Zavisi na kolikom prostoru se nalazi određena masa.

http://en.wikipedia.org/wiki/Schwarzschild_radius

Gravitaciona sila izmedju dva tela je F=g*m1*m2/r^2
E sad, fora je sto ako imas veliku masu masu zvezde (m2), i njeno r je veliko a vece r znaci manje F.
Kod crne rupe, gde je gustina velika, r je malo pa samim tim je rezultat veliki.

Sto ce reci, volumen =! masa, ako se ne varam...

Masa je masa Ali gravitacija zavisi od prostora na kom se ta masa nalazi da tako kažem. Znači nije ista gravitacija kada imaš planetu mase naše Zemlje i kliker mase naše Zemlje, iako je (na primer) ista masa u oba slučaja.

Rekao bih da je gravitacija ista, samo sto mozes da pridjes mnogo blize centru klikera...

@Miroslav

Da, u pravu si :)

Bome nije ista, inače ne bi bilo razlike između vrlo velike/masivne zvezde i crne rupe, a razlika je ogromna

Jel govorimo uopste o istoj stvari?
Recimo, ako bi na mestu Sunca bila crna rupa iste mase Zemlja i ostale planete se ne bi pomerile ni milimetar i imale bi apsolutno iste orbite...na odredjenoj udaljenosti bi otisao na put bez povratka, ali preko te granice bi sve bilo isto.

Da, tako je.

Jedino ako bi presao event horizon crne rupe, povratka vise nema.

Nešto nisam siguran da je tako jednostavno, čisto sumnjam da nikakve razlike ne bi bilo. Ali to bi već neko mnogo stručniji morao da objasni.

Oh, jeste, samo što bi ta crna rupa bila mnogo manja od sunca. Štos kod crne rupe je taj da ona mora da ima konstantan priliv materije kako bi opstala. U slučaju solarnog sistema, pod uslovom da umesto sunca imamo crnu rupu iste mase, ona bi verovatno ostala gladna i na kraju isparila.

Odgovor je u takozvanoj Hokingovoj radijaciji (po Stivenu Hokingu koji ju je prvi predložio, priznavši tako da je pogrešio kada je rekao da ništa ne može da pobegne iz crne rupe) koja foton po foton jede crnu rupu dok ova ne nestane. Sve zavisi od toga da li je priliv nove materije dovoljan da pokrije gubitke nastale radijacijom.

Na ovom linku možete videti animaciju Hokingove radijacije, kao i fiziku koja stoji iza toga
http://casa.colorado.edu/~ajsh/hawk.html

Crne rupe su samo još jedna sasvim normalna pojava u svemiru koja se rađa, traje i nestaje; zato mi je smešno kada ljudi paniče da će u CERN-u LHC napraviti crnu rupu koja će progutati zemlju. Svi zabrinuti mogu da prate situaciju na ovom sajtu - http://www.hasthelargehadroncolliderdestroyedtheworldyet.com

samo da kazem da je informacija sa linka http://www.hasthelargehadroncolliderdestroyedtheworldyet.com false 100%!

Nisi u pravu. Kada bi se sunce sabilo u crnu rupu, iako bi pri tome odbacilo jedan dio mase, njegova gravitacija bi se mnogo povećala tako da bi to itekako osjetile okolne planete.
@Shedowed ti je objasnio i dao formulu.

Ne. Gravitacija ostaje ista. Masa ostaje ista.

Zamisli da sabijes sunce na velicinu zemlje. Dobio bi Bijelog patuljka. Jaka gravitacija, a masa ostaje ista.

Zamisli da sabijes sunce na 20km precnik, dobio bi neutronsku zvijezdu. Uzasno jaka gravitacija, a masa ostaje ista.

Zamisli da sabijes sunce na promjer jednog atoma, dobio bi crnu rupu. neeizmjerno jaka gravitacija, a masa ostaje ista.



Sad kad bi sunce postale crna rupa, sve planete koje su prije bile u orbiti sunca, bi ostale na tacno istim mjestima. Samo sto ne bi bilo svjetla i bilo bi strasno hladno.

?
Ajd umesto m2 stavi m2/2 pa izracunaj sta dobijes za F :)
Dobijes da je kljucna stvar r.

To nema baš puno smisla. Ne može ostati ista gravitacija, jer ne zavisi isključivo od mase već i od prečnika (već spomenuto), a prečnik nije ni blizu isti.




Crna rupa na mestu sunca bi imala daleko veću gravitaciju, tako da bi to sigurno imalo itekako uticaja na orbite svih ostalih planeta.

Nije u pitanju precnik vec udaljenost.
Na ovoj udaljenosti sila za datu masu ce biti ista, bez obzira da li se u centru nalazi Sunce, crna rupa ili dosta pudinga.
http://imagine.gsfc.nasa.gov/docs/ask_astro/answers/970612a.html

Recimo da je satelit u zemljinoj orbiti, dakle da kruzi oko nje. Zemlja ga vuce gravitacijom svojom, ali on zbog brzine ostaje u orbiti.

Sad ako pretvorimo zemlju u crnu rupu.
Sta se desilo?

