http://www.tinaja.com/

Da ne davim mnogo, čovek kaže da se za proizvodnju biodizela potroši više energije nego što se dobije, kad uračunaš energetske troškove za dobijanje veštačkog đubriva, dizel za polj. mašine i transport do fabrike, energiju koju fabrika potroši za izdvajanje i rafinaciju ulja... Tako da na kraju to ispadne kao konverzija jednog (ne računam besplatnu energiju Sunca) oblika energije u drugi, alternativa samo za zemlje koje iz nekog razloga (ekološkog, spoljnopolitičkog, unutrašnjepolitičkog) hoće da smanje petljanje sa sirovom naftom.

Znam, ni meni se ne sviđa to što on priča, ali to ne znači da nije u pravu.

Kako god, ako će neko da nam plati dovoljno da proizvedemo taj biodizel, hajde da ga proizvodimo!

BTW, da li je zbog tog posla dolazio Slovački predsednik ili je došao da vidi dokle se stiglo sa parlamentarizmom :P ?

Ne znam koliko je biodizel isplativ za proizvodnju, ali znam da u EU postoji neka regulativa o postepenom povecanju zastupljenosti istog u ukupnom prometu goriva, u koracima od po 5 godina valjda - pisalo je u nekom economistu o tome (koga zanima moze to da nadje u njihovoj arhivi http://www.economist.co.uk/)

Da je bio-dizel banja, ne bi morao da planiras povecanje njegove upotrebe, vec bi ga trziste samo prihvatilo i masovno koristilo. Prirodni gas za sve!

Verovatno nije stvar u "banji" vec o nekim ekoloskim merama koje nikako nisu kompatibilne sa isplativoscu u ovom momentu... naravno, cena energenta zavisi i od ponude / potraznje i usavrsenosti procesa proizvodnje - a tu se malo sta moze meriti sa crpljenjem nafte iz neke pustinjcuge :)

Ma ja mislim da je najisplativije zauzeti Kinu i svakom kinezu dati sobni bicikl sa dinamom da vrti 8 sati dnevno

Ne, bolje je napaliti gojazne Amere da urade tako nešto, ugrade generatore povezane na mrežu u sve fitnes sprave, to bi bilo em zdravije za njih same, em bolje za planetu. Plus smanjenje proizvodnje medikamenata i pomoćnih lekovitih sredstava = manje utrošene energije i toksičnog otpada farmaceutske industrije.

Sledeći korak je raširiti gojaznost širom Zemlje i ponoviti postupak...

Kako se dobija biodizel

Proces dobijanja biodizela zasnovan je na reakciji alkohola (najčešće metanol) sa trigliceridima sadržanim u životinjskim mastima, biljnim uljima, ili regenerisanim mastima, pri čemu nastaju alkil (u slučaju metanola - metil) estri masnih kiselina (biodizel) i glicerin. Za odvijanje reakcije potrebno je zagrevanje i prisustvo katalizatora (najčešće se koriste natrijum ili kalijum hidroksid). Uljane sirovine koje sadrže manje od 4 % slobodnih masnih kiselina potrebno je prethodno obraditi radi uklanjanja vode i kontaminanata. Katalizator se rastvara u metanolu i meša sa tretiranim uljem.

Po završetku reakcije, glavni proizvodi biodizel i glicerin se razdvajaju u dva sloja. U slučaju da sirovine sadrže više od 4 % slobodnih masnih kiselina (što se često dešava kod recikliranih masti), moraju se podvrći reakciji sa akoholom u prisustvu jako kiselog katalizatora (sumporna kiselina), pri čemu se slobodne masne kiseline prevode u biodizel. Zaostali trigliceridi se prevode u biodizel uz dodatak viška baze radi neutralizacije kiseline. Na ovaj se način povećava prinos biodizela. Po odvajanju biodizela i glicerina uklanja se višak metanola, koji se dalje prečišćava i reciklira.

Biodizel se prečišćava višestrukim pranjem sa čistom vodom radi uklanjanja zaostalog katalizatora. Zatim se suši i skladišti. Ponekad se biodizel destiluje radi proizvodnje biodizela bez boje, mirisa i sumpora. Glicerinski deo sadrži katalizator koji se neutrališe kiselinom. Nakon uklanjanja vode i alkohola dobija se 50-80 % glicerin. Ostatak čine neizreagovane masti i ulja. U velikim postrojenjima za proizvodnju biodizela glicerin se obično dalje prečišćava do čistoće od 99% i više, i prodaje farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Reakcija dobijanja biodizela za posledicu ima snižavanje viskoziteta (od oko 70 za biljna ulja na oko 3,7-5,8 mm2/s na 40 şC, za njihove metil estre), čime se dobija dizel gorivo sledećih osobina: cetanski broj 46-70; sumpor 0,0-0,0024 % (w/w); jodni broj 60-135; sadržaj kiseonika i do 11 %. Biodizel ima visoku tačku paljenja (~150 şC), što ga čini jednim od najbezbednijih alternativnih goriva. Zahvaljujući izvanrednim mazivim osobinama, biodizel je jedino alternativno gorivo koje može produžiti radni vek motora.

Za razliku od konvencionalnog goriva, biodizel ne sadrži sumpor (odnosno sadržaj sumpora je veoma nizak), čime se smanjuju mogućnosti za pojavu kiselih kiša. Biodizel ne sadrži ni toksična aromatska jedinjenja kao što je benzen.Visok sadržaj kiseonika doprinosi smanjenju sadržaja čestica (ili čađi) u izduvnim gasovima, dok potpunije sagorevanje doprinosi i smanjenoj emisiji ugljen monoksida. Kao i kod svih goriva, sagorevanjem biodizela nastaje ugljen dioksid, međutim pošto biljke koriste ugljen dioksid iz atmosfere (proces fotosinteze) za svoj rast, ugljen dioksid formiran sagorevanjem ovog goriva uravnotežava se sa apsorbovanim ugljen dioksidom tokom godišnjeg rasta biljaka koje se upotrebljavaju kao sirovine za dobijanje biljnih ulja.

Oliver Terzić

Ideju o dobijanju goriva iz biljaka prvi put pre jednog veka pokušao da realizuje nemački inženjer Rudolf Dizel iskoristivši za pokretanje prototipa dizel motora ulje od kikirikija, ali se njegova zamisao nije ostvarila zbog pojave dizel (gasnog) ulja. Ovaj u to vreme pristupačan i jeftin naftni destilat pokazao se kao zadovoljavajuće efikasno gorivo za dizel motore, ali je njegova šira upotreba po prvi put dovedena u pitanje u vreme prve naftne krize 1973. godine.

Svetske naftne zalihe se neprekidno smanjuju, a relativna cena nafte raste, pa se prema nekim procenama, ova sirovina već sredinom 21. veka neće smatrati komercijalnim proizvodom. Stoga se i danas ozbiljno razmatra upotreba biomase, naročito u smislu dobijanja biogoriva, u koja spadaju alkoholi, etri, estri i druge grupe hemijskih jedinjenja koje se dobijaju iz poljoprivrednog otpada, otpada drvne industrije, vodenog bilja (mikroalgi), gradskih i industrijskih otpada.

Biogorivo svoju provlačnost duguje i činjenici da se tehnologije njegovog dobijanja mogu integrisati u postojeća industrijska postrojenja i upotrebiti za pretvaranje raznih otpadnih materija u izvore profita. Jedno od goriva koje se već koriste za pokretanje automobila jerte i biodizel - smešu estera masnih kiselina koja se dobija iz biljnih ulja, životinjskih masti ili recikliranih masti i ulja.

Iako slogan "dizel" ulazi u njegov naziv, u biodizelu nema naftnih derivata ili drugih fosilnih goriva. Kod biodizela radi se o sirovinama koje nisu toksične, koje su biodegradabilne i "obnovljive". Može se upotrebiti kao gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem u čistom obliku, ali obično se koristi kao aditiv naftnom dizelu radi smanjenja emisije čvrstih čestica, ugljen monoksida, ugljovodonika i drugih zagađivača vazduha koji nastaju sagorevanjem konvencionalnog dizela u motoru. Smeše od maksimalno 20 % biodizela (pomešanog sa naftnim dizelom) mogu se upotrebiti u skoro svim konvencionalnim dizel motorima, i one ne zahtevaju modifikaciju motora.

Smeše sa većim sadržajem biodizela, ili čak čisti biodizel (100 % biodizel ili B 100) mogu se upotrebiti u velikom broju motora napravljenim počev od 1994. godine bez većih, ili gotovo nikakvih modifikacija. Međutim, transport i skladištenje ovakvih goriva zahtevaju posebne mere.

U SAD biodizel se uglavnom proizvodi od sojinog ulja ili recikliranog ulja za kuvanje, ali se za njegovo dobijanje mogu upotrebiti životinjske masti i biljna ulja (kukuruzno ulje, ulje od lana, lešnika, kafe, semena kaučukovca, pamuka, konoplje, soje, uljane repice, masline, jojobe, semena bundeva, susama, pirinča, suncokreta, kikirikija, avokada, uljane palme, šafrana, ovsa), što zavisi od njihove cene. U budućnosti će se za proizvodnju verovatno upotrebljavati smeše svih vrsta masti i ulja. Odlaganje otpada postaje sve veći problem, te se rešenje problema može naći u upotrebi otpada kao sirovine za dobijanje biogoriva. Skoro polovina velikih odlagališta otpada u SAD (ukupno ih ima oko 6000) je došla na granicu kapaciteta, i u bliskoj budućnosti ih očekuje zatvaranje. Sa nestankom odgovarajućih površina za odlaganje otpada raste trošak odlaganja, u nekim oblastima troškovi odlaganja otpada već dostižu $ 77 po metričkoj toni.

