O pojmu Bog se raspravlja kao o univerzalnom pojmu, medjutim, nista nije toliko individualno kao taj pojam. Svaki covek ima svoju definiciju ili shvatanje Boga. Svaki covek samog sebe, pa shodno tome i sve oko sebe dozivljava na svoj specifican i jedinstven nacin. Svi mi vidimo samo onoliko koliko smo sposobni da vidimo. Drugaciji je vidik u dolini, na sredini brda ili na vrh brda.
Bog se moze shvatati kao svemoguce bice, kao rec, svetlost, energija, snaga, svest itd.
Svakako da Bog koji se zamislja u obliku bica nece imati iste karakteristike ili funkciju kao Bog koji se shvata apstraktnije ili kompleksnije.

Da bi se pojasnila ta pitanja mora da se malo zadje u Epikurovu filozofiju. On je obnovio Demokritovu filozofemu o atomima i praznom prostoru(sa nekim razlikama; Marks je doktorirao na temi: "Razlika izmedju Demokritove i Epikurove filozofeme"), pa odatle on rusi strogi determinizam i afirmise slobodu i slucajnost u svetu i covekovom zivotu. Po Epikuru, ko zna kako je svet nastao nece smatrati da su bogovi stvorili svet i da upravljaju svetom, iako ih se on kao Helen ne odrice. Odatle proistice da bogovi zive u samim ljudima i da su oni njihova tvorevina, pa u skladu sa tim svako ima svoju viziju bozanstva.

Biblija obiluje simbolikom, zato bi se veoma pazljivo trebala i citati i tumaciti. Kada se navodi primer da je bog stvorio coveka u svom obliku, tu se ne misli na oblik ili pojavu, tj. fizicki, materijalni oblik ljudi, vec na njihovu sustinu ili svest.
Ljudi su jedina bica na planeti Zemlji koja imaju sposobnost svesne izmene ili kreacije, ne samo svega oko sebe vec i samih sebe.
Kreativnost je nemoguca bez promene, sto znaci da se u osnovi svakog kreatora, takodje nalazi i promena, te u tom pogledu i bog (svest ili postojanje) i ljudi su isti.
Jedino svest omogucuje i kreativnost i promenu.

Is he able, but not willing? Then he is malevolent.
Da li ste nekad zamislili kako bi izgledao "savrsen svet", apsolutno dobro, etc. Ako smisao postoji u ovakvom svetu ga definitivno ne bi bilo.
Upravo ta "nesavrsenost" doprinosi njegovoj apsolutnoj savrsenost.
Sto se tice Epikura svako postovanje, ostale 3 sentence su logicki u redu ali ova 2. pokazuje nekako plitko shvatanje boga. Neko je veoma lepo rekao:


_{[Ovu poruku je menjao Magician dana 09.06.2008. u 16:55 GMT+1]}

kakva je sad ovo konstatacija, sta ovo znaci i cemu sluzi? i gde to epikur bilo kome "namece svoje misljenje"

lol nisam bas hteo to da napisem, hteo sam edit poruku al eto ti si me preduhitrio :D

gotovo sad

Ako bih trebao da se opredelim između Epikura i Bonvivana, izabrao bih ovog drugog.

postoje dve vrste ljudi: oni koji dele ljude na dve vrste i oni koji to ne cine


Auu al si mi zavrteo mozak sa ovim

Pitanje iz prve poruke je obična budalaština. Zanemaruju se sledeća pitanja:

1. Da li je sprečavanje zla bilo kojim stredstvima uvek dobro?
2. Da li je sprečavanje zla uvek dobro?

Mada neki tvrde da ustvari postoji samo deset grupa ljudi:
01. Oni koji ne znaju binarnu matematiku
i
10. Oni koji znaju binarnu matematiku.

_{[Ovu poruku je menjao Fitopatolog dana 13.06.2008. u 22:41 GMT+1]}

MIlsiš 10 (ali ne "deset") vrsta ljudi - oni koji znaju binarni sistem i oni koji ga ne znaju.

