[ aca.jevtic94 @ 25.02.2012. 18:12 ] @
Evo jedne seme SMPS za pojacalo:
Napon birate tako da jedan navojak daje 3.5V,napajanje nije regulisano,danas sam sa njim terao pojacalo kojem treba +-50V i namotao sam 2x14 navoja.
Jezgro moze da se uzme iz atx napajanja stim da sa original namotajima daje:
na 5v daje 10v
na 12v daje 22v
izmedju +5 i -5 daje 20v
a izmedju + i - 12v daje 44v te se ta 44v mogu izdublirati i dobiti +-45V.(probao sam i to na pojacalu)
Gradnja je veoma laka i jeftina a mene je sve izaslo oko 600-700din.
Diode na izlazu moraju biti brze a grec na ulazu neka bude za minimalno 8A
Znaci smps provereno radi.


Slike cu postaviti sutra.
[ 44250 @ 25.02.2012. 18:27 ] @
tesla017,radi li ovo stvarno?
[ aca.jevtic94 @ 25.02.2012. 19:34 ] @
Stavicu klip pa ces da se uveris....
[ 44250 @ 25.02.2012. 19:59 ] @
Šalim se malo,a i tesla017 je već nešto radio pa ga zato pitam.
[ aca.jevtic94 @ 25.02.2012. 20:49 ] @
Na sta konkretno mislis?
[ 44250 @ 25.02.2012. 20:59 ] @


ili



ili

[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 07:57 ] @
jedino sto je moje jednostavnije + ima i soft start.
[ nikko @ 26.02.2012. 08:14 ] @
44250 ova prve slike su ok,samo je to od 12V,znam pravio sam i radi ok.
Pozdrav
[ 44250 @ 26.02.2012. 08:27 ] @
Hvala drug,ali ja sam brontosaurus i drzim se strogo dobrog starog teskog transformatora i gomile kondenzatora ;) :) Ove slike sto sam postavio nisu moje vec od tesla017,prvo su plocice napajanja a poslednja je slika TDA pojacala sa prekidackim napajanjem kojem je iz nekog razllga blisnuo kondenzator. Poenta je bila pokazati nesto zavrseno,moj imenjak se uglavnom bazira na semama i tvrdnjama. :)
[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 09:50 ] @
Citat:
44250:  Poenta je bila pokazati nesto zavrseno,moj imenjak se uglavnom bazira na semama i tvrdnjama.

Tako znaci a?
Salim se malo evo i slika da ne bude da nisam nista radio moracu ponovo da snimim ali ovo je da vidite da radi+moze i da se "dimuje" sa trijakom
Nisam bas radio kvalitetno ali to je u principu to.Opterecenje 358W.















[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 26.02.2012. u 12:04 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 16:33 ] @
evo jos slika....
video cu staviti na youtube
opterecenje je sijalica od 12v vezana izmedju 0 i 5v a trafo je original iz atx napajanja koji nije premotavan.














[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 26.02.2012. u 18:25 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 17:27 ] @
Primetio sam nesto cudno : sto je opterecenje vece tranzistori se manje greju sto mi je bas ne logicno al bitno da nije obrnuto
[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 21:42 ] @
A evo i video da naparate oci
[ 44250 @ 26.02.2012. 21:43 ] @
Eto slika-ko kaže da imenjak samo priča!

Čuj,ovo me baš podsjeća na američke "čopere",malo od ovog-malo od onog i eto napajanja! Dobro je što si uporan,tako sam i ja slagao neke stvarčice iz dijelova sa šasija i bio presretan što ponovo imaju funkciju. Je li ono tvoj osciloskop? Koji je,kakav? Koliko je koštao? Mnogi će možda,nakon što odgovoriš,reći "ma to je krš" ali kakav god da je-siguran sam da je bolji od mojeg! Uputio me jedan čovjek na jednog "rusa" osciloskopa,nije mnogo(u odnosu na ostale),a taj drug mi kaže da sve radnje radi barem ove što su nama amaterima potrebne. Nisam ga još kupio. Nekad je dovoljno samo vidjeti kako nešto izgleda,a ako nema aparata nema ni gledanja.
[ 44250 @ 26.02.2012. 21:46 ] @
Citat:
aca.jevtic94: A evo i video da naparate oci :D


Skidaj onu foliju sa unimera! :)
[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 21:47 ] @
Osciloskop RFT EO201 do 10 MHz bio 35e
E al lakse je skinuti koji deo nego narucivvati + postarina + cekanje dok stigne
Opasan ovaj mali trafojcic nisam ocekivao ovolike napone od njega
[ 44250 @ 26.02.2012. 21:49 ] @
Dobar si,dobar... Nije bitno da li su dijelovi novi,bitno je da rade. Za početak je sasvim dovoljno da te ubijede da šema i uređaj valjaju,i da su vrijedni kasnije kupovine novih dijelova,i pravljenja takvih uređaja.
[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 21:51 ] @
[ aleksandara 93 @ 26.02.2012. 21:55 ] @
Od kog sajta je šema?
[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 21:56 ] @
Citat:
44250: Skidaj onu foliju sa unimera!

ha ha neka je nesmeta mi.Eno imas i na mom sajtu pod odeljkom pretvarac da vidis i njega da sam uradio da ne kazes da ne radim nista
[ aca.jevtic94 @ 26.02.2012. 21:59 ] @
Citat:
aleksandara 93: Od kog sajta je šema?

Sa danyk.wz.cz samo sam je preradio na svoje potrebe.
[ aleksandara 93 @ 27.02.2012. 13:36 ] @
Oko smps se nikad nisam zanimao tj. popravljao sam pc napajanja ali nađem neispravnu komponentu i zamenim, nisam se upustao u rad istih pa me zanima nekoliko stvari jer imam par trafoa a ne znam za šta da ih iskoristim...

Trafo iz klasičnog pc napajanja ne treba premotavati da bi dobio +/-35V?

Žica treba da bude 0,6mm a pretvarač 350W na 70V to mu dođe 5A, prigušnica na izlazu ok 1,2mm opet može ali 0,6mm...

Da li može da se stave u pralelnoj/rednoj vezi 2 komada?

I koliko su pogodna za audio tehniku?

Napravio bih da imam na čemu da probam pojačala koja napravim kada mi nedostaje trafo, elektroliti...

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 27.02.2012. 19:52 ] @
Ovako pogledaj slike koje sam postavio a zatim i video i procitaj moje postove ponovo,ja sam sa samo jednim trafoom BEZ premotavanja dobio +-35V gradnja ti je veoma laka evo dacu ti semu.Diode na izlazu mogu biti BY500 ako ces ici do 5A ili MUR860 do 8A i td. uglavnom neka budu brzog tipa ali ne mozes uzeti one iz atx napajanja jer im je probojni napon max. 60V a kod vecine je 40V.Kod mene je radilo na pojacalu koje zahteva +- 35V vec 10-ak sati i mogu ti reci da sad ima jaci bas.
Dovoljan je samo jedan trafo koji je radio u napajanju sa 2 bipolarna tranzistora znaci ne za one koji su sa 1 fetom jer je drugacije motan i nije isti broj namotaja.Meni se bas dopalo ovo sto se dobija +-35V bez premotavanje samo stavis i vozi... umesto igbt mozes staviti i dva mosfeta recimo irf840 ili irfp 460 ali meni su bolji igbt-ovi a i ovaj irg4bc30k je bas jeftin negde oko 150 din. a dobro se pokazao bolje od irg4pc40w i jaci je od fetova izdrzava i do 25A sto znaci da mozes terati izvor do 2 kW znaci samo koristis namotaje za 12v koji sada daju +-35V a namotaje za 5v ne diras.Uostalom slikaj te trafoe izbliza pa postavi ovde ili mi posalji na mejl pa cu ti oznaciti gde se sta spaja.Ono TH-NTC je NTC iz atx napajanja a redno njemu mozes i da dodas otpornik 2,2oma 5W ja sam ga stavio za svaki slucaj a i malo ublazi nagli udar stuje pri ukljucenju ali sreca ima i odlozeno paljenje tj. tranzistori pocinju sa radom nakon cca 1 sek. od prokljucenja na mrezu.
Izvinjavam se na greskama u pisanju omaklo se
Veruj mi i ja sam dosad onako radio sa napajanjima dosad sam napravio nekoliko komata a ovo mi radi k`o bombonica.
Na semi masa ti je oznacena sa nulom.,a namotaji za dobijanje 35v su ustvari oni od 12v u original na atx napajanju.
Namotaje za 5v nisam nacrtao jer se ne koriste.







[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 27.02.2012. u 22:02 GMT+1]
[ tesla017 @ 29.02.2012. 13:20 ] @
Pozdrav

Ja sam radio smps za auto gde sa 12V dobijam +/-35V dovoljno za pokretanje TDA7294 u automobilu i nekog manjeg woofera

Shto se tiche SMPS za kucno pojachalo tj za korishcenje sa smps sa 220V morao bih da se slozim sa sa starijim Aleksandrom ali po tom pitanju sam i ja staromodan znaci stari mrezni trafo grec i to radi ko bombona

Mladji Aleksandre smps je dobar probaj da nacrtash i projektujesh PCB i da sve to smanjish i upakujesh lepo Od mene samo josh koju semu pa da experimentisanje krene:

http://320volt.com/020volt-010amper-smps/

http://320volt.com/130volt-0156amper-smps-bolum-1/

http://www.labkit.ru/html/power_supply_shm?id=219
[ 44250 @ 29.02.2012. 16:00 ] @
Tvoje slike sam krao na prvoj strani! :)
[ tesla017 @ 29.02.2012. 17:24 ] @
Citat:
44250: Tvoje slike sam krao na prvoj strani!


Nishta nije ukradeno
E Aleksandre hocu da radim jedan chipamp sa LM4780 pa ce mi trebati pomoc oko vezivanja i josh nekih sitnica Mogu da racunam na tebe?
[ aleksandara 93 @ 29.02.2012. 18:06 ] @
Eto ga i najstariji Aleksandar

Nisam planirao da koristim uvek u pojačalu smps nego kad napravim probam da vidim da li radi i eventualno slušam dan-dva zbog testiranja...

Prve 2 šeme su zanimljive alli bih prvo probao šemu koju je postavio Aca a koja je slična sa trećom šemom...

Počeo bih sa nečim jeftinijim a ako bude ok nije problem napraviti i ove sa regulacijom

Na ovaj "komplet" sam prvo naišao a bio je u 200 ili 400W napajanju a kakva su bila ne sećam se, samo znam da je popravka koštala više nego što sam ih platio a trebalo mi je hladnjaka, kutije....

Pozdrav!


[ 44250 @ 29.02.2012. 18:13 ] @
Citat:
tesla017: Nishta nije ukradeno
E Aleksandre hocu da radim jedan chipamp sa LM4780 pa ce mi trebati pomoc oko vezivanja i josh nekih sitnica Mogu da racunam na tebe?


Samo mi se javi preko skajpa,nema problema. Sve što znam...
[ Radisha @ 03.04.2012. 19:28 ] @
Molio bih Acu.Jeftića, ako nije problem a i ostale (ako znaju i ako hoće) u PP da mi daju informacije gde kupiti ove IGBT-ove i ovaj driver za IGBT tranzistore IR2153.
Na Google kad ukucam ne dobijaš ništa. Već odavno nameravam da probam i ja samogradnju čoperskih napajanja ali su do sada sve šeme bile malo komplikovane, iskreno i nemam toliko vremena da experimentišem.
[ aleksandara 93 @ 03.04.2012. 19:53 ] @
http://www.mgelectronic.rs/

Pozdrav i javi sta si napravio!
[ tesla017 @ 04.04.2012. 00:45 ] @
Takodje:

Kelco

Evo i jedan LINK


Pozdrav i srecna gradnja
[ taso_tas0 @ 04.04.2012. 00:52 ] @
Zdravo Svima

Zainteresovan sam za gradnje ovog SMPS-a, interesuje me ne koju frekvenciju radi da bi mogao da koristim neko drugo jadro, potrebno mi je za proracun
[ emiSAr @ 04.04.2012. 05:51 ] @
Kako se biraju elementi koji odredjuju frekvenciju naci ces u DS od kola:
[ Radisha @ 05.04.2012. 03:20 ] @
Hvala vam ljudi na informacijama. Naručiću elemente ovih dana i krećem sa gradnjom. O toku gradnje biće te obavešteni a moje iskustvo će vam stajati na raspolaganju za dalje komentarisanje i predloge. Pozz
[ taso_tas0 @ 06.04.2012. 21:14 ] @
Opet ja :)

U planu sam da pravim SMPS koi je objavio aca.jevtic94, po formuli f=1/(1.4 x Rt x Ct) izracunao sam da to je negde oko 32 KHz (30 KHz) za Rt = 39 KOhm i Ct = 560 pF
Ja planiram za Rt da stavim trimer 10K za da mogu da podesim frekvenciju na 75KHz i Ct=1nF dali je ovo ispravno?

-Dali sa irg4bc30k moze da se dobije oko 450-500w (aca.jevtic94 je rekao da moze da se gura do 2 KW ali ovi tranzistori imaju mocnost od 100W), ako je neizvodljivo sa irg4bc30k upotrebicu irfp450 ili irfp460 e sada me zanima za otpornik pred fetove dali treba se menjati i ako je to potrebno kako da izracunam

-Filter na AC ulazu koliko navoja i dali da stavim na jedno jezgro i da namotam u suprotni pravac da se indukcija ponisti

-Isto i za izlazno filter dali da stavim najedno jezgro i da namotam u suprotnon smeru ili na dva posebna jezgra

-Otpornik na izlazu 6k8 2w dali da ostane ist ili ima neka formula po kojoj moze da se proracuna (i dali treba se staviti i na negativnu granu zato sto u neki semama od SMPS-ova ima dva otpornika iste vrednosti u pozitivnoj i u negativnoj grani)

Kad soberem svi informacija i napravim ovo otvori cu temu kako se pravi smps od pocetka do kraja sa svi kalkulacija i svi potrebni stvari za oni koi zele da prave da ne lutaju ko ja


Hvala unapred
[ emiSAr @ 06.04.2012. 21:50 ] @
u DS od kola vidi preporuku : Rt min 10 kOma, Ct min 330 pF, pa za tebi potrebnu frekvenciju igraj se vrijednostima
iznad ovih minimalnih. Poz i sretna gradnja.-
[ taso_tas0 @ 06.04.2012. 23:46 ] @
Hvala puno

Stavicu 470pF i trimer od 30KOhm tako da mogu da se igram malo sa frekvencijom za da dobijem potrebni napon na izlazu

Cekam ostale odgovore

Pozz
[ emiSAr @ 07.04.2012. 09:13 ] @
Po dobijenoj potrebnoj frekvenciji trimer obavezno zamijeni najpribliznijom vrijednoscu fiksnog otpornika,
ulazni filtar na jednom jezgru, suprotni smijerovi motanja ili nadji neki fabricki koji odgovara trazenoj
snazi, prije induktivnosti a poslije osiguraca (mreznog) obavezno varistori prema masi, a poslije
induktivnosti kapaciteti prema masi (ovaj filter najvise stiti mrezu od smetnji iz sammog SMPS-a.
Sto se tice izbora aktivnih prekidackih elemenata (IGBT i FET) za IGBT provjeri u DS do koje frekvencije
se mogu koristiti u punom "gasu".-

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 07.04.2012. u 10:26 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 07.04.2012. 13:34 ] @
obavezno redno pot. vezi neki otpor npr. 10k
[ taso_tas0 @ 07.04.2012. 19:33 ] @
Ok Hvala puno

sledecu nedelju idem u nabavku delova ovaj vikend cu da dizajniram plocicu
e samo me zanima koi tranzistori da koristim jel moze irfp460 imace snage oko 440W, ja planiram pojacalo od 2x200w ili 2x150W to cu da odlucim kad cu da motam trafo

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 08.04.2012. 11:53 ] @
Radi kako hoces ali ja bih ti preporucio igbt jer je bolji u ove svrhe a i jeftiniji je (ja uzimam u M&G-u)
[ taso_tas0 @ 08.04.2012. 20:23 ] @
Ok poslusacu tvoj savet ali me interesuje dali bi imalo snage oko 400W sa navedenim igbt-ovina

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 08.04.2012. 20:29 ] @
ma moce sigurno ali samo da ti kazem stavi osigurac i npr. neku sijalicu od 1kw redno smps-u da ne bude nesto kako ne treba-moj savet sad ako neces i nemoras....
[ taso_tas0 @ 20.04.2012. 01:49 ] @
jedno mi nije jasno u ovoj semi.
kako se dobija napon na Vcc na IR2153 njegov napon je max 15.6 ja sam uradio simulacie i jos ne znam sto i sve izadje ili vise ili manje ili na nulu
[ emiSAr @ 20.04.2012. 06:01 ] @
Onaj visevatni otpornik 27 K/6W napaja zener diodu-regulator koja je u samom IR kolu izmedju pin 1 i mase, napajanje
ostale logike za gornji dio polumosta je sa pina 8.-

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 20.04.2012. u 07:28 GMT+1]
[ Miodrag-ba @ 25.04.2012. 18:52 ] @

Još taj od 27k/6W pa da vidimo kako to radi, a pogotovo kako svira.

[ aleksandara 93 @ 25.04.2012. 19:02 ] @
@Miodrag-ba

Može pcb sa dimenzijama?

Hvala!
[ Miodrag-ba @ 25.04.2012. 19:07 ] @

Večeras ili sjutra treba da se testira i ako sve bude u redu postaviću i PCB da
ga svi mogu koristiti.
[ aleksandara 93 @ 25.04.2012. 19:19 ] @
Bez žurbe, pcb se lako pravi ali novac za delove....

Srećno prvo pustanje u rad!

Pozdrav!
[ emiSAr @ 25.04.2012. 20:16 ] @
@Miodrag-ba, Za probu mozes dovesti eksternih 15V na pin 1 IR kola. Ako je trafo od ATX napajanja i nepremotan,
mozes ocekivati napon na izlazu nesto visi od duplog 26-27V i neregulisan je i bez ikakve zastite.
Za nf pojacalo ga treba ipak malo bolje filtrirati (prigusnica izmedju elektrolita). I nek je sa srecom.- pOz
[ aca.jevtic94 @ 25.04.2012. 21:13 ] @
Odlicno,samo napred,drzimo ti palceve.....
Uzgred gde si nabavio te otpornike?
[ macolakg @ 25.04.2012. 21:18 ] @
Pozdrav svima.

Ne preporucujem IGBT u ovakvoj aplikaciji. Da budem precizniji, IGBT u hard switching rezimu (sto je ovde slucaj) ima
prevelike gubitke na frekvencijama vecim od 30KHz. Pojavice vam se posle izvesnog vremena "neobjasnjivo" pregorevanje istih :-).

Trafo od PC napajanja moze izgurati oko 400W pri 100KHz. To je previsoka frekvencija i za najbrze IGBT.
Dobar izbor su ili MOSFET-i ili bipolarci.

Ako vec hocete da koristite IGBT (koji su neverovatno robustni kada se pravilno koriste), onda morate spustiti frekvenciju na ispod 30KHz, sto zahteva puno vece jezgro kao npr. E55/28/25, materijal N27 (Epcos-TDK). To moze glatko da istera
400W na 25KHz.

Druga opcija je da napravite rezonantni ZVS pretvarac, gde se vec odredjeni IGBT mogu koristiti na 100KHz.

Uporedicu half-bridge topologiju i rezonantnu ZVS topologiju za npr +- 50V na izlazu sa 400W kontinualne snage:

HALF-BRIDGE

Prednosti:
- jednostavan proracun transformatora
- relativno mala struja primarnog namotaja
- jednostavna kontrola

Nedostaci:
- osrednji stepen iskoriscenja 80-85%
- komplikovana izrada transformatora, neophodno dobro ucesljavanje namotaja za dobar stepen iskoriscenja
- pravougaoni talasni oblik bogat visim harmonicima
- neophodna storage prigusnica na sekundarnoj strani
- kompleksan proracun storage prigusnice
- velike elektromagnetne smetnje
- znacajni gubici u jezgru i sw. elementima
- recovery gubici u diodama

evo i jedne 500W aplikacije: http://www.st.com/internet/com...PPLICATION_NOTE/CD00003778.pdf

ZVS-REZONANTNI

Prednosti:
- izuzetno male smetnje
- veoma mali gubici u sw. elementima
- minimalno hladjenje sw. elemenata
- lako izvodljiva low-profile verzija
- mali gubici u diodama
- sinusna struja kroz: trafo, sw elemente i izlazne diode
- nema potrebe za storage prigusnicom
- stepen iskoriscenja 92-96%
- lako motanje transformatora

Nedostaci:
- slozen proracun trafoa
- velike struje primara
- slozena kontrola
- uzak raspon ulaznog napajanja npr. 180-230VAC, za sire opsege neophodan PFC
- uzak opseg opterecenja tipicno 1:6-7 , neophodan burst mod u praznom hodu

evo jedne 400W aplikacije: http://www.st.com/internet/com...PPLICATION_NOTE/CD00149584.pdf

Pozdrav

[ tesla017 @ 25.04.2012. 21:28 ] @
Pratim cekam rezultate pa ako vredi da pravimo po Miodrag-ba dizajnu ploce

Mozda bi mogao da ubacish L filtere na izlazu kao shto sam ja stavljao u mom konvertoru iz ATX-a one stojece, ili da se onaj zuti torus iz ATX u sekundaru razmota i namota za ovu primenu
[ emiSAr @ 26.04.2012. 11:34 ] @
@macolakg, pozdrav i ovdje. Ovo sam im rekao prije nedelju dana:
Sto se tice izbora aktivnih prekidackih elemenata (IGBT i FET) za IGBT provjeri u DS do koje frekvencije
se mogu koristiti u punom "gasu".-Izbor je na njima.-

[ Miodrag-ba @ 26.04.2012. 11:56 ] @

Na ovoj pločici je MOSFET nije IGBT. Eh stavio bi ja filtere da sam ih imao u ovom trenutku.
Želja mi je bila da vidim dali to stvarno radi. Ni sad mi nije jasno šta će biti. Pokretač teme
napisa da je nekoliko sati napajao pojačalo i slušao muziku sa boljim basom. Neki kažu
trebaće više elektrolita, filtera, premotavanje trafoa i sl. E hoću da vidim stvarno šta teba,
a šta je tačno. Sve ostalo će doći na svoje mjesto poslije testiranja. Zahvaljujem na savjetima
i sigurno ću probati sve varijante koje predlažete kako bismo svi zajedno došli do dobitne
kombinacije i naravno da svi imamo po jedan ovakav SMPS jer nam može koristiti makar za probna
testiranja pojedinih uređaja koji se mogu napajati sa ovom skalameriom.
[ emiSAr @ 26.04.2012. 12:15 ] @
NF pojacala u principu energiju crpe iz elektrolita kod brzih i jacih basova- pikovi se popunjavaju energijom
iz elektrolita. za tiha slusanja potrosnja je priblizno konstantna. Taj SMPS, kako je bez regulacije, obavezno optereti
nekim bliderom, par kOma i izracunaj snagu jer spicevi teze da podignu napon koji bez opterecenja zna znatno
porasti (cuvaj elektrolite) i spravu iza. Koliko sa slike vidim, diode su za 3 max 5A pa u skladu s tim racunaj i na
opterecenje cijele sprave. Znaci max 150 do 200W za obje grane - zavisi od odbijenog napona. Iako sa istim brojem
namotaja u sekundaru, u primaru moze biti ili 2x19 ili 2x20 namotaja pa je u prvom slucaju dobijeni izlazni
napon veci: Sa srecom.-
[ aca.jevtic94 @ 26.04.2012. 20:07 ] @
Hvala svima za ovoliku posecenost,ocekivao sam manji odziv udjite na ovaj sajt ima tu dosta raznih projekata a ima i ovo sa mosfetovima,igbt-ovima i td.Diode trebaju jace ako se vuce veca snaga ove su okvirno stavljene,imate vec sve na sajtu.
I obavezno na krajeve sekundara (gornj i donji,na srednji ne treba) stavi otpor od 220 oma jer ce on sluziti kao opterecenje.
[ macolakg @ 27.04.2012. 00:57 ] @
Kod ovakvih hard-switching naprava, diode treba znatno bolje dimenzionisati jer recovery gubici znaju biti veci od gubitaka provodjenja. Za +- 50V, za diode treba hladnjak priblizno iste velicine kao za mosfete.

Ako napravite napravu na 100KHz ili vise, sa stabilizacijom napona, gde je odziv napajanja bolji od 50uS (sto i nije bas lako, mislim na tako kratak odziv -FB), onda vam treba svega 100-200uF za filtraciju, i pri tom imate savrsen bas :-)

Profi pojacala sa SMPS napajanjem obicno rade na 125KHz ili novija na 250KHz, zbog polozaja subharmonika u odnosu na audio spektar.
[ macolakg @ 27.04.2012. 01:02 ] @
Sada sam previse u stisci sa vremenom. Kada se malo rasteretim, postavicu sheme za nekoliko SMPS za audio u rangu od 500W do 3KW.
[ emiSAr @ 27.04.2012. 06:44 ] @
Evo link do jedne mocne sprave; dokument prevazilazi mogucnost direktnog postavljanja:
http://www.pknc.com/new_doc/PKN_amp_supply.pdf
pOz
Obratite paznju na mrezne osigurace!

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 27.04.2012. u 08:00 GMT+1]
[ Miodrag-ba @ 28.04.2012. 16:12 ] @
E ovako društvo. Spravica radi.
Kao što je rekao emiSAr na izlazu daje 2x27V.

Šta sam sve kačio i stavljao:

Iz PC napajanja sam uzeo: Na ulazu grec RS 406L, sva 4 velika elektrolita 470uF/200v, Trafo je ne diran
onakav kakv je i bez ikakvih premotavanj i domotavanja. 4 diode FR 302 (3A), blok 2,2uF, NTC.

Dodao 2 MOSFETA IRFP450 (ti mi se našli pojma nemam odakle mi - nešto rasturao). Nijesam stavlja one dvije diode
iza tranzistora jer ih nema ni u izvornoj šemi (ostavio prostor na PCB-u ako trebaju).

Ništa nijesam čačkao, samo uključio i izmjerio napon na izlazima. Znači to je prvi korak. Za njegovu realizaciju velika
zahvalnost aci.jevtic94, a pogotovo tesli017 koji mi je poslao gomilu slika i linkova da se upoznam sa problematikom i
da vidim kako je to on, a i drugi radili. Na njega računam i na sledeće korake, naravno i na emiSAr-a no on ne čita PP
(nadam se da sad hoće).
Sledeći korak mi je da poboljšam elektrolite, da stavim filtere i da umjesto dioda FR302 stavim one duple diode u
TO-229AB kućištu F12C20C kao i F16C20C jer ih imam gomilu, a ima ih u gotovo svim PC napajanjima. E ovdje ću
ovo malo testirati pa ako bude OK treći korak je razmotavanje, premotavanje i sl trafoa da se izlazni napon malo
podigne (bilo bi dobro bar blizu duplog). To će biti 2-3 PCB-a i sve ću to postaviti ovdje da imamo svi....... Pozdrav
[ emiSAr @ 28.04.2012. 17:58 ] @
Drago mi je da je sprava proradila. doraditi se uvijek moze. Sto se tice PP nista ne dobih, inace bi i odgovor
dobio. Posalji PP ponovo. Zaboravih napisati , ti RFP450 imaju integrisane diode tako da vanjske ne trebaju.
pOz
[ Miodrag-ba @ 28.04.2012. 18:15 ] @
Pošto ovdje neko reče dobar izbor su MOSFET ili BIPOLARCI. Trebaju li te
diode kod bipolaraca.
Izvini zbog PP nijesam pritiskao gdje treba moja greška.
[ emiSAr @ 28.04.2012. 20:48 ] @
To koli IR prilagodjeno, ima u sebi drivere za IGBT ili MOSFET-ove, za bipolarce treba ipak malo snage kao
pobuda, i pojedini bipolarci imaju integrisane diode pa o tome kada dodje vrijeme, zavisi od izbora bipolaraca.
To je rekao @macolakg, prati njegove postove, covjek ima znanje i iskustvo. pOz
[ macolakg @ 28.04.2012. 22:50 ] @
@emiSAr

Mljac, socna ZVS LLC rezonantna naprava!
Upravo na takve sam mislio.
Osim osiguraca, treba obratiti paznju i na glavni trafo :-)

Pozdrav
[ macolakg @ 29.04.2012. 00:24 ] @
Pogledajte malo ovu literaturu: http://www.st.com/stonline/sta...p;doctype=TECHNICAL_LITERATURE

Pravio sam nekoliko rezonantnih LLC ZVS sa rezonantnim kontrolerom L6599, uopste nije tako strasno.
Trafo se mota lepo i lako, rucno. Npr. 400W aplikacija ima svega 19 navoja u primaru na jezgru ETD49. Primar zauzima oko 60% srednjeg stuba i mota se sa jedne strane, dok sekundar zauzima oko 30% srednjeg stuba. Malo komplikovano ga je izracunati, mora i malo empirijske korekcije, ali to radi savrseno. Hladno je kao tastina (punicina) dusa. Jedina stvar koja se greje, sto i nije neki problem je zica primara na trafou, a zbog toga sto nije ni sa cim prekrivena lako se i hladi...
Zbog skin efekta, sve se mota sa zicom napravljenom od sto vise tanjih lakiranih zica, upredenih medjusobno, ali stvarno nije nikakav problem napraviti par metara toga, koliko ukupno treba za ceo trafo. Mora se malo paznje posvetiti materijalu jezgra (namenjena za >300KHz, N87 i sl.)

Rezonantni konverteri su jedini konverteri koji mogu podneti totalan kratak spoj u trajanju od 1 SEKUNDE+ bez pregorevanja bilo cega :-). Kod hard sw. su predugacke i mikrosekunde :-).

Evo, radi lakseg racuna, pogledajte sledece aplikacione note: AN1300 (ST), AN2450 (ST), AN-4151 (Fairchild),
U-138 (Unitrode-Texas), UCC25600 (Texas Instruments), itd.....

Ne morate praviti PFC ispred ZVS-a, kod nas to jos uvek nije zakonom regulisano :-). Takodje kod nas nema potrebe za
multivoltage aplikacijom.

Kod LLC ZVS je inace veoma lako resiti drive izlaznih mosfet tranzistora (sto je kod hard switching jedan od kljucnih problema za pouzdan rad).

Naprave takvog tipa rade iznad 100KHz, i to sa strujama sinusnog oblika, sa ekstremno malim smetnjama.
Ko se bavi servisiranjem, LCD, plazma i LED tv, moze da vidi primer LLC ZVS u vecini od njih. Poznace te ih po: izuzetno malom i pljosnatom trafou i po beznacajno malim hladnjacima za mosfet-e, a i diode. Bukvalno su sve pozadinske rasvete u LCD monitorima resene ovom metodom. Upravo zbog sjajne imunosti na preopterecenje, malih gabarita, izuzetnog stepena iskoriscenja, male EMF buke, LLC ZVS su prakticno pregazili sve ostale tipove konvertera, osim za pomocna napajanja koja su flyback zbog mogucnosti vise stabilnih napona na izlazu, a i to je svedeno na snage do najvise 50-tak W.

Mala elektronska buka koju LLC ZVS emituje u prostor pociva na tome sto on stabilise napon promenom ucestanosti, tako da ima bolju distribuciju po spektru. Hard sw. rade obicno na jednoj ucestanosti, sa vrlo strmim tranzicijama, sto pravi ogromnu buku na osnovnom harmoniku i nekoliko visih...

Za audio aplikacije, ako napravite spravu sa 150-300KHz nosioca, nije uopste problem dobiti odziv regulacije u rangu od 10 perioda, sto ispada pri npr. 200KHz pri maksimalnom opterecenju, odziv regulacije napona sa SLOVIMA 20KHz, pri cemu su kod audio pojacavaca pokriveni stabilisanim naponom ne samo strujno zahtevan bas, vec i ceo srednje-visokotonski opseg, sa izlaznim elektrolitima reda par stotina mikrofarada!! Verujte mi da je odziv analognih stabilizatora tipa 78xx u tim granicama (ako stavite mali kondenzator iza 78xx rizikujete nestabilnost, a ako stavite veliki, onda je posle udarnog opterecenja odziv los zbog strujnog limita).

LLC ZVS mozete napraviti samo malo jaceg od najveceg ocekivanog opterecenja, uopste nema razloga za ekstremnim predimenzionisanjem sprave. Da bi se dobio polaz za maksimalnu ocekivanu struju koju ispravljac mora isporuciti, od kljucnog znacaja je poznavanje modula impendanse vasih zvucnih kutija (kriva promene impendanse u zavisnosti od frekvencije), i izracunati struju pojacavaca za tacku najnize impendanse zvucnika. Dovoljan je ispravljac tipa LLC ZVS sa 20-tak % vise od toga.

Zagrizite i pocnite! Garantujem odlicnu zabavu i po uspelom poslu sjajne rezultate :-))

Pozdrav svima
[ macolakg @ 29.04.2012. 01:39 ] @
Zaboravih nesto!

LLC ZVS je isproban sa mostnim pojacalom od 2 kom. TDA7294 po kanalu, na zvucnicima Totem Forest.

Rezultat je: precizan i u prostoru perfektno definisan BAS (sto se redje srece :- )), sa srednjim i visokim opsegom kome se nema sta zameriti, neverovatno preciznom prostornom slikom :-).

Fascinantan zvuk iz home-made naprave.



Jedva cekam da dobijem vremena da ga isprobam na Magnaplanar 1.7, koje je kupio jedan moj drugar, koji stvarno zna sta je dobar zvuk.

Pravio sam (kada je bilo vremena) i pojacavac sa LM3886, 6 komada u mostu za jedan kanal, i to tek savrseno radi.
Silno sam se razocarao (jer sam mislio da sam otkrio toplu vodu), kada sam posle nekoliko meseci video da Jeff Roland ima opak pojacavac upravo sa tim kolima. Na srecu, zadovoljstvo mi nije potpuno oduzeto, jer je moja koncepcija potpuno drugacija od njihove i puno nekih slicnih projekata koje sam iskopao kasnije na netu. Prijalo mi je kada sam otkrio citav klub ljubitelja LM3886, jer to je home-made sa zvukom koji se ravna sa spravama od iznad 5000 eura... Verujte, znam o cemu govorim. Napravio sam slusni test sa proverenim audiofilima (nekoliko njih u razlicito vreme, od toga par njih sa "ergelom" od blizu 100000 eura), direktno poredjenje sa Krell 300i, i svi su se izbecili od iznenadjenja i pobeleli od sujete, jer zamislite: kako SME jedan "pravisa" da zvuci kao nesto sto je toliko placeno :-)). Tome su naravno doprineli i izvrsni Totem Forest zvucnici.
Kako sam ih tek doveo do ludila kada sam zvucnicki kabl napravio od obicne gvozdene zice kojom se vezuje armatura poznate kao "paljena zica", samo sto sam negativnu povratnu vezu uzeo direktno sa terminala zvucnika :-)... terali su me da otkacim zice od povratne veze zato sto mi nisu verovali da to svira kroz gvozdje od par ohma otpora :-).
Dakako da sam otkacio -FB, samo sto sam imao i lokalni -FB sa nesto vecim pojacanjem, koga ovaj eksterni prekriva kada se zakaci. Sviralo je i tako, sa cujno losijim kvalitetom i na basu i visokim, ali sam ih uverio da to moze i kroz gvozdenu zicu.
Ali neverne tome i dalje bacaju hiljade evra na zvucnicke kablove, umesto da pojacavac naprave na zadnjem zidu zvucnika (spolja, dakako sa gumenim amortizerima), i sa nekoliko centimetara obicne bakarne zice se prikace za terminale zvucnika, a signal dovedu kvalitetnim balansnim kablom do pojacavaca, i tako ustede kog "somica" evra!!!

Mnogi strasni audiofili i "audiofili" ce biti uzasno razocarani u moju strucnost i sposobnost procene kvaliteta zvuka, ali uopste ne hajem za njihovo misljenje. Uverio sam se sa par "placebo" eksperimenata u to sta stvarno vecina njih cuje :-))) .

Uverio sam se da posle pozamasnog ekonomskog zrtvovanja u vidu raznih kablova za napajanje, zvucnickih, interkonekcionih, do najvece korekcije zvuka dolazi prvenstveno u glavi slusaoca...
Vecina kombinacija koje prave ne pociva na dobrom zvuku, vec na takmicenju ciji je veci (posebno novcanik) :-))
Drago mi je da sa mnom u potpunosti deli misljenje Dr. Bratislav Ninkovic, koji je doneo audiofilizam davnih 70' iz Britanije u Kragujevac i okolinu.. Najobrazovaniji audiofil koga sam do sada sreo...

Vazan aspekt inzvarednog zvuka je veoma dobro i"tvrdo" napajanje, pojacavac takodje treba da ima slicne mogucnosti.

Izvesni gopodin iz Japana, Ken Ishivata, se proslavio vrseci revizije napajanja na raznim Marantz proizvodima (svakako uz ozbiljnu novcanu nadoknadu). Svakako da Ken dobro zna sta radi... Ono sto je rezultat njegovog rada je smanjenje TRANZICIONE impendanse napajanja!!! Sto se vise priblizite konstrukciji za HF aplikacije, imacete sve bolji zvuk.

Nemojte se uopste plasiti odstupanja od uobicajenih puteva, utabanih od strane nekih eminentnih faca, pristup sa ledja (iz drugacije perspektive, naravno uz odgovarajuce znanje), moze dati iznenadjujuce pozitivne rezultate!!!

Pravite i radujte se tome!

Na kraju krajeva i najmocnije naprave na svetu su obicno kreacije jednog nadarenog ili omanjeg tima nadarenih ljudi, koji su u trenutku inspiracije stvorili bisere...

Puno pozdrava svima i neka mi "audiofili" ne zamere. (slobodno mogu da me smatraju notornom budalom :-)



[ Miodrag-ba @ 03.05.2012. 19:11 ] @

Evo i drugog sa filterima, duplim diodama i elektrolitima od 4700uF. Testiram sa pojačalom
LM 3886, da vidim kako svira, dobićete informacije vrlo brzo.


[ 44250 @ 03.05.2012. 19:15 ] @
Prekidačka napajanja dolaze na velika vrata,ako tako nastavite potuno ćete me preobratiti!
[ tesla017 @ 03.05.2012. 21:00 ] @
Vidim da je zavojnica legla

Sto se tice duplih dioda ne znam bash za ove duple diode kako su vezane ali ako su koriscene kao single a jedna se koristi kao dupla ta dioda ce se vishe grejati od druge dve diode...Zato sam mislio da je bolje staviti 4 BYW29 sve u svemu videcemo rezultate na kraju

Ajde pa da svi probavamo ovo cudo
[ emiSAr @ 03.05.2012. 21:32 ] @
Naravno da ce se vise grijati kada je na njoj dupla disipacija.Sve diode na jedan hladnjak koji treba biti mozda
cak i veci od hladnjaka na prekidackim elementima (FET ili bipolaraci ili cak IGBT ako se imaju odgovarajuci.)
Iako po DS imaju kratko vrijeme oporavka diode u ovim napajanjima dobijaju zestoke "samare" koje moraju
otrpiti. Za one kojima je malo napona koje daje ovo napajanje evo jedne koncepcije sa duplim naponom:
Izvor se vidi na slicici. Malo treba poraditi na ulaznom kao i na izlaznim filterima, ali koncepcija je bitna:
Potrebna dva identicna trafoa kao i buster kondenzatori uz iste.
Naravno, od tamo odakle su skinute diode treba uzeti i izolatore jer sve moraju biti izolovane od
hladnjaka.-

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 04.05.2012. u 06:53 GMT+1]
[ Miodrag-ba @ 04.05.2012. 07:43 ] @

Da. Zavojnica je legla, ali iz trećeg pokušaja. 2x75 navoja žice od 1mm. Prvi put okratio žicu.
Drugi put nije moglo da stane sve jer nijesam se baš mnogo potrudio da to lijepo nalegne.
Treći put sa velikom naporom sve stalo. Zato upozorenje onima koji žele da motaju da budu
veoma pažljivi jer u protivnom neće uspjeti, faliće prostora za 10-15 navoja. Ulazni filter je
originalni sa kodegenovog napajanja.

Tesla017. Meni najbliža prodavnica elektronike je 370km, a brze pošte ne saobraćaju po Crnoj Gori
tako da sam hendikepiran kad nešto zahvali ne mogu da trknem i da to kupim. Zato mi mnogi
projekti čekaju po par mjeseci zbog neke sitnice. Radiću i treci PCB upravo za diode BYW29 koje
si mi preporučio i mislim da će to da bude konačna verzija. Do tada imam samo ovo što već
koristim. Zahvaljujem ti još jednom na savjetima i uputstvima koja mi šalješ meilovima.

emiSAr. Stavio sam one otpornike (blidere) na izlazima i sa njima imam stalnu potrošnjo oko
110mA, napon je 26V. Dobra ti je ova šema koju si postavio +-50V dobro bi bilo postaviš i
ostale podatke pa da probamo i to. I vama hvala na podršci i savjetima.
[ Miodrag-ba @ 08.05.2012. 17:09 ] @

E boga mi (što kaže naš narod) moraćete svi da napravite bar po jednu ovakvu spravicu.

Prethodno sam morao da napravim pojačalo sa LM3886 da bi imao šta uključit na napajanje.
Prvi utisak je baš pozitivan. Očekivao sam da će se iz zvučnika ipak čuti neko
pulsiranje, krckanji ili nešto slično. Ustvari nijesam ni znao šta da očekujem jer sam svo vrijeme sebe
ubeđivao da to ipak ne može biti nešto baš kvalitetno, no pogriješih. Meni to radi
sasvim solidno i nejesam siguran da bi osjetio (bar na uvo) jeli napajanje prekidačko
ili ne. Da ga malo "ošrafim" i potjeram malo duže sa većom potrošnjom da vidim hoće li se
i koliko grijati, pa kačim fotografije i PCB.
[ tesla017 @ 08.05.2012. 19:07 ] @
Ako to radi i ako si zadovoljan kako zvuci onda racunaj da cu i ja da napravim jedan za amp na kome radim samo je sa LM4780 (dva lm3886 u istom kucishtu)

Drago mi je da je sve ispalo kako treba
[ macolakg @ 08.05.2012. 20:05 ] @
Nema razloga da ne radi. Evo npr. jednog od najboljih svetskih pojacavaca koji se napaja upravo SMPS napajanjem.

SMPS mu nimalo nije zasmetao da udje u sam vrh ovakvih naprava, a mnogi casopisi kazu da i jeste najbolji pojacavac ikada..

http://www.halcro.com/productsDM88.php
[ Miodrag-ba @ 09.05.2012. 07:51 ] @

Slažem se sa Vama. Do skoro je bilo nezamislivo da amateri, u samogradnji prave SMPS.
Ipak je za to trebalo malo više znanja, a pogotovo sofisticiranih alata. Ali vremena se mijenjaju.

LM3886, na 35W svirke na 4 oma zvučniku trošio je nešto manje od 1 ampera struje sa SMPS-a
Tokom svirke napon na SMPSU (ukupan) je varirao +-0.5v, a nijedna komponenta na SMPS-u
se nije grijala osim otpornika od 27k/5w.

Ovim zaključujem i fazu br. 2. Sad idem na povećanje napona odnosno da se malo domota ili
premota trafo kako bi se sadašnjih +-26v podiglo na +-35v. Merkam i oni šemu koju je postavio
emiSAr sa dva trafoa koji daju +-50v. Mislim da ći i ovo raditi jer imam sav materijal.
[ macolakg @ 09.05.2012. 11:45 ] @
@Miodrag-ba

U guzvi sam, ali kada se rasteretim, postavicu LLC ZVS resonant konverter koji daje daleko bolje rezultate.
[ Miodrag-ba @ 09.05.2012. 12:14 ] @

Daj postavljaj, ali molio bih da to bude nešto prilagođeno, za amatersku gradnju.
[ emiSAr @ 09.05.2012. 23:11 ] @
Evo jedan link za one sto ne znaju sta je LLC ZVS, a nisu pogledali one APnote sto je @macolakg postovao:
http://www.fairchildsemi.com/an/AN/AN-4151.pdf

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 10.05.2012. u 00:49 GMT+1]
[ macolakg @ 10.05.2012. 13:41 ] @
@emiSAr

Hvala emiSAr, nisam imao vremena, za sat-dva idem na teren u B.Bastu.

Elektronicari se malo plase od ZVS LLC, ali kada ukapiraju da se cela filozofija svodi na racunanje prenosnog odnosa trafoa i raspodele sprege primar-sekundar na jezgru, da se sa tom napravom moze igrati cak i kada se naprave radikalne greske (a bez ozbiljne stete), pocece da ga prave masovno.

ZVS LLC se moze napraviti sa bilo kojim push-pull IC kontrolerom, uopste ne mora specijalizovano IC, ali specijalizovan IC ipak daje bolje performanse sa manje elemenata okolo.


Evo jos jednog data-sh., veoma jednostavnog ZVS LLC.

http://www.ti.com/lit/ds/symlink/ucc25600.pdf
[ Miodrag-ba @ 12.05.2012. 09:51 ] @
Pitanje.

Postojeći trafo namotan je na sledeći način:
Prvo 20 navoja primara u jednom sloju, zatim 3 sloja sekundara, nešto izmiješano
i istovremeno za 5 i 12v. i poslednji sloj opet 20 navoja primara. Između slojeva primara i
sekundara ima i po jedan "prsten" bakarne folije koji je zalemljen za krajeve
primara.

Treba li "novi trafo za SMPS" namotati na neki sličan način ili može i na standardno
klasičan? Primar-izolacija-sekundar.
[ emiSAr @ 12.05.2012. 11:01 ] @
Vec sam negdje pisao kako je namotan ATX trafo. Kod ponovnog motanja namotaj kao klasicni trafo,
primar sa 40 navojaka, sekundar motaj b i f i l a r n o sa potrebnim brojem navojaka. Premjeri zicu
gdje su bili izvodi tamo gdje si dobijao tih 26V- mislim na promjer zice, zica je dupla, i istom takvom
ali sa cetiri (4) zice namotaj sekundar sa potrebnim brojem navojaka, ispast ce najvjerovatnije 11 (2 puta 11)
navojaka. Da se nebi puno zezao, tamo gdje ti izlazi onaj snop zica koji predstavlja masu, izvedi sve cetiri
zice potrebne duzine da mogu stici do stampane ploce-mase. dvije zice izdvoji i namotaj u jednom smjeru
i napravi izvod sa donje strane, ostale dvije zice motaj u s u p r o t n o m smjeru od prve dvije i takodje
sa donje strane izvod. Vjerovatno si sacuvao pinove na tijelu trafoa.
N a p o m e n a: izmedju slojeva primara, najvjerovatnije dva sloja, namotaj vodoinstalatersku teflon
traku, onu bijelu tanku. takodje po zavrsenom primaru nabaci koji sloj iste trake, malo jacu izolaciju, znaci
nekoliko slojeva iste trake. Traka je tanka i nece zauzeti puno prostora. Bakarne folije ne moras vracati.
Probaj motati zicu u pamucnim ili bilo kakvim tankim rukavicama da je sto manje diras rukama. Iako izgledaju
suhe, na rukama ima znoja koji zna biti veoma agresivan- a poznato je ono- bolje sprijeciti nego lijeciti.
Zica je najvjerovatnije promjera izmedju 0,7 i 0,8 mm, rjedje tanja prema 0,6. Nadam se da ces u mjestu
naci n o v u zicu istog promjera koji ti treba. I neka je sa srecom motanje.- pOz
U ovom slucaju 2x11 navojaka izlazni napon bi bio oko 2x40 V, ako treba manje sa 2x10 navojaka
izlazni napon bi bio izmedju 36 i 37V.-

PS:poslije prvog sloja sekundara, jedan sloj teflonske trake, lakse se mota.

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 12.05.2012. u 19:52 GMT+1]
[ Miodrag-ba @ 13.05.2012. 17:47 ] @
Poslušao savjet emiSAr-a i motao trafo kao klasični. Namotao 40 navoja primara u dva sloja.
Kod trafoa koje sam razmotavao sekundar za napon od 12v na koji sam dobijao 26v je motan
jednom žicom, nije sa dvije (bifilarno). Što je lakše lakše je, a i kad mogu "oni" mogu i ja. Pa
namotam jednom žicom sekundar 2x10 navoja i opet što napisa emiSAr dobih 2x36v, a sa
otpornikom na izlazu koji vuče oko 100mA dobih 2x35v. Upravo onoliko koliko piše na šemi
koju postavi aca.jevtic94 kad otvori ovu temu.
Znači tako je kako piše, a LM3886 i na ovom naponu kaže i da dobro svira.
[ tesla017 @ 13.05.2012. 20:10 ] @
Pozdrav svima

Drago mi je da je uspelo motanje transformatora Kazi mi samo jesi li motao onaj visoki trafo iz atx-a onaj sa 2 E lima?

Nabaci koju sliku da vidimo kako je ispao transformator
[ emiSAr @ 14.05.2012. 09:46 ] @
Dragane pozdrav. Koliko sam vidio @Miodrag-ba je ovo motao na klasicno jezgro dimenzijama odgovara ETD34
ali je materijal upitan. Na ovoj frekvenciji (oko 32 kHz) jezgro moze isporuciti oko 130 VA. Na izvornom linku se
gadjaju sa snagom od 350W u sto sumnjam. i zica kojom je motan trafo ne obezbjedjuje tu snagu (5A) a zica
0,6 mm, na ovoj frekvenciji zadovoljava skin efekat ali je gustina struje preko 17A/mm kvadratnom sto je malo
previse. Zato sam mu i preporucivao duplu zicu za motanje. Sprava moze pogoniti 2xLM3886 ali ne pri
punom gasu. Za ovu operaciju (premotavanje) puno je teze rastaviti ATX trafo nego premotati ga.
Trazeni broj namotaja bez problema staje u raspolozivi prostor, u sto cemo se uvjeriti kada @Miodrag-ba
postavi sliku trafoa i cijele sprave. "Ostajte mi u zdravlju i veselju" kako je jedan nas stari radio novinar
odjavljivao svoju emisiju. pOz
[ aca.jevtic94 @ 14.05.2012. 14:05 ] @
E narode pa moze se promeniti frekvencija na koju vam odgovara promenom RC clana na pinovima 2 i 3 i 4 na i.c.-u
,mozes smanjiti r na 22k ali nemoj ici ispod 10k.
[ Miodrag-ba @ 14.05.2012. 18:27 ] @
Pozdravljam cijelu ekipu: tesla017, emiSAr i aca.jevtic94, svi smo tu. Ovako.
Po izvornoj šemi sve funkcioniše kako je tamo napisano, praktično provjereno.
Vodilja projekta je čini mi se +-35V 350W. Šema i sve komponente koliko sam
ja shvatio mogu to da isporuče, jedino je trafo sumnjiva karika.

Trafo koji sam ja koristio onako gotov iz PC napajanja sa kojim sam dobio 2x26v
sam i premotao po uputstvima iz izvorne šeme i dobio sam željenih 2x35v. Trafo je:
EI-33ASG (To piše na njemu, valjda mu je to neka oznaka). Visok je 30mm, širok 34,
a debljina 12mm. Rasturio sam nekoliko napajanja da vidim šta sve od trafoa ima u
njima: EI 28E; malecni u ZITO napajanja, EI-33ASG,EI-33C-1,EI-33N svi isti dao sam
mu dimenzije najčešće ima njih, recimo u CODEGEN napajanju, EI-40C nešto je širi, oko
5mm od ovih sa oznakama 33 i SPI-804-2007-35,visok je 40mm širok 35mm. On je najveći.
Cijela gomila.

Šta je u ovoj kariki loše da može dati samo 130W kako reče emiSAr, može li se dobiti tih
350W i sa kojim trafoom. Ima prostora kako reče emiSAr i za bifilarno motanje i sa raznim
debljinama žice, kao i da se napon podigne i na više od 2x35v

Pitanje:
1. Može li i na koji način neki od trafoa iz PC napajanja dati tih 350W?
2. Ako ne iz PC napajanja, koji trafo to može i može li se uopšte dobiti tih 350W sa ovom šemom?



[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 14.05.2012. u 19:41 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 14.05.2012. 19:46 ] @
Citat:
emiSAr:  Na ovoj frekvenciji (oko 32 kHz) jezgro moze isporuciti oko 130 VA.

Pa to je bar lako ako primetis da nema snage povecaj f.
[ taso_tas0 @ 14.05.2012. 20:45 ] @
Pre neko vreme sam rekao da cu da napravim ovo cudo ali nisam uspeo nadam se da cu uskoro biti u mogucnost naci vremena, ali pratim temu e sada zanima me kako da izracunam snagu SMPS-a. emiSAr je rekao da ide do nekih 130W ja bi hteo da napravim oko 350-400W pa moze i vise e sada me interesira do kojoj f da podignem za da dobijem tu snagu za sto mi e potrebna formula za proracun, u planu sam da napravim Borin Legend i interesuje me dali ce moci da napaja ovaj SMPS Legend u stereo izvedbi

Pozz
[ emiSAr @ 14.05.2012. 21:48 ] @
Pozdrav ekipi. Snaga trafoa prvenstveno zavisi od velicine i materijala jezgra. Porastom frekvencije @aca.jeftic94
rece da raste i snaga, da za dato jezgro i ako se trafo posebno proracuna. Porastom frekvencije usloznjava se i
motanje, skin efekat diktira maksimalnu debljinu zice kojom se mota, za jace struje treba vise zica paralelno motati,
odnosno napraviti neku vrstu VF pletenice. Z isto jezgro od topologije pretvaraca zavisi i maksimalna snaga
koja se moze prenijeti. Od vrste materijala jezgra zavisi frekvencija na kojoj trafo moze raditi i koliku indukciju
moze podnijeti. Prilozit cu jedan link, tutorijal za proracun feritnih trafoa za pretvarace:
http://www.bcae1.com/trnsfrmr.htm
i jos prilazem jednu tabelu sa jezgrima pa nadam se da ce te se snaci, za sada samo za jezgro ETD 34
sto je @Miodrag-ba motao, kad iskopiram ostala jezgra prilozim ovdje.
Evo i tabele sa najcesce koristenim jezgrima.-

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 14.05.2012. u 23:07 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 14.05.2012. u 23:09 GMT+1]
[ taso_tas0 @ 14.05.2012. 23:11 ] @
E ovo sada mi se razjasnilo :)
e sada me jos interesuje kako da odredim otpornik koji je pre fet-a na datoj semi je 15R ali ja planiram da koristin irfp450 ili irfp460, kako da odredim otpornik Rg u datasheetu sam nasao da za zadadeni fet irg4bc30k otpornik koji treba da stoji pred gejta je 23R

Pozdarv ekipi
[ macolakg @ 15.05.2012. 03:08 ] @
@taso_tas0

Evo malo cu pomoci.
Nisam dugo pratio ovu temu, ali po poslednjim porukama vidim da je u opticaju IR2153 ili IR2155, samooscilujuci MOSFET driver, MOSFET-i IRFP450 ili IRFP460, i jezgro iz PC napajanja.

Prvo da odgovorim na pitanje oko gate otpornika: Njegova vrednost zavisi od Qg (total gate charge) i radne frekvencije.
Za IRFP450 ili IRFP460 (koji imaju poprilican Qg) stavi direktno ka gate 27 ohma, a paralelno tom otporniku R-D clan, serijski spojenu diodu UF4007 i 15 ohma, tako da dioda ima smer provodjenja KA PINU driver kola IR2153(5). Tako napravi na oba MOSFET-a.
Na taj nacin ces obezbediti dovoljan death-time, da ne moras da se plasis uzduznog provodjenja polumosta cak ni na 100KHz sa doticnim MOSFET-ima. Dobices malo manji napon na izlazu (za oko 5%), ali ces imati bezbedan rad.

Posto PC napajanja u vecini slucajeva rade na oko 100KHz, jezgro iz njih zadovoljava za te ucestanosti. Snaga koju to jezgro moze preneti je ona koja pise na kutiji PC napajanja (osim na kineskim nove proizvodnje, gde od onog sto pise treba uzeti za ozbiljno 2/3 napisane vrednosti). Ta deklarisana snaga jezgra vazi iskljucivo za uslove FORSIRANOG HLADJENJA, a ako nema ventilatora racunajte opet 2/3 od deklarisane snage. Snaga koju mozete dobiti iz nekog jezgra zavisi od poprecnog preseka srednjeg stuba i najvise temperature trafoa (uglavnom je vise ogranicena temperaturom zice 130-tak^C max, nego dozvoljenom temperaturom jezgra, koja je tipicno oko 200^C).

Broj navoja primara zavisi od napona na njemu, frekvencije, magnetne indukcije, i preseka srednjeg stuba.
Posto ste napravili polumost sa ispravljenih 230VAC, dobicete oko 320VDC za napajanje polumosta. Velicina napona koju dobija primarni namotaj je Vdd/2, odnosno 160V. Dozvoljena magnetna indukcija tih jezgara je B=0,1T@100KHz, B=0,2T@50KHz i 0,35T@25KHz. Posto je u pitanju push-pull nacin rada dB je dvostruka vrednost od navedenih (npr B=0,1T@100KHz, posto se polaritet magnecenja simetricno menja sledi B=+-0,1T odnosno dB=0,2T).

Preporucujem B=0,05T odnosno dB=0,1T@100KHz zbog manjeg zagrevanja jezgra.

Evo zakonitosti oko toga:
--------------------------------------------------------------------
Odnosi izmedju: B, f, N, U, Ae

dB[T]= U[V]e6 / K x f[Hz] x N x Ae[mm-kvad]

N = Ue6 / K x f x dB x Ae

K=4 za pravougaoni talasni oblik
K=4,4 za sinusni

Napomena: dB je promena magn. indukcije za jedan polaritet magnetizacije.
Kod obracuna snage za push-pull uzeti 2B kao dB.
N je broj navoja, Ae je poprecni presek srednjeg stuba.
Radi sigurnosti izracunat broj navoja uvecati za 10%
-------------------------------------------------------------------------

Kada se obracuna primar, sasvim je jednostavno doci do broja navoja u sekundaru, prenosni odnos je kao kod obicnog transformatora. Npr. ako nam treba +-16V na sekundarima, prenosni odnos ce nam biti 10:1 tj. posto imamo +-160v na primaru, trebace nam 10 puta manje navoja na sekundaru, talasni oblik je pravuogaoni pa je dovoljno dobar tako jednostavan racun.