Upravo zbog toga je u kompaniji Pacific Biodizel Inc., nakon otvaranja postrojenja za obradu na ostrvu Maui, postalo jasno da je ekonomičnije da cisterne isporučuju upotrebljeno ulje iz restorana direktno ovoj kompaniji, nego da ga odlažu na otpad. Dovoljno je reći da se radi o preko 40 tona upotrebljenog ulja za kuvanje mesečno. Gorivo koje proizvodi ova komapnija u potpunosti je napravljeno od recikliranog ulja za kuvanje i koristi se u generatorima svih veličina, komercijalnoj dizel opremi, i brodskim motorima. U Evropi je najpopularnija sirovina ulje od uljane repice, mada se mogu upotrebiti i suncokretovo i sojino ulje. U Velikoj Britaniji naučnik Stiven Vitaker i njegova firma Ebony Solutions spremaju izgradnju prvog velikog britanskog postrojenja za proizvodnju biodizela, južno od Mančestera. Ova firma inače već proizvodi 20 000 litara biodizela nedeljno od regenerisanih životinjskih masti i biljnih ulja, koje im isporučuje firma za proizvodnju hrane Sharwoods. Procenjuje se da Velika Britanija danas proizvodi i odlaže na otpad 50 - 90 miliona litara ulja za kuvanje godišnje.

U Evropi se biodizel još proizvodi u Nemačkoj i Francuskoj, ali količine koje se proizvode (Nemačka proizvodi oko 600 000 tona, a Francuska 275 000 tona) mogu zadovoljiti samo manji deo evropske potrošnje dizel goriva.

Velika Britanija trenutno prati ove zemlje, ali vrlo brzo se može desiti da postane lider u primeni biodizel tehnologije. Britanska Asocijacija Biogoriva i Ulja (BABFO) procenjuje da biodizel može pokriti 10 % potražnje za gorivom u Velikoj Britaniji.

Cene biodizela u SAD trenutno se kreću između $1 i $2 po galonu (1 gal - 3,785 L) i odgovaraju cenama dizel goriva sa niskim sadržajem sumpora. Za proizvodnju galona biodizela potrebno je oko 3,3 kg ulja od soje koje košta oko 40 centi kilogram. Cene sirovina su prema tome najmanje $1,5 po galonu, u slučaju sojinog biodizela. Masti koštaju manje, i sa njima se dobija jeftiniji biodizel sa cenom od $1 po galonu. Kvalitet goriva je sličan sojinom biodizelu. Biodizel je odlično dizel gorivo koje doprinosi očuvanju životne sredine. Prema procenama komisije EU biogoriva će već u 2005. dostići 5 % udela ukupne potrošnje goriva, dok će biodizelu na osnovu njegovih prednosti pripasti značajan udeo.

O.T.

Znaš šta bi još bila super fora: kada bi se masnoće, ili bar masne kiseline u obliku sapuna mogle izdvajati iz otpadnih voda domaćinstava i svih postrojenja koja se bave pranjem bilo čega i iskoristiti za sintezu biodizela. Mislim, utrošena je energija i sirovina da se stvore svi ti silni deterdženti i da oni skinu sve te silne masnoće, a onda sve to bacimo niz slivnik i time podstičemo hiprerprodukciju algi u vodotocima i morima.

McKraken, comment please?

Radim na dobijanju bio-dizela u laboratoriskim uslovima vec mesec dana i imam nekih "malih" problema pa ako je neko upucen u materiju bilo bi lepo da mi pomogne :D
Pocheo sam sa sirovinom koja je bila mast koja je imala 15%ffa (slobodnih masnih kiselina) najpre sam radio pred tretman spushtanja ffa ispod 2%. Tu je nastao problem ... slobodne masne kiseline u dodiru sa titracionim sretstvom KOH mi daje sapun.Sapun pochinje da se formira kod titracije na ph vrednosti oko 8%.U sluschaju kada radim titraciju indikatorom fenolftalein-om prvu promenu boje on belezi na ph 10.5. Dok kad titraciju radim kada mi je digitalni pehametar uronjen u rastvor izopropil alkohola i masti do ph 8.5 kada sapuni trebaju da nastanu. Problem je u sledecem: dobijam 2 razlichite kolichine utroshenog KOH-a i samim tim i razlichitu vrednost % ffa, jedna metoda spushta ispushta ispod 2% a druga ne.Koja mi je metoda merodavnija? Jer posle kisele esterifikacije ako je procenat ispod 2% ulazim u baznu transesterifikaciju kojom dobijam sirovi bio-dizel i glicerin.Shta se formira ako u baznu transesterifikaciju udjem sa mashcu koja ima iznad 2% ffa?Ako neko zna neshto na ovu temu mogli bismo da razmenimo iskustva,poshta je ovo tema gde malo teze nalazim sagovornika.

Hemijska industrija „Briksol“ iz Vršca spremna je da pokrene proizvodnju biodizela i glicerina i zato traži strateškog partnera koji bi u taj posao uložio 20 miliona evra, rekao je direktor ove firme Vladimir Dmitrović. Kako je istakao Dmitrović u izjavi agenciji Beta, „Briksol“ je spreman da iskustva, tehnologiju, postrojenja za proizvodnju, magacinski i rezervoarski prostor, kao i transportna sredstva, ponudi i za zajedničku proizvodnju.

- Potreban nam je strateški partner koji je spreman da u ovaj posao uloži oko 20 miliona evra. Sirovina, nerafinisano ulje, može i da se uveze, što je jeftinija varijanta, rekao je Dmitrović, ističući da u proizvodnji biodizela nema otpada, da sve može da se iskoristi, pa je zbog toga to visokoprofitabilan posao.

Dmitrović je dodao da prepreku za započinjanje te proizvodnje ne predstavlja ni izgradnja pogona za ceđenje ulja, jer u krugu od stotinak kilometara od kompanije „Briksol“, u Velikom Gradištu i Srpskoj Crnji, već postoje uljare koje to mogu da urade. Jedan od prvih proizvođača biodizela u Srbiji „Briksol“ prve količine tog ekološkog goriva proizveo je 1994. godine za vreme naftnog embarga, kada je prema rečima Dmitrovića, bilo proizvedeno ukupno 4.000 tona biodizela, što je bilo dovoljno da u potpunosti ovladaju tom tehnologijom proizvodnje.

Kapacitet pogona „Briksola“ u kojem se proizvodi biodizel je 20.000 tona na godišnjem nivou, a Dmitrović je naglasio da bi se malom investicijom, odnosno, ugradnjom ultracentrifuge, kapacitet povećao za dva i po puta. On je objasnio da se od jednog hektara zasejanog uljanom repicom dobije tona biodizela, naglasivši da bi investicija omogućila preradu uljane repice sa 50.000 hektara. Po hemijskoj preradi biodizela nus proizvodi - glicerin, masne kiseline, lecitin i drugo, takođe se mogu vrednovati, čime bi se, kako je naglasio Dmitrović, smanjila potreba za njihovim uvozom.

- Glicerin niko ne proizvodi u našoj državi, a mi za to imamo mogućnosti. Trenutna potrošnja glicerina u našoj zemlji je oko 400 tona na godišnjem nivou i sve se uvozi, otkriva on.

Izvor: Pregled, 31.08.2005; Strana: 14

PREDLOG DIREKTORA VRŠAČKOG „BRIKSOLA"

Vladimir Dmitrović predlaže da se modifikovana biljka preradi, jer stručnjaci njegove fabrike znaju kako se to radi

VRŠAC - Umesto da se modifikovana soja sa naših polja uništi, Vladimir Dmitrović, generalni direktor Hemijske industrije „Briksol" u Vršcu, predlaže njen otkup i potpuno iskorišćenje. U ovom slučaju bi od štete bilo čak i - koristi, jer bi sve požnjevene količine „nepoželjne biljke" bile upotrebljene za proizvodnju biodizela.

Možda bi ovaj predlog delovao nestvarno da ova vršačka firma nema i izuzetno iskustvo u preradi uljarica u dizel-gorivo. Još dok je država stenjala pod sankcijama, 1994. godine, u pogonima „Briksola" je od uljane repice i suncokretovog ulja proizvedeno oko 4.000 tona kvalitetnog goriva, toliko traženog u to vreme.
- Imamo i iskustva i znanja, koje je na nivou razvijenog sveta - kaže direktor Vladimir Dmitrović, koji je i široj javnosti poznat po tome što je „Briksol" spasao od sigurnog „katanca". Neophodno je da nam se dozvoli otkup „M" soje, koju bismo u našim pogonima „pretočili" u gorivo.

Direktor Dmitrović nam je rekao da bi preuzeta soja, prema dogovorenoj ceni, proizvođačima mogla da bude odmah isplaćena proizvodima ovog akcionarskog društva: sredstvima za pranje i čišćenje, insekticidima, hepo-kockama, prehrambenim bojama i aromama... Ova vršačka firma nema dovoljno obrtnih sredstava, pa bi isplata preuzete modifikovane soje mogla da bude i u novcu, ali samo ukoliko vlada Srbije priskoči u pomoć, i odobri kredit, koji bi joj bio vraćen nakon realizacije proizvedenog biodizela.

Naravno, svemu bi trebalo da prethodi svojevrsno „pomilovanje" modifikovane soje, koja sazreva, prema slobodnim procenama, na više hiljada hektara u Srbiji. Njoj je, čak, izrečena i najstroža trenutna zakonska kazna.

Redovna proizvodnja biodizela je, i inače, planirana u „Briksolu", ali se za ovaj poduhvat pažljivo traži imućan strateški partaer, jer novca za ovaj projekat nema. Međutim, inicijatava direktora Dmitrovića, o iskorišćenju modifikovane soje, ne zavisi od budućeg partnera. Proizvodnja bi za kratko vreme mogla da počne odmah nakon preuzimanja nepoželjnih žutih bobica.

- Osim biodizela, kao glavnog proizvoda, imali bismo i glicerinsku vodu, kao uzgredni produkt - nastavlja direktor Dmitrović. - Od nje, u daljem tehnološkom postupku, kojim, takođe, vladamo u potpunosti, dobijali biomo glicerin, čija je primena veoma široka. Srbija godišnje uvozi oko 400 tona glicerina, a mi imamo opremu za godišnju proizvodnju od hiljadu tona. Njeno nekorišćenje je veoma skupo, i za nas i za državu.
Cena kilograma glicerina je, inače, od jednog do 1,4 evra.

Mogućnost da od sasvim izvesne štete bude vajde sasvim je realna. Prvi potez je povučen, ali to nije dovoljno. Nesvakidašnju inicijatavu „Briksol" nije u stanju sam da realizuje. Uza sve, ne samo da je i budućnost na strani biodizela kao alternativnog goriva, već u njegovoj proizvodnji od uljarica gotovo da nema otpadaka.

