Kao i u mnogim drugim oblastima pa i u izdavaštvu, pravilo je da nije teško proizvesti već prodati. Pokušaću da vam objasnim put izdavanja knjige na osnovu iskustava mnogih autora sa kojima sam godinama sarađivala.
Ako želite da ponudite nekom izdavaču — nosite gotov rukopis u štampanom obliku od jednog do drugog. Ako se nekim slučajem desi da su zainteresovani, ostavljate rukopis da glavni urednik pročita. To može i da potraje. Ako se posreći da su zainteresovani, sledeći korak je traženje sponzora koji će da pokriju troškove pripreme i štampe. Zašto pripreme kad ste uradili pripremu? Nije dobra – rećiće, u većini slučajeva, tehnički urednik. Lektor će, naravno, pronaći more grešaka, ako ne gramatičkih ono barem stilskih. I onda Jovo nanovo. Priprema teče, prva korektura, druga korektura ili tzv. autorska revizija a za to vreme se čeka novac koji treba da obezbedite. Zovete sve žive, znane i neznane, obećanja... a novac ne stiže na račun izdavača. Najzad sve je gotovo, odobravate za štampu i knjiga kreće. Naravno sve se poštuje po ugovoru koji je vrlo precizan osim roka koji se probija i do nekoliko meseci, a često se pojave i neki dodatni troškovi. Honorar za knjigu najčešće dobijate u dogovorenom broju primeraka sopstvene knjige (koje treba sami da prodate) a drugi deo dobijate procenat od prodatih knjiga...
Ako sami izdajete put je mnogo kraći. Treba vam dobar urednik da „privatno“ pročita knjigu i da realnu procenu, zatim lektor da pročita da se ne biste posle brukali. Dobro bi bilo da imate dva recenzenta, neka poznata imena iz te oblasti (na primer, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta ili neko iz Instituta). Sami nabavljate ISBN broj i nosite poslednji print u Narodnu biblioteku Srbije radi dobijanja CIP-a. Kada je to pribavljeno nosite u štampariju. Cenu knjige formirate na osnovu proizvodne cene puta 3 (u idealnim uslovima). Jedna trećina je štampa, druga je vaša a treća je za distributera (mada se kreće i do 40%, a to znači 6,7% manje vama). Čim dobijete prve primerke knjige jednu ili dve nosite u ministarstvo da pokušate da dobijete rešenje o oslobađanju poreza). Kao autor, imate pravo da odnesete u knjižare, ali moraću da se raspitam u vezi plaćanja jer mi se čini da su nešto promenili. U najgorem slučaju, ako ne ide prodaja, možete da povratite uložen novac snižavanjem cene knjige, ali ostajete bez zarade. Ostaje vam samo zadovoljstvo da ste izdali knjigu.

Lepo ste opisali postupak ali imao bih jedno pitanje: Ako sami tražite sponzore i "skupljate" pare za izdavanje knjige. šta će Vam onda izdavač? Koliko ja znam iz prakse, izdavač je neko ko će da plati pripremu, štampu, promociju, distribuciju i prodaju knjige, poki svu zaradu od prodaje a Vam isplati honorar koji se dogovorite, bilo da je fiskni ili procenat od prodaje.

Kao što ste rekli, najveći problem su pare, i ako ih sami nabavite onda Vam izdavač i ne treba već idete direktno u neku štampariju. Ako već želite izdavača zbog distribucije i prodaje, onda donesete gotovu knjigu i dogovorite se za cenu samo ovih usluga (njihov procenat).

Zaista mnogo Vam hvala na iscrpnom odgovoru.Ovakav odgovor nisam
cuo dugo vremena.
Sada su mi mnoge stvari daleko jasnije.Posto sam ipak resio da knjigu
izdajem sam(lektori i dva recezenta su vec pregledala knjigu i za to se
moze reci da je gotovo) da li bi mogli malo da mi pojasnite samu proceduru
oko izdavanja ISBN broja,od koga da ga trazim i naravno u vezi CIP-a.
I jos jedna stvar da li se nekome na osnovu Vaseg iskustva stampa knjige
zaista ekonomski isplatila. Ovo pitam jer sam odlucio da je sam izdajem
dakle i finansiram pa cisto da znam sta mogu da ocekujem.

