Super tema ime
Pratim.. Svidja mi se sto idemo malo u tom smeru sa teorijom na forumu.. nekoliko takvih tema,da se dotaknemo svega, ako bude kvalitetno,i dosta toga receno neka mod.odluci dal da bude topovano, za buduca pokolenja.. jer znanje je moc, i jedino ono sto mozemo da ostavimo i prenesemo,svakom koga interesuje,ovim putem.

Prva liga misao!

Evo što je naš stručnjak Ilimzn napisao na ovu temu. Tekst je prijenos s drugog foruma, ali mislim da će biti svima koristan.

Moja su iskustva s trafoima raznolika...

Pocet cu s toroidima jer je pokazan posebni interes. Po meni je to vrsta transformatora koju ljudi zapravo najmanje razumiju, upravo zato jer zbog (pre)naglasavanje njihovih pozitivnih karakteristika ljudi cesto generaliziraju da su najbolji i dalje ne razmisljaju. Na zalost, u realnim aplikacijama to uopce nije slucaj.

Jezgre toroida se najvise proizvode na 3 nacina - motane (od trake od istog materijala kao EI jezgra), i amorfne, koje se dijele na sinter i lijevane. Za obicne smrtnike ove dvije slobodno mozemo zaboraviti... premda se i meni dogodilo da mi jedan nas poznati proizvodjac namota 2 trafoa na amorfnoj jezgri jer je pukim slucajem ostalo od neke narudzbe za van.
Bitno je reci da je velik broj proizvodjaca torusnih trafoa na to trziste usao pojavom halogene rasvjete. Naizgled, to ne bi smjelo imati uticaja, ali ta povijest se cesto manifestira cak i kod motanja trafoa po narudzbi. Radi se o tome da neki proizvodjaci imaju unaprijed pripremljene jezgre s primarima. Proracun transformatora za rad s halogenom rasvjetom i onog za rad s ispravljacem s kapacitivnim filtriranjem na izlazu je sasvim razlicit. U prvom slucaju je opterecenje cisti otpor, i namotaji se mogu racunati do zadnjeg militesla gustoce polja. Ovakav trafo spojen na klasicni ispravljac ce zujati, grijati se, proizvoditi rasipno polje, ukoliko se optereti vec i s 10% nazivne snage. U svrhu stednje, ima dosta proizvodjaca koji zrtvuju faktor regulacije da bi trafoi bili upotrebljivi na ovaj nacin bez povecanja jezgre (a time i kolicine zice), dakle bez povecanja cijene - time da namjerno koriste tanju zicu u namotima, kako bi otpor namota limitirao maksimum pikova struje koji se javljaju kod ispravljanja s kapacitivinim filtriranjem. Ovakvi su trafoi vrlo cesti u poluvodickim pojacalima koja rade u klasi AB.

Toroidni trafo koristi 3 svojstva toroidne jezgre da postigne smanjene dimenzije za istu snagu:

1) Motana jezgra omogucava maksimalno koristenje magnetske anizotropije. Magnetska anizotropija je ovisnot permeabilnosti jezgre o smjeru toka polja kroz materijal. U trafo limovima se pojavljuje radi nacina proizvodnje limova, valjanjem. U smjeru valjanja su amorfne strukture u leguri lima 'poslozene', tj. orijentirane, i u tom smjeru jezgra ima cnatno veci prag zasicenja. Kod torioda je jezgra motana od trake koja je proizvedena valjanjem u smjeru motanja, pa je time takva jezgra efikasnija po datom presjeku. Ovo svojstvo toroidi dijele s konceptualno slicnim R i C jezgrama.

2) Buduci da je jezgra motana od jednog komada trake, ili je po definiciji od jednog amorfnog komada, nema koncentriranog zracnog raspora koji ogranicava maksimum gustoce polja, i stvara rasipno polje. Ponovno, ovo omogucava bolje iskoristenje jezgre - ali, smanjuje toleranciju na pojavu bilo kakve istosmjerne komponente polja, bilo radi pojave sitosmjernih struja kroz namote, ili razlicitih struja kroz isti namot u pozitivnoj i negativnoj poluperiodi napona. Ovo svojstvo dijele s R-jezgrama, dok su C-jezgre radi postojanja raspora vise imune na to, ali je i iskoristivost jezgre nesto manja.

3) Namotaji su distribuirani po cijeloj jezgri sto omogucava smanjenje duljine zice potrebne za dati broj navoja. Uz to, moguce je napraviti lezgru okruglog presjeka pa time jos vise skratiti zicu za dati presjek jezgre (krug ima najmanji opseg za datu povrsinu). Transformator je manji i otpor namotaja takodjer, cime j epoboljsana regulacija - ali, smanjenje otpora namotaja povecava maksimum pikova struje kod ispravljanja, pa lakse dodje do zasicenja jezgre. Osim toga, cijela je jezgra zatvorena unutar svih namota, sto povecava kvalitetu magnetskog 'spoja' medju namotajima, tj. smanjuje rasipni induktivitet - ali, buduci da je rasipn iinduktivitet takodjer ogranicavajuci faktor za visinu pikova kod ispravljanja, opet je takav trafo lakse preopteretiti. Na kraju, cak i najjednostavnije namatanje kod torioda daje razmjerno niske kapacitete medju namotima i konsekventno visoke rezonantne i gornje granicne frekvencije, sto na prvi pogled izgleda idealno, no istovremeno znaci da je toroidni trafo vrlo los filter za smetnje u mrezi, kao i za curenje smetnji iz izpravljaca (spomenuti pikovi itd) prema mrezi.

Mislim da bi iz ovog trebalo biti jasno da se nista ne moze dobiti besplatno, niti se ista moze zanemariti bez obzira koliko dobrih svojstava neki element imao.

Kako namotati 'dobar' toroid? Za pocetak, kod namatanja traziti proizvodjaca da racuna s manjom maksimalnom gustocom polja. Tipicno se to radi s 1.8-2 Tesla, a preporucljivo bi bilo s 1.5, ili za neke posebne aplikacije (npr kad se ocekuju ogromni kapaciteti filterskih kondenzatora) i manje. Takav ce trafo biti znatno veci za istu nazivnu snagu - ali ce se ista moci i izvuci iz njega, umjesto da se dobije pregrijavanje, izoblicenje valnog oblika prema mrezi i rasipno polje. Ponekad je vrlo tesko natjerati proizvodjaca da to i napravi jer cesto vec unaprijed imaju izracunate tablice s zavojima po voltu za datu jezgru, kao i potrebne duljine zice za nahraniti motalicu. U tom slucaju, to se moze izvesti na prevaru - narucite trafo s naponima svih namota pomnozenim za faktor cca 1.2-1.3 (npr. umjesto 230 -> 24, sa 280 -> 29) - za ekstremne slucajeve 300V napon primara umjesto 230, uz isto toliko smanjenu nazivnu snagu u odnosu na tipicno motanu jezgru. Osim toga, ponekad se isplati namjerno stanjiti zicu, pogotovo za preimenzioniranu jezgru - najvise za pojacala u klasi AB koja imaju vrlo velike filterske elektrolite - pri kontinuiranoj maksimalnoj snazi (sto se u stvarnosti nikad nece desiti van testiranja) ce se takav trafo nesto vise grijati i regulacija ce mu biti nesto losija, ali ce zato filterski kondenzatori, a pogotovo diode biti puno manje optereceni, uz znatno (ponekad i radikalno) smanjenu osjetljivost na smetnje iz mreze, kao i generiranje smetnji prema mrezi.

Tko je pazljivo citao, zna da sam gore vec pokrio R i C jezgru. R jezgra je zapravo pokusaj da se izbjegne placanje patentiranog uredjaja za motanje, i donekle ubrza samo motanje, po cijenu profiliranja lima od kojeg je namotana jezgra, tako da ista ispadne okrugla u presjeku. Iako ovi trafoi slove za posebno kvalitetne, zapravo ih ima sve manje jer je u medjuvremenu patent toroidne motalice istekao.
S druge strane, C jezgra je spoj dobrih svojstava toroidne i klasicne EI jezgre - radi se zapravo o jezgri slicnoj toroidnoj, koja je prerezana i polirana u paru tako da ponovnim spajanjem rez potpuno pase uz minimalni, ali ipak postojeci, zracni raspor. Taj zracni raspor zrtvuje jedan dio iskoristivosti presjeka jezgre za jako povecan imunitet na istosmjerni disbalans, i smanjenje problema s zasicenjem radi umjerenog povecanja rasipnog induktiviteta. Na zalost, pravi bum u upotrebi toroida je ove jezgre ucinio vrlo rijetkima. Zgodno je jos napomenuti da je C jezgre spojene unaprijed, moguce namatati i na opremi za toroidne trafoe, cime je moguce uz zracni raspor postici i smanjenje rasipnog polja, kolicine zice, i medjunamotajnog kapaciteta. Postoje cak i toroidni trafoi s rasporom koji su upravo napravljeni na ovaj nacin, jedino sto se pocelo od motane ili amorfne toroidne jezgre koja je prerezana, polirana i zatim spojena s rasporom, te namotana kao klasicni toroid. Plitron i VanDerVeen su radili ovakve trafoe.

Na kraju smo stigli i do klasicnih EI jezgri. Na zalost, masovni prelaz na toroide je znatno pokvario izbor raspolozivih limova za srednje snage (od cca 50-1000VA), tako da je jako tesko u normalnoj prodaji naci tanke limove kakvi e koriste za npr. audio trafoe. S druge strane, tehnologija zastite lima je napredovala pa je moguce napraviti jezgru koja ima efektivni presjek znacajno blize geometrijskom.
Klasicni trafoi se motaju za gustoce polja do 1T, no ponovno, za rad s ispravljacem s velikim filterima, bolje je da ta cifra bude cca 0.8T. Ponovno, to daje vecu jezgru za istu snagu, i skuplji trafo. Iako je cak i mediokritetni EI trafo lakse spojiti s ispravljacem bez pojave problema kakvi su moguci s toroidom, ukoliko se radi o klasicnom mreznom trafou (dakle, konstrukciji koja ne zahtijeva specijalno motanje tipa multifilarnost ili interleave), propisno napotani toroid ce biti kvalitetniji, premda ne i radikalno manji a posibno ne znatno jeftiniji. No, bit ce tisi i s manje rasipnog polja, za sto je kod EI jezgre u pravilu potrebna nekakva impregnacija.