Kod polumosta, struja primara je oko 2,2 puta veca od struje koju polumost uzima iz napajanja (iz Elko). Dakle ako ocekujemo snagu od npr. 300W sledi 300W/320V=0,94A*2,2=2,06A. Kod ovakvih pretvaraca ide se sa gustinom struje cak
i do 7A/mm^2 ili vise, sa obavezom da zica bude H ili F klase izolacije, tj. za temperature od 180^C.

Za audio pojacavace obicno nije pozeljno forsirano hladjenje zbog buke koju pravi ventilator, pa cemo onda pribeci sledecem nacinu za povecanje snage: Upotrebicemo 2 ISTA komada jezgra iz PC napajanja, namotati na svako po polovinu broja navoja i za primare i za sekundare, sekundare motati bifilarno i obeleziti pocetke svih namotaja, podrazumeva se isti smer motanja svih. Primare vezati serijski, polovine sekundara takodje. Tako dva jezgra bez problema koristimo kao jedan transformator. To je povoljnija opcija za home-made nego medjusobno lepljenje dva jezgra, zbog toga sto se dobija puno vise prostora za namotaje. Snaga koju moze preneti feritni transformator takodje veoma zavisi od kolicine bakra. To se u literaturi obicno zove fCu i najcesce se uzima kao ostvarljivo fCu=0,4 , sto znaci da zbog izolacija mozemo od ukupnog prostora za motanje bakrom popuniti oko 40%.

Znacajno bolja popuna bakrom se postize kada transformator namotamo bakarnom folijom. Tako se moze dobiti fCu>0,6 i znacajno povecati snaga trafoa.
Apsolutno najvecu snagu mogu preneti jezgra ETD tipa (spolja pravougaono a srednji stub okrugao) i to zbog najbolje popune BAKROM !
ETD jezgra se mogu naruciti u: ITC-Svilajnac, Retam-Cacak, Comet-Beograd. Obicno ih nemaju na lageru pa se mora malo sacekati...

Evo spiska snaga koju mogu preneti neka ETD jezgra kod push-pull pogona koji koristite (navescu vrednosti za 100KHz i prirodno hladjenje), materijali jezgra su N87 (Epcos-TDK) ili K2008(Kaschke), dozvoljena upotreba do 500KHz:

ETD34, kalkulacijom 680W, realno oko 400W, pri gustini struje u zici od 4,5A/mm^2.

ETD39, kalkulacijom 1032W, realno oko 600W, pri gustini struje u zici od 3,9A/mm^2.

ETD49, kalkulacijom 2673W, realno oko 1500W, pri gustini struje u zici od 4A/mm^2.

ETD59, kalkulacijom 6759W, realno oko 3900W, pri gustini struje u zici od 4,4A/mm^2.

Vazi sa vertikalan polozaj jezgra, gde nisu ostale visoke komponente natrpane oko njega, gde je omoguceno prirodno opstrujavanje vazduha oko njega. To su realne mogucnosti tih jezgara, pri 100Khz i bez forsiranog hladjenja. Ako je materijal jezgra N27 ili K2004, dobicete polovinu od navedenih snaga, sa N67 ili K2006 oko 2/3.

Frekvencija od 100KHz za IR2153(5) se dobija sa Rt=7,5Kohm, Ct=1nF.

(Dozvoljena minimalna vrednost Rt je cak svega 500 ohma sa CT=1nF, tako da ne vazi ne secam se cija primedba iz nekog od prethodnih postova, da se ne ide ispod 10K)

Srazmerno snazi, mora biti i vece akumulaciono torusno jezgro na sekundaru, neki ga zovu i filtersko jezgro posto takodje ima i tu ulogu. Najjednostavnije cemo ga povecati tako sto cemo namotati polovinu broja navoja koji smo prethodno imali, kroz dva torusa tako sto cemo ih zalepiti medjusobno radi lakseg motanja. Na taj nacin se snaga akumulacionog jezgra udvostrucuje, ako treba trostruka snaga 1/3 broja navoja kroz tri jezgra.... Kako znati koji broj navoja treba? Bez ikakvog zamaranja racunima, izbrojte koliko navoja ima zica za +5V na PC napajanju, izracunajte koliko je to navoja po voltu pa namotajte za vas zeljeni napon sa istim koeficijentom. Tako cete odrzati dB u istim granicama u kojima je jezgro i radilo.

Pozdrav
[ emiSAr @ 15.05.2012. 06:31 ] @
Pozdrav @macolakg, upravo si me pretekao. Jezgra koja se najcesce nalaze za ovu upotrebu su iz starih ATX
ili cak AT napajanja koja su radila na 25 odnosno 40 kHz.
Na ATX napajanjima navedena snaga je dobijena sabiranjem svih mogucih snaga pa najvjerovatnija
moguca iskoristiva snaga lezi u posljednjem redu natpisne tabele gdje je obicno navedeno istovremeno
opterecenje +5V i +12V linije koje je nesto vece od polovine nazivne snage, recimo 2/3 iste.

Za @Miodrag-ba, puno iskoristenje bi dobio motanjem sekundara duplom zicom ( 2 x veca struja) sto moze
stati na jezgro.

Ostalo sto htjedoh reci vec napisa @macolakg.

pOz
[ Miodrag-ba @ 15.05.2012. 08:07 ] @
Ovo je primjer kako se na nekom forumu može dosta naučiti. Zahvaljujem svim učesnicim na savjetima.
macolakg je lijepo pojasnio dosta toga tako da ćemo mi amateri barem imati predstavu o čemu se ovdje
radi i kako funkcioniše prekidačko napajanje.

emiSAr na kraju vrati priču na ATX napajanja i na njihove trafoe. Već radim na drugom trafou sa duplom žicom
pa ćemo imati i to na raspolaganju.

Dobro je ići u teorijsku raspravu, ali ja bi se okupio oko postojeće šeme. Koliko sam shvatio za dobijanje
2/3 snage ATX napajanja nije potrebno mijenjti frekvenciju sklopa, ali sekundar na trafou iz tog napajanja
se mora motati sa duplom žicom. Jeli ovo OK.

E sad za macolukg. Pomenuli ste mijenjanje frekvencije na IR promjenom otpornika i kondenzatora.
Dodajte kompletne predloge šta i kako da postojeću šemu unaprijedimo, da zadržimo trafo od
ATX napajanja i da dobojemo makar 2/3 snage koju PC napajanje daje. Ja ću sve predloge
sprovoditi u djelo i radiću SMPS sa izmjenama koje vi predlažete, ali molim Vas budite konkretni jer
nekada mi amateri najbolje ne shvatamo šta nam stručnjaci savjetuju.
[ 44250 @ 15.05.2012. 08:30 ] @
Macola,nadimak vam uopste ne stoji! Mozda likom podsjecate na Batu Zivoinovica ili karakterom na njegovu ulogu u seriji "Bolji zivot" ali vasim znanjem i umijecem da ga prenesete vise bi vam stajao nadimak Baltazar,Proka-pronalazac i slicni. Macola mu dodje bas nekako ... tvrdo! :) Kompletna tema me bas zesce zagrijala da se bolje uputim u tematiku pa i da sam poradim na nekom primjerku. Razlog je naravno ekonomski,u startu je (bar mi se cini) jeftinija izvedba od klasicnog transformatora a i ne treba toliko elektrolita u ispravljacu iza greca. Sve zvuci odlicno oko smps u odnosu na trafo,a ima li mana osim vece sanse da zbog mnogo veceg broja dijelova nesto krene kako ne treba?
[ emiSAr @ 15.05.2012. 08:49 ] @
Evo jedan kratak tekst o frekvenciji ATX napajanja koje je @tesla017 na jednom drugom mjestu napisao:

"Na 5toj nozici TL494 ima jedan kondenzator obelezen sa " C* " a to je bash iz tog razloga shto je objasnio LAF a to je radna frekvencija transformatora i to za 2,2nF osciluje na 25KHz, 1.5nF na 40KHZ i 1nF na 50KHz. Ja sam kod mene stavio 1.5nF i probao sa par transformatora i svi su radili moze i da se vidi na atx-u kad se skida trafo ukoliko je izveden sa tl 494 koj kond ima i time ce se znati tacno za koju frek je predvidjen i ako nishta drugo kad se vec sve skida sa atx-a mozete slobodno i ovaj kond da skinete i stavite na C* zajedno sa trafoom i eventualno TL-om radice 100%

Sad sam pogledao par plocha atx-a svuda je uglavnom ili 1n ili 1,5n "

Ovo se odnosi na napajanja koja koriste TL494 ili KA7500 kolo ili IRM03 koji su pin kompatibilni. Za druga kola
treba u DS od kola provjeriti koji elementi odredjuju frekvenciju i na kojoj frekvenciji trafo radi: U ovoj konfiguraciji,
kada je napajanje bez kontrole, koristi se samooscilujuci IR2153(5) broj navojaka se malo razlikuje (dobija se vise
V/navojku nego u ATX kontrolisanim napajanjima, ali u ATX-u je struja u jednoj zici, zbog nacina ispravljanja
d u p l o manja od napisane na plocici, pa o tome treba voditi racuna. O skin efektu pogledati na linku u
jednom od predhodnih postova gdje ima i kalkulator koja frekvencija koliko prodire u provodnik, pa je precnik
provodnika kojim se mota duplo veci od dobijene vrijednosti kalkulatorom. Ostalo o proracunu ovakvih (ATX)
trafoa koji rade u pus-pul topologiji (polumost mijenja smjer struje kroz primar i promjena indukcije je 2x polazna)
napisa @macolakg, na cemu mu se iskreno zahvaljujem. O izboru poluprovodnika za polumost po pitanju
napona i struje drugom prilikom. pOz
[ macolakg @ 15.05.2012. 11:11 ] @
Transformatori iz ATX-a mogu raditi na 100KHz po cenu nesto vece temperature jezgra, ali zato sa ozbiljnom snagom. Svakako da je skin efekat sve izrazenji sa prirastom frekvencije. Na primer, ja to resavam tako sto primar motam snopom upredenih lakiranih zica debljine 0,1mm (broj zavisi od zeljene snage), a sekundare motam bakarnom folijom 0,1mm.
[ macolakg @ 15.05.2012. 11:16 ] @

Napisao sam u onom prethodnom postu mere za 100KHz: RT=7K5, Ct=1nF, takodje i mere primenjene na gejtove MOSFET-a, a i o primeni dva trafoa iz ATX. Napisao sam i za izlazni filterski torus....

Napisao sam i oko struja primara, sto vazi i za poluprovodnike u polumostu bas za konkretan slucaj primene IR2153(5) gde je PWM oko 45%. Svakako da poluprovodnike treba bar trostruko predimenzionisati (sto se struje tice), jer naprava sa IR2153(5) nema nikakav soft start.

Samo polako i pazljivo procitati sta sam pisao...

Pozdrav
[ mikikg @ 15.05.2012. 11:53 ] @
@macolakg UCC25600 sto smo planirali SMPS za AMP je na putu (stize za desetak dana) ... Jel imas neke favorite za VN fetove, tj jel treba od toga nesto da nabavaljam ili imas na lageru neke za probu?

I da ovo sam hteo da pitam (nevezano za SMPS), da li je bolje da se koriste schottky diode u grecovom spoju (primarni deo SMPS, i sekudarni deo za klasicni ispravljac) obzirom da imaju manji prag provodjenja? Manje ce da se greju sigurno nego obicne diode/grec a da li se sa tim mozda jos nesto dobija (ili gubi ili je besmisleno)?
[ macolakg @ 15.05.2012. 11:53 ] @
Trudim se da pisem sto je moguce vise "prezvakano", najjednostavnije, primenljivo za amatersku upotrebu, sa ekstremno jednostavnim obrascima za proracun.

Verujte mi, SMPS proracuni mogu biti izuzetno kompleksni, tako da nemam ideju sta bi se jos moglo pojednostaviti...

Jednostavno, SMPS napajanja su VEOMA kompleksna oblast, i izvesno znanje je neophodno, takodje i iskustvo jer se i pored vrlo kompleksnih proracuna prilicno parametara dobija empirijski i iterativno. Morate napraviti koji komad i tako steci izvesna iskustva....

Mozete pefektno ispostovati semu konstrukcije, a da vam se sve pretvori u dim zbog nepravilnog rutovanja veza itd....
Pisao sam vec podosta o tome.

Napravio sam ih ko zna koliko. Obicno su bili za razlicite primene pa sam svaki pojedinacno proracunavao. I pored strahovitog iskustva u toj oblasti, ponekad moram da izvrsim naknadne korekcije.

Ne bih mogao da vam ponudim razradjen konkretan komad sa pripadajucom PCB i okolnim komponentama, dok ne napravim jedan konkretan komad za tu namenu i dodatno ga iskorigujem za najbolji KKD i najmanje smetnje koje generise...
Za takav potez bas i nemam vremena jer sam besprekidno po nekim terenima.

Prateci moje postove iz raznih tema, a uglavnom se zakacim za zahtevnije teme, mozete pazljivim i visestukim citanjem bez problema naci sustinu pravaca u kojima treba delovati radi poboljsanja sklopova.

Kineska narodna poslovica: "Ako gladnom coveku poklonis upecanu ribu, nahranices ga tog dana. Ako ga naucis da peca, nahranices ga dozivotno!"

Kako da strpam 30+ godina intezivnog rada na samo nekoliko desetina strana kucanog teksta? To je jednostavno nemoguce...

Pozdrav svima

[ macolakg @ 15.05.2012. 12:28 ] @
@mikikg

Super za UCC25600. Napravicemo jedan konkretan LLC ZVS za audio, pa ga izloziti na forumu :-). Pogledacu za MOSFET-e, pa cu ti javiti.

Sotki diode (osim Sic, silicijum-karbid sotki dioda) se uglavnom primenjuju do 200V zapornog napona (tesko je napraviti vise zbog tanke barijere). Imaju veoma malo recovery vreme i to im daje neke prednosti u SMPS aplikacijama. Zbog tanke barijere imaju poveliki parazitni kapacitet pa izazivaju prigusene oscilacije na visim ucestanostima od osnovnog PWM, sto ponekad moze biti mana jer zahteva povelike supresione (snubber) elemente. Najcesca oblast primene je ispravljanje manjih napona kod SMPS i to do 20-tak V. U poslednjih par decenija ih potiskuju aktivni sinhroni ispravljaci sa MOSFET-ima, zbog boljeg KKD (kada cena aplikacije nije odlucujuci faktor).
Kod vecih napona i kod vecih struja su tu nezamenljive Si ultrafast diode.

Sic diode su poseban slucaj sotki dioda. Izumitelj je Dr. Ilija Zverev, inzenjer Siemensa. Imaju NEMERLJIVO recovery vreme, pozitivan temp. koeficijent (zbog cega se izvrsno paraleluju, poput mosfeta). Prave se sa zapornim naponima od 3000V+, ali imaju poprilicnu forward otpornost, sto ih opredeljuje za visokonaponske i srednjestrujne aplikacije. (i jezivo su skupe :-)
Najcesca primena im je u PFC i slicnim Boost konvertorima, gde zbog nepostojanja recovery struja omogucuju izuzetno visok KKD (cak i 98%).

Svakako da se "normalne" sotki diode mogu upotrebiti kao obican ispravljac, ali tu imaju prednosti samo kod struja koje dostizu oko polovinu njihove deklarisane struje i za AC napone manje od 30V.
Zbog polozenijeg nagiba forward karakteristike, pri maksimalnoj deklarisanoj struji, pad napona na sotki diodama se izjednacuje sa obicnim Si diodama.

Pozdrav
[ Miodrag-ba @ 15.05.2012. 12:32 ] @
E baš si macola. Udaraš u centar tako i treba, jasan precizan snažan kao macola. Izvini na ovo
ti jer mi nekako bezveze macoli kazati VI. Velika hvala na svim savjetima i budite i dalje sa nama
suguran sam doćićemo do dobitne kombinacije. Tema se baš lijepo razvija.

[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 15.05.2012. u 14:33 GMT+1]
[ macolakg @ 15.05.2012. 12:36 ] @
Jos jednom svima preporucujem veoma "pitko" napisanu knjigu o linearnim i SMPS napajanjima: PowerSupplyCookbook, koju je napisao Marty Brown, vrhunski konstruktor napajanja.
Moze se besplatno skinuti sa net-a.

Ima jos puno dobre literature, ali ova nije preterano opterecena slozenom matematikom i dosta je bazirana na prakticnom izvodjenju (zgodna je za amatere koji uce).
[ macolakg @ 15.05.2012. 13:25 ] @
@Miodrag-ba

Nema problema prijatelju. Svi me i zovu Macola, mada i ne licim na takvog (178cm,69Kg :-). Nadimak mi je bar 15 godina stariji od nadimka Bate Zivojinovica iz poznate serije :-), tj. potice iz ranog detinjstva a sada imam 47 godina.

Slobodno mi se obracajte sa "ti". Nemam nikakvih skrupula oko tih kurtoaznih pravila. Smatram da obracanje sa "vi" uopste ne mora biti odraz postovanja necije licnosti, cak cesto i biva suprotno. Coveka ne cine samo reci i dela, vec najvise namera !!!

Oko same teme:

Pokusavam mlade samograditelje da navedem na CITANJE LITERATURE !

Bezbroj ljudi je ostavilo iza sebe ogromnu kolicinu literature.

Neki su je pisali da bi se prose*avali gomilom podataka koje su zapamtili i takva literatura je cesto veoma zamrsena i tesko razumljiva cak i samom autoru :-). Takva je i tesko primenljiva u prakticne svrhe.

Postoji i grupa ljudi koji nesebicno dele znanje u literaturi, i takva se prepoznaje po lakom razumevanju "pitkosti" i primenljivosti u prakticne svrhe. Jednostavno, takvi autori su pokusali da svoj tezak i trnovit put prenesu u tekst da bi olaksali drugima...

Znanje samo po sebi gubi svrhu ako se ne siri, odnosno deli drugima...

Puno pozdrava
[ emiSAr @ 15.05.2012. 13:46 ] @
Btw nadimka da nema veze sa ovim?
Kada bude LLC ZVS napravit cemo kompletan proracun za neko dostupno jezgro i nacin motanja. pOz
[ macolakg @ 15.05.2012. 14:00 ] @
@emiSAr

Pogodak u centar! Upravo najvise sa njim, ali u obrnutoj konotaciji. Oduvek sam imao dve leve noge za fudbal :-)

Ali zato prilicno uspeha u atletici.
[ Miodrag-ba @ 15.05.2012. 18:27 ] @

Zaključak.

I dalje radimo na izvornoj šemi. Iz ATX CODEGEN napajanja 400W uzimamo trafo. Dao sam njegove dimenzije i
najčešće se on nalazi u napajanjima. Cilj je isčupati 300W iz SMPS-a ili 2x35v (4A).

1. Povećati frekvenciju na 100kHz zamjenom otpornika od 39k otpornikom od 7,5k i umjesto kondenzatora od 560p
postaviti 1n. Radove na gate otpornicima zasad nebi radio jer nemam diode UF 4007, ali obaveza ostaje (valjda može tako).
2. Trafo motati bifilarno duplom žicom kako je rečeno ranije.

Može li ovo ovako i u stvari šta možemo očekivati ovim izmjenama.

Pomalo mi je neprijatno ugurao sam se u tuđu temu, ali šta ću.
[ emiSAr @ 15.05.2012. 18:43 ] @
Dizanjem frekvencije na 100 kHz sekundar kao i primar moraju biti motani drugacije. Mozes malo povecati frekvenciju
ali ne previse, na 40-50 kHz smanjenjem otpornika od 39 kOhma. Za 100 kHz maksimalno debljina zice je 0,4 mm,
a presjek dobijas sabiranjem odnosno motanjem sa vise zica da se strujno zadovolji presjek. U takvom stanju kakvo je
sada samo motanjem sekundara duplom zicom dobit ces oko 260-280 VA na sekundarnoj strani.- Bez forsiranog hladjenja mozda malo manje ali ce pogoniti dva LM3886 bez problema. pOz
[ Miodrag-ba @ 15.05.2012. 18:52 ] @

Znadoh da će biti tako, ali sam želio to čuti od vas. Samo mi recite vrijednosti otpornika i
kondenzatora za tu preporučenu frekvenciju od 40-50kHz i da ostane tako kako je sa žicom i
brojem navoja 260-280W i to je dosta.
[ emiSAr @ 15.05.2012. 21:23 ] @
Samo umjesto 560 pF stavi 390 ili 430 pF , sta nadjes i frekvencija ce porasti na skoro 50 kHz.
Ako imas dioda BA 159 mozes staviti i onaj RD clan sto je pominjao @macolakg, od svakog G MOSFET-a
paralelno otporniku vezi 15 Oma i diodu u seriju da joj je katoda (crta) vezana na pin IR kola koje
pobudjuje fetove. Ako si kao na semi stavio 15 Ohma otpornike ti RD clanovi ti nece pomoci i ne
trebaju ti.-
[ TeslaElectronic @ 16.05.2012. 08:32 ] @
Pozdrav ljudi i ja bih želeo da napravim ovo SMPS samo ne znam kako da otvorim one trafoičiće iz ATX napajanja?
[ macolakg @ 16.05.2012. 09:15 ] @
Stavis ga u rernu na oko 200^C, za pola sata lepak jezgra popusti...
[ macolakg @ 16.05.2012. 09:57 ] @
Citat:
emiSAr: Samo umjesto 560 pF stavi 390 ili 430 pF , sta nadjes i frekvencija ce porasti na skoro 50 kHz.
Ako imas dioda BA 159 mozes staviti i onaj RD clan sto je pominjao @macolakg, od svakog G MOSFET-a
paralelno otporniku vezi 15 Oma i diodu u seriju da joj je katoda (crta) vezana na pin IR kola koje
pobudjuje fetove. Ako si kao na semi stavio 15 Ohma otpornike ti RD clanovi ti nece pomoci i ne
trebaju ti.-


To je ok emiSAr, samo bih blago dopunio receno. Preporucio bih da ipak stavi kombinaciju za Rg=27ohm i paralelno R D clan dioda + 10-15 ohm (moze BA 157,BA159,UF400x, ili slicna fast recovery 0,5-1A >50V).
Tako ce povecati death-time.
Cini mi se da je u nekim od prethodnih postova receno da je u upotrebi par IRFP460 kao polumost. Ovi MOSFET-i imaju
total Qg oko 200nC, sto je prilicno velika vrednost. Kolo IR2153(5) je dimenzionisano za "lakse" MOSFET-e, ima relativno male struje punjenja/praznjenja typ. 400/800mA. Bice to dosta blizu granice uzduznog provodjenja.

Dodatna prednost povecanja death-time je da ce se talasni oblik polumosta iz vrlo pravougaonog pretvoriti u blago trapezni.

Ta mera smanjuje: energiju predmagnetizacije jezgra, recovery gubitke u diodama. Takodje, izvestan deo energije premesta na filtersku tj. akumulacionu zavojnicu.

Na prvi pogled izgleda da ce se smanjiti snaga zbog malo manjeg PWM faktora rezima, ali biva suprotno. Snaga ce se povecati zbog manje temperature jezgra, manjih recovery gubitaka u diodama i povoljnijeg talasnog oblika.

Dodatna prednost je sto se moze "mrsavije" dimenzionisati RC clan paralelno primaru , zbog manje strmih tranzicija ce takva naprava praviti manju elektromagnetnu "buku" u okolni prostor, sto je povoljno za audio namene. Istovremeno opada dejstvo skin efekta jer je talasni oblik manje "bogat" visim harmonicima osnovne ucestanosti.

Najnepovoljniji talasni oblik za trafo,diode i unutrasnje diode u MOSFET-ima koje imaju pozamasan recovery charge, je strogo pravougaoni....

Neosetno ce se povecati temperatura MOSFET-a, ali to i nije neki problem jer par IRFP640 moze bez problema izgurati vise od 1KW pri 320VDC....

Pozdrav

[ Miodrag-ba @ 16.05.2012. 10:45 ] @

OK. Imam dioda BA159 tako da mogu staviti te elemente jer sam inače stavio MOSFT IRFP 460 kojima je to potrebno.
Trafo iz ATX napajanja se može lako namotati i da se ne razlepljuje, ali kad već naučismo kako da ga rastavimo treba
li ga na kraju ponovo lijepiti i kojim lejepkom to uraditi?
[ macolakg @ 16.05.2012. 10:56 ] @
Najbolje ga je lepiti nekim dvokomponentnim lepkom u sto tanjem sloju. Za push-pull nije potreban procep (gap), ali nece naskoditi koja stota od mm zbog lepka.
[ emiSAr @ 16.05.2012. 11:28 ] @
TNX @macolakg na kvalitetnoj dopuni. Zadnji pasus " IRFP 460 mogu izgurati i preko 1KW" @Miodrag-ba ti govori da
na isti driver mozes po onoj semici vezati dva trafoa i snagu uduplati. Samo kondenzator 2,2uF trafo i naravno
ispravljac iza njega. Kod ove operacije prema fetovima obavezno ovo sto je @macolakg predlozio R27E paralelno
sa RD clanom.Kod ove operacije "podebljaj" ulazne-mrezne elektrolite i ispravljacki grec.

Kod rastavljanja i lijepljenja feritnih jezgara moze se upotrijebiti i neko cijanoakrilno ljepilo, nanosi se u vrlo tankom
sloju, a popusta na temperaturi preko 200 C sto u radu trafo ne postize.- pOz
[ macolakg @ 16.05.2012. 11:36 ] @
Da emiSAr, bez problema je moguce praviti razne kombinacije sa vise transformatora. To ovakav spoj tolerise jer nema povratnu vezu.

Nemam trenutno vremena, ali veceras cu napisati nesto o izboru kondenzatora kod SMPS.
[ Miodrag-ba @ 16.05.2012. 17:48 ] @
Namotao trafo duplom žicom. Radim drugi PCB radi dodataka otpornika i dioda na gejtovima MOSFET-a.
Biće malo više fotografija. Ako ovako nastave emiSAr i macolakg biće tu još nekoliko rješenja
no otom potom. Ovo sa dva trafoa ići će veoma brzo. emiSAr je već postavio jednu šemu koja je u osnovi ova
"naša". Sa njom gdje su dva trafoa može se ići na +-50v, što je baš dobro.
[ TeslaElectronic @ 16.05.2012. 18:52 ] @
@macolakg pa neće li ona plastika da se istopi??
[ Miodrag-ba @ 16.05.2012. 19:05 ] @

Ma nemoj ga ni peći. Onda moraš da tražiš lijepak da ga lijepiš. Kao što reče emiSAr teže ga je razmotati nego namotati.
Lagano provlači žicu kroz otvore, namotao sam 4 komada bez problema jer ima dosta prostora. Prilikom razmotavanja
ostavi poslednji sloj jer ti je to polovina primara, kraj je zalemljen na srednjem pinu i samo odatle nastaviš još 20 navoja
i motaš u istom smjeru.
[ TeslaElectronic @ 16.05.2012. 20:09 ] @
Hvala na uputstvu
[ macolakg @ 16.05.2012. 22:06 ] @
Citat:
TeslaElectronic: @macolakg pa neće li ona plastika da se istopi?? :):)


Nece, samo ce biti mekana. Radi se o poliamidu sa puniocem od stakla, ako se ne prekoraci 200^C ostace ocuvano dovoljno upotrebljivo telo za motanje. Mozete probati sa nesto nizom temperaturom ako sumnjate u kvalitet plastike, ali onda treba nesto vise vremena za raspadanje lepka. Neke japanske trafoe sam uspevao da rastavim kuvanjem u vodi..
Tada temperatura ne moze preci 100^C, ali mi je trebalo sat vremena dok je lepak popustio.
[ macolakg @ 16.05.2012. 22:48 ] @
Moze se trafo lako namotati i provlacenjem kako je uradio Miodrag-ba. To je bio jedan od razloga sto sam kao klinac poceo da pravim SMPS naprave, toliko sam bio lenj da motam obicne trafoe, a ovi imaju tako simpaticno malo navoja :-) :-)

Zamislite tek LLC ZVS koji za 500W u primaru ima CELIH 15-tak navoja, i ne treba mu nikakvo ucesljavanje primara i sekundara vec se motaju jedan pored drugog, cak sa izvesnim razmakom. :-)

Evo nekoliko kilovatnih slicica:





Prvi je LLC ZVS od 7KW, tehnika motanja se vidi, primar i sekundar se motaju na svojim polovinama tela, jezgro ima odredjen procep(vezano za prethodne price o jednostavnosti motanja i dobroj popuni bakrom).

Drugi je LLC ZVS za idukciona zagrevanja, vidi se samo primar, sekundar je debela bakarna cev koja prolazi kroz toroide, i sve se to kupa u antifrizu na -5^C koji intezivno protice kroz trafo i cev, prenosi 13KW (vezano za pricu o tome da od temperature trafoa zavisi konacna snaga).

Treci je push-pull za H-most, prenosi 4,5KW (vezano za pricu o slozenosti motanja i ucesljavanje primara i sekundara).

Cetvrti je push-pull za H-most, prenosi 5KW (vezano za pricu o slozenosti motanja, ucesljavanju primara i sekundara i o prirastu snage kod bolje popune bakrom).

Tri trafoa imaju jezgro ETD59, N87, i rade na 100KHz, to su neki moji projekti.

Toroidi su od lakiranog hipersil lima i rade na 20-tak KHz, inace su iz jednog indukcionog uredjaja svedske proizvodnje.

Vazne stvari:

To je popuna bakrom kod trafoa, sa boljom popunom znacajno raste moguca snaga.

Temperatura trafoa, sto je niza snaga je veca.

Motanje trakom, najmanji skin efekat, ako je traka dovoljno tanka, skoro da ga nema.




[Ovu poruku je menjao macolakg dana 17.05.2012. u 00:11 GMT+1]
[ mikikg @ 16.05.2012. 22:57 ] @
Auh :) ... sta reci vise :) ...
Samo jos onu zavojnicu od 40-50kW ...
zaboravio si na Magshape :) http://www.magshape.com/Data_Sheet_Orange.pdf ...

[Ovu poruku je menjao mikikg dana 17.05.2012. u 01:09 GMT+1]
[ TeslaElectronic @ 17.05.2012. 00:13 ] @
da li bi moglo da se na već postojećoj elektronici ATX napajanja,na trafou doda još neki namotaj npr.+-36 i 10-ak Ampera struje
[ macolakg @ 17.05.2012. 01:05 ] @
@TeslaElectronic

Tesko na veoma jednostavan nacin...

PC napajanja imaju osnovnu povratnu vezu uzetu sa +5VDC, tu se inace i ocekuje najvece opterecenje, i postoji jos jedna "podredjena" povratna veza sa +12V.
Napon od 3,3V je nezavisno regulisan mag-amp regulatorom (to radi pomocu specijalnog zasicenog hipersil jezgra, par tranzistora i TL431, i to je onaj manji torus u vecini PC napajanja, a ima ih koji rade drugacije ali su puno redje u upotrebi), a to koristi jednu polovinu sekundara za 5V.

PC napajanje se moze sa izvesnim izmenama upotrebiti za bilo koji napon na koji premotamo transformator i akumulacionu zavojnicu (veci torus sa puno razlicitih namotaja), pod uslovom da na njega bude zakacena osnovna povratna veza preuredjena za taj konkretni napon.

E sad, ima toliko vrsta PC napajanja, sa prilicnim brojem razlicitih kontrolnih ic, zato bi takva modifikacija vazila samo za tu konkretnu vrstu.

Ako se poseduje shema konkretno upotrebljenog napajanja (ili je "skinuti" ), onda uz koriscenje iste treba ukloniti overvoltage zastite sa sva cetiri (opciono pet) napona koje napajanje ima, ukloniti "podredjenu" povratnu vezu, premotati trafo na tih +-36V, osnovnoj povratnoj vezi (koja je bila na +5V) povecati otpornik koji je bio vezan za +5 na vrednost za +36 i zakaciti ga za tih +36. Nema potrebe uzimati povratnu vezu sa -36 jer je potrosnja kod audio pojacavaca (pretpostavljam da je to namena naprave) simetricna za oba napajanja.

Postoji na net-u gomila modifikacija, gde su PC napajanja prepravljana za +14V za radiostanice, punjace akumulatora i sl...

Pokusaj pronaci takvu sa semom za onakvo PC napajanje kakvo posedujes. Vrednosti su linearno srazmerne: broj navoja na sekundaru trafoa, broj navoja na akumulacionom torusu i vrednosti otpornika u povratnoj vezi. Sve ih treba procentualno uvecati za 36V i otkaciti bivse napone, njihove diode i razmotati njihove namotaje sa akumulacione prigusnice.

Push-pull konvertori ovakvog tipa mogu dobro stabilisati samo JEDAN (ili dva simetricna) napon na izlazu, a "podredjenom" povratnom vezom jos jedan u znatno losijoj meri, i to pod uslovom da postoji dovoljno opterecenje na osnovnom izlazu.

Primer toga je da se kod PC napajanja ne moze dobiti ni dovoljno stabilnih +12V, ni znacajna snaga sa tog izlaza dok +5V nije dovoljno opterecen, jer je +5 osnovni izlaz a +12 "podredjeni"

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 17.05.2012. u 02:15 GMT+1]
[ macolakg @ 17.05.2012. 01:10 ] @
@mikikg

Magshape bas nema dodira sa ovom temom :-), a ovi trafoi koje sam postavio su koristan primer kako se moze izvuci maksimum snage iz nekog jezgra. Vidi se nacin motanja i maksimalna popuna bakrom. Verujem da ce neki forumasi imati koristi od toga...
[ mikikg @ 18.05.2012. 03:54 ] @
Evo jedan zanimljiv review (cisto kao smernice za sopstvenu izradu) fabrickog ispravljaca Connex SMPS300RE baziranom na ST L6599A resonant controller-u.
http://hifiduino.wordpress.com/2012/04/23/connex-smps300re/



Kako autor na blogu pise, ovo je "perfektni kompanjon" za Hypex UCD-180 Class D pojacivac, inace jedan od najboljih modula te vrste u ovoj klasi pojacivaca.
[ macolakg @ 18.05.2012. 11:15 ] @
@mikikg

Da mikikg, tipican predstavnik LLC ZVS konvertora.

Treba obratiti paznju na rashladne povrsine, a "bednih" 300W je u pitanju (to je inace pun kapacitet ove naprave uz koriscenje parcenceta lima za hladjenje, povrsine zipo upaljaca) :-)

To svima uporno pricam sve vreme...
[ aca.jevtic94 @ 18.05.2012. 22:18 ] @
Evo jos jednostavnih smps-ova... Mosfetovi i bipolarci.
[ mikikg @ 19.05.2012. 00:19 ] @
@aca.jevtic94 ti SMSP jestu prosti ali daleko su od dobrih i nisam siguran da su dobri za audio pojacivace. Problem sa njima je sto proizvode jako velike EMI smetnje jer rade sa jako strmim tranzcijama (a ne sa sinusom) i imaju losu regulaciju napona. Recimo gore spomenuti LLC ZVS imaju regulaciju napona koja se krece u promilima (nesto malkice losije nego sto ima recimo 7805 regulator). Ovi flyback SMPS se koriste kod racunara ali tamo se barata sa digitalnim signalima i digitalna kola su veoma otporna na smetenje iz napajanja dok kod audio pojacivacima ovi ispravljaci bi se "culi" i u zvucnicima sto definitivno nije zgodno kod ovakvih sprava :) Izfiltrirati to nije ni malo prosto posebno kod veceg opterecenja. U slucaju da se takvi SMSP koriste za neke dosta manje sprave, recimo predpojacivaci ili slicno "sitno", mogao bi pomocu R/C + L/C clanova da to pocistis jer su relativno male struje u pitanju (vidjao sam ih u profi audio efekt procesorima) dok kod jakih pojacivaca tesko mozes bilo kakve otpornike da stavljas u kolo napajanja jer ce to drasticno pokvariti ostale parametre (dumping faktor i sl).

Dakle sa audio pojacivace ili LLC ZVS ili Cuk i to je to ...
[ macolakg @ 19.05.2012. 09:01 ] @
U potpunosti se slazem sa svim sto je napisao mikikg.

Citat:
aca.jevtic94: Evo jos jednostavnih smps-ova... Mosfetovi i bipolarci.


Aco, moze se napraviti SMPS sa JEDNIM dijakom, tinjalicom ili varnicarom, verovao ili ne, sto bi bilo apsolutno najjednostavnije, ali za audio aplikacije je od sustinske vaznosti dobra filtracija i male elektromagnetne smetnje.

Cuk konvertor je apsolutni favorit sto se tice ispeglanosti napona na izlazu, inace je jedini no-ripple konverter zbog toga sto kontinualno unosi energiju u potrosac, dok klasicni LLC ZVS imaju najmanje EMI smetnje i gabarite.

Prof. Dr. Slobodan Cuk je (naravno) poodavno razvio ultra jednostavan BRIDGELES PFC LLC ZVS CUK konvertor sa samo jednim dvosmernim prekidackim elementom na primarnoj strani i stepenom KKD od 98%,koji radi direktno na naizmenicni napon iz mreze BEZ ikakvog ispravljaca, ali mislim da jos uvek podleze USA patentnim pravima, pa ga ne smemo ovde plasirati.

Moram da se pohvalim da sam i ja konstruisao 1998. half-bridge i full-bridge BEZ ispravljaca, koji radi direktno na AC i takodje je PFC, potpuno drugacijeg principa rada od Cuk-a ali ga nisam patentirao. Prilicno teske godine su bile u pitanju, a kasnije nisam imao vremena da se bavim tim.

Klasicni LLC ZVS su trenutno najbolji izbor zbog lake izvedbe u home-made uslovima..

Pozdrav
[ Miodrag-ba @ 19.05.2012. 10:07 ] @

@macolakg

Dajte malo o tim kondenzatorima što najaviste, mislim da bi nam bilo korisno.
[ macolakg @ 19.05.2012. 16:57 ] @
Citat:
Miodrag-ba: @macolakg

Dajte malo o tim kondenzatorima što najaviste, mislim da bi nam bilo korisno.


Ah da! Zaboravio sam. Nemam previse vremena danas, ali cu zapoceti, pa koliko stignem...

Kondenzatori za SMPS aplikacije;

Svi (tj. bar vecina) znamo da kroz kondenzatore ne tece jednosmerna struja. Prilicno cesto dolazi do zabune, pogotovo kod neiskusnijih elektronicara, o pojmu jednosmerne struje. Taj pojam mozemo rasclaniti na dve vrste: Na "cistu" jednosmernu struju, odnosno struju nepromenljivog inteziteta u vremenu i struju koja tece u JEDNOM smeru a promenljivog je inteziteta.
Ova druga, koja je promenljivog inteziteta, radi jasnijeg shvatanja, se cesce (a i ispravnije) naziva pulsirajucom jednosmernom strujom. Prakticno, pulsirajuca jednosmerna struja je vid zbira jednosmerne i naizmenicne komponente struje, pri cemu naizmenicna komponenta nema dovoljan intezitet da promeni smer kretanja struje.

Svaka pulsirajuca struja, ma koliko male bile promene u njenom intenzitetu, tece kroz kondenzatore puneci i prazneci iste.

Kondenzatori (realni) nisu savrseno napravljeni. Osim kondenzatora, u njemu samom se nalazi i vise parazitnih, nezeljenih, elemenata. Najbitniji su ekvivalentna serijska otpornost (ESR), ekvivalentna serijska induktivnost (ESL), i sopstvena rezonantna ucestanost (f0)...

Ekvivalentna serijska otpornost ili ESR je skup svih tipova termogenih gubitaka (gubici u izolacijama i u otpornostima samih provodnih elemenata od kojih je doticni kondenzator gradjen) u kondenzatoru i predstavljena je kao otpornik serijski vezan sa kondenzatorom (najcesce tako, mada moze i kao paralelna optpornost), radi jednostavnije analize sklopa.

Ekvivalentna serijska induktivnost ili ESL je skup svih induktivnosti u kondenzatoru, predstavljen jednom zbirnom, radi jednostavnije analize.

Sopstvena rezonantna ucestanost ili f0 je ona pri kojoj kondenzator (idealni) sa sopstvenom serijskom induktivnoscu stupa u serijsku rezonansu, tj. to je ona ucestanost pri kojoj su reaktivni otpori idealnog konndenzatora i njegovog parazitnog induktiviteta jednaki.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - - - - - -

ESR, ESL i f0, nisu od znacaja ako struja ne tece kroz kondenzator, tj. ako je napon na njegovim krajevima konstantan.
Spoljno kolo (ono za koje je spojen kondenzator) ga "vidi" kao idealan kondenzator.
Medjutim, kada kroz kondenzator pocne teci struja, njegova "idealnost" opada srazmerno toj struji i srazmerno njenoj frekvenciji, sve dok se ne priblizi frekvenciji serijske rezonanse f0.
Na frekvenciji f0, kondenzator je upravo najbolji u svojoj ulozi, jer se reaktansa samog kondenzatora i njegove parazitne ESL ponistavaju zato sto su suprotnog karaktera. Jedina preostala, ometajuca komponenta je ESR, koju ne mozemo izbeci.

Presudjujuci faktor koji odredjuje granicu upotrebe jednog kondenzatora je njegova temperatura, koja zavisi od termogenih gubitaka u kondenzatoru, a koji rastu nelinearno sa prirastom frekvencije struje kroz njega i kvadratno sa prirastom velicine struje kroz njega.

Sama konstrukcija (gradja) odredjenih vrsta kondenzatora je obicno podredjena uslovima brze serijske proizvodnje.
Zato im se razlikuje cena i oblast namene...
Ne postoji kondenzator koji moze "pokriti" sve oblasti namene. Zato ih mozemo podeliti upravo po gradji i oblastima namene za koje su predisponirani u proizvodnji:
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Elektrolitski (aluminijumski i tantal, ima ih jos vrsta, ali ovo su najcese korisceni):
Po nameni:
- kao pomocna napajanja malene potrosnje, za podrsku memorija kod nestanka glavnog napajanja.
Predstavnici su "Gold cap.", Super cap." i sl.., a osobine su im da imaju jako veliki kapacitet i nisu sposobni za protok
vecih struja kroz njih, pogotovo ne za vise frekvencije (vrlo veliki ESR i ESL).

- multinamenski Al i Tantal Elko, kratkog radnog veka 1000-3000h, namenjeni za odredjivanje vremenskih
konstanti, kao sprezni kondenzatori i "lakse" filterske aplikacije, osrednji ESR i ESL, za niske ili
audiofrekventne opsege, jevtini i za niskozahtevne aplikacije, i to su oni koje NAJCESCE nalazimo po
prodavnicama elektronskog materijala.

- Elko za "teze" filterske aplikacije ili kao sprezni za vece struje, mali ESL i ESR, dugacak radni vek >5000h,
sposobni za vece struje i radne temperature, poznati kao low-ESR, znatno skuplji i teze nabavljivi...

- Elko za udarna praznjenja ili rezonantno-komutacione aplikacije, ultra niski ESR i ESL, veoma skupi,
specijalna izvedba sa mnogo uvodnih i prikljucnih mesta UNUTAR njega, veoma dugacak radni vek pri
visokim radnim temperaturama i enormnim strujama, ne retko sa elementima za forsirano hladjenje (voda,
vazduh ili siroke nalegajuce povrsine), namenjeni za industrijske flash lampe, pogon lasera, udarnih
generatora, CD punktovanje i sl. , tesko nabavljivi, orijentisani za industrijsku, vojnu ili aerokosmicku
upotrebu....

- Elko za dobru imitaciju kvaliteta, namenjeni za lep izgled u gepeku automobila, veoma skupi sa osrednjim
ESR i ESL prema deklarisanom kapacitetu, sposobni za osrednje struje i temperature, osnovna namena
je impresioniranje posmatraca i lako uzimanje novca kvazi audiofilima :-) priblizno pripadaju grupi
low-ESR, osim sa kategorijom cene.., najcesce se zapazaju na tuning-stiling predstavama...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Blok kondenzatori (folijski, keramicki i jos puno toga, ne poseduju provodljive tecnosti u sebi)
Po nameni:
- multinamenski za sprezne i filterske namene manjih zahteva, predstavnici su papirni, uljno-papirni,
poliester-film(KT,MKS) i sl., pristojno mali ESR i ESL (ali za par redova velicina bolji od bilo kog Elko),
jevtini i lako nabavljivi.

- za vece struje pri nizim frekvencijama, polipropilen-film (KP) ili polipropilen-metalized-film(MKP)
kondenzatori, konstrukcije od namotanih folija, namenjeni za korekciju cos-fi, start motora ili pomeraj
faze kod istih, za radne ucestanosti reda neku stotinu Hz, mali ESR i los (veliki) ESL, vrlo prihvatljiva
cena, laka nabavka.

- ovi isti iz prethodne kategorije, prestampani zlatnim kaligrafskim slovima i bombasticnim imenima (sito-
stampa je mocna pojava :-), nahvaljeni po audiofilskim casopisima, sa istaknutim dobrim osobinama koje
uopste nisu od posebnog znacaja za audio, a nepomenutim osobinama koje su jesu od znacaja, veoma
skupi, namenjeni za lako premestanje novca iz dzepa audiofila u dzep proizvodjaca, najinteresantnija
osobina im je da izvorni proizvodjac (posto se konacni bavi samo sito-stampom) PRISTAJE da ustupi
konacnom proizvodjacu, nestampanu (blanko) seriju uz pristojnu novcanu nadoknadu (ponekad se moze
otkriti logo izvornog proizvodjaca UNUTAR kondenzatora kada ga rasturimo, a ja ih iz pristojnosti necu
pominjati :-), inace je pozeljno da fizicki budu sto veci ...

- kondenzatori za vece struje i industrijsko-profesionalne namene (KP,MKP), oblast srednjih frekvencija
(<1MHz), povelikih struja reda par do nekoliko ampera/uF@100KHz, povelike cene i ozbiljnog kvaliteta
(ovi bi vec trebalo da pripadaju prethodnoj kategoriji), viseslojna konstrukcija sa paralelnim spajanjem
listica unutar, maleni ESR i ESL.

- kondenzatori za velike impulsne struje, SMPS, snubber i rezonantne aplikacije, poznati kao power-
capacitors, cesto imaju po nekoliko izvoda (nozica) ili su trakasti i siroki, za srednje ucestanosti
(<1MHz), sposobni za struje reda 10 ili vise ampera/uF@100KHz, visoka cena, visok kvalitet, izuzetno
mali ESR i ESL.

- kondenzatori za visoke frekvencije >1MHz, polistirol (stirofleks) i cela paleta keramickih kondenzatora. Po
strujnoj sposobnosti ima ih u sirokom rasponu. Njima se u ovoj temi necemo posebno baviti, osim kod
nekih decoupling mera.

- High-power kondenzatori, sposobni za veoma velike struje reda stotina ampera/uF, ima ih za razne
opsege frekvencija, obicno imaju forsirano hladjenje (vazduh, voda, ulje, isparavanje inertnih gasova u
tecnom stanju i sl.), ne doticu ovu temu, pa cemo samo navesti njihovo postojanje i osnovne osobine,
ekstremno mali ESR, ESL prema frekventom opsegu, izuzetno skupi i kvalitetni, gradja orijentisana ka
uspesnom odvodjenju toplote iz njih...

Toliko za sada. Nastavak sledi...
Pozdrav




[Ovu poruku je menjao macolakg dana 19.05.2012. u 18:11 GMT+1]
[ mikikg @ 19.05.2012. 18:08 ] @
Jos jedan vrlo koristan tekst a inace je falio na ovoj temi koja se bas time bavi pa isti klonira tamo :)
[ macolakg @ 20.05.2012. 15:23 ] @
Malo cu skrenuti sa teme o kondenzatorima i postaviti jednu od mojih zvrljotina (koje uvek rade).

Evo opsteg principa pravljenja full-bridge push-pull SMPS sa IR2153(5). :-) ...F-B.JPG
Princip je proveren, radi vise od 9 meseci u jednoj dozirnoj vagi, koja je u upotrebi 24/7 h/dana.


Velike prednosti koje ima ovakav full-bridge u odnosu na half-bridge su sledece:

- ostvariva dvostruko veca snaga sa MOSFET-ima iste strujne kategorije
- na primaru je +- 320V za razliku od +-160V, sto obezbedjuje manju struju primara pri istoj snazi (potreban
je dvostruk broj navoja primara za full-bridge), a to ukazuje na potrebu za tanjom zicom sto je daleko
povoljnije za skin efekat, a sto znaci da se moze ici ka visim frekvencijama uz istu temperaturu primara,
sto pak znaci jos snage...
- moguca regulacija fiksnog PWM, metodom PSM (phase shifting modulation) korekcijom vrednosti Ra i Ca,
sto pak znaci podesivost izlaznog napona u sirokim granicama (veoma zgodno kada se umesto 8 ohm
prikace zvucnici 4 ohm, zbog discipacije pojacala).
- zbog smanjenja PWM koji je u half-bridge tezio 100% (typ. 90%) smanjuje se magnetizaciona struja
trafoa i talasni oblik priblizava kvazisinusnom, sto opet znaci jos snage.
- ista discipacija kod sva 4 MOSFET-a (sveukupna) kao kod half-bridge pri pola te snage (P=I^2*Rds).
- moguca bitno veca snaga na istom jezgru zbog: kvazisinusnog oblika i vece frekvencije
- rasterecenije izlazne diode i unutrasnje diode u mosfetima zbog manjih recoverry struja

Nedostaci full-bridge:

- potrebna 4 MOSFET-a
- potrebna 2 IR2153(5)
- kompleksnija PCB

Kada izaberete pomocu Rt i Ct radnu frekvenciju, clanovima Ra i Ca namestite fazni pomeraj u odnosu na levi half-bridge.
Ako vam je fazni pomeraj 90 stepeni npr., dobicete pola izlaznog napona od moguceg, a ako je 180 stepeni na izlazu ce biti 0V. (D-T.JPG)
Prakticno promenom vrednosti uglavnom Ca mozete regulisati izlazni napon od 0 do maksimalnog. Preklopnikom kojim mozete uklapati nekoliko Ca, mozete imati stepenast izbor napona, ili trimer potenciometrom umesto Ra, kontinualnu promenu. Min. Ra=470ohm, max. 4k7, Ct od nekoliko desetina pF do nekoliko stotina pF.

Pozdrav

[ macolakg @ 20.05.2012. 16:11 ] @
U vezi prethodno opisanog full-bridge sa IR2153(5):

Kondenzator, serijski vezan sa primarom, moze se izbeci umetanjem procepa (gap) od 0,05mm izmedju polutki jezgra od ATX
napajanja.
[ aca.jevtic94 @ 21.05.2012. 07:34 ] @
Tako nesto sam i ja video samo neuzima signal sa LO vec sa CT izlaza.
pretpostavljam da je ovaj tvoj bollji nacin pogotovo zbog reg. napona.
za drive mozes skinuti napon sa 320vdc preko 27k. kolo ima zener u sebi pa ce regulisati napon.
[ emiSAr @ 21.05.2012. 08:06 ] @
Ta dioda sluzi za ogranicenje napona napajanja. Kolo puno bolje radi i moze dati vise pobude sa eksternim
napajanjem, kako je @macolakg naznacio.-
[ macolakg @ 21.05.2012. 11:06 ] @
Nije problem. IR2153(5) se moze napajati na oba nacina. Ako ima dovoljno veliki elko na svom napajanju, radice ok.

Ako se uzima sa visokog napona napajanje za IR2153(5), daleko je efikasnije zakaciti 10K na jednu naizmenicnu stranu graetza kroz jednu 1N4007 (pola izdiscipirane toplote).
[ macolakg @ 21.05.2012. 11:10 ] @
@aca.jevtic94

Aco, ne moze se uzeti taj signal sa Ct, jer je neophodno da bude invertovan za full-bridge.

Uzima se odatle kada imas sinhronizovan polumost (radi umanjenja smetnji).

Inace, drago mi je da si postavio ovu temu, vidis kako se fino "razgazila".
Imace tu sta da se nauci i razmene razna iskustva.

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.05.2012. u 17:46 GMT+1]
[ Miodrag-ba @ 21.05.2012. 17:04 ] @
ZAVRŠIO!

Uradio novi PCB sa dodatnim otpornikom i diodom na gejtovima MOSFET-a.
Na sekundarima trafoa namotao duplom žicom 2x11 navoja (taman jedan sloj) i dobio,
kako reče emiSAr 2x40v. Sve radi Ok. Neznam šta sad da mu radim izgleda došao kraj.

emiSAr mi je dao instrukcije da domotam 2x5-6 navoja žice (može da stane) pa da
napravim stabilisane napone +-15v radi eventualnog napajanja predpojačala. Radim PCB i za ovo.

Morao sam probat da i ja "ispečem" trafo iz ATX napajanja kako bi otvorio trafo radi lakšeg
motanja žice. Dobro reče macolakg. Trafo sam stavio u hladnu pećnicu i čim je dostigla 200
stepeni (termo prekidač ugasio grijač) kliještima sam dohvatio trafo i pincetama odvoji "I" dio
jezgra. Drugi put gurnuo u pećnicu cio trafo. Jezgro se rastavilo bez posledica za
nosač kalema, žicu i žute trake koja je namotana preko žice (nema vidljivih oštećenja).

Biće sjutra i neka fotografija.
[ macolakg @ 22.05.2012. 15:26 ] @
@Miodrag-ba

Naravno prijatelju. Sve je to ok. Ne pisem ja neproverene stvari :-)

Cim dobijem malo vremena, postavljam LLC ZVS (sa punim instrukcijama), nadam se da ces ga prvi napraviti.

Samo da vidis kako to tek lepo radi :-)

Veliki pozdrav
[ Miodrag-ba @ 22.05.2012. 16:25 ] @

@macolakg

Bolje je što si ti to sam kazao nego da ja rtažim. Taj LLC ZVS sa nestrpljenjem očekujem. Naravno nije mi padalo
na pamet da se završi ova priča. Kad uradimo LLC ZVS po vašim insurtkcijama idemo dalje. Možda i an DC-DC.
Ima mnogo opcija.
[ APEXaudio @ 22.05.2012. 16:52 ] @
Ili mozda jedan sa tri trafoa koji moze i na trofaznu struju, kao ovaj sto su Madjari uradili http://www.pknc.com/3phase/3phase_PSU.pdf
Pozdrav
[ macolakg @ 22.05.2012. 17:00 ] @
Ili kao sto sam ja napravio komsiji audiofilu na Denon mono blokovima, pre tri-cetiri godine:
trofazno napajanje sa 6 pulse ispravljanjem f(U-ripple)= 300Hz, i apsolutnu imunost na strujni udar zbog kidanja nultog provodnika (koji se u ovom slucaju ne koristi :-)

Komsija je prezadovoljan i ni za zivu glavu vise ne bi vratio monofazne transformatore u Denone :-)

Nije SMPS vec sa obicnim mreznim transformatorima, ali radi odlicno.
[ APEXaudio @ 22.05.2012. 17:13 ] @
Sa obicnim mreznim transformatorom (4-5 puta manji za istu snagu i sa vise nego duplo manje namotaja) CARVER je nekad radio jednostavne invertore, a i sve zastite je integrisao u tu elektroniku koja radi sa samo jednim trijakom.
http://thecarversite.com/manua...20M-400%20service%20manual.pdf
[ macolakg @ 22.05.2012. 17:40 ] @
Da malo osvezim temu sa SMPS. Nesto sam pisao o Cuk konverterima....

Evo kako se jos mogu upotrebiti :-) : http://labs.ti.bfh.ch/fileadmi...rter_audio_power_amplifier.pdf
[ macolakg @ 23.05.2012. 16:20 ] @
Evo nekih korisnih stvari oko SMPS :
[ zoksy @ 23.05.2012. 17:20 ] @
Pozdrav,tema je ok, dobre su to sprave ali jako osetljive i dosta suste. Ranije sam vrsio neke probe,evo slike, radi ok ali nije za moje usi. 2x40 V - 5A. Stabilisan napon sa zastitom od kratkog spoja SG3525, IR 2110 ,IRFP460.
[ Miodrag-ba @ 23.05.2012. 17:37 ] @

Za prvo se slažem, ali za to drugo nikako. Slažem se da je tema OK i da su to dobre sprave, ali da šušte nikako.
Možda ta što ste Vi radili, ali ove "moje" nikako, nema ni šuš. Isprobano na LM 3886 i na napone: 2x26v,
2x35v i 2x40v.
[ zoksy @ 23.05.2012. 18:18 ] @
Miodraze slazem se sa vama i sa vasim projektima,ali ja sam izgleda mnogo zahtevan pa ne zelim da cujem sustanje cak i kada pridjem uz zvucnik na 3cm. Sustanje se pojacava sa opterecenjem i pocinje da kvari visoke tonove. Pozdrav.
[ macolakg @ 23.05.2012. 20:08 ] @
@zoksy

To sustanje koje se kod vas javlja je posledica neke nepravilnosti u konstrukciji ili rutovanju veza...

Jedan od najboljih pojacavaca na planeti: http://www.halcro.com/productsDM88.php , se napaja upravo SMPS napajanjem koje je jedan od kljucnih razloga za takve osobine pojacavaca.

Pozdrav
[ macolakg @ 23.05.2012. 20:48 ] @
@zoksy

Pokusajte da iskontrolisete frekventnu kompenzaciju u povratnoj vezi. Kada nije dobro podesena, pri odredjenim opterecenjima se moze izlazni napon oscilatorno kolebati u audio opsegu.

Pozdrav
[ zoksy @ 23.05.2012. 22:07 ] @
Gospodine Macolakg razumem ja vas,a i to sustanje koje se u mome slucaju javlja je neprimetno,ali jednostavno sam za klasicne transformatore. SMPS je jako pogodan sa uredjaje velike snage koji su u stalnom transportu ili iznajmljivanju. Koliko bi tezilo pojacalo 2x1000 w sa klasicnim transformatorom i hladjenjem bez ventilatora u poredjenju sa SMPS napajanjem i D klase u izlazu. Kad tad klasicni transformatori odlaze u muzej. Pozdrav.
[ macolakg @ 23.05.2012. 22:23 ] @
@zoksy

Razumem i ja vas. Spadam u staru gardu koja voli klasicne uredjaje, ali tehnologija napreduje i to je neminovnost.