Hvala jos jednom.

I damo jos jedna stvar koju sam zaboravio da napisem u prethodnoj poruci.
Da li ste imali iskustva sa prodajom knjige pouzecem.Da li bi to moglo
uspesno da funkcionise.
Hvala jos jednom.

Kad budete izdali knjigu, radi dalje prodaje mozete se prijaviti da uvrstimo vasu knjigu u ponudu. To mozete uraditi on-line, na:
Stranica za izdavace
Tu mozete uneti podatke o autoru, izdavacu, kao i o samoj knjizi.

Goran je potpuno u pravu za izdavače i njihove obaveze prema autorima, sa malom napomenom da su u pitanju poznati autori čije knjige imaju sigurnu prođu. Mislila sam na nove i nepoznate autore – retko da će ijedna kuća uložiti novac na neviđeno. Većina dobrih izdavača gotovo unapred znaju šta ide a šta ne, a naravno da su zainteresovani prvenstveno da zarade. Od slave se ne živi.
Da se vratim na temu i da odgovorim autoru na postavljena pitanja. Velimire, finalni print na papiru (može da ima male ispravke) nosite po ISBN broj u Jugoslovenski bibliografski institut, Terazije 26, tel: 688-927; 687-836. Ovde se plaća gotovinski i sve se završava za manje od pola sata. Print dajete samo na uvid. Da ne gubite vreme nastavite do Karađorđevog parka u Narodnu biblioteku Srbije, Skerlićeva 1 (prizemlje levo), tel/fax: 2452-243; tel: 2451-242 lok. 06; žiro račun: 840-506668-17, poziv na broj: 742311-048204.
Tu treba da ostavite print „da prenoći“ i sutradan će vam vratiti print i dati listić sa potrebnim podacima koje ćete ubaciti na poslednju stranicu knjige. Bitno je da imate kompletan impresum, ime štamparije, naglasite da je autorsko izdanje, broj strana i format knjige. ISBN treba da stoji na zadnjoj korici, a novije knjige imaju i bar-kôd.
Pitali ste da li se neko obogatio od prodaje knjiga. Poznajem nekolicinu koji pristojno žive od prodaje svojih knjiga. Prodaju vrše preko distributera ali i pouzećem. Povremeno izdaju novo, malo prerađeno i dopunjeno izdanje.
Što se tiče štampe, mogu vam dati samo savet da izaberete štampariju koja se bavi samo štampanjem knjiga i ima kompletnu doradu, odnosno knjigoveznicu. Mnoge štamparije će prihvatiti posao ali nemaju dovoljno ni iskustva, ni opreme, ni prostora i mogu da nastanu problemi. Da ste naveli format, tiraž, broj strana, korice, kolore… mogla sam da vam napravim kalkulaciju da vam koristi kao reper. Ne navodim vam štamparije – forum nije mesto za reklamu već za savete i pomoć.
Ako sam vama, ili ostalim članovima foruma makar malo pomogla, biće mi drago.

Hvala Vam mnogo na odgovoru.Sada su mi neke stvari mnogo jasnije.Nadam se da razumete ipak mi je ovo prva knjiga.Sada jos u vezi tih stamparija,ja cu Vam dati podatke a vi mi dajte neki reper kako bi se lakse orjentisao.Za pocetak knjiga ima 135 strana,tiraz je 500 primeraka,format je B5, korice su u tri boje sa plastifikacijom,povez je standardni(ne znam kako se strucno zove ali mislim na ono sto se moze naci kod vecine udzbenika),knjiga je crno-bela stampana na klasicnom papiru.
Eto toliko mogu za sada da se setim ako sam nesto zaboravio slobodno me podsetite.I da koliko brzo stamparije mogu to da odrade(tiraz recimo oko 500 primeraka),pitam cisto da znam kako bi se vremenski organizovao.
Hvala jos jednom na pomoci.