Biodizel je, mada po sastavu različit od nafte, sasvim pogodan kao alternativno gorivo. U razvijenom svetu zamena nafte biodizelom dostigla je pet odsto, a prema realnim predviđanjima, ubrzo će se udvostručiti.

Kapaciteti

- Spremni smo da solidnom strateškom partneru ponudimo iskustvo, tehnologiju, opremu za proizvodnju biodizela, rezervoare i transportna sredstva. Trenutni naši preradni. kapaciteti iznose 20.000 tona godišnje, a nakon instalisanja dodatne opreme taj kapacitet bismo gotovo utrostručili. Od toga bi i ratari imali koristi, jer bi nam za svaku tonu preradnog kapaciteta, bio potreban hektar pod, recimo, uljanom repicom - kaže direktor „Briksola" Vladimir Dmitrović i naglašava da pogoni za ceđenje uljarica već postoje u Velikom Gradištu i Srpskoj Crnji.

Izvor: Politika, 03.09.2005; Strana: NK1

SRBIJA NEMA PLAN ZA ŠTEDNJU NAFTE

Godišnje se za uvoz izdvoji 700 miliona dolara, ali nadležni ne razmišljaju o alternativama

Za uvoz nafte Srbija (NIS i privatnici) prošle godine izdvojila je između 600 i 700 miliona dolara, a po novim cenama, koje su na svetskom tržištu po barelu nafte između 65 i 70 dolara, ovaj iznos biće gotovo udvostručen. Ipak, nadležni u Ministarstvu rudarstva i energetike nemaju bojazan od novih izdataka uz obrazloženje da ionako spadamo u zemlje sa niskom potrošnjom.

- Mogućnosti za štednju su gotovo nepostojeće s obzirom na to da smo po pitanju potrošnje nafte na dnu lestvice evropskih zemalja. Govoriti o uštedi i smanjenju potrošnje nafte nije put. Može se govoriti o potrebi da poboljšamo energetsku efikasnost - kaže prof. dr Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike. U prilog tome on navodi statistiku koja kaže da na 1.000 stanovnika Srbija godišnje troši 324 tone nafte, Slovenija 1.108, Mađarska 482, Austrija 1.400, a Hrvatska 542 tone.

- Drugi pokazatelj, broj vozila na 1.000 stanovnika, pokazuje da smo takođe pri dnu. Tako kod nas na 1.000 stanovnika dođe 210 vozila, u Hrvatskoj 260, Sloveniji 510, a u Austriji 570. I to pokazuje da je potrošnja belih derivata kod nas niska - tvrdi Sokolović. On napominje da je stopa rasta uvoza nafte kod nas 6 odsto godišnje i spada u veće stope u okruženju, što ocenjuje kao pozitivna signal jer znači da je privreda u usponu.

U Srbiji se godišnje preradi oko četiri miliona tona nafte, od čega je 645.000 tona domaće proizvodnje. Domaća proizvodnja je u opadanju, pa je 2003. godine kod nas bilo proizvedeno 690.000 tona, a 2004. godine 645.000 tona.

- Za povećanje domaće proizvodnje potrebne su složenije tehnologije, veća sredstva, ali to znači i veći rizik. Država za to nema sredstava i put je u davanju koncesija privatnim kompanijama - kaže Sokolović.

Za širu primenu i stimulaciju aternativnih izvora, poput biodizela, plina, biomase, nadležni takođe tvrde da nema sredstava.

Sijka Pištolova, urednik sajta „Energy observer. com“, tvrdi da se svaka ozbiljnija zemlja već uveliko spremila za odbranu od naftnog šoka, koji se odavno mogao naslutiti.

- Niko ne može da se sačuva od posledica poskupljenja nafte, ali naftni šok nije od juče i svima je jasno da će on potrajati. Uostalom, izvori nafte se na svetskom niovu procenjuju na još 50 godina. Upravo zato svi pokušavaju da nađu alternativne izvore, koji ne mogu u potpunosti zameniti naftu, ali mogu smanjiti uvoz i zavisnost od belog zlata. Velika je dobit za svaku, pa i mnogo bogatiju državu od Srbije, ako smanji potrošnju nafte makar za jedan procenat. Da smo mi normalna država, Ministarstvo rudarstva bi još prošle godine napravilo kriznu grupu zbog skoka cena nafte, koja bi se bavila alternativnim izvorima kao što su biodizel, plin, biomasa. Njihova primena bi za desetak godina mogla da donese uštede u potrošnji nafte od 10 odsto - kaže Pištolova.

Jedno od rešenja koje može doneti uštede u saobraćaju - prelazak na tečni naftni gas ili plin, čija je cena gotovo za trećinu niža od cene benzina, postaje sve popularnije u svetu. Sokolović kaže da masovniji prelazak saobraćaja na plin nije program koji se može preko noći uraditi jer podrazumeva mrežu stanica i opremu za sama vozila. Uz to, on napominje da država ne može garantovati trajnu politiku oslobođenja od akciza, niti stabilnu cenu plina, kako bi popularisala ovaj vid potrošnje. Prema njegovim rečima, država može samo da se zalaže za održavanje pariteta cena, koji je kod nas takav da je cena plina niža od realne.

- Jasno je da je tečni gas jeftiniji energent i svuda tamo gde je moguće napraviti zamenu, treba to učiniti. Ali, država ne može da podstiče korišćenje plina na uštrb drugih - kaže Sokolović i dodaje da je planom reorganizacije NIS-a predviđeno formiranje posebne kompanije koja će se baviti isključivo primenom tečnog naftnog gasa i prirodnog gasa u saobraćaju. Pištolova smatra da država koja ima strategiju uvek stimuliše korišćenje određenih energenata, što bi kod nas mogli biti biodizel i plin, za koje nisu potrebna velika ulaganja kao za mini hidroelektrane ili vetrenjače. Ugradnja opreme za plin u automobile kod nas košta od 250 do čak više hiljada evra u zavisnosti od modela, a litar plina u proseku oko 34 dinara. Sve veći broj pumpi ima i točionice plina, pa ovaj energent nije nedostupan ni u provinciji. Čak i uz veću potrošnju u odnosu na benzin (umesto 10 litara benzina na 100 kilometara troši se oko 14 litara plina) uštede u novcu su oko 50 odsto.

lakše do plina

Podaci AMSS govore da je poslednje dve do tri godine u Beogradu bilo samo devet pumpi na kojima se prodavao autogas, pre godinu dana 50, a trenutno ih ima oko 110.
- Prelazak na plin je višestruko koristan i sa ekonomskog i sa ekološkog aspekta. Saobraćaj je veliki potrošač derivata nafte, a kod nas je ta oblast prilično zanemarena. U svetu je veoma rašireno, pa je u SAD, Indiji i mnogim evropskim gradovima čitav gradski prevoz prebačen na plin, koji je jeftiniji i manje zagađuje - kaže Slobodan Ružić, nekadašnji zamenik ministra rudarstva i energetike i direktor kompanije „Energy Saving Group“.

On ističe da Srbija ima mnogo resursa za smanjenje potrošnje nafte i derivata, a jedna od oblasti je svakako industrija. Prema Ružićevim rečima, imamo izuzetno neefikasnu industriju pre svega zbog zastarele opreme.

Izvor: Blic, 06.09.2005; Strana: 5

'fala Aleksandre ali mene ne znanima politichki znachaj bio-dizela... da li neko osim mene radi u laboratoriji za dobijanje bio-dizela, voleo bih da chujem kakva su njegova iskustva...

Izgradnja fabrike za proizvodnju biodizela na lokaciji uljare "Mladost" u Šidu započeće početkom aprila i prve količine ovog sve traženijeg goriva biće proizvedene u roku od godinu dana. Ugovor o izgradnji uljare biće potpisan 10. ovog meseca u Skupštini grada Beograda. Tom prilikom, potpisaće se i ugovor o isporuci 10 tona biodizela gradskom prevozniku, kako bi se i kroz testiranje autobusa na jednoj od beogradskih linija pokazali prednosti korišćenja biodizela.

Vrednost ove investicije iznosiće oko 20 miliona evra, od čega će samo oprema koštati oko osam miliona. Uporedo sa izgradnjom prerađivačkih kapaciteta, namerava se da se širom Srbije sprovede i veliku kampanju za setvu uljane repice, kako bi se obezbedili dovoljne količine sirovine za proizvodnju biodizela. Potencijal Srbije za setvu uljarica iznosi oko 600.000 hektara, od čega je, sasvim realno, da uljana repica zauzme oko 200.000. Sa tih površina je, uz prosečan prinos od 2,3 tone po hektaru moguće proizvesti 460.000 tona uljane repice, koja se preradi u 170.000 tona ulja.

Ako neko ima vremena evo link pa nek proba http://journeytoforever.org/biodiesel_mike.html

Veroljub Radovanović, suvlasnik kompanije „Lubokons” u Bratislavi, u Slovačkoj, biznismen iz Kruševca, bavi se proizvodnjom biodizela u toj zemlji skoro deceniju i po, i ponudio je Vladi Srbije program proizvodnje ovog energenta u našoj republici.

- Na osnovu iskustava zapadnih zemalja, u prvom redu Nemačke, uradio sam program za ovu stratešku investiciju i ponudio ga besplatno Vladi Srbije, koji je, Slovačka platila 100.000 evra. U njemu su detaljno obrađene mogućnosti za proizvodnju uljarica u Srbiji, klimatski uslovi, pedološki sastav zemljišta, zemljišni fond, a zatim način proizvodnje, standardi EU, ljudski resursi, edukacija kadrova, marketing i poreska politika zemlje, koja na samom startu mora biti veoma stimulativna. Kod nas postoje izvanredni uslovi za ovaj biznis, koji može radno da angažuje više desetina hiljada ljudi i da bude veoma značajan izvozni artikal. Samo Nemačkoj je potrebno 2,5 miliona tona biodizela godišnje, a cena po toni je 450 evra. Njegova proizvodnja u EU do 2010. godine, po tzv. Kjoto sporazumu, treba da se poveća sa sadašnjih 2 na 5,7 odsto, a do 2020. godine na celih 20 odsto. Biodizel je ekološki energent, dobija se iz uljane repice i suncokreta, ima višestruke koristi i prednosti u odnosu na klasične vrste goriva. Njegovim korišćenjem smanjuje se emisija gasova i izbegava stvaranje efekta „staklene bašte”. Što se tiče ugljen-dioksida neutralan je, u sebi ne sadrži sumpor, olovo, niti azotna jedinjenja. Bolje sagoreva u motoru, a njegovim korišćenjem smanjeno je zagađenje vazduha i vode i čovekove sredine za čak 300 odsto, jer je biološki razgradljiv. Njegovi pozitivni efekti prisutni su i u poljoprivredi, jer uljana repica uspeva na svim tipovima zemljišta.