I jos ovaj tekst, isto od Ilimzna u vezi motanja

Prilicno se velika cuda daju napraviti i s normalnim jezgrama ako je proizvodjac voljan slusati, ili znas kako ih 'prevariti' da rade nesto sto njima pase a zapravo je po tvome.
Evo, jedan slucaj je bio moj upit o tzv. jednoslojnom motanju. To je nacin motanja koji je moguce lako izvesti samo kod toroida, i koji zapravo ima vecina masina za motanje.
Kod toroida postoje 3 vrste jezgre za isti presjek, a razlikuju se po odnosu visine i sirine presjeka. Standardna jezgra ima unutrasnji promjer jednak trecini vanjskog, sto znaci da jedan sloj namota ima po unutrasnjem obodu zicu do zice, dok po vanjskom za vaki namot ostaje mjesta za jos 2 sirine zice, koje se ispunjava u slijedecem sloju namota. No, postoji i nacin namatanja gdje motalica manipulira jezgrom tako da se namotaji slazu po vanjskom obodu jedan do drugog a po unutrasnjem obodu jedan na drugi, prije nego se vrsi pomak jezgre. Na taj nacin ono sto bi normalno bila 3 sloja namotaja napravljena kroz 3 puna okretaja jezgre prilikom njihovog namatanja, postaje jedan okretaj, a masina mota jedan namotaj, pa pomakne jezgru za debljinu zice nazad, pa preko toga drugi namotaj, pa za 2 debljine napred, pa jos jedannamotaj, pa onda za jednu debljinu naprijed, i sljiede 3 namotaja pored ova prva tri itd. Ovakav namotaj ima minimiziran napon nedju susjednim namotajima, s tim da se krajevi namota moraju ostaviti malo razmaknuti. Na moj upit moze li to izvesti, jedan poznati proizvodjac je pitao sto je to uopce, a kad sam objasnio, covjek je rekao, aaaaa, uvijek sam se pitao zasto nase masine imaju tu postavku i cemu uopce sluzi.

S druge strane, jedan drugi proizvodjac je bez problema ponudio potokariti jezgru na nestandardnu dimenziju, da bi stala u zadane gabarite...

Ovisi kako je napravljena jezgra. Amorfne se mogu tokariti bilo kako, jedino sto za neke jako specijalne jezgre se to ne radi jer opterecenje materijala tokom tokarenja mijenja povrsinsku kristalnu strukturu pa se time jedan dio povrsine presjeka jezgre 'pokvari'.
Motane se jezgre uvijek mogu stanjiti (plosnatiji trafo). Kod suzavanja jezgre (visi trafo ali manjeg promjera) problem je skinuti nekoliko slojeva namotanog lima bz da se sve skupa ne odmota. Nekada su motane jezgre bile tockasto zavarene na kraju, danas su uglavnom ljepljene, slicno kao C-jezgre. Uz malo paznje mogao bi se odrediti smjer motanja i u tom smjeru bi trebalo vrtiti jezgru prilikom tokarenja. Alternativno, ali puno neurednije, moglo bi se jednostavno 'oguliti' par slojeva lima, iako s danasnjim ljepilima mislim da bi to islo jako tesko. Najjednostavniji nacin je naruciti jednu od3 standardne jezgre - tzv. visoku. Ako se ne varam, odnos visine i sirine jezgre je priblizno 1.5:1, dok je kod standardne 1:1. Inace je moguce naruciti bilo kakvu jezgru, cak i prilicno apsurdnih dimenzija, ali kao i uvijek, problem je minimalna narudzba. Osobno sam u jednom pojacalu vidio kombinaciju gdje su zakljucili da motanje jezgre za dva vrlo razlicita transformatora omogucava ustedu ako se mota s jednakom trakom. Tako je jedan trafo ispao manje-vise standardan 350VA toroid, dok je drugi imao isti vanjski promjer ali tek kojih centimetar siroku jezgru, iste visine.
Jos jedan nacin je namotati trafo tako da se skupa stave dvije jezgre - imao sam i taj slucaj. Bitno je samo dobro ili ih zalijepiti skupa da ne vibriraju (dvokomponentno ljepilo za vise temperature je sasvim OK), ili, izmedju staviti tanki elasticni separator. U mom slucaju radilo se o ovoj drugoj verziji - jezgre su sljepljene tankom dvostrano ljepljivom spuzvom (cca 0.5mm) prije inicijalnog omatanja izolacijom, Sve ostalo su odradili sami namotaji.
Na kraju, moguce je napraviti 'stacking' dva trafoa, sto je dosta skuplje ali ima potencijalno znacajne prednosti po pitanju rasipnih polja za one koji razumiju kako medjusobno spojiti namotaje.

by Ilimzn, preuzeto sa Audiofil foruma.

ziki,BRAVO i za tebe i za Ilimzn! Ako imas jos sta slobodno "prevuci" ovamo,u jednom tvom postu pise vise nego u svim odgovorima koje sam ikad dobio. PRVA LIGA!
(pozdravi Ilimzn u nase ime prvom prilikom! )

Mislim da je tema blago rečeno bez veze. Niko od vas se neće suočiti sa pravljenjem transformatora, već će većina da kupi gotov po specifikaciji.

Ne slazem se sa Zeonom da je teme bezveze! Tacno je da ce vecina kupiti gotov transformator ali mozda se u ovoj temi nadju i odgovori sta da trazi prilikom narucivanja takvog trafoa. Na to nisi mislio. Cccccc! :) Drugacije bi ti razmisljao da kuci imas bakarnu zicu, motalicu sa brojacem i mogucnost da kupis EI limove, mada mozda se i varam...

Ziki svaka cast. Dobro si se setio da stavis te ilimzn-ove post-ove u vezi transformatora. Spremicu neka pitanja pa cu postaviti ovde.

Za sada imam samo jedno. Zasto se masovno preslo sa EI na torusne transformatore? Razumem da je torus manjih dimenzija i tezine, ali sta je sa ostalim karakteristikama koje su bitne za audio? Dobar Ei trafo je podjednako skup, a mozda i skuplji od torusnog kada se narucuje! Barem je tako bilo pre jedno 4-5 godina kada sam se raspitivao o ceni.

Blago se ne slazem sa gsn.Zeon-ovom konstatacijom.
Mislim da se ne radi o pravljenju transformatora (mada i to nije na odmet ) nego ako vec koristimo nesto, zasto je na odmet da ljudi ostanu uskraceni za materiju sa kojom rade? Sta i kako, i zasto je to tako? Ako vec treba i neko da kupi trafo po nekim specovima, zasto da ne zna konkretno sta te vrednosti znace. Sta je bolje a sta losije i zasto je to tako. Koliko nas uci i cita nesto sto mu mozda u zivotu nikad nece trebati, ili pak naprotiv mozda bas zatreba za dve-tri ili deset godina?

Tipican primer, imamo dosta ljudi koji rade na racunaru godinama. i to solidno rade u onome sto su naucili.. dal' to blo programiranje, neki CAD pa makar i word ili open office..a da ne znaju razliku izmedju RAM memorije i HDD-a.. i kad nesto krepa, blenu i cekaju da im neko pogleda hardware.

Sa druge strane, lupam , i kardiovaskularni hirurg iako pretezno radi operacije na srcu, nije cesao stolicu XY godina da ne bi znao celu anatomiju coveka, ili da bi mislio da covek umesto mozga ima ganglije, jer to nije njegova oblast. "Ja operisem srce i krvne sudove - nista me drugo ne interesuje"

To je neko moje misljenje, (nadam se i vecine vas forumasa) ako vec radis sa necim, onda moras znati gro stvari o tome.

Kod kuće imam i motalicu a i dosta lak žice i mogu da namotam transformator do 500VA. Naravno motam samo prigušnice za skretnice.

Moje mišljenje je da skoro i nema novih EI limova a rasklapanje starih transformatora radi istog je mukotrpan posao a i prljav za kućne uslove.

Za istu snagu torusni transformator je bar 30% manjih gabarita od klasičnog a to je po meni i najvažnije.

Dalje, torusni transformatori imaju manje delova a samim tim i manje vremena za proizvodnju.

Eto moje mišljenje u vezi pro i kontra, ipak je ovo 21 vek, mada transformatori za aparate za zavarivanje i dalje se prave kao klasični.

Ali tendecije su da i noviji aparati imaju svičerska napajanja.

Ako sam ja dobro pročitao početak teme niko nije pitao u vezi motanja transformatora, već
Tu je Aleksandar mislio verovatno na položaj u kutiji, koji je tip bolji od nekog drugog i zašto, oklapati ili ne itd

Ova tema je vezana za transformatore, bilo sta u vezi sa njima. Aleksandar je bio brzi od mene i otvorio je temu koju sam ja takodje planirao.



Ima na par mesta da se kupe EI limovi, na Petlovom brdu postoji firma koja ima raznorazne EI limove i sve sto je potrebno za motanje istih. Za kucne uslove je umereno prljav posao a za one koji imaju radionicu ili dvoriste nije nikakav problem. :)

Imate kod mene na raspolaganju u dvorištu celu letnju kuhinju,šporet za grejanje i sve što treba.Čak i čist seoski vazduh.Eto uslova za motanje koliko volimo.A i prodavnica nam je blizi mada su tu i burići sa godištima.Samo napred.

Hvala na pozivu!

zeoN,da obrisem temu ako je ti je bas toliko bez veze? Mislim da to mogu,treba samo da obrisem prvi post...

Ma jok.

Ondak dobro!

Imam par pitanja:

-Za koje svrhe i cemu sluzi viseslojna izolacija?
-Cemu sluzi slepi zavojak?
-Da li treba zahtevati kod poruzbine prema specifikaciji trafo od npr 400VA motan na jezgru za 500VA?

Dalje nesto vise oko ponasanja u upotrebi. Probao da pratim velicinu struje kroz primar opterecujuci pojacavac do maximuma (tik pred klip) na 100Hz, 1Khz i 10Khz. True-rms voltmerat ima po specifikaciji na opsegu Vac do 6V mogucnost da prihvati frekvencije 45-500Hz i na opsegu od 1000Vac f od 500Hz do 1Khz. Meni uvek stoji na autorange, za izmerenih 20-ak volti on je na otklonu do 60 a za taj opseg ne stoji nista u spec. Ne znam zato da li su mi merenja bila tacna jer sam na isprobane 3 frekvencije dobio 3 iste vrednosti napona.
Najcudnije mi je od svega bilo to sto mi je ampermetar pokazao najmanju vrednost struje pri 10Khz, a pri 100Hz i 1Khz nije bilo razlike. Jesam li ja u nekoj zabludi ovde?