Da, dobro sam rekao - deset. Kako brojiš binarno? - Jedan-deset-jedanaest-sto-stojedan.... itd.

na prvi pogled mislim da ovde nesto nije logicki u redu


upravo tako, mada tu postoje 2 logicka sistema, i to protivrecna, svaki za sebe bi logicno zvucao; mada licno mislim da je i mrznja prema zlu samo zlo, na zlo treba gledati kao na sastavni deo zivota, prihvatiti da postoji ali ne doprineti njegovom "sirenju"
al kad bi svako tako gledao.....
covek nikako ne moze da utice na nestajanje zla u svetu, sta god smislio(ukoliko se radi o uticanju coveka na 2. coveka); jedini potez je likvidacija svega sto se smatra zlim, a sta to onda "radja" nego takodje zlo
jedino stvarno resenje je podizanje svesti u svakoj jedinki ponaosob(podizanje svesti same od sebe)

<sub>[Ovu poruku je menjao Magician dana 14.06.2008. u 00:29 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Magician dana 14.06.2008. u 00:40 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Magician dana 15.06.2008. u 13:15 GMT+1]</sub>

Ako cemo vec da filozofiramo, sta je u stvari 'zlo'? Ono sto je za nekog zlo za nekog drugog je dobro, i suprotno, sto znaci da apsolutno zlo i apsolutno dobro ne postoje... Tako da su sva ta pitanja u stvari suvisna.

:)

A na 10. (binarno) pogled?

Ako je nešto za osobu A dobro, a za osobu B loše, to eventualno može da znači da postoje stvari koje nisu ni apsolutno dobre ni apsolutno loše, a ne da ništa nije ni apsolutno dobro, ni apsolutno loše.

Ono što si pogodio, to je da su ova pitanja tesno povezana sa problemom merila vrednosti.

Nisam siguran da se 10 u binarnom sistemu izgovara kao "deset". Pre bih rekao "jedan nula", jer "deset" označava broj, to jest količinu, koja ne zavisi od načina na koji ćeš je zapisati.

ovo je veoma plitko tumacenje, ljudi mogu da cine zlo iz neznanja(pogresne psiholoske ubedjenosti), iz neozbiljnosti, i 3.(oni najgori) oni inteligentniji koji to rade zbog samog zla i ujedno uvidjaju da je to zlo ali bas ih briga, uglavnom kada shvate da mogu da iskoriste svoju inteligenciju na bilo koji nacin
ne mozes postaviti pitanje sta je u stvari zlo, zna se sta se pod pojmom zlo podrazumeva, onoliko kolkiko smo i sigurni da postojimo, ja razumem da se uvek moze ici u apsolutni relativitet ali to je besmisleno...
a i kad si vec rekao "ono sto je za nekoga dobro za nekoga je zlo", tim si vec odredio da je dobro dobro a zlo zlo, samo za razlicite ljude
oni za koje je zlo dobro spadaju u 1. kategoriju...
a obrnuto oni za koje je dobro zlo ne postoje(naravno teorisjki ti mozes da kazes da postoje)
covek uvek nesto radi zato sto misli da je dobro i zato da bi izvukao korist a to mogu da budu 1. i 3. kategorija(ukoliko se cine lose stvari naravno), ne postoji covek koji ce osuditi dobro delo
mada naravno da ne postoje samo 3 kategorije to sam onako od prilike rekao sto smatram najvaznijim, tu mogu da budu ukljuceni zavist, ljubomora, sebicnost itd...
ono iz neozbiljnosti mislim da nestaje posle izvesnog perioda, tinejdz,adolescent i prerasta ako ne u dobro onda u 1. ili 3. kategoriju


<sub>[Ovu poruku je menjao Magician dana 29.06.2008. u 01:15 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Magician dana 29.06.2008. u 01:31 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Magician dana 29.06.2008. u 01:36 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Magician dana 29.06.2008. u 01:38 GMT+1]</sub>

Ako reči 'deset' daš značenje desetice brojne osnove sa kojom radiš, stvari izgledaju ovako:

01. Dekadno 2 je u binarnom jedna desetica - dakle 'deset'. Deset desetica je 100, itd...

10. U oktalnom sistemu se broji: 1,2,3,4,5,6,7,10,11,itd. Dakle, dekadski broj 8 je jedna desetica u oktalnom sistemu.
Deset oktalnih desetica je 100 (jedna stotina oktalno), ili 64 dekadski.

