naravno da moze ako zakaze nesto, ako se uhvatis za fazu, ili ako dodje do proboja itd, svaki izvor preko 50V i 40mA moze biti opasan po zivot, a samih 16V koje dobijas na ovaj nacin nisu opasni

jos nesto,ovo pravim za bateriju od aku busilice,ona je 14,4 v i 1,2ah.inace struju na izlazu dobijem oko 200mA
e sad me interesuje meni je na fazi jedan kondenzator,al ja kad okrenem utikac onda na mesto nule dodje faza,a ona nema kondenzator da snizi struju...da li tako mogu da unistim bateriju?

Mozes sebe da unistis ako pipnes izvod baterije ili diode da sprzis ako je ona masa na semi spojena na uzemljenje.

Ili se meni cini ili ova shema nije dobra? Nesto gledam i pitam se sta ce da snizi napon na 16V?

Pokusaj sa D5?

NApon snizava redni kondenzator, a ovaj C na izlazu nece dugo izdrzati.... U svakom slucaju, ja ovo ne bih ovako radio za ovu namenu, za zivot nema restarta.

ok,hvala vam na odgovoru,ipak cu da kupim adapter neki polovan,bolje da dam i 1000 din nego da se igram sa zivotom...
kao sto kaze Nebojsa zivot nema restart...hvala vam puno i neko ako zna odgovor na moju drugu temu neka mi odgovori,u pitanju je onaj daljinski za rotacionu antenu

Trebaće ti jak adapter, bušilica će da povuče nekolika ampera prilikom bušenja...

nasao sam jedan,15v i 400mA,jel moze taj?ako ne moze jel moze neko da mi da semu?

Slabo je to. Sa tim može da radi samo u praznom hodu.

Jel ti hoces da napravis punjac za tu bateriju ili da "teras" busilicu direkt na "adapter"?
Ako je ovo prvo - moze 400mAh, punices je 3h i trebalo bi da funkcionise.
Ako ces da teras busilicu na ovo - tesko... Sto vise mAh to bolje...

Pozdrav.

hocu da punim bateriju od busilice,kao sto sam rekao ona je 14,4v i 1,2Ah,znaci treba mi adapter za punjenje,izvadim bateriju pa stavim u kuciste i na to kuciste ide taj adapter sto mi treba,zato sto je baterija NICD

Malo je 15V, obično ide oko 18V i neki otpornik 33~47r 5W.

prva sema ti je odlicna, kao da sam je ja crtao.

samo prikljuci prvo izvode na bateriju pa tek onda guraj u AC.

I ne pipaj nista dok prvo ne iskljucis AC, a za ostalo ne brigaj, kada to crkne javi mi se,

pozdrav

jel moze neko da postavi semu po njegovom misljenju,da na izlaz bude oko 18v i 300 ili 400mA DC

Imaš ovde na mom sajtu uputstvo za ispravljače bez trafoa, pogledaj pa izračunaj:
http://sinel.freehostia.com/uputstva/ispr_bt.htm

Pozdrav.
Sinisha

Kod svih novijih ves i sudo masina je primenjena ova vrsta napajanja na plocama i nigde nije bio problem napon dodira koji je ovde prisutan. Skoro uek su problem nekvalitetni elementi odnosno blok kondenzator od 1,5 mF X2 koji posle par godina izgubi vrednost na ispod 1mF i nema dovoljnu struju za dalje napajanje.

bojanst napon snizava zenerica ne dozvoljava da predje njen napon proboja , gde ce doci faza a gde nula je nebitno jer ide preko gretza pa faza nikad ne moze da bude na bateriji , treba staviti zenericu na 18V i neku diodu redno sa baterijom da ne bi zenerica probila kad napon baterije dostigne vise od 16V pa kroz zenericu protekne vise ampera struje pa je spali...

edit, moze doci faza na bateriju preko diode polutalasno ispravljena, a posto je minus pol uzemljen odletece gretz u vazduh, zato ili obrati paznju gde dodje faza ili stavi u obe grane po blok kond duple vrednosti tj po dva u paraleli.

ovo bas i ne pije vodu

+1 za činjenicu da za život nema restarta. Šta ako taj "punjač" završi kod nekoga ko ne zna da ne sme da pipa kontakte?