Za to je najbolje da pitaš neku štampariju, jer će ti svaka dati drugu cenu. Moraćeš malo bolje da definišeš zahteve jer "štampa na klasičnom papiru" njima ništa ne znači :-)
Dobra štamparija to izlupa za par sati (računam samo štampu), a one najbolje za manje od sat vremena, ali one se verovatno ne uklapaju u tvoj budžet i a kod njih postoji lista čekanja pa ćeš verovatno sa ovako malim poslom doći na red u maju :-)

I jos jedno pitanje u vezi tih stamparija.Ako neko zna neku dobru
neka mi posalje na mail(po mogucstvu i kontakt podatke) kako ne bi
bila reklama a ja sam gledao razno razne ponude ali posto nemam
iskustva ne bih tek tako da se zalecem sa nekim ko nije provren i ko
verovatno nece uspeti da uradi sve kako valja.
Hvala Vam svima jos jednom.

Dodao bih samo da je malo do knjige a mnogo do trgovine. Ako ce da stoji u knjizarama onda treba razmisljati o reklamiranju.
Drugi nacin je angazovati akvizitere da rade npr. na procenat.
Na ovim prostorima u ovom trenutku ne moze se ocekivati vise od pozitivne nule ako se ne desi neko cudo.
Poenta: proracunajte rizik i isplativost. Takodje i motive: iz humanitarnih razloga stampanje se isplati, ili iz licnih. Za profit ima drugih opcija.

I, da, cene u stamparijama variraju do 60%. Dobro da se raspitujete.

Sretno

PS
eksperiment sa niskobudzetnim (fotokopiranim printovima) tirazom nije za potcenjivanje. Znam ubedljivo najbolju fotokopirnicu u NS, pa ako zatreba pitaj na private ili mail.

Proizvoditi knjigu fotokopiranjem deluje primamljivo jer je jeftino, ali ima jedan skriveni problem; naime, papir koji se zapeče u fotokopirki (ili laserskom štampaču) gubi svoju elastičnost i postaje krut, pa se tako povezana knjiga posle nekoliko godina jednostavno raspada pošto taj ukrućeni papir "razbija" lajmovanu riknu.

Inace, knjiga je kao i svaka druga roba... ko ume zaradjuje, ko ne ume, propada i kraj priče.

evo konkretnog primjera stampanja knjige u sarajevu:

prije nekoliko dana sam razgovarao sa covjekom koji je uradio stampanje knjige u stamapariji u sarajevu /stvarno nisam zapamtio ime stamparije - rijec je o firmi nekog gastrabajtera koji ima >drukeraj< u njemackoj/
covjek /visokoobrazovan/ je odnio na cd-u text pisan u MSWord-u, radi se o nekoj temi iz hemije

podaci o knjizi
-------------
format: A5+
broj strana: 260 /18 color strana/
papir: offsetni 70/80g
korica: color na debljem papiru, naplastificirana
uvez: lijepljenjem /bez ikakvog sivenja/
knjiga je bila gotova u istoj sedmici kada je predan cd /znaci 3-4 dana/
cijena: 1.000 kom = 1.500 EUR - placanje odmah
-----------------------------
napomena: covjek je prvi puta bio u toj stampariji /nije stara musterija/

knjigu sam licno pregledao - stampa nije losa, kao ni uvez

pitanje: da li je ovo povoljna cijena stampanja? /bez obzira u kojoj drzavi/
...........ako moze i komentar

To je definitivno prevelika cena... i to cak i za Beograd, gde su cene dosta više nego u manjim mestima po Srbiji.
Ovako odokativno, to ne bi smelo da pređe 1000 eura... 1200 maximum.

POzz svima,
moj slucaj je sledeći, imam izdavačku kuću ("Radost" V.Plana ) koja izdaje publikacije za decu, časopise, sveske sa elementima početnog pisanja, radni listovi iz matematike, didaktičkih igara... Uglavnom radimo sa ustanovama iz okruga, a cilj nam je da to poslovanje proširimo, publikacije su kvalitetnog sadržaja i rade ih ljudi koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom. Pošto za marketing nemam dovoljno smisla, vec duže vreme tražim osobu, odnosno nekog trgovačkog putnika koji bi te publikacije nudio vrtićima, školama, knjižarama tj. prodavao. Ne znam da li postoje neke marketinške kuće,bilo kakva preduzeća koja pružaju odredjene usluge marketinga, prodaje, distribucije i ostalog ??
hvala

Vladimire,
reci mi šta si uradio sa svojom knjigom ??
Da li našao izdavača, štampariju itd ??