_{[Ovu poruku je menjao d.veljko83 dana 14.10.2011. u 19:47 GMT+1]}

Evo malo prepisivanja iz jedne knjige

Mains transformers
A toroidal transformer is useful because of its low external field.
It must be mounted so that it can be rotated to minimise the effect of what stray
fields it does emit. Most suitable toroids have single-strand secondary
lead-outs, which are too stiff to allow rotation; these can be cut short and
connected to suitably-large flexible wire such as 32/02, with carefully
sleeved and insulated joints. One prototype amplifier I have built had a
sizeable toroid mounted immediately adjacent to the TO3 end of the
amplifier PCB; however complete cancellation of magnetic hum (hum
and ripple output level below –90 dBu) was possible on rotation of the
transformer.
A more difficult problem is magnetic radiation caused by the reservoir
charging pulses (as opposed to the ordinary magnetisation of the core,
which would be essentially the same if the load current was sinusoidal)
which can be picked up by either the output connections or cabling to the
power transistors if these are mounted off-board. For this reason the
transformer should be kept physically as far away as possible from the
high-current section of the amplifier PCB.

Au prijatelju,da ti ne radis u pekari?

E to još nisam probao
Sinoć sam kao krenuo da sređujem hard naiđem na ovu knjigu i tu je bio kraj.

Eto prva tri pitanja za grupu koja tek treba da se sastavi.

Moje neznanje:

-kako se hladi torusni transformator? (obzirom da opstrujavanja vazduha oko njega gotovo da i nema)
-kako postavljati a kako NE POSTAVLJATI transformatore unutar kutije pojačala i predpojačala bilo da su EI,C,CC,O(ei,"ce" transformatori,"ce-ce" transformatori,torusni transformatori...) ? poželjno bi bilo opisati fizički oblik magnetnog rasipanja.
-čime umanjiti magnetno rasipanje oko transformatora,da li je to moguće uraditi "u svojoj garaži" i kojim materijalima?
-gdje(u kojim uređajima ili u kojim radnjama) tražiti/očekivati takve materijale koji će ublažiti uticaj magnetnog rasipanja oko transformatora
-da li u magnetnom rasipanju učestvuje više gvožđe transformatora ili sami namotaji?
-koliko pomaže bakarni lim oko namotaja transformatora kojeg najčešće nalazimo kod transformatora japanske proizvodnje?
-kako i koliko utiču magnetne silnice transformatora na kondenzatore ispravljača? prvo za njih pitam obzirom da su im oni uglavnom najbliži u svakoj kutiji,jer su fizički to dve najveće komponente gotovo svakog pojačala
-....

Biće toga još,a kad pretpostavimo da je spisak kompletan tražićemo ljude spremne da nam odgovore.

Bilo bi mi drago da se postavi još po neko pitanje ne bi li eventualnim odgovorima dobili što kompletniji tutorijal u jednoj temi.

Negdje sam procitao da postoje limovi za oklapanje trafoa ali nigdje nisam nasao da se kupe, koji je to metal u pitanju ?

Taj metal se zove Mi metal.

Evo mog misljenja (o pojedinim stvarima sam vec pisao ali ajd sad) ...

Kao prvo, sansa da pojacalo zuji/bruji zbog toga sto je u blizini transformator je relativno mala; osim ako niste prolazili ili obmotavali neoklopljenim nf kablovima oko transformatora . Naime, potrebno je relativno velika jacina magnetnog polja u tackama gde su provodnici od plocica da bi se tu indukovao neki napon. Zamislite jedan provodnik od par centimetra duzine (vod na plocici) koji je udaljen 10cm od centra jezgra (gde je najjace magnetno polje, kako se ide van tog centra jacina polja drasticno pada), i sta mislite koliko ce napona da se tu indukuje? Pa naravno nista! Ili bar zanemarljivo malo ... Samim tim, ukupni uticaj blizine trasformatora na plocicu je skoro nikakav. Namerno kazem "skoro" jer teoretki moze da ima uticaj ali se u prakticnim i amaterskim uslovima to skoro ne racuna.

Oklapanje transformatora se ovo "skoro" jos vise smanjuje. To su vise kozmeticke fore ... a i kako nekome prodati pojacalo od par stotina/hiljda evra ako u njemu nema takvih fancy fora

Dalje, vezano za EI vs Torus jezgra, torusna jezgra daju vecu snagu za isti gabarit. Dodatno, torusna jezga mogu da imaju malkice bolje iskoriscenje. Ostalih elektricnih razlika prakticno nema. Oba daju savrsen sinusoidni napon na sekundaru i tu je kraj!

Ono sto moze da ima veze sa brujanjem je sledece:

1) Kvalitet ispravljackih elektrolita
Osnovni parametri osim kapacitea i maksimalnog napona su gubitci u kondezatoru. Sto veci gubitci to vise struje prolazi kroz njih "dzab-dzabe". Ovo posledicno moze (ali i ne mora da znaci) da pravi problem ukoliko nije dobro ozicena masa ili je mali CMRR. Zato se u boljim pojacivacima stavljaju elektroliti sa veoma malim gubitcima. To su oni elektroliti izpisani zlatnom stampom i po pravilu su nekoliko puta skuplji od obicnih za isti kapacitet/napon.

2) Common mode rejection ratio (CMRR)
Ovo je osobina sklopa da se "izoluje" od uticaja promena napona napajanja nad signalom koji se obraduje. Moderni (operacioni) pojacivaci imaju jako veliki CMRR od 100dB (neki primerci cak i preko 130dB), sto znaci da ce sa tolikim odnosom promena u napajanju da utice na signal. Imajte u vidu da ispravljac sa grec/elco ne moze da proizvede savrsen jednosmerni napon vec napon koji "talasa". Ovo se moze lako videti preko osciloskopa kada se gleda napajanje i osciloskop prikljuci na "AC Couple". Koliko ce to da talasa zavisi opet od elektrolita i mirne struje koje pojacalo vuce.

3) Razvodjenje mase po principu zvezde
Po meni ovo je najvaznija stvar. Prenosim deo teksta koji sam vec pisao.


Da bih vam bar malo "docarao" koliko to veze ima, pogledajte slike i objasnjenje ispod njih na stranici 25 i 26 ovog dokumenta:
http://www.ti.com/lit/ds/symlink/tas5630.pdf

BTW: U pitanju je TSA5630. Integralac za audio pojacivac od neverovatnih 600W!!! Naravno, klasa D!

Miki da li bi bio ljubazan da nam skiciras idealno (po tebi) ozicenje jednog pojacala ?
Mnogo se brate namucimo oko gradnje nekog pojacala a onda pogrijesimo u osnovnoj stvari - ozicavanje.

Dostavljam skicu propisnog ozicenja za audio pojacivace.

PS: Ovo ima smisla samo ako je propisno uradnjena AMP PCB

Pretpostavljam da je prikljucak na sasiju po geometriji sto blize tački zvjezdastog spajanja.
Kraj jednog i kraj drugog sekundara se spajaju i idu u tacku, ali, sta ako nisam u mogucnosti da odredim gdje je pocetak a gdje kraj jednog i drugog sekundara (ovo se cesto dogadja kod torusa obmotanih neprozirnom trakom i zalivenog u bezbojni lak).
Ovo sto si skicirao ide u arhivu, svaka cast.
Pozdrav, BP

Ako je u pitanju pojačavač za kućno slušanje izbegao bih uzemljenje.

Izbacio bih osigurače u kolu sekundara, nepotrebno se presecaju vodovi.

Što se tiče transformatora i određivanju početka i kraja sekundarnih namotaja veoma prosto:

Prvo povežeš po jedan kraj sekundara kratko ( to su dva kraja koji idu na masu ), zatim spojiš instrument na slobodne krajeve.

Uključiš transformator u mrežu, ako je izmeren napon zbir onda si dobro povezao početak kraj, početak kraj.

Da se nadovezem,

Sta u slucaju dual mono? Onda se mase oba kanala moraju spojiti pa na sasiju? Ovo me kopka od ranije, sto se onda toliko truda ulaze da se ta napajanja odvoje ako ih na kraju opet povezemo?

Sto izbeci uzemljenje pri kucnoj upotrebi?

...a ako na voltmetru stoji 0 to znači da umjesto jednog kraja sekundara kojeg si spojio u zajedničku tačku trebaš spojiti onaj slobodni kraj jer su se naponi istog intenziteta a suprotne faze međusobno poništili. U suštini ništa eksplozivno niti destruktivno se ne bi desilo.

Da ne ostane neodgovoreno,pošto i mene interesuje:

Opet dual mono,.ako je vec dual mono po meni je najbolje potpuno odvojiti ta dva pojacala.
Ono bas fizicki,Lepo izgleda pojacalo pored Z.kutije.
Druga stvar izgleda da je spajanje masa direktno na samoj plocici pojacala,to se moze samo sa dva greca.Svasta se isprobavalo.
Nesto kao ovo:

Napajanje za Dogc-a H,druga je odradjena nesto kao ova,manja je+ sto su na grecovima mali hladnjaci.

Ovo je bilo predvidjeno za modusa,sem sto sam umjesto ovih dioda ubacio stari dobri grec od 35A,bilo bi fino da sam ubacio i dva greca ali sve je ovo probno:))
Stvarno se ne smatram nekim znalcem,ovo je samo nabrzaka napravljeno i pomeni trebalo bi izbjegavati predebele vodove,izmedju kondezatora,neki daleko pametniji ljudi,mjesto gdje su + - kondezatora namjerno smanjuju,meni je to Ilmzin objasnjavo ali djaba bitno je da radi.....
Mislim da o ovome mnogo vise znaju drugi pozdrav:))

I sta na kraju sta rekosmo, dual mono, zajednicko napajanje i zvjezdasto ozicavanje ili odvojena napajanja i kakvo onda ozicenje???

Iz Viktorovog uputa izvukoh ovo:

http://www.audiofil.net/forum/...&KW=transformator&PN=6

i ovo:

http://www.audiofil.net/forum/...&KW=transformator&PN=3

Zavisi sa kojom količinom novca raspolažeš?

Za dual mono (dva modula/plocice u jednoj kutiji), spajas isto kao sto sam predlozio na skici. Dakle, sve + vodove od plocica na + elektrolita, - vodove na - elektrolita, SVE mase u jednu tacku, prikljucak za zvucnike i ulazni cincevi izolovani od kutije i to je to.

Zaboravih da napisem, ako imas mogucnosti, bolje je da imas 2 posebna ispravljacka modula jer se tako smanjuje struja kroz provodnike i problem koji sam vec opisivao. U tom slucaju bitno je da opet masu napravis po principu zveze. Sta god da napravis, samo masu trpaj u jednu tacku i nece biti problema ;)

BTW: Postoji i zadnja/najbolja varijanta sa 2 grez-a za jedan ispravljacki modul, ali dok ne konsultujem kolegu nebi da pisem o tome.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 27.10.2011. u 20:46 GMT+1]}

Čekamo, ....