Stručnjaci procenjuju da se u Srbiji za period od 5-7 godina mogu proizvesti sirovine za 30 fabrika biodizela, od 10.000 tona, koristeći 200.000 hektara slobodnog zemljišta. Korist je ogromna, jer je računica neumoljiva: 300.000 tona biodizela, 450.000 tona sačme, 36.000 tona glicerina, 18.000 tona masnih kiselina i 180 tona lecitina, koji je važan u proizvodnji lekova. U razvijenim zemljama biodizel se, pored uljane repice, dobija i od poljoprivrednog, industrijskog, komunalnog i raznog drugog otpada, vodenog bilja (mikroalgi).

- U odnosu na žitarice isplatljivija je proizvodnja uljarica. Njen prosečan prinos po hektaru je oko 3,5 tona, a za jednu fabriku od 10.000 tona biodizela potrebno je 5.700 hektara zemljišta pod ovom kulturom. Na Zapadu država stimuliše ovu proizvodnju, pa smatramo da slično i kod nas treba da se radi. Recimo, Komercijalna banka Beograd ne poznaje ovaj evropski projekat, što je za mene bilo iznenađujuće, ili pak neće da ga finansijski podrže.

Kompanija „Lubonoks” napravila je fabriku u Nakućanima, u Latviji, a za njihove uslove veoma profitabilan program i do sada su izgradili šest fabrika. Među evropske lidere u proizvodnji biodizela stigla je i Češka, koja je od 100.000 tona uljane repice u 1991.godini stigla do 1,1 milion u prošloj godini.

- Kompanija „Lubonoks” je već potpisala ugovor o izgradnji jedne fabrike biodizela u Sremu, a nada se da će u zemlji preovladati razum u ekološkoj i ekonomskoj sferi i da će do realizacije ovog projekta uskoro doći, kao i do prave izvozne ekspanzije (u prvom redu u Grčku). I nus proizvodi biodizela su korisni. Od glicerina se pravi ekološko sredstvo za hlađenje motora, a ima i mnogostruku namenu. Proizvodnja biodizela je ograničena raspoloživim zemljišnim fondom, a u odnosu na klasična goriva potrošnja je veća za samo jedan odsto, što je zanemarljivo. Med od uljane repice spada u red najboljih i najkvalitetnijih vrsta tog životnog eliksira, što je još jedan dokaz višestrukih koristi i kvaliteta ove biljke.

Autor: ŽIVOMIR MILENKOVIĆ
Novina: Pregled - www.pregled.co.yu
Datum: 09.02.2006.
Strana: 14

Novosadska kompanija Viktorija Grupa potpisala je ugovor sa nemačkom kompanijom Lurgi o izgradnji fabrike biodizela u okviru postojeće fabrike ulja u Šidu, u koju će se uložiti od 15 do 16 miliona evra. Izgradnja fabrike prvi je projekat tog tipa u regionu. Očekuje se da bi već krajem ove godine krenulo sa probnom proizvodnjom prvih količina biodizela. Kapacitet proizvodnje nove fabrike biti 100.000 tona biodizela godišnje, što će zadovoljiti tek tri odsto potreba za tim proizvodom na tržištu Srbije. Za dobijanje sirovine za planirane količine biodizela u fabrici u Šidu, potrebno je da suncokretom i uljanom repicom budu zasejane veće površine nego sada Fabrika ulja "Mladost" u Šidu, iz sastava Viktorija Grupa, trenutno dnevno preradi 350 tona suncokreta i uljane repice.

Predstavnici Viktorija Grupe i GSP Beograda potpisali su istovremeno ugovor o donaciji 10 tona biodizela za linije 55 i 601 GSP-a, koje će se utrošiti u narednih mesec i po dana. Ministarstvo energetike će do kraja godine uraditi precizni pravilnik o upotrebi tečnih biogoriva, u koje spada i biodizel, koji se proizvodi iz biljnih ulja.

Biodizel

Ideju o dobijanju goriva iz biljaka prvi put pre jednog veka pokušao je da realizuje nemački inženjer Rudolf Dizel iskoristivši za pokretanje prototipa dizel motora ulje od kikirikija, ali se njegova zamisao nije ostvarila zbog pojave dizel (gasnog) ulja. Ovaj u to vreme pristupačan i jeftin naftni destilat pokazao se kao zadovoljavajuće efikasno gorivo za dizel motore, ali je njegova šira upotreba po prvi put dovedena u pitanje u vreme prve naftne krize 1973. godine.

Za razliku od dizel goriva, biodizel ne sadrži sumpor, čime se smanjuje mogućnost za pojavu kiselih kiša. Visok sadržaj kiseonika smanjuje čestice (ili čađ) u izduvnim gasovima, dok potpunije sagorevanje doprinosi i smanjenoj emisiji ugljen-monoksida.

via

Proizvodnja biodizela u 25 članica Evropske unije premašiće ove godine 3,1 milion tona, što je 20 odsto više nego 2005. Članice Unije planiraju da do 2010. godine biogorivom zadovoljavaju 5,75 odsto svojih potreba u gorivu. Visoke cene sirove nafte doprinele su da poraste interesovanje za proizvodnju biodizela, jer poreske olakšice u pojedinim evropskim zemljama stimulišu njegovu proizvodnju.

U novije vreme se zapaža tendencija povećanja korišćenja sojinog i palminog ulja u proizvodnji biodizela, što je povezano s njihovom nižom cenom. Sada se u EU oko 80 odsto biodizela proizvodi na bazi repičinog ulja. U Francuskoj biodizel koristi oko 70 odsto automobila. Ta zemlja je među prvima akcenat stavila na proizvodnju biodizela i sada je, uz Nemačku, njegov najveći proizvođač u 25-očlanom bloku. Očekuje se da obim proizvodnje biogoriva u Francuskoj do 2008. poraste na 2,3 miliona tona, od čega će se 80 odsto dobijati iz repičinog ulja i suncokreta, a preostala količina iz drugih biljnih ulja i životinjskih masti.

Planirano je da udeo biogoriva na francuskom tržištu do 2008. godine poraste na 5,75 odsto, dok taj pokazatelj u celoj EU može biti dostignut tek 2010. godine. Maksimalna setvena površina koja u Francuskoj može biti izdvojena za uljarice sada iznosi oko tri miliona hektara. Za 2008. godinu je planirana površina od 2,5 miliona hektara (rod uljarica sa 1,5 miliona hektara biće korišćen za proizvodnju biogoriva, a sa milion hektara za prehrambene ciljeve). Kako proizvodnja uljarica za nekoliko godina neće moći da zadovolji rastuću tražnju biogoriva, rašće udeo drugih oblika sirovina za njegovu proizvodnju.

http://www.iht.com/articles/2006/03/28/business/biofuel.php

http://today.reuters.com/busin..._US-ENERGY-EUROPE-BIOFUELS.xml


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 03.04.2006. u 15:14 GMT+1]}

u odnosu na sve već rečeno zanima me šta je ono bilo devedesetih kada smo bili pod sankcijama tj .dali je to bio biodizel o kome se toliko priča pošto se ono i nije baš pokazalo kao baš nešto.

Ja sam student masinskog fakulteta u Bg-u.Interesuje me odakle vam ovi podaci
i kolika je primenljivost bio dizela u Industriji,jer radim projekat sa grupom kolega
koji je vezan za smanjivanje emisije co2 u industriji.Inace izlaganje projekta je
u kjotu u Japanu tako da bi nam svaka pomoc dobrodosla.

a u koja kola moze da se sipa bio-dizel?

kontam da nije isti kao i ovaj dizel, d2, euro, itd.

trebaju li neki posebni aditivi?

smrzavanje?

Prva fabrika za proizvodnju nove vrste automobilskog goriva - bioetanola u ZND, počeće s radom u junu na teritoriji Kazahstana, saopšteno je u Moskvi na Forumu o razvoju alternativnog goriva. Proizvodni kapaciteti fabrike u Kazahstanu su 100 miliona litara bioetanola, a produkcija će biti, uglavnom, orjentisana na izvoz.

U Rusiji su, za sada u fazi razmatranja pet projekata za izgradnju fabrika gorivog etanola, a iduće godine se planira izgradnja manje fabrike kapaciteta do 300.000 tona godišnje u Volgogradu. Vrednost projekta se procenjuje na 250-500 miliona dolara. Eksperti ruske asocijacije za biogorivo, su saopštili da se za proizvodnju gorivog etanola kao sirovina može koristiti kukuruz, pirinač, raž, sirak, šećerna trska.

U prvoj fazi primene novog goriva u Rusiji, kako se pretpostavlja, klasičnom benzinu bi se dodavao bioetanol, a dobijena mešavina bi dobila naziv gazohol. Na osnovu proučavanja je utvrđeno da desetoprocentni sadržaj etanola u benzinu smanjuje toksičnost automobilskih izduvnih gasova za 30 procenata.

http://www.planetark.org/daily...ory.cfm/newsid/36069/story.htm

Pogledajte:

http://www.biodizel.co.yu

Znaci, sad ce brojni sheici dolaziti kod nas po "naftu"? Gotovo je, gotovo ... sa njihovim bogatstvom i izivljavanjem.

Japanska automobilska kompanija "Tojota" je, u saradnji s naftnom kompanijom Nippon oil, razradila tehnologiju proizvodnje nekvarljivog biodizela od palminog ulja. Nova vrsta goriva ne zaostaje po kvalitetu za običnim dizelom, a ne zagađuje atmosferu ugljen-dioksidom.Biodizel se proizvodi iz sirovine biljnog porekla (kokosovog oraha i šećerne trske, na primer), a već se koristi u zemljama Latinske Amerike i Evrope, gde ga često meša s dizel gorivom.