11. U heksadecimalnom se broji: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F,10,11,.... Dekadski 16 je jedna desetica heksadecimalno ...

10, 18, 456 nisu brojevi ni u jednom "sistemu". Treba razdvojiti dve stvari:

1. Brojevi su kolicine. Dakle, dve (babe) i tri (zabe) svakako predstavljaju kolicinu od pet (objekata).
2. Brojeve mozemo zapisivati na razne nacine.Danas su najrasireniji pozicioni sistemi zapisivanja brojeva, a medju njima posebno dekadni.

10 nije nikakav broj, vec zapis kome pridruzujemo nekakvo znacenje. Jedno su brojevi, a drugo zapisi brojeva. Ne postoje binarni i dekadni brojevi, vec binarni i dekadni zapisi brojeva. Jedan isti broj se u binarnom sistemu zapisuje kao 1100100, a u dekadnom kao 100. Ne radi se tu o razlicitim brojevima (naprotiv, radi se o istom broju), vec samo zapisima istog broja u razlicitim sistemima.

Koliko se ja razumem u srpski jezik, izraz "pedeset osam" ne oznacava zapis broja, vec sam broj, koji je tacno odredjen, a da li ces ti da ga zapises rimskim sistemom zapisivanja brojeva kao LVIII ili dekadnim pozicionim sistemu zapisivanja brojeva kao 58 ili u heksadekadnom pozicionim sistemu zapisivanja brojeva kao 3A, to je tvoja stvar.



U tome i jeste stvar da pojam desetice nema veze sa izabranim sistemom zapisivanja brojeva, vec sa kolicinom koju predstavlja. Kako ces zapisivati kolicine to je tvoja stvar. "Desetica" se u binarnom pozicionom sistemu zapisivanja brojeva pise kao 1010.

Slažem se, ali onda pročitan i naglas izgovoren zapis 10 takođe nije broj već zvučna slika zapisa broja. Ako ga ne izgovorim, to je onda mentalna slika. Mogu da ga opišem mom gluvonemom prijatelju putem znakovnog pisma. Ili Brajevim pismom. U primitivnim društvima su ljudi zbilja vezivali brojeve za količine (ovaca, konja, itd.) ali mislim da danas imamo i primerenije definicije za ovaj pojam.




Kada pročitaš broj 58, to znači da je reč o 5 desetica i 8 jedinica. Ako naglasiš da je 58 heksadecimalan broj, tada je opet reč o 5 desetica (ovog puta heksadecimalnih) i 8 jedinica. Ovo je sasvim jednostavno pravilo.

Eto Nedeljko, rascepismo nas dvojica (ili dva, ili 2, ili 10 binarno) dlaku na 100 delova! (naravno, u binarnom zapisu).

"Pedeset osam" je svakako pet desetica i osam jedinica, s tim sto rec "desetica" oznacava kolicinu (broj napisanih dolara u zapisu "$$$$$$$$$$"), a ne osnovu brojnog sistema.



Tacno, govorni jezik je jos jedan nacin da se predstave brojevi U C-u je 77==0x4d, jer su 77 i 0x4d razlicite reprezentacije iste konstante, to jest, i jednom i drugom zapisu se pridruzuje isto znacenje i to isto znacenje se pridruzuje zvuku koji nastaje izgovaranjem "sedamdeset sedam" ako se dogovorimo da ga interpretiramo u srpskom jeziku. Srpski jezik ne zna nizakakve "brojne sisteme", osim kada ciframa zapisujes broj, kada je deset jedina osnova koja postoji u (pisanom) srpskom jeziku.

