izračunao, za sve godine i smerove jednak je broj nedeljnog fonda časova (31), osim u 3. razredu matematičkog smera gde je 33. Tu treba obratiti pažnju jer neki predmet(i) ukupno 2 časa mogu da odlete.

Takodje usmeriti pažnju da Programiranje u matematičkom smeru - 3. razred, koje je izborni predmet treba da bude obavezni, a da izborni budu neki od sledećih: Sociologija sa pravima gradjana (2 časa), Istorija (2 časa), Geografija (2 časa), Muzička kultura, Likovna kultura ili Logika (svi po 1 čas nedeljno).


[Ovu poruku je menjao Jovicastm dana 13.01.2011. u 16:49 GMT+1]
[ dragilic @ 13.01.2011. 14:49 ] @
Citat:
Kako su birani profesori, tj. koji je bio princip odabira profesora?


Da i ovo zahteva neko opširnije pojašnjenje. Evo kraćeg za početak.

1. Prvo su uočeni zahtevi, potrebe, ciljne grupe i struktura nastavnika po školama.
2. Kursevi su podeljeni na nekoliko nivoa, tako da su neki bili orjentisani nastavnicima osnovnih škola, a drugi srednjih.
3. Osnovna ciljna grupa su bili gimnazijski nastavnici informatike tako da su oni imali prednost. Cilj je bio da svi nastavnici informatike u gimnazijama prođu druga 4 kursa, a prvi za osnovne škole ukoliko žele, ali nemaju prednost.
4. Sledeća ciljna grupa su nastavnici informatike tehničkih, ekonomskih i drugih stručnih škola, koji su imali slične prioritete, ali uslov nije bio da svi budu nego što više a najmanje po 1 iz škole.
5. Sledeća ciljna grupa su bili nastavnici informatike i tehničkog u osnovnim školama. Oni su imali prednost i priroritet na osnovnim kursevima, a za ostala četiri kursa je važilo pravilo da bar 1 iz osnovne škole bude polaznik.
6. Poslednja grupa su bili svi ostali nastavnici drugih predmeta, ali naravno po nekom logičnom redosledu prirodnjaci, pa društvenjaci...

Nemam dovoljno vremena da ovo preciznije opišem, tako da je moguće da ima grešaka i tekst ne koristite kao validan, već kao neke smernice u kriterijumima za izbor. Jer osim ovih opštih vodilo se računa i o starosnoj strukturi, godinama staža, stručnoj spremi, rezultatima predhodnog rada, specifičnim potrebama same škole (opremljenost kabineta, velika škola, mala škola, škola koja nema informatičara...) koliko god je to bilo moguće...pa i sam postupak prijavljivanja (odnosno poštovanje rokova i postupak registracije i logovanja na sistem...)
[ GoranaSM @ 13.01.2011. 16:05 ] @
@miksi
Žao mi je što je naša komunikacija došla do ovog nivoa. Smatram da sam preoštro odreagovala na Vaš komentar. I povući ću se sa ovog foruma.

Vaš komentar me jeste naveo da razmislim kakvi sve profesori predaju u našim gimnazijama. I ne bi se samo zadržala na informatici.
Ne mogu da se izvinjavam u ime drugih kolega, niti mogu da ispravim stvari koje ste naveli u Vašem komentaru. Ono što mogu je da svoj posao radim korektno i savesno. Ako imate decu koja su prošla kroz gimnaziju, znate i da nas plan i program obavezuju, što ste i sami rekli u Vašem komentaru.

Citat:
miksi:Gospodjo profesore, ne treba ništa Vi da smatrate, treba da radite šta kaže program, inače se dobija ovo što i imamo: vredni i savesni profesori nauče deci i onome što nije u programu, a oni što ne rade ništa slažu sa djacima pasijans na časovima


Citat:
miksi: Duboko žalim decu koju uči i ocenjuje GoranaSM. Nisam profesor, na moju sreću, programer sam i radim za ino-partnere. Ne treba mi GoranaSM da mi kaže da li ja imam i kakav problem imam. Jedno je u pravu - potpuno je besmisleno da gubim vreme na ovoj temi... Nadam se samo da će moji sinovi, od kojih jedan sa 9,95 na ETF i mladji u matemtičkoj gimnaziji zauvek otići iz ove lude zemlje...


Mislila sam da još uvek nije kasno da se u ovoj zemlji nešto promeni, i da može da se nešto uradi za mlade ljude, kao što su i Vaši sinovi; da im se ponudi neka perspektiva u rođenoj zemlji.

Ovaj forum me je samo ubedio da je očigledno kasno za tako nešto.



[ informaticar.nazalost @ 13.01.2011. 16:09 ] @
Moram da se oglasim povodom Vašeg posta sa kojim se slažem u potpunosti.

Pokrenuo sam ovaj forum tačnije ovu temu na Forumima EliteSecurity zajednici zato što je ova virtualna zajednica nešto najbolje što se desilo u poslednjih desetak godina nama informatičarima bilo da smo u školstvu, privredi, zdravstvu, državnoj administarciji...ili nekoj drugoj delatnosti.

Informacije, korisni linkovi, programi, komentari, teme, tutoriali i milion drugih stvari koje mogu da se pronađu na Elitesecurity su najbelji, najkvalitetniji a pri tom besplatan izvor informacija za nas informatičare profesionalce, amatere, studente, učenike i sve koji su upućeni na informatiku, informacione nauke, inf. tehnologije, igre..

Bila mi je čast da se mi profesori informatike predstavimo na ovom forumu u nazovi ''našem okruženju'' sa ''našim ljudima'' informatičarima koji će nas razumeti i podržati. Mogao sam (a trebalo je) da pokrenem ovu temu i na drugim praćenim i citiranim forumima, nadam se da će neko od kolega da ostvari ovu moju zamisao.

Forum ima svoja pravila, svoj život, svoju svakodnevnicu kao da je živi organizam. Ne očekujem da se svima svide teme slično sa tv programom, jednostavno je promeniti kanal.

Razumem da nas osporavaju i napadaju ljudi koji nisu iz naše branše. Ok, ovo je demokratsko društvo a svaka on line zajednica pa i ova doprinosi demokratizaciji društva i može da bude odnosno trebalo bi da bude motor razvoja oblasti kojoj je posvećena. Cestitam, jer uspeli ste da ''uvucete'' u virtualni svet IT tema na milione korisnika i to ne samo iz Srbije i ex YU već i iz drugih država.

Nesumnjivo virtualna zajednica EliteSecurity je to i uspela i čestitam kreatoru i većini članova tima. Lepo je videti mlade, obrazovane i pametne ljude koji su posvećeni svom poslu (ili hobiju). Čestitam im na hiljadama sati provedenih za računarom, za savete, komentare, na način razmišljanaj i delovanja, na brzini...

Kada kažem većini članova tima odmah moram da naglasim neetički, amaterski, emotivni i krajnje neprofesionalni stav jednog pojedinca koji je ovde predstavljen kao supermoderator.

Upravo sam naglasio da su u pitanju mlade osobe i baš zbog mladosti ja im opraštam zbog toga što često deluju emotivni, neprofesionalni i moglo bi se reći drski. Ceo svoj život i radni vek sam posvetio radu sa mladim ljudima a ne sa računarom i programima koje moram da prenesem mojim učenicima, zar čovek nije na prvom mestu.

Znam da je ovaj post predugačak a samim tim i neinventivan, ali kao svaki dobar gost prvo sam se upoznao sa pravilima domaćina. Zato ću vam citirati pravila koja nalaže EliteSecurity zajednica.

Citat

O EliteSecurity zajednici

Cilj

EliteSecurity predstavlja online zajednicu koja je nastala sa ciljem da pruži pomoć i podršku osobama zainteresovanim za IT teme, pri čemu se podrazumeva sve što je vezano za kompjutere i tehniku: programiranje, administracija, mreže, softver, hardver... Korisnicima nudimo sajt na kome slobodno mogu da izraze svoje mišljenje i čitaju o tuđim iskustvima. Cilj nam je da omogućimo korisnicima znanje koje će ih navesti da lakše iznađu rešenja za probleme, a na osnovu tuđih iskustava i preporuka.
EliteSecurity podržava sve entuzijaste, programere, administratore, studente, učenike i ostale koji imaju želju da uče i napreduju. Smatramo da je hacking, u pravom smislu te reči, kada podrazumeva rešavanje problema i istraživanje, veoma važan za razvoj informacionog društva. Podržavamo svako interesovanje za software i hardware, reverse engineering i svaki vid security istraživanja koje ima za cilj sticanje novih saznanja.

Elitesecurity :: pravilnik za korisnike

EliteSecurity (ili skraćeno "ES") je sajt u privatnom vlasništvu i pristup forumima je slobodan uz obaveznu registraciju radi pisanja poruka, osim ako nije drugačije naznačeno u pojedinim forumima. Korišćenje naših servisa je PRIVILEGIJA, a ne PRAVO i može bilo kome biti uskraćeno u svakom trenutku ukoliko ES tim proceni da je integritet foruma ugrožen ponašanjem korisnika.
U daljem tekstu slede obaveze korisnika
.
.
.
12. Pazite koga ispravljate i kome govorite kako nije u pravu
Šta god da radite, ne pokušavajte da ispravite bilo koga, osim ako ste 100% sigurni da ste u pravu, a da druga osoba greši. Protiv takvih postupaka, koji su čest uzrok besmislenih svađa po forumima, moraju se boriti moderatori, ali i sami korisnici foruma moraju biti obazrivi prilikom svog izražavanja! Ukoliko niste potpuno sigurni da li neko greši, bolje zatražite od te osobe da objasni svoje mišljenje ili rešenje problema. Zbog prazne priče je moguće da će ljudi sa foruma početi da Vas gledaju sa podozrenjem i da ignorišu Vaša pitanja, ukoliko ne budete delovali dovoljno ozbiljno. Ne volimo šarlatane!

Amandman pravilnika #1: Pretnje i direktne uvrede

Za pretnje nasiljem i direktne uvrede drugih korisnika sleduje automatsko isključenje datog korisnika, bez mogućnosti žalbe.

Ovo pravilo nije podložno komentarima.

[Ovu poruku je menjao markom dana 09.02.2008. u 23:05 GMT+1]
Kraj citata

Tekstovi preuzeti sa linkova i O ESu, Pravilnik http://www.elitesecurity.org/

Pozdrav svim članovima ovog foruma i vrednim moderatorima i administratorima.



[ miksi @ 13.01.2011. 16:09 ] @
Rizikujući da predjem u off-toipic, GoranaSM, želela bih samo da Vam se zahvalim na lepim rečima. Zaista me boli nemogućnost da se ZNATNO poboljšaju stvari u struci kojom se bavim četvrt veka i koju volim.
[ Anjale @ 13.01.2011. 16:15 ] @
Citat:
Boris

Procenti nam trebaju.



Već sam negde postavila statistiku.

Dece se ne odlučuju za tehničke fakultete, jer važe za teške, a nema posla. Što se programiranja tiče, za to treba imati "žicu" i iskreno voleti taj posao. Negde sam pročitala da je programiranje intelektualno naj zahtevniji posao. Kaže se da se "entuzijazam" gubi posle 35, i programeri bi već trebali da budu Vođe projekta ili IT menadžeri. Koliko firmi to stvarno može da obezbedi? Uglavnom, prograrmiranje je čvrst rad od jutra do sutra (kao u vicu: žena misli da je kod ljubavnice, ljubavnica kod žene a on programira, programira, programira:)) Učenici naravno beže od toga, bez obzira što je solidno plaćen posao. Idu u advokate, ekonomsite, bankare, lekare, farmaceute...Ja ih savršeno razumem.

Neko je pominjao da obrazovanje i privreda treba da sarađuju na neki način. Toga nema, najviše zbog toga što gotovo ništa ne radi u privredi, već imamo 90 000 nezaposlenih sa VSS, pa je teško naći motiv za studije.

Nije dobro što se priča svela na lične pohvale (ja nisam imala probleme sa učenicima-lično sebi zameram što sam ovo napisala, dalje...vi ne znate koliki je moj (prosek, a šta drugo:P), deca su mi mnogo pametna, ja sam mnogo pametan/a itd... ili uvrede o kojima sam već pisala.

A to nije diskusija.

Edit:

Ko misli o nekom profesoru Informtike da je "mediokritet, neobrazovan i maltretira decu" i ima argumente za to, verujem da zna koliko su ovo ozbiljne opužbe te ga molim da podnese prijavu protiv takve osobe.






[Ovu poruku je menjao Anjale dana 13.01.2011. u 21:56 GMT+1]
[ dragilic @ 13.01.2011. 16:27 ] @
Citat:
Miksi
Da ne govorim o tome da profesori informatike slabo sarađuju sa kolegama profesorima drugih predmeta u cilju uvodjenja informatičkih alata u nastavu tih predmeta.


Opet moram da reagujem. Ova Vaša konstatacija uopšte nije tačna. Možda u nekim školama i pojedinačnim slučajevima. Moja iskustva i zapažanja su sasvim drugačija. Ogromna većina nastavnika informatike ima dobru poslovnu saradnju sa ostalim kolegama u školi. O tome sam više puta pisao i naveo nekoliko primera.

Nabrojaću ponovo nekoliko primera, ovog puta taksativno:

1. Pomoć u korišćenju opreme
2. Pomoć u pripremi i izradi raznih dokumenata za potrebe nastave
3. Pomoć u popunjavanju raznih tabela za obradu statističkih podataka
4. Besplatne organizovane obuke ostalih kolega u kabinetima
5. Pomoć kolegama u nabavci računara
6. Pomoć kolegama u održavanju i zaštiti sistema
7. Pomoć kolegama u vidu saveta za izbor internet provajdera

Par primera iz škole u kojoj radim:

1. Većima kolega ima računar, internet i e-mail adresu
2. Interna i važna obaveštenja redovno šaljemo svim kolegama i kolege prilično redovno proveravaju svoju poštu
3. Naš interni dogovor je da mi na portalu postavimo pripremljene obrasce za unos zaključnih ocena, a da nam sve odeljenjske starešine vrate popunjene elektronskom poštom koje zatim mi objedinjujemo i vraćamo na proveru.
4. Atmosfera na ovom forumu je napeta, pa nije prilika da navedem ime kolegenice koja pravi fantastične prave edukativne prezentacije koje koristi u radu sa učenicima.
5. Već sam pisao o portalu, pogledajte tamo ima i drugih predmeta i kolega iz skoro svih predmeta.

Da ne nabrajam dalje, kako opet neki kritičar ne bi i ovo okarakterisao kao kićenje tuđim perjem, jasno mi je da mnogi izgleda imaju totalno iskrivljenu sliku o nama koji radimo u školama.

Žalosno je što se koristi svaka prilika da se još više ocrni i kritikuje rad nastavnika koji to ne zaslužuju, pogotovu ne na takav način i sa tolikom količinom kritike (koju nisam želeo da citiram u tekstu koji prethodi ovom citatu).

Nekako se nameće sledeći zaključak:

Deca su nam izuzetno dobra, ako uzmemo u obzir činjenicu kakvi smo mi odrasli i šta mogu od nas da vide, čuju i pročitaju.

Pošto sam, nadam se, pružio sve tražene odgovore, mislim da bih posle svih kritika i uvreda koje su stigle na moj račun i račun nekih mojih kolega za koje pouzdano znam da su odogovrni, savesni, stručni, pošteni, predani svom poslu i da imaju izuzetno dobar odnos i saradnju i sa učenicima i sa kolegama mogao sebi da dam za pravo da iznesem par ocena i utisaka:

1. Kritičari na ovom forumu koji se bave programiranjem trebalo bi da razmisle kakav su utisak i uticaj ostavili kod učenika koji su zainteresovani za programiranje a koji će čitati ove tekstove i kod ostalih kolega ne-informatičara koji su do sada imali jako lepo mišljenje o programerima i svima onima koji se bave IT i novim tehnologijama.

2. Kritičari na ovom forumu koji su sa toliko gorčine neargumentovano napadali nastavnike ne vodeći računa o izboru reči, a istovremeno su i roditelji treba da razmisle kakvu sliku ostavljaju svojoj i drugoj deci i koliko samim tim poštuju sopstveno obrazovanje i vaspitanje, odnosno kakav to sistem vrednosti žele da uspostave sebi, svojoj deci i svima nama?

3. Možda je naše društvo zaista toliko propalo i oronulo da će nam biti potrebna i posebna obuka za roditelje bez obzira da li su programeri, rade u privatnim firmama ili školi. Jer ako visoko obrazovani roditelji (a nisu političari i estradne ličnosti) mogu ovakav rečnik da koriste na forumu (koji bi trebalo da bude u funkciji da deci bude bolje), onda se nameće logičan zaključak da nam i ta komponenta u sistemu obrazovanja ozbiljno škripi.

Verujem da se mnogi preispituju zašto bi više bili na ovom forumu i čemu sve.

Iskreno se nadam da će ostaviti neki trag, pomak, bilo šta što će uticati na neophodne promene u našem daljem razumevanju stvarnosti i potreba budućih generacija i da zbog toga vredi.

Da nade ime, pokazuje i činjenica da su kompromis i pomirenje oprečnih stavova mogući ako to stvarno suštinski i iskreno želimo i ako su nam naša deca i njihova budućnost zaista na prvom mestu.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 13.01.2011. u 18:33 GMT+1]
[ Zoran Rodic @ 13.01.2011. 16:35 ] @
Citat:
informaticar.nazalost: Moram da se oglasim povodom Vašeg posta sa kojim se slažem u potpunosti.
Bila mi je čast da se mi profesori informatike predstavimo na ovom forumu u nazovi ''našem okruženju'' sa ''našim ljudima'' informatičarima koji će nas razumeti i podržati. Mogao sam (a trebalo je) da pokrenem ovu temu i na drugim praćenim i citiranim forumima, nadam se da će neko od kolega da ostvari ovu moju zamisao.


Ovaj deo foruma i jeste predvidjen kao prostor za nastavnike i profesore informatike, studente i učenike koji na ovaj ili onaj način imaju dodira sa informatičkim obrazovanjem.

U prvoj temi, tada tek otvorenog podforuma Informatika, piše sledeće :


Forum Informatika je otvoren sa ciljem da okupi nastavnike i profesore informatike i poboljša međusobnu komunikaciju na temu primene Informacionih tehnologija u oblasti obrazovanja.
Diskusije na temu edukativnog softvera i popusta pri nabavci, stručna literatura, najave stručnih seminara, organizacija rada, internet prezentacije škola kao i razmena iskustava u radu sa EIS-om, takođe su poželjne teme na forumu.

Naravno, učestvovanje u diskusijama je otvoreno za sve članove foruma.


Da se ovaj prostor iskoristio ranije, i da je diskusija bila u većem obimu, možda bi komisija bila u drugom sastavu, i sa drugim zaključcima i inicijativama.

[ dragilic @ 13.01.2011. 17:12 ] @
Možda. Mada mislim da bi i tada verovatnoća bila mala, ali ipak bolja nego sada.
[ Jovicastm @ 13.01.2011. 17:35 ] @
Da se vratimo na temu Reformisana gimnazija bez informatike.

Uradio sam svoju analizu "Šta bi bilo kad bi bilo" i koji su mogući scenariji i to samo za jezički smer, jer u matematičkom postoje nejasnoće oko 3. razreda.

U 3. razredu postoje 2 izborna paketa:
Paket 1:
- Prvi strani jezik - 2 časa
- Drugi strani jezik - 2 časa
Paket 2:
- Istraživanje prošlosti - 2 časa
- Umetnost - 2 časa

Najverovatnije je da će učenici odabrati jezike Paket 1, pa su po meni i to scenariji koje je neko već napravio u svoju korist:

Prvi scenario - 4. razred:
Ukoliko učenik odabere Paket 1 u 4. razredu bira između paketa 1 i 2:
Paket 1:
- Prvi strani jezik - 2 časa
- Drugi strani jezik - 2 časa
- Etika - 2 časa
- Sociologija kulture - 2 časa
Obavezni predmeti su:
- Sociologija sa pravima građana - 2 časa
- Filozofija - 3 časa
Šta smo dobili? Osim jezika, povećanje časova iz Filozofije i Sociologija za 2 časa nedeljno.