Privatno slusam malog cevasa 2x4W, sopstvene konstrukcije, u A klasi sa dve EL84. Znam mu sve mane, ali mi prija njegov zvuk, i ljubav prema klasici me uopste nije sprecila da doticnom cevasu napravim dvostepeni stabilizator sa MOSFET-ima sa
5mVpp "ripple" na 250VDC.

Kod pravilno konstruisanog SMPS, sustanja ne sme biti ni u granicama merljivog, a kamoli cujnog.

Pozdrav
[ mikikg @ 23.05.2012. 22:37 ] @
Citat:
macolakg: Kod pravilno konstruisanog SMPS, sustanja ne sme biti ni u granicama merljivog, a kamoli cujnog.


Tacno tako ... Treba pogledati izlaz iz tog problematicnog SMPS pomocu osciloskopa sa AC couple i maksimalnom osetljivoscu ... tu se tacno moze videti kako radi i da li radi ispravno ... bez osciloskpa se moze samo nagadjati sta je konkretan problem sa tim SMPS + AMP
[ TeslaElectronic @ 23.05.2012. 22:56 ] @
imam jedan program za dizajniranje tih SMPS-a ako nekom treba javite se poslaću vam na mejl.Nemože da se upload-uje zato što je 5.6MB
[ aca.jevtic94 @ 23.05.2012. 23:08 ] @
Ajde posalji mi da vidim........
[ TeslaElectronic @ 23.05.2012. 23:31 ] @
e izvini ali nešto neće da ga pošalje G-MAIL.Evo ti link za ovaj sajt na njemu ima sve što su upload-ovali na Rapidshare,Mediashare...Samo ukucaj SMPS izaći će dosta fajlova e sad ne znam tačno u kom pošto imam ovaj program odavno.Uglavnom su oni kada izađe obaveštenje na engleskom. http://www.filecrop.com/ Pozz.TeslaElectronic

[ mikikg @ 24.05.2012. 00:10 ] @
@TeslaElectronic hint za Gmail, ako dobijas ovako nesto "nesto.exe is an executable file. For security reasons, Gmail does not allow you to send this type of file." preimenuj fajl u nesto.exeee i prolazi 100% ;)
[ macolakg @ 24.05.2012. 18:51 ] @
Evo kako izgleda talasni oblik na primaru jednog qasiresonant LLC, bez ikakvog snubber kola: *.JPG


Naime, treba mi 9 galvanski razdvojenih izvora: sa +24 na; +-15V 10W, i 8 x po +-4V 1W. Evo slicice prototipa..
Znam da nema puno veze sa audiom, ali je vidljiv jako jednostavan i lak nacin motanja transformatora.
Radi sa 2 kom TO-251AA MOSFET-a i L6599, na 350KHz.

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2012. u 20:30 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2012. u 21:29 GMT+1]
[ mikikg @ 24.05.2012. 21:06 ] @
Zanimljiva konstrukcija ... Nego vidim ovde jednu zanimljivu stvar a razmisljao sam o tome, ovde u delu iza ispravljackih dioda (na vrhu plocice) vidim da nema nikakvih elektrolita?! Znaci da je to ipak moguce, sta ce elektroliti koji samo mogu frku da naprave (zbog starenja). Sto je veca ucestanost to je lakse izfiltrirati jednosmerni napon i manji kondenzatori potrebni, tako? Voleo bih da vidim AC-coupled oscilogram tih izlaza (ripple) ....
[ macolakg @ 24.05.2012. 21:33 ] @
@mikikg

Ti pomocni naponi su za gejtove nekih mocnih tiristora, tako da mi nije neophodna neka posebna filtracija.
Sa samo 2x 100nF na red, ripple ce biti oko cak 1V, sto mi u ovom slucaju nije bitno :-). Primetices takodje neke tranzistorcice kod malih trafoa. Njima on/off kontrolisem svaki od njih pojedinacno sa odzivom od dve periode master sw. od 350KHz. :-)

Sa samo 100nF, perfektnu filtraciju moze samo CUK od single switch konvertora, i to pri nekoliko ampera struje, ili polifazni konvertori svih tipova, 's tim da ih je za svaki napon potrebno bar dva ili jos bolje tri....

Pozdrav
[ tesla017 @ 28.05.2012. 01:43 ] @
Zamislite kako ovaj LM4780 pravi tuzan smile i viche trebam napajanjeee
Salim se malo Ako je SMPS gotov prijavljujem se za testiranje i izradu istog imam klasican transformator spreman ali mi ovo privlaci paznju a i shta cu kad volim SMPS
Evo kandidata koji je spreman da oznoji ovaj SMPS:

http://www.dodaj.rs/?21/6R/180GgfML/535338368672119838360100.jpg
http://www.dodaj.rs/?2E/xz/2wa4sZ3/538363368672393171666100.jpg
http://www.dodaj.rs/?41/ua/12fBscVD/524439369189376453301100.jpg
http://www.dodaj.rs/?3i/N9/4H85z4OC/548449369189326453306100.jpg
http://www.dodaj.rs/?3Q/t4/32Snuguj/580417369189253119980100.jpg
http://www.dodaj.rs/?1o/i3/442VeNX4/582561369189419786630100.jpg

A krajnji rezultat bi mogao da izgleda ovako:
http://www.mhennessy2.f9.co.uk/showpic.htm?microamp/finished4.jpg

[ aca.jevtic94 @ 28.05.2012. 19:31 ] @
Svaka cast,samo napred uz tebe smo
[ boro62promaja @ 28.05.2012. 23:37 ] @
Mnogo ljudi prati ovu temu a ne ukljucuju se aktivno (vjerovatno kao i ja - nama sta da kaze) ali nestrpljivo cekaju konkretan projekat sa shemom i PCB-om. Vjerovatno cu od dr macole da dobijem kritiku kako samo cekam da neko drugi to sve odradi i kako i sam treba nesto da naucim (teoriju) i i i - u pravu ce da bude. Ali sta da radim kad sam prakticar.
SVE pohvale za temu i njene ucesnike (aktivne i one druge).
Pozdrav, BP
[ 44250 @ 28.05.2012. 23:45 ] @
Ma i sam sam takav,narocito iz razloga sto nikad ranije nisam ovako nesto radio. Rado bi pokrenuo nekog "Boru" ili "Mileta" sa ovim napajanjem a narocito u kolima,samo jos niko ne spominje dc-dc pretvarace. Neka se prvo odradi jedan 220ac/2x45dc a onda da pravimo ludnicu u kolima! :)
[ 44250 @ 28.05.2012. 23:49 ] @
I da,samo da se zna nikko je prvi ovde sa dc-dc pokrenuo jednog legenda! :) :)
[ tesla017 @ 29.05.2012. 00:08 ] @
DC-DC pretvaraci su vec uspeshno realizovani i ima 2 varijante samo konverter shto sam ja realizovao i onaj poljski sa tda7294 sada trenutno se radi na jednom DC-DC konvertoru kog spremam vec neko vreme imace 2 identicna ATX transformatora da ganja varijanta 1 +/-55V ili druga 2 +/-35V trebalo bi da moze da ganja 2 x LM4780 u bridge-u u autu ili shto rece Aleksandar neki tranzistorski amp

Sve u svemu ja bi odradio ovaj konverter cisto da isprobam kao shto sam vec rekao inace imam normalan trafo sa potrebnim voltazama ali Miodrag-ba je vec obecao kompletan projekat i pcb a ja bih hteo da spakujem njegov konverter u svoje pojacalo koje radim i ne vidim sta je tu loshe

A to da li sam ja aktivno ili pasivno ucestvovao u samoj izradi najbolje da pitamo Miodrag-ba on ce nam reci...

@44250

Stize sutra klip IR Volume controla radi sve i pojacava i stishava rade i tasteri +/- i sve to predobro radi kad banesh videcesh e sad bi mogao samo da isprobam 2 varijantu a to je na pontenciometar bez tastera
Pustam sutra klip pa sam oceni
[ mikikg @ 29.05.2012. 00:18 ] @
Bice bice SMPS ... Sa Macolom planiram da uradim jedan probni ispravljac al' ne mogu da forsiram coveka jer ima bitnija posla da radi :( ... imamo i specialne ferite koje smo nabavili za par MHz koji ima da zvizde samo tako ali ja bar bez njega i dok mi to detaljno ne objasni stvarno nebih da spaljujem delove ... Ispravljac ce biti baziran na UCC25600 IC pa ko hoce nek pribavi u medjuvremenu komad-dva posto ce sa tim biti realizovana konstrukcija koju ce da publikujemo ovde ...
[ macolakg @ 29.05.2012. 00:21 ] @
@boro62promaja

Danima se vracam sa terena u 02-03h, pa ne stizem ni da se odmorim posteno...

Ali ono sto sam obecao to cu ispuniti. Mikiju(kg) je stiglo UCC kolce, pa cu cim nadjem vremena napraviti LLC ZVS male snage (sa mog gledista) od jedno 300-500W.

Hvala za pocasni doktorat :-)))

Imam srednju strucnu spremu, ali srecom ne zivimo u vreme inkvizicije, i Hitler je poslednji put spaljivao knjige trideset i neke... Odavno nisu zabranjene..... :-)))))

Veliki pozdrav
[ ElektronicarPG @ 29.05.2012. 07:11 ] @
OOOOO napokon ova tema!
Pratimo trendove, super super!!!!!
KAd sam pravio D14 otac me ubjedjivao ovakvo napajanje da napravim. I onda je on pokusavao da prepravi kompjuterski kako bi me ubijedio ali mu nije islo, jer nije mogao da premota trafo :D sttrah ga bilo da se ne slomi.
Odlicno, sad ces nam reci kako radi tolikim pojacalima, i ako moze plocica pa da sami probamo :D
[ 44250 @ 29.05.2012. 11:22 ] @
Interesenata ne fali uopste,covjek je rekao da ce poraditi na tome a posto do sad nije "omanuo" neka radi ono od cega zivi a ovo kad stigne neka odradi. Sigurno da nece nista sakriti od nas,a i da hoce ne moze od mikikg-a! Veliki pozdrav Kragujevcu i najsiroj okolini!
[ 44250 @ 29.05.2012. 14:30 ] @
Tesla017, LM4780 je kako si mi rekao vec sastavljen od dva LM3660. Da li je ovaj manji izveden iz dva kanala u mostu pa daju jedan izlaz ili je unutra klasican amp u ab klasi? Pitam,jer ako je u mostu onda 4780 ne moze u most. Vidjeo klip,svaka cast! :)
[ aca.jevtic94 @ 29.05.2012. 14:39 ] @
Evo sa mosfetovima ko bas 'oce
A evo i DC/DC kome treba na brzaka :
[ 44250 @ 29.05.2012. 14:54 ] @
Dosta jednostavno izgleda,kako se ponasa izlazni napon prema promjeni opterecenja?
[ TeslaElectronic @ 29.05.2012. 17:46 ] @
@aca.jevtic94 koliko ampera vuče ovo iz 12V i koliko daje na izlazu?
[ tesla017 @ 29.05.2012. 19:49 ] @
Pozdrav svima

Aleksandre mislio si na LM3886 gore Koristim LM4780 kao klasicni stereo amp to mu dodje ko dva LM3886 da su korishcena za levi i desni kanal. Sema je standardna Audio Sector -a.
Treba mi klasican stereo AMP 2 x 60W na 8R za kucne potrebe...Sad kad je gotova i daljinska kontrola mogao bih da se bacim na izradu SMPS-a i ovog napajanja
[ aca.jevtic94 @ 29.05.2012. 21:49 ] @
Ovako...
Ucinak je preko 90%,a napon na izlazu ce opasti max 2V pri punoj snazi (npr. neopterecen +-35v opterecen +-33v).Probajte i vi pa procenite
U praznom hodu trosi max 0.38A
[ emiSAr @ 29.05.2012. 21:57 ] @
Prvo pojasni kako se napaja pretvarac, cime se prekida i koliku snagu mozes ocekivati na izlazu. I prije je bilo integrisanih sistema gdje je jedna strana zvucnika na + polu napajanja, ali ovaj sistem u kola nikada, makar bio i integrisan skupa sa pojacalom.-
Za one koji ocekuju realizaciju LLC ZVS sa UCC25600 evo malo literature:
[ aca.jevtic94 @ 29.05.2012. 22:10 ] @
pa napaja se sa 12v akumulatorom,mozes ga prekidati tako sto otakcis sa aku-a a mozes izvuci i tzv. REMOTE a on se kaci na pinove 1 i 8 tako da se pali kad se spoji na +.Snaga zavisi od trafoa,debljine zice i broja fetova.Sa irf3205 mozes ici do nekih 500W.A snaga ce zavisiti i od frekvencije.
Sa ovakvim sklopom (original atx trafo) moze se izvuci oko 200W.
[ mikikg @ 29.05.2012. 23:08 ] @
@emiSAr bas sam krenuo nesto slicno da postavim ali velicina fajla mi ne dozvoljava pa evo samo link:
http://focus.ti.com/asia/download/Topic_3_Huang_28pages.pdf

Dodatno evo i ovaj dokument od ST-a:
http://www.st.com/internet/com...PPLICATION_NOTE/CD00143244.pdf

Evo i nekoliko slika iz prvog i drugog dokumenta kao "quick info"




[ macolakg @ 30.05.2012. 02:26 ] @
@aca.jevtic94

Aco, Aco ... Opet si zaboravio storage prigusnice iza dioda!!! :-)

Nece taj DC/DC da valja sinko, ako nema storage prigusnicu sa namotajima i na + i na - napajanju, iza dioda.

A o tih 90% KKD tek nema ni govora.... (mozda pri 10-tak W opterecenja).

Storage induktivnost nije potrebna samo pretvaracima kojima sekundar radi kao strujni izvor, a to su: flyback, LLC ZVS, Cuk i Sepic. Takvima se vec sam trafo ili integrated-magnetics struktura ponasa kao storage induktivitet.
[ macolakg @ 30.05.2012. 02:56 ] @
Lepi su ovi primeri, samo sto ce neko (ja) morati da "smucka" trafo za LLC ZVS. :-))

Lepo rekoh u nekom od prvih postova na temu LLC ZVS: ta sprava se lako i jednostavno pravi, trafo mota nogama, samo sto se veoma gadno taj isti trafo proracunava, i prototip (obavezno, cak i kod najmocnijih firmi) iterativno koriguje :-)

Nekoliko velikih firmi i njihovih App Notes, i nekoliko razlicitih pristupa proracunu trafoa... Prilicno klizav teren :-)

Npr. sa rasponom prenosnih odnosa primar sekundar od 1:x do 1:4x , moze se dobiti isti napon, ista snaga, samo veoma razlicit stepen iskoriscenja :-)

Sledece nedelje cu da nabavim par "spusenih" ATX, da im iscupam trafoe, i da "smuckam" recept za motanje :-)

ATX jezgro i nema bas neke dobre osobine za pravljenje integrated magnetic strukture, ali u principu moze, i to sa dobrim ucinkom. Posto mi ne pravimo velike serije, i sve cemo to rucno namotati, bice od pomoci specifican nacin motanja :-)

Ono sto sam do sada pravio iz grupe LLC ZVS je nesto reda nekoliko do nekoliko desetina KW, ali princip je isti, pa nece biti tesko "spustiti" ga na bar 200-300W, koliko odokativno ocekujem iz ATX jezgra (moracu da izmerim koji je materijal jezgra ATX i da vidim koja je najveca frekvencija na kojoj mogu raditi uz razumnu temperaturu, a bez forsiranog hladjenja, jer ne zelimo buku ventilatora uz muziku :-).

Samo da mi kapne malo vremena i bice...
[ mikikg @ 30.05.2012. 09:20 ] @
@macolakg ... ja cu ti obezbedim par ATX napajanja, imam i ispravne i neispravne ... imam i dosta poluprovodnika ako ti treba iz toga (HV tranzistore i jake diode) ...

[Ovu poruku je menjao mikikg dana 30.05.2012. u 11:33 GMT+1]
[ macolakg @ 30.05.2012. 11:20 ] @
ONI SU SVE OVO ZAPOCELI.........

Pre mnogo godina je firma "Philips" konstruisala prve visokonaponske tranzistore serije BUxxx.

Zahvaljujuci otkricu unapredjene pobude baze tranzistora (brzo "izvlacenje" slobodnih nosilaca iz spoja baza-emiter) dobili su brz tranzistor, sposoban za rad sa (tada neverovatnih za tranzistor bilo kog tipa) 1500V izmedju kolektora i emitera.

Od tada pa do danas se njihova metoda pobude baze (a kasnije i gate kod HV mosfeta i jos kasnije IGBT) koristi u svim SMPS.

Takvi tranzistori su brzo zamenili (potisnuli) do tada koriscene elektronske cevi (lampe) i fast tiristore u visokonaponskim switching aplikacijama.

Razume se da imaju i najduzu tradiciju u razvoju SMPS trazistorskih aplikacija, pa shodno tome i literaturu o toj oblasti koja
se moze uvrstiti medju najbolje na svetu...

U znak zahvalnosti "ocevima" HV SMPS,za one koji zele da se malo dublje "zakopaju" u svet SMPS (raznih) aplikacija, srdacno preporucujem:

http://www.bergfiles.com/s/pow...ons+philips+semiconductors+pdf

Pozdrav svima

[ aca.jevtic94 @ 30.05.2012. 12:18 ] @
Da zaboravio sam ih mislio sam da nisu nuzne.U svakom slucaju havalla,treba se uciti .....
A one su iste kao na semi za 220v~.
[ Miodrag-ba @ 30.05.2012. 19:11 ] @
Izvinjenje na ovolikom čekanju, ali druge obaveze me udaljiše...

Da se nebi ponavljao šta je sve rečeno u prethodnih desetak stranica. Uradio sam uređaj
sa svim izmjenama koje su predlagali emiSAr i macolakg.

Namotavao sam nekoliko trafoa. U razna napajanja sam nalazio 5 vrsta trafoa (različitih gabarita).
Vidite ih na priloženoj fotografiji. Sve trefoe koje sam namotavao sam radio na jednoj vrsti i njegove
dimenzije sam dao negdje ranije. Namotavao sam "ručno" bez rastavljanja jezgra. Provlačio žicu kroz
otvore. I po macolinom savjetu rastavljao (razlepljivao)jezgro i motao kalem na motalici (domaće izrade).
Imao sam napone 2x26v (bez premotavanja), 2x35v, 2x40v i jedan 2x35v plus još jedan sekundar sa
naponom 2x15v koji nije testiran (to radim večeras-nadam se).Može da stane sve i to sa žicom iste debljine.

Filter na ulazu je iskorišćen gotov iz PC napajanja. Prigušnica na izlaznim naponima je urađena po uputstvu
sa šeme date na početku teme. NAPOMENA. Prstenovi iz PS napajanja imaju razlike u veličini +- koji
milimetar. Tako da je ovdje veoma bitan savjet od macolekg koji reče prebrojati broj navoja po voltu sa
"fabrički" motanog kalema pa to pomnožiti sa željenim naponom za koji radimo SMPS. Oprez, zbog razlike
u prstenovima za napon od 12v ima navoja od 23 do 27.
27/12=2.25*40=90 (za napon od 40v) za + i - granu ne može da stane na jednom prstenu. Zato poslušajte
opet macolukg, da uzmete dva takva prstena i zalijepite, a smanjite broj navoja za polovinu. Na priloženoj fotografiji
jednig takvog prstena vidite sve slojeve kalema. Navoj za 12v je prvi motan i namotan je debelom, a crvenom
žicom.

LM3886 na svim ovim naponima radi odlično i bez ikakvih šumova.







[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 30.05.2012. u 21:12 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 30.05.2012. 20:18 ] @
Svaka cast samo napred bitno je da radi kako treba.
Usput odlicna je motalica....
[ ogylab @ 30.05.2012. 20:44 ] @
Gotovo, Miodrag je u svijetu ferita, MOSFET-ova, IGBT-ova, .....SMPS-ova, a čovjek je sportski radnik. Pozdrav!
[ ElektronicarPG @ 30.05.2012. 20:47 ] @
Odlicno izgleda, samo sada meni nije jasno koje je ovo napajanje, jer nesto mi ne lici na semu iz prvog posta.
[ macolakg @ 31.05.2012. 03:36 ] @
@ogylab

He he, ogylab (alias CUK )... zarazni su SMPS. Davne 82' sam za radioklub iz kragujevca izlozio u Beogradu svoj prvi SMPS,
napravljen od delova "pocupanih" iz rashodovanih radio-tv naprava. Otac (stolar po zanimanju) mi je napravio lepu kutiju
od tamnog pleksiglasa. Buck konverter koji sam tada napravio je imao soft start, podesavanje napona, strujnog limita i ako strujni limit prekoraci vreme od 10 sekundi sprava ode u standby, i posle toga je morala da se resetuje. Pored toga sto sam
retkim zainteresovanim osobama, glasno da cuju i ostali u blizini, pomno objasnjavao prednosti SMPS (KKD, mali hladnjaci, gabariti....), ono malo zainteresovanih me je gledalo bledim providnim pogledom i prosetali su do sledeceg standa...

Po zavrsenoj manifestaciji, ozbiljno razocaran sa svojih 17 (celih :-) godina, pokupio sam svoju spravicu i tuzno je odneo kuci.... Imam ga i dan danas, negde je na tavanu i garantovano je jos uvek ispravno :-). Njega sam stavio na tavan, sebe "zarazio" SMPS-om, i do danas se nisam izlecio od zaraze. Ko zna koliko stotina sam ih napravio, i nikada ponovio isti :-)

Miodrag-ba i ti ogylab (izvini zbog per-tu), ste me podsetili na ta lepa vremena i entuzijazam :-).

Sve ovo pricam osobi koja je napravila Cuk :-) = "zarazena" osoba :-), a prenelo se i na Miodrag-ba :-)

Ma, cim sam cuo za Cuk (88'), morao sam da ga napravim, po cenu glave, samo da vidim da li mogu to, i posebno zato sto ga niko u mom okruzenju nije ni pokusao napraviti :-)..
Za par meseci sam skockao nekoliko razlicitih varijacija, i napravio jednu sopstvenu sa neinvertovanim naponom na izlazu, ne ruseci pri tom princip rada Cuk-konvertera...

Cudesna je ta zaraza !

Neizleciva i u pogresno vreme neoprostiva...

82' sa 17 nisam shvatao inertnost vecine prema novotarijama i bio sam gadno razocaran, ali to mi je tek dalo snage da idem bas svojim putem , sada kada imam 47, vidim da se inertnost ni malo nije smanjila, a ni moja putanja promenila...

Nekako sam neobjasnjivo srecan kada naletim na jos nekog "obolelog" od "varijacija na temu".......

---------------------------------------------------------------------------------------------------

@Miodrag-ba

Sva moguca podrska od mene. Bilo kakvo pitanje, sledi odgovor...


A tek sledi unapredjenje za LM3886, koje cu postaviti za par dana... :-)

P.S.
Na half bridge, koji si napravio, nema nikakve potrebe za dva serijska Elko na +320V. To se stavlja samo tamo gde ima potrebe za 110/230V. Tako im se kapacitet koji "vidi" inverter smanjuje na pola od jednog, a zauzimaju vise prostora (ta beda treba amerikancima jer mucenici imaju samo 110V :-). Dovoljan je jedan od 400V.
Pitanje: gde zakaciti kondenzator sto je na red sa primarom? Na + ili - od 320V, sve jedno, a najbolje je sa dva upola manja serijski vezana izmedju + i - od 320V, gde se primar prikaci na srednju tacku. tako je bolja raspodela struja ka napajanju, a ujedno se dobije decoupling glavnog Elko pri cemu mu se smanji radna temperatura.

Pozdrav
[ Miodrag-ba @ 31.05.2012. 09:50 ] @

Uh što volim kad ljudi misle da ja imam znanja mnogo više no što imam. Pa ja sam
profesor fizičke kulture, a ne elektroničar. Šema je za mene kraj priča. Mogu to da
napravim uzgred i štampanu ploču da "projektujem", da je uradim i da polemim
elemente. Kada uključim uređaj i on, ako radi sve Ok. Ako ne radi e onda imam
veliki problem. Zato svima zahvaljujem na podršci, a ja sam samo jedan veliki
zaljubljenik i VELIKI AMATER. Zahvaljujem macolikg i emiSAr-u i tesli 017 bez kojih ovo
sigurno nebi napravio.

Idemo dalje sada čekamo poteze macolekg pa daridimo po njegovim uputstvima.
[ tesla017 @ 31.05.2012. 15:27 ] @
@Miodrag-ba poznajem josh jednog sportistu koji se bavi elektronikom ti radish SMPS uredjaje on popravlja telefonske centrale u Telekomu

[ Miodrag-ba @ 31.05.2012. 18:48 ] @
Ma ne pravim ja SMPS uređaje. Ovaj mi je prvi. Uvijek mi je bilo čudno da mrvica od
trafoa mijenja budžu od 10kg. Morao sam da ga napravim čim se pojavila tema i šema.
Kao svaki amater hoće sve da proba. Motalica je stara 20 godina i zadnjih 15 je smo
skupljala prašnu, čudo da sam je časuvao.
[ tesla017 @ 31.05.2012. 21:09 ] @
Josh da pitam da li ima zvanicna varijanta seme?

Za torid prigushnicu kao shto smo prichali na mail-u zar ne 2x75 za + se mota 75 namotaja na desno za - granu 75 na levo 1mm zice.

Trafo mali klasicni iz atx-a se rastura mota se za primar odjednom 40 namotaja 0,7mm zice precnika pa se izoluje teflonskom trakom, sada pitanje za sekundar da li moze sa pinova za 12V ima 2 pina sa jednog 2 zice i sa drugog 2 zice motam 10 namotaja i zajednicke krajeve izvodim gde su bile "common wires" ili treba da namotam prvo sa jednog pina sa 2 zice 10 namotaja u jednom smeru i da izvedem sa gornje strane pa onda izolujem teflonskom trakom pa sa drugog pina opet 2 zice samo u kontra smeru opet 10 namotaja sa 2 zice i da spojim sve zajedno sa gornje strane?

Video sam da postoji mogucnost da se doda 2x12V sa po 2x5 ili 2x6 namotaja to se planira na ove slobodne pinove koji su ostali i stoji isto pitanje kao gore?

Ulazni elektroliti su iz ATX-a zar ne? Kao i grec i onaj ulazni filter. Izlazni elektroliti da li je dovoljno po 1000uF po grani ili mogu da stavim malo vise tipa 2 x 4700uF ili 4 x 4700uF?

Ajde kada budesh video ovo odgovori pa da krecem u kupovinu Ovih dana cu dobiti koje jezgro pa da se polako krece u izradu
[ aca.jevtic94 @ 31.05.2012. 21:26 ] @
Ulaz iz atx-a a izlaz nemoj ici sa prevelikim elkoima,povuce veliku struju(moze da rikne fet),1000u je sasvim dovoljno.
Ajde nek stavi neko semu mrzi me da crtam...
[ tesla017 @ 31.05.2012. 21:32 ] @
Hvala mladji Aleksandre

A shto se tiche transformatora nashao sam gde je emirSar objasnio kako se mota trafo ipak mora posebno da se mota sekundar sa jednog pina 2 zice 10 namotaja pa izvod odozgo pa se izoluje pa sa drugog pina kontra od prvog
[ Miodrag-ba @ 01.06.2012. 08:32 ] @
Tesla pa ti si mene učio kako da radim.
Trafo motaš 40 navoja primar. To nije sporno. Sekundar motaš bifilarno (sa dvije žice istovremeno).
Počneš recimo od prvog lijevog pina, za napon od 35v, motaš 10 navoja, to je cijeli sloj do vrha
(može da stane 11 navoja 40v motao sam i taj). Na gornju stranu izvedeš obe žice za srednji izvod
i nastaviš da motaš u istom smjeru još jedan sloj, ka dolje, cijeli sloj (10 ili 11 navoja) do drugog pina.
I to je to. (Potrebno je oko 80cm žice za jedan sloj).

Šema je sa prvog posta, uz dodatak otpornika i dioda na gejtu MOSFETA. Sve ostalo je nepromijenjeno.
[ tesla017 @ 01.06.2012. 12:06 ] @
Hvala Miodrag-ba...

Ma samo sam hteo da budem siguran ali sam pronashao odgovor gde je EmirSar to objasnio na 5 ili 6toj strani
[ Miodrag-ba @ 01.06.2012. 19:19 ] @

Zaboravih tesli017

Toroidna prigušnica. Upravo onako kako razmijenismo meilove, radi ostalih. Za jednu granu napona (+ ili -)
motamo sa jednog mjesta recimo iz desna u lijevo određeni broj navoja, kraj žice tog kalema bude na drgu stranu prstena.
Za drugu granu ako je na istom prsteni. Počinjemo sa istog mjesta odakle i prethodni sloj, ali sa druge strane prstene i
motamo u suprotni smjer tj. iz lijeva u desno. Motao sam po 75 navoja 1mm žicu. Oprez jedva stane. Macolakg daje uputstvo
koliko navoja po voltu. Poštujući to za datu dimenziju toroida ispada nešto manje oko 67 navoja za 35v.
(Fabričko motanje za 12v je 23 navoja) odatle 23/12*35=67, no to su varijacije.
[ Sleepwalkerbg @ 10.06.2012. 21:57 ] @
Poštovane kolege, ovo je definitivno moja tema. Par godina sam skroz u SMPS i na osnovu gomile merenja te mirisa sprženih FET-ova u ranu zoru - zaključio sam bitnu stvar: 50Hz transformatori nemaju nikakve šanse protiv ovih malih genijalnih stvarčica! I to već u poređenju sa "običnim", hard switched varijantama, a ne daj bože nekim LLC ZVS pomenutim pričama!
Izuzetna tema, sa mnogo korisnih informacija - samo napred.
Za početnike ili one koji nisu puno radili sa ovom vrstom napajanja dodaću neke bitne detalje koje sam otkrio radeći sa SMPS:
-------------------------------------------------------
-Na prvom mestu - TRAFO je srce SMPS i pri motanju mora biti pedanto i uniformno namotan, bez žurbe. Korisno je voditi računa o DOBROJ izolaciji (teflon traka se pokazala super rešenjem). Ukoliko se želi postići što manje "curenje" EMI (smetnji) može se koristiti tehnika koju je neko već pomenuo - Mota se pola navojaka primara , pa se preko njega posle izolovanja postavi izolovana bakarna traka koja se spaja na "hladni" kraj primara (half-bridge), pa sekundar, pa izolacija, pa druga polovina primara! Iole ozbiljniji transformatori , pogotovo za rad na većim učestanostima i za srednje i veće snage motaju se isključivo VF pletenicom (ili Litz-Wire) - sa više paralelnih CuL provodnika, a ukoliko se u sekundaru traže veće struje - ne bi bilo loše koristiti pomenute bakarne trake! Nije loša ideja premazati lak po svakom sloju namotaja posebno, čime ste postigli i osigurali dodatnu mehaničku čvrstoću namotaja i izbegli pojavu bilo kakvih čujnih šumova iz trafoa.
Posle motanja i testiranja, te eventualne empirijske korekcije - OBAVEZNO SMPS trafo dobro mehanički učvrstiti (ako je EI-profil, onemogućiti razdvajanje jezgra) jer ukoliko se jezgro razdvoji u radu - teško vama i vašem napajanju :).
Transformator koji je je dobro namotan, dimenzionisan te proračunat se ne greje preterano mnogo ali ukoliko napajanje poseduje prisilno hladjenje - nije na odmet staviti ga na "promaju"! :) Ukoliko motate trafo i nemate dovoljno mesta za namotaje, ili radite na vršnoj ivici snage trafoa (većina koristi one iz ATX napajanja) - UVEK je bolje spojiti dva jezgra i koristiti ih kao jedno (ukoliko se površina srednjeg stuba poveća 2 puta ,iskoristiva snaga trafoa za datu učestanost raste do 4 puta). Činjenica je da trafo postaje glomazniji i maltretiranje je praviti posebno kalemsko telo, ali se trud jako isplati jer motate manje namotaja, trafo je hladniji i ima rezervu snage!
Voditi računa da jezgra budu ista!!
Snage od preko 300W sa ATX trafoima možda jesu moguće "na silu" ali iz datasheetova za njih se vidi da su dozvoljene snage za njih do 250W MAX (mislim da staro EI-33 ima 120W a na napajanju je pisalo 250 W hehe) na oko 100 Khz kako bi temperatura i zasićenje jezgra bili u okvirima normale ! Zato je bolje sastaviti jezgro od dva ili više "kineza" i biti siguran , nego posle rizikovati celo napajanje.. Ako nečeg ima - to su onda kineska napajanja za rashod :)
------------------------------------------------------
PREKIDAČKI ELEMENTI u sklopu primara i sekundara moraju da budu što brži - kako bi gubitci bili što manji. Šotki diode u sekundaru moraju da imaju što manji pad napona i MORAJU da izdrže sve eventualne pikove kako ne bi došlo do proboja.
Ako je potrebno mnogo snage je bolje ići na varijantu H mosta nego juriti snažne (skupe) tranzistore za half-bridge!
Snubber kola (kola za "upijanje" pikova i "ringinga") moraju biti što kvalitetnije dizajnirana (posebnu pažnju treba obratiti na kondenzatore)! Ne dozvolite da zbog kodenzatora jeftinijeg za 15 din izgubite Mosfet ili IGBT koji košta mnogo više!!
Pazite se samooscilovanja! Položaj i debljina vodova je bitna! Ukoliko se samooscilovanje i pojavi, probajte prvo da na nožice tranzistora navučete feritne perlice! Postoji i fora sa protivfaznim namotajem koji se mota na pobudni transformator (ukoliko ga napajanje poseduje).Naime, u seriju sa glavnim primarom se doda kalem koji ima svega 1-3 navojka preko pobudnog trafoa i to tako da je ostvarena negativna povratna sprega. Ako napajanje "propišti" zamenite krajeve protivfaznog namotaja. To je primenjeno u ATX napajanjima za računar.
Kontrolerska kola i elektroniku često volim oklopiti ili staviti u metalnu kutijicu od starih modula iz rashodovanih TV prijemnika.
------------------------------------------------------------------------------
SIGURNOST po Vas i po delove - ja uvek na seriju sa napajanjem koje popravljam ili pravim postavljam jak potrošač na fazni provodnik (pegla ili grejač od bojlera) kako biste izbegli eventualno pregorevanje komponentni ukoliko postoji greška pri prvom puštanju u rad. Isto tako , u primaru pri testiranju uređaja valja koristiti kondenzatore (posle greca) koji su manjeg kapaciteta kako biste izbegli eksploziju ako neki MOS, IGBT ili bipolarac "zakuca" ! Ova dva pomenuta trika su mi spasla MNOGO tranzistora (ne baš uvek jeftinih)! Izbegavajte provere temperatura "na prst" jer su naponi koji se javljaju opasni po život! Izbegavajte čeprkanje po napajanju dok je isto pod naponom naročito sa obe ruke u isto vreme (mogućnost blokade mišića)!
------------------------------
Izvinjavam se kolegama na opširnosti , ali ovo je moj mali nesebični doprinos temi...
A sad malko Off-Topic, dakle ne samo da napajanje radi kao napajanje , već je PWM ušao i u HI-FI blok pojačala i to jako uspešno. Znam da audiofili tvrde da je nemoguće ali evo:

http://www.yamaha-hifi.com/pro...91&archivset=&newsset=

Veliki pozdrav
[ macolakg @ 11.06.2012. 00:00 ] @
Ili kao sto je "Zetex semiconductors", jos 2007. napravio za firmu "NAD" : http://www.diodes.com/_files/free_pages/u_0_lnk_090413235508.pdf

:-)
[ Sleepwalkerbg @ 11.06.2012. 09:46 ] @
Eh da , zaboravih da pomenem - Kolega "macola" svaka čast na poznavanju tematike, te hvala na informacijama , vidi se da je tu uloženo dosta truda i ljubavi prema elektronici! SAmo napred..
Hehe .. Ovo za NAD nisam znao ali mi se jako sviđa :)
Što se tiče SMPS - sasvim je normalno da će izbaciti klasične trafoe iz upotrebe i u HI-END aplikacijama.
E sad, uhvatio sam se u koštac sa nekim audiofilima koji su hteli na lomači da me spale kad pomenem oscilatore reda desetina KHz u napajanju i ferit :) Dobijao sam klasične odgovore tipa : " Ma ti to ne čuješ", "To je suviše fina razika", "Ali taj 11-ti harmonik (WTF?)" , "Ne može to bez dobrog kabla za napajanje, i specijalnih kondenzatora u mreži (reda 50e/kom), te audiofilskog kabla za napajanje (trostruko širmovani i uzemljeni 220V gajtan) i pozlaćenih interkonekta , beskiseoničkog kabla za zvučnike (Idu i do 200e/kom)".
E onda mi je malo prekipelo , a pošto sam i (amater-bez škole) muzičar ali ipak imam 13 god gitare iza sebe, sa odličnim sluhom (reči nekih mojih drugara sa završenom muz. akademijom, ne hvalim se :) ) pomislio sam da sam totalno lud, da li je moguće da ja to ne čujem?
Vršio sam neka poređenja i došao do paradoksalnog zaključka, ne samo da se trafoi 50 Hz nisu pokazali kao bolji u pojačalima, već su neretko i lošiji, skuplji i naravno - TEŽI! No onda odlučih da proverim drugi faktor u priči, same "audiofile"!!
REZULTAT - niko, ali baš NIKO od meni znanih drugara samozvanih "audiofila" nije primetio razliku ili je ipak izabrao SMPS (kad im podvalim), te mi postade jasno da je većina tih nesrećnika zapravo žrtva marketinga, lošeg poznavanja materije, tehničkog sujeverja, skepse prema novim tehnologijama itd..
Ma.. SMPS je budućnost i tu nema rasprave..

Nego, nisam u toku sa planarnim transformatorima, da li je to zaživelo u Srbiji? Šta se dešava na tom polju?

[ 44250 @ 11.06.2012. 09:54 ] @
Ljudi nisu vjerovali ni da ce brod od celika ploviti... Macola rece da ce se pozabaviti jednim primjerkom i da ce postaviti kompletan projekat samo da dohvati slobodnog vremena. Cekamo ga strpljivo! :)
[ boro62promaja @ 11.06.2012. 10:35 ] @
Sleepwalkerbg:(
Dobro ti nama dosao, takvih kao ti i macola nikad dosta. Mnogo vise ljudi prati temu nego sto u njoj ucestvuje (razlog je jednostavan-vas dvojica imate debelog iskustva sa SMPS pa stoga imate i sta pametno da kazete). Mi ostali citamo, polako ucimo, i cekamo da se ukljucimo u realizaciju nekog SMPS-a a nadam se kasnije i LLC ZVS.
[ emiSAr @ 11.06.2012. 11:05 ] @
@Sleepwalkerbg, dobrodosao.
Vidim da si dobro "zagazio" u SMPS. Sto se tice ovoga ovdje sto je prezentovano, uglavnom se odnosi na
stednu varijantu, tj iskoristiti ono sto se ima iz rashodovanih racunarskih napajanja. Sto se tice frekvencije
na kojoj radi, uglavnom savjetujem da se koristi ona frekvencija na kojoj je trafo "za zivota" radio. Razlog je
nedostatak mjerne opreme da se utvrdi od kojeg materijala je doticno jezgro, pa samim tim i radna
frekvencija novoproracunatog SMPS-a.-

Planarni trafoi, u SA na ETF-u ima par komada i u jednoj firmi (SUE) -Sistemi upravljanja energijom nesto
rade oko toga. Inace ljudi sa nevjericom gledaju u spravicu koja isporucuje kW a nije veca od kutije sibica
(trafo).- pOz i sve najbolje
[ boro62promaja @ 11.06.2012. 11:28 ] @
Duboko izvinjenje sto sam u prethodnom postu zaboravio da pomenem i kolegu emiSAR-a
[ Sleepwalkerbg @ 11.06.2012. 12:00 ] @
Hvala kolege. Zahvaljujući forumima sam i ja dosta naučio, zašto da ne pomognemo i mi drugima.

Kolega emiSar me "provalio" hahaha. Naime, pri rasturanju kineskih napajanja obično proverim vremensku konstantu oscilatora ili ukoliko napajanje daje znake života- poteram ga u rad te izmerim frekvenciju oscilovanja i saznam na kojoj frekv. je radio trafo (često pada u opsegu 50-90 KHz, mada bilo je i nap. sa 35KHz isl.) - pa prema toj frekvenciji i proračunavam trafo! Mada dešavalo se da trafoi "kinezi" često rade i znatno preko radne frekv. napajanja.

Još jedan savet ljudima koji se upuštaju u SMPS
Najbitnije za trafo, pored frekvencije rada, je da se prilagodi (premotava) što tačnije za napon koji će davati - mnogo bolje nego kompenzovati greške premotavanja raznim spregama i PWM-om , jer se javljaju veliki gubitci i pregrevanja.
Ne uspe sve "iz prve" (koliko li ih je samo zamirisalo kod mene), uvek postoji muka, ali pravim ljubiteljima je to izazov! NPR:

Naime, moja ideja i početnička greška je bila da uvek premotavam sekundar na viši napon pa smanjujem napon povratnom spregom (širinom impulsa) - GREŠKA .. Evo i zašto je to greška - neprilagođenje po impedansi - ukoliko trafo na sekundaru ima previše navojaka, a mi to kompenzujemo PWM metodom, zbog dotičnog neprilagođenja se preopterećuje primar i imamo strašne gubitke - pregrevanja switcheva i samog trafoa. Znači trafo MORA biti što bolje i tačnije premotan i proračunat za željeni napon i to taj koji se traži na izlazu! Samo to je uslov za veliku efikasnost uređaja..
"Gađanje" broja navojaka i debljine žice empirijski je često bio moj metod pošto , nažalost, često se dešava da je za trafoe koje "čupam" iz krševa nemoguće naći detaljne podatke.

A što se tiče cene- štedna varijanta je odličan izbor za nas siromahe u Srbiji, jer često se dešavalo da zovem firmu i pitam koliko košta trafo za tu i tu snagu (50Hz) i za dvokanalni snagaš izađe preko 10K dinara (preko 100Eur)! A ja onda spojim par veselih "kineza" - trafoa da rade zajedno, H most nekih finih mos-ova, mučim se par sati da nađem optimum namotaja, igram se osciloskopom, namotam pobudu - znojim se malo oko merenja i testiranja i - eto meni napajanja iste snage, boljih karakteristika , daleeeko lakšeg po težini za manje od 10Eur!! Doduše ako su potrebni ozbiljniji kondenzatori u sekundaru to onda košta, ali njih nisam računao jer trebaju i za klasično napajanje. A i tu postoji ušteda jer je mnooogo lakše isfiltrirati 100KHz nego 50Hz (uz upozorenje da ESL mora biti mali) ali kombinujem elektrolite sa klasičnim , malo boljim blokovima i dobijam jako dobre rezultate! I na kraju - neizmerno zadovoljstvo kad to sve proradi!! Napon stabilan u volt, bez ikakvog bruma, zaštita , sve lagano k'o perce! I 'ladno k'o taštin pogled (i srce) :))

A što se "planara" tiče, pa zašto ne bi bilo moguće? Kada bi teoretski neki npr. MOSFET bio bez parazitnih kapaciteta, sa 0 Ohma Rds on, bez parazitnih induktivnosti i bio spojen provodnicima koji su idealni (bez gubitaka) - mogao bi da bude veličine 1mm (i manje) i da "gura" 2 Megavata (i mnogo više) bez hladnjaka !!
Gubitci i nesavršenosti su razlog grejanju i mukama.. Kod planara je odlična magnetna sprega, visoka frekvencija rada, te jako mali skin efekat - zašto ne bi bilo moguće? Nema razloga da postoji neverica.. :)
Materijali i tehnologija napreduju iz dana u dan..
[ mikikg @ 11.06.2012. 12:02 ] @
@Sleepwalkerbg takodje pozdrav od mene :) ... drago mi je da ima jos clanova na ovoj temi koji mogu da nam pomognu sto teoretski sto prakticno. Ja sam relativno nov u ovoj grani (iako se bavim 20+ godina elektronikom - doduse prvestveno digitaljijama) pa volim da cujem dobre savete u vezi toga.

Inace juce sam imao visecasovne konsultacije sa @macolakg u vezi LLC ZVS :) Ne mogu da kazem da sam sve ukapirao ali polako hvatam konce. Uzeo sam sve ove App-noteo-ove sto su @emiSar i @macolakg postavili, lepo ostampao i natenane iscitavam.

Par stvari me interesuju, prvo, gde se moze nabaviti kod nas ova pletenica tkz Litz-Wire?



Druga je vezana za ovaj "pomocni" namotaj kod recimo ovog transformatora, kapiram da je to u stvari onaj prvi L (od L-L-C) ali kako njega prakticno izracunati, kako sam razumeo Macolu to je ustvari induktivnost-razlika ne-spregnutnog dela sa sekundara ... mislim ne znam ni pitanje kako da postavim - jel moze malo pojasnjenja oko toga jer ovi App-notovi ga slabo spominju tj sva obasnjenja se svode da se taj prvi L ustvari integrise u sam transformator. Jedino sam zapamtio da se na ovakav nacin motanja ova induktivnost pravi da bi uticala samo na primar (zbog kretanja magnetnih fluksova kroz trafo) tj ne prolazi kroz srednji stub trafoa.


PS: Ovo je trafo za nekih 7600W :)

Inace LLC-ZVS su super samo imaju malu manu sto ne mogu da rade u velikim opsezima promena ulaznih napona nasprav opterecenja, tj drasticno se menja iskoriscenje kada se izadje iz projektovanih granica pa one varijante tipa "85 - 240VAC" za ulazni napon su tesko ostvarive bez PFC-a. Takodje imaju malo problema kada nema ili je jako mala potrosnja (recimo kod 1A a projektujemo za max 25A izlazne struje) pa je neophodno da ulaze u burst-mode ili da se postavlja blider (namerno opterecenje) da bi ga drzali u nekim optimalnim granicama. UCC25600 kontroler po specifikaciji ima burst-mode bas za takve situacije pa me to malo "teshi" jer sa njim pokusavam da napravim za pocetak neki experimentalni ispravljac kako bi celu tu problematiku bar malo ukapirao :)

[ Sleepwalkerbg @ 11.06.2012. 12:20 ] @
Hvala i pozdrav mikikg.
Litz-wire pravim sam "po seljački" - više tankih paralelnih Cul , malo dodatnog laka, nije kao ona fabrička ali radi posao jako lepo.. Bitno je samo da to bude dobro stegnuto i izolovano..
Do neke ozbiljnije priče sa LLC rezonantnim konverterima nisam imao vremena ni prilike da se igram (još uvek), tako da ne bih da previše pametujem.

Znam samo da se u iole ozbiljnijim napajanjima za profi upotrebu OBAVEZNO koristi PFC, koji obezbeđuje recimo 400V ma šta se dešavalo na ulazu i glavni konverter uvek ima čistu situaciju.. Van radnih granica (ulazni napon) samo se ugasi i to je to.



[ STEFAN00000 @ 11.06.2012. 14:53 ] @
Ja sam sasvim slucajno poceo da gomilam trafoe(praveci brdo neispravnih plocica za djelove) tako da imam par komada mada nemam ni jedan isti
nadam se da ce nesto moci da se iskoristi od ovoga pa da se i ja bacim u pravljenje smps-a
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012846.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012847.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012848.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012849.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012850.jpg
[ mikikg @ 11.06.2012. 15:12 ] @
To to :)

Odatle treba pocupati sledece (sto je ispravno):

- sva ta jezgra (pa u rereni na 200 stepeni zagrejati da lepak razmeksa kako bi ga razmontirao)
- prakticno sve delove iz primarnog dela (grez, elko, VN tranzistore ako su MOS-FET, bibolarci su dosta losiji)
- iz sekundara brze/jake diode
- optocoupler (4N25 i sl)
- TL431
- Izlazne LOW-ESR elektrolite bi valjalo ali oni su jako skloni propradanju i bez RLC metra sa ESR merenjem nemoj napamet koristiti

Sve ovo su sastavni delovi recimo za ovaj LLC ZVS SMPS i samo ti treba neki kontroler kao UCC25600 i malo vise mozganja oko motanja transformatora da sklopis fin ispravljac ;)
[ emiSAr @ 11.06.2012. 16:35 ] @
Sto se tice VF licne, za 100 kHz maksimalna debljina zice 0,4 mm, pa sabiraj za potrebni presjek. Negdje u ranijim
postovima zalijepio sam link koji ima kalkulator za prodiranje VF-a u dubinu provodnika. Zice upresti tek toliko da se
drze skupa, lakse se mota i manje prostora za motanje zauzima. Pozeljno praviti VF licnu i motati u pamucnim
rukavicama (dugogodisnje iskustvo motanja VN trafoa za tv),svaki sloj preci razrjedjenim bezbojnim nitro lakom.

Ono motanje oko samo jedne strane je caka da se moze namotati i samo pola navojka, za motane za tacno
odredjenu induktivnost, a manipulacijom se dobije i 1/4 zavojka.- pOz
[ boro62promaja @ 11.06.2012. 19:00 ] @
Ajde da malo budemo jasniji u vezi VF pletenice, kojom Cul zicom formiramo pletenicu, da li je sam lak kojim je lakirana Cul dovoljna izolacija (mislim na medjusobne licne) i koliko sam shvatio one (pojedinacne licne) se jedva malo upredaju ???
[ emiSAr @ 11.06.2012. 21:12 ] @
Dobro si skonto. Ako zice dobro upredes nepotrebno im povecavas duzinu i debljinu a prostor gdje se mota tjesan.
Lak sam spominjao kao pomocno sredstvo ucvrscenja, jer u SMPS-u sve mora biti cvrsto i kompaktno.Ako preko sloja motas teflonsku traku lak ti ne treba. Prava VF licna nije uopste upredena, nego oko snopa CuL zica ima sloj svile koji zice drzi na okupu. Potrazi u ranijim postovima link sa kalkulatorom i u zavisnosti od radne
frekvencije skontat ces koje zice upotrijebiti.


Sad malo oko ciscenja krajeva za letovanje: jedno od najboljih sredstava koje postoji je najobicniji aspirin,
acisal ili acetisal kako ga neko zove. Lakirane zice ugrijanim lemilom, nekim starim ili starim vrhom, pritisnuti u
aspirin, salacilna kiselina iz aspirina razjede lak i kalaj se primi za bakar, poslije dovoljno tako kalajsine krajeve
alkoholom ocistiti i letovati gdje treba.- pOz
[ Sleepwalkerbg @ 11.06.2012. 21:35 ] @
@STEFAN00000 - počupaj i glavni kontroler - uvek valja imati neki TL494 / KA7500 u rezervi ... Obratiti pažnju i na to da iz primarnog dela uzmeš i NTC (pre graetza - obično je crne boje i liči na keramički kondenzator ) koji ublažuje udarnu struju punjenja kondenzatora na primarnoj strani.. I uvek ga treba uvrstiti na fazni (ili nulti) provodnik pre graetz-a kako isti ne bi otišao u večna lovišta i to iznenada kad najmanje treba.. bez obzira da li na šemi postoji ili ne..
Kondenzatori sa sekundara su kod "kineza" obično jako lošeg kvaliteta i na pola "izduvali" svoje. I ako ESR metar pokaže dobre vrednosti-nikada ih ne treba uzimati zdravo za gotovo. Koristim ih samo u probnoj izvedbi, a za finalne uređaje uvek kupujem nove!!

@emiSAr Nisam znao za foru sa aspirinom!! Extra, što volim te "kućna radinost" fazone :) ! Doduše ja sa tanjih CuL žica skidam lak tako što na njih prislonim lemilicu i preko direktno iskalajišem - toplota jako brzo sprži lak i tinol se prima dobro...
Što se trafoa i slojeva kalema tiče - ja uvek koristim lak zlu ne trebalo, doduše da- teflon traka ga stegne odlično..

PoZZ
[ emiSAr @ 11.06.2012. 21:44 ] @
Probaj to uciniti sa licnom sastavljenom od zica 0,03 mm, samo ih pokidas, a aspirin ih kalajse.

Rad sa asipirinom na provjetrenom mjestu, gasovi nadrazljivi i prilicno otrovni, profi mjesta imaju usisivace
koji kupe produkte lemljenja (isparenja). pOz
[ Sleepwalkerbg @ 11.06.2012. 21:48 ] @
Jest majku mu, kod tankih se namučim poprilično :) Fala na savetu..
[ macolakg @ 11.06.2012. 22:49 ] @
:-)))

Za SMPS je obicno dovoljno par metara zice, a priznajem da sam zbog toga sto imaju super malo navoja i poceo da ih pravim jos kao decak, jer me je uzasno mrzelo da motam hiljadu-dve navoja na obicnom trafou :-).

Prvi pokusaj D-class sam napravio jos u vojsci 1984. Radilo je, ali samo kao pojacalo za bas, je tada je bilo neverovatno tesko doci do brzih komponenti, secam se da sam PWM za njega napravio sa komparatorom LM710 u metalnom kucistu, kojeg sam jedva "iskopao" kao i vecinu ostalih komponenti, iz rashodovanih uredjaja....

Behu to prelepa vremena, kada se ni od cega pravilo nesto sto radi, uz potpuno koriscenje mozga :-).
Necu ni pominjati koliko je bilo malo literature, jedva nekoliko autora (pun respekt njima za nesebicno davanje znanja), kultna knjiga pokojnog Dr. Boze Metzgera "Prirucnik za radioamatere i tehnicare" za koju sam dao u to vreme citavo bogatstvo (za jednog dvanestogodisnjeg decaka), i dan danas je u potpunosti upotrebljiva, i srdacno je preporucujem svakom pocetniku :-).

Imam neki osecaj :-) da se veliki broj mladih (cast izuzecima) plase da ne dobiju rak mozga od razmisljanja i citanja :-).
Ne bojte se deco, slobodno koristite literaturu, toga sada ima u takvim kolicinama po internetu da bih u ono vreme pola zivota dao da mi je tako nesto bilo dostupno...

--------------------------------------------------------

Vf pletenice je veoma lako napraviti home-made: jednostavno zategnemo onoliko lakiranih zica koliko nam treba, jedan kraj zavezemo za nogu od stola :-), drugi kraj u futer od busilice, i vozi...

Izolacija izmedju pojedinacnih zica je i vise nego dovoljna (medjusobno), veci je problem gde ce zavrsiti pocetak i kraj zbog velike razlike napona :-). Postoji takozvani "smaknuti" nacin motanja, gde se nekoliko navoja namota, pa se vrati nazad, preko njih ponovo namota, i tako u segmentima dok nam drugi kraj primara izadje na DRUGU stranu tela...

Takav nacin zauzima isti prostor kao namotaj sa medjuslojnom izolacijom, ali zato znatno manji parazitni kapacitet (sto je od posebne vaznosti kod vecih frekvencija >50KHz) i izuzetan naponski korak izmedju krajeva primara (jedino je primar i kritican kod SMPS koje ovde zelite). Sve u svemu, to je bolji nacin motanja.

Posetite sajtove firmi koje proizvode SMPS cipove i prekopajte po njihovim aplikacionim-note, sve sto vam treba mozete naci. (Fairchild ima, bar sa mog aspekta, mozda i najlakse razumljive App-note, ST, Power integration, Texas, National Semiconductors, linear Tehnology, i jos ko zna koliko, izvinjavam se nepomenutim firmama :-)

Kineski trafo iz PC napajanja glatko moze da radi sa vise od 100KHz, ali sa magnetnom indukcijom od 50-100mT (za razliku od deltaB od 350-400mT u ATX), pri cemu moze bez frke preneti dvostruku snagu od one sa kojom je radio. E tu vec na red dolaze minimalni parazitni kapaciteti i skin efekat. Kako se racuna deltaB, to sam vec napisao u prethodnim postovima...

Tvrdim da ce ATX-ov trafo preneti >400W sa LLC ZVS, u istim temperaturnim uslovima kao u ATX, i to pri 100Khz.

Sa "Epcos-ovog" sajta mozete besplatno skinuti "Ferrite tools", naravno da su obradjena samo Epcos-TDK jezgra, ali verujte mi, jezgra ostalih proizvodjaca se ne razlikuju bitno.

Snaga koju jedan SMPS trafo moze preneti zavisi ISKLJUCIVO od njegove temperature! Kiri temperatura jezgara za SMPS je obicno iznad 200^C, zica je kriticniji faktor. Trafo motan zicom sa teflonskom izolacijom umesto laka moze "komotno" raditi na 180^C, i pri tom prenositi blagi uzas od snage za svoje gabarite (pri tom ne zaboravite da oslobadjanje toplote prema okolini raste KVADRATNO sa prirastom temperature).

Planarni trafoi se upotrebljavaju u SMPS aparatima za zavarivanje, smeste se u sendvic izmedju dva aluminijumska hladnjaka, i prenose skoro dvostruku snagu od one koju bi mogli sa prirodnim hladjenjem, primer su apratici firme "REHM" 150A pravih sa 2,3Kg tezine i velicine dve cigle. Naravno da su LLC ZVS na 100KHz sa planarnim trafoom od 4KW. Pogledajte .JPG, gde se pored kutije cigareta, koju sam stavio radi orijentacije u gabaritima, vidi planarni trafo (ono crno na cemu pise "4000W usa patent....).

Kada bi se ATX trafo potopio u dejonizovanu destilisanu vodu koja cirkulise ili u neko od trafo ulja koje takodje cirkulise i naravno rashladna tecnost kroz neki eksterni hladnjak, mogao bi preneti 2KW.
Kada bi se na istom ATX transformatoru vrsilo besprekidno isparavanje destilisane vode na unutrasnjim i spoljnim povrsinama, i zici takodje, prenesena snaga bi se merila desetinama KW! Isparavanje jednog kilograma vode oduzima 2,26MWs energije iz predmeta koji je isparava. BLDC motori vrlo malih gabarita (tipicnih za obicne motore od nekoliko KW), mogu imati vise stotina KW ako se hlade tecnim azotom ili sl.. I oni imaju jezgra...

Kod indukcionih zagrevanja bakar opterecujem sa 50A/mm^2, ali kroz provodnike tece voda.

LLC trafo od 7,6KW, ciju je sliku postavio mikikg, je velicine tripleta ATX jezgra i radi sa 180^C.

Eto malo svacega o temi....