Gde si to našao? Kod Vuka nema...

Ja mislim da ovaj Epikur nije imao pojma o pozicionim brojnim sistemima.
Oni su imali nekakve kombinovane sisteme zapisivanja.

A pozicionih brojnih sistema ima raznih.Naprimjer,

Ako u nekom pozicionom brojnom sistemu vrijedi:
40020-30111=4301 ,i još 3021/121=101, napisi kako bi broj 10101
iz ovog brojnog sistema glasio u binarnom.Lako je ovo riješiti.

O ovome je već bilo riječi prije više godina, ali nije loše obnoviti gradivo.

A jel ima kod Vuka heksadekadnih zapisa? Daj, nadji mi to molim te.



Taj pozicioni sistem ne postoji jer bi iz 4301+30111=40020 sledilo (posmatranjem cifara na pozicijama najmanje težine) 1+1 kongruentno nuli po modulu b, gde je b osnova sistema. To je moguće samo u slučaju b=2, ali u binarnom sistemu nemamo cifre 2,3 i 4.

Pogledaj:

http://pbunjak.narod.ru/gosti/deset.htm

naročito deo:

"Među filološke arhivalije pohranjeno je mišljenje (koje je kod nas zastupao L. Zima) da je roditelj junačkog deseterca (i niza drugih stihova) praindoevropski tetrametarski šesnaesterac."

Dakle, hexadecimalni je stariji!!!

Ja tvrdim da ovo jest korektno u jednom pozicionom sistemu.I u tom sistemu svaki
broj se može zapisati i to na jednoznačan način.

Nedeljko, Magician:

Ne, nije plitko razmisljanje, naprotiv. Hocu da kazem da je sve relativno i da mi gledamo na stvari iz subjektivne perspektive, sto je normalno ali ne i uvek najblize istini.
Hajde recimo da postavimo unistenje covecanstva kao nesto sto svi smatramo za 'apsolutno zlo'. Taj dogadjaj sa nase subjektivne perspektive i jeste apsolutno los, ali sa objektivne perspektive mozda i nije jer bi se mozda posle nas razvila neka druga rasa i za njih bi nase unistenje bio dobar dogadjaj jer bez toga oni ne bi evoluirali. Analogno tome, nase dobro je sto se dinosaurusima desilo zlo.

Eto.

e fitopatolog i nedeljko puno ste se udaljili od teme stvarno bilo bi lepo da sad prekinete sa tim, prvo ste se udaljivi od glavne teme, a potom i od svoje udaljene teme
sasa:
kao sto sam vec rekao: razumem da UVEK mozes ici u apsoluti relativitet ali to je besmisleno
to sa dinosaurusima uopste nije analogno, u to doba nije bilo dobra i zla, jer se dobro i zlo javljaju sa svescu o dobrom i zlom, tako da kakvo god "zlo" da se desilo ono se nije moglo registrovati, a ukoliko se to ponovi sa covecanstvom smatrao bi to takodje kao evolucijski cin, naravno samo ako se dogodi samo od sebe, ako je neko od ljudi zasluzan za to onda bi bilo "apsolutno zlo" kako ti kazes
i to sto zoves "objektivnom perspektivom" to postoji samo ako Bog postoji, a ako Bog kaze '"NE UBIJ" onda je nasa subjektivna perspektiva=objektivnoj
takodje ti zanemarujes pitanje: Ako bi covecanstvo nestalo da li bi doslo to novog zivota sa svescu o zivotom?.
Eto. :D



_{[Ovu poruku je menjao Magician dana 05.07.2008. u 17:48 GMT+1]}

@Fitopatolog

Deseterac i šesnaesterac nisu nikakavi sistemi za zapisivanje brojeva, već pesničke forme, kao i akronim. Dakle, kod Vuka nema heksadekadnog sistema.