Drugi scenario - 4. razred
Ukoliko učenik odabere Paket 1 u 4. razredu bira između paketa 1 i 2:
Paket 2:
- Prvi strani jezik - 2 časa
- Drugi strani jezik - 2 časa
- Analiza teksta - 2 časa
- Veština komunikacije - 2 časa
Šta smo dobili? Osim jezika, opet povećanje Sociologije (veština komunikacije) i predmet Analiza teksta - šta god to značilo (već postoji ogroman fond časova iz Srpskog i Stranih jezika).

Manje je verovatno da će učenici odabrati Paket 2 u trećem razredu, ali da vidimo i te mogućnosti:

Treći scenario - 4. razred
Ukoliko učenik odabere Paket 2 (Istraživanje prošlosti i Umetnost) u 4. razredu bira između paketa 3 i 4:
Paket 3:
- Istraživanje prošlosti 2 - 2 časa
- Etika - 2 časa
- Sociologija i psihologija - 2 časa
- Računarstvo u društvenim naukama - 2 časa
Šta smo dobili? - Opet psihologiju i predmet Istraživanje prošlosti, što ne znam u koju "branšu" bih smestio - Istorija ili Sociologija, možda Filozofija, ili ne daj bože Marksizam.

Četvrti scenario - 4. razred
Ukoliko učenik odabere Paket 2 (Istraživanje prošlosti i Umetnost) u 4. razredu bira između paketa 3 i 4:
Paket 4:
- Istraživanje prošlosti - 2 časa - u planu ne piše da li je ovo drugi deo istog predmeta iz trećeg razreda kao u modulu 3
- Umetnost - 2 časa
- Sociologija kulture - 2 časa
- Etika - 2 časa
Šta smo dobili? Opet istraživanje prošlosti i sociologija.

Zaključak
U svim modulima se našlo mesta za enormno povećanje sociologije i meni nejasnog predmeta - Istraživanje prošlosti, ali zato informatike nema čak ni pod imenom Računarstvo u društvenim naukama.
Verujte neko (čitaj psiholozi) je ovu analizu dobro uradio u svoju korist.
Najverovatniji je prvi scenario, odnosno da će velika većina učenika odabrati Paket 1 i u 3. i u 4. razredu. Ovde ja ne vidim nikakvu pozitivnu reformu, već zadržavanje starog sistema sa izbacivanjem informatike i uvođenjem Sociologije na mala vrata.
Nadam se da ova analiza može da pomogne u daljim akcijama.
Pozdrav
[ dragilic @ 13.01.2011. 17:57 ] @
Naravno kolega.

Hvala na dobrom zapažanju. Pravo pitanje je šta uopšte realno možemo da uradimo/izmenimo?

Scenario 1:
Da se nadamo da ovakav predlog neće proći (sam od sebe ili zato što će neko drugi da primeti nedostatke).

Scenario 2:
Da se prepustimo sudbini i da čekamo. Jasno je da će u tom slučaju učenici imati informatiku samo u prvom razredu.

Scenario 3:
Da napustimo obrazovanje (to nam svakako sleduje po Scenariju 2).

Scenario 4:
Da pokušamo da utičemo na sve relevantne učesnike u ovom procesu da preispitaju svoje odluke.

Vrhunac paradoksa je da ovaj plan komisije o kojem toliko polemišemo još uvek nije zvanično objavljen, tako da pravno-formalno gledano skoro da nemamo nikakvih mogućnosti da legalnim putem utičemo na eventulne izmene i njegovo usvajanje.

Koliko je rad komisije i plan ozbiljan govori i činjenica koju su neki uočili da u trećem razredu umesto 30 ima 32 časa verovatno greškom (dešava se ništa strašno) ali se sabiranjem svih časova u tabeli zaista dobija taj broj časova tako da tek onda postaje potpuno nejasno koji obavezan predmet se greškom našao u tabeli za III razred. Naravno, u nedostatku pravih informacija, ovo je samo moje lično nagađanje.
[ Jovicastm @ 13.01.2011. 18:38 ] @
Posledica 1

Ovakvom reformom dobijamo da će učenici društveno jezičkog smera gimnazije izučavati Informatiku u istom obimu kao i stručne škole - III stepen, a to svakako ne može da bude dobro za učenike.
[ dragilic @ 13.01.2011. 19:04 ] @
Posledica 2

Ne bih rekao, jer je u većini stručnih škola informatika mnogo više zastupljenija nego u ovako reformisanoj gimnaziji. U nekim srednjim stručnim školama i po trenutno važećem nastavnom planu informatičke tehnologije su zastupljenije nego u sadašnjim gimnazijama. U budućoj reformisanoj gimnaziji informatika će biti sa najmanjim fondom u odnosu na sve ostale srednje stručne škole, pa čak i odnosu na umetničke i muzičke škole.

Vremenom će i zbog ove činjenice manji broj učenika biti zainteresovan za gimnazijsko školovanje, posebno učenici koji su više orjentisani ka prirodnim naukama i IT tehnologijama. To trenutno izgleda kao dobra informacija za tehničke, pa i ekonomske i medecinske škole, ali će posledice i tamo uskoro biti vidljive (kada prođe talas od 2-3 generacije).


Posledica 3

Gimnazije će nakon 4-5 godina biti dominanto društveno-jezičko orjentisane. Po analizama koje radimo procena je da će 2015. godine u celokupnoj gimnazijskoj populaciji biti između 75-80% učenika na društveno-jezičkim profilima ili smerovima, dok će na prirodno-matematičkim biti ostatak od 20-25% uglavnom nešto slabijih učenika koji zbog proseka nisu uspeli da upišu društveno-jezički smer. Tome treba dodati činjenicu da će u ukupnoj populaciji biti oko 10% učenika manje nego što je sada (zbog bele kuge), a procenat učenika koji će imati gimnazijsko obrazovanje pašće sa sadašnjih 21% na nekih 17-18%, što znači da će popunjenost odeljenja u gimnazijama biti manja za oko 10% u odnosu na sada. Procenat popunjenosti je malo teže prognozirati jer veliki broj gimnazija trenutno ima visok prag za upis učenika pa će kod ovih gimnazija uglavnom samo pasti minimalni broj neophodan za upis.

Ove podatke treba uzeti uslovno i sa rezervom, jer su procene rađene na osnovu postojećih podataka i parametara, a na izbor smera, škole i upis učenika utiču brojni faktori od kojih mnoge ne možemo sada predvideti. Ove procene sam izneo čisto da bi ukazao na vrlo izvestan trend i njegove posledice.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 13.01.2011. u 21:37 GMT+1]
[ nenad.dj @ 13.01.2011. 19:37 ] @
Određeni broj učesnika diskusije je kao argument da je ovakva reforma gimnazije dobra naveo ozbiljne kritike na račun stručnosti profesora informatike. Pri tome nije stavljen akcenat na pojedince već se o profesorima pričalo uopšteno. Ne sporim da ima profesora koji svojim (ne)radom kaljaju ugled profesije.

U slučaju da se ovakva reforma usvoji, neminovno će određeni broj profesora ostati bez časova.

Jedan mogući scenario je da će u nastavi ostati samo oni najbolji. (Da li već čujem komentare tipa "... mator si da veruješ u bajke, naivčino ...").
Ovo je malo verovatan scenario.

Mnogo verovatniji scenario je da će u nastavi ostati oni koji bolje razumeju današnju situaciju u društvu (čitaj: imaju bolje političke kontakte). U ovakvoj situaciji stvarno nije bitno koliko časova informatike postoji u programu obrazovanja. Sve jedno je - nema efekta.

Ja reformu gimnazije vidim kao mogućnost da se nešto promeni na bolje pa i zbog toga treba osporiti ovakav "nakaradni" predlog i pokrenuti proces koji će problemu obrazovanja budućnosti nacije ozbiljno i stručno pristupiti.

[ dragilic @ 13.01.2011. 20:32 ] @
Zaista se iskreno zahvaljujem svima koji su prepoznali pravu suštinu i svojom argumentacijom doprinose kvalitetnom sagledavanju činjenica, mogućih posledica i iskreno ukazuju na moguće naredne konstruktivne korake.

Na osnovu svih postova pretpostavljam da nenad.dj nije nastavnik informatike u školi ali je ipak odvojio dosta svog dragocenog vremena za konstruktivnu diskusiju. Svaka čast kolega i verujte da nam Vaša razmišljanja, kao i način i ton diskusije mnogo znače, jer vraćaju poverenje u normalan sistem vrednosti.
[ Jovicastm @ 13.01.2011. 23:11 ] @
Nisam bio dovoljno jasan, kod posledice 1.
Mislio sam na stručne škole III stepena (automehaničari, autolimari, kuvari, krojači ...), dok sve stručne škole IV stepena uglavnom imaju više informatike od plana za jezički smer gimnazije.
[ dragilic @ 14.01.2011. 00:18 ] @
Neverovatno!!!

E hvala za ovo zapažanje, moja greška, nisam obratio pažnju.

A što je najcrnje ovakvo poređenje mi nije bilo ni na kraj pameti.

Stvarno nemam reči. Pa onda je ovo prava sramota. SKANDAL.
Hvala na ovom poređenju, jer mislim da tek sad i sam shvatam još razornije posledice ovako moram da kažem nakaradnog i potpuno van svake logike i zdrave pameti plana!

Strašno! Zaista sam ostao bez teksta...
[ urosg3 @ 14.01.2011. 11:17 ] @
Ja ne znam šta da kažem i šta da mislim na ovu temu. Za sada obe strane imaju nekakvu relevantnu argumentaciju. Sa jedne strane informatičari se bore da zadrže svoj predmet, posledično i radna mesta, što je legitimno. Sa druge strane dobar deo argumentcije mi je neprihvatljiv, taj ECDL na prvom mestu, kao još jedan dokaz protežiranja jedne firme i jednog IT rešenja.

Takođe kada sam na forumu informatičara ponudio sopstvena skromna iskustva iz prakse u primeni FLOSS rešenja na Rakovici i Vračaru, nezainteresovanost za to je blaga reč, bar na matičnom forumu. Ukoliko tu nezainteresovanost koja je očigledna pripišem intelektualnoj lenjosti, onda to na svojevrstan način svedoči i o kvalitetu informatičke nastave. Čudo jedno da prosveta, kao profesija sa zavidnim intelektualnim prosekom tako teško prihvata novosti i tako se teško reformiše.

Sa druge strane, ako uporedim elementarnu veštinu baratanja kompjuterom sa vozačkom veštinom, dozvola za vožnju se stiče van sistema obrazovanja, i to rešenje kako tako radi. Može se dakle i bez školskog sistema ukoliko je motivacija u redu.

Za sada sam bez određenog mišljenja na ovu temu ali pratim diskusiju, i velika podrška pojedinim informatičarima zbog ličnog aktivizma.

Edit: ispravo slovne greške.
[ dragilic @ 14.01.2011. 12:43 ] @
Odlično zapažanje urosg3.

U par rečenica dali ste veoma zanimljivu ocenu stanja.

Nije mi namera da branim sam ECDL, jer ste pogodili u centar (a i na mnogim forumima je bilo dosta reči o ovoj temi), ali moram da navedem nekoliko drugih okolnosti:

1. ECDL stanard koji je na ovom forumu navela kolegenica, ne odnosi se na kurs, već na standard koji bi obrazovanje trebalo da omogući svakom učeniku gimnazije kao opšti minimum neophodan za njegovo obrazovanje iz informatike pre nego što upiše fakultet. Dakle, prikazan je kao opšti minimalni stanard, koji bi u tom slučaju država zakonski zahtevala od svojih službenika (nastavnika informatike u gimnazijama) da prenesu učenicima. Istovremeno, fakulteti bi mogli da računaju da bi takav standard mogli da očekuju od svršenih maturanata.

2. Naš obrazovni sistem prožima "intelektualna lenjost", možda je prikladnija reč "nedovoljna inovativna aktivnost u sistemskim rešenjima". Ovim nikako ne mislim na pojedince, već na sam sistem kao sistem. Sistem je više intertan i glomazan nego što je dinamičan, brz i efiksan. Između ostalog to pokazuju i rezultati PISA testa. Brojni su razlozi što je to tako.

3. Jedna od krajnjih posledica takvog stanja je nizak stepen motivisanosti svih učesnika obrazovnog sistema (svaka čast pojedincima koji nisu tako malobrojni).

4. Kada sve to preslikamo na prosečnu populaciju učenika, dobićemo sledeću posledicu:
da ukoliko ni u takvom sistemu ne savladaju recimo ECDL standarde, retko ko od njih će biti u prilici i motivisan da ih kasnije sam savlada i prepozna njihov značaj i vrednost na sličan način kao što to čini za vozačku dozvolu.

Kao jedan od dokaza ovoj tezi možemo navesti period kada informatika nije bila zastupljena u redovnoj nastavi, procenat onih koji su upisivali informatičke kurseve u populaciji mladih između 20 i 35 godina je bio daleko ispod 10% u generaciji, a samih učenika ispod 2%. Okolnosti su se promenile, zbog zastupljenosti IT u svakodnevnom životu.

Tim pre, dobar broj njih bi smatrao da mu takvi kursevi uopšte nisu potrebni jer ionako sve to ili već zna ili će sam naučiti kod kuće, pa bi procenat bio nešto veći, ali pretpostavljam da ne bi prelazio nekih 20-30% u generaciji gimnazijskih učenika.

E sad ako gledamo iz ugla nekog ko je odgovoran za raspodelu troškova iz državnog budžeta onda bi to izgledalo ovako:

1. Ako bi deca učila saobraćajna pravila u školi, to bi dodatno opteretilo budžet. Šta država time dobija, a šta gubi? Iako danas skoro svi imaju vozačku dozvolu, mnogo je praktičnije da samo oni koji to žele (iako ih ima oko 80-90%) mogu da se obučavaju u specijalizovanim auto-školama o sopstvenom trošku.

2. Ako bi deca učila ECDL u školi, to ne bi opteretilo postojeći budžet, jer već postoji skoro kompletna infrastrukutra u školama za njegovu implementaciju. Ipak uvek ostaje pitanje šta država time dobija, a šta gubi? Iako danas skoro svi koriste kompjutere, to ne znači i da ispunjavaju ECDL standarde.
S druge strane da li time dupliramo troškove, jer već postoje specijalizovane ECDL škole poput auto-škola? Da li je možda praktičnije da onaj ko želi da uči ECDL to radi u specijalizovanim školama a da umesto toga besplatno u toku državnog školovanja uči nešto drugo?

Ovo je ipak mnogo kompleksnije pitanje nego što na prvi pogled izgleda i zaista ima dosta sličnosti sa običnom vozačkom dozvolom ali i puno razlika.

Slična paralela se može napraviti sa specijalizovanim i privatnim školama za strane jezike, marketing, računovođe...

I na samom kraju smatram da još uvek treba praviti bitnu razliku između redovnog školovanja i stručnih kurseva iako i jedna i druga opcija imaju i svoje prednosti i svoje mane.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 14.01.2011. u 13:59 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 14.01.2011. u 14:05 GMT+1]
[ dragilic @ 14.01.2011. 13:03 ] @
urosg3 da li bi mogao da nam pošalješ FLOSS rešenja ili da ih postaviš na forumu.

Mislim da bi bilo značajno da više nas pogleda i uoči eventualne prednosti i mane.

Unapred hvala
[ urosg3 @ 14.01.2011. 13:50 ] @
Naravno pišem večeras opširnije.
[ Boris @ 14.01.2011. 13:52 ] @
Eh kad bi se našao neko pametan u ministarstvu prosvete,
da malo pogleda ovaj forum i još par foruma(tema) u Srbiji, koje se bave tematikom reforme školstva,
ne bi bilo teško da nađe ljude koji bi to fantastično uradili,

kada vidim koliko se pojedini učesnici na ovoj temi zalažu i trude sagledati i pokušati prepoznati pametna rešenja reforme školstva,
mislim da jedan ozbiljan i pametan ministar ako bi izdvojio 3 dana da čita forume,
našao bi fantastičnu ekipu koja bi u relativno kratkom roku napravila jedan pametan predlog reforme gradiva.

Ne mislim samo na informatičare(ne treba nam samo reforma u informatici, naprotiv), nego na sve struke uopšte.


Moje neko opšte mišljenje o reformi srednjih škola:

3-godišnje:
1. Opšte znanje
2. Fokusiranje na stručne predmete + praksu
3. Fokusiranje na stručne predmete + praksu

4-godišnje:
1. Opšte znanje
2. Fokusiranje na stručne predmete + praksu
3. Fokusiranje na stručne predmete + praksu
4. Fokusiranje na stručne predmete + praksu

4-godišnje opšte škola, gimnazije i sl.
1. Opšte znanje
2. Opšte znanje
3. par opštih predmeta + izborni predmeti
(koji bi učeniku otvorili mogućšnosti da se približi nečemu što bi sutra studirao,
jer do 3. godine svaki učenik bi verovatno imao predstavu šta želi da studira i čime želi da se bavi)
4. slično kao pod 3., par opštih predmeta + izborni predmeti 2

Ja sam išao u gimnaziju,
uvek sam želeo da nemam neke predmete koji me nikako ne interesuju i za koje sam znao da me neće interesovati u budućnosti,
a dosta sam vremena trošio ne bi li ih naučio, npr. biologija - dosta bi mi bilo 2 godine+osnovna, a ne 4. jer prosto to me ne interesuje,
Likovna kultura i umetnost, dosta bi mi bila 1-2 godine osnovnih stvari a ne 3, i ništa manje ne bih znao nego sad.
Recimo ja sam voleo matematiku, volim i sad, ali neko ko je upisao neku muzičku ili umetničku školu,
neće mu puno pomoći silni limesi varijacije permutacije tautologije i slične stvari. Taj neko za 2 godine bi mogao da nauči sve što mu treba,
ili bi pak učio sve 4 godine po nekom smanjenom broju časova.