Moram sada da navalim na neki projekat indukcionog zagrevanja od 500KW, toliko sam preopterecen da se cesem pola metra od glave, pa kada nesto ovde napisem, to mi dodje kao odmor u pauzi.. :-(

Pozdrav svima



[ aca.jevtic94 @ 12.06.2012. 09:23 ] @
Offtopic : nema reklamiranja
salim se naravno....
[ Sleepwalkerbg @ 12.06.2012. 12:08 ] @
OPA! 500 KW ? Kako bre to? Meni miriše na trofazni rezonantni konvertor sa IGBT modulima..ili grešim.. Mislim da nije jeftina gradnja :)
[ mikikg @ 12.06.2012. 12:25 ] @
@Sleepwalkerbg Cim je to neko indukciono grejanje u pitanju to je neka "teska" industija gde su i "teske" cene ;)
Koliko se secam iz Macolinog objasnjenja u pitanju su X manjih modula (10-40kW) rezonantni kontroleri sa IGBT pa to kaskadirano a prigusnice i kondenzatori sa vodenim hladjenjem ... strasno :)
Nekada se to pravilo sa jednom jedinom cevkom kao aktivni element (doduse od 50 kila) ali hteli smo IGBT i ostale napredne tehnologije pa eto nam sad :)
[ Sleepwalkerbg @ 12.06.2012. 12:50 ] @
Hahahaha... Ne mere to bez stare dobre cevuljage koja za samo žarenje "povuče" Đerdap i pola TENT-a ..
Pa dobro, ali sudeći da prekidački poluprovodnici idu u smeru velikih brzina (frekvencija), feromagnetici postaju sve kvalitetniji, radi se svakodnevno na visokotemperaturnim superprovodnicima - neće biti ništa čudno što ćemo kroz 20-50 godina imati SMPS modul od pola megavata veličine osciloskopa.. Već imamo rezonantne smps-ove i to ultrakompaktne, koji rade sa frekvencijama do 100MHz.. Mislim da na tom polju tek treba da procveta nova tehnologija...
[ macolakg @ 12.06.2012. 13:10 ] @
He he mikikg, uz tu cevku od bar 150 Kg za 500KW ide trafo za grejanje od 20-tak KW, trafo za napajanje sa nekih sitnih 50-tak KV napona ( on od 750 KW), ispravljacke cevi i njihov trafo za grejanje, izlazni prilagodni trafo za 0,5MW, i to sve zauzima zapreminu osrednje kuce.

IGBT generator od 50KW zauzima zapreminu dve gajbe piva, pa to puta 10. :-) Jedino sto je cevka mogla sa lakocom da "dohvati" megaherce, i to jos uvek moze, a za IGBT je frka 100KHz.
[ mikikg @ 12.06.2012. 13:44 ] @
Sve mi je to poznato ... ja sam radio pre X godina na jednoj revitalizaciji ispravljackog stepena za takav indukcioni aparat sa cevima gde smo menjali ispravljacke cevi sa poluprovodnicima i tada nam na pamet nije padalo da bilo sta cackamo/menjamo oko velike cevke jer u to vreme nije ni bilo ovako mocnih IGBT modula koji bi to mogli da zamene + enormne komplikacije sa dizajnom sa kojima se ti verovatno sada susreces :)
[ aleksandara 93 @ 12.06.2012. 14:30 ] @
Da li bih mogao da dobijem PCB sa dimenzijama za neki od smps-ova?

http://217.26.67.168/uploads/3/0/3064238/IGBT%20Napajanje.JPG

http://217.26.67.168/uploads/3/1/3102426/ir21532x50-JPG.jpg

Miodrag je pravio po prvoj i naveo dimenzije trafoa kakvog baš ja imam ali nikakav problem nije da se nađe još jedan kao za drugu šemu...

Ako je pcb lična svojina ok, samo kažite da ne budem dosadan.

Hvala!

Pozdrav!
[ boro62promaja @ 12.06.2012. 14:55 ] @
Citat:
aleksandara 93: Da li bih mogao da dobijem PCB sa dimenzijama za neki od smps-ova?

http://217.26.67.168/uploads/3/0/3064238/IGBT Napajanje.JPG

http://217.26.67.168/uploads/3/1/3102426/ir21532x50-JPG.jpg

Miodrag je pravio po prvoj i naveo dimenzije trafoa kakvog baš ja imam ali nikakav problem nije da se nađe još jedan kao za drugu šemu...

Ako je pcb lična svojina ok, samo kažite da ne budem dosadan.

Hvala!

Pozdrav!

U pravu je covjek, zvacemo temu na xxx stranica a od PCB-a ni traga!
Davajte PCB jbt (odnosi se na pokretaca teme)
[ Miodrag-ba @ 12.06.2012. 16:31 ] @
aleksandara 93, boro62promaja

Ma kakva lična svojina PCB-a. Na 10 strani na dno postavljenih fotografija imate kompletan fajl
urađen u Sprintu sa montažnom šemom i PCB-om. Upravo lemim još jedan uređaj tj. ovaj već
postavljeni sa dodatkom stabilizatora za +-15v (eventualno za napajanje predpojačala). Poslije
tog uređaja (postaviću foto i PCB) uradiću i ovaj drugi, čiju si šemu postavio, sa dva trafoa za
napone +-50v.
[ Miodrag-ba @ 12.06.2012. 16:57 ] @
Evo na brzinu preradih ovaj Sprint-Layout fajl u PDF. Nije neki kvalitet jer sam prvo štampao
na papiru pa skenirao u PDF-u. Nije kvalitetno, ali bar da se vidi šta je šta. Molio bih
nekog znalca da ovo malo preradi i postavi u PDF-u da bude upotrebljivo, a ne ovako kako je.
[ d.veljko83 @ 12.06.2012. 17:02 ] @
Citat:
Miodrag-ba: Evo na brzinu prerarih ovaj Sprint-Layout fajl u PDF. Nije neki kvalitet jer sam prvo štampao
na papiru pa skenirao u PDF-u. Nije neki kvalitet, ali bar da se vidi šta je šta. Molio bih
nekog znalca da ovo malo preradi i postavi u PDF-u da bude upotrebljivo, a ne ovako kako je.


Na linku je instalacija... stampajte preko njega i imacete normalan pdf fajl.

http://www.cutepdf.com/download/CuteWriter.exe

Nemojte cekirati opciju "print to file" vec stampajte na obican nacin i to je to.
[ aleksandara 93 @ 12.06.2012. 18:02 ] @
Koja je tačna veličina pločice (mm)?

Ja moram to da isečem kako treba jer štampam u fotokopirnici ne kući na štampaču...

Pozdrav!
[ tesla017 @ 12.06.2012. 18:06 ] @
Evo plocica u pdf-u direktno iz programa:

Download

ht*tp://www.send*space.com/file/6c5*1sb <--- Brisite *

Odradio sam za obe varijante izrade plocica kao i raspored elemenata odozgo. Ko koristi termo transfer neka koristi fajlove na kojima pishe (pegla)

Bitna stavka je da u programu sa kojim otvarate PDF u mom slucaju Acrobat Reader podesite opciju "Page Scalling" u "none"



Srdacan Pozdrav svima!!!

[ boro62promaja @ 12.06.2012. 18:50 ] @
Citat:
Miodrag-ba: Evo na brzinu preradih ovaj Sprint-Layout fajl u PDF. Nije neki kvalitet jer sam prvo štampao
na papiru pa skenirao u PDF-u. Nije kvalitetno, ali bar da se vidi šta je šta. Molio bih
nekog znalca da ovo malo preradi i postavi u PDF-u da bude upotrebljivo, a ne ovako kako je.


Miodrage, jel' ovo SMPS sa pocetka ove teme jer mi nisu jasne bas najbolje ove tri duple (pretpostavljam "brze") diode?
[ tesla017 @ 12.06.2012. 18:56 ] @
Sta ti nije jasno kod tih duplih dioda? Klasican grec izveden sa 3 duple brze diode. Umesto njih mozesh da stavish BYW29 koje nisu duple. Miodrag je stavio one koje je imao pri ruci
[ tesla017 @ 12.06.2012. 18:58 ] @
http://217.26.67.168/uploads/3...ko%20treba%20vezati%20grec.jpg
[ Miodrag-ba @ 12.06.2012. 20:16 ] @

Tako je tesla017, uvijek si pri ruci da pomogneš, kao i ostali već sam vas nabrajao.
Dimenzija pločice je 125x80mm.
Pločica je za izvornu šemu sa manjim izmjenama koje su uslijedile nakon sugestija
izrečenih tokom razvoja teme: blider otpornici na izlazima,(*) tri duple diode umjesto
greca. dodatne diode i otpornici na MOSFETIMA i to je to. O svemu tome je već bilo
govora.
[ boro62promaja @ 12.06.2012. 20:22 ] @
Tacno, ipak me bunilo to sto ja imam takodje duple diode samo sa zajednickom anodom, ali sad je sve jasno.
[ tesla017 @ 12.06.2012. 20:54 ] @
Boro mozesh i te da upotrebish samo drugacije morash da ih vezesh i da prepravish PCB...

Zaboravio sam gore da napomenem da se fajlovi mogu printati direktno iz pdf-a samo ta opcija page scalling to none mora da bude cekirana da ne bi smanjio ili povecao plocu tj razmestio dimenzije.
Drugi nacin je da se skine SprintLayout Viewer sa sajta programa i da se ponese zajedno sa .LAY fajlom i da se prilikom shtampanja pokrene program pa ucita fajl i onda stampa direktno...


@miodrag-ba

Sto se tice namotaja za predpojachalo moglo bi da se uklope namotaji na sledeci nacin da se iskoriste pinovi shto su bili za 5V njih ima 4, srednja 2 mogu da se prespoje da budu srednji vod a ova 2 sto su na krajevima da budu za + i za - granu. Neznam da li bi mogli na onom L filteru da domotamo josh par namotaja i za ove pinove ili da se trazi malo veci prsten ili da za ovo ide josh jedan poseban prsten za ove voltaze a ne bi bilo lose da se ubace i LM7812/LM7912 da bi napon mogao da se podesi kako kome odgovara ili 7812 ili 7815 zbog velikog broja raznih sema predpojacala. Sto se tice dioda za ovaj deo mogle bi se iskoristiti FR107 iz atx-a ako vec ide potroshnja do 1A sto je sasvim dovoljno za ovu primenu

Drago mi je da pomazem koliko mogu. Malo sam kratak sa vremenom stisla me ova skola oko vrata Cim prodje ova guzva izradjujem i ja isti konverter
[ tesla017 @ 12.06.2012. 21:07 ] @
Postoji josh jedan nacin da se dobiju +/-12V i bez motanja dodatnih namotaja vec da se napon sa +/-35V obori na +/-12V ili +/-15V. Ne znam sad koliko je ovo dobro i da li je dobro ali ajde svejedno cu da podelim sa vama pa cemo kroz diskusiju zajedno da odlucimo sta je najbolje

Evo ideje:


Gore sam zaboravio da stavim link ka datasheet-u diode tako da evo ga ovde FR107

Pozdrav svima koliko vas ima
[ Miodrag-ba @ 13.06.2012. 07:33 ] @

Hvala tesla017

Za napone +-15v je propomogao emiSAr sa savjetima. Na trafou sam domotao 2x5navoja komotno može da stane
i dobio sam 2x18v. Upotrebio sam diode za grec i LM7915 i LM7815 za stabilizatore. Na trafou sam iskoristio pinove
koje pominješ, a prigušnicu sam namotao na posebnom torusu za ove napone jer definitivno ne može da stane
na postojeći za napone +-35v. PCB i ploču sam uradio i danas sve završavam i naravno postavljam fotografije i PCB.
[ aleksandara 93 @ 13.06.2012. 09:55 ] @
Hvala ljudi, pomogli ste puno!

Ali ne slazu se plocice tj. pcb koji je postavio tesla017 je 121X76mm a Miodrag kaze 125X80mm i to nije mala razlika...

Koje od ove 2 dimenzija je tačna?

Pozdrav!
[ emiSAr @ 13.06.2012. 10:11 ] @
Evo jedan koristan link, odnosi se na dimenzije zica i do koje frekvencije zbog skin efekta mogu raditi,
korisno kod izrade SMPS-ova, ujedno uporedna tabela za americke (AWG) i milimetarske mjere:
http://www.powerstream.com/Wire_Size.htm

pOz za sve ucesnike.-
[ tesla017 @ 13.06.2012. 13:05 ] @
Miodrag-ba to je bila samo jedna od ideja. Kakav smo tim pa to je neverovatno u CG imamo sportskog radnika a u Bg-u Ekonomsko trgovinskog tehnicara Bitno je da ima ideja i ljudi voljni da rade rasturio sam trafo kuvanjem bez problema i ocistio ga na fabricko stanje ali izgleda cu tek pocetkom sledeceg meseca ici u Vranju gde mi je radionica pa cu tek tad da izradim ili standardni ili cu odmah da odradim verziju sa stabilizatorima i naponima +/-15V

@aleksandra 93

Slobodno ti shtampaj i izradi plocice iz onog shto sam postovao gore, ti fajlovi su uradjeni direktno iz .LAY fajla koji je izradio miodrag-ba shtampani su na AdobePDF printeru i to mora da bude 100% tacno i precizno i nece biti problema sa komponentama samo isposhtuj "Page scalling to none" i to je to. Tako radim plocice vec zadnjih 3-4 godine i nikad mi se nije desilo da neshto nije kako treba. Ta razlika je najverovatnije jer je miodrag-ba ostavio malo vishe mesta na PCB-u vishe nego shto je potrebno sto je i pametno bolje da ima vishe pa da se shmirgla do potrebne velicine nego da je kraci pa da pojede neku vezu.

Evo slike iz Sprintlayout-a pa vidi sam koje su dimenzije ima lenjir odozgo i sa leve strane:



p0zdrav
[ macolakg @ 13.06.2012. 13:40 ] @
EmiSar je dao izvrstan link za vase potrebe.

Vec se na forumu pojavilo preterivanje sa brojem tankih zicica za pletenicu :-).

Evo jos neceg korisnog. Softver za kalkulaciju feritnih jezgara, koji sam u nekom od prethodnih postova
vec pomenuo, ali nisam postavio link.

http://www.epcos.com/web/gener...s/Ferrites/Page,locale=en.html

Ako malo bolje proucite help od MDT, mozete naci sve potrebne obrasce za proracun trafoa, takodje i kalkulator
skin efekta.
U MDT se uzimaju u kalkulaciju, termicki parametri, popuna bakrom, tip materijala, frekvencija, topologija,
oblik namotaja, skin efekat, ima i proracun za DC bias, proracun visih harmonika itd. itd....

Iako je program pravljen za Epcos-TDK jezgra, moze se primeniti i na druge proizvodjace. Feritna jezgra od slicnog materijala imaju slicnu permeabilnost i frekventni opseg primene,takodje i slicne gabarite, samo nose drugaciju slovnu oznaku materijala. Veoma lako mozete naci jezgro nepoznatog proizvodjaca slicnih osobina nekom od jezgara u MDT,
(firme medjusobno kopiraju sastav materijala i uz neznatne procentualne izmene odnosa komponenti, ga prodaju pod drugim nazivom zbog patentnih prava ), napravita proracun sa izvesnom rezervom snage i to bude ok.

Da biste prepoznali grupu materijala kojoj jezgro pripada, treba vam da izmerite Al (inicijalnu permeabilnost) nepoznatog jezgra, i da u MDT nadjete takvo sa istim ili sto slicnijim gabaritima.

Kod nas u prodaji se nalaze uglavnom Epcos-TDK i Kaschke feriti.

Takodje sam ranije pomenuo metodu "smaknutog" motanja, kojom mozete smanjiti gubitke u tranzistorima (kapacitativne struje), izbeci medjuslojnu izolaciju u primaru, povecati koeficijent popune bakrom (veca snaga), i pomocu pletenice se to sasvim lako rucno mota. .BMP je isecak iz "Power Suply Cookbook", takodje u toj knjizi imate dobra objasnjenja upotrebe MPP toroida iz ATX u izlaznom filteru na strani 46...

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 13.06.2012. u 15:06 GMT+1]
[ aleksandara 93 @ 13.06.2012. 20:59 ] @
Evo ja malo radio danas...

Prvi put sam radio sa samolepljivim papirom tj. sa stranom koja se ne lepi i ispalo je skroz ok, prvo sam podesio slabu temperaturu pa su se neki vodovi skinuli tako da je bilo iz drugog pokusaja.

Dobra stvar je da je papir skoro providan pa se vidi ako se toner razlije da bi se slabije pritiskalo...

Medjutim desilo mi se da rastvor (sona i hidrogen) prezasitio bakrom, lepo je pocelo ojedanje i odjednom je stalo sacekao sam ali sam ipak morao da promenim rastvor pa je tu na nekoliko vodova plocica lose ispala ali zavrsice posao.

Drugi problem je da se trafo ne uklapa, ima 7 izvoda i masu ali na srednjem nije zalemljena zica no dobro ni to nije neresivo.

Citao sam ovu temu ali koliko se stvarno moze ocekivati snage bez prepravljanja trafoa?

Verovatno ce zvucati glupo, ali sam nov u ovakvim napajanjima, da li moze da se doda jos jedan trafo i da se time dobije veca snaga?

Hvala!
[ mikikg @ 13.06.2012. 21:43 ] @
Citat:
aleksandara 93
Citao sam ovu temu ali koliko se stvarno moze ocekivati snage bez prepravljanja trafoa?
Verovatno ce zvucati glupo, ali sam nov u ovakvim napajanjima, da li moze da se doda jos jedan trafo i da se time dobije veca snaga?


Macolakg je spominjao >400W samo nisam razumeo da li je bilo sa forsiranjim hladjenjem ili bez (bolje je iskoriscenje nego u ATX) ...

U sustini ne mogu bas dva transformatora ali dva jezgra mogu :) Znaci morao bi da rasturis postojece namotaje i da onda kaskadiras (jedno na drugo) dva jezgra i onda da namotas novu zicu preko nekog improvizovanog kalema. Dobra stvar je sto bi tako dobio 4 puta vecu snagu transformatora.

E sad moje pitanje u vezi tog kaskadiranja jezgra, predpostavljam da moze ali da proverim, iz jedanog ATX sam rasturio EE jezgro a iz drugog EI jezgro, gabariti su isti i sredjni stub, da li mogu takva dva "slicna" jezgra da kaskadiram?
[ emiSAr @ 13.06.2012. 21:50 ] @
@aleksandra 93
Ako se vratis par stranica unazad naci ces semu sa dva trafoa. Ako znas iz kakvog napajanja je trafo,
na napajanju pise koliko ampera moze dati na 12V. U ovoj konfiguraciji isporucena struja je tacno polovina
deklarisane struje, recimo ako pise 12V 10A, ovdje ce ti biti napon 2x 25 do 26 V i struja kako je navedeno,
zbog nacina ispravljanja (grec umjesto dvostranog ispravljanja sa dvije diode, i snaga je prema tome
5x 25 x 2 =250W. To je snaga priblizno deklarisanoj snazi napajanja iz kojeg je izvadjen trafo. To je snaga pri
forsiranom hladjunju. Bez forsiranog hladjenja snaga je nesto manja, obicno 2/3 deklarisane snage
nesto oko 170 W. To je kod neprepravljenog trafoa. Ako se trafo adekvatno premota, snaga ce biti
jednaka snazi koju moze isporuciti jezgro, a ona je obicno jednaka snazi koja pise na napajanju.

Ako ti nije jasna sema sa dva trafoa, vec je obrazlozeno, ovo napajanje osim frekventne, nema nikakve druge
kontrole tako da , ukoliko FETovi ili IGBTovi koje upotrijebis, mogu podnijeti struju dva trafoa, napajanje ce
isporucivati snagu dva trafoa, samo moras uraditi grec i filtraciju sa drugog trafoa, a @Miodrag-ba vec
radi tu varijantu koju ce i objaviti. pOz

@mikikg, dva jezgra u ovoj konfiguraciji rade nezavisno samo na istoj frekvenciji. Naponi koje daju mogu biti
totalno razliciti.
Jedino ako se jezgra pravo kaskadiraju, na svako se mota polovina primara ali duplo jacim presjekom,
onda jezgra moraju biti ista i istih gabarita.Tako i sekundari, na svako jezgro se namota polovina
sekundara. Kako se snaga izrazava preko gubitaka u jezgru i izrazava se u W/kg ili mW/g, zato
kaskadirana jezgra moraju biti ista. Snaga je maksimalna kada se izjednace gubici u jezgru sa
gubicima u bakru, i jedno i drugo je ograniceno, jezgro dimenzijama i tezinom, a kolicina bakra
prostorom-prozorom za motanje a samim tim i tezinom, u svim topologijama koristenog jezgra
kolicina bakra je ista, a snaga zavisi od topologije i najveca je u pus-pul konfiguraciji gdje je
i deltaB (promjena indukcije) najveca, duplo veca od fly back topologije.-

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 13.06.2012. u 23:05 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 13.06.2012. u 23:06 GMT+1]
[ mikikg @ 13.06.2012. 22:21 ] @
@emiSAr samo da proverim, ja mislim fizicki dva jezgra da se spoje (generalno pricam ne za ovu konkretnu semu) kao sto je @Sleepwalkerbg spominjao ... (isto kao prestenovi za balune i izlazne VF trafoe ;)

Mislim da je lakse da postavim vece jezgro cak i ne mora da ga forsiram , neka bude i manje snage za taj presek ili tu ima nesto drugo sto smeta?
[ emiSAr @ 13.06.2012. 22:35 ] @
U svim napajanjima preko 400W spojena su dva ETD ali samo E dijelovi, prozor za motanje se podupla a i masa jezgra
pa samim tim moze stati i vise zice i snaga se povecava (racun preko gubitaka). Duplirati ili vise komada
paralelno mogu samo EI jezgra gdje su na raspolaganju sve varijante- dvaE i dva I komada , 4 E komada ili vise,
recimo 6, gdje se presjek srednjeg stuba dupla i utrostrucuju, tada snaga raste sa kvadratom kako raste
presjek srednjeg stuba, samo moras biti siguran da su jezgra od istog materijala.- pOz
[ mikikg @ 13.06.2012. 22:53 ] @
@emiSAr hvala, znaci bitno je da budu od istog materijala svi delovi a teoretski me interesuje sta ako su od razlicitog i koliko uopste Ai moze da odstupa, postoji i fabricka tolerancija, jer sigurno ce mo se susretati sa jezgrima koja su na izgled ista a materijal unutra ko zna koji (naravno izmeri se Ai pre upotrebe).
[ aleksandara 93 @ 13.06.2012. 22:59 ] @
@emiSAr

Ovo mi je prvi smps i bice za ucenje, da vidim kako-sta radi, kada bude ozbiljnije bice ili vise trafoa ili premotavanje...

Znaci mogu da spojim paralelno 2 primarne strane trafoa stavim jace tranzistore i to ce da radi...

Videcu kad idem u nabavku da uzmem par komada napajanja kondovi, diode, ventilatori i eto delova da zavrsim moje napajanje

Pozdrav!
[ ElektronicarPG @ 13.06.2012. 23:12 ] @
Pa jesi premotavao sto za onu semu sa +-35?
Ili samo koristi djelove iz kompjutera? jer ja imam toga koliko ocu :D
[ emiSAr @ 13.06.2012. 23:24 ] @
@aleksandra 93, ne paralelno, i jedno i drugo jezgro preko svog kondenzatora. Na kraju veza i jest paralelna, ali trafoa
vezanih serijski sa svojim kondom.-

@mikikg, feriti su iako sinterovani na vis0kim temperaturama, kod pregrijavanja gubicima nema povratka, zuna doci i do
raspada jezgra. Zato u jedan trafo samo isti materijali. pOz
[ aleksandara 93 @ 14.06.2012. 13:40 ] @
Da i mislio sam preko kondezatora...

Sad ja mnogo pitam ali da li mogu da sekundare vezem redno i dobijem +/-50V?

Pozdrav!
[ emiSAr @ 14.06.2012. 14:37 ] @
Vrati se na stranu 4 i pronadji moj post sa postavljenom takvom semom. Tu se IR napaja iz posebnog trafoa,
a radit ce i ovako preko otpornika.-
[ macolakg @ 15.06.2012. 01:46 ] @
Dva trafoa, oba iz ATX napajanja, oba sa bipolarnim tranzistorima u polumostu. Manji je na 100KHz (MJF13007), veci na 50KHz (2SCF4242)... :-)

(vidi .JPG)



[ aleksandara 93 @ 15.06.2012. 08:13 ] @
Citat:
macolakg: Dva trafoa, oba iz ATX napajanja, oba sa bipolarnim tranzistorima u polumostu. Manji je na 100KHz (MJF13007), veci na 50KHz (2SCF4242)... :-)


Trafo koji sam izvadio iz napajanja je kao veci sa slike a napajanje je bilo valjda 200-250W.

Dok imam ispravno napajanje od 350W koje ima manji trafo kao sa slike i uvek mi je bilo cudno kako je to moguce...

Pozdrav!
[ macolakg @ 15.06.2012. 13:25 ] @
Evo jednog korisnog .pdf, koji se tice filterskih i power aplikacija za razna feritna jezgra. Tabela mogucih
ostvarivih snaga je na strani 144., mada ne treba preskociti ostalo :-)
[ Miodrag-ba @ 15.06.2012. 16:51 ] @
+-15v... Na trafou (onaj isti koji sam koristio za SMPS čije foto i PCB sam već postavio)
sam od pina 5 motao prema gore 5 navoja žice, na gornjoj strani sam izveo srednji izvod
na isto mjesto gdje i srednji izvod za napone +-35v. Teflonska izolaciona traka pa prema dolje
još 5 navoja iste žice i motanje završio na pinu br 6. Na ovaj način dobih oko 2x18v naizmjenično.
Potom ide već poznati spoj sa LM7815 i LM7915. Između dioda greca (FR 107)i kondenzatora prigušnica
sa po 30 navoja po grani (30 za plus i 30 za minus). Naponi svi OK ali još uvijek nijesam
ništa kačio na njih. I naravno lay fajl za PCB i montažna šema.






[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 15.06.2012. u 18:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 15.06.2012. u 18:33 GMT+1]
[ taurus22 @ 15.06.2012. 22:57 ] @
Pozdrav svima. Pratim temu vec neko vreme i vrlo sam zaintteresovan da probam napraviti SMPS za pojacalo, jer posedujem jedno pojacalo kojem je izgoreo trafo, pa bih da smestim u njega SMPS umesto torusa od 600w. Zanima me da li neko moze da mi kaze da li ova sema valja da nju upotrebim: http://pdfcast.org/pdf/sema-napajanja, http://pdfcast.org/pdf/smps-1000w-2x50v-pcb, http://pdfcast.org/pdf/smps-100w-2x50v. Evo i zipovano, ako nekoga mrzi da skida PDF fajlove: http://www6.zippyshare.com/v/86269390/file.html. Ako je jos neko zainteresovan za ovaj projekat, jezgra ETD49 moze kupiti ovde: http://www.mgelectronic.rs/pro...J-ETD49-3C90&group_id=4353, http://www.mgelectronic.rs/pro...EJ-ETD49-3F3&group_id=4353. Samo mi nije jasno koja je razlika izmedju ova dva ETD49 jezgra, pa ako neko moze da mi odgovori.
[ taurus22 @ 15.06.2012. 23:10 ] @
Svaka cast gospodine Miodraze. Plocica i sklop izledaju odlicno! I jos sve radi iz prve. SAmo mali savet. Primetio sam gledajuci silne seme SMPS na netu, da se svi trude kad dizajniraju plocicu da smeste jace diode i fetove u jednu stranu plocice, da bi moglo da se montira sve na jedan veci hladnjak. Probajte da dizajnirate tako. Lakse cete hladiti aktivne komponente ventilatorom, ako se puno greju.
[ emiSAr @ 15.06.2012. 23:48 ] @
Dobro dosao i evo DS od jezgra pa sam zakljuci koja je razlika. Puno duze se pamti kad sam prokljuvis:
Jos da si postovao podatke o motanju trafoa mogla bi se dati ocjena. ovako, konfiguracija zadovoljava,
jedino trafo kao srce sistema bez adekvatnih potaka ne mogu iznijeti valjanu ocjenu.
@Miodrag-ba aferim.-

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 16.06.2012. u 01:00 GMT+1]
[ taurus22 @ 16.06.2012. 00:08 ] @
Hvala za datasheet. Vidim sad u tablicama razlike u karakteristikama i od velike je pomoci.
[ taurus22 @ 16.06.2012. 00:10 ] @
ZAboravio sam da dodam tutorial uz semu koju sam pronasao:
11 turns 11 Turns for primary
8 turns 8 Turns for Secondary for +-50VDC
You will need to use litz wire if you can, or strand 0.2mm wires or 0.3mm wires
in total of 1.5 ~ 1.6mm for all together.

Example, 4x 0.4MM = 1.6MM
use that for primary, and for secondary

Hope this helps
[ mikikg @ 16.06.2012. 06:11 ] @
Evo jedan koristan Excel (xls) fajl za kompletan proracun half-bridge LLC konvertera baziranom na UCC25600.

Citat:
The UCC25600 Design Tool is an Excel Spreadsheet based calculation sheet to help design an LLC half bridge converter using UCC25600. The tool helps design the power stage and program the IC setup parameters. The power stage design includes resonant tank, primary and secondary switches and magnetic elements. The IC setup parameters include programming switching frequency, soft start time, and dead time, etc. Also included are current sensing and over current protection.
[ emiSAr @ 16.06.2012. 09:35 ] @
SAmo sam preletio fajl, korisno ali ne vidjoh smjestaj navojaka trafoa, jedino sto je razlicito od drugih trafoa u LLC
konvertorima. Makar se dobiju polazni podaci. TNX

@taurus22 , procitaj zadnji svoj post, ovaj tut. Sta ne stima?
[ boro62promaja @ 16.06.2012. 09:47 ] @
Citat:
taurus22: ZAboravio sam da dodam tutorial uz semu koju sam pronasao:
11 turns 11 Turns for primary
8 turns 8 Turns for Secondary for +-50VDC
You will need to use litz wire if you can, or strand 0.2mm wires or 0.3mm wires
in total of 1.5 ~ 1.6mm for all together.

Example, 4x 0.4MM = 1.6MM
use that for primary, and for secondary

Hope this helps

Govori bre srpski da te ceo svet razume! Šalamala!
Pojasni malo ovo oko precnika zice i da li se mota bifilarno ili sloj na sloj ili....
[ tesla017 @ 16.06.2012. 10:43 ] @
Mislim da kada je manji presek da se motaju bifilarno. Sto bi znacilo da ti manjim presekom i sabiranjem vishe zica i njihovih preseka dobijesh zapravo jednu debelu zicu odnosno presek

Miodrag-ba e jesi me odushevio ovom zadnjom varijantom PCB i podrshkom za +/-15V
[ emiSAr @ 16.06.2012. 11:32 ] @
@taurus 22. na semi imas poslije IRFP damper diode MUR koje su visak, sami tranzistori imaju integrisane
adekvatne diode, SG kao nosilac frekvencije i zastite ima trimere koji odredjuju frekvenciju i mrtvo vrijeme-
potrebno staviti fiksne otpornike, trimeri znaju biti najslabija karika. Po izlaznim elektrolitima, po kondu serijski
vezanim sa trafoom preferirana je visoka frekvencija (100 kHz) mozda i vise, nije postovana kompletna shema
nema protekt dijela da vidim sta se kontrolise (prekostrujna ili prenaponska zastita) ali se ista moze
izvesti i sa ovim IR kolom kod SMPS-a koji je radjen ovdje, jer na ovoj tvojoj postovanoj semi zastita gasi
oscilator, a to je izvedivo i na ovom uradjenom napajanju. Pokusaj iscackati sve fajlove i postuj ih. Onda
mozemo detaljno prouciti i izdiskutovati napajanje.- pOz
[ macolakg @ 16.06.2012. 11:42 ] @
@taurus22

Zemljak, shema koju si nasao i postavio je komplikovanija verzija ovoga sto je uradio Miodrag-ba.

Medjutim nesto je povoljnija zbog iskoriscenja trafoa zato sto radi sa oko 2 x 25% duty-cycle(razdelnik od 2 x10K na pinu 2), tj. sa kvazisinusom, sto smanjuje predmagnetizacionu struju i shodno tome temperaturu trafoa. Frekvencija ti ne sme biti ispod 60-70Khz, a najbolje bi bilo 100KHz.

U onom nepovezanom tutorijalu za trafo se misli na primar od UKUPNO 11 navoja, a sekundar od 2x4 navoja.

Takve SMPS UVEK treba motati sendvic metodom: pola primara do jezgra, dobra izolacija, sekundar bifilarno, dobra izolacija, pa druga polovina primara. Posto je neparan broj navoja primara, misli se na 2 x 11 nav paralelno (spoljna i unutrasnja sekcija).

Cista je steta ne iskoristiti povratnu vezu kada se vec koristi SG3525, tako da shemu vidim kao jednu od bezbrojnih varijacija no-feedback SMPS.
Takodje, kao i uobicajeno nedostaje akumulaciono jezgro na sekundaru posle dioda, tako da ce se MOSFET-i grejati kao ludi.
Cista je sreca sto su izabrani ovako snazni (IRFP640), pa ce VEROVATNO preziveti silovanje bez akumulacionog kalema.
Po meni je ovo skolski primer zamisljenog a neisprobanog u uslovima totalnog opterecenja!

Za materijal trafoa, do 100KHz ti je skoro svejedno da li ces koristiti 3C90 ili 3F3 (jer im se gubici na toj frekvenciji neznatno razlikuju), iznad 100KHz prednost ima 3F3.

Sa takvim trafoom se bez problema postize taj 1 KW i sa konsrukcijama kao sto je napravio Miodrag-ba, bez izmena sklopa, samo frekvenciju podici na vise od 70KHz.

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.06.2012. u 14:29 GMT+1]
[ emiSAr @ 16.06.2012. 11:56 ] @
Macola pozdrav. Trimeri mi toliko zasmetali da nisam ni obracao paznju na pin 2. Sema je nekomoletna ali
evidentno da nema akumuzlacionih zavojnica. Ovi "konji" IRFP 460 mogu dobro povuci.- pOz
[ macolakg @ 16.06.2012. 13:23 ] @
Nekoliko primera motanja transformatora za rezonantne LLC konvertore:

Broj navoja nije pravi, vec samo kao primer fizickog rasporeda primara u odnosu na sekundar radi postizanja kontrolisane (oslabljene) sprege.

Tako se dobijaju integrated-magnetics strukture, osim ext_L.JPG koji ima eksternu zavojnicu.

Ima jos mogucnosti sa specijalizovanim jezgrima, ali na ovom forumu nisu od interesa.

Putanja primara je hipoteticki predstavljena crvenom zicom, a bifilarni sekundar zutom i zelenom zicom.








[ mikikg @ 16.06.2012. 14:11 ] @
Bravo, bas sam hteo da te pitam ako mozes da nam pokazes takve neke slike ali si me preduhitrio :)
[ macolakg @ 16.06.2012. 14:30 ] @
@mikikg

Miki, ovo su samo neke od sijaset mogucnosti "olabavljivanja" sprege. Stvar maste... Vec iznad 0,5MHz se to moze raditi komotno BEZ jezgra, a tu je snaga ogranicena topljenjem provodnika :-), jer se "vazdusni" transformatori ne mogu zasititi :-)
[ taurus22 @ 16.06.2012. 14:40 ] @
Hvala vam na savetima. Pokusacu da nadjem jos podataka o tom napajanju da upotpunim sliku, mada trenutno taj link ne funkcionise, pa je ovo sve sto imam za sada. Posto zelim da napravim jako i stabilno napanje za pojacalo. Redizajniracu plocicu po vasim sugestijama, izbaciti diode, zameniti trimere, dodati zavojnice...Za desetak dana kad mi drugar donese feritno jezgro iz Nisa, pocecu sa motanjem i izradom plocice. Jos jednom hvala na pomoci.
[ mikikg @ 16.06.2012. 14:56 ] @
@macolakg Ajd sad jedno konkretno pitanje, video si onaj Excel kalkulator za UCC25600, tamo se unose ulazni parametri i kao rezultat se dobiju sve R L C vrednosti za shemu a dobije se i transfomacioni odnos za trafo i vrednosti induktivnosti, kojom sad magijom ja da izracunam broj navoja za primar i sekundar? Debljinu zice naravno prema struji a broj navoja adekvatno permabilnosti jezgra (ATX trafo)? Recimo za neke primere 12>50V sam dobio nano hendre za primar sto je bar meni sa mojim L metrom vec problem da precizno izmerim + je pitanje koliko mi je to tacno merenje je uredjaj meri sa 1KHz ...

Ako moze jos jednom da nam das obrazac/metodu za utvrdjivanje permabilnosti jezgra kako bi onda tacno znali koji je materijal pa da jurim DS-ove (generalno pitam, i za VF materijale).
[ macolakg @ 16.06.2012. 15:57 ] @
@mikikg

Nisam probao taj kalkulator. Nemam pojma da li ispravno radi, a necu za par dana imati vremena da ga probam.

Probacu u nesto kracoj formi da razjasnim trafo za LLC.
[ macolakg @ 16.06.2012. 18:42 ] @
Nesto oko transformatora za rezonantne LLC pretvarace:

Rezonantni LLC pretvaraci su SMPS pretvaraci kod kojih (obicno, mada ne mora biti tako) primarna
strana transformatora formira sa serijskim kondenzatorom oscilatorno kolo (titrajni krug).
Dele se na dve vrste: Naponske (LLC) i strujne (CCL).

U ovom postu cemo razmotriti naponske tj. LLC.

Sastoje se od naponskog izvora, simetricnog (duty-cycle=50%) pravougaonog signala, cija je unutrasnja
impendansa sto manja (klasican polumost ili H most, cije je napajanje prikljuceno na NISKOIMPENDANSNI
bulk kondenzator), gde je na izlaz polumosta ili mosta prikljuceno serijsko rezonantno kolo.

Teoretsko serijsko oscilatorno kolo ima takve osobine da mu se kod serijske rezonanse reaktivni otpori
induktivnosti i kondenzatora potpuno ponistavaju zbog suprotnih faznih stavova napona u odnosu na struju
u pojedinacnim L i C komponentama.
Prakticno, rezonantna ucestanost je ona na kojoj L i C imaju JEDNAKE reaktivne otpore (xL=xC).
Na toj ucestanosti idealno oscilatorno kolo je KRATAK SPOJ, tj. impendansa mu je jednaka nuli.
Zbog toga sto istu rezonantnu ucestanost mozemo dobiti sa bezbroj razlicitih kombinacija L i C ,
bez obzira sto su u tacki rezonanse xC i Xl medjusobno jednaki, mozemo videti da ce pri razlicitim
kombinacijama L i C, pojedinacne reaktanse imati odredjene vrednosti koje zavise od izbora velicine L i C.
Preporucujem da procitate lepo i jednostavno objasnjenje relacija u oscilatornom kolu u knjizi "Radio
prirucnik za amatere i tehnicare" ciji je autor pocivsi Dr. Bozo Metzger (YU2BR). Knjigu preporucujem
srdacno uz duboko postovanje autora. Mozete je besplatno "skinuti" sa neta. Ako se sami ne pozabavite tim
bojim se da ce ovo pisanje postati preobimno za forum.

Realno serijsko rezonantno kolo nema idealne osobine, ali pri rezonantnoj ucestanosti ce mu impendansa
opasti na vrednost serijske otpornosti koja je na neki nacin umetnuta u kolo. Serijska otpornost koja
postoji u realnom oscilatornom kolu je ekvivalentna otpornost svih gubitaka u kolu. Prakticno, jedan deo
serijske otpornosti potice od termogene otpornosti zice u L, jedan deo od skin efekta u istoj zici, jedan
deo od dielektricnih gubitaka u kondenzatoru, od gubitaka emitovanjem elektromagnetnih talasa u prostor,
ili od kolicine energije koju oduzme neka dodatna zavojnica koja deli magnetno polje sa L kola.

Ovo poslednje je nama najvaznije jer ta zavojnica koja deli magnetno polje sa L od oscilatornog kola je u
stvari sekundarni namotaj naseg transformatora.
Struja koja moze poteci kroz rezonantno kolo (nas primar transformatora) u slucaju rezonanse, zavisi samo
od otpora opterecenja (serijske preslikane otpornosti, ubuduce Rs), i sposobnosti generatora pravougaonih
impulsa.
Sto je opterecenje sekundara vece, preslikani Rs u primaru je veci, a struja primara je manja.
Zvuci nelogicno! valjda nam treba obrnuto od toga? Tacno. Izgleda jako nelogicno. No zamislimo da nam je
pretvarac na rezonantnoj ucestanosti, i da nemamo opterecenja na sekundaru: preslikani Rs ce da bude
veoma mali, odnosno da tezi nuli, a on se jedini (u rezonansi) suprostavlja protoku struje kroz oscilatorno
kolo (ciji L je nas primar), sto znaci da ce struja naseg primara da tezi beskonacnoj, a naponi na pojedinacnim
L i C takodje beskonacno velikim naponima, samo sto su im faze suprotne pa na krajevima oscilatornog kola
napon tezi nuli.
Kod prakticnog LLC konvertora, ako se nadje u rezonansi, a pri tom je sekundar neopterecen, struja i napon
primara mogu dostici tako velike vrednosti da ce se jezgro transformatora raspasti u komadice, a i izlazni
tranzistori.

Da ne pomislite da je to mana LLC konvertora, reci cu vam da bilo koja vrsta SMPS, pa caki oni neregulisani
no-feedback, mogu u odredjenim situacijama "sruciti" enormnu kolicinu energije u primar, tako da se prica
oko pouzdanosti svodi na slicnu... Da budem precizan, pouzdanost raste sa smanjenjem broja komponenti i
smanjenjem temperature sklopa, tako da ipak LLC sa iskoriscenjem >92% ima prednosti.

Potrosnja u sekundaru je najveci deo serijske otpornosti koja se preslika na L naseg kola tj. primar
transformatora, ostali gubici su relativno mali reda nekoliko % zavisno od KKD pretvaraca i kvaliteta
komponenata.

Princip regulacije je takav, da kada je opterecenje malo, kontrolni IC poveca frekvenciju daleko IZNAD
rezonantne frekvencije primar-kondenzator. pri tako visokim frekvencijama xC je malo a xL je veliko, tj.
dominantno je induktivno opterecenje generatora. Zbog toga tece relativno mala struja primara (U~/xL),
posledicno i mala struja sekundara.
Sa povecanjem opterecenja, opada nam induktivnost primara ka rasipnoj induktivnosti trafoa Ls
(ili eksternoj Ls), takodje i kontrolni IC "povlaci" ucestanost ka nizoj. Oba efekta povecavaju struju
primara, posledicno i struju sekundara, odrzavajuci na taj nacin napon na izlazu stabilnim. Kriva regulacije
se krece u zavisnosti od opterecenja po DESNOM boku rezonantne krive, ni u kom slucaju ne stizuci
do same rezonantne ucestanosti, vec samo blizu nje. Sama rezonantna ucestanost se izbegava zbog
toga sto oscilatorno kolo moze da nadsinhronizuje ostatak sklopa i onemoguci regulaciju, u slucajevima
veceg Q faktora kola. Zasto desni bok krive? Zato sto je u tom regionu dominantno induktivno opterecenje,
koje je pogodno za naponske izvore (struja narasta sporo u vremenu). Na levom boku rezonanse je
takodje moguca regulacija, ali dominantno opterecenje je kapacitativno, sto u izlaznim tranzistorima
izaziva velike udarne struje. Na levom boku rezonanse se upravljaju strujni CCL pretvaraci , kojima
odgovara takvo opterecenje.

Na zalost obe krive regulacije su veoma nelinearne, i to sto su blize rezonansi imaju sve strmiji nagib.
Zato se za takve tipove konvertora koriste specijalizovani IC, kod kojih je to u neku ruku kompenzovano.

Polazne osnove za racunanje trafoa su ocekivani raspon napona napajanja i ocekivani raspon opterecenja.
Za mali raspon promene napajanja mozemo dobiti veci raspon opterecenja i obrnuto.
Sve u sustini savisi od prenosnog odnosa i sprege primar sekundar, cim se odredjuje Q faktor i kriva regulacije.

Pri kratkom spoju sekundara, na primarnoj strani nam preostaje induktivnost Ls (eksterna ili integrisana u
trafo integrated-magnetic tipa). Tranzistori rade sa nesto vecom strujom nego pri maksimalnom
opterecenju (zavisno od Ls).

Zato su jedino kod ovakvih pretvaraca dopustivi totalni kratki spojevi, po sekundu ili vise bez razaranja
izlaznih tranzistora.



O tome cemo u narednom postu, vec sam se umorio.... :-)

[ taurus22 @ 16.06.2012. 23:39 ] @
Nasao sam jos jedan projekat, ovaj je sa optokaplerom. Pravio ga je i jedan nas clan foruma i jos nekoliko ljudi i deluje mi ok. Probacu ovo da napravim, ako negde zapne, trazicu pomoc. http://pdfcast.org/pdf/smps-700w, http://pdfcast.org/pdf/700w-parts, http://pdfcast.org/pdf/smps-700w-pcb, Vodovi + raspored delova: http://i46.tinypic.com/a5ia6e.jpg Zipovano sve zajedno: http://www7.zippyshare.com/v/42415396/file.html. Slike motanja ferita: Polovina primara 12 namotaja - http://i45.tinypic.com/314xg1c.jpg, Izolacija 1: http://i49.tinypic.com/seociw.jpg, Sekundar 2x9 namotaja: http://i49.tinypic.com/167qpv6.jpg, Izolacija: http://i45.tinypic.com/2j3fuo6.jpg, Druga polovina sekundara 12 namotaja: http://i48.tinypic.com/14oh8y.jpg.

[Ovu poruku je menjao taurus22 dana 17.06.2012. u 01:14 GMT+1]
[ taurus22 @ 17.06.2012. 02:11 ] @
Malo pedantnije namotana zica. polovina primara 12 navoja: http://i46.tinypic.com/19l01f.jpg, Izolacija:http://i46.tinypic.com/6enigg.jpg, Sekundar prva polovina 9 navoja: http://i48.tinypic.com/jhero3.jpg, drugi deo sekundara 9 navoja: http://i45.tinypic.com/15i5iip.jpg, drugi deo primara 12 navoja: http://i46.tinypic.com/357ez5u.jpg, sklopljeno i spremno za montazu: http://i47.tinypic.com/345nfol.jpg

Posle pola sata detaljnog analiziranja slika, konacno sam shvatio kako se mota SMPS sendvic metodom. :D Jos mi jedino nije jasno kakva je ovo zica? NIkada do sad nisam video ovoliko tankih licni u snopu...
[ PedjaZ @ 17.06.2012. 02:37 ] @
Zica...
Slicne zice ima u radio prijemnicima, namotane na feritnoj anteni.

Nigde nisam procitao da li je neko probao u praksi da duplira jezgra (da ih spoji medjusobno i time poveca presek jezgra)
i koliko se dobija na snazi i kako se onda racuna broj namotaja?
Ja sam vise za reciklazu ATX nego za kupovinu (ETD59 = 1000din).
[ zoksy @ 17.06.2012. 08:22 ] @
Pozdrav drugari,na osmoj stranici u ovoj temi objavio sam sliku SMPS.a uradjenog po semi koju je objavio taurus22. Izvuko sam 400w sa trafoima iz atx. Vidim da je tehnika u motanju i tu sam pogresio. Sta mislite kako
bi se pokazala jezgra iz visokonaponskog transformatora koji se nalaze u monitorima? Pozdrav.
[ emiSAr @ 17.06.2012. 10:07 ] @
@PedjaZ , prekopaj temu, ima o dupliranju i montazi vise jezgara ali samo ako su EI, ETD srednji stub je okruglog
presjeka pa mozes radi povecanja snage i prozora za motanje "nasaditi" dva jezgra jedno na drugo sto je u nekim
napajanjima i ucinjeno. @macolakg je u jednom od svojih postova dao i skraceni proracun trafoa, ali nije na
odmet i ponoviti ga: Indukovana Ems u jednom zavojku jednaka je proizvodu:
K x F x dB x S, gdje je K konstanta, zavisi od oblika signala i iznosi 4,44 za sinusni signal i 4,04 za
pravougaoni-kvadratni signal, F je frekvencija u Hz, dB je promjena indukcije u T (Tesla) i S je povrsina
jezgra u metrima kvadratnim. Kod rasturanja ATX napajanja iz RC konstante upotrijebljenog kola vidis
frekvenciju na kojoj trafo radi , pa reverznim injzenjeringom, povratnim racunom mozes, brojeci namotaje
naci i koliko je dB racunajuci da je na primaru u half bridge konfiguraciji koja je u ATX napajanjima na
primaru 160V , a skoro uvijek je u primaru 40 navojaka pa uvrstavajuci te vrijednosti i izmjerenu vrijednost
povrsine jezgra mozes naci dB. Jezgra se mogu vezati i kaskadno, serijski dva komada, na svakom polovina
primara i polovina sekundara.-

@zoksy , od nacina motanja zavisi indukovana Ems u sekundaru, tzv magnetnim obuhvatanje je cvrsce i
gubici su manji. Klasicnim motanjem, primar pa sekundar gubici iznose oko 12% i smanjuju se ucesljavanjem
primara i sekundara, kako je prikazano ,na slikama koje je postovao @taurus 22. Iz kojeg jezgra si
"izvadio" 400W?. pOz
[ taurus22 @ 17.06.2012. 11:05 ] @
@PedjaZ, Mozete koristiti i ETD49(450Din.) a sa njim se kako kaze gospodin MacolaKG moze izvuci do 1KW.
[ zoksy @ 17.06.2012. 11:47 ] @
Pozdrav,emisar ja sam spojio
dva jezgra jedno pored drugo i klasicno namotao. Jezgra su iz atx 200-300w ,mogu da izmerim dimenzije,oznake ne znam. To mi je bila proba , proradilo je tako i tu sam stao , nigde ga nisam ugradio. Pozdrav.
[ PedjaZ @ 17.06.2012. 12:16 ] @
Izgleda da je zoksy to probao ali snaga bi trebala da bude poprilicno veca.

Citat:
ETD srednji stub je okruglog presjeka pa mozes radi povecanja snage i prozora za motanje "nasaditi" dva jezgra jedno na drugo


Zar se ovim ne povecava samo prostor za zice - snaga ostaje ista?
[ macolakg @ 17.06.2012. 12:53 ] @
Citat:
zoksy: Pozdrav drugari,na osmoj stranici u ovoj temi objavio sam sliku SMPS.a uradjenog po semi koju je objavio taurus22. Izvuko sam 400w sa trafoima iz atx. Vidim da je tehnika u motanju i tu sam pogresio. Sta mislite kako
bi se pokazala jezgra iz visokonaponskog transformatora koji se nalaze u monitorima? Pozdrav.


Visokonaponski transformatori u monitorima imaju specijalizovana jezgra, predvidjena za veca magnetna opterecenja na kratkom delu magnetne putanje, i sa malim varijacijama permeabiliteta za siri raspon temperatura. Pogodni su za rezonantne pretvarace zato sto je na 2C (takvim) jezgrima veoma lako postici "labavu" spregu primar-sekundar. Na zalost, obicno su pravljena od materijala namenjenih za <100KHz, i sa njima se dobije prilicno glomazan trafo za mogucu prenesenu snagu.
Horizontalni izlazni stepen u TV i monitorima inace radi u rezonansi, i to na dve rezonantne ucestanosti odjednom. Princip je rezonantni flyback.
Takva jezgra nisu bas pogodna za hard switching pretvarace, upravo zbog losije sprege, jedino bi za takav rad bila primenljiva ako se primar i sekundar namotaju skoro po celom obimu jezgra (poput toroida, a to bi vredelo probati).

Za LLC su pogodna, jedino sto su im veliki gabariti, i prilicno bi se grejala na >100KHz.
Ovo poslednje bi valjalo probati, mozda se dobiju pristojni rezultati obzirom da su sada lako nabavljiva iz mase rashodovanih monitora (prakticno besplatno), uz zrtvovanje vecih gabarita i nesto manjeg KKD.

Citat:
PedjaZ: Zica...
Slicne zice ima u radio prijemnicima, namotane na feritnoj anteni.

Nigde nisam procitao da li je neko probao u praksi da duplira jezgra (da ih spoji medjusobno i time poveca presek jezgra)
i koliko se dobija na snazi i kako se onda racuna broj namotaja?
Ja sam vise za reciklazu ATX nego za kupovinu (ETD59 = 1000din).


Zica lak-svila je poslednjih godina tesko nabavljiva kod nas. Ona sa feritne antene radio prijemnika je previse tanka za SMPS.

Jezgra se mogu duplirati, sa drasticnim povecanjem snage (teoretski 4 x), ali u praksi je, zbog smanjenog "prozora" za motanje ostvarivo oko 2,5-3 x kada se mota zicom, a moze se dostici i tih famoznih x 4 ako se mota bakarnom trakom.

Broj namotaja primara >= 165V x10e6/ (4 x f x deltaB x Ae) [ovo vazi za polumost tj. half-bridge, ako je full-bridge onda je 330V x 10e6 za napajanje od 230VAC]

Pri cemu je deltaB u T (za 20-40KHz deltaB = 0,4 do 0,35T; za 40-80KHz deltaB 0,3 do 0,2T; za >80KHz deltaB <0,2T).
f je u Hz.
Ae je u mm kvadratnim, poprecnog preseka srednjeg stuba.

Pozdrav
[ macolakg @ 17.06.2012. 13:03 ] @
Citat:
PedjaZ: Izgleda da je zoksy to probao ali snaga bi trebala da bude poprilicno veca.



Zar se ovim ne povecava samo prostor za zice - snaga ostaje ista?


Snaga trafoa raste sa kolicinom bakra.

Postavio sam na strani 13. 01280149.pdf u kome imate sve potrebno o tome.
[ PedjaZ @ 17.06.2012. 14:05 ] @
@macolakg
"Takve SMPS UVEK treba motati sendvic metodom: pola primara do jezgra, dobra izolacija, sekundar bifilarno, dobra izolacija, pa druga polovina primara. Posto je neparan broj navoja primara, misli se na 2 x 11 nav paralelno (spoljna i unutrasnja sekcija)."

Mozda ja nisam dobro razumeo ali zar onda nece druga polovina zica primara imati vecu otpornost od prve?
Ili to mozda nema velikog uticaja.
[ macolakg @ 17.06.2012. 16:38 ] @
@PedjaZ

Tacno. Spoljasnji sektor primara ce imati vecu TERMOGENU otpornost, medjutim:

1) Ono sto dominantno odredjuje velicinu struje je reaktansa namotaja koja je nekoliko desetina ohm-a u
odnosu na termogenu otpornost koja je (zajedno sa skin i proximity efektom) reda delova ohm-a, i neznatno utice na razlike struja u sekcijama.

2) Unutrasnja sekcija je lose hladjena zato sto je "poklopljena" ostalim namotajima, ali zato ima bitno manje gubitke zbog krace zice, dok spoljna sekcija koja ima vece gubitke, se nalazi spolja, i odlicno je ohladjena.

3) Da li ce se primar izdeliti na vise rednih ili paralelnih sekcija, najvise zavisi od boljeg rezultata u fizickom smestanju sto vece kolicine bakra u trafo.

Pozdrav

[ boro62promaja @ 17.06.2012. 17:56 ] @
Da li se i kod ovog trafoa bifilarno motanje sekundara podrazumijeva da se srednji izvod uzima tako sto spojimo pocetak jednog i kraj drugog namotaja ?
[ taurus22 @ 17.06.2012. 22:01 ] @
@boro62promaja - Boro pogledajte slike sto sam okacio juce. Posebno drugi post, gde je sve uradjeno pedantno i slikano postupno, videcete posto je namotan prvi sekundar, da je konstruktor presavio zicu i nastavio da sa njom mota u suprotnom smeru drugi sekundar. Kako sam ja razumeo, mesto gde je presavijeno, to je srednji izvod.
[ boro62promaja @ 17.06.2012. 23:20 ] @
Koliko ja vidim nije tako ! Mislim da je motao sve u jednom smijeru. Pitanje br. 2 - gdje nabaviti ONU zicu (pletenicu) sa kojom je to motao lik sa fotki...?
[ taurus22 @ 17.06.2012. 23:59 ] @
Au vid' stvarno motao u jednom smeru. Ja cu motati po sugestijama gospodina Macole, drugi sekundar u suprotnom smeru.
Vezano za zicu, ni ja ne znam gde da nadjem takvu, vec je rekao Macola: "Zica lak-svila je poslednjih godina tesko nabavljiva kod nas. Ona sa feritne antene radio prijemnika je previse tanka za SMPS."
Tu je onda najbolje uzeti nekoliko tanjih zica, pa upresti u jednu.
[ emiSAr @ 18.06.2012. 06:07 ] @
Sekundar je j e d a n namotaj sa srednjim izvodom, prema tome motan je u jednom smjeru, radi postizanja
potpune simetrije moze se motati bifilarno kako rece @boro62promaja, a samo ako se motanje pocinje od
s r e d n j e g izvoda , jedan dio sekundara se mota u jednom smjeru, a drugi u suprotnom. Na kraju se sve svede
na jedan namotaj sa srednjim izvodom. pOz
[ boro62promaja @ 18.06.2012. 07:25 ] @
Citat:
emiSAr: Sekundar je j e d a n namotaj sa srednjim izvodom, prema tome motan je u jednom smjeru, radi postizanja
potpune simetrije moze se motati bifilarno kako rece @boro62promaja, a samo ako se motanje pocinje od
s r e d n j e g izvoda , jedan dio sekundara se mota u jednom smjeru, a drugi u suprotnom. Na kraju se sve svede
na jedan namotaj sa srednjim izvodom. pOz

Druze, to u vezi sekundara se dobija i u slucaju koji sam vec naveo - motanje bifilarno (sa dvije zice ili sa dvije VF pletenice) a srednji izvod dobijamo spajanjem pocetka jednog sa krajem drugog namotaja. Navedenim nacinom motanja se dobiju dvije sekcije (jednog sekundara sa srednjim izvodom) motane u prakticno suprotnim smijerovima. Jos mi nije jasno motanje primara (macola rece "posto je broj navoja neparan onda se mota dva puta po 11 navoja paralelno"). Ovo sve podrazumijevam da se mota sendvic metodom - prva polovina primara - izolacija - sekundar (mislim da moze ovako kako sam napisao) - izolacija - druga polovina primara (da li ova druga polovina ide u suprotnom smijeru od prve polovine namotaja)?
[ emiSAr @ 18.06.2012. 08:44 ] @
Kod svih trafoa pa i SMPS prostor za smjestaj navojaka, kako primara tako i sekundara je ogranicen.
U zavisnosti od povrsine jezgra izracuna se za datu frekvenciju potreban broj navojaka primara i sekundara.
Od trazene snage koja je ogranicena velicinom jezgra izracunaju se presjeci kako primarnog, tako i
sekundarnog namotaja. Debljina zice se dobije iz izracunatog presjeka, a u zavisnosti od frekvencije
na kojoj ce raditi SMPS izabere se maksimalna debljina provodnika od kojeg ce se formirati namotaji
primara i sekundara. Radi sto veceg iskoristenja raspolozivog prostora za motanje, i sto bolje sprege
primara i sekundara ( negdje ta sprega treba biti i labava) pribjegava se sekcionom motanju, gdje se
ukupan broj namotaja jednog namota, recimo primara djeli na sekcije- dijelove, koji u zavisnosti od
broja namotaja mozemo vezati serijski ili paralelno. Vrlo je bitno da se sve sekcije jednog namota,
primarnog ili sekundarnog, motaju sve u i s t o m smjeru.
Ako je broj namotaja jedne sekcije jednak potrebnom-izracunatom broju namotaja, tada sekcije vezemo
p a r a l e l n o, u suprotnom kao u navedenom od @taurus22 primjeru, sekcije sekundara, gdje je sekcija 1/2
potrebnog broja namotaja vezu se serijski. O prednostima takvog motanja napisao @macolakg.- pOz
[ boro62promaja @ 18.06.2012. 10:39 ] @
Ova stvar oko motanja trafoa postaje pomalo konfuzna. Predlazem da kao reper uzmemo trafo koji je motao Miodrag-ba i da na njegovom primjeru razjasnimo nacin motanja (po poslednjoj poruci emiSAR ispada da sve sekcije svih namotaja idu u istom smijeru) sa VF pletenicom (da li i primar i sekundar idu sa istom pletenicom i koliko zicica i na koji nacin ih upredamo da dobijemo VF pletenicu.
[ macolakg @ 18.06.2012. 14:03 ] @
Na postu gde sam postavio fotke sa primerima motanja trafoa za LLC, na svakom sam namotao dva-tri navoja sekundara BIFILARNO i na odgovarajuci nacin upreo ono sto predstavlja srednji izvod(zuta i zelena zica). Pogledajte jednostavno fotografiju na kojoj se to nabolje vidi. Namerno sam koristio zice razlicitih boja i malo navoja radi jasnoce.