ZeoN-e, ne raspolazem bas nekom lovom ali ima se materijala (trafoa, grecova i elektrolita) samo ih treba pravilno upotrijebiti...

Ko želi neka pročita

http://www.tnt-audio.com/clinica/ssps1_e.html

http://www.tnt-audio.com/clinica/ssps2_e.html

http://www.tnt-audio.com/clinica/ssps3_e.html

neke stvari su mi sad jasnije a neke tek nejasne. U svakom slučaju čitanje ne odmaže.

Da li se pominju dc-servo, strujni kapaciteti pojacavaca, bd tranzistori, visok/nizak stepen povratne sprege kao ocena kvaliteta dizajna, odnos dzula po amperu struje, crnji od najcrnjih scenarija na 8/4/2 oma, PUNA elektronska naponska stabilizacija, harman kardon 680 ili marantz 11XX ili tako nesto. Ako bar nesto od ovoga fali da ne citam uopste.




_{[Ovu poruku je menjao d.veljko83 dana 29.10.2011. u 23:50 GMT+1]}

Nema, batali čitanje.

I pod (nije ajpod) stare dane covjek nesto nauci

Ako procitate svoje postove unatrag vidjecete da su vam ponudjeni tekstovi ili nerazumljivi ili smece:dajte neki koristan tekst,ili link sa tekstom vrijednim citanja,ako takav postoji... Svi smo mi po malo strumpf Mrgud ,ali aman! Moze li neka konstruktivna kritika da "padne" a ne samo "shitfuckgarbage" ? Mrgud je i radio sa ostalima,nije samo govorio "Ja mrzim..." Naravno da svako ima pravo na svoje misljenje,ali misljenje bez obrazlozenja kao da je tudje misljenje barem se takav utisak stice citanjem. Sto se mene tice evo jos jedne teme u kojoj ne vrijedi ista pokusavati,jer je svaki pokusaj trinaesto prase,reanimacija lesine. Pozdrav i sretno!

http://www.youtube.com/watch?v=AJHD7yBCnWg


_{[Ovu poruku je menjao 44250 dana 30.10.2011. u 06:05 GMT+1]}

Sto se teme kao teme tice, dodjosmo do istog zakljucka, nazalost. Mozda se miki javi i dopuni svoj zapoceti post, videcemo.
Svoj doprinos mogu dati izkljucivo u vidu novih pitanja a voleo bih da je obrnuto. Tako stoje stvari ali verujem da to vec znas i sam.

Sto se ostalog tice,
moje misljenje koje sam izneo u kome nisam usamlljen na vise mesta. Malo manje ima veze sa konkretnim tekstovima, malo vise sa potpisanim ali to je duga i druga prica. Nazalost izgleda da svi imamo nekog svog "neutrina". Samo je ovaj nas izgleda malo suptilniji pa zamoli ljude da mu naprave amp da bi zaradio. A ja ne volim kicenje tudjim perjem pa to ti je.

Nisam jos uvek uspeo da dodjem do kolege (jako je zauzet) i da mi objasni tacno u cemu je caka sa dva grez-a.

U sustini, ono sto sam hteo da pokazem/objasnim je vec predstavljeno u ovom textu:
http://www.tnt-audio.com/clinica/ssps2_e.html

Mislio sam da ne idem mnogo daleko ali se bojim da opet ne ostanem nedorecen i da ce se opet shvatiti pogresno pa je red da kazem ono sta mislim.

Bori se unapred izvinjavam na ovom postu ali s obzirom da je prvi ovakve vrste od kada sam na ovom forumu a bice i zadnji racunam nece mi previse uzeti za zlo.

Imam jake razloge da sumnjam u ovog strucnjaka. Razlozi se nisu javili od pre 10 ili mesec dana vec od ranije od kada sam poceo da se interesujem za ovu oblast i poceo da pratim raznorazne forume.

Ovi tekstovi po nacinu kako su napisani ne donose nikakvo revolucionarno otkrice niti ulazci duboko u problematiku nude neke smernice i putokaze citaocima koji bi iz njih trebalo da formiraju nekaku osnovu da dalje ucenje i razumevanje materije. Ili ti skraceno i ja sam mogao uz polucasovno konsulotovanje wikipedie da napisem ovo isto. Da li bi me to cinilo renomiranim i respekovanim strucnjakom iz oblasti?

U vreme kada su bili pisani (moguce da bese i jedan slican clanak koji datira od malo ranije) mozda nije bilo elektronskih blagodeti u sadasnjem obimu ali zato su postojale i tada slicne materije u pisanoj formi pa opet dodjemo da isto. Boraveci po raznoraznim forumima uvideo sam sablon koji sam upravo i naveo a evo opet cu:



Stim sto bi se korigovao oko relacije dzula i struje u relaciju dzula i napona (pisao sam po secanju) sto ne menja sustinu jer se ja ovde ne bavim striktno cinjenicama vec njihovim ciljem. A cilj je u ovom slucaju islkljucivo matketinski i za svoju dobrobit. O tome svedoci i prekinuta saradnja sa pisanjem za toticni sajt upravo razloga sukoba interesa koliko je meni poznato.

Idemo dalje sa bliskim "eventom" u komsijskom dvoristu:
http://www.diyaudio.rs/topic/4072-sta-biste-vi/page__hl__razvijem
Ovo je samo jedan biser ima ih vise.
Zakljucke ostavljam svakome ponaosob ko je zainteresovan da procita a ja cu naravno izneti svoj koji je malo siri ali cu pokusati u 2 recenice. Kada strucnjak (inzenjer valjda ili kako god) dobije konkretna pitanja a na njih umesto takodje strucnih i preciznih odgovora (koji bi posvedocili o poznavanju materije) da advokatske, a sve pod parolom da madjionicar ne otkriva svoje trikove, meni je sve jasno. Pri tom se sve to desava na tlu diy zajednice gde su stavovi o takvom pristupu svima dobro poznati i ukorenjeni.

Zloupotreba ovakvih foruma u cilju sopstvene afirmacije i marketinga nije ni vredna komentara. Iritiran sam pricama o profesionaliznu (u koji sam imao prilike licno i sopstvenim ocima da se uverim pa znam o cemu pricam, a mogu i da potkrepim fotografijama ako treba).

Moj post par mesta iznad nema nikakve veze sa tobom Aleksandre niti sa tvojim izborom linkova da se razumemo. Na njima ne stoji nista sto je netacno ali bitna je pozadina i njhova dalja konotacija.
E sad ti meni objasni koja je razlika izmedju njega i onog urednika (valjda) Emitera? Da li se njihov pristup sustinski razlikuje i da li su im ciljevi razliciti? Meni se iskreno cini da ne previse.

Ja se ne bavim ovde lovom na vestice niti cu se bilo kada vise oglasiti na ovakav nacin (pogotovu ne na ovom mestu) ali brate nakotilo se svega i svacega pa dave i gnjave i muljaju i nedaju da se dise!

Eto tolko od mene i o mom (a ne tudjem) misljenju.

I samo jos jedna napomena, ako ne stavim par smajlija u postu ne znaci niti da sam ljut, niti iritiran a ni uvredjen, vec da samo hocu da nesto napisem sa malo ozbiljnijim pristupom.

_{[Ovu poruku je menjao d.veljko83 dana 30.10.2011. u 11:40 GMT+1]}

D.veljko83 otisla je ova tema daleko,i bas ne vidm razloga da bi se neko naljutio zbog onoga ili ovoga.
Strucnjaka ima raznih,ja licno nevjerujem u strujne filtere,kablove od 1000E(one za uticnicu 220V)i tako te brljljlj stvari.
Ali bas svi mi imamo svoje misljenje,i ne vidim svrhu da neko podigne nos zbog nekog teksta,ono sto ti pises stoji,procitao sam post i to mi lici na onoga ne nesretnoga "makedonca".
O znanju ovih ili onih nebih da pricam,posto i sam ne znam nista,apsolutno,nista vezano za audio.
Lov na vjestice je svugdje prisutan,ovdje najgore prodju ljudi poput G.Bore,nasa stara bolest je jedanput ne valjas ili nesto ne uradis nikada nisi valjao.
Vec je doticni Gospodini B. par puta popljuvan od likova,ne ljudi i ostale jada i tuge ovo zemaljske.NE ZASLUZENO I NICIM IZAZVANO!!!!!
Iste "hajde da napravimo forumsko pojacalo" mene bas i ne interesuje,sve sto se objavi na netu je javno,vec je Pedja Rogic nesto tako dozivio,da ne duljim...
Pozzz

Koja je vrijednost ovog elementa (mislim da je u pitanju vrsta otpornika) vezanog u primar trafoa zajedno sa ovim kondezatorom od 220nF ?

I jos nesto;
Induktivnosti (motano na feritnoj jezgri) spojene u seriju na oba kraja (tj. pocetka) primara mreznog transformatora, znaci i na "nulu" i na "fazu" - u kojoj mjeri to pomaze u "filtraciji" u mreznom dijelu?
Evo kako izgleda

@boro62promaja spoemnuti otpornik lici da je 9,1ohm 1W. U kombinaciji sa rednim kondezatorom pravi RC filter. Iskreno nemam trenutno vremena da izracunam vremensku konstantu pa da vidimo sta tacno to sprecava. Mislim da je za filtriranje visih ucestanosti i pikova da ne odu u mrezu.

Vezano za prigusnicu koju si spomenuo, to sluzi takodje za filtriranje pikova i smetnji da ne odu u mrezu. Uglavnom se koriste kod switch-erskih ispravljaca koji bez takvih filtera bi pravili ogromne smetnje u mrezi i smetali ostalim uredjajima na liniji. Nece da smeta ako stavis tu prigusnicu na primar transformatora zajedno sa pratecim kondezatorima. Tamo gde si skinuo tu prigusnicu bilo je i specificnih kondezatora (2 do 5, zavisi od konstrukcije) ;). Takav sklop se zove RSO filter i trebao bi da ima uzemljenje.