Nisam neki stručnjak ali sam pokušao dočarati neku opštu sliku šta sam hteo da kažem.
Pored ovoga treba država treba da motiviše učenike da se uče ono što će nam sutra kao društvu, kao državi Srbiji trebati.
[ sstankos @ 14.01.2011. 16:31 ] @
Imam jedno obvezu da pokušam malo da pojasnim stvari i to sa dva aspekta.
1. Svi ljudi koji kritikuju zalaganje profesora informatike da ospore ovu nakaradnu "reformu" (čitaj reciklažu) ili nisu nikad rdili u školstvu ili su profesoti drugih predmeta (sociologija, filozofija, itd...) koji u ovoj reformi vide svoju šansu za dopunu norme na uštrd informatike (dok jednom ne smrkne drugom ne sviće). Ljudi koji kritikuju stručnost profesora treba da znaju sledeće: Ukoliko dođe do smanjenja časova informatike neminovno će doći do gubitka norme u svim gimnazijam. Tada će, takođe neminovno, doći do tehnoloških viškova i otpuštanja ljudi. Kako po kolektivnom ugovoru i pravilnicima škola postoje određea bodovanja koja se primenjuju na profesore u slučaju gubitka norme, po tim i takvim pravilnicima prvo nastradaju najmlađi i ljudi sa najmanje radnog staža. Da bi paradoks bio veći, na državnom nivou. donešen je pravilnk po kome se svaka godina radnog staža u bilo kojoj školi (i trogodišnjoj) boduje isto. Šta to znači, ako dodje neko preuzimanjem u vašu školu i ima više godina radnog staža od vas, bez obzira gde je radio pre toga vi ste tehnološki višak i neće vam pomoći svi vaši uspesi u radu ili bilo šta drugo. Godine radnog staža su presudne u takvim slučajevima, što znači da ostaju samo najstariji radnici jer su oni i najzaštićeniji. E sad, koji je broj njih u stanju da drži ECDL nastavu teško je pitanje. Takvi ljud se ne potrišu mnogo zbog reforme koja im "čisti" konkurenciju i ove mlade "kojima viri kosa iz ušiju". Ne mogu da se otrgnem utisku da je zbog takvih "staraca" i ostavljena informatika inače bi bila u potpunosti ukinuta. Ovako je kalkulacija prosta. Sinko došo si juče i šta ćeš ti sa 26-35 u prosveti da ležiš a da te neko plaća. Polako kad dođeš do 50 onda ćeš da leškariš i učiš decu nečemu što ionako nikom nije potrebno. Komplekse ljudi iz privrde kao što je miksi koji se verovatno pronašao u mojoj priči i smatra da sad on malo treba da leškari ne treba uzimati za ozbiljno.
2. Ako se vratim na početak priče o reformi onda bi ljude zaista trebalo uputiti u strav da ne pričaju o nečemu što ne znaju. Naime, reforma je bila zamišljena sveobuhvatno za sve nivoe školstva. Ovde ću probati da objasnim zašto je propala u samom startu bez obzira na plan reciklaže gimnazija i to da li će biti usvojen, pri tome ću se svesti na informatiku jer to mi je uža specijalnost.
Naime pre pet godina je najavljena reforma u planovima i programima kao i statusom predmeta vzanim za informatiku u osnovnoj i srednjoj školi. Po tom planu, informatika u OŠ (od sad Osnovna škola) se trebala reformisati sa sistema po kome je bila izborni predmet sa blokovskom nastavom u sedmom i osmom razredu na obavezan predmet u okviru Tehničkog i informatičkog obrazovanja. Predmetu koji se zvao, to svi dobro znaju bez obzira da li su u prosveti ili ne, Opšte-tehničko obrazovanje (popularno OTO) promenjeno je ime u TIO (tehničko i informatičko obrazovanje) i to je bio prvi koraka. Dalje je po tom planu trebalo u 5. i 6. razredu OŠ zadržati Tehničo dok bi u 7. i 8. razredu bilo uvedeno Informatičko obrazovanje. Kako je predmet u svim razredima OŠ zastupljen sa po dva časa nedeljno svi planovi bi bili ispunjeni. I tu se stavlja tačka sa velikim T. Nekome (čitaj lobi) se naravno nije svidelo da svoje znanje Rezanja i pravljenja kućica zameni kucanjem po računaru i takva reforma je preko noći dobila nakaradan oblik. Pošto je bilo kasno vraćati ime predmetu ono je ostalo isto a u osmom razredu, da ne bi bilo baš previše očigledno, dodat je jedan deo (programiranja) koji dragi forumaši pljuju na ovom forumu koji se radi u QBASICU. Infomatika je naravno opet da bi se kobajagi pričalo da je nešto urađeno "reformisana" tako što je spuštena u 5. i 6. razred kao NEOBAVEZNI IZBORNI PREDMET u kategoriji šaha i domaćinstva. Neko bi na prvi pogled rekao pa dobili si više časova, međutim ljudi koji su vodili računa o tome su se potrudili da ne bude tako. Naime po starom, kad je informatika bila blokovska u 7. i 8. razredu, svaka grupa je vukla po 6 odnosno 8 posto.Sada svaka grupa vuče 5 posto, pa prostom računicom imamo sledće (ako ste u 7. i 8. razrdu imali po 5 grupa na primer vi ste onda imali u 7. razredu 5*6=30% a u 8. razredu 5*8=40% što je ukupno 70%. Po novom ukoliko u svim razredima izuzev 5.-og gde nisu dozvoljene grupe (grupa=odeljenje pa ako ih ima 33 vidi šta ćeš) ima po 5 grupa a u 5.-tom tri što je ukupno 18 * 5 = 90% znači svega 20% povećanja sa dva puna razreda). Da bi ljudima koji nisu u prosveti pojasnio stvari reći ću sledeće: Da se takvo proširenje uradelo iz matematike ili srpskog povećanje norme bi bilo približno 180% odn. 160%, istorije približno 50% iz geografije 80% itd. Pri tome treba uzeti u obzir da su ovi podaci vezani za informatiku dati ukoliko sva deca iz razreda odaberu baš informatiku u paleti od: Svakodnevni život u prošlosti, Slikanje i vajanje, Hor, Domaćinstvo, Šah, Čuvari prirode, Naš kraj, itd.. što obično nije slučaj. Dakle kao što se vidi, ko hoće pažljivo da pročita, da je reforma izvšena kako je trebalo u OŠ, tada bi možda ovakav plan za informatiku mogao da se razmatra. Ovako sa haosom u OŠ i ovakvim stanjem stvari sa novim planom reciklaže gimnazija, može se desiti da recimo dete koje u OŠ nije biralo informatiku ode na jezički smer u gimnaziji i ima samo jednu godinu učenja informatike u 21. veku. Slažem se a e vozačka dozvola dobija za pare ali zašto onda ne usvojimo ovakav zakon:
1. razred OŠ školarina 20.000 dinara (uče se osnove)
2. razred OŠ školarina 40.000 dinara (proširuju se osnove)
itd......
To je verovatno i cilj ovakvih reformi i to će uradeti sa privatnim školama. Običnim smrtnicima ostaje plač i tuga!
[ urosg3 @ 14.01.2011. 18:40 ] @
Dragane,
Ima u Vašem opširnom komentaru dosta istine. Da probam da odgovorim.

1. Da razumeo sam na šta struka misli kad spominje ECDL, ali ja upravo i kritikujem pristajanje struke na taj standard. Sa druge strane stoji realnost, ja znam da je Microsoft dominantno IT rešenje, i znam da ostala rešenja, u najoptimističnijim i preteranim procenama ne zauzimaju više od 15% tržišta. I znam da škola treba da sprema decu za život i karijere, u ovom slučaju pre svega na rešenjima koja Microsoft pravi. Ali još jednom da kažem, ne odabarvam i ne pristajem na rešenje koje bi zakonski uslovilo decu da steknu sertifikat iz IT po rešenjima jedne firme. To je onda monopolizacija i nelojalna konkurencija. Smatrao sam i smatram da i struka kod nas mora jasno i nedvosmisleno da se odredi prema alternativama koje postoje i da svoj glas digne protiv ECDL na ovakav način, uostalom ECDL u drugim zemljama i u Srbiji se razlikuju upravo po tome, što priznaju i poznaju i alternativna rešenja.

U postojećem obliku zajednica kojoj pripadam i ja lično nećemo podržati ECDL u postojećem obliku, nećemo podržati državu koja zahteva kao uslov ECDL u ovakvom obliku, a ni bilo koje strukovno udruženje koje prihvata ECDL u ovakvom obliku.

2. Ne vredi i dalje mi se čini da je intelektualna lenjost. I to lenjost endemična na ovo društvo. Naime, sad skoro, kada su uvođena IT rešenja u sistem zdravstvene zaštite, koji je isto profesija sa zavidnim intelektualnim prosekom, na sve strane se čula kuknjava kako su kompjuteri usporili stvar... A činjenica je da nema profesije, nema delatnosti u životu gde IT nije ubrzao stvari i olakšao posao. Osim u Srbiji i to u profesijama gde je država poslodavac. Kažem čudo jedno.

što se iskustava tiče sa FLOSS rešenjima, dobar primer su Rakovica i Vračar, gde je opština podelila osnovcima laptop sa instaliranim Edubuntu paketom, OpenOffice i ostalim sadržajima Edubuntu-a. Potpuno lokalizovan softver 100% na srpskom u oba pisma. Od dodatnog softvera jedan - Open source projekat iz Brazila je takođe lokalizovan i instaliran. Radi se o aplikaciji koja se vozi unutar VPN mreže a ima izvesnu sličnost sa facebook npr. učenik ima svoj profil, ima neki prostor na koji postavlja domaće zadatke, udružuje se u nekakve grupe gde grupno rešavaju pojedine zadatke, učitelj ima mogućnost da putem video konferencije nešto prezentuje. Takođe postoji roditeljski nalog, gde roditelj dobija poruke od učitelja. Ovo je krajnje ukratko, naravno. Pristup VPN mreži je omogućen putem 3g mreže, svi su dobili modeme a pristup internetu dok si u okviru aplikacije je besplatan.

Za support je iskorišćena Ubuntu zajednica Srbije, mada se do sada ni jedan jedini softverski problem se nije pojavio u praksi, ali tu smo kad zatreba. U toku je prevod Edubuntu Manual-a, ispod 100 rečenica je ostalo do kraja prevoda, nadležni će prevod da otštampaju i podele svim učenicima. Takoće planiramo i formiranje sekcija u kasnijim razredima za zainteresovanu i talentovanu decu, ali o tom - potom. Kako je zajednica volonterska organizacija ovo inicijatora programa ne košta ništa. Kao ni softver, uostalom.
[ Anjale @ 14.01.2011. 20:07 ] @
@urosg3

Ovo što ti pišeš deluje interesantno i svakako treba razmotriti ideju da se osim Windows-a radi i Linux (mislim na OS i prateće aplikacije). Opet, treba voditi računa o tome koji je OS koliko zastupljen na tržištu, ali meni je ideja uvođenja Lunux-a u škole sasvim prihvatljiva.

Što se plana i programa tiče, informatičari jesu razgovarali šta valja raditi (čak smo radili i neku anketu sa učenicima, gde su oni popunjavali koje oblasti se sada ne rade, a njima su atraktivne), ali trenutno je bitka da li će uopšte biti Informatike.

Inače, postoji osam tzv. ključnih kompetencija u obrazovanju, koje sve govore (propisani od strane EU). Informatika je na odličnom 4. mestu odmah posle Maternjeg jezika, Stranog jezika i Matematike.

Zašto je to famozna komisija protumačila da Inforamtiku treba marginalizovati sačekaćemo njihovo objašnjenje.

Mislim da ćemo se načekati...
[ dragilic @ 15.01.2011. 00:46 ] @
@urosg3

Deluje prilično zanimljivo. Verujem da ste uložili mnogo napora i truda da sve to realizujete, što je za svaku pohvalu.

Ovo će veravatno zainteresovati i neke naše učenike. U svakom slučaju mene ste već zainteresovali, tako da ćemo narednih dana sa kolegama i nekoliko učenika porazgovarati na ovu temu.

Nadam se da ste rapoloženi da uspostavimo saradnju i da ćemo moći da Vam se obratimo za dodatne informacije.

Inače, sve pohvale za izuzetno dobru ocenu stanja IT u našem državnom sistemu.

Hvala još jednom.
[ urosg3 @ 15.01.2011. 10:01 ] @
Dragane, ima trenutno jedan mali problem sa ovim projektom nije kvalitetno dokumentovan. Razlozi su razni, počev od toga da po školama nije sistematski odrađen protokol za feedback, preko činjenice da je čovek koji je nadležan za program u opštini zaista pretrpan poslom i prezauzet. Sa druge strane ovaj deo posla koji je zajednica uradila je sasvim kvalitetno dokumentovan i dostupan. Taj problem moramo da rešimo, izrađujemo protokol i nadam se da će situacija sledeće školske godine izgledati znantno bolje.

Mislim da to interesovanje koje pominješ treba iskoristiti pogotovo što živiš i radiš u Nišu koji se može pohvaliti izuzetno aktivnom open scenom. Predlažem da kontaktiraš par ljudi koji su sjajni aktivisti i odlični advokati FLOOS-a u Nišu, pa da na taj način ostvarite saradnju, mogućnosti su brojne a siguran sam da će se rešenje naći.

Itekako svestan realnosti smatram da u ovom trenutku od bilo kakvog uveđenja alternativnih rešenja u škoski sistem i u nastavu na sistemskom nivou nema ništa. Ali isto tako smatram da sistem mora da odgovori i na činjenicu da alternativa postoji i da ta alternativa zaslužuje da bude predstavljena. Dakle kompromis mora da se nađe, za sada put do tog kompromisa vidim kroz afirmaciju postojećih projekata koji koriste Open rešenja.
[ Anjale @ 16.01.2011. 17:12 ] @
KONAČAN NASTAVNI PLAN ZA GIMNAZIJE

Bili smo ne malo iznenađeni kada smo juče utvrdili da nastavni plan za gimnaziju, koji smo objavili pre desetak dana, nije konačna verzija. Izvinjavamo se svim posetiocima na učinjenoj grešci. KONAČNU VERZIJU MOŽETE POGLEDATI I PREUZETI OVDE. Da bismo se bar malo iskupili za učinjenu grešku, olakšaćemo vam posao navođenjem jedinih razlika između prethodne i konačne verzije:

Izmene u odnosu na verziju nastavnog plana koji smo objavili

a) za prvi razred:

1. srpski i književnost spojeni su u jedan predmet

b) za drugi razred:

1. srpski i književnost spojeni su u jedan predmet

v) za treći razred

1. srpski i književnost spojeni su u jedan predmet

g) za četvrti razred

1. srpski i književnost spojeni su u jedan predmet

2. u paketu 1 za prirodni smer: “primenjena matematika” umesto “baze podataka

3. na društvenom smeru: izmenjena mesta paketima 1 i 2

4. u paketu 3 za prirodni smer: “fizika” umesto “istraživanje u prirodnim naukama”

5. u paketu 4 za prirodni smer: “istraživanje u prirodnim naukama” i “fizička geografija” umesto “fizika” i “računarstvo u prirodnim naukama”

(Link)

[Ovu poruku je menjao Anjale dana 16.01.2011. u 18:22 GMT+1]
[ informaticar.nazalost @ 16.01.2011. 17:58 ] @
Informatička pismenost

Informatička je pismenost beskompromisni uslov civilizovanog, privatnog, poslovnog i društvenog života svakoga građanina, kao što je u prethodnim veku bila pisana reč. Nepismeni su bili društveni 'autsajderi', socijalni teret društva. U 21. veku tako će se tretirati oni informatički nepismeni. Istraživanjem sprovedenim u Norveškoj utvrđeno je da informatička nepismenost uzrokuje znatne gubitke (tzv. "skriveni troškovi informatičke tehnologije").

Norvežani su merodavno utvrdili kako prosečan korisnik koji koristi računar u svakodnevnomu radu nedeljno izgubi 2 sata i 51 minut vremena u traženju pomoći pri rešavanju problema vezanih uz rad s računarom. Toliko isto izgubili su i oni koji su pozvani da pruže pomoć. Ukratko, firme godišnje izgube 136 radnih sati po svakom korisniku računara, što u norveškim prilikama, za preduzeće koje ima 1000 korisnika računara znači gubitak od gotovo 4,5 miliona Evra!

Ovakva bi se računica mogla pokazati i za naše prilike. Možda je gubitak u Evrima manji, ali gubitak u satima mogao bi biti i veći.
[ Jovicastm @ 16.01.2011. 18:48 ] @
Kuku nama i našoj deci za ovakav program, a greška u III razredu prirodno matematičkog smera nije ispravljena.
I dalje su 33 časova (35), a ne 31 (33).
Dakle učenik gimnazije, jezičkog smera, slobodno može da upiše za automehaničara i da nauči isto Informatike. Kasnije na fakultetu informatika mu sigurno neće biti problem.
[ dragilic @ 16.01.2011. 19:22 ] @
Iz navedenog predloga plana, jasno se vidi da je informatika mnogo potrebnija automehaničarima, pekarima, frizerima, mesarima, bravarima, zavarivačima, metalostrugarima, gumarima, zidnim fasaderima, mlekarima, trgovcima, manikirima, pedikirima i svim drugim učenicima na trogodišinjim obrazovnim profilima i smerovima nego gimnazijalcima.

Zaista gimnazijlci se neće baviti gore navedenim profesijama, već uglavnom, planiraju da svoje školovanje nastave na fakultetima.

Ako tako postavimo stvari zašto bismo onda jednog gimnazijaca opteretili jednim takvim potpuno nepotrebnim predmetom?



[Ovu poruku je menjao dragilic dana 16.01.2011. u 21:09 GMT+1]
[ dragilic @ 17.01.2011. 01:33 ] @
@urosg3

Hvala na svemu, a posebno razumevanju.

Verujem da ćemo biti u kontaktu.
[ dragilic @ 17.01.2011. 03:40 ] @
Objavljeni komentar profesora engleskog jezika na
http://www.fbg.org.rs/konacni-nastavni-plan-za-gimnaziju/comment-page-1/#comment-1158

Citat:
Kao profesor engleskog zelim da kazem da ova reforma ne donosi nista novo i korisno. Umesto da pored postejeca 4 smera (opsti,matematicki,jezicki i informaticki) uvedu jos neke, oni sve svode na neka dva, koja niti su jasno diferencirana niti mogu po izboru i zastupljenosti predmeta pruziti jedno potpuno i sveobuhvatno gimnazijsko obrazovanje. Izbor predmeta koje bi ucenici trebalo da biraju je krajnje oskudan i neprimeren potrebama savremenih ucenika.
Da li u toj Komisiji sede kompetentni ljudi, odnosno po dva gimnazijska profesora svakog nastavnog predmeta i strucnjaci iz svake naucne oblasti? Naravno da ne…
Po svemu sudeci (pre svega, nedeljni fond casova), radi se o matematicarima i filozofima.
Nisu ni drustveno-jezicki predmeti ni na kakvom dobitku, cak naprotiv.
Npr. Po konacnom predlogu latinski jezik je ukinut na drugoj godini jezickog smera, sto je potpuno apsurdno, obzirom da latinski daje odlicnu osnovu za ucenje svih romanskih jezika ( plus, 80% reci u engleskom vodi poreklo iz lat!), razvija logiku ucenika, produbljuje i utvrdjuje gramaticka i leksicka znanja iz maternjeg jezika itd.
Umesto da se uvede i treci strani jezik, matematika ostaje dominantna i dalje na drustveno-jezickom smeru.
Potpuno je nezamislivo da jedan moderni gimnazijalac bude informaticki nepismen!
Veronauka i gradjansko vasp. postaju glavni predmeti tokom celog skolovanja.
Ovoj njihovoj sramotnoj reformi fale samo jos predmet RUKE U TESTU pa da bude kompletna.


[ lermi @ 17.01.2011. 08:41 ] @
Ne znam odakle više snaga većini da održava mitski stav o svemoćnosti našeg narodnog uma i naše prosvete i naših ljudi... Da se ja pitam, obrazovni sistem bih okrenuo naopačke i pročistio ga IZNUTRA. Prvo bih makao 80% profesora, zatim bih makao 80% studenata. Sve one neprofesionalne metuzaleme koji su se posljednji put usavršili prilikom diplomiranja; zatim, mlade nade našeg visokog obrazovanja, koji jurišaju na titule i prestiž. Kao i studente kojima je najveći domet plagijat. Sve u recycle bin. Tako bih zaustavio prodiranje profesora-budala u srednje škole, ali i u ministarstva.

Prosveti je potreban nov nastavni plan, moderan predmet - i prije svega - moderan čovjek. A njih nema.



[ informaticar.nazalost @ 17.01.2011. 19:15 ] @
Ovako nam kroje normative o tome ko sve moze da predaje informatiku.
Ovde je dat samo normativ za osnovnu skolu, pogledajte.
Svaki ministar je dodavao po jedno novo zvanje svake godine u zavisnosti da li je svastikin mali ili sestricina zavrsila neki od navedenih fakulteta.
Iz dole navedene liste se vidi da ni Obradovic nije lenj, uvrstio je zvanje inzenjer menadzmenta sa njegovog fakulteta Megatrend na kome predaje.

PRAVILNIK O VRSTI STRUČNE SPREME NASTAVNIKA KOJI IZVODE OBRAZOVNO VASPITNI RAD IZ IZBORNIH PROGRAMA U OSNOVNOJ ŠKOLI.

(’’Službeni glasnik SRS’’ – Prosvetni glasnik, broj 27/87 i 1/89 i ’’Sl. Glasnik RS – Prosvetni glasnik’’ br. 4/03, 3/05, 9/05, 4/07, 17/07, 1/08, 6/08, 8/08 ispr. I 4/09) član 38a

1. za predmet Informatika i računarstvo

 Profesor informatike,
 Profesor informatike u obrazovanju,
 Profesor informatike i tehničkog obrazovanja,
 Diplomirani inženjer informatike,
Diplomirani inženjer poslovne informatike,
 Diplomirani inženjer elektrotehnike – za računarsku tehniku i informatiku,
 Diplomirani matematičar – za računarstvo i informatiku,
 Diplomirani inženjer organizacije rada – smer kibernetski,
 Diplomirani inženjer organizacije rada – za informacione sisteme,
 Diplomirani inženjer organizacionih nauka – odsek za informacione sisteme,
Diplomirani ekonomista – za ekonomiku, statistiku i informatiku
 Diplomirani matematičar
 Profesor matematike
Profesor fizike,
 Diplomirani inženjer elektrotehnike, smer računarske tehnike i informatike,
 Diplomirani inženjer elektronike,
 Profesor tehnike i informatike,
 Profesor tehničkog obrazovanja,
 Profesor elektrotehnike,
Profesor mašinstva,
Diplomirani inženjer menadžmenta za informaciono – upravljačke i komunikacione sisteme
 Profesor informatike – matematike
Lica koja su na osnovnim stufijama imala najmanje četiri semestra informatičkih predmeta

2. za predmet od igračke do računara


 profesor razredne nastave, učitelj
 nastavnik razredne nastave, učitelj
profesor pedagogije sa prethodno završenom pedagoškom akademijom ili učiteljskom šlom,
 lice koje ispunjava uslove za izvođenje obrazovno vaspitnog rada iz programa Osnovi informatike i računarstva.