Prepreku širem uvođenju tog alternativnog izvora energije čini njegova nedugovečnost, jer biogorivo brzo gubi svoje kvalitete i postaje uzrok prevremene istrošenosti motora. Brzom kvarenju tog biološkog proizvoda doprinosi kiseonik, koji je njegov sastojak. Japanski stručnjaci su smislili kako da to izbegnu. Oni palmino ulje prethodno podvrgavaju delovanju komprimiranog vodonika koji "prikuplja" molekule kiseonika, obrazujući vodu.

Rešenje tog problema omogućava da se potpuno odustane od korišćenja običnog dizel goriva i pređe na ekološki čist bioanalog, koji je uz to i 20-30 odsto jeftiniji. Dve japanske kompanije planiraju da komercijalno korišćenje nove tehnologije počnu do 2010. godine, izvestila je ruska agencija Webagro.net.

Inace u Prvoj Iskri u Baricu, koja je ovih dana u centru paznje, jedan deo bazne hemije je rekonstruisan i spreman za proizvodnju bio dizela.
Mozda ste ovo negde pomenuli, u tom slucaju sorry mrzelo me da citam

Kapacitet postrojenja je 200 litara, a za 24 sata moguće je proizvesti oko 4000 litara biodizela - Slavonci bi, uz investiciju od oko 7000 eura, za koju godinu mogli imati svoje male rafinerije za proizvodnju biodizela. Prvo manje postrojenje za proizvodnju biodizela napravio je Ivan Jakobović vlasnik Strojobravarske radionice iz Donje Bebrine.

Koncepcija

Svoj uradak, ogledni primjerak postrojenja za proizvodnju biodizela kapaciteta 200 litara s kojim je za 24 sata moguće proizvesti oko 4000 litara biodizela, Jakobović je zajedno sa svojim partnerima predstavio na tek završenom "Sajmu obrtništva, poduzetništva i poljoprivrede Slavonski Brod 2006." Postrojenje, kao i prva količina proizvedenog biodizela, pobudilo je veliko zanimanje posjetitelja, posebno poljoprivrednika koji bi uskoro sami mogli proizvoditi pogonsko gorivo za svoju poljoprivrednu mehanizaciju.

"U svijetu postoje različita postrojenja za proizvodnju biodizela, ali mi smo ovo koncipirali za Slavoniju, što znači da svaki proizvođač koji određenu površinu posije uljanom repicom ili nekom drugom uljaricom sam sebi može proizvesti potrebno pogonsko gorivo", rekao je Ante Benčević, strateški partner koji u projekt ulaže svoj kapital zarađen u Njemačkoj. Benčević nam je govorio i o iskustvima u korištenju biodizela na Zapadu jer ondje već postoje benzinske postaje na kojima se može točiti ta vrsta goriva. Tako je na primjer vozio Golfa TDI novije generacije na čisti biodizel, ne osjetivši nikakvu razliku u odnosu na fosilno gorivo, a uz to emisija štetnih plinova je neznatna. Dizelsko gorivo je gorivo budućnosti, usto je i ekološki čisto, a moguće ga je proizvesti na svakome mjestu. Znatno je jeftinije i prema riječima Ivana Jakobovića litra biodizela iz njegova postrojenja stajat će oko 3 kune.

Prototip

Budući da je sve još u fazi prototipa, za oko mjesec dana će u Donjoj Bebrini biti pripremljena prva promocija slavonskog postrojenja za proizvodnju biodizela u domaćoj radinosti uz prezentaciju rada dizelskog motora, a tko bude htio dizel, moći će ga i popiti jer je gorivo neškodljivo što je zorno pokazao Jakobović "strušivši" decilitar goriva. To je samo još jedan primjer kako struka i znanje idu ispred politike jer Vlada još nije donijela pravnu regulativu u svezi s proizvodnjom tog ekološki prihvatljivog goriva, osim što je prihvatila naputak EU da do 2010. godine u ukupnoj prodaji dizelskog goriva bude 5 posto biodizela.

poslovni.hr

Španija je postala svetski lider u proizvodnji alternativnog goriva za automobile - bioetanola, koje ima bolje ekološke karakteristike od benzina, saopštili su učesnici sastanka eksperata, održanog u okviru Medjunarodnog autosalona u Madridu.

Svetski lider u proizvodnji bioetanola je španska kompanija 'Abengoa', koja ima filijale i pogone u više od 70 zemalja. Ta kompanija u Španiji godišnje proizvodi 526 miliona litara alternativnog goriva, od čega se najveći deo izveze. Tako su Španija, kao država, i 'Abengoa', kao kompania, među najvećim izvoznicima bioetanola. Pored toga, preduzeća kompanije 'Abengoa' u SAD proizvedu 420 miliona litara bioetanola godišnje.

Taj ekološki čistiji vid goriva u Španiji se veoma retko sreće, bez obzira na to što se u toj zemlji nalazi fabrika američke kompanije 'Ford' u kojoj se proizvodi model automobila koji može da koristi smešu benzina i bioetanola. Odgovarajući programi za uvođenje bioetanola odvijaju se samo u oblasti Madrida i Baskiji.

Stručnjaci stoga postavljaju pitanje da li će Španija uspeti da ispuni direktivu Evropske unije u okviru koje sve vrste goriva za automobile do 2010. godine moraju da sadrže šest odsto komponenti na bazi obnovljivih sirovina.

RTS

Brazil je razvio novo dizel gorivo kombinovano sa biljnim uljem, koje ce drasticno smanjiti potrebu te zemlje za uvoznim dizelom. Brazilski predsenik Luiz Injacio da Silva rekao je na prezentaciji novog goriva u mestu Kuritiba, 670 kilometara jugozapadno od Rija, da novo gorivo predstavlja "revoluciju velikog dometa za 21. vek".

Na novom gorivu, nazvanom H-bio, radjeno 18 meseci, tako sto je rafinisana nafta mesana sa uljem soje, suncokreta, pamuka i ricinusa. Tri rafinerije PetroBrazila ce poceti proizvodnju novog goriva do 2007. godine. Petrobrazil je odbio da navede koliko ce investirati u novu proizvodnju, ali su u toj kompaniji naveli da ce uvoz goriva pasti za oko 250 miliona litara godisnje.

http://www.businessweek.com/ap...?sub=apn_news_down&chan=db

"Snaga cveća" na nemačkim "autobanovima"

Nemci su širom sveta poznati kao ekološki jako svesna nacija, ali i kao nacija brzih vozača, koji uživaju da daju "gas do daske" na besprekornim putivima na kojima nema ograničenja brzine. Odgovor na pitanje kako uskladiti te dve strasti mogao bi biti automobil na gorvo ne mnogo različito od ulja za salatu ili ostataka od prženja - biodizel. A dan kada će se to postići i nije tako daleko. Oko 12 procenata od više od 15.000 nemačkih benzinskih pumpi već pruža vozačima mogućnost da napune rezervoar biodizelom pre no što se sjure niz "autoban".

Nemački put ka razvoju novih, ekološki opravdanih tehnologija počeo je pre gotovo tri decenije, a danas je ta zemlja, kako je podsetila agencija DPA, svetski lider u promociji alternativnih izvora energije, naročito snage vetra i sunca, za čije istraživanje i razvoj vlada izdvaja ogromna podsticajna sredstva. S najnovijim skokom cena nafte na svetskom tržištu Nemačka je postala i borac u prvim redovima za razvoj vozila na "alternativni pogon". Najrasprostranjeniji je biodizel, koji se dobija iz organskih izvora i ne sadrži benzin. U Nemačkoj, glavni izvor za njegovu izradu je uljana repica, koje u izobilju ima u čitavoj zemlji.

Prošle godine je Nemačka postala svetski lider u proizvodnji biodizela, sa gotovo tri milijarde proizvedenih litara. Napori Nemačke da proširi upotrebu biodizela deo su šireg, ambicioznog plana Evropske unije da se do 2010. godine 5,75 odsto transportnog sektora u EU pokreće biogorivima. Nemačka i Francuska obećale su da će svoj deo tog cilja postići i pre dogovorenog roka. U Nemačkoj, biodizel već čini četiri odsto prodaje dizel goriva. Ostali deo Unije, međutim, zaostaje za ovim dvema zemljama, pa tako blok u celini nije uspeo da dostigne cilj od dva odsto učešća biogoriva u transportom sektoru u 2005. godini.

U Briselu su stoga odlučili da prerade inicijativu, a posmatrači očekuju da će umesto dosadašnjih preporuka biti uvedene mandatne kazne za one koji je ne budu poštovali. Biodizel, kojeg iz milja zovu "snaga cveća" (flower power), u Nemačkoj je danas izuzet od poreza na gorivo, pa je za oko 15 evrocenti jevtiniji od običnog goriva. Da bi ovo gorivo, čija bi upotreba i znatno smanjila emisiju ugljen-dioksida u atmosferu, bilo komercijalno isplativo potrebno je uspostaviti njegovo globalno tržište, upozorili su stručnjaci.

http://www.agweb.com/get_article.asp?pageid=128514&src=agcmt

http://www.worldwatch.org/node/4081

[ag]

Fabrika SAAB uvrstila je u redovnu ponudu model „9-5 biopauer“ s turbo motor od 2,3 l, koji ima pogon na biogorivo. Pored klasičnog benzina, taj agregat je konstruisan da kao primarno gorivo koristi alkohol, energent dobijen iz životinjskog izmeta. Naziv ovog obnovljivog resursa je „E85 bioetanol“.

Standardni benzinac zapremine 2,3 l, iz koga je razvijen „biopauer“ motor, oslobađa 185 konja. Ekološki agregat nudi za 14 odsto više snage (210 KS) i za 11 odsto veći obrtni moment (310 Nm). Jedan od razloga zbog koga je došlo do unapređenja performansi je veći broj oktana bioetanola (104) u odnosu na bezolovni benzin (95). Ta činjenica omogućava da turbo kompresor u cilindre uvodi svež vazduh pod znatno većim pritiskom bez opasnosti da dođe do samopaljenja goriva. Time je omogućena optimalna tačka paljenja, što kao posledicu vuče i uvećanje snage motora. Sve to uz znatnu redukciju emisije štetnih gasova.

Izvor: Blic
Datum: 07.07.2006;
Strana: 19

Vlada najmnogoljudnije muslimanske zemlje sveta, Indonezije, postavila je sebi grandiozan cilj - proizvesti do 2010. godine 1,3 milijarde litara biodizela. Predviđena je izgradnja 11 fabrika za proizvodnju biodizela. Postepenom prelasku na biogorivo ne stremi samo Indonezija. Da smanje svoju zavisnost od vrtoglavog poskupljenja nafte spremaju se vlade svih azijskih zemalja.