Dobro, u redu, pobedio si, neću više time da se bavim. U svakom slučaju ne postoji prirodan broj b>4 takav da u pozicionom sistemu sa osnovom b i ciframa 0,...,b-1 u kome to važi, a ima sistema i sa kompleksnim osnovama. Donald E. Knut je dokazao da se u sistemu sa osnovom i-1 (i je imaginarna jedinica) i skupom cifara {0,1} može predstaviti svaki kompleksan broj na tačno jedan način (dao je geometrijski dokaz). No, time ne želim da se bavim.

@.sasa.

Svejedno, nisi mi odgovorio na pitanja koja sam na početku postavio.

Svakako da JESU HEKSADECIMALNI i DEKADSKI ZAPISI. Stihova. Nisu brojeva - direktno. Ali ako uzmeš u obzir BROJ SLOGOVA u jednom stihu - jesu. Da ne zaboravimo, heksadecimalni je stariji!

5_dec, 5_hex, 101_bin i sl. su sve 'pet'
i stari rimljani su rekli 'pet' po latinsko (kako god se vec kaze) a ne 'V' ..

Magician:



Sto znaci da 'dobro' i 'zlo' u stvari ne postoje vec su samo proizvod naseg tumacenja sveta oko nas. To je ono o cemu govorim.

Nedeljko:

Pitanja su suvisna jer ovde raspravljamo o samoj definiciji dobra i zla.

P.S. stvarno ste smorili sa hexadecimalnim brojevima :)

pa nije bas to ono o cemu govoris... aj opet procitaj svoje postove, a potom moje replike
ovu repliku si izvuko iz konteksta i stavio kao da time ja dokazujem tvoj stav, a ona je bila namenjena za suprotno
p.s po drugi put: prekinite sa heksaultramegagiga zapisima, vidim da ste umni i obrazovani ali postujte temu

@Fitopatolog.

1. OK, šesnaesterac i deseterac su sistemi za predstavljanje stihova. Predstavi mi jedan isti stih u oba "sistema". Predstavi mi stih u šesnaestercu ili desetercu u bilo kom drugom "sistemu" zapisivanja stihova.

2. OK, šesnaesterac i deseterac su indirektno sistemi za predstavljanje brojeva. Predstavi mi (indirektno) broj 5 u tim "sistemima". Može li bar jedan od tih "sistema" da predstavi bar dva broja?

Šesnaesterac i deseterac su "sistemi" za predstavljanje stihova onoliko koliko je skup parnih P svih brojeva "sistem" za predstavljanje brojeva. Mešaš pojmove predstavljanja objekata i osobina objekata. Predstavljanje elemenata skupa A (recimo prirodnih brojeva) elementima skupa B (na primer konačnih nizova cifara) je injektivno (ili 1-1) preslikavanje skupa A u skup B i ne vredi mnogo ako skup A nema bar dva elementa. Osobine elemenata skupa A su zapravo podskupovi skupa A (pa za element skupa A kažemo da ima tu osobinu ako pripada tom podskupu). Iz skupa svih stihova možeš izdvojiti podsku onih koji imaju određeni broj slogova. To je osobina stiha. Stihove pak predstavljamo konačnim nizovima simbola izabranog alfabeta, pa isti stih možemo predstaviti latiničnim i ćiriličnim zapisima, a možemo i na mnoge druge načine (konačnim nizovima nula i jedinica na primer).

Predstavljanje skupa A elementima skupa B može biti i nešto šire od onoga što sam napisao - bilo koje surjektino (na) preslikavanje podskupa skupa B u skup A. Time dozvoljavamo da se isti element skupa A na različite načine preko elemenata skupa A. Recimo da dopustimo 5, 2+3, 1+4 itd. ka različita predstavljanja broja 5.