Naglasena su samo neka od zvanaj kojima sigurno nije mesto u skoli. E sada kada se na konkurs javi jedan tatin sin sa Megatrenda i profesor matematike, prof informatike sta mislite koga ce direktor primiti u radni odnos. Pa naravno primice onoga ko mu da najbolji mito.
[ dragilic @ 18.01.2011. 02:46 ] @
Hvala na ovim informacijama.

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 18.01.2011. u 04:13 GMT+1]
[ nenad.dj @ 18.01.2011. 11:26 ] @
O reformi možete čitati i na blog-u: Šta je nama naša reforma dala.
[ dragilic @ 18.01.2011. 18:55 ] @
Hvala svima koji se iskreno trude da se sistem vrednosti našeg društva popravi i koliko god je to moguće postavi na zdrave noge.

Na sajtu FBG objavljeno je otvoreno pismo ministru prosvete ali i celokupnoj stručnoj javnosti.

http://www.fbg.org.rs/pdis-upis-i-fb...stru-prosvete/

Ovaj tekst treba shvatiti kao poziv kompletnoj stručnoj javnosti da u svojevrsnoj javnoj raspravi iznese svoje stavove i argumente u cilju kvalitetnijeg obrazovanja i budućnosti mladih ljudi.
[ psavic @ 18.01.2011. 19:41 ] @
Malo smeha u ovoj tužnoj priči nije na odmet.
Neko pomenu izborni predmet "ruke u testu", pa me asocirao:
Davno, još kad su uvedeni izborni predmeti u osnovnoj školi, i deca sama birala šta će od ponuđenog moj ortak izabere VREDNE RUKE, čini mi se da se tako zvalo. Dečko je sa svojih 13-14 godina tipovao da je to neka tehnika, OTO, ili šta god.
Kad se pojavio na času izbornog predmeta nastavnica mu uvalila dve igle za štrikanje i onaj konac, i nema nazad, oformljene grupe i norme.
Kad god ga pomenu zamislim ga kako ŠTRIKA ŠAL :-)

Na žalost u strukturi izbornih predmeta u osnovnoj školi se nije puno toga promenilo, a po nazivima predmeta za reformisanu gimnaziju , i među njima će biti puno smejuruje.
[ psavic @ 18.01.2011. 19:48 ] @

Što se tiče kadrova koji mogu da predaju informatiku od ponedeljka u mojoj gimnaziji radi čovek koji je završio mašinski fakultet.
Predaje Informacione sisteme i baze podataka, i računarske mreže informatičkom smeru. Kažu sve po zakonu....

[ psavic @ 18.01.2011. 20:28 ] @
Koliko vidim na forumu nigde ljudi iz ministarstva...
Nema pedagoga, nema psihologa... ili samo čitaju i ćute... možda su shvatili da prave školu i za svoju decu...
[ provincijalka @ 18.01.2011. 21:52 ] @
Citat:
lermi: Da se ja pitam, obrazovni sistem bih okrenuo naopačke i pročistio ga IZNUTRA. Prvo bih makao 80% profesora... Sve one neprofesionalne metuzaleme koji su se posljednji put usavršili prilikom diplomiranja


Mislim da je na ovom forumu neko već izneo činjenicu da profesore informatike čine uglavnom malđi ljudi i koji nisu stali sa svojim usavršavanjem onog trenutka kada su diplomirali, ali činjenica je da se ti mlađi ljudi (ni)malo ne pitaju kad su ovako krupne reforme u pitanju. Mislim da (kad je informatika u pitanju) nisu problem profesori već planovi koji su propisani i ideje onih koji ne ulaze u učionicu, ali imaju velike ideje o promenama koje treba uvesti.

Ono što se čini kao najveći problem ovakve reforme je ukidanje redovnog predmeta i kao posledica javiće se još veća informatička nepismenost i tako nedovoljno informatički pismenog naroda.

Činjenica je da srednje stručne škole sa ovakvim promena pružaju veće mogućnosti od gimnazija bar kad su informatički predmeti u pitanju. Planovi su mnogo kvalitetnije odrađeni i pružaju više mogućnosti.
[ dragilic @ 19.01.2011. 00:43 ] @
Prve reakcije na otvoreno pismo:

http://www.politika.rs/rubrike...anje-reforme-gimnazije.sr.html
http://www.unijasprs.org.rs/in...iew&id=14354&Itemid=36
[ lermi @ 19.01.2011. 11:45 ] @
Citat:
provincijalka: Mislim da je na ovom forumu neko već izneo činjenicu da profesore informatike čine uglavnom malđi ljudi i koji nisu stali sa svojim usavršavanjem onog trenutka kada su diplomirali, ali činjenica je da se ti mlađi ljudi (ni)malo ne pitaju kad su ovako krupne reforme u pitanju.


Moja kritika nije bila na račun predavača informatike (mada i među njima, garant, ima "kukolja" - kao i u svakom drugom predmetu). Neobrazovani su i neobaviješteni oni koji donose zakone i uređuju program *uopšte*. Postoje pomaci, ali sve je to kao u poslovici "digla žaba nogu", (ili "traže nam oni EU, deder da to ubacimo"). Naša prosvjetna svijest je u prošlom vijeku, puna su nam usta o stručnjacima koji su izgradili svijet. Svijest o sopstvenoj mitiloškoj genijalnosti nikako da iščezne, a omladinci i omladinke nikako da se motivišu.

Da im nema Fejsbuka, ne bi znali šta je Word. Da im nema forumâ, ne bi znali da se "ne" piše odvojeno.

Ne znam ko je i kako radio na reformi, ali to je ozbiljan posao, u kojem treba da se zadovolji "vaspitna" i "obrazovna" uloga školskih ustanova, uz nezaobilazne potrebe društva (biroa rada).

Slažem se da je informatika važna, samo se pitam što se još uvijek tako zove (ili nisam u toku?). Meni ljepše "informacione tehnologije".

Naravno, pričam o reformisanom programu informatike. Učenje paskala ili bejzika, švrljanje algoritama napamet ne dolazi u obzir.

Kao ni učenje latinskog više od 2 godine :)

Ali, dobro je da se stvari mijenjaju.

[ informaticar.nazalost @ 19.01.2011. 21:11 ] @
Oko 1,5 miliona ljudi nema osnovnu školu

U Srbiji oko 1,5 miliona ljudi nema završenu osnovnu školu, izjavio je danas pomoćnik ministra prosvete Srbije Bogoljub Lazarević.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, procenjen broj satnovnika u Srbiji u 2010. godini je 7.306.677.

Lazarević je na okruglom stolu "Mladi na tržištu rada", održanom na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu, rekao da pet do sedam odsto mladih koji završe osnovnu ne upiše srednju školu.

Prema njegovim rečima, oko sedam odsto mladih koji upiše srednju školu, ne završi je do kraja.

"To su zabrinjavajući podaci kojima ozbiljno treba da se pozabavimo jer pokazuju da u obrazovnom sistemu Srbije ne funkcioniše sve kako bi trebalo ", naglasio je Lazarević.



Gospopdine i pomoćni ministre Ništa ne funkcioniše u našem obrazovnom sistemu vi to ne možete da vidite iz vašeg kabineta.
[ tanja668 @ 19.01.2011. 22:26 ] @
Danas je Slobodan Marković, specijalni savetnik ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, na svom Twitter nalogu (@smarkovic) napisao sledeće, citiram:

"Okrugli sto o predmetu informatika u srednjim školama, četvrtak, 20-jan, 12h, PKS, Resavska 13-15, sala 3."
[ dragilic @ 19.01.2011. 23:45 ] @
Novosti naslovna
http://www.novosti.rs/vesti/na...zijalcima-skratili-informatiku
[ dragilic @ 20.01.2011. 19:38 ] @
http://www.fbg.org.rs/proteruju-informatiku-iz-gimnazija
http://www.fbg.org.rs/gimnazijalcima-skratili-informatiku
http://www.fbg.org.rs/okrugli-sto-ne-damo-informatiku
[ dragilic @ 20.01.2011. 19:43 ] @
http://www.unijasprs.org.rs/in...iew&id=14354&Itemid=36
[ tanja668 @ 20.01.2011. 21:20 ] @
http://www.fbg.org.rs/okrugli-sto-ne-damo-informatiku/

Nesto se menja ili obecanje ludom radovanje?
[ psavic @ 20.01.2011. 22:04 ] @
Nadajmo se na bolje.... ili je sada štrajk prosvetara u prvom planu, pa ministarstvo nema vremena da elegantno otkači informatičare...
[ dragilic @ 20.01.2011. 23:40 ] @
Nadam se da se nešto menja na bolje. Ne očekujem da se promeni preko noći, ali mislim da je jako bitno što su se uključili Društvo informatičara Srbije i Privredna Komora Srbije. I jedni i drugi jasno su stavili do znanja da mi kao društvo imamo tek nekoliko izbora:
a) da ulažemo u IT (jer to nam je jedina izvozna šansa)
b) da ulažemo u industriju (koje više nema)
c) da se svi vratimo na poljoprivredu (koja treba da se modernizuje)

Ovo je skraćena verzija diskusija učesnika okruglog stola.

Dakle, meni deluje da polako dolazi do otrežnjenja i da i mi koji radimo u prosveti više ne možemo da se ponašamo tako kao da smo bogom dani pa da možemo da tako lako trošimo pare iz budžeta.

Jasna poruka ovog okruglog stola je:
Privreda ne želi više da ulaže u prosvetu ukoliko će se školovati praktično samo društvenjaci, jer to nije i ne može biti održiv sistem. Jednostavno neko mora i da radi i puni taj isti budžet (a to su uglavnom prirodnjaci).

To je ohrabrujuća vest i nadam se da smo svi zajedno konačno započeli proces otrežnjenja ovog prevaziđenog i nefunkcionalnog sistema.
[ Jovicastm @ 21.01.2011. 10:19 ] @


"Ipak se okreće"?
[ dragilic @ 21.01.2011. 12:33 ] @
Nije baš. Nešto se dešava, ali videćemo u kom pravcu će ići.
Interesntna diskusija je započeta na:
http://blog.b92.net/text/17054...-reforma-dala/?page=3#k1007634
[ dragilic @ 21.01.2011. 21:26 ] @
DIS:
http://www.dis.org.rs/www2/index.html
[ dragilic @ 21.01.2011. 21:50 ] @
Otvorena je grupa na FB:
http://www.facebook.com/#!/hom...group_102809366462432&ap=1
[ dragilic @ 22.01.2011. 01:43 ] @
ECDL na Kosovu:
http://www.ecdl.rs/novosti/kosovo.html
[ dragilic @ 22.01.2011. 10:10 ] @
Evo kakva su iskustva sa informatikom kao izbornim predmetom u već reformisanim osnovnim školama:
http://pdisni.wordpress.com/20...a_u_osnovnim_skolama_110121_c/
[ dragilic @ 24.01.2011. 12:26 ] @
Anketa:
http://upissrbije.edu.rs/
[ dragilic @ 24.01.2011. 13:33 ] @
http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=14396&rss=1
http://www.kombeg.org.rs/Komentari.aspx?id=4142
[ psavic @ 26.01.2011. 13:32 ] @
Počeo je da radi forum na PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE
To je pravo mesto za iznošenje stavova i predloga o nastavi informatike

evo linka PRIVREDNA KOMORA SRBIJE FORUM-INFORMATIKA

ZA MODERATORE:

Molim Vas da ne briše ovu poruku, cilj nije odvlačenje ljudi sa vašeg foruma, već privlačenje STRUČNIH LJUDI IZ IT SEKTORA na gore navedeni forum koji nam je PRIVREDNA KOMORA SRBIJE privremeno dala da usaglasimo svoje stavove i damo predlog ministarstvu prosvete, a vezano za plan predmete INFORMATIKA u gimnazijama. Da bi uspeli u tome treba nam i masovni odziv i pomoć stručnih ljudi.

Forum na PKS je privremenog karaktera, kada on bude gotov verovatno ćemo se preseliti ovde, i diskutovati dok se ne javi potreba i ukaže prilika da se nešto menja na bolje.

PS
www.elitesecurity.org - mi je sinonim za KVALITETAN FORUM i preporučujem ga svim svojim učenicima, kao i moje kolege verovatno, nadam se da će tako i ostati. Pozdrav.

[Ovu poruku je menjao psavic dana 26.01.2011. u 16:04 GMT+1]
[ dragilic @ 26.01.2011. 23:47 ] @
Da naravno kolega. I ja ga preporučujem svojim učenicima i obavezno postavljam na svim svojim web stranama.

Uzgred, postavljena je i anketa na portalu NasaSkola.Net, pa pozivam sve zainteresovane da posete:
http://nasaskola.net/moodle/mod/questionnaire/view.php?id=398,
kao i:
www.sremac.edu.rs/srb
[ dragilic @ 26.01.2011. 23:54 ] @
InfoStud:
http://poslovi.infostud.com/ve...uducih-informaticara/52/17746/
[ dragilic @ 27.01.2011. 00:30 ] @
ECDL u obrazovanju u nekim evropskim državama (citat sa drugog foruma):

Citat:
ECDL u obrazovanju Evropska iskustva
podaci iz 2009. godine

 Austrija – Ministarstvo obrazovanja 1998. pokrenulo projekat “ECDL u školama” – 1.000 škola
 BiH – Ministarstvo obrazovanja finansira edukaciju 100 nastavnika
 Mađarska – Ministarstvo kulture i obrazovanja – ispit iz informatike u državnim školama u skladu sa ECDL standardom i kontrolisan od strane Nacionalnog nosioca ECDL licence
 Irska – 400 srednjih škola, 120.000 učenika ; uvođenje IT obrazovanja u osnovne škole (VI razred)
 Portugal – Ministarstvo obrazovanja – ECDL za sve zaposlene
 Rumunija – 2004. Ministarstvo obrazovanja odobrilo ECDL standard
 Švajcarska – Vlada omogućila besplatnu edukaciju za nastavnike u učenike u državnim školama
 Nemačka – uvođenje ECDL standarda u škole
 Francuska – ECDL uveden u preko 20 privatnih poslovnih škola
 Estonija – Program Vlade koji uključuje sve studente u proces sertifikacije po ECDL standardu – EUCIP
 Letonija – 50% nastavnika poseduje ECDL sertifikat
 Litvanija – Ministarstvo obrazovanja i nauke prihvatilo ECDL kao merilo informatičke pismenosti u školama, univerzitetima i državnim institucijama
 Portugal – Autonomous Unioversity i ISLA University
Srbija – edukacija uglavnom na inicijativu obrazovnih institucija koje prate evropske trendove u razvoju!
ECDL u obrazovanju – Hrvatska
Realizacija programa Vlade RH 2003. – 2008.
 Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa
 ECDL u školama
 2005.: 1.200 nastavnika informatike
 2006.: 4.000 nastavnika + 250 ispitivača
 2007.: 5.000 nastavnika + 200 ispitivača
 2008.: 6.000 nastavnika + 120 ispitivača
 Cilj : Svi nastavnici u školama (do 50.000)
 e-learning u školama (2006.)
 ECDL za 600.000 učenika
ECDL u obrazovanju Italija
Projekti:
 2003-2004 – “ECDL za šesnaestogodišnjake” – Ministarstvo šalje kandidatima na kućnu adresu kupon – računar, online kurs, ECDL indeks i polaganje
 2003. godine – “ECDL Docenti” – edukacija nastavnika – 23.000
 2004. godine – “ECDL ATA” – edukacija nastavnika – 9.000
 2007.godine – “ECDL MED” – srednjoškolci
 2008. godine – “Un computer in famiglia”/delimično finansiran od strane Evropskog socijalnog fonda – vrednost projekta 1-5 miliona evra Upis na Univerzitete uz obavezan ECDL sertifikat!
[ dragilic @ 27.01.2011. 00:45 ] @
Najtraženija zanimanja, predviđanja za 2018. godinu:
http://finance.yahoo.com/caree...18?mod=career-worklife_balance
[ programerka @ 01.02.2011. 08:37 ] @
Čitajući plan reforme, kao i komentare mnogih zainteresovanih, ne mogu se oteti utisku da ili neko u našoj vladi želi da uništi gimnazije, ili tzv. reformatori pokušavaju da zaposle kadar koji nema gde da se zaposli.
Šta drugo čovek može da pomisli čitajući ovakav nakarani program?
1. Možda sam opterećena teorijom zavere, ali sve mi se čini da je cilj da se dobra i kvalitetna deca usmere na privatne gimnazije, da se ostali kukolj preorjentiše na stručne škole i da se državne gimnazije ukinu. Na taj način bi se država glatko rešila viška zaposlenih...
2. Ako fizičarima govore kako sada imaju previše časova jer su u predhodnoj reformi imali jak lobi (zbog čega se novom reformom smanjuje br.časova), a informatičarima govore da je najlakše da oni ostanu bez posla u školi jer će od svih najlakše na nekom drugom mestu naći posao, onda zaključujem da sadašnji "reformatori" pišu planove ne prema realnoj potrebi zemlje i buduće državne elite, već prema stanju sadašnjeg kadra po biroima.

Tačno je da smo se mi informatičari uzbunili zbog desetkovanja naših radnih mesta, ali isto tako je tačno da bi se sadašnjim planovima pravile generacije gimnazijalaca koje bi kuckale blanko znak kako bi dosli do sredine stranice...

Šta više reći?
[ dragilic @ 01.02.2011. 23:26 ] @
@programerka

Bravo za briljantan zaključak!
Posebno mi je drago što to nigde niko nije naveo tako jasno i jednostavno. Tako da još jednom svaka čast!
[ dragilic @ 02.02.2011. 00:04 ] @
http://radiocity.co.rs/jm/inde...id=43%3Aaktuelno&Itemid=76
[ dragilic @ 02.02.2011. 01:13 ] @
Izveštaj sa Okruglog stola "Zašto se ukida informatika u 3. i 4. razredu gimnazije", održanog 21.01.2011. godine u Privrednoj komori Srbije:

http://www.interfejs.tv/prilog.php?ID=10849
http://erazvoj.wordpress.com/2...rednjih-skola-dobro-za-srbiju/


[Ovu poruku je menjao dragilic dana 02.02.2011. u 03:00 GMT+1]
[ dragilic @ 02.02.2011. 01:58 ] @
Kako u Crnoj Gori gledaju na IT obrazovanje:
http://erazvoj.wordpress.com/2011/02/01/kako-u-crnoj-gori-razmisljaju-i-znacaju-informatickog-obrazovanja/
[ dragilic @ 08.02.2011. 10:35 ] @
Tekst jednog profesora:
http://www.fbg.org.rs/smoki-finci-nokia-i-srbi

Jedna, godinu dana stara vest: Finska vlada se obavezala da će do sredine 2010 godine svaka osoba imati zagarantovani pristup Internet-u. U 21. veku, veku komunikacija, Internet za Fince postaje zakonom garantovano ljudsko pravo.
U tom istom 21. veku, naše ministarstvo izbacuje informatiku iz škole!

Predložena reforma obrazovnog sistema je takva da će učenik moći da završi osnovnu i srednju školu slušajući informatiku samo godinu dana. Šta će to našoj deci? Umesto toga nude im se `Ruka u testu`, `Etika`, `Istraživanje prošlosti`, `Analiza teksta`, … kao izborni predmeti, a `Građansko vaspitanje` i `Veronauka` kao obavezni izborni predmeti. Nemam ništa protiv Građanskog (iako mi je njihov rival Radnički miliji), al utakmicu sa Informatikom dobijaju sa ogromnom gol razlikom 12:1 (za neupućene: Građansko vaspitanje se sluša 12 godina u osnovnoj i srednjoj školi).