Mada biogorivo sada podmiruje samo jedan odsto potrošnje goriva na tom kontinentu, analitičari ne sumnjaju da će njegov udeo u potrošnji energenata stalno rasti. U Indoneziji za ostvarenje tog cilja postoje svi uslovi. Ta zemlja, zajedno sa susednom Malezijom, proizvodi oko 85 odsto celokupne količine palminog ulja na svetu, a Indonežani baš tu sirovinu nameravaju da prerađuju u biogorivo. Na proizvodnju biogoriva se priprema i najveći svetski proizvođač palminog ulja - Malezija, koja planira da to ekološki čisto gorivo i izvozi.

Zainteresovanost privatnih firmi za proizvodnju biodizela iz palminog ulja raste tako brzo da je malezijska vlada bila prinuđena da obustavi izdavanje novih licenci iz bojazni da bi se veliko interesovanje za "zeleno" gorivo moglo negativno odraziti na život običnih ljudi. Pojavila se realna opasnost da palmino ulje sasvim iščezne iz prodaje na pijacama.

Za korišćenje biogoriva sve veću zainteresovanost iskazuje i Vijetnam. Firma Agifish, koja izvozi ribu iz te zemlje, početkom jula je objavila da namerava da proizvodi biodizel iz ribljeg ulja. Kompanija takvo gorivo već koristi za pogon pumpi na ribljacima u delti Mekonga.

Indija se istovremeno nada da će postići uspeh u proizvodnji biogoriva iz drveta jatrofa, za čije je uzgajanje vlada te zemlje već izdvojila 40 miliona hektara površina. U Delhiju se nadaju da će gorivo od jatrofe za pet godina moći da zameni 20 odsto indijske potrošnje nafte.

Za korišćenje jatrofe spremna je i Indonezija, gde su Japanci to žbunasto bilje već gajili za vreme Drugog svetskog rata i njegovim gorivom uspešno punili svoje tenkove i avione. Stručnjake, istina, brine da bi za osnivanje plantaža jatrofe u Indoneziji moglo biti potrebno suviše dugo vremena. U slučaju Indonezije glavni motiv za prelazak na biogorivo je katastrofalna situacija sa čovekovom okolinom u toj zemlji, čiji glavni grad Džakartu s pravom smatraju najzagađenijim gradom na svetu.

Zaštitnici čovekove okoline istovremeno upozoravaju da "ekologičnost" proizvodnje biodizela ima i svoju drugu, "tamnu" stranu. Stvar je u tome što je indonežanska vlada ozbiljno razmišljala o osnivanju najveće plantaže uljanih palmi na svetu od preko dva miliona hektara na ostrvu Borneo. Realizacija tog projekta uz podršku kineskih investitora imala bi, pre svega, katastrofalne posledice po faunu tog regiona i ugrozila bi opstanak populacije orangutana. Vlada je, ipak, posle dugog razmišljanja odustala od tog projekta. Skeptički nastrojeni eksperti tvrde da azijske zemlje ne treba suviše da polažu na biogorivo jer je njegova proizvodnja, kao prvo, suviše skupa, a, kao drugo, potrebne su suviše velike površine obradive zemlje.

Biodizel, kako su pokazala ispitivanja, pri dospeću u vodu ne pričinjava štetu biljkama i životinjama, a sem toga, podleže skoro potpunom biološkom raspadanju. U tlu ili vodi mikroorganizmi za 28 dana prerade do 99 odsto biodizela, što znači da minimalno zagađuje reke i jezera, a pri sagorevanju biodizela emituje se ista količina ugljen-dioksida koju su biljke i uzele iz atmosfere.

Zorica Vulešević

Gorivo budućnost

Procenjuje se da će tržište bioetanola, odnosno etanolskog goriva tek doživeti ekspanziju jer se etanol smatra gorivom budućnosti. To gorivo se sada supstituiše u derivatima nafte. Prema procenama EU, ove godine je planiran rast potrošnje tog goriva za četiri odsto, a svake naredne godine potrošnja bi trebalo da raste za po dva odsto, tako da se do 2011. godine planira supstitucija tog goriva od 12 odsto u odnosu na sadašnje derivate nafte.

U Zrenjaninu će danas biti potpisan ugovor o izgradnji fabrike beoetanola, sočne hrane bez skroba i mineralnog đubriva. Reč je o najvećoj srpskoj grinfild investiciji vrednoj 380 miliona evra. Partner zrenjaninskoj opštini u ovom značajnom poslu je američko-mađarski konzorcijum, a nosilac programa konzorcijum osam specijalizovanih firmi iz Budimpešte, sa kojima je sačinjen i parafiran Ugovor o saradnji. Ceo projekat, kako je najavio prvi čovek zrenjaninske opštine Goran Knežević, finansijski će podržati američka kompanija CLSM iz Čikaga i američka Komerc banka, koje su već uputile pisma o namerama Prema dosadašnjim najavama, sirovinsko područje cele Vojvodine neće biti dovoljno da zadovolji potrebe proizvodnje u ovom pogonu, gde će se pored goriva budućnosti - bioetanola, proizvoditi i stočna hrana i đubrivo. Procenjuje se da će za projektovanu proizvodnju biti potrebna polovina ukupne proizvodnje žitarica u Srbiji.

- Fabrika će biti izgrađena na kompleksu od 60 hektara zemljišta, u zoni Jugoistok, na putnom pravcu prema Beogradu, a direktni efekti te investicije izražavaju se kroz zapošljavanje 250 radnika u neposrednoj proizvodnji i oko 1.000 radnika u pratećim delatnostima koje se oslanjanju na proizvodnju bioetanola. Zrenjanin dobija još dve strateški važne investicije - luku na Begejskom kanalu i železničko čvorište, što će omogućiti lakšu distribuciju proizvoda - ističe Knežević. Prema podacima administracije u Zrenajninu, kapacitet fabrike bioetanola projektovan je na 1,5 milion tona žitarica, od čega će biti obrađeno milion tona žita i 500.000 tona kukuruza. Očekivana proizvodnja je 700.000 tona bioetanola, oko 450.000 tona stočne hrane i 100.000 tona đubriva.

Fabrika bi trebalo da bude izgrađena za dve godine, a u prvih devet meseci biće nabavljena oprema, nakon čega sledi montaža i formiranje fabrike. Zemljište za fabriku opština Zrenjanin ponudila je po ceni od šest evra po kvadratnom metru, i iznajmljeno je na 99 godina. Narednih devet meseci radiće se i komunalno opremanje zemljišta, što je obaveza lokalne samouprave.

- Očekujemo da ova fabrika bude nov podsticaj razvoju primarne proizvodnje s obzirom na to da obezbeđuje sigurno tržište i kreditiranje proizvodnje potrebnih sirovina po berzanskim cenama. Važno je takođe da je reč o ekološki bezbednoj proizvodnji - kaže gradonačelnik Zrenjanina.

Miroslava Pudar

Moze li mi neko dati adresu ili kontakt telefon neke kompanije koja proizvodi uljanu repicu u Slovackoj. Ti mi je mnogo vazno, a ne mogu da pronadjem.....

Koliko se ja secam mi smo se siti navozali na biodizel ili kako se tad zvalo "uljana repica" tokom onih prvih sankcija 92-95. Jedina razlika sto mirise ko da pravis kokice. I nije mi jasno sta rusija sa onolikim rezervama nafte i gasa pokusava.

Postavio sam si vrlo težak zadatak – objasniti na kartici teksta zašto biodizel nije ekološko gorivo. Pod time prvenstveno mislim na komercijalni biodizel koji se proizvodi od uljarica sađenih isključivo za reproulje iz kojega se transesterificira biodiesel. Kućni biodizel tj. onaj koji se dobiva od otpadnog jestivog ulja i masti može se donekle svesti pod kategoriju ekološko gorivo jer se dobiva recikliranjem.

Nadalje, važno je definirati pojam «ekološko gorivo» i što konkretno to znači. Ako pod ekološkim gorivom smatramo ono gorivo koje ne pridonosi razaranju okoliša, onda biodizel nije ekološko gorivo jer proizvodnja itekako uništava okoliš.

Ukoliko pod ekološkim gorivom smatramo ono gorivo koje manje pridonosi razaranju okoliša od sada korištenih naftnih derivata, onda biodizel opet nije «ekološko gorivo», jer se za proizvodnju biodizela prakticiraju itekako po prirodu štetni postupci. Rekao bih da u ovu kategoriju “donekle ekološkoga goriva” spada samo kućni biodiezel. No, koliko zapravo ima licemjerja u lupanjima na sva zvona da je biodizel ekološko gorivo? Koga mi to zavaravamo?

Evo stoga nekoliko najvažnijih točaka zašto biodizel nije ekološko gorivo.

1. Biodizel utječe na pojačanu sječu prašuma. Zbog proizvodnje uljarica krče se prašume, dakle, zbog proizvodnje obnovljivih izvora energije uništavamo trajni prirodni sistem čišćenja atmosfere? Tko je tu lud?

http://www.monbiot.com/archive.../12/06/worse-than-fossil-fuel/
http://news.pacificnews.org/news/view_article.html

Evo i friške vijesti, pa čitajte između redova. Znanstvenici potvrđuju da je uz brazilsku Amazonu zbog eksploatacije ostalo još samo 23% prašume! Uz SAD i Argentinu, Brazil je zemlja u kojoj se proizvodi najviše GMO-a na svijetu.