Jasnije mi je sad kad sam bolje pogledao, ali i dalje izgleda "shucmurasto". Vidjao sam i ja ovako izvedena "napajanja", ali ovo nije rjesnje za ovu svrhu.
Po meni "ne isplati" se praviti nesto sto je na granicam izdrzljivosti + dosta opasno za rukovanje/koristenje. Traziti drugo trajnije i sigurnije rjesnje.

A da li bi bilo dobro da se stavi prvo grec da ispravi napon,pa onda otpornici,kondenzatori,diode za spustanje napona na potreban nivo.Jer ovako ko ce da potrevi fazu i nulu..Potrebno mi je ovo da bi napajao jedno strujno kolo koje ne trosi mnogo struje i napon bi mi trebao 6v.

Odlično, pošto ne troši mnogo uzmi transformator, neće biti skup, a i verujem da možeš naći neki u starim uređajima.

ne moze prvo gretz da ide ako ces koristiti blok kond za ogranicenje struje, ako koristis otpornik koji ima vrednost i snagu koja ti treba onda moze samo ce se to grejati jako, zato je stavljen kond a ne otpornik a kond mora na AC napon da bi vrsio svoju ulogu.

darko zed zasto ne bi pilo vodu ako stavi po kond i na fazu i na nulu a da ukine uzemljenje sa minus vod-a i naravno kondenzatori treba da su duplo veceg kapcitet-a za isti napon ...

inace kinezi ovo guraju u sve sto ima bateriju a puni se sa 220VAC , pretezno lampe i te stvari, samo strpaju kond, gretz i otpornik, cak nema ni zenerice na vecini mesta, kopcam da bi baterija odletela u vazduh kad bi je ostavio na punjenju dugo.

Ja sam probao , nije valjalo sa dva kondenzatora i nisam hteo da experimentisem na dalje .
Sa kondenzatorom + otpornik radi super na nekim uredjajima (elektromehanicki brojaci , tajmeri ..... ) evo par godina i bukvalno su svaki dan u upotrebi kod mene i ostalima sto sam na taj nacin realizovao napajanje . U pitanju su bili mali potrosaci do nekih 50mA .

Napomena za one koji to prave po prvi put je da tako napajani uredjaji moraju biti dobro izolovani i svaki njihov senzor ili mikro prekidac ili sta vec ne sme doci u kontakt sa korisnikom i ako je na izlazu recimo 12V.

Pozdrav

Ja bi tom tehnikom napajao ovo kolo: http://2.bp.blogspot.com/-g2dH...00/REMOTE_CONTROL_RECEIVER.jpg ,a ne cu da uzimam trafo za to,pa ne znam da li bi moglo ovo da se napaja ovako.

samo za ovo ide 5v napon, ne znam koliko ti vuce rele ali svakako treba staviti zenericu plus stabilizator napona 7805 zbog ic prijemnika

Kolika vrednost kondenzatora bi trebala da bude...Video sam bas dosta sema i ne znam koju bi odabrao za ovo pa ako moze neko vase misljenje...

Kapacitet se proracuna ako je poznata struja potrosnje. Za primjer uzmimo 25mA i napon prije stabilizatora 10V
sto ce stabilizovati zener dioda, pa onda 5V stabilizator. Na kapacitetu treba pri standardnom mreznom naponu
da se izgubi 220V~. 220:0,025=8800 Oma prividnog kapacitivnog otpora.
8800Xc=1/2pi xf(Hz) x C (F)=1/6,28 x 50 x C=1/314C odakle izvedemo da je C=!/8800x314 (F)=0,000000362
ili0,362uF. Prva niza standardna vrijednost je 0,33uF. Paralelno istom vezemo 0,033uF i dobijemo
0,363uF. Sada izracunamo reaktansu ovako dobijenog kondenzatora sto iznosi=8773,3 Oma Xc.
Ostatak do 8800 oma nadoknadimo sa 27 Oma otpornikom..Isti moze biti 1/8W.