Letimičan pogled na oglase za zapošljavanje daje nam jasnu sliku šta se danas smatra za osnovnu pismenost i bez čega se o razgovoru o poslu ne može ni pomisliti: strani jezik i rad na računaru. Sram ih bilo! Ne traže znanje `Ruke u testu` i `Građanske poslušnosti`.

Mnogim roditeljima ovo još ne zvuči dovoljno ozbiljno. Pa, njihova deca su magovi za kompjutere. Uostalom, znaju više od roditelja, a i po ceo dan su nad tastaturom. Dovoljno. Dragi roditelji, u velikoj ste zabludi. Kuckanje po Fejsbuk-u i igranje igrica nije ono na šta se misli pod `rad na računaru` u oglasima. A ono što od vaše dece pravi kompjuterske magove je samo vaše neznanje i njime oblikovan ugao gledanja na celu stvar. Oni su magovi za kompjutere isto kao što ste vi magovi daljinca i mobilnog telefona iz ugla vaše babe. To je ono što ona ne zna. Za nju, iz njenog ugla gledanja, vi ste genijalci u obe discipline.

A ako nekome od naše dece za koju godinu padne na pamet da pokuša da se zaposli (kakva jeres) i shvate da nisu dobili posao zbog prva dva pitanja iz oglasa za posao, rešenje će im dati ministar Obradović: Megatrend (svaka sličnost je namerna) ili neki sličan privatni zavod za štampanje diploma će im za `simboličnih` par stotina eura odštampati diplomu o traženim veštinama. To što se danas te veštine stiču besplatno u državnim školama očigledno smeta lobiju privatnih zavoda za štampalje diploma i uzima im željenu monopolističku poziciju na tom tržištu znanja.
[ dragilic @ 08.02.2011. 11:34 ] @
Kakav je odnos ZUOV prema primeni IT u drugim predmetima najbolje govori tekst preuzet sa drugog foruma:

Citat:
Kakav je odnos naših državnih institucija prema korišćenju internteta u našem obrazovnom sistemu najbolje govori podatak na koji sam sasvim slučajno naišao da ZUOV nije odobrio udžbenik iz muzičke kulture za VIII razred zato što autor usmerava učenike na raličite izvore informacije odnosno na internet adrese kompozitora i muzičkih zapisa i time dodatno OPTEREĆUJE učenike nepotrebnim informacijama.

U ovom objašnjenju ZUOV potpuno ignoriše motivaciju učenika i razvijanje istraživačkog duha.

Toliko o tome koliko se ZUOV trudi da IT bude zastupljen i u svim drugim predmetima.

Jezivo strašno.

Ima li kraja ovim katastrofalnim potezima ZUOV?
[ dragilic @ 14.02.2011. 00:23 ] @
Citat sa drugog foruma:
http://www.pks.rs/foruminformatika/Default.aspx?g=posts&t=39

Citat:
Poštovana gospodo,

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja obrazovanje tretira kao javnu potrošnju, a ne delatnost od nacionalnog značaja koju bi slobodno trebalo smatrati PROIZVODNOM jer će uskoro to biti jedina pokretačka grana našeg nepismenog i podaničkog društva gde je dve trećine naroda ili potpuno ili funkcionalno nepismeno. Želeo bih reći nešto o suštinskom nesporazumu informatičara i kao prosvetnih radnika ali i kao predstavnika svih ostalih IT grana, i sa druge strane aktuelne državne vlasti.
Naime, na jednoj strani tog svojevrsnog fronta je država i MP koje najmanje u Evropi izdvaja za obrazovanje dok sve zemlje Evropske Unije za obrazovanje izdvajaju 6-7 % bruto nacionalnog dohotka (Finska čak 9%), Srbija izdvaja samo 3,18%. Rezultat toga je po poslednjem popisu, 40% stanovništva koje je nepismeno ili ima osnovnu školu kao najviši obrazovni domet. Dok na jednoj strani imate škole u kojima se hiljade đaka stiska u tri ili četiri smene, dotle na drugoj strani postoji 546 škola koje pohađa ukupno 1543 učenika. Dakle, 546 škola ima đaka koliko i Zemunska gimnazija, ali zato imamo 546 direktora! TOTALNO RASIPNIŠTVO!!!! Neko će postaviti pitanje kakve to ima veze sa ovom temom? Ja bih rekao ogromne…Gore navedeni podaci koje sam skupio po netu pokazuju neozbiljnost našeg Ministarstva i nemoć da deluje u bilo kom obliku i pravcu na suzbijanju korupcije, rasipništva, srozavanja ugleda školskog osoblja.
Na sve to se može dodati i naše goruće pitanje DRASTIČNE REDUKCIJE PREDMETA INFORMATIKE koje već poprima konotaciju završene priče jer je kao i mnoge druge stvari u našem sistemu NEMOGUĆE PROMENITI. Znaš, to se tako odlučilo…komisija je tako odlučila…, to ne može da se desi, pa nisu valjda ludi…NEĆU TAKAV ODGOVOR!!!!!
Godinu dana se u javnosti spekuliše o tajanstvenom predlogu reforme gimnazija, posećuju se forumi, konferencije, zakazuju četvrtkovne sednice i okrugli stolovi a sve sa ciljem da se ova nacija pored 40% tradicionalne nepismenosti, sada i informatički totalno unazadi. Velikom broju posetioca ovog i većine drugih foruma je jasno koliko su relevantni činioci donošenja ovakvih odluka u krivu i žele da nekim poslednjim atomima snage prizovu pameti MP-BoGoVe.
Pojedine kolege su uveliko razradile predloge nastavnih planova i programa, ciljeva i ishoda izučavanja predmeta ITa ali se plašim da je uzalud jer sve što će na kraju ostati iza svega ovoga nećemo ni saznati - neki od ~ 700 zaposlenih u MPu će nenamerno izbrisati podatke ili ih neće znati odštampati.
Možda nije suvišno još jednom napomenuti izveštaj internacionalnog istraživanja PISA za 2003. godinu, gde se vidi da je prosečno dostignuće učenika u Srbiji u domenu matematičke i jezičke pismenosti i veštine rešavanja problemskih zadataka na jednom od poslednjih mesta u svetu. U konkurenciji 41. zemlje obuhvaćenih istraživanjem, Srbija se plasirala na 36. mesto. Tako je , na primer, u matematici na najnižem nivou na skali znanja. Nijedan zadatak nije rešilo 22% naših učenika, a evropski prosek je 10%. Sve zadatke rešilo je 1 % naših đaka, a prosek zemalja OESD je 6%.
Ovako nešto bi trebalo jako da zabrine i čelnike u MPu pored toga što nas savesne radnike već odavno zabrinjava.
INFORMATIČKA pismenost i osnova se mora uvrstiti u sam vrh OSNOVNIH NACIONALNIH strategija, naučnih, razvojnih, podsticajnih.
Ne volim da ponavljam već dosta toga rečenog na ovom forumu ali moram naglasiti da Informatika je daleko od pukog “klikanja”, daleko od tzv. Fejsovanja (puno je dece u našoj zemlji koja su upravo korišćenjem i prevelikim usmeravanjem na social networking doživela jako jako neprijatna iskustva”. Informatika je možda jedina oblast iliti predmet koji u ovom trenutku kroz svoje tematske celine pobuđuje deci logičko razmišljanje u adolescentskoj dobi kada sui sami najranjiviji i time, o d g o v r n o t v r d i m, pravilno usmerava i utiče na stvaranje zdravih kognitivnih veza u vršnjačkim interakcijama. . Da bi se neka zemlja razvijala, kažu svetski stručnjaci, neophodno je da 40-50 % stanovništva pohađa fakultet. U razvijenim evropskim državama taj procenat je nešto preko 40 %, a kod nas do sada je fakultet završilo 6 % populacije.
Bio bih najsrećniji kada bi gospoda iz visokog društva čula naš glas i shvatila da će ovakvom reformom dovesti gimnazije u nezavidan položaj a samim tim i čitav obrazovni system u Srbiji.
Apelujem na MP da oseti taj vremeplov koji se zove OBRAZOVANJE i shvati da prekidom karike ćemo se naći na dva suprotna kraja jednog nespojivog ili možda dugo nespojivog lanca koji mora imati kontinuitet kao i sve ostalo u prirodi…
[ dragilic @ 14.02.2011. 09:19 ] @
Valjalo bi uprediti na jednom mestu važeći i novi (koji još uvek nigde nije postavljen) nastavni plan.
Uporedite sami.

http://www.unijasprs.org.rs/forum/download/file.php?id=38

http://www.unijasprs.org.rs/forum/download/file.php?id=37
[ dragilic @ 26.02.2011. 11:53 ] @
Evo nekih reagovanja na temu
Ko i zašto ukida informatiku:
http://www.unijasprs.org.rs/in...iew&id=15025&Itemid=36
[ Jovicastm @ 27.02.2011. 14:55 ] @
Svašta ćemo još da doživimo.

Taman smo ovih godina mislili da ne može da bude gore, jer se informatika držala u blokovima, zbog čega su učenici morali da se trude u velikom obimu kod kuće da bi dobro naučili ono što će im trebati celog života, ispada da može i gore.

Ako se stvarno realizuje ovakva reforma gimnazija, gde će informatika ostati sa premalih 2 časa nedeljno u prvom razredu, nećemo imati sa kime da se upoređujemo. Što bi naši ljudi rekli "Ni u Tunguziji nije gore".
[ psavic @ 03.03.2011. 08:53 ] @
Kako kaže fbg, i kako je rečeno u ponedeljak 28.02.2011. reforma se odlaže.
Međutim niko ne garantuje da planovi neće biti isti za 2 godine...

http://www.fbg.org.rs/rodjenda...a/comment-page-1/#comment-2914
[ dragilic @ 03.03.2011. 20:17 ] @
http://www.blic.rs/Vesti/Drust...formatika-jezici-i-tehnologija
A mi ukidamo informatiku!?
[ dragilic @ 04.03.2011. 01:05 ] @
PMF Niš
subota 05. mart 2011. godine
u 9:30 sati

Okrugli sto:

"Zašto se ukida Informatika u gimnazijama?"
[ dragilic @ 04.03.2011. 09:39 ] @
Kontrarevolucija nepismenosti:
http://www.emg.rs/emplus/pogledi/148941.html
[ dragilic @ 04.03.2011. 14:20 ] @
Sa drugog foruma:

Citat:
Nastava informatičkih tehnologija je toliko bitna u Srbiji, tačnije na listi najviših prioriteta, da žele da je uklone iz redovne prosvete jer ovaj segment obrazovanja se papreno unovčava u privatnim školama, akademijama i fakultetima. Samo obuka iz raznih oblasti informatike predstavlja čitavu jednu privrednu granu.

Ako vlast namerava da privatizuje i komercijalizuje školstvo, najpre će to uraditi sa informatikom i npr. stranim jezicima, kao i sa ekonomijom i menadžmentom. U stvari, to je već naveliko na delu.

I dolazimo do sukoba javnog i privatnog interesa. Klasika. Sve što donosi profit valja ukinuti u javnom sektoru, to je logika demokratskih neoliberalnih kapitalista.

Problem sa njima je što se ponašaju kao kapitalisti, a pleve javne fondove kao da su socijalisti. Tako imamo komunistički kapitalizam, najgori oblik društvenog poretka.
[ dragilic @ 04.03.2011. 14:21 ] @
u subotu 5.marta sa početkom u 9:30 sati u prostorijama PMF Niš biće održan Okrugli sto na temu:
Zašto se ukida informatika u srednjim školama?

Učešće su potvrdili:
nekoliko profesora PMF Niš
nekoliko profesora Eelektronskog fakulteta u Nišu
predstavnici Univerziteta Metropolian
predstavnici portala NasaSkola.Net
predstavnici zajednice elektrotehničkih škola
predstavnici strukovnih udruženja
predstavnici Regionalne privredne komore Niš
profesori informatike u gimnazijama i srednjim školama

Pozivamo Vas da učestvujete u radu ovog Okruglog stola.

Unapred hvala,
Vesna Veličković,
redovni profesor PMF
Dragan Ilić,
profesor računarstva i informatike
[ dragilic @ 07.03.2011. 19:48 ] @
Da li se ukida predmet informatika?
Evo nekoliko tekstova u kojima se traži odgovor na ovo pitanje:
http://www.pks.rs/tabid/2369/D...dlevel=118&newsperpage=1a5
http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=14571
http://www.personalmag.rs/it/edukacija/predmet-informatika-nece-biti-ukinut/
http://www.pregled.rs/drustvo_i_ekonomija.php?vest=83888
http://www.naslovi.net/2011-03-02/personalmag/predmet-informatika-nece-biti-ukinut/2371815
http://vesti5.net/2011/03/01/da-li-se-ukida-predmet-informatika-u-gimnazijama/
http://www.bifonline.rs/blog/view.article.php?18013
http://www.najvesti.com/it-svet-srbija/468982-Da-li-se-ukida-predmet-Informatika-u-gimnazijama
http://www.tehnoguru.info/vesti-mainmenu-27/6693-da-li-se-ukida-predmet-informatika-u-gimnazijama
http://www.vesti.rs/HiTech/Da-li-se-ukida-predmet-Informatika-u-gimnazijama.html

[ dragilic @ 07.03.2011. 21:01 ] @
Izveštaj sa Okruglog stola "Zašto se ukida informatika" održanog na Prirodno-matematičkom fakutletu u Nišu u subotu 5.marta 2011. godine:
http://radiocity.co.rs/jm/inde...tid=71:aktuelno&Itemid=185
http://pdisni.wordpress.com/2011/03/07/za-sajt-okrugli-sto-zasto-se-ukida-informatika-pmf-nis-subota-5-mart-konacna-verzija-teksta/

[Ovu poruku je menjao dragilic dana 08.03.2011. u 14:00 GMT+1]
[ dragilic @ 08.03.2011. 10:35 ] @
Forum PKS je ponovo otvoren:
http://www.pks.rs/foruminformatika/Default.aspx?g=posts&t=42
[ dragilic @ 13.03.2011. 16:50 ] @
Metropolitan univerzitet je objavio:

http://www.metropolitan.edu.rs/sr/vesti/vest.dot?id=28050

ZAŠTO TAKO NAOPAKO!
Mar. 09. 2011.

- Nije cilj da se informatika izučava kroz druge predmete, nego da se drugi predmeti izučavaju kroz informatiku,glavna je poruka sa Okruglog stola održanog na PMF u Nišu

Vapaj Božidara Đelića,doskorašnjeg Ministra za nauku: „Ili će Srbija primeniti IT ili je neće biti“,bio je,čini se više podstrek,da se krene u ofanzivu ukidanja časova informatika po srednjim školama a ne povećanje i proširenje nastasvnih programe iz ove oblasti, bez koje je teško zamisliti dalji kvalitetniji razvoj privrede jedne zemlje.Tim povodom,organizovan je Okrugli na PMF-u u Nišu sa ciljem promovisanja i ne gašenja informatike po srednjim školama. Pored rešenosti profesora informatike iz Niša i Aleksinca, da istraju u borbi za očuvanje profesije, skupu su prisustvovali i predstavnici Univerziteta Metropolitan, profesori PMF-a, predstavnici ‘’Naše škole’’, sajta za elektronsko učenje, predstavnici Regionalne privredne komore iz Niša, ali i lekari, učitelji i drugi zainteresovani.

Na početku skupa, prisutnima se obratio Dejan Pejčić i izjavio da je koncept reformi informatike u gimnazijama u suprotnosti sa profesionalnim opredeljenjem informatičara. Ovakav stav ne pokazuju samo profesori koji predaju informatiku, nego svi ljudi koji se bave informatikom, pa čak i zainteresovani, koji shvataju posledice ovakvih reformi koje ne donose ništa dobro, a osiromašuju generacije kojima je neophodno informatičko opismenjavanje.

Velika ogorčenost posebno je izražena povodom statusa predmeta u našem obrazovnom sistemu, odnosno predlogu da samo ovaj predmet gubi status obaveznog i prelazi u izborni u trećem i četvrtom razredu gimanzije, dok se poptupno ukida u drugom razredu.

Sve ovo posebno začuđuje – izjavio je Pejčić – ako se uzme u obzir stav Privredne komore Srbije, da je IT industrija u progresu, a na tržištu Srbije nema dovoljnog broja IT stručnjaka. Ono što je loše – naglasio je Pejčić – jeste i stav EU da se donesu standardi u IT obrazovanju koji bi bili u skladu sa standardima EU. Ministarstvo prosvete je krenulo sa reformama, a još uvek nije usvojilo standard, bez obzira što već postoji komisija za standard. U srednjim školama postoje standardi samo za 8 oblasti, ali to nikako nije dovoljno. Ako već nisu u mogućnosti da oni usvoje standarde, misleći na Ministarstvo prosvete, neka nam se obrate, pa ćemo to mi učiniti – rekao je Pejčić.

Obraćajući se prisutnima, Dragan Ilić je obavestio prisutne da je Bojan Ristić iz Ministarstva prosvete, rekao da se reforme odlažu, ali to nikako nije konačno. Da bi se reforme odložile, potrebno je da se promeni Zakon. Zato i čudi inertnost nekih kolega koji smatraju da su reforme odložene i očekuju da sve ostane po starom.

Predstavnik Univerziteta Metropliten, Dragan Domazet, izjavio je da on u ime svog Univerziteta izražava podršku opravdanim zahtevima informatičarima, jer je neshvatljivo da neko u XXI veku redukuje nastavne sadržaje iz oblasti informatike. – Naprotiv, trebalo bi proširiti fond časova iz ove oblasti, kako kvalitativno, tako i kvantitativno. Ono što mi primećujemo, jeste mali broj učenika koji donose upotrebljivo znanje iz ove oblasti na naš Univerzitet i svake godine to znanje je sve manje – rekao je Domazet.

Dragan Domazet je rekao da su ljudi sa Metropolitana izuzetno zainteresovani za ovu oblast i da su čak spremni da aktivno učestvuju, kao pomoć gimnazijama, kroz različite vidove saradnje. Saradnja bi podrazumevala različite nivoe informatičkih takmičenja, kvizove, sponzorstva, pa čak i stipendije talentovanih za besplatno školovanje. Još jedan vid saradnje posebno je naglašen projekat ‘’Digitalna škola’’ ili popularno ‘’Digiš’’, koji služi za razmenu informacija, znanja, umenja i iskustva među svim učesnicima, bilo da su to učenici, profesori ili samo zainteresovani za informatiku.

Predstavnici ‘’Naše škole’’, Milan Veličković i Branko Živković predstavili su projekat koji ima za cilj da iskoristi sintezu postojećih društvenih mreža i elektronskog učenja. Ovaj vid učenja je novina u Srbiji a jako prijemčiv učenicima, naročito srednjoškolcima koji su najčešći korisnici društvenih mreža. Najbitniji deo ‘’Naše škole’’ je portal, preko koga bi bili povezani profesori i učenici. Velika prednost ovakvog postavljanja portala bila bi što učenici imaju mogućnost da sami kreiraju nastavne sadržaje koje bi obrađivali na časovima, ali i što bi učenici sami prenosili znanje svojim vršnjacima. ‘’Naša škola’’ je već organizovala takmičenje u elektronskom učenju iz matematike i srpskog jezika, a u planu je i takmičenje iz engleskog jezika i informatike. Ovo takmičenje je značajno zato što učenici primenjuju stečena znanja iz informatike, ali ga i nadograđuju sopstvenim idejama, pa prelaze na kreativno tj. stvaralačko učenje, što svakako jeste cilj učenja.

Zanimljivo poređenje izneo je i Svetozar Rančić, professor na PMF-u, koji je rekao da se u Hrvatskoj svakog meseca organizuje takmičenje programera, što je za rezultat dalo najveći napredak Hrvatske u IT zadnjih 10 godina, upoređujući zemlje u okruženju.

Saša Matić, predstavnik Regionalne privredne komore Niš, istakao je da ukidanje informatike nije samo problem informatičara, nego privrede uopšte, pa i čitavog društva. –Privredna komora Niša ima u planu da organizuje okrugli sto, na kome bi se razmatralo ovo pitanje, a učesnici bi trebalo da budu predstavnici Vlade, profesori fakulteta i srednjih škola- rakao je Matić.