2. Ulje za biodizel se dobiva od GMO uljarica. Tehnologija GMO-a dokazano nije sigurna, a količine pesticida i herbicida koje se koriste na ovakvim usjevima veće su od količine koje se upotrebljavaju u klasičnom uzgoju. Na takvim poljima na kojima se upotrebljavaju i trostruke doze kemikalija, sve se više javlja otpornost korova i štetočina na otrove. No to nije sve, javljaju se i mutirani superkorovi, a na polja i okoliš useljavaju se nove štetočine otporne na korištene otrove. Zbog svega toga, ratari su prisiljeni koristiti nove i sve jače dozirane kemikalije. Tako se sve više uništava zemlja, voda i životni okoliš mnogobrojnih organizama.

http://www.mindfully.org/Pesticide/More-GMOs-Less-Pesticide.htm
http://www.soilassociation.org/web/sa/saweb.nsf/

3. Povećanje površina zasijanih reprouljaricama za biodizel dovesti će do poskupljenja hrane. No prije toga poskupjeti će jestivo ulje. Poljoprivrednici će se sve više okretati proizvodnji uljarica nauštrb hrane. To vodi k još većoj nedostupnosti hrane i gladi onih koji su i danas gladni i siromašni.

http://news.com.com/Biodiesel+...e+up+the+price+of+cooking+oil/
http://business.timesonline.co.uk/article/0,,9065-2302045,00.html

4. Tijekom proizvodnje biodizela koristi se metanol koji se dobiva iz nafte. Dakle, biodizel nije oslobođen ovisnosti o nafti. Osim toga, argument da biodizel nije ekološko gorivo svakako je i podatak tj. studija koja kaže: za proizvodnju biodiezela, etanola i sl. biogoriva utroši se više energije nego što se na kraju dobije.

http://www.news.cornell.edu/st...y05/ethanol.toocostly.ssl.html
http://www.futurepundit.com/archives/002881.html


http://radicalelement.info/200...biodizel-nije-ekolosko-gorivo/

Zanimljiv pristup. Moram priznati da nisam razmisljao o pitanjima koja je autor postavio...

Za biodizel druge generacije, koji bi uskoro trebalo da počne da se proizvodi u Nemačkoj, pored ploda biće korišćeni i poljoprivredni otpaci - stabljike i slama

U fabrici "Horen industries" u nemačkom gradu Frajbergu u Saksoniji uskoro će početi proizvodnja biodizela druge generacije. Kao sirovina, pored uobičajene biomase, biće korišćeni poljoprivredni otpaci - stabljike, slama i usitnjena slama. Do sada je za proizvodnju biodizela bio pogodan samo rod poljoprivrednih kultura - pšenica, krompir, uljana repica i repa. Autori nove tehnologije nazvane BTL (Biomass to Liquid) omogućili su preradu cele biljke, kao i slame i usitnjene slame.

Proizvodnja novog biodizela sastoji se iz dve etape. Prvo se biljna masa spaljuje i razlaže na molekule. Zatim se tokom filtracije iz gasa odstranjuju sumpor, azot i minerali. Kao rezultat, dobija se takozvani sintezni gas, koji se sastoji samo od oksida ugljenika i vodonika. U drugoj etapi se, na temperaturi od 300 stepeni Celzijusa i uz dodavanje katalizatora, molekuli vodonika i ugljenika sjedinjuju stvarajući novu supstancu. Pri tom, tehnologija BTL omogućava da se reguliše odnos tih dvaju gasova u konačnom proizvodu.

- Biodizel druge generacije je gorivo za gurmane - citirao je list "Berliner cajtung" Volfganga Štajgera, rukovodioca sektora za naučne razrade u koncernu "Folksvagen".

Nova tehnologija omogućava proizvodnju takozvanog dizajnerskog goriva, koje odgovara individualnim osobinama motora. Proizvodnja novog biodizela je ekonomičnija i u većoj meri ekološka od dosadašnjih vrsta jer se u biomasu prerađuje cela biljka, a ne samo njen plod. Na taj način se s jednog hektara uljane repice može dobiti 3.300 litara dizela, dok se uobičajenom tehnologijom dobija dvaput manja količina goriva. Trenutno se u Nemačkoj pod sirovinama za biodizel nalazi 1,7 od ukupno 12 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Evropska unija je pozvala farmere da se prelaze s proizvodnje poljoprivrednih kultura na proizvodnju takozvane energetske kulture.

Stimulišući proizvodnju biodizela EU se, sem toga, nada da će smanjiti energetsku zavisnost od isporučilaca nafte, između ostalih i Rusije. Eksperti ipak sumnjaju da će u dugoročno Evropa biti u stanju da se potpuno oslobodi te zavisnosti, s obzirom na to da je tražnja energenata u gusto naseljenim zemljama centralne i zapadne Evrope suviše visoka.

Proizvodnja 200.000 tona godišnje

Biodizel druge generacije probno je dobijen još 2003. godine, ali će se u fabrici koja se gradi u Frejburgu gorivo budućnosti po prvi put proizvoditi komercijalno. Proizvodni kapaciteti su predviđeni za dobijanje 15.000 tona biodizela godišnje. Direktor tog preduzeća Tom Blejds planira da u Nemačkoj izgradi još četiri fabrike ukupnog kapaciteta od 200.000 tona godišnje.

(Tanjug)

Iz pogona nove fabrike u Šidu, prve u Srbiji, godišnje moglo da izađe oko 100.000 tona biodizela, goriva koje se sve više traži
Prve količine biodizela proizvedenog u Srbiji trebalo bi da poteku u prvom kvartalu naredne godine: polje suncokreta u Vojvodini

Industrijski deo Pančeva danas najverovatnije ne bi bio u oblaku „otrovnog dima” – i ne bi se zbog zagađenosti vazduha u tom gradu sirene za hemijsku uzbunu oglašavale gotovo svaki čas – da je proizvodnja biodizela uzela maha 1994/95. godine. Tada je, naime, u Srbiji napravljen državni projekat za proizvodnju bioekološkog goriva budućnosti, koje je bilo uključeno u energetski bilans zemlje – sa planiranih 50.000 tona goriva godišnje. A da je to urađeno Srbija bi danas stajala rame uz rame sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i Austrijom – zemljama Evropske unije koje su se još pre tri godine posebnom direktivom obavezale da će obezbediti minimalne proporcije biogoriva i osloboditi ga poreza kako bi bio konkurentniji dizelu i benzinu.

Tehnologija prerade „običnog jestivog ulja” u biodizel bila je još pre jedanaest godina dovoljna za proizvodnju ovog pogonskog goriva. Međutim, kako i danas potvrđuju u Privrednoj komori Srbije, tada to očigledno nekome nije odgovaralo. (U želji da se domognu zarade, prodajući tih godina i dalje dizel u plastičnim bocama, mešetari su išli dotle, pričaju u komori, da su tržištu podmetali nedovoljno prerađeno ulje koje bi tek „malo” obogatili hemikalijama i pravim dizelom. Epilog je bio katastrofalan. Uništeno je više od 1.000 dizel-motora u zadrugama Vojvodine...)

Međutim, sada se stvari ipak menjaju. Prve količine biodizela proizvedenog u Srbiji trebalo bi da poteku u prvom kvartalu naredne godine, nakon što se završi gradnja fabrike u Šidu. Ali može se reći da se ovo visokokvalitetno ekološko pogonsko gorivo već „primilo” u prestonici, što je nedavno i potvrđeno na probnoj vožnji autobusima na linijama 511 i 55, koji su umesto nafte koristili alternativno gorivo dobijeno iz uljane repice i suncokreta. A ukoliko bi se proširila saradnja između GSP-a i Viktorija grupe, u čijem sastavu je i pomenuta fabrika, i ukoliko bi biodizel postao pogonsko gorivo javnog prevoza, Beograd bi uskoro bio uvršten u „zelenu mapu gradova Evrope”.

Procenjuje se da bi iz pogona šidske fabrike, najveće na prostorima bivše SFRJ, a prve u Srbiji, godišnje moglo da izađe oko 100.000 tona biodizela, kaže Jelena Mitrović, menadžer projekta u Viktorija grupi, dodajući da to neće zadovoljiti ni tri odsto potreba za tim proizvodom na tržištu Srbije.

Sporazumom o energetskoj zajednici Srbija je bila u obavezi da do kraja maja ove donese direktivu o uvođenju biogoriva, ističe ona. Argumenata za uvođenje tog goriva, inače, ima na pretek. Sva dosadašnja ispitivanja pokazala su, recimo, da motori sa pogonom na biodizel emituju manje dima i čestica za više od 40 odsto, a ugljovodonika za čak 65 odsto, kao i da biodizel ne oštećuje motor, već, naprotiv, da dobra mazivna svojstva ovoga goriva doprinose manjoj potrošnji... Sem toga, prosečnim prinosom od oko tri i četiri tone po hektaru, cenom od 200 evra po toni i zaradom od 800 evra po hektaru, uljana repica – od koje se pored ostalog dobija biodizel – spada u red najprofitabilnijih ratarskih kultura.

Biodizel je gorivo koje se dobija iz sirovog ulja soje, repice i suncokreta, energetski obnovljivih izvora. Izuzetnog je kvaliteta i koristi se umesto dizel-goriva fosilnog porekla u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i za loženje. Može se upotrebljavati samostalno ili u mešavini sa dizelom dobijenim rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu. U zavisnosti od udela biogoriva u mešavini biodizeli se nazivaju:
- B-100 (čist, 100 odsto biodizel),
- B-5 (pet odsto biodizel i 95 procenata fosilni dizel) i
- B-20 (20 odsto biodizel i 80 odsto fosilni dizel).

Kako još nije iskoristila sopstvene mogućnosti za gajenje uljane repice i proizvodnju biodizela, Srbija ima izvanredne uslove za razvoj ovog biznisa i odlične uslove da od njih stvori izvozne proizvode. Primera radi, samo je Nemačkoj potrebno 2,5 miliona tona biodizela godišnje, a cena je 450 evra po toni. Proizvodnja ovog goriva po Kjoto protokolu do 2010. godine treba da se poveća sa sadašnjih dva na 5,7 odsto, a do 2020. na čak celih 20 procenata.

Biodizel se, inače, može dobiti iz biljnih ulja svih uljarica, a planirane sirovine koje će se koristiti u Šidu za proizvodnju biodizela jesu soja – 40 odsto i suncokret i uljana repica – po 30 procenata. Takođe, biodizel se može dobiti od korišćenih biljnih ulja i masti, ali uz odgovarajući prethodni tretman, što ujedno utiče na smanjenje zagađenja prouzrokovanog ispuštanjem takvog otpada.

Stručnjaci procenjuju da se u Srbiji za period od pet do sedam godina mogu proizvesti sirovine za 30 fabrika biodizela do 10.000 tona korišćenjem 200.000 hektara slobodnog zemljišta. Korist je ogromna:
– 300.000 tona biodizela,
- 450.000 tona sačme,
- 36.000 tona glicerina,
- 180 tona lecitina koji je važan u proizvodnji lekova.