Baš sam zabrazdio. Da probam da se izvadim: Posmatrajmo sledeću uređenu četvorku BS (S,I,PP,PS) gde je
S - skup svih slogova iz srpskog jezika ( npr. {vi, no, pi, je, kra, lje, vi, ću, Mar, ko, ... })
I - skup interpunkcijskih simbola ( npr. {, . ! ? " " ...})
PP - skup pravila produkcije kojima se iz skupa S i I formiraju pesme u šesnaestercu (desetercu)
PS - početno stanje (t.j. prvi stih), sastavljen od elemenata iz S i I

Pesma (brojni sistem) se pravi tako što se krene od PS i primenjuju pravila PP. PS odgovara broju 1, sledeći stih je br.2, itd. Brojni sistem je ustanovljen uređenom četvorkom BS.

Sistemi za zapisivanje stihova bi mogli biti ćirilični i latinični jer isti stih možeš zašisati u oba sistema. Sa druge strane, ne možeš isti stih zapisati u desetercu i šesnaestercu. Znači, to su osobine ili forme stihova, a ne sistemi za njihovo zapisivanje.

Da li je u desetercu ili šesnaestercu - to se reguliše pravilima produkcije (naravno i početno stanje mora biti saglasno tome). Da li je ćirilica ili latinica - to je regulisano skupom S.

Sad i ja moram da se umešam. Razumeš li ti ono što je ponovljeno sto puta na ovoj temi, a to je da jedan te isti broj mogu da zapišem u kom god hoću sistemu: 9 (dekadni), 1001 (binarni), 11 (oktalni), IX (rimski), devet (slovni) — sve je to isti broj.

Kad mi napišeš stih vino pije Kraljeviću Marko u bilo kom drugom „sistemu“ (osim deseterca), onda možemo nastaviti priču o analogiji između brojnih sistema i broja slogova u stihu. Dakle?

_{[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 28.07.2008. u 16:52 GMT+1]}

Sad i ja ne razumem kako ne razumete...
Uređena četvorka iz pređašnjeg posta je logički automat čije jedno stanje je jedan stih. Pravila produkcije predstavljaju matricu prelaza iz jednog stanja u drugo. Njihovom primenom automat prelazi iz jednog stanja u drugo - BROJI, zar ne?. Svakom stanju (odnosno stihu) je pridružen jedan broj (automat može da se koristi i kao brojač, zar ne?). Na ovaj način znamo šta nekom stanju prethodi. Znači imamo: Brojeve i znamo kako su poređani. Da li nam treba još nešto?

Odgovor je jednostavan: vino pije Kraljeviću Marko je broj 1. Tako sam formirao uređenu četvorku logičkog automata za generisanje pesama.

Pa o tome i ja pričam sve vreme...

Hajde da vidimo kako glasi stih "Vino pije kraljevicu Marko" u sesnaestercu.

Glasi isto kao prvi stih pesme u šesnaestercu generisane odgovarajućom četvorkom. Naravno, smisao stiha u književnom smislu će biti drugačiji, ali nam on sada nije važan, gledamo samo brojeve.

To je isto kao da si me pitao "Hajde da vidimo kako glasi 1 na ruskom jeziku". Naravno da je odgovor "ađin" (nema ruskih slova pa pišem na ovaj način). Ili na engleskom - odgovor je "one".

Sto bas prvi stih, a ne npr. sedmi? Kako onda glasi stih "pola pije, pola Sarcu daje" u sesnaestercu? Nije valjda opet prvi stih?

Tako mi se svidelo. Ti možeš napraviti svoju četvorku za generisanje pesama kako ti hoćeš. I ja se ponekad pitam zašto se u našem jeziku 2 zove DVA, zašto se ne zove npr. "došlatripaotišojedan".

Jos samo da mi nadjes tu cetvorku u definiciji sesnaesterca u nekoj enciklopediji ili recniku i pobedio si.

Otkud takvo nepoverenje?