Sve prisutne iznenadio je i neuropsihijatar Vojin Lilić, koji se javio za reč i rekao da se informatika koristi i u neuropsihijatriji, ali i u drugim granama medicine. On je naglasio da je izuzetno važno biti informatički pismen, jer je to osnova za napredak u bilo kom polju ljudskog delovanja. Pored toga, dr Lilić je izneo i jedan zanimljiv podatak vezan za svoju struku. Naime, kako je praksa pokazala, sve više ljudi postaje zavisnik od kompjutera, ali sa povećanjem informatičke pismenosti, ta zavisnost se smanjuje. -Ovo samo potvrđuje činjenicu da je informatička pismenost neophodna u savremenom društvu – istakao je on. Pored svega, dr Lilić je istakao da je on kao roditelj zabrinut za svoju decu, jer treba da znaju i roditelji i deca na početku školovanja šta ih očekuje u toku školovanja u određenoj školi, a ne da se planovi menjaju u toku školovanja jedne generacije. Na taj način deca bivaju oštećena, jer škola gubi identitet zbog koga su deca i upisala baš taj smer.

Na kraju, prisutnima se obratio Dragan Ilić, koji je naglasio da je neophodno sarađivati sa Privrednom komorom Srbije, kako bi se usvojili preko potrebni standardi i status obaveznog predmeta informatike u osnovnim i srednjim školama. Pored toga, trebalo bi uspostaviti saradnju i sa fakultetima i medijima, kako bi društvo shvatilo značaj informatičke pismenosti i posledice preuranjene reforme koja nije dobra.

Ono što se mora napomenuti jeste čvrst stav ovog skupa da ukidanje informatike nosi veliku opasnost po čitavo društvo, jer koči napredak i donosi nemogućnost daljeg razvoja i konkurentnosti naše, već oslabljene, privrede. Pored toga, nedostatak informatičke pismenosti prekida kontinuitet razvoja mnogih generacija i najvažnije privredne grane u budućnosti, kao što je IT indurstrija.

- Nije cilj da se informatika izučava kroz druge predmete, nego da se drugi predmeti izučavaju kroz informatiku – bio je moto ovog uspešnog skupa.
[ dragilic @ 14.03.2011. 20:57 ] @
Izvor: City radio Niš

* http://radiocity.co.rs/jm/inde...tid=71:aktuelno&Itemid=185



OKRUGLI STO – PROMOVISANjE INFORMATIKE

Okrugli sto održan na PMF-u u cilju promovisanja informatike pokazao je veliku zainteresovanost različitih struktura, udruženja, fakulteta, zajednice elektrotehničkih škola i organizacija. Pored rešenosti profesora informatike iz Niša i Aleksinca, da istraju u borbi za očuvanje profesije, skupu su prisustvovali i predstavnici “Metropolitan” univerziteta, profesori PMF-a, predstavnici ‘’Naše škole’’ – sajta za elektronsko učenje, predstavnici Regionalne privredne komore iz Niša, ali i lekari, učitelji i drugi zainteresovani.

Na početku skupa, prisutnima se obratio Dejan Pejčić i izjavio da je koncept reformi informatike u gimnazijama u suprotnosti sa profesionalnim opredeljenjem informatičara. Ovakav stav ne pokazuju samo profesori koji predaju informatiku, nego svi ljudi koji se bave informatikom, pa čak i zainteresovani, koji shvataju posledice ovakvih reformi koje ne donose ništa dobro, a osiromašuju generacije kojima je neophodno informatičko opismenjavanje.

Velika ogorčenost posebno je izražena povodom statusa predmeta u našem obrazovnom sistemu, odnosno predlogu da samo ovaj predmet gubi status obaveznog i prelazi u izborni u trećem i četvrtom razredu gimanzije, dok se poptupno ukida u drugom razredu.

- Sve ovo posebno začuđuje – izjavio je Pejčić – ako se uzme u obzir stav Privredne komore Srbije, da je IT industrija u progresu, a na tržištu Srbije nema dovoljnog broja IT stručnjaka (http://www.blic.rs/Vesti/Drust...formatika-jezici-i-tehnologija). Ono što je dobro – naglasio je Pejčić – jeste i stav EU da se donesu standardi u IT obrazovanju koji bi bili u skladu sa standardima EU. Ministarstvo prosvete je krenulo sa reformama, a još uvek nisu usvojeni standardi. U srednjim školama postoje standardi samo za 8 oblasti, ali to nikako nije dovoljno. Ako već nisu u mogućnosti da oni usvoje standarde, misleći na Ministarstvo prosvete, neka nam se obrate, pa ćemo to mi učiniti – rekao je Pejčić.

Obraćajući se prisutnima, Dragan Ilić je obavestio prisutne da je dr Bojan Ristić iz Ministarstva prosvete, rekao da se reforme odlažu, ali to nikako nije konačno (http://www.personalmag.rs/it/e...-informatika-nece-biti-ukinut/). Da bi se reforme odložile, potrebno je da se promeni Zakon. Zato i čudi inertnost nekih kolega koji smatraju da su reforme odložene i očekuju da sve ostane po starom (http://pdisni.wordpress.com/20...kontrarevolucija-nepismenosti/) .

Dekan i osnivač Fakulteta informacionih tehnologija dr Dragan Domazet (http://www.metropolitan.edu.rs...iverzitetu/profesori/index.dot), izjavio je da on u ime svog fakulteta izražava podršku opravdanim zahtevima informatičarima, jer je neshvatljivo da neko u XXI veku redukuje nastavne sadržaje iz oblasti informatike. – Naprotiv, trebalo bi proširiti fond časova iz ove oblasti, kako kvalitativno, tako i kvantitativno. Ono što mi primećujemo, jeste mali broj učenika koji donose upotrebljivo znanje iz ove oblasti na naš fakultet i svake godine to znanje je sve manje – rekao je Domazet.

Dr Dragan Domazet je rekao da su ljudi sa “Metropolitan” univerziteta izuzetno zainteresovani za ovu oblast i da su čak spremni da aktivno učestvuju, kao pomoć gimnazijama i srednjim školama, kroz različite vidove saradnje. Saradnja bi podrazumevala različite nivoe informatičkih takmičenja, kvizove, sponzorstva, pa čak i stipendije talentovanih za besplatno školovanje. Još jedan vid saradnje posebno je naglašen projekat “Digitalna škola” ili popularno “Digiš” (http://metropolitan.edu.rs/sr/vesti/vest.dot?id=26111), koji služi za razmenu informacija, znanja, umenja i iskustva među svim učesnicima, bilo da su to učenici, profesori ili samo zainteresovani za informatiku.

Predstavnici “Naše škole”, Milan Veličković i Branko Živković predstavili su projekat koji ima za cilj da iskoristi sintezu postojećih društvenih mreža i elektronskog učenja. Ovaj vid učenja je novina u Srbiji a jako prijemčiv učenicima, naročito srednjoškolcima koji su najčešći korisnici društvenih mreža. Najbitniji deo “Naše škole” je portal, preko koga bi bili povezani profesori i učenici. Velika prednost ovakvog postavljanja portala bila bi što učenici imaju mogućnost da sami kreiraju nastavne sadržaje koje bi obrađivali na časovima, ali i što bi učenici sami prenosili znanje svojim vršnjacima. “Naša škola“ (www.nasaskola.net) je već organizovala takmičenje u elektronskom učenju iz matematike i srpskog jezika, a u planu je i takmičenje iz engleskog jezika i informatike. Ovo takmičenje je značajno zato što učenici primenjuju stečena znanja iz informatike, ali ga i nadograđuju sopstvenim idejama, pa prelaze na kreativno tj. stvaralačko učenje, što svakako jeste cilj učenja.

Zanimljivo poređenje izneo je i Svetozar Rančić, profesor na PMF-u, koji je rekao da se u Hrvatskoj svakog meseca organizuje takmičenje programera, što je za rezultat dalo najveći napredak Hrvatske u IT zadnjih 10 godina, upoređujući zemlje u okruženju (http://pdisni.wordpress.com/20...it-pmf-nis-reagovanje-katedre/).

Saša Matejić, predstavnik Regionalne privredne komore Niš, istakao je da ukidanje informatike nije samo problem informatičara, nego privrede uopšte, pa i čitavog društva. –Regionalna privredna komora Niša ima u planu da organizuje okrugli sto, na kome bi se razmatralo ovo pitanje, a učesnici bi trebalo da budu predstavnici Vlade, profesori fakulteta i srednjih škola- rakao je Matejić (http://www.rpknis.rs/index.php/content/view/1127/1/lang,sr/).

Sve prisutne iznenadio je i neuropsihijatar Vojin Lilić, koji se javio za reč i rekao da se informatika koristi i u neuropsihijatriji, ali i u drugim granama medicine. On je naglasio da je izuzetno važno biti informatički pismen, jer je to osnova za napredak u bilo kom polju ljudskog delovanja. Pored toga, dr Lilić je izneo i jedan zanimljiv podatak vezan za svoju struku. Naime, kako je praksa pokazala, sve više ljudi postaje zavisnik od kompjutera, ali sa povećanjem informatičke pismenosti, ta zavisnost se smanjuje. -Ovo samo potvrđuje činjenicu da je informatička pismenost neophodna u savremenom društvu – istakao je on. Pored svega, dr Lilić je istakao da je on kao roditelj zabrinut za svoju decu, jer treba da znaju i roditelji i deca na početku školovanja šta ih očekuje u toku školovanja u određenoj školi, a ne da se planovi menjaju u toku školovanja jedne generacije. Na taj način deca bivaju oštećena, jer škola gubi identitet zbog koga su deca i upisala baš taj smer.

Na kraju, prisutnima se obratio Dragan Ilić, koji je naglasio da je neophodno sarađivati sa Privrednom komorom Srbije (www.pks.rs/foruminformatika), kako bi se usvojili preko potrebni standardi i status obaveznog predmeta informatike u osnovnim i srednjim školama. Pored toga, trebalo bi uspostaviti saradnju i sa fakultetima i medijima, kako bi društvo shvatilo značaj informatičke pismenosti i posledice preuranjene reforme koja nije dobra.

Ono što se mora napomenuti jeste čvrst stav ovog skupa da ukidanje informatike nosi veliku opasnost po čitavo društvo, jer koči napredak i donosi nemogućnost daljeg razvoja i konkurentnosti naše, već oslabljene, privrede. Pored toga, nedostatak informatičke pismenosti prekida kontinuitet razvoja mnogih generacija i najvažnije privredne grane u budućnosti, kao što je IT indurstrija.

- Nije cilj da se informatika izučava kroz druge predmete, nego da se drugi predmeti izučavaju kroz informatiku – bio je moto ovog uspešnog skupa.
[ dragilic @ 10.04.2011. 00:56 ] @
B92: http://www.b92.net/info/vesti/...04&dd=08&nav_id=504812
Vecernje novosti: http://www.novosti.rs/vesti/na...090-Odlozena-reforma-gimnazija
Vesti: http://www.vesti.rs/Drustvo/Odlozena-reforma-gimnazija-2.html
Aladin: http://vesti.aladin.info/2011-...dlo%C5%BEena-reforma-gimnazija
Jutarnje vesti: http://www.jutarnjevesti.com/d...ti-odlozena-reforma-gimnazija/
Naslovi: http://www.naslovi.net/tema/263284
FBG: http://www.fbg.org.rs/odlozena-reforma-gimnazija/
USPRS: http://www.unijasprs.org.rs/in...iew&id=15689&Itemid=36


petak 8.04.2011 | 07:22

Odložena reforma gimnazija

Odložena je reforma gimnazija, čiji je početak planiran za prvi septembar, rekao je pomoćnik ministra prosvete i nauke Bogoljub Lazarević.

On je dodao da će važeći nastavni planovi biti primenjivani i naredne, 2011/2012 , školske godine.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže da se još ne zna kako će izgledati opšta matura, koja će biti test za upis na fakultete, niti se zna se iz kojih će predmeta biti provera znanja.

On je dodao da bi, na primer, informatika trebalo da postane izborni predmet i da je praktično bilo planirano njeno izbacivanje iz redovnih programa, da je reforma počela.

Sindikati i profesori smatraju da je neophodno da se ispune mnogi uslovi da bi mogla da počne reforma planova i programa.

"Učenici bi trebalo da idu u školu samo pre podne, da imaju najviše 10, a ne 16 predmeta kao sada. Morao bi da se promeni i sistem ocenjivanja", navodi Sokić.

Na odlaganju je insistirao i Nacionalni prosvetni savet, koji je krajem prošle godine zatražio od Ministarstva da se reforma odloži za 2012. godinu. Oni su objasnili da nema dovoljno vremena da se novi nastavni planovi donesu i usvoje na zadovoljavajući način.

Pomoćnik ministra Bogoljub Lazarević obrazlaže da nastavni planovi i programi u gimnazijama nisu menjani proteklih deset godina. On napominje da će biti uvedeni tek nakon usvajanja standarda postignuća, kao što je propisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
[ dragilic @ 07.05.2011. 10:23 ] @
* Izvor FBG: http://www.fbg.org.rs/mp-konacno-priznalo-odlaganje-reforme/

Pobedila je država: Reforma gimnazije odložena

Pet, maj 6, 2011

O obrazovanju, Reforma

Komentar FBG: Drugi put u ovoj deceniji Unija SPRS uspela je da odloži reformu srednjeg obrazovanja i gimnazija. Nedavni štrajk, koji je trajao puna dva meseca, direktno je prouzrokovao odlaganje reforme. Ministarstvo prosvete je odluku o odlaganju reforme donelo još 15. februara 2011, ali nije smelo da je objavi jer bi time priznalo da je štrajk Unije SPRS već na samom početku uspeo. Umesto toga, objavilo je da je pobedila država. Sećate li se?

Dugo najavljivana reforma gimnazija i srednjih stručnih škola odložena je za godinu dana jer nisu usvojeni potrebni standardi za nastavnike i za učenike. Standardima bi trebalo da se tačno propiše šta učenik treba da zna kad završi školu i da se definiše šta je cilj obrazovanja. O ovim standardima se trenutno pregovara, a kada se nastavni planovi i programi promene, moguće je i smanjenje broja predmeta.
Nastavnik će morati da motiviše đake na učenje, a posebnu pažnju će pružati talentovanim đacima

Reforma srednjoškolskog obrazovanja najavljivana za 1. septembar je odložena, pa će đaci i profesori na promene čekati još najmanje godinu dana. Naredna, 2011/2012. školska godina, odvijaće se po starom, po mišljenju mnogih, zastarelom i preobimnom nastavnom programu koji nije menjan poslednjih deset godina.
Iako su pravci razvoja obrazovanja u Srbiji doneti početkom marta, zaključeno je da je bolje sačekati donošenje standarda kako bi na osnovu njih bili izrađeni novi nastavni planovi i programi, kaže Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

Planiranom reformom predviđeno je uvođenje dva smera prirodnog i društvenog, a odvajanje na smerove bilo bi od drugog razreda. U trećem i četvrtom učenici bi imali mogućnost izbora takozvanih izbornih paketa predmeta u zavisnosti od opredeljenja za studiranje ili afiniteta. Mogućnost izbora bila bi veća u četvrtom nego u trećem razredu kaže Lazarević za Blic.

Iako su promene odložene, ministar Žarko Obradović kaže za Blic da sa predstavnicima Nacionalnog prosvetnog saveta razgovara o tome da li neke novine u nastavne programe mogu da uvedu već na početku naredne školske godine.
Osnovna ideja reforme, kako naglašava Desanka Radunović iz Nacionalnog prosvetnog saveta, upravo je da se nastavni programi pročiste.

- To znači da se u predmetima ostave samo osnovne stvari, a da se višak upakuje u izborne modele. Oni koji, na primer, žele više matematike, mogu da izaberu te predmete. Ovo je dobro jer učenici mogu da se usmeravaju kaže Radunović za Blic i dodaje da postoji mogućnost i da broj predmeta bude smanjen.

I predstavnici Ministarstva i Nacionalnog prosvetnog saveta slažu se da su učenici preopterećeni, ali pomoćnik ministra Lazarević kaže da esnafi teško prihvataju promene i kada je sadržaj i broj nastavnih oblasti u pitanju.

Nacionalni prosvetni savet nedavno je usvojio standarde za profesore u kojima je opisano kako dobar nastavnik treba da predaje, kakav odnos prema učenicima treba da gradi, kao i koja znanja treba da poseduje. Prema ovim standardima, kompetentan nastavnik treba da osposobljava učenike za život i za rad, da pruža dodatnu podršku talentovanim đacima, učenicima sa teškoćama u razvoju, kao i onima iz osetljivih društvenih grupa. Dobar nastavnik, takođe, treba da motiviše učenike za učenje, da ih uči toleranciji, da sprečava diskriminaciju i nasilje u školama.

Sve to zavisi upravo od nastavnika jer i loš nastavni program, dobar nastavnik može učiniti dobrim, za šta nisu potrebni bilo kakvi dokumenti. Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da je donošenje standarda opravdano.
- Ovi standardi su neophodni jer ne može da se neko ko završi fakultet zakuca u školu i proglasi da zna da predaje. Nastavnici moraju stalno da se usavršavaju i zbog toga su standardi potrebni kaže Sokić.
S druge strane, Radunović ističe da su takozvani standardi za postignuća učenika veći problem.
- Ideja je da se tačno zna šta učenik treba da zna kad završi školu, šta ume da uradi, da se tačno definiše šta hoćemo da postignemo obrazovanjem kaže ona.
Kada je počela priča o reformi srednjih škola, najveća prašina se podigla oko najava da će informatika biti izbačena iz nastavnog programa, kao i oko toga da će broj časova latinskog jezika biti smanjen.

- U predloženoj reformi nisu izbačeni postojeći predmeti, već se njihov fond razlikuje zbog mogućnosti izbora. Stav komisije koja je izradila predlog jeste da informatika treba da bude zastupljena kroz svaki predmet i da služi kao alat učenicima i nastavnicima. Ista situacija je i sa latinskim. Profesori sa grupe za klasične jezike izneli su razloge zbog kojih bi trebalo da se ovaj jezik izučava i dalje u istom ili povećanom obimu. I sa njima ćemo razgovarati kako bismo došli do adekvatnog rešenja kaže Bogoljub Lazarević.

Za nekoliko godina opšta matura:

Plan reformi podrazumeva i drugačije polaganje mature, tako da će maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola kroz nekoliko godina polagati opštu maturu.
- Još nemamo koncept matura, ali ćemo tokom ove i iduće godine kroz projekat iz IPA fondova i u saradnji sa zavodima razviti koncept koji će se razlikovati od postojećeg. On bi trebalo da, pored selektivne uloge pri upisu na fakultet, daje odgovor i na pitanje kvaliteta obrazovanja na srednjoškolskom nivou ukazuje Bogoljub Lazarević.
[ dragilic @ 08.05.2011. 16:35 ] @
* [url=http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/251689/Prvo-odrediti-sta-bi—djaci-morali-da-znaju-pa-smanjiti-broj-predmeta]http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/251689/Prvo-odrediti-sta-bi—djaci-morali-da-znaju-pa-smanjiti-broj-predmeta[/url]
* http://www.mojedete.rs/868-Prvo-odrediti-sta-bi-djaci-morali-da-znaju-pa-smanjiti-broj-predmeta.html
* [url=http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/251689/Prvo-odrediti-sta-bi—djaci-morali-da-znaju-pa-smanjiti-broj-predmeta/komentari#ostali]http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/251689/Prvo-odrediti-sta-bi—djaci-morali-da-znaju-pa-smanjiti-broj-predmeta/komentari#ostali[/url]
* http://www.gsprs-nezavisnost.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=576%3A2011-05-04-06-44-57&catid=1%3A2010-03-06-12-36-45&Itemid=1&lang=sr_lat
* http://vesti.aladin.info/2011-05-04/674445-prvo-odrediti-%C5%A1ta-bi-%C4%91aci-morali-da-znaju-pa-smanjiti-broj-predmeta
* http://www.vesti.rs/Drustvo/Prvo-odrediti-sta-bi-djaci-morali-da-znaju-pa-smanjiti-broj-predmeta.html

Prvo odrediti šta bi đaci morali da znaju, pa smanjiti broj predmeta
Objavljeno: 06.05.2011

Dugo najavljivana reforma gimnazija i srednjih stručnih škola odložena je za godinu dana jer nisu usvojeni potrebni standardi za nastavnike i za učenike.