Potpuno se slazem sa Vama. O ovakvim teoretskim stvarima raspravlja se uglavnom na usko tematski odredjenim simpozijumima. Bavim se gradnjom elektronskih uredjaja uglavnom iz oblasti automatike, industrijske i elektronike a oduvek audio tehnikom. Dobro namotan transformator je osnova dobrog uredjaja. Nazivni napon i zadata struja koju moze da da je to sto nama treba. Ako je to ispostovano mi dalje o trafou ne moramo da razmisljamo. Lako je ispitati performanse doticnog trafoa odgovarajucom mernom tehnikom. Za ljude koji se bave audio tehnikom, vazno je napomenuti da torusni trafo ima veoma malo rasipno magnetno polje. Klasicni trafoi imaju vece rasipno polje i uglavnom se oklapaju kako bi pravili sto manje smetnji. Torusni trafoi utrenutku ukljucenja povuku veliku struju. Trafoi namotani na klasicnom EI jezgru su meksi i sporije povlace struju iz mreze. Inace dobri su i jedni i dugi,vazno da zadovoljavaju zadate parametre.

O.K. Slazem se !

Ej ljudi, ili smo mi prestrogi kad je u pitanju trafo za napajanje nasih audio projekata ili nas velike firme varaju ko' lude. Evo sta sam nasao neki dan kod mog dobrog komsije Stoleta (fotke u prilogu):
Dynacord pojacalo (slev) - raskopano, nema elektronike, ostala "samo" dva trafo-a, evo karakteristika;
-presjek jezgra = 22,5cm kvadratnih (znaci oko 500W snage)
-napon sek. = 2x43V - bifilarno
-debljina zise sek. = 1,3mm
-po gore navedenom struja sek. = 3,38A const.
-po gore navedenom snaga sek. = 290,68W
I sve bi se fino uklopilo u okviru navedenih karakteristika da na kutiji ne pise "RMS 500W per channel". I to bih razumio da je "made in PRC" ali pojacalo je staro 20 godina min. a pored toga je i Dynacord u koga sam bas imao povjerenja.
Pozdrav, BP

Tekniks ima duplu A klasu cini mi se, ovo mozda dupla D klasa ;)


Salu na stranu, nisam pametan vise. Ali i verujem vise sebi nego li natpisima na bilo cijoj kutiji.

Pozdrav za Stoleta!

@boro62promaja Bice da nas firme "debelo" foliraju ...

Opet malo da pojasnim sta se tu radi ...

1dB je jedinica koja je postavljena tako (bar za audio tehniku) da subjekat (covek) moze da primeti razliku izmedju dva nivoa snage. Znaci ljudsko uvo moze da primeti razliku i da kaze da je jedan signal jaci od drugog ako je bar za 1dB jaci. Po definiciji (za RMS snagu), da bi se jedan signal cuo jace 1dB, signal (zvucni pritisak) mora da bude duplo vece snage (npr 10W nasuprot 20W). E sad samo mozemo da zamislimo kako nas firme na finjaka varaju ... Npr, za pojacalo od tkz 500W RMS u AB klasi (recimo da ima 50% iskoriscenja), moze da se isprojektuje ispravljac i od 1000VA (sto bi bilo "fer") i od 800VA i od 700, 600VA a da mi kao subjekat ne mozemo da kazemo da se to cuje slabije ili bar "jedva" slabije. Tek ako bi ispravljac bio 500VA (znaci 250W RMS izlaza) mi mozemo da kazemo da se to cuje slabije za 1dB!!! I onda na kraju proizvodjac kaze "decibel tamo vamo sta to ima veze, retko ko ce to da primeti" a njima u pojacalu nekoliko stotina vati manje potrebno za trafo, elco, hladnjake ... :)

<sub>[Ovu poruku je menjao mikikg dana 05.11.2011. u 16:57 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao mikikg dana 05.11.2011. u 17:05 GMT+1]</sub>

Samo sto ja mislim da su takva dva transformatora bila u toj Dinacord kutiji
a otprilike znam i odakle su .Tako da se dinacordu nema sta prigovoriti
tj. prijeklo tog kao i oni kocka tranzistori

Da li je moguce (u stvari koliko je pozeljno) transformatore (mrezne) postaviti unutar kutije u horizontalnom polozaju i ako to nije pozeljno (pretpostavljam zbog prostiranja silnica magnetnog polja) kako ga je (ih) najbolje rasporediti-postaviti?

Niko nista ?

44250, sto me neupozori da ne postavljam teska pitanja ?!

Odgovori su teški, pitanja ne.

VA (W) i RMS nisu isti pojmovi i ne mogu se porediti. samo o tome se radi.

audio signal nije konstantan, nego promenljiv, i zato je skoro nemoguce odrediti tacnu snagu na izlazu,pa se pribeglo RMS merenju gde najvazniju ulogu igra napon amplitude,kao pribliznom odredjivanju snage za odredjenu frekvenciju u sprezi sa otporom. Cesto se i RMS brka sa sinusom, iako ima dosta dodirnih tacaka,ali u stvari nije isto.

A da pojedine firme varaju i farbaju, to je cinjenica cesto navodeci stvarni RMS dodatno deljen sa 0.6 ili 0.7, kao stvarni,a u stvari nije ni maksimalni pik napona na izlazu,zbog same konstrukcije izlaznog stepena, kao i railova i samog napona napajanja.

+ i ovo sto je @Mikikg naveo.. db tamo-vamo, sta ima veze a pogotovo kod velikih snaga, ima veze..

Kratko samo da se nadovezem na problem oko razvodjenja mase i napajanja po principu zveze ...

Pogledajte kako to "ozbiljni" konstruktori rade!



Ceo clanak ovde (nije direktno vezan za ovu temu):
http://e2e.ti.com/support/ampl.../62800/301500.aspx?PageIndex=2

Ja cu opet o transformatorima,
gdje je optimalno mjesto u kutiji za smijestanje trafo-a (da li isto vazi i za toruse i za "kockaste" trafo-e),
ako u kutiji imam dva trafo-a, koja je najoptimalnija pozicija i koji polozaj (uspravno ili horizontalno) bi trebalo da zauzimaju,
i jos nesto bih predlozio; da se malo detaljnije pozabavimo ozicenjem i umasivanjem u zvijezdu (ono sto je mikikg skicirao je odlicna stvar jos samo vise detalja oko strujnih petlji koje se javljaju izmedju ulaznih i izlaznih masa i nacina za eliminisanje istih)....
Pozdrav, BP
P.S. Evo ovo sam nasao na forumu za koji je Viktor negdje (ne znam gdje) postavio link, pa da krenemo odatle i od onog sto je vec mikikg narisao

_{[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 13.11.2011. u 09:34 GMT+1]}

Po nekom ne-pisanom pravilu, mrezni trafo bi treba biti sto dalje od mesta gde je nivo signala najmanji (ulazni konektori, predpojacivac) kako bi sto manje mogao da utice sa svojim zracenjem na signal/sklop. Obicno je to pozicija gore-levo u kutiji. Sad, da li postaviti hor/ver, 90/180 stepeni ... na to pitanje vec ne znam odgovor. Odgovor na ovo pitanje mozes da dobijes eksperimentalnim putem!

Uzmi neki "razbucani" stari kasetofon ili vokmen, (ali sa ispravnim amp) i skini glavu za traku i ostavi je sa sve zicama povezanim na ostatak elektronike. Onda prikljuci neki transformator na struju i sa glavom od ovog kasetofona se pomeraj okolo jezgra i "hvataj" magnetno polje! Na ovaj nacin ces tacno da pronadjes smer/poziciju magnetnog polja jer ce pojacani signal (brum) sa glave da menja intenzitet. Takodje, ovako mozes da utvrdis da li oklapanje ili specificna pozicija trafoa ima uticaj i kako se ponasaju torusi nasuprot "kocki". Prenesi nam iskustvo ako budes ovo probao .... ;) BTW: Moze umesto glave od kasetofona da se koristi i HAL senzori ali je to prekomplikovano ... a moze i bilo koji elektromagnet pa na neki amp (jezgro od releja i sl) ...

Sve u svemu, ja mislim da pozicija trafoa nece imati neki znacajniji efekat na sam pojacivac. Ono sto MOZE da ima podosta uticaja su kondezatori i njihovo razmestanje (tkz Decoupling Capacitors), pored ozicenja mase i ostalih stvari koje sam vec pisao. Ovo oko kondezatora je jako fino i slikovito prikazano u prikacenom PDF dokumentu pocevsi od stranice 21 (inace odlican dokument koji bi valjalo u celosti procitati).

73 de YU3MA

Drug macolakg,sta vi kazete na ovu problematiku,kakve transformatore birati u napajanjima,kako ih okretati i gdje smjestati,sta izbjegavati a cemu pribjegavati pri izboru transformatora? Volio bi da procitam i vase misljenje o svemu ovome,svasta smo do sad nadrobili ovde ali ne dodjosmo do konkretnih stavova opravdanih iskustvom. Eto,ja vas molim a vi kad budete mogli,imali vremena i inspiracije... Veliki pozdrav!

Mogu priloziti jednu finu knjigu iz 1966.

Posto sam je pozajmio na kratko, bilo mi je najbrze da je fotografisem.

Uploadovacu koliko moze da stane u jednu poruku, pa vi skinite i spojite u jedan folder.

Pocinjem:

2) evo jos:

Neke fotke su preskocene. To su one neuspele, koje sam opalio ponovo :-)

3)

4)

5)

6)

7)

Eto, to je to. Mislim da ce mnogima koristiti...

Uf, zabolela me je ruka od kliktanja misem :-)

@macolakg hvala puno na zalaganju i ovolikom trudu! Ja cu sve ove tvoje slike da malo spakujem u jedan PDF pa cu postaviti negde za download jer je nezgodno ovako za pregled ...

Nego imam jedno pitanje, nije bas direktno vezano za temu ali je prvo "sledece" posle transformatora :)

Vidjao sam na nekim shemama od audio pojacivaca da se na ispravljackim diodama postavlja paralelno kondenzator, dakle grez + 4 blok kondezatora, zasto se to radi i kakav efekat to ima u sklopu ispravljaca?

Macolakg,veliko vam hvala za ovo što ste uradili,a vama mikikg za ono što ćete uraditi!

Evo nesto malo zgodnija varijanta za citanje u PDF formatu knjige Transformatori i prigušnice - Prof. dr ing. Tihomil Jelaković
https://rapidshare.com/files/3...ransformatori_i_prigusnice.pdf

@mikikg

Hvala mikikg u ime svih, sto si uredio knjigu. Odlicna je, poput ostalih iz tog vremena (kao Dr. Bozo Metzger sto je pisao), laka, razumljiva i puna korisnih podataka.