Moglo se usvojiti i0,39uF i izracunati novu vrijenost otpornika.-
Radni napon kondenzatora pozeljno 630V DC.-

pOz

PS vidim i da je @rsinisa postavio link ka svom sajtu s proracunom kondenzatora.
Pogledati na prvoj stranici teme.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 16.06.2013. u 22:58 GMT+1]}

Sa slicnim punjacem odnosno kapacitet kondenzatora je 1.2uf i na izlazu nema zener diodu ali izlaz ka plusu ide preko otpornika od 120r .5w neki prijatelj mi rece puni baterije od 12v vec par godina konkretno tri godine bez problema bitno samo ne staviti prste gde ne treba ,e sad ja znam sve mane ispravljaca ali bih ipak probao slican ali za napon od 16.8v -17v koji bi kondenzator odgovarao za taj napon ili da stavim zenericu od 17v ?

Kondenzator ogranicava struju, tako da moze za bilo koji napon. Ipak, ovo je ekstremno opasna zezalica koja se ne savetuje onima koji nisu sigurni kako sta funkcionise.

Struja koja se dobije preko kondezatora je oko 50mA, tako da bi se baterije punile non stop da bi se napunile😀 a i opasno je.
Sada kad ima ovih punjaca za mobitele moze se skoro svaki koji ima unutra tl431 prepraviti na zeljeni napon.

Šema sa početka teme nije upotrebljiva jer ima (vrlo pogrešno) uzemljen minus kraj od izlaza!
Nulti vod mreže je uzemljen u trafo stanici i na šemi u prvom postu se nulti vod i nacrtano uzemljenje mogu posmatrati kao približno ista tačka.

-Kada je nula kao na slici, D3 i D4 su beskorisne i ispravlja se samo jedan polutalas sa strujom od oko 60-70mA.

-Kada se preokrene utikač, D3 i D4 eksplodiraju jer faza ide direktno kroz njih na uzemljenje!

-Kada se otkači sporno uzemljenje sa donjeg kraja D5 (i naravno sve izoluje od dodira) ispravljač postaje punotalasni sa oko 120mA kapaciteta (približno 60mA po 1uF reaktanse).

Kod takvih ispravljača, sa reaktivnim otporom kondenzatora serijski sa grecom, ne sme biti uzemljen ni jedan kraj izlaza i mora se izolovati od mogućeg dodira rukom.
Odnosno, mora se izolovati od dodira sve što je zakačeno za to jer je bilo koja tačka na izlazu opasna po život u odnosu na zemlju!

Ovo radi sigurno provereno...

Samo nemoj uzemljenje spajati na minus - .

Kome treba tako veliki rizik sa ovakvim ispravljačem u eri jeftinih kineskih ispravljača?

U ime nauke okej je znati da se napajanje moze rjesiti i bez transformatora.
Da se ne razmislja o okretanju nule i faze i moguceg dima ili bliskog kontakta sa naponom, ugraditi kondezator i na fazu i na nulu.
Naravno obadva istog kapaciteta i napona te ih posmatrat u racunici kao jedan.

Pravljenje ispravljača putem kondezatora nije novost bilo kome ko se bavi elektronikom.
Onome ko se ne bavi, sa ovakvim stvarima ne treba da se igra, životno su opasne.

To svakako.
Ogranicenje snagom i opasna zona su razlozi sto ce i najiskusnije odvratiti od komercijalizacje takvog rjesenja.
Bar danas ima transformtora i smps napajaja do mile volje.

Haa pa nisam bas od tih koji spajaju minus na uzemljenje ,inace znam ja za jeftine kineske ispravljace meni je bilo zanimljivo da radim ovaj samo zbog toga sto sam porucio neke plasticne kutije malog gabarita slucajno i ajd reko da ih za nesto upotrebim . Inace ovo radi bez greske, dok kondenzator ne pukne heee !

Nije kondezator tako mali. 1mf 450v.

Kad smo kod velikih kondenzatora, vazno je i napomenuti da se na ovzj nacin koristi jako malo od utrosene energije, naprimer za 16V stepen iskoriscenja je manji od 16/230=7℅, dok preostalih 93% samo povecava racun za struju i doprinosi globalnom zagrevanju. Tako je dugorocna steta mnogo veca od kratkorocne ustede za transformator.