Prvo odrediti ta bi đaci morali da znaju, pa smanjiti broj predmeta

Standardima bi trebalo da se tačno propiše šta učenik treba da zna kad završi školu i da se definiše šta je cilj obrazovanja. O ovim standardima se trenutno pregovara, a kada se nastavni planovi i programi promene, moguće je i smanjenje broja predmeta.

Reforma srednjoškolskog obrazovanja najavljivana za 1. septembar je odložena, pa će đaci i profesori na promene čekati još najmanje godinu dana. Naredna, 2011/2012. školska godina, odvijaće se po starom, po mišljenju mnogih, zastarelom i preobimnom nastavnom programu koji nije menjan poslednjih deset godina.

Iako su pravci razvoja obrazovanja u Srbiji doneti početkom marta, zaključeno je da je bolje sačekati donošenje standarda kako bi na osnovu njih bili izrađeni novi nastavni planovi i programi, kaže Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

- Planiranom reformom predviđeno je uvođenje dva smera – prirodnog i društvenog, a odvajanje na smerove bilo bi od drugog razreda. U trećem i četvrtom učenici bi imali mogućnost izbora takozvanih izbornih paketa predmeta u zavisnosti od opredeljenja za studiranje ili afiniteta. Mogućnost izbora bila bi veća u četvrtom nego u trećem razredu – kaže Lazarević za „Blic”.

Iako su promene odložene, ministar Žarko Obradović kaže za „Blic” da sa predstavnicima Nacionalnog prosvetnog saveta razgovara o tome da li neke novine u nastavne programe mogu da uvedu već na početku naredne školske godine.

Osnovna ideja reforme, kako naglašava Desanka Radunović iz Nacionalnog prosvetnog saveta, upravo je da se nastavni programi pročiste.

- To znači da se u predmetima ostave samo osnovne stvari, a da se višak upakuje u izborne modele. Oni koji, na primer, žele više matematike, mogu da izaberu te predmete. Ovo je dobro jer učenici mogu da se usmeravaju – kaže Radunović za „Blic” i dodaje da postoji mogućnost i da broj predmeta bude smanjen.

I predstavnici Ministarstva i Nacionalnog prosvetnog saveta slažu se da su učenici preopterećeni, ali pomoćnik ministra Lazarević kaže da esnafi teško prihvataju promene – i kada je sadržaj i broj nastavnih oblasti u pitanju.

Nacionalni prosvetni savet nedavno je usvojio standarde za profesore u kojima je opisano kako dobar nastavnik treba da predaje, kakav odnos prema učenicima treba da gradi, kao i koja znanja treba da poseduje. Prema ovim standardima, kompetentan nastavnik treba da osposobljava učenike za život i za rad, da pruža dodatnu podršku talentovanim đacima, učenicima sa teškoćama u razvoju, kao i onima iz osetljivih društvenih grupa. Dobar nastavnik, takođe, treba da motiviše učenike za učenje, da ih uči toleranciji, da sprečava diskriminaciju i nasilje u školama.

Sve to zavisi upravo od nastavnika jer i loš nastavni program, dobar nastavnik može učiniti dobrim, za šta nisu potrebni bilo kakvi dokumenti. Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da je donošenje standarda opravdano.

- Ovi standardi su neophodni jer ne može da se neko ko završi fakultet „zakuca” u školu i proglasi da zna da predaje. Nastavnici moraju stalno da se usavršavaju i zbog toga su standardi potrebni – kaže Sokić.

S druge strane, Radunović ističe da su takozvani standardi za postignuća učenika veći problem.

- Ideja je da se tačno zna šta učenik treba da zna kad završi školu, šta ume da uradi, da se tačno definiše šta hoćemo da postignemo obrazovanjem – kaže ona.

Kada je počela priča o reformi srednjih škola, najveća prašina se podigla oko najava da će informatika biti izbačena iz nastavnog programa, kao i oko toga da će broj časova latinskog jezika biti smanjen.

- U predloženoj reformi nisu izbačeni postojeći predmeti, već se njihov fond razlikuje zbog mogućnosti izbora. Stav komisije koja je izradila predlog jeste da informatika treba da bude zastupljena kroz svaki predmet i da služi kao alat učenicima i nastavnicima. Ista situacija je i sa latinskim. Profesori sa grupe za klasične jezike izneli su razloge zbog kojih bi trebalo da se ovaj jezik izučava i dalje u istom ili povećanom obimu. I sa njima ćemo razgovarati kako bismo došli do adekvatnog rešenja – kaže Bogoljub Lazarević.

Završen prolećni raspust

Đaci u Srbiji kreću u školu, posle 12 dana prolećnog odmora. Školsku godinu prvi završavaju maturanti gimnazija, 20. maja. Učenici osmog razreda osnovnih škola i đaci završnih razreda srednjih stručnih škola na raspust odlaze nedelju dana kasnije, 27. maja. Svi ostali osnovci na raspust odlaze 10. juna, a srednjoškolci 17. juna.

Za nekoliko godina opšta matura

Plan reformi podrazumeva i drugačije polaganje mature, tako da će maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola kroz nekoliko godina polagati opštu maturu.

- Još nemamo koncept matura, ali ćemo tokom ove i iduće godine kroz projekat iz IPA fondova i u saradnji sa zavodima razviti koncept koji će se razlikovati od postojećeg. On bi trebalo da, pored selektivne uloge pri upisu na fakultet, daje odgovor i na pitanje kvaliteta obrazovanja na srednjoškolskom nivou – ukazuje Bogoljub Lazarević.

Izvor: Blic
[ dragilic @ 10.05.2011. 07:59 ] @
http://pdisni.wordpress.com/20...strucni-skup-informatika-2011/
[ dragilic @ 22.05.2011. 15:33 ] @
Izvor:
http://www.unijasprs.org.rs/in...iew&id=16545&Itemid=36
http://www.fbg.org.rs/novi-kon...sane-gimnazije-od-2012-godine/

Novi koncept reformisane gimnazije od 2012. godine

Ned, maj 22, 2011

[reforma gimnazije]

Novi koncept gimnazijskog obrazovanja u Srbiji, najavljivan za septembar ove godine, biće odložen, pa će gimnazijalci u novoj školskoj godini učiti po dosadašnjim planovima i programima.

Za reformu gimnazija nedostaje nekoliko dokumenata, poput standarda postignuća učenika i standarda kvalifikacija nastavnika, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete i nauke Bogoljub Lazarević.

“Ministarstvo prosvete i nauke zaključilo je da novi nastavni planovi i programi za gimnazije, bez donetih standarda postignuća učenika i standarda kvalifikacija nastavnika u školama, ne bi bili dovoljno inovirani”, rekao je Lazarević.

Reforma gimnazija odložena je u dogovoru i saradnji sa Nacionalnim prosvetnim savetom (NPS), Savetom za stručno obrazovanje, zajednicama gimnazija i srednjih stručnih škola, rekao je Lazarević i podsetio da su u osnovnom obrazovanju već usvojeni standardi, a da za srednje škole to tek treba da se učini.

Na odlaganju je najviše insistirao NPS, tražeći da reforma započne 2012. godine, odnosno kada budu utvrđeni principi, ciljevi i standardi postignuća.

Tek potom treba usvojiti nove nastavne planove i programe za te škole, po redosledu poteza koji inače predviđa zakon, smatraju u NPS.

Novi koncept gimnazijskog obrazovanja, prema dosadašnjim najavama, kao osnovne novine predviđa “paket izbornih predmeta” i opštu maturu – zamenu za sadašnji prijemni ispit na fakultetima.


[Ovu poruku je menjao dragilic dana 22.05.2011. u 16:52 GMT+1]
[ dragilic @ 15.06.2011. 22:44 ] @
Izvor: http://www.unijasprs.org.rs/in...view&id=17160&Itemid=1
Na sledećoj sednici NPS će se raspravljati o inoviranom nastavnom programu za GIMNAZIJE, kao i o nastavnom programu opšteobrazovnih predmeta za 9 oglednih profila u srednjem stručnom obrazovanju. Danas objavljujemo programe za gimnazije, a koje možete preuzeti ovde.
InfoUSPRS
[ dragilic @ 15.06.2011. 23:19 ] @
http://www.unijasprs.org.rs/in...view&id=17162&Itemid=1

Formiranje radnih grupa



Za Uniju sindikata prosvetnih radnika Srbije

Ministarstvo prosvete i nauke je, u saradnji sa Nacionalnim prosvetnim savetom, Savetom za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje i Nacionalnim savetom za naučni i tehnološki razvoj započelo rad na izradi Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji.U ime Ministarstva prosvete i nauke želeli bismo da Vas zamolimo da Vaši predstavnici prihvate učešće u ovom velikom i važnom poslu kao članovi konsultativnih grupa.





U tom smislu, molimo Vas da delegirate po jednog Vašeg predstavnika u sledeće konsultativne grupe:
- rani razvoj i obrazovanje
- osnovno obrazovanje
- srednje obrazovanje
- visoko obrazovanje

Takođe bismo želeli da pozovemo osobe koje ste delegirali na konsultativni sastanak koji u suorganizaciji sa Europen Training Foundation-om organizujemo 19. i 20. Juna (agenda i detalji su u prilogu), na kojem će se izložiti okvir za izradu strategije, prodiskutovati predlog sadržaja koji treba da se obuhvati strategijom i sve konsultativne grupe zapoèeti svoj zajednički rad.

Nadamo se da ćete poziv za učešće u konsultativnoj grupi, kao i poziv na konsultativni sastanak prihvatiti.Molimo Vas da povratnu informaciju pošaljete na nae e-mail adrese i e-mail Gabriele Bratić (na cc-u).

Srdačan pozdrav,
Tinde Kovać-Cerović
[ dragilic @ 13.09.2011. 16:18 ] @
Izvor: http://www.fbg.org.rs/promene-u-gimnazijama-na-dnevnom-redu-27-septembra/

Na dnevnom redu NPS 27. septembra


Ministarstvo prosvete i nauke obratilo se Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) sa molbom da tokom septembra održi hitnu raspravu o inoviranim programima za gimnazije i usvoji inovirane programe za one predmete za koje NPS smatra da su u celosti ili sa izvesnim datim korekcijama, bolji od programa koji su trenutno u upotrebi. Za predmete za koje se ne budu usvojili inovirani programi, važiće programi koji su trenutno u upotrebi - kaže za Danas Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete.


On dodaje da će na isti način NPS u oktobru razmatrati i inovirane programe za ostale srednje škole, nakon čega će Ministarstvo uputiti odgovarajuće objašnjenje školama koje se odnosi na te programe.
Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović potvrdila je za Danas da će inovirani programi za gimnazije biti na dnevnom redu naredne sednice Saveta, planirane za 27. septembar. Ona ističe da je na prošlonedeljnom sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete dogovoreno da NPS razmatra inovirane programe najpre za gimnazije, a potom i za srednje stručne škole u oktobru, ali da to ne znači da će ti programi biti usvojeni u celini.
- Ukoliko članovi NPS-a procene da predložene izmene gimnazijskog programa za neke predmete nisu dovoljno dobro urađene i da bi njihovo usvajanje proizvelo više štete nego koristi, takve programe nećemo prihvatiti već će ostati da važe stari programi. Inovirani programi za gimnazije koje NPS bude usvojio važiće dve školske godine, što je period u kome bi trebalo da bude urađena celovita reforma gimnazija - objašnjava Radunovićeva.
Na dnevnom redu iduće sednice NPS-a biće i nastavni planovi i programi opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih profila, koji su još prošle godine prevedeni u redovan obrazovni sistem. Međutim, programi za pet ogleda - poslovni, finansijski administrator, kuvar, konobar i poslastičar, za koje je bilo najavljeno da će od ove godine biti prevedeni u redovan sistem, ipak će sačekati narednu školsku godinu.
Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić kaže da je prošle nedelje Ministarstvo prosvete i nauke prosledilo plan i nastavne programe za pet oglednih profila NPS-u i Savetu za stručno obrazovanje, a da će tokom ove nedelje „biti obavljen razgovor sa predsednikom Saveta za srednje stručno obrazovanje i njegovim saradnicima, kada će biti definisani rokovi i procedure u vezi sa uvođenjem oglednih profila u redovan sistem“.
- Ovih pet profila će, nakon predviđenih procedura, blagovremeno biti spremni za ulazak u sistem od naredne školske godine. To znači da će škole imati dovoljno vremena da ove izmene unesu u svoje školske programe po objavljivanju u Prosvetnom glasniku, kao i da će škole koje nisu bile u ogledu, biti blagovremeno pripremljene za prihvatanje novih planova i programa - ističe Kostić.
Standardi pa reforme
Podsetimo, većina članova NPS-a na sednici početkom jula nije želela da razmatra predlog izmena gimnazijskih programa, koje je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Tada je prevladalo mišljenje da programe ne treba menjati na brzinu, da treba sačekati da se prvo donesu standardi postignuća učenika i na osnovu njih novi planovi i programi za gimnazije.

V. ANDRIĆ
[ dragilic @ 20.09.2011. 12:46 ] @
izvor: http://www.fbg.org.rs/fbg-pocinje-javna-rasprava-o-izmenama-nastavnih-programa-za-gimnazije/

FBG: Počinje javna rasprava o izmenama nastavnih programa za gimnazije

U gimnazijama Srbije, u organizaciji FBG, danas počinje stručna javna rasprava o hitnim izmenama programa za gimnazijske predmete. Izmene će biti usvajane sledećeg ponedeljka na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. Ovo će biti treći put da se NPS izjašnjava o ovom pitanju u roku od dva meseca. Po svoj prilici, postoji jak pritisak od strane Ministarstva prosvete da se izmene usvoje.
Svedoci smo situacije u kojoj se trenutno nalaze gimnazije: reforma je odložena na dve godine, zbog nedostatka standarda postignuća učenika i nedostatka koncepta opšte mature, na osnovu kojih bi mogli da se rade budući planovi i programi za gimnazije. FBG se sve vreme bori za ovakav sled stvari.

Sada smo svi našli u situaciji da postoji namera onih koji odlučuju da se, do ostvarenja reforme, ipak unesu promene u nastavne sadržaje gimnazijskih predmeta, uz poštovanje postojećih udžbenika i fonda časova. Kako stoje stvari, promene bi trebalo da budu metodološke, da malo rasterete gradivo i da izbace arhaizme i činjenice koje su u međuvremenu postale netačne. Da li je stvarno tako? Ukoliko jeste, zašto ne bismo podržali promene? Ukoliko nije, zašto ne bismo ukazali na propuste?

Niko nas nije pitao za mišljenje, ali ipak postoji razumna pretpostavka da će i naš glas imati bar neki uticaj na predstojećoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, zakazanoj za idući ponedeljak. Iz tog razloga FBG upravo od danas započinje stručnu javnu raspravu o ponuđenim izmenama u svim gimnazijskim predmetima. Na ovom sajtu, na strani “interna” (u desnom gornjem uglu), uz odgovarajuću šifru koju ćete dobiti od svog predsednika sindikata, možete otvoriti ponuđene sadržaje. Zatim, individualno ili na nivou stručnog aktiva, formirajte svoje mišljenje i primedbe i pošaljite nam ih elektronskom poštom. Od sutra ćete moći da učestvujete i u diskusiji na ovom sajtu putem Interneta. Rasprava će trajati do subote ujutru, za kada je zakazana sednica Koordinacionog tima Konferencije gimnazija Srbije, u Beogradu, sa početkom u 12 časova, u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Na sednici će, na osnovu rezultata rasprave, biti formiran dokument koji će biti hitno upućen Nacionalnom prosvetnom savetu.

Od obima vašeg učešća zavisi kvalitet ovako zamišljene stručne javne rasprave. Tražili smo da se za promene u gimnazijama pitaju i sami profesori. Evo nam prilike!
[ dragilic @ 21.09.2011. 09:40 ] @
izvor: http://www.fbg.org.rs/interna-2/

FBG poziva sve profesore gimnazija:
Uključite se u stručnu javnu raspravu u vezi predloženih promena u gimnazijama!

Na sledećoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta 26. septembra naći će se i predlog izmena programa u gimnazijama. Ukoliko budu usvojene, izmene će se implemetirati tokom oktobra.

Ovo su predlozi novih programa:

A. Uporedni tekst:

srpski
srpski kao nematernji
prvi strani jezik
drugi strani jezik
latinski
ustav
sociologija
psihologija
filozofija
istorija
geografija
biologija
matematika
fizika
hemija
računarstvo
muzičko
likovno
fizičko
građansko

B. Prečišćen tekst:

srpski
srpski kao nematernji
prvi strani jezik
drugi strani jezik
latinski
ustav
sociologija
psihologija
filozofija
istorija
geografija
biologija
matematika
fizika
hemija
računarstvo
muzičko
likovno
fizičko
građansko
strani jezik 5. godina učenja
strani jezik 9. godina učenja
[ dragilic @ 23.09.2011. 08:47 ] @
http://www.fbg.org.rs/kgs-javna-rasprava-drugi-dan/
[ dragilic @ 25.09.2011. 02:01 ] @
http://www.youtube.com/watch?v=y67FYtIL3nE&feature=related
[ dragilic @ 25.09.2011. 23:07 ] @
izvor: Forum beogradskih gimnazija, Konferencija gimnazija Srbije, http://www.pdis.org.rs/pdis/in...mp;catid=2:vestin&Itemid=2


Nacionalni prosvetni savet RS

Predsednica: dr Desanka Radunović

Poštovana,

Kao što Vam je poznato, inicijativu za osnivanje Konferencije gimnazija Srbije (KGS) pokrenuo je Forum beogradskih gimnazija, sa ciljem da se profesori gimnazije uključe u raspravu o predstojećim promenama u gimnazijama. Čast nam je što ste i Vi prisustvovali osnivanju KGS i time doprineli važnosti tog događaja u našem obrazovanju.

Kao prvi korak ka uključenju profesora gimnazija u predstojeće promene, KGS je prošle školske godine sprovela veliku anketu u gimnazijama Srbije na temu: ,,Kakvu gimnaziju hoćemo?’’ U anketi je učestvovalo 1153 profesora, ili oko 25% profesora koji rade u gimnazijama. Sprovođenjem ove ankete pokazali smo da se može (ako se hoće) sprovesti javna rasprava u najširem smislu, kako u formi ankete, tako i u formi diskusije, foruma, glasanja, klasične javne rasprave i sl. O rezultatima ankete smo obavestili i NPS, 4. januara 2011.

U subotu, 24.09.2011. godine u Prvoj beogradskoj gimnaziji održana je četvrta Konferencija gimnazija Srbije. Posle detaljne diskusije o predloženim izmenama programa za gimnaziju zaključeno je da se KGS u načelu ne slaže sa predloženim inoviranim programom, koji je samo prividna prepravka dosadašnjeg nastavnog plana i programa, dok mi tražimo suštinske promene koje će omogućiti pravu reformu, kao i učešće gimnazijskih profesora u toj reformi.

Ovo neslaganje KGS sa predloženim promenama je posledica naše iskrene namere da doprinesemo da predstojeća reforma gimnazije bude što je moguće bolja i da ne dozvolimo improvizacije i greške koje najpre možemo uočiti mi koji predajemo u gimnazijama. U skladu sa tim, KGS ima iskrenu želju da bude saradnik NPS i ZUOV na zajedničkom poslu.

KGS je donela sledeće viđenje predstojećih promena u gimnazijama:

1. Da NPS prvo usvoji strategiju obrazovanja Srbije, pa na osnovu nje usvoji standarde postignuća učenika gimnazija, koji bi bili osnova za izradu reformisanih planova;

Da se obezbede sredstva za reformu pre njenog izvođenja;
Da se na osnovu prethodno usvojenih standarda postignuća učenika i stavova fakulteta uvede eksterna matura koja bi omogućavala direktan upis na fakultete;
Da se, u skladu sa standardima postignuća učenika, lokalnoj samoupravi, školama i nastavnicima omogući veća autonomija u planiranju i izvođenju nastave;
Da članovi KGS-a budu uvršćeni u komisije NPS-a i ZUOV-a za inoviranje programa, kao predstavnici KGS-a;
Da se u gimnazijama blagovremeno organizuju javne rasprave o bilo kom budućem predlogu reforme gimnazije. KGS je spremna da učestvuje u organizaciji javnih rasprava.