Kondenzatori na grecu imaju vise uloga:

- simetrisanje parazitnih kapaciteta dioda kada su zapornom stanju (vrlo pozeljno kada ispravljac ima relativno mali
probojni napon, posto su po dve diode prakticno vezane serijski, za vreme ostrijih tranzicija veci napon preuzima
ona koja ima MANJI zaporni kapacitet )

- smanjenje dU/dT kod prelaznih pojava koje mogu doci iz utikaca (opet sprecava proboj dioda)

- ujednacavanje RF napona izmedju uredjaja i sekundara trafoa (poboljsava se EMI karakteristika, poput Y kondenzatora
kod manjih SMPS napajanja )

----------------------------------------------------------------------------
Napisacu u sledecem postu nesto o prelaznim pojavama iz utikaca...

Nesto o prelaznim pojavama koje mogu doci iz mrezne uticnice ili nastati pri iskljucivanju pransformatora.....

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Statistika o prelaznim pojavama koje se javljaju u nasoj standardnoj mrezi od (sada zbog EU) 230VAC kaze sledece:

- dnevno od jedan do pet naponskih udara amplitude do 500Vpp, u trajanju do 5mS, energije do 500mJ
- nedeljno jedan do dva naponska udara amplitude 1KV, u trajanju do 5mS, energije reda par Dzula

Red velicine prenaponske pojave koja nastaje na primaru transformatora u trenutku njegovog iskljucenja moze dostici i vise od 2KV, u trajanju od par mS i sa energijom koja zavisi od velicine transformatora.

Takve pojave su kratkotrajne i na ispravno napravljenom sklopu obicno ne izazovu stetu, ali svaki put, takva pojava se priblizava opasnoj granici koja moze dovesti do proboja ispravjljackih dioda (nekima bezrazloznog i neobjasnjivog, obicno ga pripisu losem kvalitetu).

Opasnost od prelaznih pojava udarnog karaktera pociva na brzini promene struje u vremenu, tj. njenoj "strmini".

Paradoks je sto: ako nam je bolji mrezni prekidac (koji brzo rastavlja) opasniju pojavu cemo izazvati na primaru naseg transformatora :-)

Impendansa napojne mreze je konacna (bez obzira sto je mala), i sve je manje sposobna da "upije" prelaznu pojavu ukoliko je pojava "strmijeg" karaktera (veliko dU/dT ili dI/dT). Takve pojave onda, u znacajnoj meri zavrse u nasim uredjajima koji su prikljuceni na mrezu...

Rekli bismo: nebitno, imam transformator od 100VA u uredjaju i ono sto za tako kratko vreme on moze preneti na sekundar, ce zavrsiti u velikim Elko koje imam iza ispravljaca, i izazvace na njima nebitan porast napona...

E, tu lezi problem !!!

Snaga koju na svoj sekundar moze preneti klasicni mrezni transformator zavisi od: velicine jezgra i FREKVENCIJE struje kroz namotaje. (zavisi jos od mnogo cega, ali su za ovaj slucaj znacajna ova dva parametra ).
Moguca preneta snaga linearno prirasta sa frekvencijom struje. Dakle, transformator od 100VA@50Hz, moze preneti na svoj sekundar 200VA@100Hz, 400VA@200Hz, 800VA@400Hz, 1600VA@800Hz itd.. itd.

Prelazna pojava koja traje npr. 0,1mS, ima osnovni harmonik na 5KHz, i takvu prelaznu pojavu nas transformator od 100VA moze preneti na svoj sekundar sa snagom od 10KW !!!

Naravno, kada bi mu dovoljno dugo dovodili takvu pojavu na primar, transformator bi se brzo pregrejao i pregoreo.
Medjutim, posto je pojava kratkotrajna i jednokratna, temperatura transformatora neznatno poraste, ali definitivno takva pojava bude "ispucana" iz sekundara sa snagom od 10KW.

Verovatnoca "prezivljavanja" nase ispravljacke sekcije zavisi od njene TRANZICIONE impendanse, i sto je ona niza, verovatnoca "prezivljavanja" je veca.

Niska tranziciona impendansa naseg ispravljaca se postize na sledece nacine:
- od ispravljackih dioda (ili Graetz-ovog spoja), PREDENIM paricama odvesti ispravljen napon pravo na nozice bulk Elko
- paralelno svakoj diodi u ispravljacu staviti keramicki kondenzator (moraju biti sva 4 ista) reda 1-5nF (ponasa se kao
niska impendansa prema prelaznim pojavama)
- paralelno bulk Elko staviti takodje keramicki kondenzator reda 100nF
- radi zastite ostalih sklopova njihovo napajanje uzeti sto direktnije sa nozica bulk Elko (ni u kom slucaju sa bilo koje
tacke vodova koji idu od bulk Elko do greca).
- ne stedeti na RSO filtru na primarnoj strani trafoa (takav najcesce skoro u potpunosi "proguta" prelaznu pojavu)
- paralelno primaru transformatora postaviti RC clan (serijski 150 ohm + 47nF/630V), jer cemo tako spreciti sopstvenu
proizvodnju :-) prelaznih pojava pri iskljucenju transformatora i drasticno povecati vek glavnog prekidaca

----------------------------------------------------------------------------------------------
Sve prethodno navedene mere ce inace poboljsati imunost naseg pojacavaca na smetnje iz mreze (a ima ih u obilatim kolicinama) i generalno poboljsati njegove sveukupne osobine.

Pozdrav

Prednosti i mane torusa,EI,C,CC transformatora? Kojima vi tezite a od kojih bjezite kad su u pitanju napajanja audio-pojacala i pred-pojacala? Kako birate odnos snaga pojacalo/transformator i koliko kapaciteta stavljate u odnosu na potrosnju po grani napajanja? Oprosticete mi zbog ovog bombardovanja pitanjima,ali bas me interesuju i vasa misljenja. Veliki pozdrav!

@44250

Vazi. Rado cu odgovoriti cim dobijem malo vremena.

Naravno,nikakav problem. Samo lagano i bez ikakve presije.

Izbor transformatora prema aplikaciji:
------------------------------------------------------
Torusni transformatori:

-Torusni transformatori se odlikuju najmanjim rasipnim magnetnim poljima zbog oblika jezgra.
-veoma "tvrdom" karakteristikom (najmanji pad napona u sirokim granicama opterecenja) sto je posledica odlicne
sprege primar sekundar i najmanjeg termogenog otpora namotaja u odnosu na ostale transformatore.
-minimalnim mehanickim vibracijama i minimalnom bukom (zujanjem) zbog specificne konstrukcije.
-najvecim stepenom iskoriscenja reda >99% (ukoliko proizvodjac nije stedeo na jezgru i zici :-).
-kada su pravilno konstruisani ne zahtevaju nikakvo magnetno oklapanje kod upotrebe u pojacavacima snage.
-obicno im je jezgro od hipersil lima i neretko rade sa magnetnom indukcijom reda 1,6-2,2T.

Mane su im:
-losa i nesigurna izolacija izmedju primara i sekundara.
-osetljivost na mehanicka ostecenja.
-neophodan termoosigurac i "slepi" namotaj vezan za uzemljenje radi povecanja bezbednosti upotrebe.
-najveca struja predmagnetizacije u odnosu na sve ostale trafoe.
-najveca udarna struja kod ukljucenja zbog zaostalih magnetnih polja.
-osetljivost na preopterecenje, upravo zbog "tvrde" karakteristike, neophodan je brzi i tacan osigurac primara.

Rado ih koristim u aplikacijama za manje snage i merno signalne aplikacije, zbog gabarita, neoklapanja i niske
radne temperature.

Izbegavam ih (za razliku od vecine) u aplikacijama vecih snaga zbog veoma velikih udarnih struja koje nastaju
punjenjem bulk Elko. Zbog "tvrde" karakteristike, ispravljacke diode rade u veoma kratkom vremenskom intervalu,
za vreme kog moraju da nadoknade u medjuvremenu potrosenu energiju, zbog toga su diode ugrozene visokim
udarnim strujama, puno greju i imaju los stepen iskoriscenja. Udarne struje su sve vece sto su bulk Elko veci,
takodje i bulk Elko su izlozeni velikim udarnim strujama sto im rapidno skracuje vek i pogorsava filtraciju. Kod velikih udarnih struja dolazi do izrazaja ESR cak i kod veoma kvalitetnih Elko, tako da je potreban sve veci kapacitet istih,
sto pak izaziva sve uzi interval provodjenja i sve vece udarne struje, i sve se svodi na razvoj situacije kao kod one price o macki koja juri sopstveni rep....
Posebno nezgodne posledice visokih udarnih struja, kod primene u audio aplikacijama vecih snaga >200W, se javljaju
zbog nastanka veoma snaznih magnetnih polja nastalih u napojnim kablovima, koja imaju ozbiljan uticaj na ostale
kablove u blizini. Takodje se javljaju znacajni padovi napona na napojnim kablovima pa im je potreban znatno veci presek provodnika u odnosu na potrebnu snagu. Uredjaji vece snage sa torusnim transformatorom i velikim bulk Elko iza ispravljaca, snazno deformisu talasni oblik struje u napojnoj mrezi, sto ostali uredjaji na istoj mreznoj prikljucnici itekako
"osecaju", bukvalno bivaju uskraceni za deo energije koji je njima potreban takodje za punjenje Elko i dogadja se u istom trenutku kad i punjenje kod snazne naprave.
Struje koje teku kroz namotaje torusnog transformatora, ciji je ispravljac kapacitativno opterecen, su sve drugo samo ne lice na sinusni talasni oblik...
Ove mane se ispravljaju (kod upotrebe torusnih transformatora) pazljivim rasporedjivanjem napojnih kablova u odnosu na signalne kablove (ukrstanje pod pravim uglom i nikako paralelno postavljanje istih), predenjem napojnih kablova u paricu, povecanjem preseka provodnika u napojnim kablovima, magnetnim oklapanjem napojnih kablova pomocu celicnog sirma, paralelovanjem puno manjih Elko umesto jednog velikog (tako se smanjuje ESR), stavljanjem grupe MKP blok kondenzatora za reaktivnu kompenzaciju na mrezni dovodni prikljucak, reda 100uF/KW. (MKP 450VAC), izbegavanjem napajanja ostalih uredjaja sa iste ili susedne uticnice....

Inace su komercijalno najzastupljeniji u power audio srednjih i vecih snaga, prvenstveno sbog pljosnatog dizajna,
relativno malih gabarita, nedostatka potrebe za oklapanjem, i pristupacne cene.