Reaktivna energija NE POVEĆAVA račun za struju.
Prvo se lepo informiši pa onda piši.
U kategoriji "domaćinstvo" se obračunava samo aktivna utrošena energija.

Uh ovaj može i da ubiva., pošto mu je - muje - ne kod Muje ., struja kratkog spoja i više ampera....

Ne moze zbog serijskog kondenzatora struja ks da bude velika. Nego nema nikoga ko pegla ispravljeni napon-nema filterskih elektrolita.
-------
Za slicne primjene-neizolovani step down konvertor razvijena je cijela gama kola-recimo LKN30x serija...
pOz

Pa neće biti baš tako jednostavno, što ti je Zas delom već i objasnio.

Kondenzatorski ispravljač na primer može poslužiti kao reaktivni kompenzator i uštedeti struju ako imaš mernu grupu.
Može i bolje iskoristiti efektivni presek provodnika i tim smanjiti globalno zagrevanje koje već pominješ.

U jednom malo zabačenijem selu sam jednom matorom električaru, koji odlično razlikuje fazu od nule i zna šta može da ubije i na koji način, pokazao kako da perfekto iskoristi gomilu kondenzatora od 18uF/450V, koje je nakupio iz neke raspale firme jer su hteli da bace.

Naime, čovek se istovremeno bavi stolarijom i ima abrihter sa monofaznim elektromotorom od 2.2KW.
Pošto je na kraju linije, koja je stara i malog preseka, kad uključi abrihter to obori napon u njegovoj kući na 180Vac, a radi na njemu i do 8 sati dnevno.
Napon toliko padne da mora zaleteti motor namotanim kanapom pa potom namakne kajiš. Osim toga sve živo po kući mu jako loše radi i ima problema sa niskim naponom. Zamrzivač i frižider često crkavaju zbog neuspešnog starta njihovih motora.

Prvi potez koji sam mu predložio je da uzemlji nulu na svojoj banderi koja je poslednja na liniji. Tim je delom povećao efektivni presek jednog od provodnika i dobio nekoliko volti više.
Potom sam mu pospajao dosta onih njegovih 18uF, kojih je imao punu gajbu, tj. od nih napravio reaktvni kompenzator za otprilike paket elektromotora koje ima po kući i prekidač za još kompenzacije kad koristi abrihter...

Serijski sa tim kondenzatorima sam vezao moćan grec da puni akumulator od traktora (i njega ima) a kad ne puni samo kratko spoji AC krajeve greca.

Čovek je prezadovoljan jer je sve zbirno popravilo napon na oko 205-210Vac i rešilo mu masu problema po kući.
Reaktivnim kompenzatorom sam mu povećao korisni presek provodnika do njegove kuće jer jalova struja teče lokalno kroz grupu kondenzatora a kroz provodike sada samo aktivna, što je osetno manje od prethodnog stanja.

Ne preporučujem onima koji ne znaju dovoljno, ali matorac je vrlo iskusan električar i njegova starost je dokaz da ume da se čuva, te ne brinem oko toga da li će pogrešno pipati po tome.

Ujedno sam smanjio papagajski ponavljano globalno zagrevanje bar za toplotu gubitaka u tim provodnicima.

Inače kad smo već kod te papagajske floskule o globalnom zagrevanju ispravljačima za telefone i slično:

- Jedan prosečan automobil, recimo moderan turbodizelaš od prosečnih 90KW ima stepen iskorišćenja reda 30% ako je kod nas održavan, sa našim gorivom i nije nov.
To znači da kad se vozi autoputem po ograničenju od 130, razvija nekih prosečnih 60KW snage na kretanje tom brzinom i to pretežno na savlađivanje aerodinamike, a dvostruko više od toga izbaci u prostor kao toplotu: preko izduva, hladnjaka i ostalih gubitaka.

Dakle, taj isti automobil, za jedan jedini sat vožnje autoputem, u prostor oslobodi glatkih 120KWh čim možeš da greješ dvosoban stan nedelju dana dok je ljuta zima napolju.

Toliko o globalnom zagrevanju pomoću ispravljača za telefon i slično...


<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 06.04.2019. u 13:59 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 06.04.2019. u 14:00 GMT+1]</sub>