Razlog više da Srbija ne čeka s proizvodnjom biodizela i uzgajanjem uljane repice jeste i podatak da je njena izvozna cena ove godine bila između 185 i 195 dolara po toni, nasuprot cenama suncokreta od 175 evra i soje od 195 i s tendencijom pada zbog hiperprodukcije. Upravo to pokazuje da repica postaje i najskuplja uljana kultura.

U Srbiji je ove godine proizvedeno oko 5.500 tona uljane repice. Samo je Viktorija grupa ugovorila proizvodnju na 2.200 hektara. Međutim, sve količine su izvezene u Austriju i Nemačku kao merkantilno zrno, jer se gradnja fabrike u Šidu još privodi kraju. Realno je očekivati da će se naredne godine dobiti oko 20.000 hektara pod uljanom repicom, s tim što bi ovoga puta najveći deo trebalo da bude prerađen u prvoj srpskoj fabrici u Šidu.

Ciljne grupe na domaćem tržištu koje će, prema rečima Jelene Mitrović, koristiti biodizel jesu gradsko saobraćajno, komunalna preduzeća, transportni sektor i poljoprivredni proizvođači. Ukoliko se nađe zajednički jezik sa NIS-om (umešavanje od pet odsto u evrodizel, što rade sve svetske kompanije za proizvodnju mineralnog goriva) znatno bi se povećao i plasman na domaćem tržištu. Proizvodnja biodizela po toni, međutim, skuplja je dva i po puta od proizvodnje fosilnog goriva i zato je neophodno da bude on oslobođen akciza i da se nađe u grupi proizvoda sa manjom poreskom stopom. Takođe je značajno i povećanje stimulacije za setvu uljane repice poljoprivrednim proizvođačima. Biodizel, kao gorivo budućnosti, jeste korak napred na putu koji čeka Srbiju za priključenje Evropskoj uniji, ističe Jelena Mitrović.

Vojvodina sama može da proizvede vrlo velike količine uljane repice koja se koristi kao baza za proizvodnju, dok za ostatak Srbija ima mogućnosti da proizvede bioetanol koji predstavlja zamenu za benzin. A sve to zahvaljujući velikim prinosima pšenice i kukuruza, koji se mogu proizvoditi u još većim količinama.

Ovom proizvodnjom smanjila bi se i zavisnost Srbije od uvoza nafte, koja je sve skuplja. Osim toga, uljana repica može da se uzgaja i u centralnoj Srbiji, odnosno u krajevima do 700 metara nadmorske visine.

Jasna Petrović

Evo saljem Vam link na moj blog koji je posvecen biodizelu, a na njemu su fotografije koje sam napravio prilikom probne proizvodnje prve kolicine biodizela u Republici Srpskoj.
http://biodiesel.blog.ba
Kao sto cete vidjeti na blogu, amaterska proizvodnja je moguca. Do sad sam napravio i uspjesno potrosio dosta ovog goriva i prezadovoljan sam kako se ponasa u automobilu. Svima koji rade nesto slicno zelim uspjeh, a ostalima da probaju sami.

U Srbiji, tesxko...da je ovde nekoga briga za ekonomiju, ekologiju i sl. GSP bi odavno furao buseve na LPG...

Malo sam se raspitivao i dosao do raznih recepata za kucnu proizvodnju biodizela. Zato me sada interesuje da li je moguca neka konkretna primena. Da budem realan - ne racunam da cu uskoro voziti auto na to gorivo (vozim yuga na plin), jer cak i ako nekako u kucnim uslovima postignem dovoljnu cistocu i kvalitet, ipak cena proizvedene litre prelazi cenu kupovnog dizela. U najboljem slucaju, kada bih koristeno ulje uspeo da dobijem iz nekog restorana ili slicno, opet bi sve ukupno kostalo oko 10 din. manje po litri...

Zanemarimo, dakle, pricu o automobilima. Ono sto je meni palo na pamet je primena u starim naftaricama. Tu nisu potrebna neka specijalna svojstva goriva, a bila bi to jeftina opcija za grejanje preko zime.
U ovoj temi zeleo bih da se javi neko, ko bi mi mogao reci nesto o proizvodnji ulja. Kako cediti ulje iz raznih biljaka, uljarica i da li je moguce koristiti drugacije biljke ili cak razne korove.
Zatim, interesuje me da li bi za takvu primenu goriva (sa cedjenim i koristenim uljem), mogla da se koristi univerzalna formula. Na primer 10 litara ulja, 2 litre metanola i 55 grama kausticne sode.
Pretpostavljam da za naftarice nije bitan kvalitet goriva.

Pa, ako neko zna nesto o ovome...
Unapred hvala

I? Ljudi sta bi sa bio dizelom?
Jel se voze ljudi na to?
Kazu da steti motoru, da nesto nagriza, ...
Ima li istine u tome?

Radim diplomski na ovu temu ( student Tehnolosko-metalurskog fakulteta ). Interesuju me vrste rezervoara i cisterni za skladistenje i transport biodizela. Pronasla sam o ovome svega jedan pasus ( '' Značajna prednost biodizela u odnosu na konvencionalno dizel goivo je u znatno manjem riziku prilikom transporta. Biodizel je netoksičan i biorazgradiv, tako da, u slučaju ispuštanja iz cisterne, ne prouzrokuje ekološku opasnost. Takođe, biodizel je, za razliku od običnog dizela, manje iritantan po kožu. Prilikom transporta biodizela preduzimaju se zaštitne mere kao i u slučaju transporta biljnih ulja. Međutim, kada se transportuju mešavine običnog dizel goriva i MER-a preduzimaju se iste preventivne mere kao i u slučaju transporta konvencionalnog dizel goriva. Specifičnost transporta i skladištenja biodizela je u u oštrijem zahtevu da se izbegne izloženost goriva vlazi, jer je MER vrlo higroskopan. Biodizel ima nižu oksidacionu stabilnost, a takođe biokomponenta predstavlja pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Pored toga, biodizel ispoljava hemijsku agresivnost prema nekim meterijalima, o čemu treba voditi računa prilikom projektovanja instalacija " ) Trebalo bi mi nesto opsirnije o rezervoarima i cisternama, pa ako neko zna neki sajt, bila bih presrecna!

Hvala unapred!

Hteo bi da postavim nekoliko pitanja. Zanima me kolika su inicijalna ulaganja, u masine za preradu tj proizvodnju biodizela? I na prvom kome mogu prodati glicerin, posto ga trenutno imam 16 tona... HVALA UNAPRED

Zainteresovani za proizvodnju u mini-pogonu? Javite se

Više ne,
tj. od 1. januara ušteda će verovatno biti 50%

Inicijalna ulaganja za kucnu varijantu (400-800lit/dan) proizvodnje biodizela po EN 14214 standardu, su nesto veca od 2000eur. Naravno, treba uvek dodati novca za prateci program kao sto su cisterne za skladistenje i nabavka repro materijala...dakle recimo 3000eur. Par firmi u Srbiji ima ovo u ponudi.
Glicerin se moze prodati, znam firmu koja ga otkupljuje. Negde su u BG-u. Pretpostavljam da to nije cist glicerin, vec tzv "glicerinska voda" koja nastaje kao nusprodukt u proizvodnji biodizela. Ja sam im nudio ali nisu hteli da uzmu jer sam imao male kolicine (10t).

Sto se tice matematike, danas po aktuelnim maloprodajnim cenama repromaterijala, proizvodnja jedne litre biodizela kosta 16din, plus cena ulazne sirovine.

Kada je u pitanju industrijska varijanta masine, koja ima dnevne kapacitete od min 5t, one kostaju oko 15 000eur i proizvodi ih nekoliko firmi u Srbiji.

Rezervoari za biodizel moraju biti ili od prohroma (najcesce 316L) ili od HDPE.

Da li mozete napisati koje firme prozvode opremu za biodizel u Srbiji.

--0-61729642-1300450951=:92793
Content-Type: text/html; charset=utf-8
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

www.bio-dizel.rs to je firma iz Banatskog Karlovca i jedina je u Srbiji koja proizvodi kucne masine za biodizel cenovnog ranga 2-3000eur. Druga firma je Nicro Tehna isto negde iz vojvodine, oni prave industrijske masine od 15000eur pa navise i u saradjuju sa Himelom iz Subotice. --- On Wed, 3/16/11, skove <[email protected]> wrote:From: skove <[email protected]>Subject: Re: Biodizel - ekološko gorivo budućnosti? [elitesecurity.pracenje.teme]To: [email protected]: Wednesday, March 16, 2011, 9:14 PMDa li mozete napisati koje firme prozvode opremu za biodizel u Srbiji.--http://www.elitesecurity.org/p2834000Prijave/odjave: http://www.elitesecurity.org/pracenje#43432Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!esauth:43432:75931fee9727533d4935a4316ba098d9

Ako neko ima višak iskorišćenih masnoća (bilo biljnog, bilo životinjskog porekla) neka se javi jer su mi potrebne veće količine za probu nove tehnologije koja bi trebalo da ima iskoristivost skoro bez ikakvog ostatka (jer se sve vraća u proizvodni proces) i nema nikakvog zagađenja okoline. Za uzvrat može očekivati 1l BD100 za 5kg masnoće.
Uskoro bi trebalo da se zakonski reguliše 5% umešavanja BD u dizel iz nafte, samo da odrede ko će to da radi i evidentira pošto je BD oslobođen akcize. Srbija bi trebalo da ima obavezu od oko 160.000t potrošnje BD godišnje ako hoćemo u EU.
Neko je pitao za "oštećenja". Samo treba zameniti dovodna gumena creva jer ih BD rastapa. U Americi se koristi BD20 (20%) a u Evropi se prodaje i BD100 (samo treba proveriti sa proizvođačima vozila koji modeli mogu da koriste čist BD).

Postovani forumasi, od nedavno na nase prostore stigla je velika svajcarska korporacija koja je pokrenula proizvodnju biodizela i drugih goriva te procesne opreme za sve to u Somboru www.naturaloil.rs Tako da sada imamo tri firme u Srbiji koje prave biodizel procesore. Inace na natural oil stranici cete uskoro moci dobiti instrukcije za proizvodnju biodizela u kucnim uslovima bez skupocene opreme. Takodje tamo cete moci nauciti kako da proverite kvalitet goriva i da prepoznate kvalitetnu opremu.