Ako potražiš "formal language" ili "chomsky grammar" ili "formal grammar" ii tako nešto (npr. zakačiš se na link http://en.wikipedia.org/wiki/Formal_grammar ) možeš naći formalnu definiciju gramatike. Ona se razlikuje od moje četvorke utoliko što je dodat još jedan deo, a to su neterminalni simboli. U govornom jeziku to bi bile vrste reči (npr.imenice, glagoli, prilozi, ...). Pošto sam ja unapred izabrao da imam samo jednu vrstu neterminalnih simbola - slogove - jasno je da ovaj deo u našem slučaju otpada.

Iz prethodnog se vidi da srpski jezik ima svoju definiciju gramatike. Četvorka koju sam predložio se odnosi na podskup srpskog jezika koji čine narodne pesme u desetercu i šesnaestercu.

Da knjižim dva (ili "pola pije, pola Šarcu daje" ili "two") boda?

Dakle, cetvorka koju si predlozio nema nikakve veze sa desetercem i sesnaestercem. Nadji neku definiciju deseterca i sesnaesterca, postuj ih ovde, pa da nastavimo.

Ti tvrdis da si tim automatima uspostavio bijekcije izmedju dceseterackih stihova, sesnaesterackih stihova i prirodnih brojeva. To je nemoguce iz prostog razloga sto sesnaesterackih stihova ima vise nego deseterackih (zbog veceg broja slogova ima vise kombinacija), ali i njih ima konacno, pa ih opet ima manje nego prirodnih brojeva.

No, hajde, mozes time uspostaviti 1-1 preslikavanja u jednom smeru, ali sta to dokazuje cak i kada bi imao bijekcije? Da li su parni celi brojevi sistem za zapisivanje neparnih i obrnuto?

Otarasi se broja kombinacija i sličnih stvari. Glavne stvari se dešavaju u skupu u kome se definišu pravila produkcije. Možda u ovom trenutku zbilja ima više stihova u desteračkim pesmama, ali uvek možemo dopisati novu pesmu, zar ne? Npr. :

O Nedeljko, jabuko sa grane,
ti prouči Čomskog natenane!

Da dodam, zar realnih brojeva nema više nego celih, pa se oko toga ne diže galama?

Mogucih sesnaesterackih stihova ima vise nego deseterackih, a ne obrnuto, jer sa sesnaest slogova mozes vise da kombinujes. Upravo broj kombinacija pokazuje da se jedan od tih skupove ne moze kodirati u drugom. No, cak i da moze, kakve to veze ima sa onim o cemu raspravljamo? Pitanje je



Cak i kada bi nasao bijekciju (koja inace ne postoji jer produkcijski skupovi imaju razlicit broj elemenata), time ne bi dokazao nista. To bi bilo isto kao da tvrdis da je parnost celog broja sistem za zapisivanje celih brojeva. Ne razlikujes osobinu objekata nekog skupa, od predstavljanja elemenata tog skupa.

Osim toga, argumentacija ti se zasniva i na davanju novih znacenja reci "deseterac" i "sesnaesterac" kojih nema ni u jednom recniku niti enciklopediji.

Deseterac je forma pesnickog izrazavanja u kojoj svaki stih ima 10 slogova, znaci osobina koju pesma ili ima ili nema (), a ne relacija izmedju stihova i elementa nekog skupa () takva da svakom elementu skupa odgovara tacno jedna pesma (tj. da se kod moze dekodirati). Slicno za sesnaesterac.

Mozes ti da uvedes neki sistem za kodiranje pesama (dekadnim, odnosno heksadekadnim ciframa npr.), ali to nikako ne mozes nazivati desetercem niti sesnaestercem i na tome graditi argumentaciju da su deseterac i sesnaesterac nesto sto te reci ne znace ni po jednom recniku niti enciklopediji, vec moras da uzmes neka druga imena, ali to nece imati veze sa pitanjem o kome raspravljamo.

Nedeljko, sada se već raspravljaš sa Čomskim. Ja mu ne mogu biti advokat.