---------------------------------------------------------------
2C i 4C transformatori:

Oni su zdrav kompromis izmedju torusnih i E-I transformatora.
Magnetne i elektricne osobine im se nalaze izmedju ove dve vrste transformatora, i mogu biti blize jednoj ili drugoj vrsti zavisno od konstrukcije i nacina motanja. U knjizi "Transformatori i prigusnice'', koju sam prilozio, a mikikg uredio, se mogu naci tehnike motanja koje opredeljuju osobine transformatora prema aplikaciji koju zelimo.

Odlican su izbor za sve audio aplikacije uz neznatno magnetno oklapanje ili pravilan smestaj u kutiji.
Takodje ih treba birati sa dobrim kvalitetom izrade zbog moguceg mehanickog zujanja.

Tehnikom motanja im je moguce "namestiti" osobine od veoma bliskih torusnom transformatoru do veoma "mekih", poput onih na O jezgru sa razdvojenim primarom i sekundarom.

Po meni su najbolji izbor zbog: kvalitetnog jezgra, prilicno niskog profila, mogucnosti "namestanja" sprege prema konkretnoj potrebi, uz zrtvu poprilicno visoke cene.

----------------------------------------------------------------
E-I transformatori:

Jevtini i lako nabavljivi, moguce podesavanje sprege, moguca inzvaredna izolaciona sposobnost.
Velika pouzdanost u radu i laka montaza.
Vrlo robustni na preopterecenje, malo opterecuju ispravljace i bulk Elko zbog "meke" karakteristike.

Velikih su gabarita i losijeg stepena iskoriscenja od dve prethodno navedene vrste.
Imaju jaka rasipna magnetna polja, pa im je kod osetljivih aplikacija neophodno jako magnetno oklapanje ili pregradjivanje kutije. Potrbno je napraviti nesto visi napon napajanja zbog "rezerve" kod snaznih i niskih bas tonova.

Takodje su odlican izbor kada imamo dosta slobodnog prostora a malo novca :-)

Ne stidi ih se ni vrhunska nemacka audio firma "Burmeister" koja ih koristi u nekim od svojih kvalitetnih pojacavaca...

-----------------------------------------------------------------------------------------

Pitanje odnosa snage transformator pojacalo:
-kod torusa 2:1
-kod 4C 1,5:1
-kod E-I 1,3:1

--------------------------------------------------------------
Velicina bulk Elko:
najvise zavisi od konstrukcije pojacavaca, preciznosti povratne veze i rezerve u naponu napajanja.
Dovoljno je 3-4000uF po amperu najvece potrosnje pojacavaca, cak i za najnizi bas, pogotovo ako se ispred nalazi
"obican" E-I transformator koji puni bulk Elko u znatno duzim vremenskim intervalima nego torusni trafo.
-------------------------------------------------------------------------------------
Postoje i ispravljaci sa mreznim transformatorima koji se napajaju trofazno, ili jedan trofazni transformator (vrlo skupa verzija) ili tri monofazna (relativno jevtino uz nesto vece gabarite).
Takvi ispravljaci bez ikakvog kondenzatora vec obezbedjuju talasnost izlaznog napona od 9,7% kod 6. pulsnog ispravljanja, a kada imamo po dva sekundara na svakom trafou, gde je jedna grupa spregnuta u vezu "zvezda" a druga u vezu "trougao", gde svaka grupa ima svoje ispravljace i obe grupe su vezane serijski, dobijamo 12. pulsno ispravljanje, koje ima talasnost <5% bez ikakvog kondenzatora, "ripple" frekvenciju od 600Hz koja se jako lako filtrira, oblik struja je najblizi sinusnom u sva tri primara.
Pruza veoma "cisto" opterecenje za mrezu, i besprekidno punjenje bulk Elko koji u tom slucaju mogu biti veoma malog kapaciteta, cak svega par stotina uF po amperu potrosnje.

Inzvaredno "sposobno" napajanje sa brzim odzivom na nagle promene opterecenja, perfektnom filtracijom, veoma "cvrstim" naponom (neznatno se menja kod promena opterecenja),ne proizvodi nikakve EMI ka mrezi.
Ne koristi se nulti provodnik, cim se obezbedjuje potpuna imunost na "strujni udar" koji obicno nastaje zbog kratkog spoja negde na liniji ili kidanja nultog provodnika. Takodje se izbegava veoma "prljav" sadrzaj smetnji iz nultog provodnika...

Svakako sve te dobre osobine uz vecu slozenost i cenu od obicnog monofaznog napajanja....

Napravio sam dva takva za neke "Denon" monoblokove, umesto bivsih transformatora (naravno u eksternoj kutiji) i odusevljen sam radom takvih ispravljaca. Prakticno je to najbolje sto se moze postici sa mreznim transformatorima
bez obzira koja je vrsta transformatora upotrebljena (vazi u slucaju upotrebe tri manja umesto jednog trofaznog).
Prilozicu i par fotografija sa analizom takvih ispravljaca. Fotografija je deo iz knjige "Tiristorski pretvaraci" naseg autora Mr. Radojla Radetica, koji je inace poznat i iskusan ekspert u toj oblasti.
--------------------------------------------------------------------------------------------

Sa razvojem modernih SMPS napajanja, posebno u novije vreme, gde su prekidacki tranzistori i feritna jezgra dostigli izuzetne performanse, standardni mrezni transformatori su sve vise potisnuti u oblasti manjih i srenjih snaga, gde su imali primat zbog svoje jednostavnosti i inzvarednog stepena korisnog dejstva koji je vec iznad 100VA mogao biti >98%, a kod velikih snaga cak 99,8%.

Pretnja koja ce ih poslati u istoriju posle vise od jednog veka upotrebe, su moderni SMPS pretvaraci, bazirani na rezonantnim topologijama i ZVS ili ZCS (zero voltage switching ili zero current switching) metodom kontrole prekidackih tranzistora.
Takvi pretvaraci vec nude stepen korisnog dejstva reda 95-98%, inzvarednu filtraciju, perfektnu stabilizaciju napona i odziv na nagla opterecenja kakav se mreznim transformatorima ne moze ni priblizno postici. Osim toga, vecina rezonantnih pretvaraca ima PFC (power factor corection) predstepen koji moze kod nekih biti integrisan u nacinu rada samog pretvaraca, mogu biti upravljani DS procesorima gde se dobijaju neverovatne performanse istih (pogotovo odziv), sa opterecenjem mreze veoma "cistom" sinusnom strujom ciji klir faktor zna da bude ravan klir faktoru solidnih audio pojacavaca.....

-----------------------------------------------------
U ovom postu se svima, koji citaju moje tekstove, izvinjavam zbog gramatickih gresaka i propusta u svim dosadasnjim i buducim tekstovima.
To je posledica hronicnog nedostatka vremena......

Pozdrav




_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.05.2012. u 21:36 GMT+1]}

Kraljevski!

@44250

Hvala lepo!

Koliko vidim, napredak tehnike je ucinio svoje i sa ovim Macolinim pisanjem fakticki mozemo da zaokruzimo pricu oko starih dobrih transformatora i da se lagano "migriramo" na SMPS ...

Ja sam pribavio UCC25600 (Tagor) i cekam Macolu da dodje do malo vremena pa da napravimo neki prototip LLC ZVS SMPS ...

Ha ha haaa mikikg "zavr'o" na prekidacka napajanja a ja na gvozdje/bakar pa to ti je! :-) Salim se naravno,sve ima svoje prednosti i mane i svi tezimo ka necem za sta smatramo da je bolje vec prema svojim afinitetima i to treba svakako postovati. I sam cu se pozabaviti sa prekidackim napajanjima bas iz razloga sticanja licnog iskustva a i uvida u ekonomsku isplativost. Pored toga uvazavajuci sve prednosti smps,i dalje smatram da su obicni transformatori bilo koje vrste i dalje neprikosnoveni u pogledu pouzdanosti i vijeka trajanja,i to samo zbog broja a i osobina sastavnih elemenata. Svakako ce vrijeme pokazati "od cega su napravljeni" smps,mada priznace se svakako da je jos uvijek po malo nevjerovatno da ce dozivljavati 20 30 40 pa i vise godina a i dalje biti ispravni i istih karakteristika. Macolakg,ovo sa kondenzatorom na primaru valja koristiti,bas radi drugih uredjaja koji su mahom kao po pravilu vezani ne samo na istu fazu nego i na uticnicu. Veliki pozdrav!

@44250 slazem se sa tobom oko pouzdanosti i trajnosti "gvozdja" i ne moze nikako da se poredi sa SMPS ispravljacima gde sve zavisi od Elko koji su jako podlozni starenju i propadanju ... ja sam se uhvatio za SMPS jer zelim da malo istrazim tu problematiku a i interesuje me zbog "reciklaze" delova sa starih PC napajanja (transformatori i preziveli poluprovodnici) sa kojima uz neke moderne IC kontrolere moze da se naprave fini ispravljaci kako macolakg kaze ...

Naravno naravno druze,ma nema u tome nista lose. Covjek nesto nauci,dobije koristan uredjaj a i bude bogatiji za iskustvo "iz prve ruke" a to tek nema zamjene. Pored toga jos svakako stoji i jeftinija izvedba ponajvise zbog cijene kondenzatora u ispravljacu a i prednosti ispravljenog napona visoke frekvencije. I sam cekam da se u smps-temi krene sa teorije na praksu uz slike,seme i ostalo sto je meni bez ikakvog iskustva bas neophodno za uspjesne pocetnicke radove.

Da kolega 44250, stari dobri mrezni transformatori (i ja ih volim), kada se dobro naprave, spadaju u najpouzdanije naprave na svetu, takodje sa najvecim stepenom iskoriscenja >99,8% kod velikih trafoa. :-). Pouzdanost je obrnuto srazmerna broju upotrebljenih elemenata od kojih se neka naprava sastoji.

Krace ce trajati dobro napravljen cekic od dobro napravljenog transformatora :-)))

Jedino sto ce ih poslati u istoriju je vreme odziva na opterecenje, deformisanje talasnog oblika i faze struje u mrezi...
Na zalost rade na 50Hz i za sledecu "porciju" energije moramo cekati citav polutalas (kod monofaznih aplikacija 10mS, kod 12 pulse trofaznih 0,83mS), i takodje imaju jaku reaktivnu komponentu struje primara sto ide na stetu kako elektro-distribuciji tako i krajnjem potrosacu. Kada imaju iza sebe jednostavan kapacitativno opterecen ispravljac (sto je i najcesci slucaj, a bez velike prigusnice), "ubrizgavaju" u mrezu veoma ozbiljno "ostecenje" izvornog sinusnog oblika i time jako kvare faktor snage (svoj i elektranin).