-------------------------------------------------------

Smerovi motanja se odredjuju prema potrebnim smerovima struja za jedan polutalas. Upotrebicemo jednostavno pravilo desne ruke: obelezimo jednu stranu TELA za motanje necim (npr. selotejpom ili sl.), neka nam palac pokazuje u smeru obelezene strane tela za motanje, usvojicemo npr. smer prstiju kao smer motanja, SVE namotaje cemo zapocinjati motanjem u tom smeru, pocetak SVAKOG namotaja cemo obeleziti necim (flomaster, selotejp, cvor...).

Kada zavrsimo trafo, imamo obelezene sve pocetke svakog namotaja, merenjem otpora cemo lako utvrditi koji kraj pripada kom pocetku (za jedan namotaj), i povezacemo ih na potreban nacin.

Posmatracemo primar kao referentni namotaj.

Kljucno pravilo 1):
Ako se struja u primaru krece od (obelezenog) pocetka prema kraju, za vreme dok u njemu NARASTA struja SVI sekundari ce imati SUPROTAN smer struje i obrnut polaritet napona, posmatrano od obelezenih tacaka.
Onog trenutka kada struja primara pocne da OPADA, i sve vreme dok opada, polariteti struja i napona u SVIM sekundarnim namotajima imace ISTI smer kao u primarnom namotaju.

Kljucno pravilo 2):
Ako je struja primara u smeru prstiju desne ruke, palac ce nam pokazivati smer severnog pola magnetnog polja u stubu jezgra koji se nalazi unutar posmatranog namotaja.


Ova pravila ne zavise od topologije i vrste transformatora i opsta su pravila za SVE transformatore.

------------------------------------------------------------------------------

Bifilarni ili multifilarni namotaj je takav namotaj, gde se dve ili vise zica motaju zajedno kao jedna. Cilj je da pojedinacni namotaji imaju sto bliskije karakteristike i sto cvrscu spregu.

Za potrebe punotalasnog ispravljanja sa dve diode, na sekundarnoj strani cemo upotrebiti bifilarni namotaj, gde ce srednji kraj biti pocetak jednog i kraj drugog namotaja (kada su oba motana u istom smeru).

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 19.06.2012. u 12:49 GMT+1]
[ macolakg @ 18.06.2012. 14:19 ] @
Moze se bilo koji namotaj bez problema podeliti na dve ili vise od dve sekcije.

Kada se namotaj podeli na PARALELNO spojene sekcije, ukupan broj navoja je jednak broju navoja jedne sekcije, sve sekcije MORAJU imati ISTI broj navoja, i sve sekcije moraju biti namotane u istom smeru.
Da biste to lakse shvatili, pokusajte da zamislite da ste jednu zicu uspeli da uzduzno iscepate na vise tanjih.

(prakticno, i namotaj motan sa vise upredenih tankih izolovanih zica (VF pletenica) je namotaj podeljen na paralelne sekcije, i istovremeno multifilarni namotaj)

Kada se namotaj podeli na SERIJSKI povezane sekcije, ukupan broj navoja je jednak zbiru navoja pojedinacnih sekcija, sekcije NE moraju imati isti broj navoja.
Radi lakseg shvatanja, zamislite da ste jedan namotaj prekinuli na vise mesta, pa kasnije nastavili prekide.

Pozdrav
[ boro62promaja @ 18.06.2012. 15:50 ] @
@Macola,
druze na fotkama koje si postavio se vidi, ako me oko ne vara, da su crna i zuta zica motane u suprotmim smjerovima !
[ macolakg @ 18.06.2012. 18:04 ] @
@boro62promaja

Ne, zajedno sam ih motao, a spojio suprotne krajeve.

Pogledaj poslednju fotku, mislim da je tu najlakse videti.

Uostalom, precizno sam to opisao u par prethodnih postova, samo polako i pazljivo procitati...

Nista se tu ne moze protumaciti dvosmisleno, trudim se da pisem precizno i jasno, i da sa sto manje teksta kazem sto vise stvari.

Evo citiracu samog sebe :"Za potrebe punotalasnog ispravljanja sa dve diode, na sekundarnoj strani cemo upotrebiti bifilarni namotaj, gde ce srednji kraj biti pocetak jednog i kraj drugog namotaja (kada su oba motana u istom smeru). "
[ macolakg @ 19.06.2012. 12:28 ] @


Evo neke literature za trafoe poput ATX i sl. :
[ mikikg @ 19.06.2012. 18:35 ] @
PDF dokument koji je postavio @macolakg je samo jedan od nekoliko iz serije "2001 Magnetics Design Handbook - MAG100A".

Ceo komplet dokumentacije na ovu temu:
http://focus.ti.com/docs/train...ents/event.jhtml?sku=SEM401014

- Ref. Design Sect. R5-1: Coupled Filter Inductors Yield Improved Performance
- Introduction and Basic Magnetics (Magnetics Design for Sw. Power Supplies)
- Magnetic Core Characteristics
- Windings
- Power Transformer Design
- Inductor and Flyback Transformer Design
- Ref. Design Sect. R1-1: Magnetic Core Properties
- Ref. Design Sect. R2-1: Eddy Current Losses in X-former Windings
- Ref. Design Sect. R3-1: Deriving the Equivalent Electrical Circuit
- Ref. Design Sect. R4-1: The Effect of Leakage Inductance on Performance
- Ref. Design Sect. R6-1: How to Design a Transformer with Fractional Turns
- Ref. Design Sect. R7-1: Winding Data
[ boro62promaja @ 21.06.2012. 16:25 ] @
Drzeci se uputstva od kolege Ogylab-a, u B. Luci sam pronasao prodavnicu preko koje sam narucio VF pletenicu 200/120 (120 licni upredenih u cetiri pletenice. Malo je masna cijena (50 E - 24m duzina, tezina 200g), ali mislim da je to prava stvar za trafo SMPS.
[ ogylab @ 21.06.2012. 17:06 ] @
Izađe oko 35€ (21,5 + 60% troškova i carine).
[ emiSAr @ 21.06.2012. 17:31 ] @
koji je presjek u mm kvadratnim, odnosno iz kojih zica je sastavljena? To ce CHUK biti dovrsen?
"Pun" ETD 59= 150 g bakra. pOz

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 21.06.2012. u 18:43 GMT+1]
[ macolakg @ 21.06.2012. 18:31 ] @
Genijalci ste!!!

Super je sto ste upecali pletenicu.
To je ono pravo.
Da li je sa svilom preko?

Pozdrav
[ ogylab @ 21.06.2012. 19:41 ] @
Nije sa svilom, inače ima120 licni od 0,1mm ( ukupno 0,943mm2). Dobro je što se sastoji od 4 struka po 30 licni tako da se lako mogu razdvojiti ako treba tanja. Što se tiče Ćuka -gotovo je sve samo još čekam panel metre, pa da ide u kutiju. Pozdrav!
[ macolakg @ 21.06.2012. 19:50 ] @
@ogylab

Cuk-ovi odlicno izgledaju.

Neverovatno je korisno imati 4 galvanski razdvojenih stabilizatora 0-100V, 0-5A.

Puno pozdrava
[ ogylab @ 21.06.2012. 20:04 ] @
Korisno, nego šta. Pretežno se bavim pojačalima, a svako jače i kvalitetnije pojačalo je većinom sa 2 ili više napajanja, tako da sa Ćukovima mogu istestirati kompletan blok na stolu , podesiti struje, offsete bez bojazni da nešto crkne, a sa 5 A po jednom konvertoru mogu ga i dobro opteretiti. Pozdrav!
[ macolakg @ 21.06.2012. 20:27 ] @
@ogylab

Kada se vezu serijski, sa 400V,5A koji imaju curr-limit se svasta moze raditi :-), recimo isprobati neki SMPS.

Stavi samo na svaki komad mocnu kontra-diodu paralelno izlazu, jer se moze desiti da onaj stabilizator kome prvom proradi strujni limit, bude prepolarizovan (uz ostecenje najmanje Elko) od strane drugog koji jos nije u strujnom limitu, a serijski je vezan.

Puno pozdrava
[ ogylab @ 21.06.2012. 20:32 ] @
Da, da i za SMPS , samo sa otkečenim elektrolitima. Diode sam stavio direktno na izlazne kleme (DSEP 60-06). Pozdrav!
[ boro62promaja @ 22.06.2012. 00:02 ] @
ogylab:(
Ona treba meni danas u BL izbaci cifru skoro okruglo 50 E za navedenu VF pletenicu (i to jos narudzba ide u srijedu a roba dolazi otprilike u petak).
Mozda me uzima ???
[ emiSAr @ 25.06.2012. 14:26 ] @
U jednoj drugoj temi na ES-u procitah jedan podatak. Citiram ucesnika @djolejr:"korišćeno je jezgro iz PC napajanja za 350W, U pitanju je jezgro firme Shinhom, mahom se njiohova jezgra koriste u no name napajanjima 350W". Malo pretrage i evo literature:
http://www.shinhom.com/produc2-2.htm
kao sto se vidi dostupni podaci o jezgrima i materijalu, pa je velika vjerovatnoca da cemo nabasati bas na
njihovo jezgro za nas SMPS. pOz

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 25.06.2012. u 15:47 GMT+1]
[ macolakg @ 26.06.2012. 04:50 ] @
@emiSAr

Hvala emiSAr! Bice to korisni podaci za buduci LLC.

Pozdrav
[ mikikg @ 03.07.2012. 14:06 ] @
Jos jedna fina skracena prezentacija opisa rada LLC ZVS:
http://www.resonant-converters.eu/fairchild-llc.pdf

Gore spomenuta prezentacija je u stvari skracena verzija ovog dokumenta AN-4151:
http://www.fairchildsemi.com/an/AN/AN-4151.pdf
[ mikikg @ 06.07.2012. 14:38 ] @
Evo ja napokon napravih prvi prototip LLC ZVS, relativno mala snaga je u pitanju da bi mogao da se igram cc 20ak W, 12V -> 5V.
U pitanju je klasicna shema iz App Note za UCC25600.

U prilogu je oscilogram struje gornjeg feta sa 500mV po podeoku mereno na 0.5ohm. Kod osciloskopa je ukljucen BW mode tako da su prakticno te "fleke" dosta gusce i izrazenije.

Nego me malo brine ovo "zvonjenje" (obelezeno sa 1) kod on/off tranzicija, jel zna neko sta tu moze da bude razlog i sto je toliko izrazeno? Tehnicki mi to radi samo mislim da ovo nije najsjajnije i da moze da utice na grejanje fetova (sad su mlaki, SMD P45N02LDG zaletovan na PCB).

[ emiSAr @ 07.07.2012. 09:25 ] @
Imam utisak da si "zvonjavu" mjerio kod neopterecenog SMPS-a (148 kHz). Probaj izmjeriti kod nominalnog
opterecenja. pOz
[ mikikg @ 09.07.2012. 22:17 ] @
hvala emiSAr, to prvo pocetno stanje je bilo tako dok nije dosao doktor Macola da mi to preceslja :) ... usput smo zajedno provalili malo ovaj UCC25600, nasli cak jednu gresku u DS!!!, malo mi je objasnio kako to sve treba da radi i tako ...
[ emiSAr @ 09.07.2012. 22:25 ] @
Iako kolo samo generise cetvrtku, rezonantno kolo kada stupi u rezonanciju napravi sinus, kada je kolo neoptereceno
oscilator migrira ka visoj frekvenciji i zvonjava je tipicna za neopterecena-van rezonancije kola.- pOz
[ taurus22 @ 25.07.2012. 14:09 ] @
Pozdrav svima. Dizajnirao sam plocicu sa 2 jezgra, po sugestijama clanova. Na ulazu se nalazi malo jaci grec od 10A, takodje kondenzatori za ulaz i izlaz su namerno stavljeni malo veci precnika 22mm, da bi mogli da stanu i glomazniji(jer cesto se nalaze u napajanjima neki plavi od 470uf/200V bas sa tim precnikom). Sto se tice ferita, povezao sam na plocici kako je rekao Macola, posto cemo motati na svaki po polovinu primara i sekundara. Diode na izlazu su single TO-220 kuciste, ali ako nekome treba za duple diode, prepravicu rado. Ostavio sam i dovoljno mesta oko filtra ko bude spajao 2-3 prstena za vecu snagu...MOLIM VAS proverite jos jednom plocicu, da mi se nije podkrala neka greska, jer sam nacrtao na brzinu sinoc! I recite mi ako treba nesto da ispravim. Fetovi i diode su okrenuti da bi mogli da se montiraju na jedan veci hladnjak ili dva manja, ona iz racunara, i planirano je da njih i trafoe hladi jedan ventilator, posto bih ovo terao na 100kHz da isteramo maksimum iz jezgra. Sve komplet: http://pdfcast.org/pdf/smps-500w , plocica: http://pdfcast.org/pdf/smps-500w-1, pogled odozgo: http://pdfcast.org/pdf/smps-500w-top-wiev. Sve zipovano:http://www65.zippyshare.com/v/27129452/file.html
Dimenzija plocice 15,7x9cm.

[Ovu poruku je menjao taurus22 dana 25.07.2012. u 15:24 GMT+1]
[ taurus22 @ 25.07.2012. 14:22 ] @
Imam nekoliko pitanja u vezi sa semom, pa ako moze neko nek mi odgovori:
1. Da li je bolje resenje da uklonim otpornik 27K/5W i umesto njega stavim jedan manji tafo tipa 15v/6VA i maleni grec ispravljac i 7815, da to IR2153 kolo ima stabilno napajanje, jer nesto nemam poverenja u samo otpornike?
2. DA li mogu na ovaj isti nacin da spojim i dva ETD49 jezgra i hoce li mi onda biti dovoljna 2 IRFP460 ili da stavim 4 komada?
3. Na plocici sam stavio MUR860 diode. DA li su dovoljne te diode od 8A ili da stavljam neke jace? Gledao sam malo po sajtovima raznih firmi u Srbiji i ovo imaju od dioda u prodaji a da nisu skupe, pa koje su najbolje da koristimo za SMPS, ako ce da radi kao napajanje za pojacalo od 400W, po 6-7 sati pod opterecenjem ( BYV42 2x15A, BYV72 2x10A, BYV79 14A, jeftinije su BYW29 8A, MUR1660 2x8A, MUR860 8A, BYV32 2x10A, BYV32X 2x6A)
Unapred hvala.
[ emiSAr @ 26.07.2012. 05:31 ] @
Sto se tice napjanja samog kola, osim sto se malo vise grije, nema neke razlike u napajanju otpornikom
ili preko trafoa. Sta se sve danas prodaje kao trafo, otpornik je mozda bolje rjesenje. Jos nisam vidio
otpornik koji je otisao u kratki spoj kod crkavanja.
Po pitanju dioda, dao si premalo podataka. Za 400 W pojacalo, da bi sigurno radilo treba ti faktor 1,5-
znaci oko 600VA snage na ispravljacu. To je minimum jer ne znam koje klase i kakvo je 400W pojacalo
i na kojem naponu radi da mogu reci koje diode upotrijebiti. Inace jezgro koje pominjes ETD 49
bez problema na 100 kHz daje 800 VA, pa ce biti dovoljno jedan trafo. nisam 100% siguran, ali cini mi se da si na
plocici dao padove za nesto manje (EI 33 ili ETD 34 jezgro za vertikalnu montazu) pa ce tu trebati
dva jezgra i nacin motanja koji si predlozio (pola snage jedan trafo). Kod izbora fetova ides sa faktorom 3
sa strujnim opterecenjem. Racunamo na 600 VA i za napon 165V (jedna polovina od 230x1,41) zbog
polumosta iliti halfbridge konfiguracije. 600/165x1,41=5,127A x 3 =priblizno 15,4 a IRFP podnose 20A
sto je dovoljno jedan par.
za pojacalo te snage trebalo bi implementirati i kakvu zastitu samog SMPS-a, kako od prenapona,
tako i prekostrujnu, a ni soft start nebi bio na odmet. Ipak je SMPS gledano sa strane mreze
kapacitivni potrosac sa veoma velikom polaznom strujom (punjenje ispravljackih elektrolita).- pOz
[ taurus22 @ 26.07.2012. 11:58 ] @
Hvala vam na detaljnim objasnjenjima, sad mi je dosta jasnije.
Za ETD 49 jezgro sam pitao nevezano za plocicu, jer bih uradio i drugu verziju sa tim jezgrom. A na ovoj plocici se nalaze dva EI33 jezgra.
Slazem se sa vama za transformatore, stvarno sad prave svasta. Skoro sam imao prilike da otvorim neki Kineski ispravljac i u zivotu nisam video tanju zicu na sekundaru i manje limova. Za napajanje kola, koristio bih iskljucivo zalivene transformatore HAHN i slicnih marki.
Sto se tice izbora dioda. Pod 400w sam racunao ukupnu snagu dva kanala. Znaci, jedan kanal na 4 oma otpornosti, daje 200w. U pitanju je AB klasa i napajalo bi se sa nekih 2x50V. PA me zanima da li su dovoljne diode od 200V/8A,kojih ima dosta na trzistu pod oznakama MUR i BYW i nisu skupe, ili da uzimam duple diode 2x8A, pa da ih vezujem paralelno u jednu, ili da trazim neke skupe od 15,20A?
[ macolakg @ 28.07.2012. 01:56 ] @
Veliko hvala EmiSar-u na pomoci oko odgovora, jer bas dugo nisam posecivao ovu temu.

-------------------------------------------------
@taurus22

Velika je greska paralelovati silicijumske diode.

Mogu se paralelovati jedino Sic diode (silicium karbid sotki) jer imaju pozitivan temperaturni koeficijent, ali su prilicno skupe, i povoljne su za koriscenje pri znatno visim naponima.

Mislim da ce uz dobro hladjenje MUR860 biti sasvim dovoljne.
Imaju jako kratko recoverry vreme, pa nece previse grejati.
--------------------------------------------------------------------------
@ taurus22 i ostali

Dakle, ako treba vise struje, NE PARALELOVATI diode, vec izabrati snaznije.

A ako imate na raspolaganju puno slabijih dioda koje zelite nekako da potrosite, onda pletenicu kojom je motan sekundar razdelite na vise grupa, od kojih ce svaka napajati svoju grupu dioda, pa onda izlaze svih tih dioda udruziti.
Na ovaj nacin se dobija vise istih sekundara sa tanjom zicom, pa njihove induktivnosti i otpornosti izvrse simetrisanje dioda.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Silicijumske diode imaju negativan temperaturni koeficijent, gde se pad napona smanjuje sa porastom temperature, pa stoga prva dioda koja se vise zagreje preuzima veci deo struje, zato se jos vise zagreje, preuzme jos struje, i tako dok ne bude preuzela svu struju i pregori...
Takodje imaju veliko rasipanje karakteristika oko vremena uspostavljenja forvard provodnog stanja (to itekako postoji !!!), rasipanje recoverry struja i vremena, i znacajne razlike parazitnog kapaciteta.

http://www.ee.washington.edu/r...odels/papers/simpforeverse.pdf

Kada se moraju paralelovati, svaka mora imati predotpor, dovoljno veliki da termicke devijacije ne dovode do vecih razlika struja medju diodama, i obicno su na tim predotporima gubici veci nego na samim diodama. (taj otpornik ima prakticno veoma slicnu ulogu kao emiterski otpornik kod BJT)

Kod brzih aplikacija kao sto su SMPS je slucaj jos gori, jer se svakoj moraju dodati moraju dodati i paralelni kapaciteti (nekoliko puta veci nego kod najlosije diode u grupi) i serijske induktivnosti, da bi se simetrisala tranzijentna stanja.
To nudi uvek znacajno losiji KKD, i radi se kada se nema izbora za jacu diodu, a to su situacije gde se koriste struje od vise KA, i opet se (ako je ikako moguce) radije bira simetrisanje pomocu vise sekundara.

To pravilo vazi za sve diode (zener, LED, Ge, sotki...), jedino ne vazi za Sic diode.

--------------------------------------------------------------------------------
Nesto o SIC diodama (Silicon Carbide Schottky Diodes):

Sic diode su izum relativno novijeg datuma (cini mi se 2002.) . Izumitelj je Dr. Ilija Zverev, inzenjer Siemensa.
Te diode prakticno imaju nemerljivo recoverry vreme, i inverzna tranziciona struja se svodi jedino na struju kroz njen parazitni kapacitet.
Mogu se praviti i za vise od 3KV zapornog napona, imaju pozitivan temperaturni koeficijent pa se zato savrseno paraleluju.
Jedina mana im je sto imaju poveliki pad napona u direktnom smeru (>1,5V), pa su zato povoljne kod visih naipona i manjih struja.

Kod PFC i slicnih visokonaponskih aplikacija njihova primena daje znacajno poboljsanje KKD, jer se na obicnim ultrafast i sotki diodama znacajni gubici kriju u recoverry gubicima (iako su se proizvodjaci potrudili da ih smanje na najmanju mogucu meru).

Pozdrav svima

[ taurus22 @ 29.07.2012. 00:27 ] @
Hvala, na opsirnom objasnjenju. Znaci da zaboravim na paralelno vezivanje dioda. Biracu izmedju obilja MUR i BYW dioda od 8 ampera, eventualno BYV79(14A) od toga mi snaznije ne trebaju za audio SMPS.
Gledao sam ovih dana brdo raznih sema i mislim da cu verovatno za sledeci projekat uzeti SG3525+IR2110, jer su za njih date silne zastite sa optokaplerima,diodama i slicno, a za IR2153 vrlo malo. A nemam dovoljno znanja da bih sam uradio zastitu prenaponsku i prekostrujnu za IR2153. Jedino mogu da napravim soft-start po uzoru na one sto se koriste kod usporenog paljenja torusa, sa otporima velike snage i jakim relejom...
Ako neko moze da mi pomogne sa nekom idejom, kako da dodam kakvu zastiru za SMPS sa IR2153 kolom, bio bih mu zahvalan.
[ macolakg @ 29.07.2012. 02:57 ] @
Citat:
taurus22:
Hvala, na opsirnom objasnjenju. Znaci da zaboravim na paralelno vezivanje dioda. Biracu izmedju obilja MUR i BYW dioda od 8 ampera, eventualno BYV79(14A) od toga mi snaznije ne trebaju za audio SMPS.
Gledao sam ovih dana brdo raznih sema i mislim da cu verovatno za sledeci projekat uzeti SG3525+IR2110, jer su za njih date silne zastite sa optokaplerima,diodama i slicno, a za IR2153 vrlo malo. A nemam dovoljno znanja da bih sam uradio zastitu prenaponsku i prekostrujnu za IR2153. Jedino mogu da napravim soft-start po uzoru na one sto se koriste kod usporenog paljenja torusa, sa otporima velike snage i jakim relejom...
Ako neko moze da mi pomogne sa nekom idejom, kako da dodam kakvu zastiru za SMPS sa IR2153 kolom, bio bih mu zahvalan.



Evo ovako:(vidi pdf)

Shema je nacrtana na takav nacin da asocira na pravilno rutovanje PCB.

Ostale komponente ces lako dimenzionisati citajuci prethodne postove.

P.S.

Mozda nece imati potrebe za reset tasterom, to zavisi od tiristora koji stavis. Ako stavis BT151 (malo je skuplji), onda nece trebati reset taster.
Onda ce za vreme preopterecenja raditi u "hickup" modu sa periodom oko 50-100mS, a po prestanku preopterecenja ce se sam oporaviti.

Paznja! Oni otpornici od 2M2/2W, obavezno da budu 2W zbog duzine. To daje ispravno varnicno rastojanje.

Pozdrav
[ emiSAr @ 29.07.2012. 08:55 ] @
@macolakg, h v a l a, preduhitrio si me.
@taurus22, ovaj vid zastite ide samo kod napajanja IR kola preko otpornika. Sitnu gresku u crtanju ces vidjeti
(ulazni grec). pOz za sve.-
[ aca.jevtic94 @ 29.07.2012. 09:41 ] @
Evo vam i sema SMPS do 350W kome treba na brzaka.Ja cu praviti ovih dana za 2xTDA7294 pa javljam rezultate.


Inace je jeftinije od trafoa na 50Hz
[ taurus22 @ 29.07.2012. 11:34 ] @
Upravo sam prostudirao semu, pa ovo je vise nego sto sam se nadao. Pola ovoga mi sad nije jasno koju ima svrhu.
Kao na primer, kako li ce mi stati ovih 100navoja zice na driver trafo iz ATX-a (mora neka tanja zica da bude)? I kako da spojim taj trafo sa trafoom snage(u mom slucaju ce to biti ETD49)? Ovo me najvise buni.
KOja je uloga L8,L9 prigusnice kad vec ima L6,7 pre njega?
I ovo mi je zapalo za oko. KOndezator od 220uF/400V. Jel to dovoljno? Jer na silnim semama po netu da koriste i preko 1000uF kondenzatore. Neke firme stavljaju i dva,tri para kond. 1200uF paralelno. Cemu toliki kapacitet na ulazu?
Koristicemo BT151, posto je najbolje resenje, a nije ni skup oko pola Evra, ali cu ucrtati taster, da nam se nadje, ako neko ne nema taj tiristor u okolini.
[ emiSAr @ 29.07.2012. 11:45 ] @
Mali strujni trafo koji generise napon greske kod preopterecenja, tankom zicom da stane 100 navojaka namotas,
a primarni namotaj, jedan navojak, izolovanom zicom dovoljnog presjeka oko 1 mm kvadratni samo probacis oko
srednjeg stuba jezgra i spojis s e r i j s k i sa primarnim namotajem glavnog trafoa. Taj jedan navojak ne
izvodis na pinove trafoica.Ako se dokopas AT napajanja vidjet ces kako je to izvedeno, samo petlja oko
srednjeg stuba. L8 iL9 su f i l t a r s k e prigusnice koje dooobro smanjuju ripl ispravljaca a L6 i L7
su akumulacijske zavojnice koje pored smanjenja udara struje na prve elektrolite a samim tim i na
prekidacke fetove, kod prestanka protoka struje dodatno dopunjuju prve elektrolite. Napravi kako je
nacrtano i bit ces zadovoljan. Ulazni elektroliti kod drugih izvedbi su s e r i j s k i vezani, a ovdje
imas 400V elektrolite na punom naponu. Sredinu napona obezbjedjuju serijski vezani 1uF kondenzatori
na koju je vezan jedan kraj primara trafoa.- pOz
[ taurus22 @ 29.07.2012. 12:39 ] @
Mislim da je sad sve objasnjeno. Puno vam hvala, na trudu, da prenesete meni deo te obimne materije. Ja cu se truditi da dizajniram sto bolje umem plocicu da moze da prenese veliku snagu. Kad zavrsim dizajniranje okacicu slike plocice. Pozdrav.
[ macolakg @ 29.07.2012. 13:26 ] @
Citat:
emiSAr:
@macolakg, h v a l a, preduhitrio si me.
@taurus22, ovaj vid zastite ide samo kod napajanja IR kola preko otpornika. Sitnu gresku u crtanju ces vidjeti
(ulazni grec). pOz za sve.-


Hvala lepo, cenjeni EmiSar!

Potkralo mi se zbog zurbe. Gresku sam ispravio i postavio novi pdf.

Hvala i sto si se potrudio oko objasnjenja za strujni trafo.

--------------------------------------------------

Inace je pin 3 na IR2153 predvidjen za shutdown, ali da bi se on upotrebio kao dobra strujna zastita, neophodno je napraviti neki delay za novi start.

Puno pozdrava svima
[ macolakg @ 29.07.2012. 15:35 ] @
@aca.jevtic94

Aco, hvala na postavljenoj shemi, jer moze posluziti kao dobar potsetnik ljudima koji posecuju ovu izvrsnu temu, koju si ti inace postavio a puno nas se prikljucilo.

Tema je se jako rasirila, pa da posetilac ne mora da prati sve od pocetka, ovakvi potsetnici su vrlo korisni.

Puno pozdrava
[ aca.jevtic94 @ 29.07.2012. 15:58 ] @
Hvala,hvala samo tako nastavimo......tako i treba
[ macolakg @ 29.07.2012. 16:35 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Hvala,hvala samo tako nastavimo......tako i treba



Naravno, tu smo da se pomazemo.

Ponekad i radikalna metoda pomaze, jer covek porazmisli i krene u pravom smeru.

Pozdrav
[ macolakg @ 29.07.2012. 16:53 ] @
Serijska veza kondenzatora u filtru za 330VDC je inace nepovoljna varijanta:
-Zauzima veliki prostor
-Efektivni kapacitet je jednak polovini jednog Elko

Jedini razlog sto je postavljena takva veza u ATX je mogucnost rada na 115VAC i 230VAC, stavljanjem i skidanjem jednog jumpera.

SMPS sa IR2153(55) nema nikakvu povratnu vezu, tako da se ripple od 100Hz pojavljuje u izlaznom naponu, i velicina tog ripple zavisi iskljucivo od kapaciteta Elko na 330VDC.

Zato treba staviti jedan od 400V, jer koristi pun kapacitet.

Jedino opravdanje stavljanja dva Elko na red, a za primenu u ovoj zemlji gde se koristi 230VAC, je koriscenje polovnih Elko iz ATX, zbog ustede novca, a i to ne opravdavam jer polovni Elko mogu imati smanjen kapacitet i razlicit, sto ubrzo dovodi do pucanja onog sa manjim kapacitetom i havarije celog SMPS.

Pozdrav
[ aleksandara 93 @ 06.08.2012. 18:06 ] @
Probao i ja moj smps, stavio stavio sijalicu i uvek svetli pregledam ponovo i sve ok ali sijalica ne prestaje da svetli sve dok nisam video da mi prigusnica pravi problem...

Stavljena je iz napajanja bez ikakve prepravke ali je zica namotana tako da in+ i in- su na suprotnim stranama i tako je kod mene bio kratak spoj izmedju + i - pa je prva proba mnogo dobro ispala kakva je mogla da bude i to bez hladnjaka

Skinuo prigusnicu i napon je 47VDC(između + i -) bez kondova tako da ce verovatno biti +/-33VDC...

Male izmene ima blok od 2.2uF redno vezan sa trafo su zamenila 2 od 1uF pralelno vezani, mrezni elektroliti su 2X220uF grec 4A, mosfeti IRF840 i na izlazu sam stavio 2X10000uF 35V.

Imam nekoliko pitanja sada da li nece smetati da radi bez mrezne prigusnice ili da li moze ferit da se zalepi lepkom a da posle to radi ok?

Izgleda da mi je ispao i na par mesta je polomljen...

I da li na mosfete mogu da stavim još jedan trafo radi povecanja napona a ne snage ili mora da ih menjam?

Isto tako da li može bilo koji trafo iz atx napajanja jer je ovaj iz 200W napajanja i duplo je veci od trafoa iz 350 i 400W napajanja, aca.jevtic94 je nesto pricao da postoje 2 vrste?

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 07.08.2012. 07:26 ] @
Kao prvo 10000 je bas mnogo za smps i moze da crkne zbog struje punjenja 1000uf je dovoljno,ti od 10000 idu na 50Hz a ne na ~35khz i njih prvo ukloni,paralelno vezivanje dva bloka nece smetati,ferit se moze lepiti super lepkom,radice i bez mrezne prigusnice ali moze praviti smetnje tv-u,radiju,i td.,napon ne mozes meriti bez elko-a na izlazu,to sto si stavio sijalicu je pametno i to uvek radi,mogao je smps da izgori..... Imas dve vrste trafoa,jedan je za halfbridge, a drugi za flyback topologiju,a mi koristimo halfbridge...

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 07.08.2012. u 09:01 GMT+1]
[ emiSAr @ 08.08.2012. 08:36 ] @
@aleksandara 93 pozdrav. Jesi li radio pcb koji je dao @Miodrag-ba, ili si sklepao nesto na svoju ruku?
Koju snagu ( napon i struja )hoces da postignes? To sto si koristio trafo iz 200W napajanja i koji je veci od
nekih os 350W razlog je radna frekvencija. Iz istog jezgra na visoj frekvenciji izvuce se i vise snage
(pod uslovom da jezgro dopusta rad na visoj frekvenciji) Kod trafoa koji nije premotan, ne smijemo povecavati
radnu frekvenciju zbog vec gotovih namotaja koji su racunati za tu frekvenciju (skin efekat).
Sa tim jezgrom i upotrijebljenim tranzistorima i nemozes postici vise od 200W na sekundarnoj strani.
I za tu snagu mrezni elektroliti (2x220uF) serijski vezani su nedovoljni. Paralelno njima dodati jedan
400V 220uF bit ce dovoljno.
Upotrijebljeni fetovi su za stalno opterecenje od 8A. Kod ovih konfiguracija, bez ikakve regulacije i sa
manjkom zastita od prenaponskih spiceva prilikom komutacije, moramo koristiti tranzistore-fetove koji mogu
podnijeti najmanje tri puta jacu struju od struje koju crpemo iz mreze. Ako racunamo 8:3=2,6666 A
i podijelimo to jos sa korijenom iz 2 dobijemo 1,89A koje crpemo iz mreze, pomnozimo to sa 165
(napon na kojem radi nas pretvarac) i dobijemo 312 VA koje crpemo iz mreze. Efikasnost ovakvih
pretvaraca je oko 70% kada je sve valjano uradjeno i pomnozimo li 312 x 0,7=218 VA sto je
priblizno snaga koju pretvarac moze isporuciti.
Ne bih preporucio ukljucivanje sprave bez akumulacijskih zavojnica poslije ispravljackih dioda, a ista
treba biti tacno izracunata sto imas u ranijim postovima od @macolakg.
Lijepljenje ferita ne dolazi u obzir (promjena magnetnih karakteristika-povecanje gubitaka).- pOz
[ aleksandara 93 @ 08.08.2012. 19:43 ] @
Pozdrav emiSar i hvala što razumljivo i opširno objasniš!

PCB je od Miodrag-ba samo što nije baš lepo ispala pločica...

Napon oko +/-50V a snaga sada trenutno ne znam, što više to bolje.

Možda će mi trebati 250-300 a možda i 500-600W, ali jedan ovakav je sa jačim tranzistorima oko 250W tako ako zatreba idu 2 i gotovo, naravno ne paralelno nego svaki za svoj kanal...

Za tranzistore ok išao sam skroz na low cost varijantu i koristio šta imam tako da je ovo samo probna varijanta, mene zanima da li mogu da paralelno stavim još jedan trafo na iste tranzistore samo zbog povećanja napona, znači 200W +/-50V?

Uključio sam bez zavojnice ali i bez kondezatora i potrošača, znači merio sam napon na mestu gde se lemi zavojnica...

Da li bih mogao da koristim zavojnicu iz pc napajanja?

Naravno kada pravim za uređaj biće sve ok-zavojnica, elektroliti...

Pošto se ne može lepiti ferit onda neće ni biti mrežne zavojnice...

Pozdrav!
[ emiSAr @ 08.08.2012. 20:52 ] @
Zavojnicu iz PC napajanja treba premotati, za napon od 50V (jedan trafo za jednu granu napajanja) treba namotati
sa ravno 100 navojaka, kako to ne moze stati treba uzeti dva jezgra i motati 50 navojaka bifilarno. Jezgra
zalijepiti i i posmatrati ih kao jedno.Semu sa dva trafoa imas na cetvrtoj stranici teme. Za dva ista trafoa
snaga je duplo veca pa moras obezbjediti odgovarajuce tranzistore-fetove IRFP 460 ce biti ok.- pOz
[ taurus22 @ 08.08.2012. 22:27 ] @
Pozdrav svima.
Druze Aleksandre sacekaj dan-dva, u nekoj sam guzvi, a skoro sam zavrsio plocicu za semu sto je okacio moj zemljak Macola. Ta sema je mnogo bolja jer imas zastite, pa ce ti lepo cuvati komponente u koje si ulozio novac.
Radim dve verzije plocice:
PRVU za ETD49 jezgro i sa njom ces moci da izvuces do 1KW uz odgovarajuce tranzistore,diode i frekvenciju...
I DRUGU sa dva EI33 jezgra iz racunara, na koje se mota pola primara i sekundara, i tu ces moci da izvuces zavidnu snagu od 400W sigurno na 100KHz, mozda i celih 500W.
Takodje gledam da mi dimenzije plocice ne predju 160x100mm, posto je to najcesca dimenzija pertinaksa(vitroplasta) u prodavnicama, ukoliko radis plocice sam markerima ili toner transferom.


[ macolakg @ 08.08.2012. 23:51 ] @
Vidim da tema junacki zivi :-)

Malo komentara oko svih tih snaga koje zelite:

Kada slusate (na primer) pojacalo od 200W, tesko da cete slusati jedan kontinualni ton od 200W.

Muzicki sadrzaj je promennljiv i teska posla da cete imati kontinualnih 200W snage sve vreme.

Svaki od tih SMPS koji je dimenzionisan za npr. 200W kontinualne snage, moze na kratko isporuciti i 300W, pa mislim da se ne mora juriti neka enormna snaga.

Ne treba vise od 20-30% jaci nego sto moze pojacavac koji napajate.

Kod standardnih torusnih trafoa se mora preterati i po 200% zbog loseg cos-fi faktora i ogromnih udarnih struja punjenja.

Sa SMPS nema potrebe za tim.

Pozz
[ taurus22 @ 09.08.2012. 00:19 ] @
Upravo crtam izlazni deo na plocicu, pa bi mi trebao mali savet:
Da li je dovoljno 2 puta po 2200uF na svakoj grani napajanja, ili da stavljam 4x1000uF ili treba veci kapacitet tipa 4700uf?
Kako je bolje vise manjih kondenzatora ili 2 veca? Jer ovde svi prave SMPS napajanja koja ce terati zvucnike velikih dimenzija i snaga.
Gledao sam kataloge raznih firmi koje ugradjuju SMPS u svoje aktivne miksete i pojacala. Neki stavljaju brdo sitnih kondenzatora tipa 1000uF ili 470uF, dok drugi stavljaju 2x4700uF ili 2x6800uF po grani napajanja.

[Ovu poruku je menjao taurus22 dana 09.08.2012. u 03:00 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 09.08.2012. 08:20 ] @
Bolje je vise manjih.....
[ aleksandara 93 @ 09.08.2012. 09:56 ] @
Sve jasno!

Znači ako hoću istu snagu a veci napon onda se trafo mora premotati, a ako hocu sa 2 trafoa onda i drugi tranzistori...

Hvala to me je zanimalo.

@taurus22

Hvala ti za predstojeći pcb, nema potrebe za žurbom.

Ja više gledam šeme koje su jednostavnije, ne zbog izrade nego zato što manje koštaju no dobro videćemo već...

@macolakg

Hvala na informaciji!

Naveo sam snagu smps 250-300W koji će mi trebati za pojačalo od 150W, sada vidim da 250W smps može na pojačalo od 180-200W...

Pozdrav!
[ boro62promaja @ 09.08.2012. 21:01 ] @
Nista bez Maclol-e !
[ macolakg @ 09.08.2012. 22:14 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Bolje je vise manjih.....


Aca je apsolutno u pravu.

Svaka opcija upotrebe Elko u bilo koje svrhe ima bolje performanse ako se paralelno veze vise manjih.

Svi ESR i ESL se smanjuju jer su paralelno vezani i imaju vrednost podeljenu sa brojem kondenzatora.

I jos nesto od "cika Macole" (salim se nasvoj racun):

Osim ESR i ESL, od izuzetnog znacaja je raspodela podjednakih struja kroz pojedinacne kondenzatore!
Tek onda imaju pun efekat i maksimalan radni vek. sve druge opcije opterecuju jedan najvise, pa kada se on osusi, onda prvi do njega, i ubrzo svi izgube nominalan kapacitet.
Cim prvi pocne da se susi, ostali naglo stradaju sve brze.

Lako je kada kroz Elko protice signal, ali u filterskim aplikacijama kroz Elko teku znacajne struje (mnogo vece nego sto vecina pretpostavlja), uz propratne termicke efekte.

To se resava na sledeci nacin kod jednoslojne PCB: (vidi PDF)

Geometrijski se postavlja PCB kao na mom crtezu. Tako se dobijaju potpuno jednake raspodele struja po pojedinacnom Elko.
Potpuno je sve jedno da li ce povratni vod biti izveden na + ili - grani.
Fizicki se izvodi tako sto se na jednoj grani napravi sira PCB, pa se onda crtanjem "zasece" veoma uskim rezom i tako dobije povratni vod sa malim induktivitetom.

Pozdrav
[ macolakg @ 09.08.2012. 22:15 ] @
Citat:
boro62promaja:
Nista bez Maclol-e !


Hvala Boro i puno pozdrava.
[ aleksandara 93 @ 10.08.2012. 09:47 ] @
@taurus22

Da li mozes da postavis semu po kojoj radis pcb?

Pitam jer je macolakg postavio vise njih a sutra idem u nabavku delova pa ako mi odgovara da uzmem delove ako ne da uzimam za semu sa 2 trafoa od emiSAr...

Pozdrav!
[ Miodrag-ba @ 10.08.2012. 11:19 ] @
Ovih dana završih Borin HF2006, sa kojim sam izuzetno zadovoljan. Kako je za njegov rad potrebno
napajanje +-35V (izlazni stepeni) i +-15V (predpojačala). Nedavno sam napravio SMPS sa ovim
karakteristikama (i postavio ga ovdje) i naravno morao sam HF2006 priključiti na ovaj SMPS da vidim šta će se
desiti. Odnosno kako će svirati. Rezultatom sam više nego zadovoljan.
Moram priznati da sam do sada bio rezervisan prema SMPS uređajima, ali sada više nijesam.

Savjet za ostale: Pravite SMPS uređaje.




[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 10.08.2012. u 12:34 GMT+1]
[ aleksandara 93 @ 10.08.2012. 12:37 ] @
A ovo je tvoj projekat, svaka cast izgleda odlicno!

Da li ima razlike u zvuku sa smps/trafo?

Potove je mozda bolje da si okrenuo na dole jer ovako ulazi vise prasine ostalo je sve za 10+!

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 10.08.2012. 20:55 ] @
Zasto ti sluzi grec na glavnoj ploci ?
Odicno si uradio.....
[ emiSAr @ 10.08.2012. 21:13 ] @
Na glavnoj ploci uocavaju se tri nezavisne cjeline, napojna jedinica (bez trafoa) predpojacalo sa tonskim
kontrolama i izlazni stepen. Najvjerovatnije se i sama ploca da razdvojiti na ove cjeline pa kome sta treba
da pravi. Po rijecima autora(1OXB), namijenjeno pocetnicama koji ulaze u svijet samogradnje.SMPS je samo probe .
pOz
[ tesla017 @ 10.08.2012. 21:42 ] @
Citat:
aca.jevtic94: Zasto ti sluzi grec na glavnoj ploci ?
Odicno si uradio.....


Mozda zato shto je u pocetku planirano ovako:

http://217.26.67.168/uploads/3/1/3149335/HF2006%20Proba.jpg

[ Miodrag-ba @ 11.08.2012. 09:00 ] @

Ma ovaj projekt odnosno HF2006 sigurno ide sa klasičnim transformatorom i tako ću ga završtiti.
emiSar je u pravu. Nijesam mogao odoljeti da ovaj uređaj, koji odlično radi, ne priključim na
SMPS koji sam već imao. Želja mi je bila samo da probam može li i šta će biti. Naravno izuzetno
sam iznenađen sa onim što je SMPS dao. Zato sam to i postavio ovdje.

Zatim sam poskidao sa ploće HF2006 sve napajačke elektrolite
i oba greca i moje uho nije registrovalo nikakvu promjenu zvuka ili prisustvo nekuh neželjenih tonova.
Bio je odličan. Zato i predložih i sad treći put kažem pravite SMPS.
[ tesla017 @ 11.08.2012. 13:13 ] @
Poslacu ti ja kompletan dizajn pojacala odradjenim sa LM4780 pa mozes sve da upakujesh u minijaturnu kutiju
[ aleksandara 93 @ 11.08.2012. 23:52 ] @
Danas bio u sopingu, kupio 5 napajanja malo pcb-a i nesto delova...

Ne znam koliko drugi placaju napajanja ali ja kupio 3 po 150 i 2 po 100din pcb mislim da je vitroplast i uzeo jednu 19.5X7cm i 24X16cm 2 komada za 250din, samo jos treba delove da prodaju na pijaci i da ne gasimo lemilice

Od skupljih 1 je klasicno a 2 su neka duplo teza sa lepim hladnjacima i kondezatorima, zavojnice na sve strane od klasicnih mnogo bolje izgledaju...

Nisam probao ali za 150din a i prodavac kao nije probao pa ne zna, svejedno ako radi mozda ostavim jedno ali ako ne odmah ide skidanje sa ploce

Sutra necu moci nista da uradim jer nemam gde da odstampam za pcb pa cu samo izduvati ove i probati...

Pozdrav!
[ mikikg @ 12.08.2012. 00:47 ] @
@aleksandara 93 obavezno premeri eltrolite pre upotrebe, tj kad vec rasturas premiri tad, videces da ni jedan nema naznacenu vrednost, krece se od 50 do 80% :)
A za VN elektrolite ako nema 400V verzija ja se ne bih igrao sa 200V (pa na red), Macola je vec objasnio zasto.
[ tesla017 @ 12.08.2012. 00:56 ] @
Citat:
aleksandara 93: Danas bio u sopingu, kupio 5 napajanja malo pcb-a i nesto delova...

Ne znam koliko drugi placaju napajanja ali ja kupio 3 po 150 i 2 po 100din pcb mislim da je vitroplast i uzeo jednu 19.5X7cm i 24X16cm 2 komada za 250din, samo jos treba delove da prodaju na pijaci i da ne gasimo lemilice

Od skupljih 1 je klasicno a 2 su neka duplo teza sa lepim hladnjacima i kondezatorima, zavojnice na sve strane od klasicnih mnogo bolje izgledaju...

Nisam probao ali za 150din a i prodavac kao nije probao pa ne zna, svejedno ako radi mozda ostavim jedno ali ako ne odmah ide skidanje sa ploce

Sutra necu moci nista da uradim jer nemam gde da odstampam za pcb pa cu samo izduvati ove i probati...

Pozdrav!


Ma cerupaj to ne rizikuj da stavljash u PC
Dobri donatori delova i zica a i kutija za projekte Ovde u Bg-u imas za 330din stari dobri pertineks 20cm x 30cm ako treba javi da ti posaljem link prodavnice u privatnoj poruci.

Sad sam video da si iz Svrljig -a Imam jednog prijatelja odatle i on kada je ranije dolazio kod mene u Vranje izadjemo na pice i kada ga neko pita odakle si? i on kada odgovori "Iz Svrljig - a" svi drugovi iz Vranja krecu da se smeju on decko gleda zbunjeno nishta mu nije jasno

E sad dole u Vranju postoji izraz "ISFRLJI GA" sto bi u prevodu znacilo "Izbacio sam ga" tako da kad je ovaj rekao odakle je, ovi su ga shvatili drugacije Tako da znas ako nekad idesh dole da se ne zeznes
[ aleksandara 93 @ 12.08.2012. 09:15 ] @
Probao sve i bas ovi "kvalitetniji" ne rade, sa opterecenjem ili bez jedan uopste drugi na kratko dao 8.5V i toliko, mislio da jedan ostavim ali posto su neispravni "idu pod noz"

Od klasicnih 2 rade a iz 3 sam izvadio sraf pa je mogao svasta da uradi a i osigurac je odlemljen, necu ni da ga lemim jer sam ostavio jedno koje ima malo bolje hladnjake i kontrolu temp.

Naravno da necu u racunar da ga stavljam nego da imam pri ruci za autoradio, sijalicu i tako te stvari, u racunar ja imam napajanje koje skoro 10god radi tako da je to provereno jedino sam dodao hladnjak stavio jace mrezne diode i vece kondezatore...

@tesla017

Ne treba link za radnju jer sam ja uzeo 2 komada 24X16cm za 200din i to vitroplast, imao sam i vece komade ali i ovi su dovoljni...

Dobra fora za izraz ko ti je drug, mozda ga znam?

Pozdrav!
[ macolakg @ 12.08.2012. 17:25 ] @
Prosla su vremena SMPS-ova koji su radili na 20-30KHz.

Za audio namene je dobro napravljen SMPS, posebno na >=100KHz, vec u znacajnoj prednosti za napajanje pojacavaca snage (objasnio sam razloge u nekom od prethodnih postova).

Za pretpojacavace se malo kompleksnije prave (uglavnom rezonantni, raznih tipova, sa sinusnim talasnim oblicima), ali kad se mogu vrhunski merni instrumenti sa osetljivoscu u rangu mikrofonskog pojacavaca napajati SMPS-om, i sto je najbitnije, to je vecinski slucaj kod najrenomiranijih proizvodjaca merne opreme, a sto onda ne bi mogli preamp-ovi.

Takodje, preamp je postao prilicno besmislena naprava (naglasavam ovo da me ne bi neko hvatao za rec i izazvao bespredmetnu raspravu) za one korisnike koji ne upotrebljavaju gramofon, mikrofon, i ton kontrole, jer tuner i CD-DVD plejer imaju toliki izlazni nivo da im je poteban atenuator za prikljucivanje na ulaz pojacavaca snage.

Dakle, kome ne trebaju prethodno nabrojane stvari, savrseno ce posluziti selektor ulaza sa nekoliko potenciometara iza, sa prednostima u odnosu na koriscenje preampa zbog neprisustva aktivnih komponenti za obradu signala.

Sto manja obrada, manje izoblicenje.

Pozdrav svima
[ aleksandara 93 @ 12.08.2012. 17:40 ] @
Tri komada sredio ali jedan ima, bar meni, cudan trafo...

Trafo nema masu tj. na vrhu nema pletenice ali na sekundarnoj strani ima 8 nozica, da li je to neka druga vrsta trafoa ili je masa na nekoj od nozica i ako jeste kako da je nadjem?

Na prvoj i drugoj je jedan namotaj a drugi je na sve preostale tj. od 3 do 8 je svaka u spoju...

Drugi trafo ima 4 zice koje su pored mase i bile su zalemljene na mali pcb na koji je isao ventilator i ntc pa mislim da je samo za hladjenje napajanja i da meni nece koristiti nista...

Iz jednog napajanja izvadio veliku prigusnicu koja mi opet nece koristiti...

Pozdrav!
[ macolakg @ 12.08.2012. 17:57 ] @
Paznja!

Nemojte za vase SMPS upotrebljavati toroidno jezgro koje ima namotaj motan samo jednom zicom i nalazi se ISPRED dioda za 3,3V u ATX-u.

To jezgro je namenjeno za MAG-AMP regulaciju 3,3V, ima pravougaonu histerezisnu krivu i NIJE namenjeno za filterske vec za regulacione aplikacije.

Njegova upotreba u filterskom delu SMPS je besmislena jer ce ga zasititi vec par stotina mA DC struje, sto je isto kao da ga niste ni stavili, samo ste "bacili" prostor namenjen njemu, i povecali termogene gubitke zbog zice na njemu.

Za filterske (i akumulacione (energy storage)) namene koristite iskljucivo toroidna feritna jezgra koja su bila IZA dioda u ATX napajanjima.

Pozdrav
[ aleksandara 93 @ 13.08.2012. 08:22 ] @
E ovako, pravio bih po semi sa prve stranice samo stavljam 2 trafoa.

Gledam semu koju je @emiSar postavio (4 stranica) i uglavnom je slicna samo sto se ir ne napaja preko otpornika i ima 2 trafoa, ali ima neke sitnice zbog kojim moram da pitam...

Na svaki trafo ide redno blok od 1uF a na prvoj semi je 2.2uF, koji da stavim?

I na semi sa 4 stranice su izvodi trafoa prespojeni sem onih koji se koriste, da li je to potrebno raditi ili ne?

U prilogu je malo bolja slika trafoa koje imam, posto treba da budu identicni mogu 2 najmanji ili 2 najveci srednji imam 1 ali imam jos 1 takav na smps-u...

Pitanje je da li recimo najmanji i najveci trafo (sa slike) na istoj frekfenciji mogu dati istu ili pribliznu snagu?

Eto recimo na ovom pretvaracu da li isto snage dobijam ako stavim 2 najmanja ili 2 najveca trafoa?

Hvala!
[ emiSAr @ 13.08.2012. 15:32 ] @
Napajanje kola je nebitno kako je izvedeno. Na 4 stranici je data principijelna sema vezivanja dva trafoa
na jedan prekidacki par tranzistora. Velicina kapaciteta koja te buni nije u ovom slucaju puno bitna.Radit
ce i sa 1uF. Da bi sa jednog trafoa napajao jednu granu (pozitivnu ili negativne) i koristio dva trafoa
trafoi moraju apsolutno biti isti, znaci da su radili na istoj frekvenciji i davali istu snagu, znaci od istog
proizvodjaca. Isto tako se mogu vezati i dva razlicita trafoa , ako ce svaki napajati poseban uredjaj.-
pOz
[ aleksandara 93 @ 13.08.2012. 21:17 ] @
Hvala na odgovoru...

Odradio pcb, zalemio vecinu delova tj. ostali elektroliti i trafo, za danas je dosta...

Narednih dana verovatno cu biti u guzvi pa necu stici da zavrsim, ali kad bude kompletno javljam se sa rezultatima!

Pozdrav!
[ macolakg @ 14.08.2012. 13:37 ] @
Pozdrav svima!

Pokusacu da dodam nesto izvrsnim komentarima cenjenog emiSAr:

EmiSAr vam je lepo rekao najveci deo toga oko vezivanja vise trafoa na isti polumost.

Posto vam je najinteresantniji sklop bez povratne veze, tj. razne kombinacije sa samooscilujucim driver kolom IR2153(5) sa Mosfet-ima u izlaznom polumostu, "razgazicu" neke pojmove o takvim pretvaracima:

Izlazni polumost, koji je upravljan ovakvim kolom, ima konstantan PWM koji je priblizno u granicama od 2 x po 45-48% (respektivno za gornji i donji tranzistor).

Polumost se ponasa kao naponski izvor sa nepromenljivim talasnim oblikom. Sam izraz "naponski izvor" znaci da takvom polumostu izlazna otpornost (impendansa) teoretski tezi nuli, ili jos jednostavnije, kod kratkog spoja na izlazu, takav polumost bi trebalo da "da" teoretski beskonacno veliku struju.

Realno, izlazna impendansa takvog polumosta je reda velicine Rds-on samih Mosfet-a, a struja koju moze "dati" je onolika kolika je dozvoljena za pojedinacni Mosfet.
Preciznije, dozvoljena struja jednog polutalasa moze biti onolika koliko moze podneti jedan Mosfet.

E, sada tu postoji jedna interesantna "kvaka": posmatrano u vremenu, iz visokonaponskog kondenzatora (filtra za 325VDC), samo gornji Mosfet uzima energiju i to za vreme koje je malo krace od polovine perioda oscilovanja pretvaraca.
Posto je zakon odrzanja energije neumoljiv, sledi da struja gornjeg Mosfet-a mora "pokriti" energetske potrebe celog perioda za dvostruko krace vreme, a pak iz toga sledi da struja gornjeg Mosfet-a mora biti vise od dvostruko veca od srednje struje koja se "konzumira" iz Elko na 325VDC.
Posto je talasni oblik simetrican, struja donjeg Mosfeta mora biti jednaka stuji gornjeg.
Iz toga sledi jos jedan zakljucak: sto je trajanje provodjenja pojedinacnog Mosfet-a procentualno krace u odnosu na jedan ceo period, struja kroz njega mora biti veca da bi pokrila energetske potrebe perioda.

Dakle, polazna osnova za proracun potrebnih struja pojedinacnog Mosfet-a je (tipicno za ovakve pretvarace) Ipk_mosfet[A]=Pout[W]/325[V] x 2,75 (uzet je u obzir i KKD, tj. stepen iskoriscenja od tipicnih 0,8 za ovakve pretvarace) .

Iz prakticnih razloga kao sto su: nedostatak soft-start, smanjenje discipacije Mosfet-a, bezbedonosna rezerva itd., prethodno izracunatu vrednost treba pomnoziti bar tri puta.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prakticni obrazac bi glasio ovako: Ipk_mosfet[A] = Pout[W] / 325V x 8,25 , i to bi bila minimalna struja kojom Mosfet-i MORAJU raspolagati.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posto nema povratnu vezu, izlazni polumost nema nikakvu "svest" o broju prikljucenih potrosaca (trafoa).