Da stišamo malo strasti - svakako ne mislim da su stvaraoci pesama u desetercu i šesnaestercu imali na umu baš gramatiku Čomskog (niti prezentaciju brojeva). Međutim, mislim da prethodna priča o automatu koji "razume" ove pesme itekako ima smisla.

... ali, gde je u svemu tome Epikur???

Nedeljko, sada si me bacio u sledeće razmišljanje: Ako prirodnih i racionalnih brojeva ima jednako puno (prebrojivo mnogo), da li se među njima može uspostaviti korespondencija 1:1?

p.s.
Hm, možda je bilo bolje da ovo pitanje prebacimo u forum Matematika?

iskreno, ja nemam pojma o cemu pricate, samo pazim da se ne vredjate :)
ako @srki ili neko od supermoderatora smatra da je bolje da ova tema bude premestena u neki drugi forum, ja nemam nista protiv da to i urade...

@superbaka

Koliko vidim, Fitopatolog pokusava da obrazloži svoje stavove, a ja svoje i ne vidim tu nikakvog razloga za vređanje. Niti ja imam nešto protiv njega, niti vidim da on ima nešto protiv mene, a da je rasprava debelo otišla u off topic, to stoji.



Meaning what? Na koji se to stav Čomskog pozivaš koji ja osporavam?



Ja mogu biti advokat i Gausu i Ojleru i Gedelu (i Čomskom) i svima koji su dali rezultate koje sam proučio i razumeo i koje umem da dokažem.

Skup S_n svih mogućih pesama u n-tercu (za dato n) je konačan i može biti genersian nekim automatom A_n. Pa šta. Kakve to ima veze sa pitanjem o kome raspravljamo, a to je



No, ti kao da ne čitaš moje poruke i potpuno ignorišeš sva moja pitanja. Molim komentar na sledeće:

1. Za dato n, n-terac je osobina (unarna relacija) na skupu svih pesama, odnosno podskup skupa svih pesama.
2. Predstavljanje skupa u skupu je relacija izmedju elemenata skupa i skupe (podskup skupa ).



Da. Jedan od mogućih nizova koji obuhvataju sve racionalne brojeve je



Valjda bi znao dalje da produžiš.

Nije tačno, čitam. Nije dovoljno da imamo samo skup jer kod skupa redosled elemenata nije bitan. Naprotiv, kod brojanja ti treba i redosled brojeva. Zato sam uveo automat - kod njega postoji sekvenca.

Za šta nije dovoljno? Koji od dva iskaza negiraš? Mogu se uvesti i sabiranje i množenje na skupu pesama i formirati komutativan i regularan prsten sa jedinicom, ali čemu?

Kako naterati elemente skupa - stihove - da budu poređani baš kako to pesma traži?

Pa, ja i nisam govorio o skupu stihova, već o skupu pesama. Šta će mi uređenje na skupu pesama? Sa druge strane, ako na neki način definišeš jedinstveno uređenje stihova i zahtevaš da pesma uvek poštuje taj redosled stihova, onda ne možeš imati dve pesme A i B koje sadrže isti par različitih stihova X i Y tako da u pesmi A stih X prethodi stihu Y, a u pesmi B stih Y prethodi stihu X.

Kao što rekoh, n-terac je svojstvo pesme, to jest unarna relacija na skupu pesama, ali dobro, prihvatam da se isti termin koristi i za odgovarajuću osobinu (unarnu relaciju) na skupu stihova uz napomenu da se tu radi o različitim osobinama (unarnim relacijama), tako da se uvek mora znati na koju se misli. Pesma je konačan niz stihova. Ne dao Bog da zadamo jedan poredak stihova, pa da sve pesme moraju da ga poštuju.

Jedna ispravka. Povlačim reč "regularan" iz prethodne poruke.

E, sad. Moguće je napraviti automate za generisanje pesama (ili stihova) u n-tercu: Ali šta sa tim? Kakve to ima veze sa pitanjem

Predajem se.