Sve atome smo sabili. Nismo dodali nijedan novi atom. Sva gravitacijska energija je ista, ali sada dolazi sa mnogo manje prostora.
Ne postoji nikakav misteriozan rast energije, jednostavno jer kolicina materije je ostala ista. :)

U slucaju zemlje (nije crna rupa), ako satelit prestane da se rotira, on pada na povrsinu i razbija se (ako prethodno ne sagori).
U slucaju zemlje (crna rupa), ako satelit prestane da se rotira on biva uvucen u singularnost (ali ce prethodno biti rastrgan).




:)

@3way

Uze mi rijec iz usta :)

Ako je masa sferno simetrično homogeno raspoređena, tj. gustina u tačkama na istom rastojanju od centra je ista, onda je gravitaciono polje u nekoj tački na rastojanju d od centra potpuno isto kao da svu masu koja je od centra udaljena za više od d odbacimo, a svu masu koja je od centa udaljena za manje od d sabijemo u centar..

Dakle, ako pretpostavimo da je Zemlja savršeno loptasta i homogena, kada uđemo u rudnik na dubinu od 500m, gravitaciono ubrzanje će biti isto kao da je Zemlja "oljuštena" za 500m.

Ako pak pretpostavimo da je Sunce savršeno homogeno i loptasto, onda putanje planeta oko Sunca zavise samo od mase Sunca, e ne i njegove veličine.

Ako imamo svemirski brod loptastog oblika, koji je šupalj iznutra, a spolja ima zid konstantne gustine i debljine, onda u kojoj god tački unutar broda da se nađemo, gravitacione siloe koje potiču od zidova će se poništiti. Ako se pak nađemo spolja, gravitacione sile zidova će biti iste kao da je sva masa broda u njegovom centru.

@Dava, Miroslav Jeftic,
Bitni su masa i rastojanje. Precnik ima jedino tu ulogu sto omogucava da smanjis rastojanje prilazenjem blize.
Dakle, ako umesto sunca stavis crnu rupu iste mase, Zemlja ostaje na istoj orbiti. Jedina razlika je ta sto nekim svemirskim brodom mozes vise da se priblizis centru mase (sto u slucaju sunca ne bi mogao jer stizes do povrsine (ili "povrsine")).

Dokaz navedene teoreme može se naći ovde.

Da, to je tacno.

Ali problem sa crnom rupom je taj, da je tesko odrediti centar iste, gdje bi postojala nulta gravitacija. Mozda tog centra i nema. A da ga i ima, koje fizikalni zakoni vaze? Mnogo pitanja za sada, a premalo odgovora :)

Lijepo je da živimo u tako značjnom momentu, i to u kosmičkim razmerama, kao što je nastajanje jedne crne rupe iz najveće poznate zvijezde.

Ovde dolazi do nesporazuma jer se koristi termin gravitacija a stvrno bi trebalo govoriti o gravitacionoj sili odnosno gravitacionoj konstanti već na šta se misli. Gravitaciona konstanta ne zavisi od rastojanja ali gravitaciona sila zavisi.

Ako bi se Sunce (ovog trenutka) pretvorilo u crnu rupu na Zemlju bi tada djelovala ista gravitaciona sila jer bi i masa i rastojanje centara masa oba objekta bili isti. Medjutim, u stvarnosti, kad Sunce postane crveni džin pitanje je šta će biti sa Zemljom. Najverovatnije će je Sunce progutati. Ipak stalan gubitak mase Sunca tokom milijardi godina neće nadoknaditi par progutanih planeta. Dakle, Sunce bi kao crna rupa (u budunosti) imalo manju masu nego (sada) kao aktivna zvezda. Odnosno gravitaciona sila takve (buduće) crne rupe bi bila manja nego crne rupe koja bi nastala ovog momenta. Ali svakako bi zapremina bila strahovito manja i to bi bio razlog razornog dejstva crne rupe kad se nešto nadje dovoljno blizu.

Kad prilazite nekom telu, najveća gravitaciona sila djeluje na njegovoj površini. Ako se udaljavate od površine ili se približavate centru gravitaciona sila slabi. Ako tom telu smanjite zapreminu važi isto odnosno gravitaciona sila je najveća na površini tela. Masa je ostala ista medjutim sada je ono r u formuli za gravitacionu silu manje i to ne linearno već kvadratno. Što znači ako 100 puta smanjite rastojanje 10000 puta povećate silu. Preračunajte silu u slučaju da Sunce postane crna rupa. Očekivani radijus crne rupe je nešto manje od 3km a radijus Sunca sada je blizu 7x10⁵km. Kao posledica smanjenja radijusa, razlika u gravitacionoij sili je oko 54 milijarde puta.

Prema tome, da bi tako nastala crna rupa progutala neko telo isto mora da joj pridje na relativno malo rastojanje, a kad je u pitanju svetlost na rastojanje mnogo manje nego što je prečnik današnjeg Sunca. Vremenom bi masa crne rupe rasla a tim i njen domet, "event horizon".

Srećom, kosmos je uglavnom pust pa u dogledno vreme nema opasnosti od propadanja kosmosa u crnu rupu.

_{[Ovu poruku je menjao kandorus dana 22.10.2010. u 09:47 GMT+1]}

Mislim da si se ovde prepracunao. Ne znam napamet podatak, ali se secam da je za Zemlju 9mm. Za Sunce je svakako vise.

Iz ove jednačine sledi da bi Sunce moralo da se sabije na loptu poluprečnika 2.95 km (ili manju) da bi postalo crna rupa.