Najpre pohvala za Vašu izdavačku kuću koja misli na najmlađe.

Pre no što počnete da tražite osobe za marketing, distribuciju i plasman podsetiću Vas samo na jedan detalj. Svaka publikacija, časopis... tog tipa, mora da ima mišljenje Ministarstva prosvete Republike Srbije br. ... da je, taj časopis ili bilo šta drugo, učilo ili priručnik za...
Jedino na taj način možete da ponudite školama ili predškolskim ustanovama takve publikacije. U ustanovama vaspitno-obrazovnog tipa prvo će Vas pitati za pismeno odobrenje od Ministarstva i ako ga imate nastaviće razgovor. Ukoliko šaljete cirkularno pismo određenim ustanovama, obavezno naznačite mišljenje Ministarstva.
Mnogo uspeha u daljem radu.

Naravno da je za svaku publikaciju potrebno mišljenje Ministarstva, naravno sve publikacije koje smo do sada izdali imaju saglasnost Ministarstva, takodje, zbog toga što knjiga-časopis ima edukativan karakter, oslobođena je od poreza. Ponude smo slali na adresu mnogih dečijih ustanova, ali smo u 90% slučajeva odbijeni za dalju saradnju, jer već uzimaju od tog i tog... U većini slučajeva u pitanju je novac, zato što neka druga izdavačka kuća da veliki procenat vaspitaču, direktoru, nadzorniku itd, a na žalost niko ne pita decu i njihove roditelje šta oni misle o tome, nego samo donesite toliko i toliko. Ovo su neki ekstremni primeri korupcije, ali nije svuda tako. Čini mi se da je od ove godine uveden zakon koji se tiče baš slobodnog izbora uđzbenika. Izgleda da ću lično morati da se potrudim oko marketinga, tj. da posetim što je više moguće vrtića i ponudim im svoja izdanja, što bi mislim bilo najplodonosnije.

Thank's to mimar !

Pozdrav svima,

Kao sto znate ja sam se odlucio da sam izdam knjgu i jos uvek trazim
pravu stampariju(ukoliko neko ima povoljno resenje neka mi posalje
na mail-ranije sam vec naveo parametre stampe-500 primeraka,papir 80gr
offsetni,crno cela stampa,korice 3 boje sa plastifikacijom,135 strana).

Gde vi stampate knjige? Interesuje me kako na primer vi stampate u
Velikoj plani? Verujem da su cene povpoljnije nego u Beogradu.Ako
nesto imate sto bi mi odgovaralo javite mi.

E i jos jedna stvar,kako bi i ja mogao da dodjem to resenja Ministrastva
prosvete kojim se moja knjiga preporucuje za koriscenje jer takodje ima
edukativan karakter.Lako cu je osloboditi poreza ali me ovo bas zanima.
Imam neke preporuke profesora ali kome bi trebao da se obratim u
Ministarstvu prosvete,sta mi je potrebno od dokumentacije,koliko traje sama
procedura i slicno(da li je to moguce posto iza mene ne stoji izdavac)?

Unapred hvala na pomci.

Velimir

> za knjigu ne bih mogao ništa fixno da ti kažem, koja bi cena bila, ima još par detalja koji moraju da se ustanove, možda ćeš morati da dodaš ili čak oduzmeš stranu, dve, tri, da bi se sve lepo uklopilo kod štampe, očigledan primer, imaš knjigu od 135 strana, pošto oni štampaju na tabaku na kome staje 8 x A4 (136/8=17), pa da bi se sve lepo uklopilo prema štamparskom špiglu (šablonu) moraćeš da dodaš jednu stranu, nadam se da ti to neće biti veliki problem, sve ćeš lepo znati kada sirov materijal odneseš u štampariju.