Unapred hvala!

Za KGS: Miodrag Sokić,

profesor gimnazije

Prilog: najznačajnija zapažanja:

Na sednici KGS razmatrani su predloženi nastavni planovi po nastavnim predmetima. Smatramo da je potrebno da naglasimo nekoliko stavova:

U postupku izmena nastavnih planova trebalo bi posebno razmotriti i stvarno stanje kako bi se sistemski popravili negativni trendovi u funkcionalnom znanju i veštinama učenika koji su sve brojniji. Kao primere navodimo samo nekoliko:

izražavanje, poznavanje i korišćenje osnovnog pisma, koji sve više nastaju kao posledica potpuno pogrešnog pristupa u korišćenju savremenih tehnologija a posebno društvenih mreža; smatramo da postoji realna potreba da u gimnazijskom obrazovanju treba odvojiti srpski jezik od književnosti, preciznije posebno treba proučavati pravopis, istoriju jezika, fonetiku, morfologiju i sintaksu, a posebno obrađivati književna dela najznačajnih pisaca
problemi u oblasti IT su sve veći jer ne postoje prava sistemska rešenja i standardi, informatička pismenost društva je na veoma niskom nivou u odnosu na sve ostale zemnje u okruženju što kao direktnu posledicu ima niz negativnih trendova u mnogim drugim oblastima
potrebno je težiti većoj zastupljenosti kabinetske nastave, pre svega u nastavnim predmetima prirodnih nauka ali i u stranim jezicima
nastavnicima treba omogućiti znatno veći stepen slobode u kreiranju nastavnih planova i tako bi učenici bili zainteresovaniji za ove predmete.
[ dragilic @ 27.09.2011. 18:04 ] @
http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=133:2011-09-27-16-03-14&catid=2:vestin&Itemid=2

Profesori gimnazija izigrani od strane Nacionalnog prosvetnog saveta

Danas je održana sednica NPS, a jedna od glavnih tema je bila usvajanje inoviranih programa za gimnaziju, privremeno na dve godine, do početka reforme gimnazije.

Sednici su prisustvovali i predstavnici Konferencije gimnazija Srbije (KGS) (koju okuplja Forum beogradskih gimnazija) Milica Milenović i Miodrag Sokić.

Predstavnici KGS su želeli da članovima NPS objasne predlog profesora iz mnogih gimnazija u Srbiji da NPS ne podrži predložene izmene programa, jer su promene kozmetičke i političke prirode, a ima i štetnih izmena, pogotovo u predmetu srpski jezik.

Međutim, niti je predsednica NPS htela da pročita dopis KGS na sednici, niti je predstavnicima KGS htela da dâ reč, iako su je tražili više puta. Umesto toga, a uz pomoć prisutnih gostiju iz Ministarstva prosvete i zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, uspešno je glasanje privela kraju.


Tako će neki profesori srpskih gimnazija, u sred nastave, za 15-tak dana morati da menjaju svoje programe, dok ostali u svojim predmetima neće menjati ništa, a sve zajedno će se zvati „promene nastavnih programa u gimnazijama“.


Slično se dogodilo i u januaru 2011, kada je KGS uputila NPS rezultate ankete koju je sprovela u većini gimnazija u Srbiji, povodom najavljene reforme gimnazije, zatraživši da se reforma ne sme sprovesti bez donošenja standarda postignuća za učenike i formiranja opšte mature. I taj dokument nikada nije predočen članovima NPS. Ubrzo, u vreme velikog štrajka u prosveti, reforma je „pala na ulici“, a NPS-u ostaje na dušu da li je i on doprineo tome da se reforma gimnazije mora sprečiti na taj način.


Isto je i sada. KGS je ponudio NPS-u i obrazovanju potpunu operativu u svim gimnazijama. KGS je jedini sposoban da sprovede stvarne javne rasprave, diskusije, tribine i forume među svih 6 000 profesora gimnazija. KGS je jedini sposoban da dođe do pouzdanih odgovora šta je najbolje za gimnaziju, a da te odgovore daju oni koji sprovode nastavu i bez kojih nema dobrih promena i dobrih reformi.

Očigledno je da to prosvetnim vlastima i NPS nije potrebno, a da će se reforme i dalje, kao i do sada, donositi u veoma uskom krugu ljudi.

Za KGS:
2011-09-27 Miodrag Sokić, profesor Prve beogradske gimnazije



Predsednik Foruma beogradskih gimnazija,

Koordinator KGS

Prilog:

Ovo je izvod iz pisma koje je KGS uputila Nacionalnom prosvetnom savetu:
NPS: dr Desanka Radunović
Poštovana,
Kao što Vam je poznato, inicijativu za osnivanje Konferencije gimnazija Srbije (KGS) pokrenuo je Forum beogradskih gimnazija, sa ciljem da se profesori gimnazije uključe u raspravu o predstojećim promenama u gimnazijama. Čast nam je što ste i Vi prisustvovali osnivanju KGS i time doprineli važnosti tog događaja u našem obrazovanju.
Kao prvi korak ka uključenju profesora gimnazija u predstojeće promene, KGS je prošle školske godine sprovela veliku anketu u gimnazijama Srbije na temu: ,,Kakvu gimnaziju hoćemo?’’ U anketi je učestvovalo 1153 profesora, ili oko 25% profesora koji rade u gimnazijama. Sprovođenjem ove ankete pokazali smo da se može (ako se hoće) sprovesti javna rasprava u najširem smislu, kako u formi ankete, tako i u formi diskusije, foruma, glasanja, klasične javne rasprave i sl. O rezultatima ankete smo obavestili i NPS, 4. januara 2011.
U subotu, 24.09.2011. godine u Prvoj beogradskoj gimnaziji održana je četvrta Konferencija gimnazija Srbije. Posle detaljne diskusije o predloženim izmenama programa za gimnaziju zaključeno je da se KGS u načelu ne slaže sa predloženim inoviranim programom, koji je samo prividna prepravka dosadašnjeg nastavnog plana i programa, dok mi tražimo suštinske promene koje će omogućiti pravu reformu, kao i učešće gimnazijskih profesora u toj reformi.
Ovo neslaganje KGS sa predloženim promenama je posledica naše iskrene namere da doprinesemo da predstojeća reforma gimnazije bude što je moguće bolja i da ne dozvolimo improvizacije i greške koje najpre možemo uočiti mi koji predajemo u gimnazijama. U skladu sa tim, KGS ima iskrenu želju da bude saradnik NPS i ZUOV na zajedničkom poslu.
KGS je donela sledeće viđenje predstojećih promena u gimnazijama:
1. Da NPS prvo usvoji strategiju obrazovanja Srbije, pa na osnovu nje usvoji standarde postignuća učenika gimnazija, koji bi bili osnova za izradu reformisanih planova;
2. Da se obezbede sredstva za reformu pre njenog izvođenja;
3. Da se na osnovu prethodno usvojenih standarda postignuća učenika i stavova fakulteta uvede eksterna matura koja bi omogućavala direktan upis na fakultete;
4. Da se, u skladu sa standardima postignuća učenika, lokalnoj samoupravi, školama i nastavnicima omogući veća autonomija u planiranju i izvođenju nastave;
5. Da članovi KGS-a budu uvršćeni u komisije NPS-a i ZUOV-a za inoviranje programa, kao predstavnici KGS-a;
6. Da se u gimnazijama blagovremeno organizuju javne rasprave o bilo kom budućem predlogu reforme gimnazije. KGS je spremna da učestvuje u organizaciji javnih rasprava.
Unapred hvala!
Za KGS: Miodrag Sokić, profesor gimnazije

Prilog: najznačajnija zapažanja:
Na sednici KGS razmatrani su predloženi nastavni planovi po nastavnim predmetima. Smatramo da je potrebno da naglasimo nekoliko stavova:
U postupku izmena nastavnih planova trebalo bi posebno razmotriti i stvarno stanje kako bi se sistemski popravili negativni trendovi u funkcionalnom znanju i veštinama učenika koji su sve brojniji. Kao primere navodimo samo nekoliko:
- izražavanje, poznavanje i korišćenje osnovnog pisma, koji sve više nastaju kao posledica potpuno pogrešnog pristupa u korišćenju savremenih tehnologija a posebno društvenih mreža;
smatramo da postoji realna potreba da u gimnazijskom obrazovanju treba odvojiti srpski jezik od književnosti, preciznije posebno treba proučavati pravopis, istoriju jezika, fonetiku, morfologiju i sintaksu, a posebno obrađivati književna dela najznačajnih pisaca
- problemi u oblasti IT su sve veći jer ne postoje prava sistemska rešenja i standardi, informatička pismenost društva je na veoma niskom nivou u odnosu na sve ostale zemnje u okruženju što kao direktnu posledicu ima niz negativnih trendova u mnogim drugim oblastima
- potrebno je težiti većoj zastupljenosti kabinetske nastave, pre svega u nastavnim predmetima prirodnih nauka ali i u stranim jezicima
- nastavnicima treba omogućiti znatno veći stepen slobode u kreiranju nastavnih planova i tako bi učenici bili zainteresovaniji za ove predmete.
KGS, 2011-09-25
[ dragilic @ 27.09.2011. 23:29 ] @
http://www.danas.rs/danasrs/dr...mnazije.55.html?news_id=224570
http://www.vesti.rs/Vesti/Gimn...-po-izmenjenim-programima.html
http://www.politika.rs/rubrike...-izmenjenim-programima.lt.html
[ dragilic @ 02.10.2011. 16:59 ] @
Inovirani programi za gimnaije koje je usvojio NPS:
http://www.unijasprs.org.rs/index.ph...9448&Itemid=36
http://www.fbg.org.rs/programi-koji-su-usvojeni-na-nps/
[ dragilic @ 07.10.2011. 21:45 ] @
http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=197:inovirani-nastavni-program-za-raunarstvo-i-informatiku&catid=2:vestin&Itemid=2

Inovirani nastavni program za računarstvo i informatiku

Nacionalni prosvetni savet je na sednici održanoj 27.09.2011. godine usvojio nove inovirane nastavne programe za gimnazijsko obrazovanje. Novi nastavni programi, kako je rečeno, važiće za sadašnju i za sledeću generaciju učenika prvog razreda gimnazija.

Dosta polemike je bilo vezano za nove nastavne programe iz računarstva i informatike.

U prilogu se nalazi inovirani nastavni program za računarstvo i informatiku.

inovirani_racunarstvo_i_informatika_gimnazije.doc
[ dragilic @ 10.10.2011. 12:11 ] @
Na svojoj 66. sednici NPS je razmatrao i usvojio inovirane nastavne programe za gimnazije. Usvojen je i inovirani nastavni plan za računarstvo i informatiku.

Dealjnije:
http://www.pdis.org.rs/pdis/in...mp;catid=2:vestin&Itemid=2
[ dragilic @ 10.10.2011. 12:12 ] @
NPS o inoviranim nastavnim planovima.
Detaljnije na:
http://www.pdis.org.rs/pdis/in...mp;catid=2:vestin&Itemid=2
[ dragilic @ 22.10.2011. 03:16 ] @
http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=301:2011-10-21-21-09-59&catid=2:vestin&Itemid=2

Profesori i direktori znaju da su u Nacionalnom prosvetnom savetu usvojeni inovirani nastavni programi za gimnazije koji će važiti u ovoj i narednoj školskoj godini, ali još uvek nisu dobili zvaničnu informaciju o tome, kao ni uputstvo prosvetnih vlasti. Kad to budu dobili, počeće da ih primenjuju u nastavi, kažu u školama. Podsećamo, Savet je 27. septembra predložio da se ti programi, u meri u kojoj je to moguće, primene u svim razredima gimnazije i ta informacija je stavljena na zvanični sajt NPS.
Dok na 110 gimnazijskih adresa ne stigne dopis Ministarstva prosvete i nauke, 68.000 đaka učiće po postojećim programima, koji su od 1990. značajnije sažimani samo jednom, pre desetak godina. Ali, to ne znači da će se oni bukvalno držati zacrtanih nastavnih sadržaja. Nastavnici i profesori izjavljuju da su i do sada imali slobodu da sažimaju gradivo, izbacuju pojedine nastavne jedinice koje su izgubile smisao i da su na času „preskakali“ pojmove i nazive koje je pregazilo vreme - poput imena države kao što je SRJ ili Čehoslovačka, na primer... „Ali to se ne radi tako da se naruši odobreni, postojeći nastavni plan i program“.
Promene, koje još uvek nisu zvanično ušle u školsku praksu, ne odnose se na specijalizovane gimnazije - filološke, matematičku i sportsku. One će, po rečima direktora Karlovačke gimnazije Rade Zejaka, imati poseban postupak. Njihovi programi tek treba da dođu na dnevni red za „pretresanje“. Ali, pre nego što stignu na tapet, biće pune ruke posla u redovnim srednjim školama, pre svega da se po istom principu kao i za gimnazije, usvoje inovirani programi za srednje stručne škole.

Na sednici Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih koja je održana 28. septembra, odluku o tome prepustili su Ministarstvu prosvete i nauke, jer su smatrali da ne mogu da prihvate ponuđene izmene i dopune dok se pojedini sadržaji u stručnim školama dodatno ne koriguju i preciziraju.
Koliko je ova tema o inoviranim nastavnim programima važna i hitna, jer se radi i o potrebi usklađivanja sa novim sistemskim zakonom, vidi se i po tome što će na sledećoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta prva tačka dnevnog reda biti posvećena programima za srednje stručno obrazovanje. Na skupu koji će se održati 18. oktobra članovi Saveta izjašnjavaće se o opšteobrazovnim predmetima u ovim školama.
Na prethodnoj sednici, u septembru, razmatrani su planovi i programi opšteobrazovnih predmeta za devet obrazovnih profila (poljoprivredni tehničar, veterinarski tehničar, prehrambeni tehničar, mesar, pekar, prerađivač mleka, rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike, autoelektričar i geodetski tehničar-geometar) koji su iz ogleda prešli u redovni obrazovni sistem. Usvojeni su programi za sve predmete izuzev za srpski jezik i književnost, geografiju i fiziku, za svih devet obrazovnih profila, jer su predstavnici stručnih društava, članovi NPS, bili protiv predloga programa ovih predmeta koje je pripremio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Pošto su smatrali da se ne mogu popraviti manjim korekcijama i dalje će se učiti po programima iz ogleda.
O razlozima za inoviranje nastavnih programa, izvršenim izmenama i predstojećoj reformi srednjih škola, razgovaralo se i na sekciji Pedagoškog društva Srbije uoči ovog izdanja „Prosvetnog pregleda“. Eleonora Vlahović, savetnik-koordinator u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, objasnila je da inoviranje programa za sve četiri godine u srednjim školama ima smisla kao prelazno rešenje jer programi jako dugo, decenijama, nisu menjani. Neki čak datiraju iz osamdesetih godina prošlog veka! Do reforme treba da se uradi još dosta toga, jer, ako se krene u reformu, treba da imamo Pravce razvoja (što je jedino usvojeno), strategiju, standarde postignuća i zakon o srednjoj školi. Tri poslednja dokumenta, bez kojih se ne može krenuti u radikalne izmene nastavnih planova i programa, još se pripremaju. Po objašnjenju Eleonore Vlahović, inoviranjem programa nisu menjani nastavni planovi, ali su srednje škole prvi put programima dobile opšte ciljeve obrazovanja i vaspitanja. Takođe, prvi put su ubačene međupredmetne kompetencije, koje, na primer, obezbeđuju uspešno snalaženje učenika u svakodnevnom radu i životu.
– Napravljene su izmene i u nastavnim programima na nivou ciljeva i zadataka i načina ostvarivanja programa, pri čemu su minimalne intervencije urađene u samom sadržaju, u skladu sa tehničko-tehnološkim i geo-političkim promenama. U nekim predmetima intervenisano je i u skladu sa sadržajima u osnovnoj školi, a u pojedinim su minimalno ubačeni novi sadržaji koji su kompatibilni sa postojećim ili je izmenjen redosled sadržaja – podsetila je savetnica u ZUOV, uz opasku da su u gimnazijama ozbiljno promenjeni samo sadržaji predmeta računarstvo i informatika i da je skroz nov program učenja stranog jezika...
Osnovna izmena u načinu ostvarivanja programa odnosi se na činjenicu da nema više objašnjavanja sadržaja, već samo uputstva koja se odnose na metodiku rada i specifična pitanja organizacije nastave. U fokusu će biti metodika rada, a ne znanje...
O. N.

ANTRFILEI:

KOMUNIKACIJA

Sa donošenjem strategije i obrazovnih standarda može se očekivati dosta promena u gimnazijama, a stručne škole skoro sigurno će dobiti i nove predmete. U nekim školama, za pojedine obrazovne profile, već postoji interesovanje da se uvede novi predmet „veština komunikacije“, a slično raspoloženje postoji i u gimnazijama. U ZUOV-u je napravljen i prvi program, ali to još nije usvojeno. Jedna od nedoumica odnosi se i na pitanje ko će moći da predaje taj novi predmet...

RASPOLOŽENjE

Pričajući sa profesorima uočili smo da postoji raspoloženje da se škola menja, ali istovremeno prisutan je i otpor, zbog straha od gubitka radnog mesta, veli savetnica u ZUOV Eleonora Vlahović, uz napomenu da ima još puno nedoumica koje treba rešiti do konačnog reformskog rešenja. Treba odgovoriti i na vrlo ozbiljna pitanja kao što su, na primer, koji tipovi gimnazija treba da postoje u srpskom školstvu i koliko će ih biti?



izvor: http://www.prosvetni-pregled.rs/list_detalji.php?id=667
[ dragilic @ 30.10.2011. 00:39 ] @
Evo najnovijih informacija:
http://www.pdis.org.rs/pdis/in...mp;catid=2:vestin&Itemid=2
[ dragilic @ 02.11.2011. 10:21 ] @
Stategija?
http://www.slobodnazona.info/i...%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0
[ dragilic @ 19.01.2012. 22:26 ] @
Kompletan tekst novog pravilnika o nastavnom planu i programu za gimnaziju, koji je objavljen u službenom glasniku 27.10.2011. godine, a pre par dana postavljen i u ParagrafNet-u, možete pogledati i/ili preuzeti ovde:

http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=585:novi-nastavni-planovi-za-gimnazije&catid=2:vestin&Itemid=2
[ dragilic @ 20.01.2012. 20:54 ] @
Zvanično uputstvo ZUOV o primeni inoviranih nastavnih programa koje je danas MPN prosledilo svim školama preko školskih uprava:
http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=587:zuov&catid=2:vestin&Itemid=2
[ dragilic @ 26.01.2012. 23:08 ] @
Kolegenica je napravila novi predlog globalnog i operativnog NPP za prvi i drugi razred, nakon upustava i pravilnika ZUOV od pre par dana.
Predloge možete pogledati na:

•NPP za I razred (važi od drugog polugođa): http://www.nasaskola.net/moodle/mod/resource/view.php?id=565
•NPP za II razred (važi od drugog polugođa): http://www.nasaskola.net/moodle/mod/resource/view.php?id=566
•NPP za III razred (važi od drugog polugođa): uradićemo i postaviti za par dana
•NPP za IV razred - još ove godine odnosno ovog polugođa prirodno-matematički smer radi po starom
[ dragilic @ 29.01.2012. 13:48 ] @
Reforme su dale rezultate:
http://www.unijasprs-nis.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=834:2012-01-28-17-43-49&catid=1:vestic&Itemid=1
[ dragilic @ 29.01.2012. 13:49 ] @
Obrazovni sistem mora da poveže privredu i prosvetu:
http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=616:obrazovni-sistem-mora-da-povee-privredu-i-prosvetu&catid=2:vestin&Itemid=2
[ dragilic @ 15.10.2012. 16:41 ] @
Reforma gimnazija još van dnevnog reda
http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=1378:kgsreformapolitika121012&catid=2:vestin&Itemid=2