Prosla su vremena kada smo se razbacivali energentima. Sve nuznije su mere stednje. Vec pre vise od decenije je donet propis o standby snazi punjaca za mobilne telefone, koja mora da bude manja od 50mW, a mislim da je sada taj zakon daleko ostriji (nisam se raspitivao, ali pretpostavljam da je <10mW).

Klasicni transformator je zabranjen u te svrhe. Reaktivna snaga transformatorskog punjaca za mobilni telefon (kada je u utikacu , a ne puni telefon) je oko 1-3VAR. Posto retko ko vadi punjac iz uticnice (sveopsta losa navika), samo u Srbiji je konstantno zakaceno par miliona punjaca x 1-3VAR je 2-6MVAR, sto je ravno potrosnji jednog naselja od 1200 porodica. A sta mislite koliko je to na planetarnom nivou? Takodje EU zakon zahteva za svaku spravu >200W obavezan PFC. Kod nas to jos ne vazi, ali ce uskoro vaziti.

Da bismo bili korektni prema distribuciji i prema ostalim potrosacima (a i prema sebi), mi bi na nasim pojacavacima MORALI imati na svakih 100VA trafoa, MKP/400VAC kondenzator kapaciteta oko 5uF, i prigusnicu sa jezgrom velicine polovine jezgra trafoa, iza ispravljaca.
Slozicete se sa mnom da to rade samo velike industrije na svojim ispravljacima (i to zato sto moraju zbog propisa), i niko vise. Razlog je jednostavan: dodatni reaktivni kompenzator poprilicno kosta i zahteva nezgodne mere kod ukljucenja (strahovite udarne struje ukoliko se ukljuci na vrhu polutalasa), i cena prigusnice iza ispravljaca, takodje i gabariti svega toga....

Moderni polifazni SMPS znaju da rade na >1MHz, a tipican odziv kod dobrog SMPS je reda velicine 10 njegovih perioda (kada je ocekivana odlicna filtracija), to je kod 1MHz SMPS-a odziv reda 10uS. Takodje imaju power faktor reda 0,999 (klasican trafo sa kapacitativno opterecenim ispravljacem ima jedva 0,6-0,7, a torusni trafo jos manje).

Konkretno kod audio aplikacija, za najgori moguci modul impendanse zvucnika (kao sto su hibridni zvucnici sa elektrostatickim ribonima i elektrodinamickim bas zvucnikom, npr. Matin Logan i slicni), moderan SMPS moze precizno odrzati napon napajanja stabilnim U TOKU poluperiode tona od 20KHz, a to je ucestanost kod koje impendansa hibridnih zvucnika tezi kratkom spoju, sto znaci da pojacavac koji je vec veoma ugrozen ucestanoscu rada jer mu discipacija raste sa frekvencijom zbog punjenja i praznjenja INTERNIH parazitnih kapaciteta (ovo mozete proveriti tako sto cete dovesti na pojacavac BEZ zvucnika, tj. bez opterecenja, signal iz signal generatora i to "najlaksi" sinusni oblik, i meriti struju potrosnje istog u rasponu od 20HZ-20KHz), biva dodatno opterecen KRATKIM SPOJEM pri 20KHz !!!

Vec sam postao dosadan sa: http://www.halcro.com/productsDM88.php , kao skolskim primerom vrhunskog inzenjeringa u audio oblasti. To je jedan od retkih pojacavaca koji se moze "izboriti" sa BILO KAKVIM zvucnikom na svom izlazu zahvaljujuci PFC SMPS napajanju, koje uvek raspolaze sa "spremnih" 2,1KWpk stabilisanog napajanja sa ekstremno kratkim odzivom na opterecenje, pri tom se napajajuci iz obicnog monofaznog utikaca (Ipp kod torusnog transformatora slicne snage sa bulk Elko reda 100000uF dostizu 100-150Apk)...

Da bi se tako nesto ostvarilo standardnom transformatorskom tehnikom, trebalo bi vam na svakih 100W pojacavaca oko 1KW trafoa i 0,5F bulk Elko, koji se naravno zbog gabarita ne mogu smestiti neposredno blizu izlaznih tranzistora, takodje retko ko stanuje blizu trafostanice da bi mogao racunati na 100-150Apk iz jedne monofazne uticnice, tako da se cak i sa takvim preterivanjem ne moze dobiti TRANZIJENTNA impendansa napajanja kakvu ima nesto poput pojacavaca "Halcro" !!!

------------------------------------------------------
Ne pomaze ovde nostalgija...

Mada ja i dalje slusam svog malog "cevasa" sa 2 kom EL84 u A klasi, koji se (naravno :-) napaja klasicnim transformatorom, i u prvih 50 godina mu je potrebno zameniti cevi novima, a kasnije i ne moramo jer ce nam sluh oslabiti zbog starosti :-)))

Cinjenice su surove i salju mrezne transformatore u istoriju posle 120 godisnjeg suverenog vladanja u oblasti napajanja...

P.S.

Jos veci sok ceka nostalgicare !!!

D-class pojacavaci (naravno ovi iz poslednjih generacija) NEMAJU prirast THD sa frekvencijom, tj. kriva THD vs frekvencija je skoro HORIZONTALNA PRAVA!

E, sa tim vec analogni pojacavaci NE MOGU da se izbore (discipaciju i gabarite necu ni spominjati).

Puno pozdrava svima

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2012. u 15:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2012. u 17:27 GMT+1]</sub>

Znaci za trafo od 200w trebalo bi 10uf kapaciteta paralelno njegovom primaru? Auuu,moracu poceti da prckam po ves-masinama... Pretpostavljam da zbog takodje reaktivne prirode transformatora takvo opterecenje (toliki kondenzator) ne izbacuje osigurac? Kazem to jer pretpostavljam da bi sam 5uf kondenzator spojen na 220v izbacio osigurac,nisam to jos probao a moracu! :)
.
.
Dopada mi se vas neutralan i ne-napadan nacin da kazete svoje misljenje,umjesto da ga namecete. Veliki pozdrav!

@44250

Bez brige. Nece izbaciti osigurac. Samo kod vecih kapaciteta > 100uF postoji visoka mogucnost da se zapunktuje mrezni prekidac.

Najjednostavnije resenje za sprecavanje velike udarne struje je ovo: *.JPG

Pozdrav

Soft-start da,ja ga koristim na torusima iznad 400va,a ei vecìh snaga nesto i nemam. Torusi pri ukljucenju inace gase sijalice kao dlanom o dlan,ei za istu snagu i ne toliko.

@44250

Pa onda nista, samo MKP kond. postavi iza soft starta, i bice sve ok.

U onoj prethodnoj slicici moze i rele za neki drugi naizmenicni napon, ali onda se njegova spulna napaja sa jednog od sekundara trafoa sa odgovarajucim naponom. Inace, to je bolja varijanta, jer ce rele "sacekati" punjenje bulk Elko (to je izrazenije kod trafoa koji nije torusni, a namotaj za rele se namota tik preko glavnog sekundara).

Rusi rado koriste razlicite sprege na transformatoru za razne stvari :-).
Video sam jednu ludu metodu merenja struje na ruskom aku-punjacu. Trafo je 4C ( imaju hipersila da nas zatrpaju :-), tehnika motanja je split-bobin, tj. primar zauzima polovinu srednjeg stuba, i ispod primara do jezgra je namotano 2x22VAC tankom zicom (to je referentni namotaj). Namotaj snage je takodje 2x22VAC, namotan debelom zicom (za 100A, posto je u pitanju punjac-starter sa 160A kapaciteta), ali je namotan na drugoj polovini srednjeg stuba, malo odmaknut od jezgra (losija sprega).
Oni mere razliku NAPONA izmedju referentnog namotaja i namotaja snage, i tako posredno mere struju sekundara.
Prakticno, pad napona se dobija na nevidljivom magnetskom serijskom otporu zbog losije sprege sekundara snage, a pri tom imaju i (namerno) blagu degradaciju izlazne struje sa prirastom temperature trafoa, zbog porasta otpora bakra :-)

Mnogo su ludi :-)

Aco koji soft start je u pitanju ?

Nadam se da ces ti sacuvati sve ovo o cemu pise macolakg pa cemo se kasnije "grebati" od tebe za odgovore na mnoga pitanja. Ovo kazem zbog toga sto si ti najprisutniji na forumu i imam osjecaj da sve sto je korisno, negdje lijepo pohranjujes. Da li se varam?
Puno pozdrava , BP

Evo one sekiracije za (nas) nostalgicare: http://www.hypex.nl/docs/nc1200%20folder%20web.pdf

Veza sa ovom temom je jedino u tome sto se ne koristi mrezni transformator.

Nego, najvaznije je pogledati krive THD vs frekvencija za razne otpore zvucnika.....

Da da Boro,planiram tako da uradim. Sve cu staviti u neki txt fajl a i na ovaj fb-profil sa linka ispod,naravno sa naznakom imena i prezimena druga macole kao i linkom odakle je kopirano. Steta bi bila da za ovakve tekstove znamo samo mi sa ovog foruma!

Pitanje za sve koji prate temu, da li je bolje recimo koristiti dva odvojena sekundara za napajanje posebno levog i desnog kanala pojacivaca posto bi se tako smanjio uticaj jednog na drugi kanal?

Ovakav pristup imao bi verovatno i dobrih i losih mana, dobra bi bila sto bi crosstalk na ovaj nacin mogao da se jos vise smanji sto bi dovelo mozda do bolje "prostorne slike", duplo manje udarne struje u diodama/elko koje je Macola spominje, ali pak sa druge strane ostavlja potencialno manje energine u trenutku jednom kanalu a i prakticna konstrukcija bi imala nesto vise komponenti pa i samim tim vecu cenu ... Sta vi mislite o tome?

Ova ideja me vuce od mono-block pristupa ali tamo su vec posebni transformatori za svaki kanal sto je vec dosta skuplja varijanta.

@mikikg

Najbolja opcija je dva trafoa, potom dva sekundara, pa jedan sekundar dva greca, konacno najlosija je jedan sekundar jedan grec.

@macolakg to sam u sustini hteo da znam ... super, tnx ;)

Sta rece, koji soft start je u pitanju ?

Onu sto je koristi i IgnoreSUB u temi MODUS/TECHO. Sto pitas?

Pregledao sam temu ali ne nadjoh shemu i PCB za taj soft start (mislio sam da ima okacena), ako je ti imas jesi li voljan da je okacis ili mi posaljes na PP.

.

.

Hvala Acika

Da ne otvaram novu temu ,
Cemu sluze ovi trafoi sa slike ova dva uokvirena ?
[img][/img]

Pre bih rekao da su prigušnice.