>uhhh, nije to jednostavno, nisam 100% siguran koja je procedura trenutno, jer stalno se menjaju nadležna Ministarstva od kojih se dobijaju mišljenja, jedno vreme je bilo Min. za informisanje, pa za kulturu, sad je nadležno Ministarstvo za prosvetu. Kao prvo i obavezno to je da moraš da nađeš izdavača jer kao pojedinac ne možeš da izdaš knjigu !!! Koliko mi se čini, ti si završio knjigu, odštampaj je, korice i sve baš onako kako treba da izgleda, idi u bibliografski zavod, pa u CIP. To ubaciš na zadnju stranu knjige sa isbn brojem koji si dobio. Kako mi je sad keva rekla, treba da odštampaš knjigu pa tek onda da šalješ zahtev nadležnom Ministarstvu u kome ističeš da je tvoja knjiga edukativnog karaktera jer će .... i te smatram da je ta i ta knjiga od posebnog interesa za kulturu seljaka itd. Jedno je sigurno a to je da za časopis ne treba mišljenje već samo issn broj.
Verovatno ovo deluje malo zbunjujuće, i verovatno da imaš dosta pitanja, slobodno mi piši na [email protected] ili [email protected]. Želeo bih temeljno da porazgovaramo o ovome i naravno da ti pomognem koliko god mogu da izdaš svoju knjigu što pre !!!
CYA

Imas ovde na es lika s nikom Paramecijum. Taj se bavi izdavastvom i u malom prstu ima sve kombinacije da se jeftino a dobro odstampa knjiga. Baci mu privatnu poruku.

Eto, za sve ovo vreme niiko nije spominjao ništa o problemima distribucije knjige, a nismo nešto čuli ni cene (sem u BiH).

Što se tiče cena, preporučujem da potrošite nekoliko dana da bi poslali ponude u veći broj štamparija koje imaju iskustva u izdavanju knjiga, kako je Mimar dobro napomenula. U Novom Sadu je npr. neverovatna konkurencija štamparija (ima ih sigurno preko 300) i dobim odabirom može se lepo uštedeti na štampanju. Najveća ušteda se postiže ako dođete u situaciju da proračunati broj tabaka papira sami kupite po povoljnoj ceni, jer se svi štampari kunu u visoku cenu zbog cene papira. Kada iz priče izbacite papir, tada pregovarate samo o njihovoj proviziji za štampanje. Što se tiče odabira štamparija, najjednostavnije je da odete u neku knjižaru, da pregledate knjige koje vam se dopadaju (sa aspekta kvaliteta štampe) i da tamo pročitate koje su to štamparije radile.

Takođe, bilo bi dobro da porazgovarate sa nekim ko je iz vaše branše prodavao svoju knjigu/e i da pokušate da saznate prodajne tiraže. Ako kojim slučajem imate mogućnost da prodate knjigu u tiražu preko 500 komada i ako imate dovoljno sredstava, što je veći tiraž cena štampanja je značajno niža (ovde se računa i cena papira).

Što se tiče distribucije, lično poznajem čoveka koji izdaje redovno knjige iz oblasti arhitekture i ima stalnu klijentelu. Nakon izdavanja svakog izdanja kupuje nova kola :) Ceo sistem radi putem slanja poštom veoma kvalitetno urađene brošure, a naručivanje je isključivo pouzećem.

Preporučujem vam da napravite sajt za predstavljanje knjige i da koristite Google AdWords za oglašavanje, neće vas koštati iznad 20 EUR mesečno za područje SCG (pogledajte u vašem slučaju sajt www.poljoprivreda.info).

Ako ne uradite dobru proveru narudžbina pouzećem, prosečan broj vraćenih porudžbina je 1/10 (na svakih 10 poslatih knjiga, jedna vam se vraća nazad), gde su vam troškovi slanja pouzećem klasičnom poštom (u zavisnosti od težine knjige) između 1.5 i 2 EUR, a vraćena knjiga se dodatno naplaćuje oko 1.5 EUR.

Ako želite da radite dominantno prodaju knjiga pouzećem, morate da proučite šta čita i gleda vaša ciljna populacija i da tamo platite oglašavanje.