Broj prikljucenih trafoa na njegov izlaz nije ogranicen.
Jedino ogranicenje je maksimalna struja Mosfet-a.

-----------------------------------------------------
Izlazni kondenzator: je nuzan zbog razdvajanja DC od AC komponente, moze biti jedan zajednicki za sve trafoe (pod uslovom da je svaki od njih potpuno simetricno opterecen, sa aspekta pojedinacnih polutalasa).

Posto takav uslov nije lako ostvariti, daleko je povoljnije staviti svakom trafou svoj serijski kondenzator.
To pouzdano sprecava DC bias svakog jezgra pojedinacno, koji bi mogao poticati od asimetrije talasnog oblika, ujedno je bolje sa aspekta hladjenja kondenzatora, jer kada ima vise kondenzatora raste im ukupna povrsina hladjenja.

Kako odabrati velicinu serijskog kondenzatora?
Na sledeci nacin: reaktansa (Xc) serijskog kondenzatora mora biti mnogo manja nego sto je preslikani otpor primara (da bi na samom kondenzatoru bio manji pad napona).

Treba ici bar na faktor Xc = Rac/30(ili vise). Prakticno, pozeljno je da serijski kondenzator ima sto vecu vrednost, ali iz prakticnih razloga (cena i gabariti), nema potebe za preterivanjem.

Preslikani otpor primara (Rac) se pronalazi na sledeci nacin (najjednostavnija varijanta za ovu svrhu upotrebe):
Razmatracemo pojedinacni trafo i njegov kondenzator postavljen serijski sa primarom, kao i ocekivanu snagu koja ce se crpsti iz doticnog trafoa.

Iprim[A] = Pout[W] / 160V,

Rac[ohm] = 160V / Iprim,

Xc = Rac/30,

Xc = 1/(2 x Pi x f0[Hz] x C[F])

Pisao sam ovako linearno i postupno (namerno bez koriscenja jednog kompleksnijeg obrasca) radi boljeg razumevanja medjusobnih relacija.
-----------------------------------------------------------------------

Toliko za sada.

U sledecem postu cemo nastaviti o mogucim nuspojavama i dodatnim mogucnostima vezanim za odabir serijskog kondenzatora.

Pozdrav
[ aleksandara 93 @ 14.08.2012. 16:54 ] @
Nasao na izgled isti trafo...

1 Gornja oznaka EI-33ASG sa strane 04C donja JS0436
2 Gornja oznaka EI-33ASG sa strane 03C donja JS0400

E sada da li su ove razlicite oznake nebitne a oni isti ne znam ali od ovoga slicnije ne mogu da nadjem...

Kada ga zavrsim i probam na pojacalo videcu sta se desava.

Pozdrav!
[ tesla017 @ 14.08.2012. 17:07 ] @
Aleksandre dal se meni cini ili su transformatori razliciti i u velicinama? Ne znam bash dal bi tako moglo probaj da nadjesh 2 identicna transformatora i po velicini i po oznakama...
[ mikikg @ 14.08.2012. 17:34 ] @
EI-33 bi trebalo da oznacava velicinu (33mm) ...

BTW: Vidim da je radila i pegla za silkscreen? :)
[ aleksandara 93 @ 14.08.2012. 19:01 ] @
Citat:
tesla017: Aleksandre dal se meni cini ili su transformatori razliciti i u velicinama? Ne znam bash dal bi tako moglo probaj da nadjesh 2 identicna transformatora i po velicini i po oznakama...


Ne, 33mm sirina 12.6mm debljina a visinu ne mogu da izmerim precizno ali lenjirom je ista na oba trafoa...

Citat:
mikikg: Vidim da je radila i pegla za silkscreen? :)


Nisam hteo da radim ali je strana sa vodovima odlicno ispala tj. pogodio sam vreme i temperaturu (ima slika kako izgleda papir nakon peglanja) pa sam morao da uradim i sa gornje strane...

E sada posto ja nisam menjao pcb nego sam prvo peglao ceo smps sa 1 trafo a posle isekao papir samo gde stoji trafo i sekundarna strana (ne umem bolje da objasnim) pa onda peglao pola smps i bas to drugo peglanje pomerio se malo papir i toner se razlio, tako da je mrezni deo sa 1 trafo ispao ok a za drugi trafo nije dobro a ja nisam mogao opet da peglam i ostavio tako bitno da su vodovi dobro ispali.

Pozdrav!
[ tesla017 @ 14.08.2012. 19:40 ] @
Na fotografiji mi deluje jedan veci manji

Sto se tice gornje strane raspored elemenata ja kad radim shtampu odozgo peglom radim na sledeci nacin:
-Uzmem najtanju i najfiniju smirglu koja postoji u prodavnici
-Uzmem mer za staklo i isprskam plocicu i onda finom smirglom smirglam kad se osushi opet se isprska na kraju operes plocicu vodom obrishesh pa je za svaki slucaj obrishesh alkoholom dobicesh fino osmirglanu gornju stranu nece biti mazno i sjajno nego belicasto posle izbusis nekoliko rupica i zicom stegnesh sa svih strana pcb time si dobio poklapanje gornje i donje strane a i ta zica ce da ti drzi foto papir pa nece da izmrda

Evo primera kako moze da se uradi gornja strana peglom:





p0z
[ macolakg @ 15.08.2012. 00:18 ] @
@aleksandara 93

Oba transformatora nose ista jezgra i, posto ih vec premotavas, mozes ih slobodno upotrebiti.

Pozdrav
[ aleksandara 93 @ 15.08.2012. 00:30 ] @
Epa vidis bas zbog neravnina je meni se pomerio papir, pcb je takav ima tackice odozgo...

Ja radim po @44250 savetu, izbusim dijagonalno 2 rupice (gornja leva donja desna ili obrnuto) stavim papir i iglom prodjem kroz papir i rupe na pcb-u.

E sada moguce da sam malo zadrzao peglu pa sklonio igle i da je zbog toga se pomerio papir no nebitno to je samo deo sa trafo i njegovom sekundarnom stranom, mrezni deo i prvi trafo su skroz ok ispali, ne utice na nista sem na izgled koji je u ovoj prici skroz nebitan...

Fet-ovi su 20A:3=6.6666 pa podeljeno sa 1.4142 i puta 165 bude 777W*70%=544.47W, ako sam negde zeznuo racun ispravite me...

Moram da pitam jos nesto, ne daje mi mira

Na kolikoj frekfenciji radi pretvarac i da li se ona moze menjati tj. na 3 pinu IR2153 stoji 560pF a na semi koju je @emiSar postavio stoji 1nF i na pcb rasporedu nije stavljena vrednost nego zvezdica-da se izracuna, da li taj blok odredjuje frekfenciju ili je ona za ic fiksna?

Pozdrav!

P.S @macolakg ne premotavam transformatore, da li je to neki problem?



[Ovu poruku je menjao aleksandara 93 dana 15.08.2012. u 01:54 GMT+1]
[ mikikg @ 15.08.2012. 01:26 ] @
Citat:
aleksandara 93: Na kolikoj frekfenciji radi pretvarac i da li se ona moze menjati tj. na 3 pinu IR2153 stoji 560pF a na semi koju je @emiSar postavio stoji 1nF i na pcb rasporedu nije stavljena vrednost nego zvezdica-da se izracuna, da li taj blok odredjuje frekfenciju ili je ona za ic fiksna?


Frekvencija moze da se menja i upravo sa tim kondenzatorima.

A ovo sto si pitao da li se premotava trafo to i mene interesuje, nikako mi ne ide u glavu kako trafoi iz PC napajanja bez premotavanja mogu da se iskorise za dobijanje > 40VDC? a da rade u "slicnim" uslovima (rada freq, primarni napon i drive)? Po meni je to nemoguce :)
[ macolakg @ 15.08.2012. 03:35 ] @
Razmatracemo i dalje ove SMPS koji su najzastupljeniji na ovoj temi, SMPS bez povratne veze (naponski generator pravougaonog signala).

Dakle, u prethodnom postu smo zakljucili da su takvi SMPS naponski izvori i da imaju veoma nisku izlaznu impendansu.

Zbog veoma niske izlazne impendanse, takav generator ce beznacajno promeniti izlazni napon u zavisnosti od opterecenja.
Njegov izlazni napon je pretezno diktiran naponom napajanja, i srazmeran je istom.
Takodje se talasnost ulaznog ispravljaca (325VDC) direktno prenosi na izlaz, srazmerno transformacionom odnosu (ali procentualno ista).
------------------------------------------------------------------------------------
Nastavak o kondenzatoru koji je serijski povezan sa primarom transformatora u SMPS...

Nuspojave koje se mogu dogoditi kod izbora ovog kondenzatora:

Za razliku od rezonantnih LLC ili CCL konvertora, kod naseg SMPS (bez povratne veze), se serijski kondenzator bira tako da rezonantna ucestanost magnetizacione induktivnost primara u interakciji sa njim ima mnogo nizu rezonantnu ucestanost od radne ucestanosti SMPS.
Sama nasa teznja da nam Xc bude sto nizi, da bi smo smanjili pad napona na kondenzatoru, "smesta" rezonantnu ucestanost naseg kondenzatora i primara trafoa bukvalno u audio opseg (izmerite, izracunajte, pa cete videti :-).

Retko se dogodi, ali se moze dogoditi, da nam izlazna akumulaciona zavojnica sa izlaznim Elko ima istu ili blisku rezonantnu ucestanost sa rezonansom primar-njegov kondenzator.

Takav splet okolnosti moze lako dovesti do nevolje. Naime, u izlaznom naponu ce nam se pojaviti snazna talasnost u audio opsegu, cesto propracena neprijatnim zvukom iz trafoa, i pregorevanjem SMPS za nekoliko desetina sekundi.
Ako se nesto takvo dogodi, onda se mora povecati ili kondenzator serijski sa primarom ili izlazni filterski Elko.
Krivac moze biti slucajno poklopljena rezonansa ova dva kola, i na prvi pogled neobjasnjivo pregorevanje potpuno ispravno sklopljeng SMPS. Pojava spregnute rezonanse ova dva kola moze biti toliko snazna da "povuce" radnu frekvenciju IR2153(5) kroz parazitne kapacitete Mosfet-a ili zbog nezeljene povratne veze zbog pada napona na PCB koji izazovu enormne struje, svakako sa fatalnim posledicama. Posebno je osetljiva veza kroz koju se puni boost kondenzator za gornji gejt i veza Vss IC kola sa donjim sorsom, i ako su te veze korektno izvedene, onda je veoma mala verovatnoca nadsinhronizacije kola. Kako se ta veza najkorektnije izvodi moze se naci u IR aplikacionim notama oko charge-pump drivera.

Bitno je da rezonantne ucestanosti primar-kondenzator i akumulaciona zavojnica-Elko nisu iste ili bliske, i da se razlikuju bar za red velicine.

Kod SMPS sa povratnom vezom je situacija daleko neprijatnija. Frekventna kompenzacija povratne veze upravo ima najvecu odgovornost za potiskivanje ove dve pomenute rezonantne ucestanosti, a SMPS sa povratnom vezom ima jaku "sklonost" ka sub-oscilacijama na jednoj od njih :-).
To cini lanac povratne veze puno slozenijim kod neprijatnog "pogotka" gde nam se ove dve rezonanse priblizavaju.
Uvek je jednostavnije potruditi se da ih "razmaknemo" i to povecanjem kondenzatora, cim istovremeno dobijamo nizi Xc ili bolju filtraciju, zavisno od toga koji povecamo.
-------------------------------------------------------------------------------------------

Mogucnosti koje se mogu dobiti namernim dovodjenjem rezonantne ucestanosti primara i serijskog kondenzatora, blizu radne frekvencije SMPS:

Serijska veza kondenzatora induktivnosti i otpora je kompleksna stvar (to je u stvari slika naseg transformatora, tj. tako ga "vidi" sam polumost). Necemo ulaziti u dublju vektorsku analizu takvog kola, jer koga to zanima on ce se pozabaviti literaturom koja obradjuje takvu oblast.

Napisacu nekoliko smernica koje ukazuju na neke medjusobne relacije, da bih plasticno opisao dogadjaje.
Cilj mi je da vam stvorim intuitivni obrazac u nacinu razmisljanja koji ce vam omoguciti predvidjanje dogadjaja kod izmena velicina odredjenih komponenti.

Primar naseg trafoa se moze posmatrati i kao cista magnetizaciona induktivnost primara, kojoj je paralelno spojen Rac (preslikan otpor potrosaca na sekundaru). Takvo kolo ima reaktansu gde je znacajan udeo induktivnost, radi boljeg shvatanja reci cu i da se osim otpora potrosaca na primar preslikava i induktivitet akumulacione zavojnice (onog naseg mnogopotezanog toroida u izlaznom filteru).

Upravo zahvaljujuci prisustvu induktiviteta izmedju ispravljackih dioda i izlaznog Elko, mi na primarnoj strani dobijamo dominantno induktivno opterecenje, zahvaljujuci kom struja primara lagano narasta u vremenu.

Kada nemamo akumulacionu zavojnicu, na primar se preslikava kapacitet izlaznih Elko, opterecenje Mosfet-a je dominantno kapacitativnog tipa i oni su ugrozeni veoma velikim udarnim strujama na pocetku svakog polutalasa SMPS, tome se pridruzuju i ogromne udarne struje izlaznih dioda koje naravno teku, a kuda ce nego kroz izlazne Elko, rapidno im degradirajuci vek i jako smanjujuci kvalitet filtracije zbog velikog pada napona na njihovom ESR i ESL. To su naravno veoma nepovoljne pojave za jedan SMPS koje izbegavamo stavljajuci akumulacionu zavojnicu izmedju dioda i izlaznog Elko. Zavojnicu takodje nazivamo i prigusnicom. To je izvrstan izraz, jer na pravi nacin opisuje jednu od njenih vaznih osobina. Ona upravo prigusuje nagle promene jacine struje i tezi da ih ucini monotonim.

Kod ovde najvise obradjivanih SMPS bez povratne veze, akumulaciona zavojnica ne moze uticati na lanac povratne veze, jer povratna veza ne postoji, i sto je veca njena induktivnost, raste kvalitet filtracije, vek Elko, i sve je "mekse" opterecenje Mosfet-a. Gde je granica njenog povecavanja? Granica se nalazi tamo gde postanu preveliki termogeni gubici namotaja, gde se priblizimo njenom zasicenju zbog DC bias, i gde postane neprakticna njena fizicka velicina.

Kod SMPS bez povratne veze se moze filtracija izuzeno poboljsati spajanjem dva toroidna jezgra lepljenjem da bismo dobili jedan toroid sa dvostrukim poprecnim presekom jezgra i motajuci takav par istim brojem navoja kojim bismo motali jedno jezgro. Takvim potezom necemo zasititi ni jedno jezgro, a filtracija ce nam biti bolja oko 4 puta nego sa jednim jezgrom.

Nego da nastavimo o kondenzatoru...
Xc kondenzatora je suprotna reaktansa od induktiviteta primara (nema ovde dovoljno prostora, koga vise zanima neka pretrazi literaturu), i zbog toga se njegova vrednost ODUZIMA od reaktanse primara. Kroz primar naseg transformatora ce teci VECA struja sa prisustvom serijskog kondenzatora, nego kada njega ne bi bilo!
Trend delovanja je takav da kada Xc raste, raste i struja kroz magnetizacionu induktivnost primara.
Dakle, SMANJIVANJEM kapaciteta serijskog kondenzatora mozemo POVECATI struju primara.
Promene postaju dramaticne kada se rezonantna ucestanost primar-kondenzator priblizi ucestanosti naseg pretvaraca.
Ako Xc postane jednak Xl magnetizacione induktivnosti primara, naci cemo se u rezonansi, i ta dva reaktivna otpora ce se medjusobno ponistiti. Preostace nam samo termogena otpornost primara, i struja primara moze doseci enormnu vrednost.
Istovremeno nam naponi na pojedinacnim elementima (primar, kondenzator) takodje dostizu enormne vrednosti.
Na krajevima kola taj napon se ne pojavljuje jer na pojedinacnim elementima ima suprotan fazni stav.

Dakle, novi i kompletniji zakljucak: SMANJIVANJEM vrednosti kondenzatora serijski vezanog sa primarom, mozemo POVECATI i STRUJU i NAPON primara, povecavajuci pri tom snagu primara kao UMNOZAK ove dve velicine, i to sve do tacke kada Xc pocinje da bude veci od Xl, tada struja ponovo opada (levi bok rezonanse).

Pitacete se cemu to moze posluziti?

Primeri:
-Kada imamo vec namotan transformator gde nam izlazni napon nije "za malo" dovoljan, smanjenjem vrednosti serijskog kondenzatora ga mozemo povecati.

-To se moze uraditi i sa najobicnijim mreznim transformatorom. Puno puta sam obicne male mrezne transformatore "nabildovao" za par nedostajucih volti na sekundaru, da bi stabilizator iza imao ispravnu funkciju, dodajuci mu kondenzator serijski sa primarom. Tako mu se poveca opterecenje, ali ako to uradimo u razumnim granicama (10-20%), godinama ce to ispunjavati funkciju bez problema (jer posto mu je bio nizi napon, i nije bio maksimalno opterecen).

-Imamo mrezni transformator sa primarom za 380 (sada 400) VAC, a odgovara nam njegov sekundar.
Serijskim kondenzatorom koji je pravilno izabran mozemo "glatko" dobiti tih 400VAC na njegovom primaru (moze i mnogo veci napon, ako se vise priblizimo rezonansi :-), sa napajanjem od "obicnih" 230VAC.


Itd... Smer delovanja ste shvatili. Vazi kako za mrezne, tako i za SMPS transformatore.

Takvom metodom se moze korigovati napon vec namotanog transformatora (ka visem naponu), a bez njegovog premotavanja.
---------------------------------------------------------------
Eto, to je to.

Pozdrav svima



[ mikikg @ 15.08.2012. 09:02 ] @
@macolakg
Ovo je odlicno napisano ali moram priznati da bar meni nije bas lako svarljivo :( Kako je ostalim clanovima foruma neka se izjasne ...

Razmisljao sam mozda o jednoj alternativnoj metodi "objasnjavanja". Posto zivimo u dobu Interneta, mozda nebi bilo lose da napravimo jednu malu seriju "Podcastova" tj video snimak gde bi nam malo to objasnio uzivo kroz crtanje na tabli/papiru. Ja mogu da obezbedim sve tehnicke uslove za to ako si raspolozen i imas vremana za tako nesto. Verujem da bi bilo veoma korisno i poucno gledati takve snimke a tako nesto sa srpskom jeziku trenutno ne postoji a i na engleskom jeziku isto slabo. Sta mislis o tome? Ja licno kada pravim nesto, volim tacno da znam sta pravim i kako to radi u najsitinije moguce detalje a ne da uzmem gotovu shemu i da sklopim a pri tome da nemam pojma sta se tu desava a obzirom da sam nov u ovoj SMPS tehnici koja je poprilicno komplikovana voleo bih da to savladam sto je moguce vise.

[Ovu poruku je menjao mikikg dana 15.08.2012. u 10:12 GMT+1]
[ aleksandara 93 @ 15.08.2012. 10:36 ] @
Ako sam dobro shvatio ako trafo ima npr 30V a na primar redno blok od 2.2uF, samnjivanjem na 1uF povecace se napon sekundara a ako se skloni blok onda ce imati manje i od 30V...

Malo neshvatljivo ali veoma bitno da se zna.

Meni ce verovatno koristiti jer pojacivac za koji planiram radi na +/-45VDC...

A ako se povecaju 15R otpori na gejtu mosfeta mislim da se moze korigovati napon, ako je i moguce ne znam koliko je to dobro resenje iskusniji ako hoce moze da me isprave.

Pozdrav!
[ HeYoo @ 15.08.2012. 11:20 ] @

Definitivno macolino pisanije zasluzuje malo bolji prostor. Nije los ni po koji video mada ipak mislim da su pisana rec + slike neprevazidjen medij za tehniku uopste.
Naravno ako je gospodin macola raspolozen i ima vremena za tako nesto :)
[ macolakg @ 15.08.2012. 14:11 ] @
Pokusacu jednim tekstom da odgovorim na podpitanja u medjuvremenu...
-----------------------------------------------------------------------------
Kod polumosta, razdvajanje primara nekakvim kondenzatorom je nuzno. Upravo taj ili par kondenzatora, formiraju Udc/2.
Serijski blok kondenzator se u principu moze izbeci kod verzija SMPS koje imaju dva serijski spojena Elko na DC bus (kao na ATX), spajanjem jednog izvoda primara na njihovu srednju tacku.
U praksi se to izbegava, jer zahteva veoma precizno upravljacko kolo, koje ima perfektnu simetriju oba polutalasa.
Lakse je jednostavno staviti serijski blok kondenzator, kojim ce se izbeci problem moguce nesimetrije.
Iz tog razloga, i u samom ATX se koristi serijski blok kondenzator od tipicno 1uF.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Objasnjenjem uticaja serijskog kondenzatora, uvodim vas u buduci svet LLC rezonantnih konvertora.
U slucaju ovde obradjivanih SMPS bez povratne veze, dolazi u obzir korekcija napona kondenzatorom u granicama ne vecim od 20% tog napona, zbog opasnosti zasicenja jezgra.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na izlazni napon se moze uticati komponentama na gejtovima Mosfeta.
Takvom kombinacijom je moguce SMANJITI napon na izlazu SMPS. Za to je potrebno imati razlicita vremena punjenja i praznjenja samog gejta (mora uvek simetricno na oba Mosfeta). To se radi tako sto se paralelno otporniku gejta postavlja otpornik na red sa diodom, gde je diodi katoda okrenuta ka driveru. Tako se dobija punjenje gejta samo kroz Rg, a praznjenje kroz sva tri elementa. Takvom metodom dobijamo smanjenje PWM (povecanjem death-time), i posledicno smanjenje izlaznog napona.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Oko napona na izlazu SMPS:

Pretpostavimo da nam primar naseg SMPS ima npr. 20 navoja, dok sekundar ima 5 navoja. Sledi: +-160V/20nav = 8V/nav, iz toga dalje sledi za sekundar 5nav x 8V/nav = +-40V.
To ce nam biti AMPLITUDA napona na sekundaru.
Izlazni napon se integrali (osrednjava) izlaznim filtrom formiranim od akumulacione zavojnice i izlaznog Elko.
Posto je kod SMPS bez povratne veze PWM faktor tipicnih 2 x 45% ili 2 x 0,45, sledi da je ukupan PWM 90% ili 0,9.
Kada dobijenu amplitudu od +-40V na sekundaru naseg hipotetickog trafoa pomnozimo sa PWM faktorom dobicemo: 40 x 0,9 = +-36V. Od tog napona cemo odbiti i pad napona na ispravljackim dodama (oko 1V), pa sledi da mozemo sa ovakvim trafoom dobiti izlazni DC napon od +-35VDC.

SMPS SA POVRATNOM VEZOM (poput ATX) se dimenzionisu za PWM od 2 x 0,25, tipicnih pri nominalnoj snazi.
Dakle sa istim ovakvim trafoom cemo u napajanjima sa povratnom vezom dobiti +-40V x 0,5 = +-20VDC, kada oduzmemo i pad na diodama, onda +-19VDC.

Otud potice veci napon na izlazu SMPS bez povratne veze.

Svako drugacije povecanje napona zahteva premotavanje trafoa.

Posto sam primetio da vrlo povrsno citate tekstove, napominjem opet da se u ovom primeru radi o hipotetickom broju navoja na trafou, radi primera.
--------------------------------------------------------------------

Vremena nemam. Raspolozen za pisanje jesam.
Te dve stvari je nemoguce pomiriti.

Nisam pristalica prezentacija slicicama, jer smatram da se tim oslabljuje moc rasudjivanja i imaginacije stvari.
Prezentacija kombinovanog (multimedijalnog) karaktera samo povecava brzinu primanja informacija sa povrsnim razumevanjem.

Znanje nije baratanje gomilom podataka, vec razvijanje kombinatorike sa stecenim podacima.
To se ne dobija eksternom prezentacijom slicicama, vec razvijanjem sopstvene prezentacije u glavi.
Samo tada cete stvarno razumeti dogadjaje u putpunosti.


Zakleti sam neprijatelj multimedijalne prezentacije, i od mene tako nesto necete dobiti.
Bicu veoma zadovoljan sobom ako makar samo par ljudi sa foruma "povucem" ka stvaranju simulacija sklopova u glavi.
Smatracu da je pisanje ovih mojih "romana" vredelo truda.

Ucenje neceg iz tekstova zahteva visestruko vracanje na isti tekst sa pokusajem razumevanja istog, i na taj nacin se formira "sazrelo" i primenljivo znanje.

Postavljeni tekstovi nece pobeci... Tu su, i samo cekaju da ih procitate opet. Svakim ponovnim citanjem se produbljuje razumevanje materije, jer je aspekt posmatranja vec promenjen prethodnim citanjem.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Vecina vas nije primetila da vam u tekstovima dajem elemente za probe u simulatorima (a i protiv njh sam, jedino ih koristim kada mi trebaju precizno obracunati podaci, jer masine jedino to bolje i brze rade od nas), izrazi kao: "naponski generator", "generator pravougaonog talasnog oblika", pa "manetizaciona induktivnost paralelovana sa Rac" itd...

Postavljajuci sklop u simulator, mozete videti trendove dogadjaja kod promena velicine nekih komponenti. To ce vam donekle skratiti put ka razumevanju.
Znanju je neophodno vreme da "sazri".

--------------------------------------------------------------------------------------------

Pozdrav svima

[ macolakg @ 15.08.2012. 14:38 ] @
Zaboravio sam da napomenem nesto u vezi ne znam cijeg pitanja:

Frekvencija SMPS je jedan od NAJBITNIJIH parametara istog.
Predstavlja jedan od osnovnih polaznih parametara sa sve ostale proracune.

Pozdrav
[ yt1nvs @ 15.08.2012. 14:38 ] @
Tema je vise nego odlicna da na pravi nacin shvatimo rad SMPS,
dobro je sto ima ljudi koji ce to kvalitetno da prezentuju ovde.

jos kad bi nam ova dama malo pomogla bilo bi OK.

http://320volt.com/smps-trafo-sarma-videosu/
[ macolakg @ 15.08.2012. 14:44 ] @
Citat:
yt1nvs:
Tema je vise nego odlicna da na pravi nacin shvatimo rad SMPS,
dobro je sto ima ljudi koji ce to kvalitetno da prezentuju ovde.

jos kad bi nam ova dama malo pomogla bilo bi OK.

http://320volt.com/smps-trafo-sarma-videosu/



He he, sjajno!
Samo prebrzo radi za moj ukus :-)

----------------------------------------
Postoji neka dama (zesci elektronicar) koja radi video prezentacije raznih elektronskih sklopova.
Ja sam joj zaboravio ime, ali mislim da ce mikikg imati neki link...

pozz
[ Lazar_93 @ 15.08.2012. 15:28 ] @
Izvinite sto ovako upadam u temu.. Moze li neko da mi da odg na temu sto sam malo pre postavio za pravljenje vabilice,hitno mi je.. Hvala!
[ mikikg @ 15.08.2012. 16:00 ] @
@macolakg izvini na stupidnom predlogu ...
[ macolakg @ 15.08.2012. 16:38 ] @
@mikikg

Ma prijatelju moj,

Nije tvoj predlog stupidan, vec potpuno uobicajen u ovom vremenu.

Svi smo se navadili da sve radimo precicom, a to daje losije rezultate i vrsi jednu nepopravljivu lobotomiju nad umom.

Ponekad i mene povuce da se povijem na ovom *n*_*w*_*o* (zaje*avam parser teksta, jer mi nije od interesa da me "isparsuje" :-) vetru, ali mi se cini da cu dozivotno odolevati tome :-)

Ovaj moderni nacin "uguravanja" jedne strasne kolicine raznovrsnih informacija (od kojih je znatno vise od pola potpuno bezvredno), ne vodi civilizacijskom napretku vec naprotiv.

Filter koji kod danasnjeg coveka razdvaja stvari na: bitno-nebitno, casno-necasno, kvalitetno-nekvalitetno, moralno-nemoralno, laz-istina..., je toliko ostecen, i doveden u poziciju posmatanja iz licnog, sebicnog ugla, da su posledice toga savrseno predvidive.

Poput mnogih imperija koje su naglo nestale, i nasa sadasnja civilizacija je u sumraku dekadentne faze.

Posle te faze sledi naglo i veoma nasilno urusavanje, i to nije prvi put u istoriji ovog sveta, a ljudsko bice ima veoma kratkorocno pamcenje (i ako se upravo na njegovom visocanstvu internetu moze naci i previse o prethodnim dogadjajima u trajanju nase civilizacije).

Youtube je postao primarni obrazovni centar, sto me podseca na edukativne osobine "Pink TV" :-).

Bojim se da cemo vec u nasoj generaciji biti svedoci "reseta" normalnih vrednosti.

Svaki put kada imam priliku, potrudim se da poravim deo tog mehanizma (posto inace ceo zivot popravljam neke mehanizme, a to je mehanizam kao i bilo koji drugi :-).

Pozdrav prijatelju
[ macolakg @ 16.08.2012. 13:16 ] @
Pokusacu malo da olaksam razumevanje onog sto sam rekao o povecanju struje primara smanjenjem vrednosti serijskog kondenzatora:

Pretpostavimo da nas SMPS radi na ucestanosti od 50KHz.
Takodje pretpostavimo da induktivitet primarnog namotaja ima velicinu od 1mH, a serijski kondenzator vrednost od 1uF, i da se napaja sa npr. 300VAC.

Rezonantna ucestanost primar-kondenzator je: f0 = 1/(2 x PI x sqrt (L x C)), sto ce u nasem slucaju biti 5032Hz.
Dakle, rezonantna ucestanost kola primar-kondenzator je oko 10 PUTA niza od nase radne ucestanosti (i nalazi se po sred audio opsega :-).

Razmotrimo i reaktanse. Pazite, ovo zahteva slozenu vektorsku analizu koja uzima bas sve okolne parametre u obzir, ali mi cemo se posluziti najjednostavnijom, kao da imamo idealne komponente u pitanju.

Xl primara je: Xl = 2 x PI x f0 x L, sto ce biti 314 ohma reaktivnih.
Xc kondenzatora je: Xc = 1/(2 x PI x f0 x C), sto ce biti 3,18 ohma reaktivnih.

Kondenzator i induktivnost medjusobno imaju dijametralno suprotne fazne stavove struja i napona, iz cega sledi da ce ukupna reaktansa kola biti RAZLIKA ove dve vrednosti.
Dakle, Xlc = Xl - Xc, sledi: 314 - 3,18 = 310,82 ohm reaktivnih.
Iz toga proizilazi da ce nam struja koja protice kroz sklop primar-kondenzator biti: 300V / 310,82 ohm = 0,965A reaktivnih.
Padovi napona na pojedinacnim elementima su: I x Xc, 0,965A x 3,18ohm = 3,06V, dok I x Xl, 0,965A x 314ohm = 303,01V

Primeticete da je na primaru napon VECI od napona NAPAJANJA.

Zbog suprotnih faznih stavova, naponi na pojedinacnim elementima se takodje oduzimaju, i razlika ce dati nas napon napajanja od 300VAC (neznatna razlika je nastala zbog zaokruzivanja vrednosti).

-----------------------------------------------------------------------
Sada cemo smanjiti vrednost kondenzatora pet puta, tj. C = 0,2uF.
Sada nam je rezonantna ucestanost primar-kondenzator 11254Hz.
Primeticemo da je znatno blize nasoj radnoj ucestanosti od 50KHz (ali je i dalje u audio opsegu :-).

Xc = 15,9 ohm, Xl je i dalje 314 ohm. Xlc = Xl - Xc, tj. Xlc ce biti: 314 - 15,9 = 298,1 ohma reaktivnih.
Razmotrimo sada struju primara: 300VAC / 298,1ohm = 1,006A.
Iz toga slede padovi napona na pojedinacnim elementima: primar 314ohm x 1,006A = 316VAC, kondenzator 15,9ohm x 1,006A = 15,99VAC.

Primeticemo da je napon na krajevima primara jos PORASTAO iznad napona napajanja.

Promene napona na primaru se preslikavaju u sekundare u procentualno istom iznosu, kod "tvrdo" spregnutih trafoa (kakav je nas u SMPS bez povratne veze).
------------------------------------------------------------------
Kada vrednost C smanjimo do te mere da ima JEDNAKU reaktansu kao primar (314ohm), a to ce se dogoditi kod vrednosti od 10,13nF, nastupice rezonansa primar-kondenzator (i to centar rezonanse), tj. rezonantna ucestanost te serijske veze ce biti JEDNAKA nasoj radnoj ucestanosti od 50KHz.

Xc = 314 ohm, Xl = 314 ohm. Posto se ovi otpori oduzimaju rezultat ce biti 0 ohm, tj. kratak spoj.
Preostace nam samo termogeni otpor zice i ESR otpor unutar kondenzatora.
Struja ce teziti beskonacnoj, i naponi na pojedinacnim elementima ce takodje teziti beskonacno velikim naponima, a posto su suprotnih faza, na krajevima kola ce biti 0V.

Ako nastavimo da smanjujemo i dalje vrednost kondenzatora, izacicemo iz rezonanse, struja ce poceti da se smanjuje, a bice nam dominatan kapacitativni otpor tj. reaktansa, koja je vrlo nepovoljna za pretvarace koji su naponski izvori poput naseg.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sve je to sa realnim elementima daleko kompleksnije, ali nije daleko od ovih jednostavnih relacija.
Sada bi vec trebalo da bude lakse za razumevanje.

Pozdrav svima

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 17.08.2012. u 02:16 GMT+1]
[ Sleepwalkerbg @ 17.08.2012. 16:16 ] @
@macolakg - ja nemam reci za ovakvo strpljenje i izlaganje osim SVAKA CAST!!! Narocito u onom postu vezanom za ucenje. Vecina ljudi bi danas "instant znanje" , a nas mozak ne funkcionise tako-mi nemamo hdd u glavi, nismo masine!
Prvi put da sam video da neko na internetu tako pogodi sustinu - ovo sto ste napisali u pretposlednjem postu je jaaako siroko primenjivo i u zivotu! Prebrzo zivimo , a covecanstvo kao da se nalazi na boku rezonantne krive oscilatornog kola sa ogromnim Q faktorom :) Sve je krenulo mnogo brzo da se odvija, a ide ka tome da nam sledi jedan globalni reset :)

Sto se tice principa rada bilo kog kola koje u sebi sadrzi reaktanse OBAVEZNO prvo procitati gore pomenuti "Prirucnik za radio amatere i tehnicare" Dr Boze Metzgera i eventualno knjigu iz OET za srednju skolu, poglavlja i zadatke vezane za proracun kola sa kompleksnim otporima, impedanse, prividne, ukupne i reaktivne snage.

Da biste prakticno mogli napraviti bilo koji uredjaj - a amater ste - potrebno je prvo krenuti od osnova , zadimiti mnogo tranzistora, neprospavati mnogo noci , debelo se oznojiti (a ponekad i promeniti sebi frizuru-pazite kad radite sa strujom) i naravno procitati mnogo postova i knjiga! Samo u toj varijanti dobijate ono pravo znanje, a kao sto ste primetili - Internet/knjige su samo jedan mali deo ucenja!

ALI OPREZ-Internet je jako varljiva stvar, zahvaljujuci pogodnostima multimedije lako je upasti u zabludu da smo naucili vise/bolje i naravno u praksi pre ili kasnije to postaje kamen spoticanja. Dok je sveta i veka - ljudi ce uciti uvek istom/pribliznom brzinom , a Internet nudi daleko vise nego sto mozemo postici , zato slobodno uzmite i knjige iz elektrotehnike koje datiraju iz 70-ih , moze puno toga da se nauci, nije sareno, ni toliko primamljivo - ali nema ni ometajucih faktora.

Jos jednom - macolakg hvala i svaka cast ! A posto od hvala nema mnogo 'leba, ako ikada budem makar i prolazio pored Kragujevca, imate jedan rucak od mene, ovaj forum bi trebao da organizuje okupljanje clanova i cast za ovakve ljude poput Vas !
To je ujedno i moj ozbiljan predlog !
[ Peca_zvucnici @ 17.08.2012. 18:43 ] @
Zdravo SMPS-ovci!

Prvo, verovali ili ne - okupilo se društvanjce konačno da raspravlja na ovu temu, a i da nešto praktično uradi (!!!).

Drugo, ustvari pre kao prvo još više verovali ili ne, samo bih podržao Mr. Sleepwalkerbg u svemu sto reče. Dakle macolakg
Dragoljub Aleksijevic - svaka čast. Nemam sad vremena da nasiroko pišem, a bih, posebno jer sam novi u ovom forumu, ali se čitamo vrlo uskoro.

Pozdrav
[ macolakg @ 18.08.2012. 04:33 ] @
Hvala vam dragi moji!

Predajuci znanje drugima i sam ucim, jer kada to radite u svakom trenutku preispitujete sebe.

Pokusavam to da uradim na elasticniji nacin nego sto je u klasicnoj literaturi (nadam se da makar malo upevam u tome).
Prilagodjavam se danasnjem instant korisniku koji bi "odmah i sve", trudeci se da ga malo usporim i vratim par koraka nazad, da popuni prostor koji je preskocio, misleci pri tom da nije prekocio nista bitno...

Sve napisano ima korisnike razlicitih teznji i zelja, sve se to samo filtrira...

Ko ima zelju da napreduje njemu je dovoljno pokazati "prava vrata", a kome to treba za jednokratnu primenu ipak moze naci nesto od pomoci.

Da se znanje nije nasledjivalo i da je svako sve morao od pocetka, jos bi kamenjem lovili :-).

Pozdrav
[ Peca_zvucnici @ 18.08.2012. 14:57 ] @
Moj dragi prijatelju macolakg,

Stvarno je krajnje retko da uopšte neko ima volju da deli svoje znanje a i bilo šta, a da bude i toliko strpljiv kao ti. Kada neko je tako dobronameran i radi očigledno dobre prave stvari, onda se uglavnom svi ostali ućute, pa ako su imalo pri zdravoj pameti, onda slede. Ali znaj da niko ne bi trebao da pridaje previše k srcu kako uspehe tako ni neuspehe, kako ni možda ovakve pohvale, a niti kritike, već samo da nastavi u dobrom smeru. Svima nam je ionako sve dao Bog, a mi onda uvek sami odlučujemo kako ćemo sebe prepoznavati i u koju grupu se svrstati - pozitivne ili negativne.

To su već večna Hamletovska pitanja, šta ustvari nema zgoreg spomenuti jer su oni koji u takvim momentima učine pravi izbor su ustvari veoma retki i koji se onda s tim u srcu drže podalje od neznanja i iluzije, a i sa shvatanjem da smo svi ipak samo ljudi. Evo ja ću sesti u školsku klupu i ponekad ponizno dići dva prsta - obećavam.

Napravio sam, popravio, prepravio već ne znam ni sam koliko pojačala za sebe i druge, ali naravno uglavnom u AB klasi i sa gvozdenim trafoima u napajanjima, tako da D klasa i SMPS koji po kvalitetu bi mogli parirati ovim prvim su mi veoma primamljivi iz očiglednih razloga težine i grejanja elemenata.

Mislim da su tvoji postovi stvarno first class, meni lično lako razumljivi i jasni na prvo čitanje rekao bih i dobrih 80% - super, iako nisam čitao temu od početka. Ali prateći ovu a i druge vrste DIY foruma već duže vreme, stekao sam inače utisak da ljudi vole iz navike, ili jednostavno ne obraćajući pažnju da koriste mnoge tehničke skraćenice, termine i razne vrste tehničkih ili lokalnih načina izražavanja bez mnogo svesti o tome da te postove čitaju i mnogi drugi, pa i oni koji su na forumima novi ili se možda bave istim stvarima koristeći drugačiju terminologiju ... Najčešće ustvari ispada, da pogotovu oni koji to rade više iz ubeđenja i da je to - IN, time samo žele skrenuti pažnju na sebe, a tako zapravo prikriti svoju sopstvenu nesposobnost pravog razumevanja tematike kojom se na ovakav način sami i "bave".

Ali zato u svakom slučaju, imam predlog radi bolje pristupačnosti posebno ovakve specifične tematike, da svi koji postuju sa pitanjima a i odgovorima se trude da to izraze na jasnom, jednostavnom maternjem jeziku, a takođe neko od nas da sastavi listu bitnih korišćenih tehničkih izraza i skraćenica i korisnih linkova, a s vremena na vreme da je dopunjuje i postavi na forumu tako da ne mora da se googla ponekad i po ceo dan za običnu sitnicu. Evo to bih mogao da preuzmem lično na sebe uz naravno saradnju ostalih.

U ovom momentu sam zainteresovan za oko sigurnih 50% korišćenja kapaciteta snage SMPS napajanja za muzička pojačala za sviranje, jer su ona vrlo često u maksimalnim režimima rada i za snage 50-200w (znači duplo 100-400w), pa ako neko već ima rešenja za takva napajanja - dobrodošao. Naravno resenja i od više kw su mi inače još više interesantna.

Srdačan pozdrav!
[ Sleepwalkerbg @ 19.08.2012. 16:42 ] @
Posto je buducnost definitivno u rezonantnom prenosu energije , vazno je pre svega dobro upoznati sta je zapravo rezonancija... I o faznim te naponskim i strujnim pojavama u okviru rezonantnih kola...

Evo , nesto proguglao i naleteh na nesto o oscilatornim kolima (na engleskom je)... Kad vec toliko volite multimediju :)

http://www.youtube.com/watch?v=hqhV50852jA

Poz
[ macolakg @ 19.08.2012. 19:00 ] @
Evo jos neceg interesantnog:

Pomenuo sam u nekom od prethodnih postova jezgro za MAG-AMP regulaciju.

Evo neceg o toj genijalnoj spravici:
http://www.ti.com/lit/ml/slup129/slup129.pdf
http://ntur.lib.ntu.edu.tw/bit...200704191001304/1/00954042.pdf

Pozdrav
[ APEXaudio @ 19.08.2012. 19:16 ] @
Najbolje se uci uz papir olovku i gumicu
http://www.youtube.com/watch?v=ziNDnGrMm9o
[ macolakg @ 19.08.2012. 19:48 ] @
Citat:
APEXaudio:
Najbolje se uci uz papir olovku i gumicu
http://www.youtube.com/watch?v=ziNDnGrMm9o


Lepo.
Samo se pazljivo pogleda snimak i sklopimo spravicu :-).

Bez obzira sto godinama koristim njihove (Microchip) proizvode (i cvrsto verujem u njihov kvalitet), ova sitnica nece piti vodu:

Wide Input Voltage Range.

Moze, ali samo uz upotrebu PFC predstepena, else jok!

Jedino ako definicija Wide ne podrazumeva promenu od 20-tak% maksimalno.

Pozz
[ macolakg @ 19.08.2012. 20:28 ] @
Samostalni rezonantni LLC konverteri imaju jednu "bolnu" tacku.
To je relativno uzak opseg ulaznog napona (oko 20-25% max), koji se nadoknadjuje PFC predstepenom.

Rezonantni konvertori sa serijskom rezonansom su u izvesnoj prednosti u odnosu na one sa paralelnom, ali je i dalje taj opseg relativno uzak.
Radi poredjenja, flyback moze raditi sa rasponom napona napajanja od 1:10, u posebnim slucajevima i vise od toga (napajanja za brojila i ostale aplikacije koje zahtevaju Wide Input Range).

PFC predstepen, osim sto "drzi" napon napajanja za LLC u uskim granicama, popravlja los faktor snage ulaznog ispravljaca skoro u potpunosti. (dobar PFC moze ostvariti power faktor od 0.99 )

Za upotrebu napajanja audio pojacavaca, mozemo se (bar u Srbiji) pomiriti sa losijim power faktorom (koji ce biti bolji nego kod torusnog mreznog transformatora iako nemamo PFC), a i sa operativnim rasponom napajanja u granicama od 20-25% odstupanja.

Dakle, jos uvek mozemo izbeci PFC, sto celu spravu cini znatno jevtinijom (cak i za prodaju, dok se ne donese zakon o tome).

Veoma je lako napraviti LLC ZVS konvertor, i jos lakse namotati izlazni trafo, samo je jedino prilicno nezgodno proracunati taj isti izlazni trafo.

Kada se to savlada, ostalo je lakse nego kod hard switching aplikacija.

Cela "mudrolija" se nalazi u podesavanju sprege primar-sekundar, a to vec zavisi od prilicnog broja faktora.

Metode "olabavljivanja" sprege sam postavio na nekom od prethodnih postova, i to slicicama :-)

Ponovljivost parametara trafoa zahteva koriscenje poznatog modela jezgra i ujednacenost geometrije namotaja.

Kada se to ispostuje, sve izuzetne prednosti ZVS LLC dolaze do izrazaja u potpunosti.

Tu se vec ne moze praviti trafo sa sarolikim izborom jezgara iz pokvarenih uredjaja, osim ako se za svaku vrstu pojedinacno ne napravi proracun.

Pozdrav

[ 44250 @ 20.08.2012. 06:12 ] @
else jok! ha ha ha ha... :)
[ aleksandara 93 @ 20.08.2012. 10:02 ] @
Epa meni se pojavio problem sa ovim smps-om....

Napravljeno je sve prema semi prve stranice samo je dodat jos jedan trafo i stavljao ba 158 umesto 159.

Kod mene je problem sto kao da nema pwm tj. samo pri ukljucenju i iskljucenju dobije napon na sekundaru.

Ukljucim i ima neki napon koji pocinje da opada kako se prazne kondovi pa kada iskljucim ponovo ima napon...

Menjao blok izmedju 3 i 4 pina i nista.

Zastitna sijalica se upali na kratko i posle toga je blago uzareno vlakno.

Sad vidim da Miodrag nije stavljao diode na gejtovima mosfeta, ne verujem da one prave problem ali da li trebaju da stoje?

Pozdrav!

[ macolakg @ 20.08.2012. 12:01 ] @
@aleksandara 93

Postavi tvoju konkretnu shemu. (niko vise ne zna koja je prva..treca... cetvrta..)
Pa cemo videti.
[ aleksandara 93 @ 20.08.2012. 12:23 ] @
Imam semu samo u ovom obliku...

[ macolakg @ 21.08.2012. 04:16 ] @

Nisam do sada gledao vase PCB, jer sam se bavio pisanjem nekih pravila oko SMPS.

-----------------------------------------------------------------------------!!!!!
-----------------------------------------------------------------------------!!!!!
OVO CE VAZITI ZA SVE POCETNIKE KOJI PRAVE VISOKONAPONSKE APLIKACIJE !!!!!
-----------------------------------------------------------------------------!!!!!
-----------------------------------------------------------------------------!!!!!

PRIMEDBE:

-Po ko zna koji put pisem da je za filterski Elko na 325VDC losiji izbor staviti dva Elko na red.
Sada, sa dva od 1000uF se ima ukupni filterski kapacitet od 500uF, i MORA se imati ona dva otpornika od 150K koji ih simetrisu, i bespotrebno greju.
Zapadno trziste mora imati dva Elko zbog postojanja mreze od 110-127VAC i koriste ih kao naponski dubler, spajajuci jumperom njihov srednji kraj sa jednom naizmenicnom stranom greca.
Mi imamo mrezu od 230VAC i ne moramo ih imati.
Mozemo staviti samo jedan Elko sa radnim naponom od 400V, koristeci pri tom njegov pun kapacitet.
Za one koji to zele da urade, jednostavno treba izbaciti oba otpornika od 150K, staviti jumper na mesto DONJEG Elko, a na mesto gornjeg staviti jedan Elko za 400V (na taj nacin se istovremeno resava i kriticno mala margina izmedju povratnog voda primara trafoa, koji prolazi izmedju nozica Elko za napajanje IR2153), i nista ne brinite sto ce 2,2uF biti vezan za - od 325VDC, to je ok (mada je bolje da je bio vezan neposredno za sors donjeg mosfeta).
Istovremeno se dobija dodatni prostor.


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------!!!!!
-Imate kriticno malo rastojanje (varnicnu marginu, http://www.ce-mag.com/ce-mag.com/archive/01/03/ProductSafety.html) na sledecim mestima:
prolaz sa DC BUS/2 izmedju nozica Elko za 12V napajanja IR2153,
elementi gejta donjeg mosfeta su kriticno blizu sorsu gornjeg mosfeta,
boost grana i +Vdd od IR2153 su kriticno blizu vodu za 325VDC.

Sto je najgore i najopasnije od svega, vodovi sekundarne strane su kriticno i OPASNO blizu vodovima primara (odokativno procenjujem da vam ZIVOT cuva 150mil rastojanja izmedju vodova primara koji su na pulsirajucih -325V u odnosu na zemlju, i vodova sekundara za koje cete se hvatati rukama kada budete upotrebljavali pojacalo)!!!
Sve to nece biti problem dok ne dodje pola septembra, a onda ce neko otvoriti prozor i plocica ce se "oznojiti" od kondenzacije, i najmanji je problem pregorevanja na primarnoj strani, ali je OPAK problem ako se kondenzat pojavi izmedju one duple diode na sekundaru i voda za -325VDC, i ako se zbog toka struje kroz isti kondenzat ugljenise povrsina plocice na tom mestu. Onda to moze kostati glave!!!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------!!!!!!

-Besmisleni kondenzator od 10nF paralelno primaru. Daleko je pametnije staviti ga izmedju + i - od DC busa za 325VDC i to neposredno blizu mosfetima (sto blize to bolje). Na mestu na kom je sada, bespotrebno izaziva velike kapacitativne struje mosfeta, i istovremeno stvara odzvonjavajuce HF pojave sa rasipnim induktivitetom primara. Postoji mogucnost da udje i u rezonansu sa primarom (i verovatno je dosta blizu nje), sto moze zavrsiti jednim socnim BUM kada se budete "igrali" promenom frekvencije pretvaraca.
Ako vec mislite da se mogu na tom mestu javiti prenaponske pojave (a ne mogu ako postoji lokalni decoupling mosfeta, tvrdim zato sto "furam" po 10KW bez tog RC clana, i imam sa cim da vidim i najmanje spajkove), onda taj kondenzator treba da ima serijski otpornik od bar nekoliko ohma do nekoliko desetina ohma, da bi smanjio Q faktor 10n i primara (inace 10n je previse u svakom slucaju, kod primene mosfeta).

Kod naprava sa bipolarnim tranzistorima u polumostu, njegova uloga ima potpuno drugaciju svrhu, cak moze biti namerno postavljen prilicno blizu rezonanse (oko dva puta nize od radne frekvencije pretvaraca). Kod ATX je njegova uloga najdirektnije povezana sa startom pretvaraca pomocu pomocnog namotaja na driver trafou (obezbedjuje dovoljnu baznu struju indirektno), i dodatno relaksiranje nagiba (zaobljavanje) tranzicija jer ATX radi sa PWM do oko maksimalnih 2 x 33%.

Ako se koriste mosfeti, najbolje je izmedju tacaka gde na mosfete dolaze +325VDC (gornji drejn) i - od 325VDC (donji sors), postaviti kvalitetan blok kondenzator reda 10-100nF. Tako sve prelazne pojave budu kroz body diode mosfeta uklampovane napajanjem, bez ikakve opasnosti i bez beskorisnog gubljenja energije.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Mada mi se jako spava, moram dovrsiti ovo jer je veoma vazno.

Sta uraditi sa vec postojecom pcb?

Sledece:

-Najpre treba izbeci opasnost po zivot: iseci i ukloniti (oljustiti) PCB vod - od 325V, od negativnog pola donjeg Elko 1000uF (na visokonaponskom BUS) pa do kratkospojnika koji se zove KS (nalazi se otprilike na pola jezgra trafoa), i nadomestiti ga obucenom zicom koja se treba zalemiti na preostale krajeve.

NAJMANJE RASTOJANJE najblizih tacaka primarna-sekundarna strana MORA biti vece od 5mm (a bolje je vise od tog)!

Takodje treba oljustiti tanku PCB liniju koja je vodila od tog voda do 4. pina IR2153, i to do onog blok kondenzatora oznacenog zvezdicom (Ct). Sa tog blok kondenzatora obucenom zicom nadomestiti taj vod tako sto ce se njegov drugi kraj spojiti sto blize sorsu donjeg mosfeta (tako se pravilno resava drive, noga 4 posebnom putanjom na sors).
Ostaju da nam "vise" nozica donjeg otpornika od 150K i -pola Elko za napajanje IR2153, sa njima treba sledece:
Probusiti siru rupu gde prolazi noga od 150K, na njegovu nogu navuci parce izolacije, pa je zalemiti na -pol donjeg 1000uF na -325VDC busu.
Negativni pol od Elko za napajanje IR2153 (takodje sa navucenim parcetom izolacije na nogu) zicom spojiti sto blize sorsu donjeg mosfeta (opet pravilno napajanje driver kola).

Ako zbog cene 400V Elko zelite zadrzati dva polovna iz ATX, onda onaj vod koji prolazi izmedju nozica Elko za napajanje IR2153 takodje treba nadomestiti zicom (nece biti proboja pcb kod vlaznog vremena).

Dakle, opasne margine povecati ili vecim razmakom, ili navlacenjem izolacije na bliske vodove!

-----------------------------------------------------------------------------------
Sto se tice margine izmedju boost, +Vdd za IR2153 i +DC busa od 325VDC, i nije tako strasno, samo vam moze crci primarna strana po vlaznom vremenu. Imalo je mesta da se malo odmakne +DC BUS. Takodje se moze oljustiti parce PCB pa nadomestiti izolovanom zicom.

Pozdrav svima, i malo mi je krivo sto nisam ranije pogledao PCB, dao bih vam savet na vreme. Jbg. nema se vremena za sve :-(

Evo i jedne fotke PCB od fabrickog SMPS, gde je proizvodjac belom isprekidanom linijom oznacio marginu izmedju primarne i sekudarne strane, i ta margina NIGDE nije manja od 7mm. Moze se steci iskustvo iz ove fotke.
[ Miodrag-ba @ 21.08.2012. 07:38 ] @

Aleksandara 93

Ta šema koju si postavio definitivno radi bez greške. Na toj ploči urađena
su tri kompletna uređaja i svi prpradili iz prve.
Pregledaj dobro imaš li kakvu grešku i pogotovo kakve su ti komponente
koje ugrađuješ. Vjerovatno obilato koristiš PC napajanja za izvor djelova.
Trafoe koje koristiš jesili motao ili su gotovi iz PC napajanja.
[ aleksandara 93 @ 21.08.2012. 08:29 ] @
@macolakg

Hvala na opaskama!

@Miodrag-ba

I meni je proradio prvi smps ali sam koristo irf840, a video sam tvoje radove bez dioda na mosfete pa sam zbog toga pitao...

Iz pc napajanja je korisceno samo trafo, elko, grec i diode na sekundarnoj strani sve drugo je novo.

Ako su ic ili mosfeti losi prvo bi se grejali ali bi i za. sijalica svetlela, iz nekog razloga su mofeti i ic u zakocenom stanju...

Danas popodne ce biti detaljna provera svega pa cu ovde napisati da li sam uspeo.

Pozdrav!
[ Miodrag-ba @ 21.08.2012. 09:07 ] @

Macolakg

Ma ni dva mjeseca zakašnjenje nije strašno da se dođe do najbolje kombinacije izgleda PCB-a
I ovaj ovakav u velikoj mjeri je nastao izmjenama izvorne šeme koju ste Vi i EmiSar pomalo
nadograđivali. Vratiću se ja na početak priče u vezi ovog SMPS-a i ponovo ću raditi PCB samo vas
molim pogledajte još jednom šemu i dajte konačne primjedbe da ipak i ovom spoju damo konačan
i upotrebljiv izgled. Elektrolit na ulazu jedan od 400v OK.

"Besmisleni kondenzator od 10nF paralelno primaru" To dosad nikad nijeste pomenuli. Iskreno da Vam
kažem kod mene se već desilo "PUF" pa sam ga izostavio, ali na šemi postoji. Moja znanja ne idu
tako daleko da znam šta treba a šta ne. Šema je tu i to je kod mene nepromjenljivo ukoliko ne uskoči neko
kao Vi i da određeni savjet.
[ aca.jevtic94 @ 21.08.2012. 09:09 ] @
Proveri napajanje IC-a mozda nema dovoljnu pobudu....
[ aca.jevtic94 @ 21.08.2012. 09:13 ] @
Citat:
Miodrag-ba:
"Besmisleni kondenzator od 10nF paralelno primaru" To dosad nikad nijeste pomenuli. Iskreno da Vam
kažem kod mene se već desilo "PUF" pa sam ga izostavio, ali na šemi postoji. Moja znanja ne idu
tako daleko da znam šta treba a šta ne. Šema je tu i to je kod mene nepromjenljivo ukoliko ne uskoči neko
kao Vi i da određeni savjet.

Takodje i ja mislim tako za sebe.... ;)
Ajd probacu i ja neki pcb da odradim za ovo ali ja cu odraditi za onu semu sa irf840,a kasnije mozda i za irfp...
Znaci kondenzator ili uklanjamo ili vezemo redno preko 4R7 5W.
[ Peca_zvucnici @ 21.08.2012. 10:11 ] @
Ja se izvinjavam ako ovde remetim raspored tema u postovima, ali imam jednu ideju koja ne bi trebala da bude previše komplikovana i molim da neko upućen mi da osnovne smernice. Želim da iskoristim elektronski trafo za halogene sijalice kojih imam nekoliko komada kao napajanja za pojačala od oko 50-100w koja hoću da završim. Iza sekundara ovi el. trafoi nemaju nikakvo ispravljanje.

Imam za sada koncepcju da u sekundaru promenim broj namotaja i debljinu žice koja je sada licnasta oko 2mm debljine sa 4 namotaja za oko 11,5v/9A, da bih tako dobio 2x20-25v AC. Broj namotaja i debljinu žice za novi sekundar je izgleda prosto utvrditi, posle greca brzih dioda staviti prigušnice za koje nisam baš siguran kakve, a takođe i za vrednosti kondenzatora koji bi bili dovoljni za filtraciju, a da pritom ne izazovu neku rezonancu i slično. Zaboravio sam koja je marka trafoa, navodno je kvalitetan sa niz raznih zaštita i snage 105w, ali ima jedan pomalo neobičan spoj koji ide negde iz sklopa pre trafoa, preko manje četvrtaste prigušnice pravo na samo jedan od krajeva sekundara (?!?). Trenutno nisam u mogućnosti da dam tačniji opis i karakteristike ovog el. trafoa, ali nema problema ako zatreba.

