Veoma tacnim procentom.

jel moze precizniji odgovor?

Preko 50%

Za nebesku mehaniku značajniji je Njutnov zakon gravitacije koji
kaže da je privlačna sila između dva nebeska tijele proporcionalna umnošku njihovih masa a obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja.
Ova privlačna sila uzrokuje da tijela moraju mijenjati svoju brzinu po drugom zakonu koji si naveo.

Procenat odstupanja može se računati samo za vremenski period.Pogledaj koliko
se Mjesec godišnje udalji od zemlje pa to izrazi u procentima.
Odstupanja koja astronomi otkriju obično imaju neko objašnjenje kao što je uticaj drugih nebeskih tijela,plimnih sila itd,a ne zbog greške u zakonu.

Treba primijetiti da matematički opisan zakon idealizira nebeska tijela kao
materijalne tačke dok je u prirodi tijelo sačinjeno od mnogo čestica.Što su nebeska tijela bliže to je uticaj ove idealizacije na grešku veća kao i intenzitet plimskih sila.

Jedino 4. i 5. Njutnov zakon važe u 100% slučajeva.

Pogledaj koliko
se Mjesec godišnje udalji od zemlje pa to izrazi u procentima.
Odstupanja koja astronomi otkriju obično imaju neko objašnjenje kao što je uticaj drugih nebeskih tijela,plimnih sila itd,a ne zbog greške u zakonu.



Upravo je to ono sto me zanima.Da li je to neko izracunao,da li postoji neki podatak o tome?
Npr. kojom se brzinom krece Mesec po Njutnu a kojom u stvarnosti(koja nije idealna)?

neuspeli citat je ovo gore. :D

Sto se tice Drugog Njutnovog zakona on je samo uproscen formulom F=m*a. Prava jednakost je F=dp/dt (izvod impulsa po vremenu, ne znam koliko si upucen u diferencijalni racun) ili razlozeno F= m*(dV/dt) + V*(dm/dt) gde je V brzina. Naime, drugi clan ove formule predstavlja promenu mase po vremenu ( vecina nebeskih tela vremenom gube ili dobijaju masu, recimo sunceva masa se vremenom smanjuje jer nuklearnim reakcijama oslobadja energiju koja se jednim delom salje u svemir ( Ajnstajnova E=m*c :) medjutim te promene su izuzetno male, bar u vremenskim periodima godina, vekova pa i hiljada godina. Pored toga, teorija relativnosti kaze da se sa povecanjem brzine nekog tela povecava i njegova masa, recimo brzina kvazara, najudaljenijih objekata u vasioni je bliska brzini svetlosti koja iznosi 299 792 458 m/s. Sve to utice na promenu nekih faktora u jednacini sile. U svakom slucaju, teorija relativnosti mnogo preciznije odredjuje kretanje nebeskih tela nego Njutnova mehanika ali ako uzmemo da su njegovi zakoni vladali skoro 3 veka a i da se i danas upotrebljavaju, mozemo samo da zamislimo koliki je Njutn bio genije. U svakom slucaju, za gruba izracunavanja kretanja nebeskih tela Njutn se sasvim dovoljan. Pozdrav>

Dovoljno je i za poprilično fina izračunavanja. Odstupanja se javljaju u jakim gravitacionim poljima i pri velikim brzinama, što u većem delu Sunčevog sistema nije slučaj.

Uostalom, Njutnova mehanika je bila sasvim dovoljna da se ljudi pošalju na Mesec i vrate bezbedno nazad.

Ovo je pravi način da se srednjoškolcu servira konfuzija zbog koje će zamrziti fiziku za sva vremena.

Hajde ti Bokidevil objasni šta je ono V?
Brzina kažeš,ali reci čega je to brzina?

Eto moram ja kad neće moderator da reaguje.

Može li pomoći ovaj "moj patent" (objavljen u "kupusnom listu" i nije "naučno verifikovan"). Ako Njutn može izmisliti sebi olakšavajući način izračunavanja veličina (diferencijalni račun), zašto bi to bilo zabranjeno i meni?!

Hvala svima.

Hajde udovolji i mojoj radoznalosti: Kada su ti predočavali ovu Njutnovu formulu:
Da li su ti kazali da postoji moguće (kad i gdje) mjesto (tačka) između ovih tijela gdje je gravitaciono ubrzanje jednako nuli?!
Ustvari: Nisam siguran u izjavu navedenu u pitanju, te pitam ostale - da li je moguć takav slučaj za "probnu masu" - m?
A, ovo dodatno pitanje je vezano za svojevremeno ubjeđivanje mene u tačnost izjave: Jabuka i Zemlja se međusobno privlače jednakom gravitacionom silom.

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 17.07.2010. u 16:42 GMT+1]}

ne znam...

Pa moze, ako ti je r jednako nuli, sto je ocigledno iz formule.