Ako želite da vam se knjige pojave u knjižarama i hoćete sami da distribuirate knjigu, to znači da morate ići od knjižare do knjižare i nakon toga proveravati stanje, tražiti naplatu i sl. Dobro je da vam neko objasni gde se vaše knjige mogu dobro prodavati, a gde malo teže. Dovoljno će biti da vam kažem da ja moju sledeću knjigu kada je budem pisao, sigurno neću sam distribuirati, jer je to posao za sebe. Problem u ovoj državi je što skoro da ne postoje organizovani distributeri koji nisu izdavačke kuće. Ako sami izdate knjigu, teško ćete ubediti nekog izdavača koji ima razvijenu distribuciju da preko njega prodajete vašu knigu. Inače, ako želite ozbiljnije efekte od prodaje knjiga po knjižarama, onom ko vam distribuira knjigu morate ponuditi rabat između 50 i 60%.

Kada vam izađe knjiga, bilo bi poželjno da napravite konferenciju za štampu, ili da ciljanim redakcijama pošaljete saopštenje o izdavanju knjige.

Kako ne bi bilo pametno da stavite veliku cenu knjige, vaša okvirna zarada bi trebalo da bude izm. 1.5 do 2 EUR po knjizi, što daje maksimalan rezultat od 1.000 EUR ako prodate sve knjige u neodređenom periodu, s tim da je to sigurno manje, jer ćete neke knjige poklanjati, itd.

Iz svega navedenog prethodno, razmislite o mogućnosti da sa nekom izdavačkom kućom koja ima više izdanja iz poljoprivrede (a ima inače produkciju od jedne knjige na nedelju dana ili na dve nedelje), da sa njima napravite dogovor o izdavanju, jer ćete na taj način obezbediti podršku promocije i distribucije, a da vi finansirate štampanje. To nije lako ispregovarati, ali mislim da se vredi protruditi, naročito ako uspete da obezbedite i neki honorar.

Hvala svima na odgovorima.Mislim da smo prilicno detaljno obradaili
ovu temu.Mene jos samo zanima kako se moze doci do tog resenja
Ministarstva prosvete o preporuci za koriscenje knjige.
Mislim da bi time zaokruzio jednu celinu.
Da li je to moguce s obzirom da cu knjgu sam izdavati.

Pitao sam sve moguce od ministarstva(koje mi nije odgovorili) pa do
nekih prijatelja ali niko nije znao da mi kaze.

Ako je neko upucen oko procedure neka mi javi.Hvala jos jednom.

Velimir

Ovo bih ipak osporio.
Štamparije ne vole da im drugi kupuju papir i vrlo često će vam reći da papir koji ste kupili nije dovoljno kvalitetan, da ne prima boju, falta, apciguje i šta sve neće smisliti; imaće mnogo škarta i možda će tražiti da se dokupljuje i na kraju, ukoliko je posao relativno mali (nekoliko stotina kilograma papira) može se desiti da pokušaj uštede ispadne kontraproduktivan.

Štampari vole da štampaju na hartiji koja im odgovara i svaki iskusniji u tom poslu pronašao je vrstu papira koja mu leži i ovladao je tehnikom korišćenja. Štamparske mašine su različite, boje su različite, načini štampe (vrte vlaženja su različite) i izbor papira treba prepustiti onima koji od toga žive.

Evo jedan živi primer: vidim ja u nekoj štampariji, čovek radi kolore na nekoj jeftinoj češkoj hartiji, radi tiraže u desetinama hiljada primeraka, na jednobojci, sve ispada natprosečno dobro; pasuje iako izmedju prve i cetvrte boje prodje po deset dana, uzmem istu tu hartiju da uradim posao u drugoj štampariji i nastane fijasko. Posle nekoliko nedelja maltretiranja, sve smo morali da bacimo, prvi otisak je bio super, ali već na drugoj strani počela da se čupa boja, kada su krenuli naredni prolazi boja sa papira preko valjaka dospela u bojanik i promenila izgled boje... magenta u prvih sto primeraka liči na magentu a u poslednjih sto tamnobordo... užas. Posle svega pitam onog prvog štampara kako uspeva da radi na toj hartiji kada je ona u suštini loša i ne prima dobro boju i čovek mi se nasmeje u lice: "Da, tajna je u jednom sastojku koji sipam u boju da bi se odmah sušila... ali to je moja tajna. Dođi da štampaš kod mene pa ćeš dobiti dobro uradjen posao."

Ima beskrajno mnogo faktora oko papira i nikako ne bih početniku u izdavaštvu preporučivao da iskušava sudbinu zbog eventualne uštede od desetak evra.