Ovde na elitesecurity.org su na čelu sa sveznalicom pre par godina žešće raspravljali na temu kompletne prepravke ovakvih uređaja da bi njima napajali takođe audio pojačala, ali izgleda bez nekog konačnog zaključka jer niko nije tada prijavio da je imao iskustva pouzdanog rada ovakvog napajanja na duže vreme. Sveznalica ih je navodno koristio za napajanje pojačala od oko 2x300-500w, pa mu je neko od tih napajanja prilikom forsiranja pojačala na nekoj žurci pregorelo ...

Ja ne nameravam da pravim bilo kakve drastične izmene kao oni što su radili, već samo ove koje sam naveo smatrajući da to ne bi trebalo da bude previše problematično, pa ako neko od vas vidi da bi ovo moglo ukratko da se razmotri neka se javi.

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 21.08.2012. u 11:25 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 21.08.2012. 11:34 ] @
Citat:
Peca_zvucnici:

Ja ne nameravam da pravim bilo kakve drastične izmene kao oni što su radili, već samo ove koje sam naveo smatrajući da to ne bi trebalo da bude previše problematično, pa ako neko od vas vidi da bi ovo moglo ukratko da se razmotri neka se javi.

Mislis ovako nesto:

ili

Samo da se trandze zamene onima iz atx-a,na ulaz stavi filter i na izlaz stave diode,kondenzatori i prigusnica...
I mozda na ulaz neki elko od 400v?Za drugu semu bi trebalo domotati pobudne namotaje na atx trafo.Ili mozda da se upravljacki trafo premota(moze i zamena za toroid T1 u prvoj semi)?

A evo i originalne seme da ne bi trazili:

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 21.08.2012. u 14:23 GMT+1]
[ APEXaudio @ 21.08.2012. 13:50 ] @
Imam na servisu jedan SMPS iz cetvorokanalnog audio pojacala. SMPS je snage 6KW sa PFC koji koristi ETD59 jezgro, mozda uskoro tako nesto postane i DIY projekat.
Elektroliti na slici su za filtraciju izlaznog napona (+/-130V DC), ulazni napon filtrira samo jedan elektrolit 3300uF/400V.
[ macolakg @ 21.08.2012. 14:06 ] @
Najbitnije opaske iz mog prethodnog posta su vezane za bezbednost koriscenja takvih naprava.

Nisam primetio prisustvo besmislenog 10n, inace bih reagovao ranije.
[ macolakg @ 21.08.2012. 14:13 ] @
@APEXaudio

Zasto da ne.

Snazna LLC ZVS naprava.

I nju su napravili ljudi poput nas, jedino nezgodno za DIY je PCB.

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 21.08.2012. 14:20 ] @
Citat:
APEXaudio:
ulazni napon filtrira samo jedan elektrolit 3300uF/400V.

U bre pa koliki je taj elko
[ macolakg @ 21.08.2012. 15:06 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Citat:
APEXaudio:
ulazni napon filtrira samo jedan elektrolit 3300uF/400V.

U bre pa koliki je taj elko :)



Nije to neka posebna vrednost za tu snagu.

Tako mala vrednost za 6KW je zato sto radi posle PFC-a, inace bi trebalo bar 500uF/A za talasnost od 10%.

Bez PFC bi trebalo da bude bar 15000uF/400V za istu talasnost, a zbog velikih udarnih struja bi sprava izasla van opsega mogucnosti mreznog prikljucka za 230VAC.

Ovako sa PFC je na ivici tih mogucnosti, ali ipak moze (jedva, jer kod nas su zakonske granice limitatora 25A po fazi).

Samo malo iznad te snage i postaje neophodno napajanje sa sve tri faze ili makar medjufazno, sto znacajno povecava komplikovanost uredjaja zbog granice probojnog napona Elko koja se "vrti" oko 450-500VDC najvise, a ispravljen medjufani ili trofazni napon ima iznad 560VDC (jbg. za malo).

Za trofazno napajanje, vec postaje neminovnost koriscenje dva Elko na red, sa svim pratecim manama takvog spoja (gabariti, prepolovljavanje nominalnog kapaciteta, simetrisanje napona...).

Pozdrav
[ macolakg @ 21.08.2012. 15:27 ] @
Evo jedne fotke o potencijalu jezgra ETD59/N87:
[ macolakg @ 21.08.2012. 17:08 ] @
Evo i jednog pdf koji simbolicno prikazuje ispravan nacin razvodjenja PCB kod half-bridge na primarnoj strani.

Dvostruke i trostruke linije ukazuju na relativnu sirinu potrebne pcb, prema vaznosti toka vecih struja.

Sam crtez ukazuje na potrebne prikljucne tacke kriticnih vodova (svi Elko, blok kondenzatori, veze IC-sorsovi mosfeta, boost dioda, blok kondenzatori za primar trafoa...).

Sami blok kondenzatori za primar, ako su veoma blizu mosfeta, su ujedno i odlican decoupling za njih, pa nema potrebe ni za kakvim snubber kolom.
Takodje i 400V elko treba sto vise pribliziti mosfetima.
Na 400V Elko se bas onako kako sam nacrtao dovodi napajanje sa greca, tako je najmanji ripple iz mreze (pravo na njegove noge, i sa tih vodova ni u kom slucaju ne izvlaciti druge pcb).

Radoznali se mogu i pozabaviti utvrdjivanjem padova napona (pulsirajuci DC) na vodovima od greca do 400V Elko kada je SMPS prosecno operecen, i neobicno ce se iznenaditi rezultatom :-) (moze dostici i vise od 20Vpp !).

Takodje pravo sa nogu 400V Elko, DRUGOM pcb voditi na polumost.

Sami vodovi do primara i nisu toliko kriticni, jer ce predstavljati malu dodatnu rasipnu induktivnost primara (koja inace neminovno postoji), samo ih treba drzati podalje od vodova za gejtove, a posebno dalje od veza IC-sorsovi mosfeta.

Sve bas kako je nacrtano.

I ne znam sto ste navalili na diodu BA159, kada ima trr>300nS, dok UF4007 ima <75nS, i cena se nebitno razlikuje?

Za boost diodu je pozeljno sto manje trr i sto manji zaporni kapacitet, da se ne bi spajkovi recoverry (cak do 1A) struje kod uzlazne tranzicije polumosta "uvaljivali" IC kolu, odnosno njegovom Elko (kao na slici, zato je veza bas takva).

Inace praktikujem da boost diodi dodam serijskih par ohm, cim se znacajno povecava vek boost Elko i Elko za napajanje IC.

Pozdrav
[ APEXaudio @ 21.08.2012. 17:57 ] @
Citat:
macolakg:
@APEXaudio

Zasto da ne.

Snazna LLC ZVS naprava.

I nju su napravili ljudi poput nas, jedino nezgodno za DIY je PCB.

Pozdrav

PCB bi mogao da se redizajnira za DIY tako sto bi 'energetika' ostala na osnovnoj jednoslojnoj PCB ('motherboard-u'), a 'fina' elektronika spakovala na pomocnoj PCB...
[ macolakg @ 21.08.2012. 18:40 ] @
@APEXaudio

Svakako.
Moglo bi to fino da ispadne, jedino bi valjalo bakarnim zicama "ojacati" visokostrujne delove PCB, jer se u postojecem koristi znatno deblji bakarni sloj i verovatno bar dva sloja za vece struje.

Pozz
[ APEXaudio @ 21.08.2012. 20:57 ] @
Evo jednog SMPS-a iz Tajlanda, slicno napajanje je nekad ugradjivala Engleska firma 'Chevin'...
[ macolakg @ 21.08.2012. 21:26 ] @
@APEXaudio

Takodje je i Sony radio nesto slicno na par modela.

---------------------------------------------------

Inace, ovim poslednjim postom ste dali izvrstan odgovor na pitanje @Peca_zvucnici oko elektronskog trafoa za halogene sijalice.

Ovo mu je veoma slican sklop, moze iz ovoga nesto nauciti.

Pozdrav
[ milan_obr @ 21.08.2012. 21:36 ] @
Pozdrav Kolegama.

Smps šema 6KW i šema 1,2 KW, ne sadrže filtracione prigušnice ispred dioda.
Na fotografiji se ne vidi da li na elektrodama dioda ima feritnih perli.

Pitanja za g. @macolu:
- Zašto nema prigušnica?
- Zašto se ne postavlja kapacitivni razdelnik (2x1uF) za primar trafoa kod polumosta, u šemama gde su redno vezani elko?
Praktično, svaki elko ima u paraleli svoj blok C. (VF struja lakše ide kroz blok C, nego kroz elko)

@Mile "APEX"
Imate li šemu 6KW u višoj rezoluciji?

Milan.

[ APEXaudio @ 21.08.2012. 21:52 ] @
Citat:
macolakg:
@APEXaudio

Takodje je i Sony radio nesto slicno na par modela.

---------------------------------------------------

Inace, ovim poslednjim postom ste dali izvrstan odgovor na pitanje @Peca_zvucnici oko elektronskog trafoa za halogene sijalice.

Ovo mu je veoma slican sklop, moze iz ovoga nesto nauciti.

Pozdrav

Onda evo jos jedan slican sklop: klon Chevin-a sa 'Dalekog Istoka' :)
Imao sam na stolu originalnog Chevina i nije greska filtracija na sekundarnoj strani su bila dva MKP-a 10uF/100V.
[ milan_obr @ 21.08.2012. 22:17 ] @
Pozdrav Kolegama.
Greške na sec T2 i dijaku ZT1.
Milan.
[ aleksandara 93 @ 21.08.2012. 22:51 ] @
Izgleda nasao uzrok ali ne i gresku.

Na 1 i 4 pinu ic-a ima samo 8.5V a treba 15V.

Otpor je 27k 5W kao po semi, jedino ako ic vuce previse struje a otpor obara napon...

Sve ostalo ok.

Pozdrav!
[ macolakg @ 21.08.2012. 23:22 ] @
Evo, upravo je @APEXaudio postavio shemu jedne umetnicke konstrukcije rezonantnog pretvaraca, koji radi na desnom boku rezonanse i losije spregnutim trafoom snage.

Lep primerak za ucenje pravih "caka" pravljenja SMPS.

Konstrukcija jako lici na elektronske trafoe za halogenu rasvetu, a potpuno drugacije radi.
-----------------------------------------------------------------------------------------

Napravicu poredjenja ovog sklopa sto je postavio @APEXaudio i ona dva sklopa koje je postavio @aca.jevtic94.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prvi sklop (postavio @APEXaudio):

Vrsta samooscilujuceg rezonantnog pretvaraca, koji radi na desnom boku rezonanse (uocicete da su za celih 1.2KW serijski kondenzatori primara svega 400nF, setite se posta u kom sam opisao relacije primar-serijski kondenzator).

Samooscilovanje je izvedeno NAPONSKOM povratnom vezom sa kola koje je nalik snubber kolu. Takav SMPS se odlikuje relativno malom promenom frekvencije u zavisnosti od opterecenja i kada se ono povecava frekvencija blago opada.
Zahvaljujuci tome sto su serijski kondenzatori primara "natrimovani" da kolo primar-kondenzatori radi na desnom boku rezonantne krive, ovaj pretvarac ima struju primara blisku sinusnoj, a napon na primaru pravougaoni, mada blizi trapeznom.

Pretpostavljam da je primar namotan ili skroz do jezgra ili skroz spolja, a izmedju njega i sekundara snage se nalaze ostali namotaji.
Nisam taj pretvarac imao u rukama, ni razmotavao njegov trafo, ali vidim da @APEXaudio jeste, pa mozda moze vise reci o tome.
Na taj nacin je dobijena labavija sprega, i zbog toga izbegnuta prigusnica izmedju izlaznih ispravljackih dioda i izlaznih Elko.
U konkretnom slucaju i struja dioda ima priblizno sinusni oblik, i ne opterecuje primarnu stranu udarnim strujama punjenja Elko.
Ulogu poznate nam prigusnice (nas MPP toroid), preuzimaju rasipni induktiviteti trafoa (namerno izvedeni).

Najnizu frekvenciju oscilovanja (sto je ekstremno kriticno kod ovog pretvaraca) odredjuje RC clan vezan serujski sa primarom pobudnog trafoa: 470pF i 1K1 ( 2 komada od 2K2 paralelno).
Fakticki, trajanje jednog polutalasa je odredjeno konacnim punjenjem kondenzatora od 470pF, i malo zavisi od opterecenja.
Za razliku od pretvaraca koga cu sledeceg opisati (koje je postavio @aca.jevtic94, a sto su inace standardni elektronski trafoi za halogenu rasvetu), ovaj pretvarac moze oscilovati bez opterecenja. Dovoljan je jedan impuls iz diaka za start i on ce uspostaviti i odrzavati oscilovanje.
Da napon u praznom hodu ne bi postao previsok, ovde trafo nema toliko "labavu" spregu kao kod pravog LLC, i neophodni su mu bleeder otpornici na izlazima. Posledicno i struja u primaru nije bas sinusna, ali tezi tome.
Pretvarac predstavlja jednostavan i jevtin kompromis izmedju hard switching pretvaraca i ZVS LLC.
Primecuje se i zastita od starta kod preniskog napona mreze (zenerica 91V), ali na zalost nema zastitu ako je vec startovao a napon mreze postane prenizak.
Poboljsanje u odnosu na hard switching naprave je vidljivo, ali ne u tolikoj meri kao kod ZVS LLC.
Znacajno je jevtiniji za serijsku proizvodnju jer nema glomazno i skupo MPP filtersko jezgro, koje bi moralo da bude odgovarajucih gabarita za 1.2KW, ili umesto njega EI jezgro sa vazdusnim procepom velicine polovine trafoa snage.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Druga dva sklopa (postavio @aca.jevtic94):

Tipicna dva primerka hard switching pretvaraca, jednog sa STRUJNOM, drugog sa NAPONSKOM povratnom spregom. (odmah cete zapaziti veliki kapacitet kondenzatora serijski vezanih sa primarom, to je inace najbrza metoda razlikovanja vrste rada, hard switching i rezonantnog).

Prvi pretvarac ne moze odrzati uslov samooscilovanja u praznom hodu, i neophodno mu je izvesno opterecenje da bi radio.
Drugi moze raditi bez opterecenja, ali sa znacajnim gubicima u praznom hodu.
Prvi je predisponiran za termogena opterecenja zbog brzine narastanja struje u primaru pobudnog trafoa.
Takodje je predisponiran za rad sa bipolarnim tranzistorima zbog niskih baznih barijera u odnosu na gate treshold mosfeta (mada postoje slicne konstrukcije i sa mosfetima ali ne rade tako pouzdano).
Da bi radili kao napajanje za audio pojacavac, potrebno im je staviti izlaznu prigusnicu (MPP toroid) izmedju ispravljackih dioda i izlaznih Elko, ali kod prvog, MPP toroid se mota na granici zasicenja (manje navoja nego kod onih sto su na forumu u izradi), da bi struje baza porasle za krace vreme, dok je kod drugog isto pravilo kao za ove vec pravljene na forumu.

Kod prvog, uslov oscilovanja je postignut zasicenjem jezgra pobudnog trafoa, i njegov izbor je najkriticniji deo ovog pretvaraca.
Cilj je da se zasicenje jezgra pobudnog trafoa dogodi pre zasicenja jezgra trafoa snage (tu je katastrofalna greska staviti vece jezgro :-).
Pobudni trafo mora zbog toga raditi sa prilicno visokom temperaturom jezgra zbog vecih gubitaka u njemu.

Driver trafo iz ATX napajanja je na isti nacin napravljen (ima strujni namotaj, proporcionalno pobudjivanje baze), samo sto ima i dodatni primar za nadsinhronizaciju od strane PWM kola.

Inace, ATX i sklop sa prve slike koju je Aca postavio, na identican nacin odrzavaju uslov oscilovanja, samo sto se kod ATX trajanje polutalasa kontrolise nadsinhronizacijom pomocu dodatnog namotaja (bifilarni primar kojim upravlja par tranzistora vezanih za PWM kolo).
Sklop od Ace, sa druge slike radi sa NAPONSKOM povratnom vezom, ali uslov oscilovanja je odredjen konacnim punjenjem C3 i C4 u kolima baza i zasicenjem trafoa snage. Takodje je hard switching, i vaze sva pravila opterecenja kao i za skop sa Acine prve slike.

Osobine ovih pretvaraca su da im frekvencija veoma zavisi od opterecenja, i takodje je niza sto je opterecenje vece.
Sa malim opterecenjem dolaze do izrazaja gubici u jezgru trafoa snage zbog visoke frekvencije, a pri vecim opterecenjima gubici opet rastu zbog velike magnetne indukcije u trafou snage.
Najekonomicniji su sa srednjim opterecenjima, dok je prethodno opisani pretvarac (postavio APEXaudio) najekonomicniji pri vecim opterecenjima.

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Jedno naravoucenije:

Sto jednostavnije izgleda pretvarac, sve ga je teze dobro napraviti, jer uslove rada po pravilu diktiraju specificne komponente kao sto su driver trafo i izlazni trafo, koje su pazljivo "podesene" za pouzdan rad.

Cesto se do uspesne konstrukcije ovakvih stize sa kesicom tranzistora u kanti, i posle toga je tesko ponovljiv ako ne raspolazemo bas istim komponentama :-)

---------------------------------------------------------------------------

Nadam se da sam pocetnicima olaksao razumevanje rada za obe vrste pretvaraca, a iskusnijima doneo neki nov detalj...

Pozdrav

P.S.

Bavio sam se necim drugim u medjuvremenu i nisam video gomilu postova u medjuvremenu.
Cini mi se da sam video i par pitanja za mene. odgovoricu.

Objasnjenje pretvaraca sto je postavio @APEXaudio se odnosi na Tajlandski od 1,2KW.
Nisam video da je u medjuvremenu postavio jos toga.
[ macolakg @ 21.08.2012. 23:30 ] @
Citat:
milan_obr:
Pozdrav Kolegama.

Smps šema 6KW i šema 1,2 KW, ne sadrže filtracione prigušnice ispred dioda.
Na fotografiji se ne vidi da li na elektrodama dioda ima feritnih perli.

Pitanja za g. @macolu:
- Zašto nema prigušnica?
- Zašto se ne postavlja kapacitivni razdelnik (2x1uF) za primar trafoa kod polumosta, u šemama gde su redno vezani elko?
Praktično, svaki elko ima u paraleli svoj blok C. (VF struja lakše ide kroz blok C, nego kroz elko)


Milan.



Na ovo pitanje sam odgovorio u prethodnom postu. LLC rezonantni pretvaraci nemaju potrebe za izlaznim prigusnicama, jer struja dioda narasta od nule po sinusnom zakonu. Energija biva akumulirana u rasipnim induktivitetima trafoa (namerno izvedenim). To se zove "Integrated Magnetic Structure".

Pozdrav

P.S.

Zaboravio sam da dam odgovor u vezi kondenzatora serijskih sa primarom:

Za razliku od hard switching aplikacija, kod rezonantnog pretvaraca reaktansa kondenzatora je postavljena u preciznom odnosu prema kompleksnoj reaktansi preslikanoj na primar. Cilj je zadrzavanje na desnom boku rezonantne krive, a ni u kom slucaju ne sme doci do centra rezonanse ili na levi bok.

Svakako da ovi kondenzatori mogu biti vezani za +BUS, za - BUS ili za srednju tacku Elko.
Mala je razlika, ali ipak vazna: Kod rezonantnih pretvaraca tece kroz primar i te kondenzatore snazna reaktivna komponenta struje (jalova struja), koja se zatvara kroz jedan mosfet i njegovu internu diodu.
Izbegava se proticanje te struje kroz Elko, jer oni to tesko mogu izdrzati.
Kada bi se npr. kondenzatori razgranali ka + i ka - BUS, polovina te struje bi se zatvarala kroz mosfet i njegovu internu diodu, a druga polovina kroz Elko pa u istu tacku.

Moze i razgranavanje, ali onda je neophodno staviti blok kondenzator znatno veceg kapaciteta nego sto su rezonantni, paralelno samom Elko.


[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.08.2012. u 01:09 GMT+1]
[ macolakg @ 21.08.2012. 23:32 ] @
Citat:
milan_obr:
Pozdrav Kolegama.
Greške na sec T2 i dijaku ZT1.
Milan.


Tacno tako.
[ macolakg @ 21.08.2012. 23:37 ] @
Citat:
aleksandara 93:
Izgleda nasao uzrok ali ne i gresku.

Na 1 i 4 pinu ic-a ima samo 8.5V a treba 15V.

Otpor je 27k 5W kao po semi, jedino ako ic vuce previse struje a otpor obara napon...

Sve ostalo ok.

Pozdrav!


27K pruza i vise nego dovoljno struje za rad IR2153. Mozda ne valja kolo, ili je prevrnut Elko (boost, ili onaj za napajanje).


Valjda na 4. pinu treba 0V.
Da nisi mislio izmedju 1. i 4. pina?
Pozdrav
[ aleksandara 93 @ 22.08.2012. 08:30 ] @
Citat:
macolakg: 27K pruza i vise nego dovoljno struje za rad IR2153. Mozda ne valja kolo, ili je prevrnut Elko (boost, ili onaj za napajanje).


Valjda na 4. pinu treba 0V.
Da nisi mislio izmedju 1. i 4. pina?
Pozdrav


Otpornik je ok ali ako ic povuce vise struje on obara napon...

I da mislio sam izmedju 1 i 4, napajanje ic-a.

U napajanju elektroliti su lepo okrenuti, a mali boost isto tako...

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 09:12 ] @
E ovakva ja napajanja najvise volim
Bas su mali kond. na izlazu,svega 13,6uF po grani.Da li je to dovoljno?
I da zanima me na ovoj semi sta su K1B i K2B? Verovatno neki relej?
E gospodine Macola svaka Vam cast vidi se da imate znanja.
Uvek nam je dobrodosla takva pomoc.



[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 22.08.2012. u 13:24 GMT+1]
[ macolakg @ 22.08.2012. 12:00 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
E ovakva ja napajanja najvise volim ;)
Bas su mali kond. na izlazu,svega 13,6uF po grani.Da li je to dovoljno?
I da zanima me na ovoj semi sta su K1B i K2B? Verovatno neki relej?

Evo prepravljene seme:


Aco,
Hvala na podrsci!

Ne vidim nikakvu prepravku, verovatno si nehoticno postavio istu shemu?

C3 treba donjim krajem na masu, diak na gejtove DONJIH mosfeta, katoda UF4004 na drejn donjih mosfeta.

Samom napajanju je dovoljno 13u6, ali postoji ripple na radnoj ucestanosti konvertera, koja, posto je dosta iznad audio opsega ne moze da se cuje.

Sam pojacavac ima svoje Elko, koji poboljsavaju filtraciju, a na koje se racuna u upotrebi. 13u6 spasavaju te Elko od HF ripple struja pretvaraca.

---------------------------------------------------
K1B i K2B jesu 24VDC spulne od dva releja.
Ta metoda za soft start mi se uopste ne svidja (dobra ce biti za 110VAC).
Ako pretvarac iz nekog razloga ne startuje, Elko-i ce za nekoliko desetaka sekundi "napumpati" na DC BUS-u 650VDC i zavrsiti na plafonu :-).
Kroz mali grec, K1B i K2B, spoj gejta i A1 trijaka, ispravljac ce proraditi kao dubler napona, a rezultat toga znamo...

Za upotrebu na 230Vac treba pin 2 malog greca premestiti na vod koji ide sa prikljucka J4 i R403 povecati na 3-4K/5W.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovakvo napajanje volis, ali ga nije jednostavno napraviti :-).

Radna ucestanost je od ekstremno kriticnog znacaja, a veoma je diktirana osobinama driver trafoa i strogo definisanim osobinama trafoa snage (rasipna induktivnost, magnetizaciona induktivnost, njihov odnos tj. sprega).
Ovde nije dovoljan samo broj navoja sa seme, vec je veoma vazan nacin motanja.
Driver trafo T2 je tek problem! Od kriticne vaznosti su velicina i pemeabilnost jezgra.
Ovakav pretvarac kod malih promasaja u nacinu motanja i osobinama driver jezgra moze izgubiti pola snage ili pak pregoreti.
Kriva desnog boka rezonanse je veoma nelinearna i naglo prirasta kada se priblizavamo centru. Kada smo dosta udaljeni od centra rezonanse, pretvarac nece imati snage, ali ako se dovoljno priblizimo razvice punu snagu.
Medjutim, kako se priblizavamoo centru rezonanse, i veoma male promene ucestanosti izuzetno menjaju struju i napon primara. Dok smo dovoljno daleko, promena od 10KHz nece napraviti nista posebno znacajno, ali kada dodjemo do strmog dela krive, razlika od 1KHz nam moze znaciti unistenje pretvaraca ili uredjaja koji napaja (ako pretvarac uspe da prezivi neko vreme).
Ovakvi pretvaraci se podesavaju i pustaju u pogon iskljucivo sa laznim opterecenjem, i pri tom treba poceti od znacajno vece frekvencije nego sto je rezonansa primar-kondenzatori.
E sad, dodatnu nevolju stvara to sto rezonantna ucestanost primar-kondenzator nije fiksna, vec zavisi od izlaznog opterecenja, i to na takav nacin da veoma lako moze da "sklizne" ka centru rezonanse.
Polozaj na boku rezonanse treba pronaci sa maksimalnim mogucim opterecenjem, i tada Q faktor primar-kondenzatori NE SME biti veci od 1.2-1,3. Sve iznad toga zavrsava katastrofalno. Q faktor primar-kondenzatori, u najvecoj meri zavisi od NACINA motanja trafoa snage.

Pozdrav Aco

--------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------
Pocetnici treba da znaju sta znace na otpornicima oznake kao sto su 2203, 102 i slicno.

Kada je otpornik oznacen sa tri cifre, onda su prve dve brojevi, a treca broj nula (primer 102 = 10 i 00, dakle 1000 ohm, tj 1K), i radi se o otporniku sa tolerancijom od 5%.

Kada je otpornik oznacen sa cetiri cifre, onda su prve tri brojevi, a cetvrta je broj nula (primer 2203 = 220 i 000, dakle 220000 ohma, tj. 220K), i radi se o otporniku tolerancije 1% ili manje od toga.



[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.08.2012. u 13:21 GMT+1]
[ macolakg @ 22.08.2012. 12:19 ] @
Citat:
aleksandara 93:
Citat:
macolakg: 27K pruza i vise nego dovoljno struje za rad IR2153. Mozda ne valja kolo, ili je prevrnut Elko (boost, ili onaj za napajanje).


Valjda na 4. pinu treba 0V.
Da nisi mislio izmedju 1. i 4. pina?
Pozdrav


Otpornik je ok ali ako ic povuce vise struje on obara napon...

I da mislio sam izmedju 1 i 4, napajanje ic-a.

U napajanju elektroliti su lepo okrenuti, a mali boost isto tako...

Pozdrav!



Ic ce "povuci" vise struje ako:
-je neispravan,
-radi na prevelikoj frekvenciji (pogresna vrednost RT, Ct),
-postoji problem na nekom od gejtova mosfeta (proboj),
-preveliki Qg mosfeta (neki veoma snazni mosfeti ili dosta njih paralelno),
-ili zbog eventualne greske na PCB.
---------------------------------

Tipicna potrosnja takih IC je manja od 10mA za ucestanosti manje od 100KHz i mosfete sa Qg od stotinak- nC.

Ako je ucestanost veca, ili ako su stavljeni neki veoma snazni mosfeti, onda mu treba dovesti vise struje tj. smanjiti vrednost onom otporu od 27K.

Izvadis mosfete, pa bez njih izmeris napon napajanja kola (tako znas da li je kolo).
Proveris vrednosti Rt i CT, a i mosfete kad su vec skinuti.

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 12:24 ] @
Postavicu ispravnu semu uskoro samo da nacrtam,mozda se u ovom smps-u okidaju prvo gornji mosfetovi?Ali je malo cudno jer u svim ostalim ide na donje.
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 12:46 ] @
Evo seme:
[ macolakg @ 22.08.2012. 13:03 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Postavicu ispravnu semu uskoro samo da nacrtam,mozda se u ovom smps-u okidaju prvo gornji mosfetovi?Ali je malo cudno jer u svim ostalim ide na donje.



Nece moci gornji mosfeti, u tom slucaju bi imao samo jednu sansu za start, dok se napune 4 x 100n i nikad vise, a ako ne proradi od prvog impulsa diaka (sto zavisi od opterecenja sekundara), onda ce zauvek da ostane tako pasivan.
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Mislim da je daleko bolje obraditi onu Tajlandsku shemu od 1.2KW. Ispravna je vec onako kako stoji, samo bih izbacio onu gomilu Elko na DC BUS i ostavio dva od 330u/400, izbacio bih prekidac za dubler kod rada na 110VAC (onaj koji ide sa naizmenicne strane greca na srednji kraj mreznih Elko, kod nas nema potrebe za njim), takodje bih izbacio ona dva otpornika od 100K/2W koji simetrisu Elko, jer vise nece biti potrebe za njima. Praznjenje Elko je obezbedjeno samim radom pretvaraca, a ako ne startuje onda startnim kolom do 90-tak V.

Takodje, kod ovog pretvaraca postoje prilicno dobri podaci za oba trafoa (osim nacina motanja trafoa snage), i frekvencija vise zavisi od R i C nego od osobina jezgra driver trafoa, sto povecava sanse za uspesno pravljenje.
Takodje bih umesto 1N4148 u gejtovima, stavio zenericu 15V/1W.

Pravila za sekundare su takva da se dobija oko 6,2V po navoju.
To pravilo ne vazi za primar. Na njemu ce biti izmedju 7-8V po navoju.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Moze se isti sklop napraviti i za manju snagu, samo treba smanjiti broj mosfeta i napraviti manji trafo snage.
Trafo snage moze biti problem, ali vredi pokusati sa takvim nacinom motanja da primar bude na jednoj polovini srednjeg stuba, a svi sekundari na drugoj polovini (kao za LLC, sto ovaj konverter i jeste), pri cemu sekundare snage postaviti najudaljenije od primara (izmedju se namotaju pomocni sekundari kao svojevrsna pregrada).
Svakako bi trebalo smanjiti vrednost kondenzatora serijskih sa primarom i "doterati" im vrednost na bok rezonanse tako da pri punom opterecenju na primaru napon ne bude veci od 1.2 x Vcc/2, odnosno najvise oko 195V.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Pozdrav
[ macolakg @ 22.08.2012. 13:06 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Evo seme:


Ovo je ok.

Ipak preporucujem onu Tajlandsku (objasnio sam zasto).
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 13:11 ] @
OK sad cu ja da postavim ono na nase mere :)

[ milan_obr @ 22.08.2012. 13:13 ] @
Pozdrav Kolegama.

Na prethodnoj šemi, Chevin SMPS (@aca.jevtic94), treba zameniti krajeve primara pobudnog trafoa
da bi se dobila pozitivna povratna sprega, kao uslov za oscilovanje.

Milan.
[ macolakg @ 22.08.2012. 13:24 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
OK sad cu ja da postavim ono na nase mere :)


Ok.

Mali dodatak na sve:

Rad oba pomenuta pretvaraca pociva na istom principu.
I ovaj drugi moze imati samo blok kondenzatore u filtraciji, ako na samom pojacavacu postoje dovoljno veliki Elko (bar po 1000uF).

Ipak ne skodi staviti Elko i na sam pretvarac (tako se dobija mogucnost da pojacavac ne mora biti bas blizu pretvaraca).

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Uspesno pravljenje ovog pretvaraca je vise od pola posla "uvezbavanja" za pravi stabilisani ZVS LLC.

Ko ovo savlada, samo jos malo toga mu treba da potpuno razume i projektuje stabilisani ZVS LLC. :-)

Naravno, pod savladavanjem podrazumevam da neko napravi ovakav sa drugacijom snagom od prilozenog, ne samo da iskopira postojeci.

Pozdrav
[ macolakg @ 22.08.2012. 13:28 ] @
Citat:
milan_obr:
Pozdrav Kolegama.

Na prethodnoj šemi, Chevin SMPS (@aca.jevtic94), treba zameniti krajeve primara pobudnog trafoa
da bi se dobila pozitivna povratna sprega, kao uslov za oscilovanje.

Milan.


Izvrsno zapazanje!

Nisam dovoljno pazljivo pogledao :-).

Hvala na pomoci!

Aca je napravio grescicu u crtanju, ali ispravice on to...

Veliki pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 13:31 ] @
Naravno,prepravio sam.....
[ macolakg @ 22.08.2012. 13:47 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Naravno..


Aco,

Sve pohvale za zalaganje!

Ovo sto sada radis se bitno razlikuje (na bolje) od naseg prvog kontakta.

Napredak je ocigledan i raduje me to.

Mislim da ce za tebe biti pravi izazov da napravis bas ovaj sa Tajlanda.
Stekao bi neprocenjivo iskustvo i nova znanja.

Posla toga ce ti hard switching biti "macji kasalj".

A ja cu maksimalno pomoci.

Tu je i gospodin @milan_obr, sa izuzetnim okom za detalje.
Nas cenjeni emiSar.
I jos mnogo drugih cija imena sam propustio, a unapred im se izvinjavam.

Jedini uslov je da nista ne bude na PP, vec ovde, na forumu.
Vec mi se vise njih tako obratilo, i odlucio sam da vise nikakve opsirnije savete ne dajem na PP, jer tako ostali gube priliku da uce.

Veliki pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.08.2012. u 23:03 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 13:55 ] @
E moram to probati da uradim ali kad budem imao vremena i novca ILI delova,ALI ce biti uradjen ;) (Ovaj Tajlandski)
U svakom slucaju hvala na podrsci.

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 22.08.2012. u 15:11 GMT+1]
[ aleksandara 93 @ 22.08.2012. 15:25 ] @
Citat:
macolakg: Ic ce "povuci" vise struje ako:
-je neispravan,
-radi na prevelikoj frekvenciji (pogresna vrednost RT, Ct),
-postoji problem na nekom od gejtova mosfeta (proboj),
-preveliki Qg mosfeta (neki veoma snazni mosfeti ili dosta njih paralelno),
-ili zbog eventualne greske na PCB.


Upravo to sam i pokusavao da kazem...

Skinuo mosfete ispravni su...

Probao bez njih izmedju 1 i 4 na ir 16VDC.

Sada merim i posle greca imam 230VDC i to je zbog redno vezane sijalce...

Glupo pitanje, da li smps u mirnom radu (bez opterecenja) ima potrosnju struje toliko da sijalica obori napon?

Pitam ovo jer vise ne znam vise sta da pomislim...

Pozdrav!

[ macolakg @ 22.08.2012. 15:34 ] @
Za one koji bi da "zagrizu" oblast rezonantnih pretvaraca:

Kako poceti sa rezonantnim nestabilisanim pretvaracima?
--------------------------------------------

Neki od vas imaju vec dovoljno preduslova.
Osciloskop je neophodan instrument za ovu oblast (bolje dvokanalni ako se moze).
Osciloskop ne mora biti "brzi" od 10-20MHz, a za ove aplikacije je u prednosti analogni osciloskop.
Podesiv stabilisani ispravljac od 0-30tak volti (moze i fiksnih 24V) verovatno ima vecina od vas, pozeljno je da moze "dati" bar 2A i da ima ogranicenje struje.

-----------------------------------------------------------------------

Pravilo se ovde puno toga sa IR2153, i za one, u prethodnim postovima pominjane pretvarace (Tajlandski i Chevin), taj IC se moze glatko upotrebiti umesto samoscilujuceg stepena sa driver trafoom.

Prakticno, veliki broj vas vec ima sklopljen hard switching pretvarac za pojacalo, vec dugo razradjivan u ovoj temi.
To je dovoljan sklop, koji uz male modifikacije moze posluziti kao sklop za prototipovanje rezonantnog nestabilisanog pretvaraca.

IR2153 ce tesko moci da da dovoljno drive struje za cetiri IRFP460, ali u rezonantnom modu moze bez problema "gurati" dva komada, sto je dovoljno za >500W snage.

Treba napraviti posebno napajanje od 12V za IR2153, staviti mu helikoidni trimer umesto Rt sa 1k na red radi bezbednosti IC, vrednost trimera i Ct odabrati za opseg promene frekvencije u rasponu od 50-200KHz otprilike. (videti tabelu iz njegovog data-sh.).

Jezgara iz ATX-a vec imamo :-)

Pretvarac cemo NAPAJATI SA +24VDC umesto sa +325VDC. Tako se bezbedno mozemo "igrati" bez stradanja bilo koje komponente, a mozemo i osciloskop prikljuciti bilo gde.

Tehnike "olabavljivanja" sprege primar-sekundari sam vec postavio ovde: http://www.elitesecurity.org/p3124939

Posto je kod jezgara iz ATX kratak srednji stub, nije lako olabaviti spregu, stoga preporucujem tehnike sa slika: http://217.26.67.168/uploads/3/1/3124939/hi_Ae_low_Ie_1.JPG ili http://217.26.67.168/uploads/3/1/3124939/hi_Ae_low_Ie_3.JPG

Onima koji imaju sa cim da izmere induktivitet, posao ce biti puno laksi: Odnos sprege primar sekundar, tj. rasipnog i magnetizacionog induktiviteta primara treba da bude u granicama od 1:5 do 1:6. (metod merenja mozete naci na internetu)

Za broj namotaja primara se treba drzati sledeceg pravila N[navoja] = Ue6[V] / 4.4 x f[Hz] x dB[T] x Ae[mm^2] (sinusni oblik struje kroz primar).
Dobijen broj navoja treba pomnoziti sa faktorom 1,3 zbog osobina rezonantnog rada (napon primara moze biti veci od napona napajanja, a ciljna granica je max 1,2 x Vcc/2).

Magnetnu indukciju birati izmedju 0,1 i 0,2T (stariji trafo E33 0,1T, onaj manji E28 moze do 0,2T, tako oba mogu raditi na 100KHz).
Kod onih pretvaraca koji su vec radili na 100KHz (mali trafo), mozemo "provaliti" kojom ga je magnetnom indukcijom proizvodjac opterecivao (i ne treba bezati od toga jer oni znaju koji su materijal jezgra upotebili, mada je bolje da bude malo manja jer ne koristimo forsirano hladjenje).

Izbrojacemo njegov broj navoja primara i izracunati poprecni presek srednjeg stuba jezgra. Sledi (posto je radio u hard sw. rezimu, tj sa testerastim oblikom struje): dB[T]= U[V]e6 / 4 x f[Hz] x N x Ae[mm^2].

Tako mozemo naci magnetnu indukciju bilo kog trafoa ako znamo frekvenciju pretvaraca, s' tim sto se ta magnetna indukcija moze koristiti za tu frekvenciju, a ako zelimo visu frekvenciju, magnetnu indukciju treba smanjiti. (postavio sam vec dovoljno dobrih linkova za literaturu oko toga, i nasiroko objasnio medjusobne veze, a ne pada mi na pamet da nesto pisem po pet puta, jednostavno vracajte se unazad po postovima pa cete naci).

U nasem sadasnjem slucaju AC napon primara je 12V (24V/2). sekundar cemo namotati istim brojem navoja kao primar (za pocetak), i staviti mu grec od nekih brzih dioda (dovoljno je da budu za par ampera) sa Elko od oko 100uF iza (za eksperiment je lakse nego bifilarni namotaj, jer se moze lako domotavati i odmotavati rukom, radi se o svega nekoliko navoja).
Izlaz pretvaraca cemo opteretiti npr. sa 22ohm 5W.

Postavicemo frekvenciju IR2153 na oko 100KHz, i igranje moze da pocne...



Nastavak sledi kada se vratim sa terena........
[ macolakg @ 22.08.2012. 15:40 ] @
Citat:
aleksandara 93:
Citat:
macolakg: Ic ce "povuci" vise struje ako:
-je neispravan,
-radi na prevelikoj frekvenciji (pogresna vrednost RT, Ct),
-postoji problem na nekom od gejtova mosfeta (proboj),
-preveliki Qg mosfeta (neki veoma snazni mosfeti ili dosta njih paralelno),
-ili zbog eventualne greske na PCB.


Upravo to sam i pokusavao da kazem...

Skinuo mosfete ispravni su...

Probao bez njih izmedju 1 i 4 na ir 16VDC.

Sada merim i posle greca imam 230VDC i to je zbog redno vezane sijalce...

Glupo pitanje, da li smps u mirnom radu (bez opterecenja) ima potrosnju struje toliko da sijalica obori napon?

Pitam ovo jer vise ne znam vise sta da pomislim...

Pozdrav!




Molim te budi veoma precizan.

Ne mogu odavde videti sta je i kako povezano!

Sta podrazumevas pod "radom bez opterecenja"?
Sa trafoom - bez trafoa?
Koja je frekvencija?
Sta je na gejtovima?
Koji mosfeti?....
--------------------------
Moram sada ici na teren. Veceras cu ti odgovoriti.
U medjuvremenu me moras opsirno snabdeti podacima...
Ne stedi reci.

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.08.2012. u 16:52 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 16:28 ] @
He ja vec pola delova nabavio za "tajlandski"....













Gospodine Macola zanima me kako da namotam ovaj "glavni" trafo?
Gledao sam one Vase slike i zanima me da li pola primara ide na srednji stub a pola na oba ili nekako drugacije?
I moze li ovaj pretvarac za manju snagu tipa 500W?
Koji mosfetovi ce moci za tu snagu(po mogucstvu neki jeftiniji tipa IRF740,IRF840 i sl...),i koliko njih?


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 22.08.2012. u 17:47 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 19:11 ] @
Citat:
Sada merim i posle greca imam 230VDC i to je zbog redno vezane sijalice...

Ako je bez mosfetova znaci samo ic nikako ne moze biti 230v dc ocigledno negde nesto vuce (osim IC).Koje je snage sijalica?
Otkaci i IC pa imeri napon na mreznom elkou..
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 19:16 ] @
Citat:
macolakg:
IR2153 ce tesko moci da da dovoljno drive struje za cetiri IRFP460, ali u rezonantnom modu moze bez problema "gurati" dva komada, sto je dovoljno za >500W snage.

Da se tu staviti ovako nesto:
[ aleksandara 93 @ 22.08.2012. 19:21 ] @
@macolakg

Mislio sam na kompletan smps sa ic, 2 mosfeta IRFP460 i 2 trafoa ali bez ikakvog opterecenja posle kondova...

A frekfencija ne znam koja je 560pF je blok, a na gejtovima redno vezani 15R i ba158 a paralelno njima 27R ima sema par postova unazad (mojih).

@aca.jevtic94

Za toliko bi trebalo da znam, naveo sam napon za kompletan smps.

100W je sijalica

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 19:26 ] @
Aha koje snage je sijalica i da li si izbacio onaj kond od 10n 1kV?
[ 44250 @ 22.08.2012. 21:23 ] @
bravo za TOP! :)
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 21:26 ] @
Hvala,hvala....
[ macolakg @ 22.08.2012. 21:29 ] @
Evo stigoh ponovo.

Prvo da se u ime svih zahvalim Dr. Bori jagodicu (10XB) sto nas je postavio u top teme!

Hvala Dr. Boro!
[ aca.jevtic94 @ 22.08.2012. 21:30 ] @
Takodje se zahvaljujem....
Inace g. macolakg pogledajte moje pitanje
[ macolakg @ 22.08.2012. 21:58 ] @
@aca.jevtic94

Ovaj trafo mi lici na E42/21/20 onako odokativno. A posto je verovatno iz TV-a, materijal je N27 ili slican.

Njega bismo mogli pogurati na oko 70-80KHz, sto bi sa vrucim jezgrom moglo izneti blizu, a mozda i celih 500W.

Polako, doci cemo na to.

Pozdrav
[ macolakg @ 22.08.2012. 22:00 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Takodje se zahvaljujem....
Inace g. macolakg pogledajte moje pitanje


Nema potrebe za persiranjem, i to vazi za sve forumase.

Svi smo mi ovde na neki nacin prijatelji.
[ macolakg @ 22.08.2012. 22:08 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Citat:
macolakg:
IR2153 ce tesko moci da da dovoljno drive struje za cetiri IRFP460, ali u rezonantnom modu moze bez problema "gurati" dva komada, sto je dovoljno za >500W snage.

Da se tu staviti ovako nesto:


Moze se "nabildovati" svaki driver, na slican nacin, osim sto u nasem slucaju imamo jedno "lebdece" napajanje (za gejt gornjeg mosfeta) koje "skakuce" od 0 do 325V+15V. (pinovi 8, 7, 6)

Potrebna je izvesna modifikacija, a mislim da si se vec setio kako.

Pozdrav
[ macolakg @ 22.08.2012. 22:36 ] @
Citat:
aleksandara 93:
@macolakg

Mislio sam na kompletan smps sa ic, 2 mosfeta IRFP460 i 2 trafoa ali bez ikakvog opterecenja posle kondova...

A frekfencija ne znam koja je 560pF je blok, a na gejtovima redno vezani 15R i ba158 a paralelno njima 27R ima sema par postova unazad (mojih).

@aca.jevtic94

Za toliko bi trebalo da znam, naveo sam napon za kompletan smps.

100W je sijalica

Pozdrav!


Dobro sam zapazio skrtost na recima :-)
Mala sala.

Kako da znam frekvenciju bez vrednosti otpornika izmedju 2. i 3. nozice IR2153?

Ali ti ces je lako izracunati.

Evo kako: www.irf.com/product-info/datasheets/data/ir2153.pdf

Na trecoj stranici ovog dokumenta postoji tabela kojom se moze odrediti frekvencija na osnovu vrednosti Rt i Ct.

Rt je onaj otpornik koji je spojen izmedju 2. i 3. noge IR2153.
Ct je onaj kondenzator (560pF kod tebe) koji je vezan sa 3. pina ka 4. pinu.

Potreban mi je podatak o frekvenciji.

Postavi ga pa cemo napredovati dalje i otkricemo u cemu je "kvaka".

Pozdrav

P.S.

Ako su zakaceni trafoi, izvesna potrosnja pretvaraca je normalna pojava. Kroz primare oba transformatora protice magnetizaciona struja. Zbog proticanja te struje trosi se izvesna snaga iz mreze cak i u praznom hodu.
To je reaktivna snaga ciji se jedan deo vraca nazad u Elko za +325VDC kroz interne (body) diode mosfeta, jedan deo se potrosi na padu napona na istim diodama zavrsivsi kao toplota u mosfetima, jedan deo se pretvori u toplotu zbog histerezisnih gubitaka u jezgru, termogenih gubitaka u namotaju...itd.

Dakle potrosnja je neminovna pojava i u praznom hodu, sa dva trafoa prilicno vidljiva.

Nego, cini mi se da je sporan napon napajanja kola, ako se dobro secam?

Prvo treba to rascistiti.

Cekam podatak o frekvenciji...

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.08.2012. u 23:51 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.08.2012. u 23:51 GMT+1]
[ aleksandara 93 @ 23.08.2012. 00:36 ] @
@macolakg

Ma nisam skrt nego lupam glavu od sprave koja ima par delova a radio sa spravama i 10X vise delova....

Zaboravio sam napisati da sam bio sklonio juce blokove paralelno sa primarima i da je se napon na ic-u povecao na 11-11.5V, a malopre mi je imenjak napisao da ih sklonim-dobro razmisljas.

Isto tako dok su bili tu mosfeti su bez hladnjaka i posle 10-tak sekundi rada su se zagrejali ne mnogo ali dovoljno da stavim hladnjak, posle sklanjanja blokova mosfeti se uopste ne greju tako da taj blok samo smeta.

Sve vreme pokusavam da pitam da li sprava u praznom hodu trosi toliko struju koliko treba sijalici da obori napon i da ic ne moze da odradi posao-i jeste tako, ukljucio bez i napajanje ic-a 14VDC malo se greje ali vise njegov otpornik za napajanje a napona na sekundaru ima stalno, mozda se poveca 0.2-3V po iskljucenju.

Na kojoj frekfenciji radi, Ct=560pF Rt=39k gledano na tablici 40-50kHz.

E sada unimer je mozda poceo da lose meri (upalila se baterija) ili je napon posle elektrolita ukupan 32VDC (izmedju + i -), a znam da cim se upali ne mogu da merim sa njim tako da sutra po novu bateriju pa cu onda biti siguran.

Iz radoznalosti da li je moguce da je takav trafo tj sa takvim naponom?

Pozdrav!
[ macolakg @ 23.08.2012. 01:20 ] @
@aleksandara 93

Zasto ne bi bilo moguce, ne znam nikakve podatke o tim transformatorima koje si stavio.

Drago mi je da si otkrio koren problema sa IC.

U jednom od prethodnih postova sam podrobno opisao stetno dejstvo kondenzatora paralelovanog primaru kod hard switching naprava.

Tako nesto moze biti korisno samo kod rezonantnih pretvaraca (i to kod odredjenih vrsta istih).

Sutra cemo razmotriti to oko trafoa.

Pozdrav
[ aleksandara 93 @ 23.08.2012. 02:24 ] @
Onda mozda unimer i ne laze...

Nije bilo nikakvog problema sa smps-om samo sijalica obori napon i ic ne odradjuje pwm...

Bas zbog tog posta sam ja i sklonio blokove, oni su ustvari opterecivali vise mosfete tako da je kroz njih prolazila veca struja-grejanje i samim tim trosili vise struju iz mreze-sijalica obara napon pa zbog toga je se napon povecao kad sam ih sklonio.

Pozdrav!
[ emiSAr @ 23.08.2012. 08:15 ] @
Pozdrav za sve, sve pohvale @macolakg na izvrsnom uvodjenju omladine u svijet SMPS.
Za one koji su na semi koju je postova @APEXaudio vidjeli oznake zica za motanje oznacene kao SWG
evo konverziona tabela u metricke mjere:
http://www.clag.org.uk/swg.html
Onaj znak u obliku kvadratica ispred oznake SWG odnosi se na p r e s j e k (povrsinu) date
zice, a isti se formira u zavisnosti od radne frekvencije od vise tanjih zica ili Cu folije potrebne
debljine.-
pOz
[ aleksandara 93 @ 23.08.2012. 08:36 ] @
Nije do unimera, napon nije ni simetrican tj. jedna grana ima 18.5 druga 13.5VDC...

Izmerio na sekundaru pre dioda i trafo ima 2X27VAC ali na skroz drugim izvodima, ne na 1 i 2 nego na 5 i 6 izvodu.

Naravno oba trafo-a su skroz isti sa naponima.

Sad se moraju prekinuti vodovi pa onda prespajanje, nije lepo na izgled ali ne moze drugacije...

Posto cu ja koristiti rednu vezu trafoa da li je potrebno i 2 prigusnice posle dioda?

Mislio sam da na jednoj stavim npr. + grana sa prvog i - grana sa drugog.

Evo u prilogu sema je tako odradjena...

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 23.08.2012. 08:47 ] @
Citat:
macolakg:
Potrebna je izvesna modifikacija, a mislim da si se vec setio kako.

Naravno da jesam....sema u prilgu


Citat:
aleksandara 93:Nije do unimera, napon nije ni simetrican tj. jedna grana ima 18.5 druga 13.5VDC...

Izmerio na sekundaru pre dioda i trafo ima 2X27VAC ali na skroz drugim izvodima, ne na 1 i 2 nego na 5 i 6 izvodu.

Naravno oba trafo-a su skroz isti sa naponima.

Sad se moraju prekinuti vodovi pa onda prespajanje, nije lepo na izgled ali ne moze drugacije...

Posto cu ja koristiti rednu vezu trafoa da li je potrebno i 2 prigusnice posle dioda?

Mislio sam da na jednoj stavim npr. + grana sa prvog i - grana sa drugog.

Evo u prilogu sema je tako odradjena...


Pa nije svaki trafo isto povezan pogledaj sta pise na prvim stranama.Pise da treba da pratis vodove na ATX napajanju za 12v i njih iskoristis a ne kao po toj semi....Nadamo se da ces to i uraditi....
I sa cime meris AC na trafou?

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.08.2012. u 13:16 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 23.08.2012. 12:56 ] @
A evo i moj pcb:
Plocica je univerzalna mogu i to220 i to218 kucista a i razni trafoi

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.08.2012. u 11:31 GMT+1]
[ aleksandara 93 @ 23.08.2012. 14:29 ] @
Citat:
aca.jevtic94: I sa cime meris AC na trafou?


Sta nece digitalc, nece ni moj probaj sa analognim

Moj je neki kineski i nije precizan ali skala stoji od 25 do 30VAC.

Citao sam da digitalni hoce da se zbune sa drugom frekfencijom pa posle ne mere tacno, pa ko ima malo kvalitetniji ne mora da proba...

Pozdrav!
[ yt1nvs @ 23.08.2012. 15:20 ] @
ovo mozda nije losa varijanta ali da se malo modifikuje?

http://320volt.com/700w-800w-900w-smps-sg3525-ir2110/
[ macolakg @ 23.08.2012. 15:57 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Citat:
macolakg:
Potrebna je izvesna modifikacija, a mislim da si se vec setio kako.

Naravno da jesam....sema u prilgu


Bice korisno i ostalima.


Bas tako Aco. Ispravno si se setio.

Samo je potrebno snaznije napajanje za IR2153 (sa sve pojacanih drivera) nego sto je sa 27K.

Ili manja vrednost otpora ili eksterno napajanje.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Npr. ja bih na izlaznom trafou namotao jedno pomocno sekundarce za napajanje IR2153, a samo bih start obezbedio kroz otpornik znatno vece vrednosti, a istovremeno znatno manje snage od tog 27K (ne volim stvari koje greju puno :-).

Kada pazljivije pogledas data-sh. od IR2153, na 4. strani ces naci potrosnju kola kada je u undervoltage uslovima (neposredno pre starta) i ona je tipicnih 75-150uA. Kolo nece startovati sve dok mu napajanje ne dostigne typ. 9V, a kada vec startuje, trosice tipicnih 10-20mA (zavisno od frekvencije i Qg mosfeta) i radice dok napon napajanja ne padne do typ. 8V.

Sta to znaci?

Umesto 27K cemo staviti otpornik: R = (325VDC-15VDC)/150uA , tj. 2,066 Megaohm (biramo prvu manju vrednost, dakle 1M8), i sada cemo kroz taj otpornik dobiti oko 172uA iz +325V, sto je i vise nego dovoljno za napajanje IR pre starta.

Po ukljucenju, taj otpornik nam puni 100uF na 1. nozici IR, za vreme od: t = (C x deltaU)/I .
Kolo ce trositi typ. 75uA, znaci preostaje nam oko 97uA za punjenje Elko od 100uF, potreban nam je korak od 0-9V (deltaU) da bi kolo dostiglo uslove starta prvi put. Sledi: t = (100uF x 9V)/ 97uA = 9,2 sekunde. To je poprilicno vreme i dosadno je za cekanje, pa cemo otpornik smanjiti na npr. 330K cim cemo dobiti oko 1 sekund, a otpornik nece bitno grejati (oko 0,32W discipacije, stavicemo 330K/1 do 2W).

---------------------------------------------------------------
Jedna indirektno povezana napomena: Kada na nekom nasem otporniku vlada velika razlika napona na njegovim krajevima (>150V), biramo snazniji zbog njegove vece DUZINE, cim se dobija sigurnija margina protiv varnicnog preskoka preko njegove spoljasnje strane kada su u vazduhu uslovi povisene vlaznosti (to vazi i za rastojanja na PCB, videti post gde sam pisao o sigurnim marginama: http://www.elitesecurity.org/p3155972).
----------------------------------------------------------------

Dakle, sada ce nam se po ukljucenju naprave Elko od 100uF napuniti od 0-9V za oko 1 sekundu. Kada se dostigne 9V kolo ce startovati (pretpostavimo najlosiji slucaj, da trosi 20mA) i praznice nam 100uF do 8V, kada ce ponovo preci u undervoltage stanje i smanjiti potrosnju na 75uA.

Sada cemo utvrditi koje vreme imamo na raspolaganju pri praznjenju 100uF od 9V do 8V (deltaU je 1V): t = (100uF x 1V)/ 20mA = 5 mS.
Ako nam pretvarac radi na npr. 40KHz, jedna njegova perioda iznosi 1/40KHz = 25uS. Sledi: 5mS/25uS = 200.

Dakle, IR3153 ce biti sposobno da isporuci citavih 200 perioda uspesne pobude mosfetima, za vreme dok nam se 100uF ne isprazni od 9V do 8V.
Ako imamo pomocno sekundarce sa koga dobijamo 12V 20-30mA (to se moze rukom namotati preko svega namotanog na trafou, jer zica za to moze biti 0,1-0,2mm), sa njega ce IR2153 preuzeti napajanje.
200 perioda je i vise nego dovoljno za to (realno je dovoljno 5-10 perioda).

Ako nam iz nekog razloga pretvarac ne startuje (proboj dioda na sekundarima, proboj namotaja, ili neki drugi problem), na pomocnom sekundarcetu nece biti dovoljno napajanja za IR, pa ce se pokusaj starta ponavljati na oko 70mS u trajanju od 5mS, a odnos ta dva vremena je 14 puta.
To se zove "hickup-mode", odn. stucajuci mod, koji jako povecava sanse prezivljavanja mosfeta u uslovima kratkog spoja ili preopterecenja izlaza.

Oni koji su vesti, ce taj pomocni sekundarcic ucesljati u izlazne sekundare (naravno uz odlicnu izolaciju zato sto je vezan za primarnu stranu), i tako dobiti tvrdu spregu sa sekundarima snage, pa ce reakcija na preopterecenje ili kratak spoj biti daleko bolja.

Svakako da mozemo oba prethodno opisana vremena kontrolisati vrednostima startup otpornika i velicinom Elko na IR2153 (ne manje od 1uF), tako da dobijemo sto kraci pokusaj starta (10-tak peioda), a sto duzu pauzu do ponovnog pokusaja (npr. 1000 perioda, veci otpornik za startup, max 1M8), gde ce nam u uslovima kratkog spoja na izlazu mosfeti veoma malo discipirati i preziveti.

Napomena: Boost Elko ne treba da bude veci od Elko za napajanje IR2153 (za f>30 KHz je dovoljno max 1uF, sa obaveznim 100n paralelno, ili jedan blok kond. od 0,47uF )

--------------------------------------------

Eto, iz jedne price ispade druga korisna prica iz koje se moze nauciti.

Pozdrav svima!
[ macolakg @ 23.08.2012. 16:19 ] @
@aleksandara 93

Prepusticu drugima savete za tvoj pretvarac, a ja cu se baviti najvise objasnjavanjem nekih principa rada i eventualnom korekcijom gresaka.

Nemam dovoljno vremena, a vidim da se razvila dobra saradnja izmedju tebe i imenjaka.

Ima dovoljno clanova sa znacajnim iskustvom koji ce ti pomoci.

Predlog za merenja na SMPS sa analognim multimetrom je i vise nego dobar.

Zbog strmih tranzicija i povelikih frekvencija, mnogi digitalni multimetri mogu pokazati vrlo nerealne vrednosti. To se moze dogoditi cak i "kazaljkasu" zbog ispravljacke diode unutra koja je zaduzena za AC opsege (imam obavezno jedan iz koga je ta dioda uklonjena, a sluzi mi sa merenje srednje vrednosti pulsirajuceg DC napona, sluzi mi i za dobro merenje stvarne srednje vrednosti kod faznog zaseka sa tiristorima), ali problem obicno nestaje kada udaljimo ruke od instrumenta i stavimo ga na neku kartonsku kutiju, da bi ga udaljili od okolnih masivnih metalnih predmeta (to su najekstremniji slucajevi, ali pomazu).

Pozdrav
[ APEXaudio @ 23.08.2012. 17:20 ] @
Evo kako izgleda originalni Chevin pobudni transformator.
Ova elektronika sa dva IGBT-a je za 2400W SMPS.
[ macolakg @ 23.08.2012. 17:54 ] @
Citat:
APEXaudio:
Evo kako izgleda originalni Chevin pobudni transformator.
Ova elektronika sa dva IGBT-a je za 2400W SMPS.


Odlicno!

Lepo se vidi oznaka materijala jezgra.

Jezgro je RM tipa, odokativnom procenom izgleda da je RM7 (naveci precnik je 20,5mm), materijal 3C85.

Materijal odgovara Epcosovom N67, a moze ga zameniti N87.

Jos samo da znamo broj navoja... :-)

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 23.08.2012. 19:11 ] @
@macolakg:
Jezgro je po dimenzije malo vece od etd49 ali ovo moje je EE da li ce moci?


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 25.08.2012. u 09:07 GMT+1]
[ macolakg @ 23.08.2012. 20:11 ] @
@aca.jevtic94

Citat:
macolakg:
@aca.jevtic94

Ovaj trafo mi lici na E42/21/20 onako odokativno. A posto je verovatno iz TV-a, materijal je N27 ili slican.

Njega bismo mogli pogurati na oko 70-80KHz, sto bi sa vrucim jezgrom moglo izneti blizu, a mozda i celih 500W.

Polako, doci cemo na to.

Pozdrav


Vec sam razmatrao to.
Izmeri dimenzije jedne polutke jezgra i vidi da li je to ono sto sam pretpostavio u citiranoj poruci, pa javi.

Ujedno ces saznati na koje se dimenzije odnose brojevi iz kataloga (uvek se misli na jednu polutku).

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 23.08.2012. 20:36 ] @
Jezgro je EE-55 i jeste iz tv-a.Dakle sta raditi kolika se snaga moze izvuci?
Uzgred namotao sam pobudni trafo za "tajlandski"...
@APEXaudio:
Moze slika pcb-a sa donje strane ili sema?


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.08.2012. u 22:15 GMT+1]
[ macolakg @ 23.08.2012. 21:11 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Jezgro je EE-55 i jeste iz tv-a.Dakle sta raditi kolika se snaga moze izvuci?
Uzgred namotao sam pobudni trafo za "tajlandski"...


Brate, ala ste skrti na recima...

Ubih se pisuci citave romane, pa mi nije tesko, a vi sve nesto nedoreceno :-)....

Gde su ti ostale dimenzije jezgra Aco?

Postoji vise vrsta E55.

Meri se obicno jedna polutka, ali treba naglasiti da li je tako izmereno.
[ aca.jevtic94 @ 23.08.2012. 21:16 ] @
Evo slika:


Jedna polutka se meri...

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.08.2012. u 22:27 GMT+1]
[ macolakg @ 23.08.2012. 22:01 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Evo slika:


Jedna polutka se meri...

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.08.2012. u 22:27 GMT+1]



Ovo je vec profi :-)

Radi se o Siemens ili Epcos-Tdk jezgru E55/28/21, dovoljno je reci dimenzije A, B i C.

Iz dimenzije A se deljenjem sa 6 dobija sirina bocnog stuba i sirina prozora za namotaje, deljenjem sa 3 sirina srednjeg stuba, a sa A/3 x C poprecni presek srednjeg stuba, visina prozora je C - A/6 .

Evo ovde mozes skinuti odlican besplatan alat za proracune sa feritima:
http://www.epcos.com/web/gener...s/Ferrites/Page,locale=en.html

Prilazem ti pdf sa data-sheet ovog jezgra.

Materijal je N27 (znam sta se upotrebljavalo u TV).

Evo i slicice obracunate snage za to jezgro, sa alatom za koji si dobio link.

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 23.08.2012. 22:09 ] @
Sta reci osim hvala....
[ macolakg @ 23.08.2012. 22:37 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Sta reci osim hvala....


Nema na cemu.

Link sa ovim alatom sam vec postavljao u nekim prethodnim postovima, ali ko to da trazi...

Alat uzima u obzir termicke osobine namotanog trafoa kada je u vertikalnom polozaju sa prirodnim hladjenjem, i "namesta" ih kada menjas radnu frekvenciju, takodje magnetnu indukciju i strujno opterecenje zice.

Jedino ne moze znati kako ces namotati trafo, pa zato postoji na njemu kalkulator skin efekta.

Kada jezgro onako bas dobro namotas pletenicom i uspes da ga popunis bakrom sa Fcu = 0,4, ovo sto daje alat je realna snaga trafoa.

Puno puta mu ja doskocim tako sto namotam trafo bakarnom trakom i dobijem Fcu cak 0,6-0,7, pa izvucem vise snage od te, a ujedno se resim skin efekta i znacajno se poboljsa hladjenje trafoa.

ETD i RM jezgra daju najvecu snagu prema poprecnom preseku stuba bas zbog bolje popune bakrom.
To je veoma vazan faktor.

Moze se koristiti i za slicna jezgra drugih proizvodjaca, samo sto geometrija jezgra i materijal treba da budu slicni nekom jezgru sa njegovog "spiska".

------------------------------------------------------------------
Evo i neke opste literature oko ferita: (pdf)
-------------------------------------------------------------------

Nema potrebe za zahvaljivanjem, nisam ja ovo postavio samo tebi :-)
mala sala

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 08:00 ] @
Eh da ne rekoste mi kako vam se cini onaj moj pcb?
[ APEXaudio @ 24.08.2012. 08:50 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Jezgro je EE-55 i jeste iz tv-a.Dakle sta raditi kolika se snaga moze izvuci?
Uzgred namotao sam pobudni trafo za "tajlandski"...
@APEXaudio:
Moze slika pcb-a sa donje strane ili sema?


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.08.2012. u 22:15 GMT+1]

Evo donje strane pcb-a. Seme Chevin SMPS napajanja nema osim njihovih klonova, ali je moguc reversni inzenjering, potrazicu transformator pa ako je neko raspolozen da razmotava... :)
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 09:32 ] @
Hvala,jos jedno pitanje ja cu probati da precrtam semu odavde ali me zanima da li je plocica kod Vas?
Pitam zbog vrednosti elemenata...
[ APEXaudio @ 24.08.2012. 09:51 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Hvala,jos jedno pitanje ja cu probati da precrtam semu odavde ali me zanima da li je plocica kod Vas?
Pitam zbog vrednosti elemenata...

Crne diode su UF4004, zenerice 15V, plavi kondenzatori 1nF i 330pF, imas jos i dva diaka, 33nF/250V... ostalo vidis i sam.
Jezgro pobudnog transformatora je precnika 6mm i nema rupu i sraf za podesavanje, ako budem imao vremena razmotacu ga...
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 10:25 ] @
Evo skinuo sam semu,ako mozete recite nam i broj navoja pa da krenemo u gradnju....
Proverite da li sam dobro spojio trafo.Jezgro je RM6.


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.08.2012. u 11:42 GMT+1]
[ APEXaudio @ 24.08.2012. 10:43 ] @
Tranzistori su IRG4PC40U
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 11:00 ] @
Ok hvala ako budete imali vremena vi nam recite i broj namotaja i ja krecem u gradnju.Da li se transformator spaja na + kao u ovim semama i kondenzatori redno njemu kojeg su kapaciteta? 4x100n? ili drugi?
[ APEXaudio @ 24.08.2012. 11:37 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Ok hvala ako budete imali vremena vi nam recite i broj namotaja i ja krecem u gradnju.Da li se transformator spaja na + kao u ovim semama i kondenzatori redno njemu kojeg su kapaciteta? 4x100n? ili drugi?

Potrebano je valjda prvo uraditi neki projekat pre gradnje, ja sam ove seme podelio informativno.
Pre samog projekta potrebne su sve moguce informacije i iskustva drugih u gradnji slicnih uredjaja.
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 16:08 ] @
Pa ovako ja bih najpre probao ovu Vasu semu sa IGBT-ovima,macolakg je rekao da ce nam pomoci oko svega sto treba,nisam ni mislio odmah da pocnem treba prvo videti kakva zica ide,kakvi transformatori,i td.,uglavnom polako i kad sve bude na okupu tek onda ce se graditi....
Citat:
APEXaudio: Tranzistori su IRG4PC40U
Ja videh na ploci pise IRGP440U pa sam zato mislio da su oni.... I pobudni transformator tj. jezgro da li se moze zameniti sa nekim koji ima nabavljiv i kod nas?
[ macolakg @ 24.08.2012. 16:29 ] @
@aca.jevtic94

Vidim da vam lepo ide.
Nesto sam u guzvi, pa ne mogu da ucestvujem.

Posluzi se onim Epcos alatom.

Materijal tog RM6 je (ono vidjeno na slici) 3C85, sto u potpunosti odgovara materijalima N67 i N87 od Epcos (beznacajna razlika Al).
Pomocu Epcos alatke pronadjes induktivitet sa njihovim RM6/N87 postavljanjem broja navoja koji otkrijes sa SMPS,
pa posle toga nadjes neko njihovo EE jezgro sa istim ili vecim precnikom srednjeg stuba i na osnovu prethodno nadjenog induktiviteta nadjes broj navoja za to jezgro (nabavljiva su u ITC i RETAM).

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 16:32 ] @
Citat:
macolakg:
@aca.jevtic94

Vidim da vam lepo ide.
Nesto sam u guzvi, pa ne mogu da ucestvujem.

Posluzi se onim Epcos alatom.

Materijal tog RM6 je (ono vidjeno na slici) 3C85, sto u potpunosti odgovara materijalima N67 i N87 od Epcos (beznacajna razlika Al).
Pomocu Epcos alatke pronadjes induktivitet sa njihovim RM6/N87 postavljanjem broja navoja koji otkrijes sa SMPS,
pa posle toga nadjes neko njihovo EE jezgro sa istim ili vecim precnikom srednjeg stuba i na osnovu prethodno nadjenog induktiviteta nadjes broj navoja za to jezgro (nabavljiva su u ITC i RETAM).

Pozdrav


Puno hvala
Nista cekamo onda Apex-a da postavi broj namotaja....

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.08.2012. u 17:54 GMT+1]
[ macolakg @ 24.08.2012. 17:10 ] @
@aca.jevtic94

Poigraj se malo tim alatom, odlican je.

Naucices puno o trafoima.

Menjaj malo parametre, temperaturu, indukciju, Fcu.....

Probaj svasta, tako ces puno nauciti o medjuzavisnostima.

Posalji mi na PP svoj mail, da bih tiposlao pdf o generalnim definicijama za ferite.
Pdf je preveliki (2,8Mb), pa ne moze ovde, a nemam vremena da ga "iseckam".

Pozdrav
[ APEXaudio @ 24.08.2012. 19:21 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Citat:
macolakg:
@aca.jevtic94

Vidim da vam lepo ide.
Nesto sam u guzvi, pa ne mogu da ucestvujem.

Posluzi se onim Epcos alatom.

Materijal tog RM6 je (ono vidjeno na slici) 3C85, sto u potpunosti odgovara materijalima N67 i N87 od Epcos (beznacajna razlika Al).
Pomocu Epcos alatke pronadjes induktivitet sa njihovim RM6/N87 postavljanjem broja navoja koji otkrijes sa SMPS,
pa posle toga nadjes neko njihovo EE jezgro sa istim ili vecim precnikom srednjeg stuba i na osnovu prethodno nadjenog induktiviteta nadjes broj navoja za to jezgro (nabavljiva su u ITC i RETAM).

Pozdrav


Puno hvala
Nista cekamo onda Apex-a da postavi broj namotaja....

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.08.2012. u 17:54 GMT+1]

Zasto si odustao od Tajlandskog, za njega ima najvise podataka plus ima i pcb.
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 19:26 ] @
Ko kaze da sam odustao za njega samo da nabavim mosfete i gotov je :) doduse nije skroz treba i trafo namotati ali u sustini je gotov..
A posle ide ovaj... Pa reko kad narucujem mosfete da narucim i igbt-ove....

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.08.2012. u 20:42 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 19:48 ] @
Citat:
macolakg: @aca.jevtic94
Pomocu Epcos alatke pronadjes induktivitet sa njihovim RM6/N87 postavljanjem broja navoja koji otkrijes sa SMPS,
pa posle toga nadjes neko njihovo EE jezgro sa istim ili vecim precnikom srednjeg stuba i na osnovu prethodno nadjenog induktiviteta nadjes broj navoja za to jezgro

Mozete li mi malo pomoci oko ovoga nemogu da nadjem to nigde u programu.
[ macolakg @ 24.08.2012. 20:55 ] @
@aca.jevtic94

Imas help. Potrazi malo.

Evo za prvu pomoc: Core calculaton/ A value.
[ aca.jevtic94 @ 24.08.2012. 21:01 ] @
Ok ali to tek kad saznamo broj namotaja
[ milan_obr @ 24.08.2012. 23:18 ] @
Pozdrav Kolegama.

U šemi koju je postavio g. @aca.jevtic94, smps 2,4KW,
opet greška sa fazom primara, pobudnog transformatora.
Aco Aco, ccc. Opet ne paziš na času.

Milan.

PS:
U šemi smps 1,2 KW više nema greške sa fazom primara.
Neko popravio šemu.
Da li da obrišem poruku jer je demode?
[ aca.jevtic94 @ 25.08.2012. 07:48 ] @
Citat:
milan_obr:

U šemi smps 1,2 KW više nema greške sa fazom primara.
Neko popravio šemu.
Da li da obrišem poruku jer je demode?

Ja sam popravio semu
Citat:
milan_obr:U šemi koju je postavio g. @aca.jevtic94, smps 2,4KW,
opet greška sa fazom primara, pobudnog transformatora.
Aco Aco, ccc. Opet ne paziš na času.

Pa ja napisah da proverite da li sam ispravno povezao trafo...
I opet sam je ja popravio,hvala sad znam kako treba vezati....
Ok ali zasto na tajlandskom primar i donji sek. su u fazi a ovde ne?

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 25.08.2012. u 09:06 GMT+1]
[ macolakg @ 25.08.2012. 14:05 ] @
@aca.jevtic94

Vec sam u nekom od prethodnih postova to podrobno opisao, ali ponovicu za svaki slucaj.
-------------------------------------------------------------------------

Relacije struja i napona na primaru i sekundaru bilo kog transformatora:

Tacke koje obelezavaju pocetke namotaja vaze ako su namotaji motani u istom smeru.

Ono sto je zajednicko za primar i za sekundar(e) je magnetno polje u jezgru, oni ga dele.

Posto je magnetno polje zajednicko, razmatracemo pojave u odnosu na njega.

Konstantno magnetno polje u jezgru, ma koliko snazno bilo, nece izazvati indukovanje struje ni u jednom namotaju oko njega.

Indukovanje struja (posledicno i napona) u namotajima moze izazvati SAMO PROMENA jacine magnetnog polja u jezgru, i to samo za vreme dok ta promena traje .

Vec smo rekli oko toga sta znace tacke koje oznacavaju pocetke.

Pravila su sledeca:

- Kada struja primara polazi OD TACKE i NARASTA, za to vreme u sekundaru(ima) tece stuja KA TACKI.
- Onog trenutka kada struja u primaru pocne da OPADA, u sekundaru(ima) se menja polaritet, i struja tece OD TACKE.

Ovo treba povezati sa magnetnim poljem. Prakticno, njegov PORAST i OPADANJE izazivaju opisane pojave u namotajima.

Pri tome treba imati u vidu SMER PROMENE jacine polja, sto nam diktira polaritet u SVIM namotajima na trafou (i primar je istovremeno jedan od sekundara).

Porast polja u jezgru ce nastati dovodjenjem napona na primar, gde ce struja NARASTATI po izvesnim zakonitostima (nemam sad vremena, opisacu podrobno drugi put), a OPADANJE polja ce izazvati ODSUSTVO napona sa primara ili PROMENA POLARITETA napona na primaru koji je vec neko vreme "punio" jezgro poljem. Svakako da ako taj suprotni polaritet potraje, polje u jezgru ce opasti do nule, pa ce poceti da raste sa suprotnim polaritetom (gde je SMER PROMENE i dalje isti kao ono nase prvobitno opadanje polja, korespodentno i polariteti napona u svim namotajima).

Moram da idem sada.

Napisacu opsirnije o tome narednog puta.

Pozdrav

[ boogi @ 26.08.2012. 12:58 ] @
Pozdrav društvo.
Pratim temu i interesantna je.
Postavio bi koje pitanje pa ako ima ko "kompetentan" da mi odgovori.

Obzirom da imam par ATX napajanja (ispravnih/neispravnih) i koristio bi te komponente za izradu napajanja,eventualno još nešto dodati,ono što me interesuje je:
-može li se takvo prepravljeno ATX napajanje koristiti za napajanje CNC drajvera za step motor,
-može li se kako napraviti/prepraviti ATX napajanje da se izvuče 35V-42V na 5A-6A,
-može li se zadržati sa ATX napajanja zaštita od kratkog spoja?


Boogi
[ macolakg @ 26.08.2012. 13:34 ] @
Citat:
boogi:
Pozdrav društvo.
Pratim temu i interesantna je.
Postavio bi koje pitanje pa ako ima ko "kompetentan" da mi odgovori.

Obzirom da imam par ATX napajanja (ispravnih/neispravnih) i koristio bi te komponente za izradu napajanja,eventualno još nešto dodati,ono što me interesuje je:
-može li se takvo prepravljeno ATX napajanje koristiti za napajanje CNC drajvera za step motor,
-može li se kako napraviti/prepraviti ATX napajanje da se izvuče 35V-42V na 5A-6A,
-može li se zadržati sa ATX napajanja zaštita od kratkog spoja?


Boogi


Napajanje kao i svako drugo moze posluziti za bilo kakav potrosac.

Imate na ovoj temi i vise od dovoljnog o tome.

Evo jednog primera zastite od kratkog spoja za nestabilisani SMPS: http://www.elitesecurity.org/p3144773

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 26.08.2012. 14:18 ] @
Zastita od kratkog spoja na atx-u je izvedena naponski tj. kad on opadne ispod dozvoljene vrednosti napajanje se gasi.Ja sam radio i strujnu zastitu sa drugim opamp-om koji se ne koristi(tl494) tako dobijam i ogranicenje struje koje moze biti promenljivo(preko potenciometra),a i napon moze da se menja.
Citat:
boogi:
-može li se kako napraviti/prepraviti ATX napajanje da se izvuče 35V-42V na 5A-6A,

Moze samo napajanje mora biti bar 300w,i mora davati bar 6A na 12v,ako hoces postavicu semu.

Pitanje za ostale clanove: zanima me onaj pobudni trafo u tajlandskom ja sam njega namotao ali opet me interesuje kako da motam da li se primar od sekundara odvaja,da li treba namotavati zicu jedan navojak do drugog ili nije bitno,i jos me zanima sta treba preraditi na njemu da napajanje bude 500w(da stavim jedan par mosfetova)?
[ macolakg @ 26.08.2012. 14:58 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Pitanje za ostale clanove: zanima me onaj pobudni trafo u tajlandskom ja sam njega namotao ali opet me interesuje kako da motam da li se primar od sekundara odvaja,da li treba namotavati zicu jedan navojak do drugog ili nije bitno,i jos me zanima sta treba preraditi na njemu da napajanje bude 500w(da stavim jedan par mosfetova)?


Najpravilniji nacin namotavanja bi bio sledeci:
-oba namotaja za gejtove treba namotati tako da dele isti razmak od jezgra, prakticno u istom sloju ili par slojeva, potpuno simetricno, sa medjusobnim razmakom od bar 5mm jer izmedju njih vlada 300VAC.
-preko njih pouzdana izolacija, pa onda primar koji podjednako prekriva oba gejt namotaja.
- primaru treba dodati podjednake bocne margine protiv bocnog varnicnog preskoka.

O tehnikama motanja malih transformatora koji rade na koju stotinu KHz a sa visokim naponima, mozes puno saznati na sajtu firme "Power Integration" iz aplikacionih nota o transformatorima za jednocipne TOPxxx SMPS, pravila su ista, osim sto ti ne koristis vazdusni procep jezgra.
Posebnu paznju posveti izvodjenju bocnih margina, jer medjusobni naponi koji ti vladaju izmedju sva tri namotaja su >300VAC.
Za driver trafo mozes koristiti manje margine nego u "TOPxxx" aplikacijama, posto sva tri namotaja rade na primarnoj strani i ne mogu ugroziti zivot rukovaoca, ali za izlazni trafo su od kljucne vaznosti, jer uredjaje vezane za sekundare dodirujes rukom, i ti maleni razmaci ti cuvaju zivot.

Za SMPS manje snage, taj samooscilujuci driver sklop ostaje isti (radice polumost i bez izlaznog trafoa).

Izlazni trafo je kriticna "dobitna" kombinacija, jer radi na boku rezonanse i ima slabije spregnute sekundare.
Ukoliko ne radi na takav nacin, ne mozes izbeci nuzne MPP prigusnice izmedju dioda i Elko.

Oko njegove izrade je mozda bolje da sacekas da se raspisem o onim eksperimentima za rezonantne pretvarace...

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 26.08.2012. 15:03 ] @
Ok izlazni transformator necu motati jos.Hvala za ovo gore napisano...
A broj fetova?Moze li biti samo jedan par?(pretpostavljam da tad treba nesto izmeniti zbog manje struje punjenja gejta,ili ne?)
Nasao sam, evo ga.


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 26.08.2012. u 16:34 GMT+1]
[ macolakg @ 26.08.2012. 17:12 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Ok izlazni transformator necu motati jos.Hvala za ovo gore napisano...
A broj fetova?Moze li biti samo jedan par?(pretpostavljam da tad treba nesto izmeniti zbog manje struje punjenja gejta,ili ne?)
Nasao sam, evo ga.


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 26.08.2012. u 16:34 GMT+1]


Super je sto si nasao. Samo kopas po firmama koje proizvode SMPS kontrolera i jednocipne SMPS, probrljas po aplikacionim notama, i nadjes "profi" savete oko trafoa i jos mnogo cega, sa jasnim objasnjenjem i obrazloznjem (APT, Diode-semi, Linear Tec., Ti, St, Fairchild, Nxp, Infineon, Power integration, National semi., Ir, Zetex, i jos puno dobrih).

Neke od ovih nabrojanih vise ne postoje jer su kupljene, ali app. note jos uvek postoje na netu :-).

Mislim da nece trebati nikakva promena zbog manjeg Qg, RM6 ima poprilicno snage na 100KHz (izracunaj onim alatom).

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 26.08.2012. 21:26 ] @
Ma ja mislio da se ne promeni frekvencija zbog manjeg Qg....
Da li moze onaj C od 4x100n da se zameni jednim od 330-470n?
[ macolakg @ 26.08.2012. 21:38 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Ma ja mislio da se ne promeni frekvencija zbog manjeg Qg....
Da li moze onaj C od 4x100n da se zameni jednim od 330-470n?


Ne, morao bi da bude FKP1 klase, a taj bi bio oko 15-20 eura, u najgorem slucaju MKP10 sa radnim vekom reda 3-4 godine.

U rezonantnim napravama tece znacajno veca struja kroz primar i kondenzatore, reaktivna svakako, pa nije merilo prenete snage, a ni one uzete iz mreze, vec se jednostavno besprekidno "recirkulise" izmedju primara i tih kondenzatora. Samo deo te snage bude predat sekundarima.

Dakle, vise komada kondenzatora se stavlja da bi se razdelile velike struje, ili jedan veoma visokog kvaliteta.

Takodje, za njihov najduzi vek, pravilno rutovanje PCB je ovako: http://www.elitesecurity.org/p3150587

Nacin vazi i za grupu blok kondenzatora koji su optereceni velikim strujama.

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 26.08.2012. 21:42 ] @
Ok,hvala,hehe sad se setih kako mi je pre nekoliko dana zbog toga eksplodirao kond. od 400V Poliesterski (u tiristorskom flyback driveru ),Verovatno je bio u rezonansi....Cim se i primar istopio
Kolika je Al vrednost za onaj RM6,ja sam nasao da je 2400nH.
[ macolakg @ 26.08.2012. 22:03 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Ok,hvala,hehe sad se setih kako mi je pre nekoliko dana zbog toga eksplodirao kond. od 400V Poliesterski :) (u tiristorskom flyback driveru :) ),Verovatno je bio u rezonansi....Cim se i primar istopio :)



Tiristorski flyback ne moze drugacije ni raditi osim u rezonansi (rezonantno kolo je neophodno zbog gasenja).

Preveliki su gubici u MKT ili KT (polester film klasi) za rad sa velikim strujama.

Od tih kond. bez vodenog hladjenja medju najbolje na svetu spada WIMA klasa FKP1 (metalizovani polipropilen film specijalne gradje), i njegove granice su oko 11A@100KHz/100nF/600VAC.

Iznad toga rade samo kondovi koji su predvidjeni za forsirano hladjenje nekom metodom.

Na prste se mogu nabrojati firme koje prave vise od 11-12A/100nF@100KHz. (Epcos, Infineon, Wima, Cornell Dubilier, Celem... verovatno se nisam svih setio, ali nema ih mnogo, apsolutno vodi "Celem Capacitors" oko 420A/uF).
[ boogi @ 26.08.2012. 22:09 ] @
Hvala na odgovorima.
Bio bi zahvalan ako bi postavili i shemu.

[ macolakg @ 26.08.2012. 22:10 ] @
@aca.jevtic94

Evo, imas i ti to. Nauci da ga koristis.
[ macolakg @ 26.08.2012. 22:25 ] @
Citat:
boogi:
Hvala na odgovorima.
Bio bi zahvalan ako bi postavili i shemu.




Vec sam jednom postavio link: http://www.elitesecurity.org/p3144773

Jedino nema pcb i treba zamoliti nekog ko ima vise vremena od mene da vam odradi crtez za pcb, proracuna trafo za jedan napon koji je vama potreban, i izlaznu prigusnicu.

Ima ovde vec "starih vukova" koji su napravili po koji komad.

A rekoste da vam je prioritetna zastita od kratkog spoja.

Propratite nekoliko postova ispred i iza ovog sa linka, ima objasnjenja oko strujnog trafoa.
[ boogi @ 26.08.2012. 22:37 ] @
Hvala macolakg. Aca.jevtic94 se ponudio da okači shemu pa...ako može...
[ macolakg @ 26.08.2012. 22:42 ] @
@aca.jevtic94

Citat:



Eh da, zaboravio sam ti reci nesto oko ovog programa:

Imas to u helpu. Sa vazdusnim procepom s = 0, dobices teoretsku Al vrednost nekog jezgra, ali u realnosti ne mozes zbog neidealnih povrsina ostvariti procep manji od 0,005 do 0,01mm.

Realna vrednost je u data-sheet data za osrednjen opseg ovog neminovnog procepa.

Dakle, da bi dobio realni Al nekog jezgra koje se sklapa iz dve polovine, postavljas s na 7,5um, tj. s = 0,0075mm

Izvini zaboravio sam da ti kazem!

Ali stoji i da nisi citao help :-)

Pozz
[ macolakg @ 26.08.2012. 22:43 ] @
Citat:
boogi:
Hvala macolakg. Aca.jevtic94 se ponudio da okači shemu pa...ako može...


Svakako da moze, samo ako hoce :-)

Pozdrav
[ macolakg @ 26.08.2012. 22:52 ] @
@aca.jevtic94

A imas i ovaj stos, gde stavis induktivitet koji ti treba, DC struju smanjujes dok ne dobijes procep=0, imas odmah i induktivitet i broj navoja, a znas i gde je opasna granica DC bias.

Pozz
[ macolakg @ 27.08.2012. 00:34 ] @
Prethodna slicica je dobar primer za objasnjenje prisustva kondenzatora na red sa primarom cak i kod full-bridge SMPS.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iz prethodne slike mozemo videti da npr. na jezgru RM6 mozemo postici 1mH induktiviteta sa svega 20 navoja, medjutim sa tih istih "svega" 20 navoja je dovoljno 50mA DC struje kroz njih, da nam namotaj izgubi vec 10% induktiviteta, pri 0,1ADC L opada na 45% od pocetnog, dok vec oko 0,18ADC L iznosi svega 4% od pocetne vrednosti (40uH), tj. kao da nemamo jezgro u namotaju.

Kondenzator na red sa primarom, kod hard-switching SMPS (polumost) otklanja DC komponentu struje koja bi nastala zbog jednostrukog napajana polumosta (poput izlaznog elko kod pojacala sa jednostrukim napajanjem),

Kod SMPS koji rade sa punim mostom (full-bridge), i ako teoretski izgleda da taj kondenzator nije potreban, ipak se stavlja jer opet otklanja podencijalnu DC struju koja moze nastati od minimalne asimetrije talasnog oblika primara.

Kod rezonantnih pretvaraca taj kondenzator, osim uklanjanja DC komponente, ima i ulogu definisane kapacitativne reaktanse koja ucestvuje u odredjivanju struje primara i u formiranju njenog talasnog oblika.

RM6 izgleda kao maleno jezgro, medjutim takva jezgra, kao i ETD jezgra, spadaju u jezgra na kojima se moze ostvariti najveca koncentracija snage prema njihovoj zapremini. (RM6, 114W@200KHz, RM14, 1500W@200KHz)
RM14 je u najsirem delu svega 42mm, visoko oko 27mm.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
E sada imam jos jedan iznenadjujuci dodatak:

DC bias jezgra ne mora izazvati samo primar, vec ga moze izazvati asimetricna potrosnja pojedinacnih polutalasa na sekundaru!

Asimetricna potrosnja se ne moze dogoditi kada imamo jedan namotaj bez srednjeg izvoda sa grecom iza kao ispravljacem, ali kod namotaja sa srednjim izvodom se itekako moze dogoditi ako nije motan bifilarno, odnosno ako polovine sekundara nisu u elektricnom i mehanickom smislu verne kopije jedna drugoj.

Takodje DC bias jezgra moze izazvati veca nejednakost putanja od izvoda sekundara trafoa do dioda, kao i stavljanje dioda razlicitih karakteristika na polovine sekudara.

Dakle, za isti polaritet napona na izlazu diode moraju biti par, na istom hladnjaku, blizu jedna drugoj.

Ako imamo par dioda na pozitivnom napajanju na primer za nesto sto nam dosta trosi, a pri tom nam na negativnom napajanju koje crpemo sa istih tacaka sekundara koji ima srednji izvod, ne treba neka velika snaga, za taj polaritet mozemo staviti i puno slabije diode, ali vazno je da medjusobno opet budu par.

Posledice DC bias su opadanje induktivnosti svih namotaja, a po nas najskodljivije je opadanje induktivnosti primara, gde struje tranzistora enormno rastu, raste njihova temperatura, temperatura jezgra, i drasticno opada KKD pretvaraca, ako upste "prezivi" DC bias.

Da biste shvatili odnos dimenzija, napravicu kratak primer za ovo RM6 koje smo razmatrali:

Da bi radio kao 100W trafo snage sa polumostom na 200KHz i 325VDC, RM6 u primaru treba da ima svega 19 navoja.

Zaokruzicemo na 20 zbog bezbednosti.

Za 100W izlazne snage, sa tipicnih 80% KKD za ovakve pretvarace, iz izvora +325VDC ce nam trebati oko 125W, tj, 385mA srednje struje.
U svakom polutalasu nam kroz primar mora teci dvostruka srednja struja da bismo imali isti energetski bilans.
Dakle, kroz primar nam tece srednja struja od 769mA, i to u svakom polutalasu.

Da bi se ostvarila asimetrija od 0,1A gde nam induktivitet opada na 45%, sto je vec "smrtonosna" pojava za pretvarac jer ce se jezgro ubrzo pregrejati cak i ako tranzistori izdrze, bice dovoljno da se polutalasi razlikuju za svega 13%, ili pak izlazna potrosnja pojedinacnih polutalasa na sekundarima (a za to je dovoljna razlika duzina pcb do pojedinacnih dioda na istom polaritetu ispravljenog napona od oko 5cm).

Kako se obezbediti od manjih asimetrija, odnosno od manjeg DC bias jezgra?

Postavljanjem malog vazdusnog procepa reda 0,05mm, sto se postize malo debljim slojem lepka, jedino sto cemo namotati par navoja vise nego sto smo proracunali.

Takav trafo je mnogostruko bezbedniji od DC bias, a dodatno mu je zavisnost induktivnosti primara od temperature smanjena bar za 10 puta sto moze takodje biti veoma vazno.

Pozdrav svima
[ aca.jevtic94 @ 27.08.2012. 10:30 ] @
A sto ne bih hteo Moras zameniti izlazne diode nekim za veci napon tipa 200V i tvoj napon uzimas sa sekundara namenjenog za 12v,a sve ostale otkaci,takodje i masu trafoa.Vref moras da izmeris na pinu 2,te tako izracunas R pomocu ovog sajta.Za Vout upisujes taj izmeren napon,R2 je 1k R1 ces dobiti,a Vin je tvoj zeljeni napon na izlazu.
Evo:


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 27.08.2012. u 11:56 GMT+1]
[ macolakg @ 27.08.2012. 13:38 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
A sto ne bih hteo :) Moras zameniti izlazne diode nekim za veci napon tipa 200V i tvoj napon uzimas sa sekundara namenjenog za 12v,a sve ostale otkaci,takodje i masu trafoa.Vref moras da izmeris na pinu 2,te tako izracunas R pomocu ovog sajta.Za Vout upisujes taj izmeren napon,R2 je 1k R1 ces dobiti,a Vin je tvoj zeljeni napon na izlazu.
Evo:


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 27.08.2012. u 11:56 GMT+1]


Stari vuce, a kome si ovo napisao? :-)

Pretpostavljam da je za @boogi, ali nisam siguran. :-)

Mislim da bi to mozda trebalo opsirnije. Mozda da on postavi shemu ATX koji ima (jer ima ih gomila veoma razlicitih), pa da mu nacrtas modifikaciju (svakako, ako treba, pomoci cu).

Pozz
[ tesla017 @ 27.08.2012. 15:48 ] @
Pozdrav svima koliko vas ima Pojeli me ispiti pa me nema toliko ali sve nadoknadjujem i citam

Pitanje za macolakg jel vredi da se kupi knjiga iz InfoElektronike sa nazivom "Prekidacka napajanja" autor-a Radojle Radetic

Evo sta knjiga nudi:

Jednoimpulsni direktni pretvaraci
U ovom poglavlju se analizira rad pretvaraca tipa: buck, boost, buck-boost, cuk i sepic. Zatim se daje uopštenje ovih vrsta na reverzne pretvarace za dvosmerni prenos energije. U posebnom delu ovog poglavlja prikazano je i pet vrsta copera za regulaciju brzine DC motora.

Jednoimpulsni indirektni pretvaraci
Ovde su prikazani pretvaraci tipa forward, flyback, i cuk sa transformatorom. Pored objašnjenja principa rada, sa kontinualnom i diskontinualnom strujom, detaljno su prikazani i proracuni njihovih transformatora. Tu je i više prakticnih šema ovih pretvaraca sa naznacenim tipovima i vrednostima elementima. Pored detaljno opisanog principa rada prikazane su i neke novije tehnike koje se ovde koriste, kao što su: ACR (Active–Clamp Reset), tehnika sinhronog ispravljanja, ZVS (Zero Voltage Switching), PFC (Power Factor Correction).

Dvoimpulsni pretvaraci
Detaljno su opisani pretvaraci tipa: push-pull, polumostni i mostni. Ovi pretvaraci omogucavaju postizanje najvecih snaga pa je i njihov rad opisan veoma detaljno. I za ove pretvarace detaljano je prikazan proracun transformatora.
Upravljanje pretvaracima
U prvom delu ovog poglavlja prikazani su nacini upravljanja bipolarnim i tranzistorima tipa MOSFET. Dati su opšti principi drajverskih kola i prikazano više primera ovih kola proizvodaca IRF. U nastavku su prikazani principi regulacije po naponu, struji i histerezisno upravljanje. Na kraju je prikazan veliki broj integrisanih kola za upravljanje pretvaracima.

Dodatak
U dodatku su dati opšti principi proracuna transformatora, karakteristike nekih cesto korišcenih bipolarnih i MOSFET tranzistora, kao i veliki broj šema razlicitih pretvaraca.

Nije skupa a pretpostavljam da svashta moze da se iz nje nauci kao i iz svake knjige Ako treba nekom poslacu mu link do iste da ne reklamiram ovde javno.

Sto se tice prepravke ATX-a ono sto je aca poslao ce biti sasvim dovoljno...Jedino ako hoce da pravi sa promenljivim naponom i strujom kao labaratorijski ispravljac ima toga dosta objasnjeno ovde.

Pozdrav i svaka cast na neumornim objasnjenjima i volji
[ macolakg @ 27.08.2012. 17:31 ] @
@tesla017

Imam tu knjigu i srdacno ti je preporucujem.
Veoma malo je knjiga koje se bave SMPS oblascu, a na srpskom su jeziku.

Vredi svaku paru, a nije ni skupa.

Vec sam je pre mnogo postova preporucio bas na ovom forumu.

Takodje ti srdacno preporucujem izvrsnu knjigu od Marty Browna "Power Supply Cookbook", koju mozes besplatno skinuti sa neta.
Knjiga je pisana tako da je mogu razumeti i pocetnici, ali iz nje mogu nauciti i mnogi "surovi" profesionalci.
Napisano bez mnogo gusenja ekstremno slozenim analizama, taman dovoljno za potpuni, uspesni, teoretski i prakticni inzenjering SMPS.

Jedna od "najpitkijih" iz ove oblasti.

Mozes mi slobodno verovati, jer sam ih procitao na stotine iz ove oblasti, i vecina ih je napisane prilicno dosadno sa zamornim detaljima i uzasno slozenim analizama nekih pojava, da bi na kraju, sam autor napisao napomenu ovakvog tipa:
"racunskim putem smo dobili xxx nesto, ali zbog standarda u kojima se proizvode komponente, i rasipanja karakteristika xx ovoga i onoga, moracemo iterativno da korigujemo vrednosti xx elemenata, da bismo dobili yyy". :-)

I na kraju se sve "resetuje" na najobicniju srednjeskolsku matematiku, cijom primenom rezultati i dalje ostaju u okviru ocekivanih tolerancija, ali smo se u potpunosti uverili da autor odlicno zna matematiku :-)

Brownova knjiga se razlikuje od takvih, cak podseca na stil naseg starog dobrog, pocivseg Dr. Boze Metzgera koji je tako "pitko" pisao.

I na kraju, postoje neke stvari koje neces naci u knjigama, a imas ih u mojim postovima, jer sam se prihvatio posla da rastumacim pretezno takve stvari koje se tesko mogu naci u literaturi. Tu se moze naci smesa od svega toga pomalo i neki realni dogadjaji iz prakse, koji su nastajali takvim spletovima okolnosti kao da ih je sam Hickok rezirao :-), ali su se realno dogodili.
Ne radi se o tome da ja znam bilo sta vise od tih autora, vec o tome sto bi Marty Brownu trebalo bar 100000 strana da opise sve sto zna o tome, a takva knjiga je neprakticna za izdavanje.

Ovde se ovako "iscepkano" mozemo dohvatiti neke pojave i razmatrati je na razne nacine.

Ne postoje nepogresivi i sveznajuci, ni autori ni konstruktori. Najbolja praksa je procitati sto veci broj razlicitih, i besprekidno ih uporedjivati. Tako se stize do "zlatnog" i zdravog preseka stvari.

Kod nas takodje postoji premisa o "fabrickoj" konstrukciji kao aksiomi. Veoma pogresno ubedjenje!
U konstrukcionim biroima fabrika rade ljudi razlicitog znanja i talenata, a posto se zbog brzine odziva konstrukcija razdeli po blokovima, u istom uredjaju se cesto moze naci od budalastine do genijalne ideje, bez obzira na renome i ime firme.

Jako jednostavno, ako prodje test interval i ekonomski limit, resenje prolazi, a ako se osrednjena vrednost tog skupa resenja pokaze dugovecnom i uspesnijom od nekih drugih, firma stice renome, pri cemu u zapecku proizvoda i dalje "cuce" neka losa resenja.

Toliko. Bas sam se raspricao...

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 27.08.2012. 18:00 ] @
Citat:
macolakg:
1.Stari vuce, a kome si ovo napisao?
Pretpostavljam da je za @boogi, ali nisam siguran.

2.Mislim da bi to mozda trebalo opsirnije. Mozda da on postavi shemu ATX koji ima (jer ima ih gomila veoma razlicitih), pa da mu nacrtas modifikaciju (svakako, ako treba, pomoci cu).


1.Da

2.naravno neka postavi a ja(mi)cemo modifikovati.
[ APEXaudio @ 04.09.2012. 16:41 ] @
PFC
http://powerelectronics.com/mag/410pet21.pdf
[ pedja089 @ 14.09.2012. 22:51 ] @
Pozdrav,
Relativno sam nov ovde na forumu. Temu sam procitao vise puta, i vecinu pregledao koje su bile preporucene u temi...
Zainteresovao sam se za izradu SMPS, i polako kopam od delova sta imam, sta treba da kupim. Izmedju ostalog u mom krsu naleteo sam na jezgro ETD34
http://media1.rsdelivers.catal...eProductImages/LD212934-01.jpg
a=34mm,b=17mm,c=10mm... g=1mm
Na feritu pise 27 R7 1.00, 27 pretpostavljam da je materijal,ostalo ne znam,1.00 bi moglo biti g... R7?
Ono sto me zanima je sta prakticno znaci taj procep... Koliko razumem tu ce dolaziti do rasipanja fluxa, i negde sam procitao da je to pozeljno i da se tad stvaraju manje smetnje... Ali, i dalje ne znam sta on menja u celoj ovoj prici...
Macolakg mi je na pp rekao da za flyback topologiju trafo mora imati procep. Sad ne znam jel je to taj procep, ili procep mora biti i izmedju ovih spoljasnjih "stubova".
Program za koji je macolakg postavio mi iz nekog razloga ne radi... Pa me zanima za koje je snage(f=50KHz) torus sa dimenzijama spoljasnji precnik 36mm, unutrasnji 21mm visina 15mm.
Ako sam dobro shvatio torusi ne mogu za flyback topologiju, oni idu samo za most, ili polu most? Za forward da li moze torus?
Ovo me informativno zanima.
Treba mi napajanje 2x60V 2A, +/-17V 1A, 8V,0.2A, sve galvanski odvojeno. Pa se razmisljam da li da pravim flyback napajanja 60V 2A sa ovako necim http://www.fairchildsemi.com/ds/KA/KA1M0880B.pdf
Ili da probam sve to natrpati u jedno napajanje na ovom jezgu i polu most bez povratne sprege. Sema koja se provlaci svuda po forumu, sa svim dopunama koje je macolakg predlozio(ulazni kondezator 400V umesto redne veze, mosfetovi sa manjim Qg itd...).
Za ovu verziju nigde nisam video kako proracunati kalem koji dolazi posle dioda na sekundaru?
Video sam da je objasnjeno ako se koristi neki iz starog napajanja. A sta ako se kupuje novi?
Hvala.

[Ovu poruku je menjao pedja089 dana 15.09.2012. u 01:58 GMT+1]
[ macolakg @ 15.09.2012. 02:49 ] @
Citat:
pedja089

1)
jezgro ETD34
Na feritu pise 27 R7 1.00, 27 pretpostavljam da je materijal,ostalo ne znam,1.00 bi moglo biti g... R7?
Ono sto me zanima je sta prakticno znaci taj procep... Koliko razumem tu ce dolaziti do rasipanja fluxa, i negde sam procitao da je to pozeljno i da se tad stvaraju manje smetnje... Ali, i dalje ne znam sta on menja u celoj ovoj prici...
Macolakg mi je na pp rekao da za flyback topologiju trafo mora imati procep. Sad ne znam jel je to taj procep, ili procep mora biti i izmedju ovih spoljasnjih "stubova".
---------------------------------------------
2)
Program za koji je macolakg postavio mi iz nekog razloga ne radi... Pa me zanima za koje je snage(f=50KHz) torus sa
dimenzijama spoljasnji precnik 36mm, unutrasnji 21mm visina 15mm.
---------------------------------------------------------------------------
3)
Ako sam dobro shvatio torusi ne mogu za flyback topologiju, oni idu samo za most, ili polu most? Za forward da li moze torus?
Ovo me informativno zanima.
Treba mi napajanje 2x60V 2A, +/-17V 1A, 8V,0.2A, sve galvanski odvojeno. Pa se razmisljam da li da pravim flyback napajanja 70V 2A sa ovako necim http://www.fairchildsemi.com/ds/KA/KA1M0880B.pdf
Ili da probam sve to natrpati u jedno napajanje na ovom jezgu i polu most bez povratne sprege. Sema koja se provlaci svuda po forumu, sa svim dopunama koje je macolakg predlozio(ulazni kondezator 400V umesto redne veze, mosfetovi sa manjim Qg itd...).
Za ovu verziju nigde nisam video kako proracunati kalem koji dolazi posle dioda na sekundaru?
Video sam da je objasnjeno ako se koristi neki iz starog napajanja. A sta ako se kupuje novi?
Hvala.


1)
Kod jezgra koje se sastoji od dve polovine (kao ETD34) na svakoj polovini se obelezavaju njene osobine.
Epcos je poreklom od Siemens-a, pa su im oznake nasledjene.
Broj 27 znaci da je od materijala N27, sta znaci R7 nemam pojma (i nije od krucijalnog znacaja za primenu jezgra, a sta znaci to treba videti u katalogu proizvodjaca, i verovatno se odnosi na neku mehanicku osobinu).
1,00 znaci da je na KONKRETNOJ POLOVINI jezgra srednji stub skracen za 1,00 mm, sto sklapanjem dve takve polovine daje procep na srednjem stubu od 2.00 mm.
Ukupni procep je zbir procepa na bocnim stubovima sa procepom na srednjem stubu. Posto je ovde procep na bocnom stubovima = 0, onda je ukupni procep 2 mm. Kada su polutke ravno obrusene, ukupni procep od 2 mm bi se dobio umetanjem izolacionog materijala od 1 mm izmedju polutki.

Uloga procepa je povecanje magnetomotorne sile (navoja * Ampera) NI, koja nece dovesti do zasicenja jezgra.

Flyback radi sa jednim polaritetom namagnetisanja, gde postoji znacajna komponenta DC struje koja pomera radnu tacku jezgra ka zasicenju, pa je stoga procep neophodan (premalo je prostora za potpuno objasnjenje, malo je i 50 strana teksta, stoga preporucujem citanje literature koju sam navodio u prethodnim postovima).

----------------------------------------------------------------
2)
Epcos ferrite tools sigurno radi, samo sto torusna jezgra nisu uvrscena u power jezgra pa za njih nema podataka o snazi.
Torusna jezgra se svakako mogu koristiti kao power jezgra uz upotrebu materijala za power namene, s' tim sto je moguca dobijena snaga veoma rastegljiv pojam i veoma zavisi od popune bakrom i hladjenja jezgra (sto je kod torusa takodje veoma rastegljiv pojam, pa je nemoguce napraviti dobar automatski kalkulator za njih).
Obrasci po kojima radi Epcosov MDT se nalaze u njegovom helpu.

Moze se izracunati snaga za bilo koje jezgro, samo sto ucestvuje jako veliki broj uzajamno zavisnih faktora.

Potrebne podatke o proracunu snage imate u prilozenom pdf (oblast 4.4).
-----------------------------------------------------------------------------------------
3)
Postoje torusi sa distribuiranim procepom (distributed gap toroids), i to su upravo oni koji se koriste u izlaznom filtru push-pull konvertera.
Sa njima se bez problema moze napraviti buck, boost, inverting buck-boost ili flyback (svi nabrojani rade na potpuno istom principu).
Takodje se pomocu distributed gap toroids mogu napraviti: Cuk, Sepic, Zeta......... i svi ostali kojima je potreban procep na jezgru.
Prakticnost motanja za takve konvertere na toroidnom jezgru je vec posebna prica...

Izlazni deo push-pull konvertora se sastoji od ispravljackih dioda, induktiviteta SA PROCEPOM, i izlaznog kondenzatora.

Mnogi ne primecuju da je to najuobicajeniji buck konvertor, gde se push-pull trafo moze shvatiti kao naponski izvor (poput prekidackog tranzistora kod standardnog buck-a)

Dalje, buck konvertor i flyback rade na potuno ISTOM principu, jedino je kod flyback namotaj podeljen na primar i sekundar radi galvanskog razdvajanja (probajte zamisliti uzduzno pocepanu zicu kod buck, tako da formira dva odvojena namotaja).

Flyback ili buck (sve jedno) je prikriven u BILO KOM SMPS-u, samo na razlicitim mestima.

Torus se moze koristiti za bilo koju topologiju (stoji samo izbor: sa distribuiranim procepom, ili bez).

Polje primene pretezno zavisi od problema prilikom motanja i prakticnosti istog (problem dobre izolacije primar-sekundar, problem hladjenja jezgra, velikog broja navoja itd...).

Izracunati dobar flyback trafo je deset puta teze od proracuna trafoa za push-pull, pa to vec ne preporucujem pocetnicima.
Poseban i veoma slozen problem predstavlja upravo izracunavanje procepa (gap).


Kupiti distributed gap toroidno jezgro pa ga upotrebiti, nije nikakav problem ako U POTPUNOSTI znate njegove osobine.

Kod jezgara sa dve polovine rizik se svodi na nepoznavanje materijala jezgra ukoliko nije obelezen, i taj se problem (u home-made uslovima) da prevazici sa predimenzionisanjem njegovih gabarita i koriscenjem manjeg deltaB, pa se prakticno bilo koji materijal moze upotrebiti za power namenu, i to za prilicno visoke ucestanosti (npr. sa deltaB od +-50mT N27 moze raditi i na 300KHz sa umerenim gubicima, i ako je "namenjen" za uobicajenih 20-50KHz).

Distributed gap toroidi mogu izgledati potpuno isto, a imati razliku Al od 1:1000, jer na njima nista ne pise vec su obicno obelezeni bojom jezgra, a tu vec ne postoji usvojen zajednicki standard, pa ce zuto jezgro jednog proizvodjaca imati permeabilnost npr. 125, a isto takvo zuto jezgro drugog proizvodjaca permeabilnost od 15000 i nece biti distributed gap.

To sto pise od podataka na sajtovima lokalnih distributera za nenamotan toroid je veoma diskutabilna stvar.
Ko zna koliko puta sam dobio jezgra od pogresnog materijala (razlicitog od onog sto pise na prodajnoj stranici distributera), i prava je sreca sto sam pola zivota potrosio na jezgra pa znam kako da ih razlikujem.

Pouzdanije je kupiti namotano distributed gap toroidno jezgro, pa ga premotati za svoje potrebe.
Granica zasicenja je magnetomotorna sila MMF, koja je umnozak broja navoja i struje za taj namotani toroid.
Sa tom orijentacijom je vec lako namotati potrebno.
Takodje, premotavanje takvog, za koje znamo uslove u kojima je radilo (poput onih iz ATX), daje pouzdan rezultat (takodje je poznata MMF i frekvencija primene).

Kada se kupuje distributed gap toroid, to se radi tako sto se naruci od odredjenog proizvodjaca, sa pripadajucom preciznom oznakom, i insistiranjem ka distributeru da jezgro MORA biti iz tog izvora koji ste vi trazili.

Bez takvog nacina se mora posedovati ozbiljan nivo znanja i ozbiljna oprema, kao i niz dodatnih (pravljenih) alata, da bi se utvrdili realni parametri jezgra koje je nepoznatog porekla. (profesionalna naprava za merenje osobina jezgra pod DC bias kosta iznad 5000$, i to naprava umerenog kvaliteta).
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Po ko zna koji put ponavljam tekstove koji su sadrzani u postovima koje sam vec napisao, i pomalo sam umoran od toga...
Od svega napisanog ovde sam mogao sastaviti pristojnu knjigu o SMPS.

Dobre polazne osnove mozete naci u nekoliko knjiga koje sam vec mnogo puta preporucio na ovom forumu, metode racunanja u aplikacionim notama firmi koje proizvode jednocipne SMPS regulatore.

Privremeno cu se udaljiti sa ovog foruma dok na pozavrsavam svoje obaveze i ne steknem slobodnog vremena da napravim i postavim obecani LLC ZVS manje snage (300-1000W) za audio namene.

U medjuvremenu preporucujem citanje literature, i naravno eksperimente.
(obicno obe metode pomazu u resavanju nasih potreba)

Pozdrav
[ pedja089 @ 15.09.2012. 09:43 ] @
Hvala na ovako opsirnom odgovoru. Ako budete nailazili u Novi Sad javite se, pa da vas bar pocastim picem :)
Ostaje mi jos da probam jednu i drugu varijantu...
Cim se malo resim obaveza bacam se na praktican deo, a dotle cu detaljnije prelistati datu literaturu.
EDIT:
Sto se tice programa, kada ga instaliram, kaze da ne moze da pronadje neku komponentu vezanu za bazu podataka. Otvori se, ali sva polja budu prazna... To je nesto do OS-a koji imam...
[ macolakg @ 15.09.2012. 12:19 ] @
@pedja089


Pokusajte ga instalirati na drugom racunaru, pa tako pronaci "krivca".

Program je izuzetno koristan.

Pozz
[ pedja089 @ 15.09.2012. 21:09 ] @
Hvala na savetu, vec jesam, tamo radi.
Samo sto mi laptop sada nije tu. A ne znam ni kada ce mi ga vratiti. Pokusacu veceras da rucno prebacim sve sto bi trebalo da bude za bazu, i da ih rucno registrujem, pa mozda proradi...

A nemoj te da zaboravite da se javite kad budete u blizini NS-a. Mnogo korisnih stvari ste napisali.
Iako se elektronikom bavim 10tak godina, vrlo je retko da se naleti na ovako nesto... Mislim da se ovde vise nauci, nego citajuci bilo kakvu knjigu...
[ macolakg @ 15.09.2012. 22:52 ] @
@pedja089

Hvala na lepom misljenju!

Samo su mi posao i hobi ista oblast :-).

Upravo se trudim da pisem o detaljima koji se redje nalaze u knjigama, ili su "zatrpani" nekim drugim informacijama pa ih citalac previdi.

Autori knjiga moraju da pisu veoma "sabijeno" zbog prakticnosti stampanja, pa se tek detaljnom analizom recenice moze "iskopati" vazan detalj.
Sto je autor bogatiji znanjem, recenica mu nosi vise informacija.

Na zalost, svetski trend tezi ka instant informacijama, koje su poput "tanga" gacica, pokazuju vecinu a skrivaju sustinu :-).
Definitivno je opala sposobnost vecine da kvalitetno rasclani podatke, pa je automatski i opala moc usvajanja znanja, bez obzira na visestruku snabdevenost informacijama nego pre nekoliko decenija (posedovanje informacija i usvojeno znanje su razlicite stvari).

Primera radi, jednom recenicom sam vas usmerio na konkretne odeljke u literaturi koje treba prouciti, a gde cete saznati sve sto vas zanima o jezgrima sa procepom i o kljucnim stvarima oko toga, takodje i o flyback konverteru, a posledicno i o boost, buck, inverting boost-buck...

Citati: "Uloga procepa je povecanje magnetomotorne sile (navoja * Ampera) NI, koja nece dovesti do zasicenja jezgra."

ili:"Flyback ili buck (sve jedno) je prikriven u BILO KOM SMPS-u, samo na razlicitim mestima."


Tu se nalaze: principi, kao i kljucne reci za pretrazivanje, a i elementi za pokretanje radoznalosti u precizno odredjenom smeru.
Otkrivanjem mesta gde se "krije" flyback u raznim SMPS topologijama ce vam savrseno iskristalisati razumevanje njihovog rada.

Pazljivim rasclanjivanjem recenice mozete doci do najbitnijih podataka o tome, i pravih "vrata" iza kojih se krije potrebno.

Zbog skucenosti prostora sam prinudjen da pisem na takav nacin.
Svaki moj post u kom objasnjavam neki princip je sabijen maksimalno i moze se svasta "iskopati" rasclanjivanjem neke izjave...

Treba iskoristiti moj trud (ko moze). Tek onda taj trud dobija smisao...
-------------------------------------------------------------------------

Rado cu popiti pice sa vama kada budem blizu NS.

Pozdrav
[ pedja089 @ 15.09.2012. 23:06 ] @
To sam razumeo, i danas sam isao busem dobrih sat vremena, i usput razmisljao gde se u kojem nalazi:)
Buck i boost sam pravio i ranije, napravio nekoliko komada, neke sa vise neke sa manje uspeha...
U pocetku mi nije bilo jasno zasto sa nekim torusom radi, sa nekim ne, naizgled su bili isti. Sada mi je to savrseno jasno, i jasno s kojim je radilo i zasto. I sada mi je puno jasnije na cega da obratim paznju pri biranju jezgra. Uglavnom za buick i boost idem sa namotanim jezgrima. Tako da tu nema velikih problema.
Mislim da ce biti od mog smps-a, samo da se dokopam malo slobodnog vremena.
Citat:
macolakg:
Samo su mi posao i hobi ista oblast :-).

Isti slucaj, i fax mehatronika :)

Citat:
macolakg:
Definitivno je opala sposobnost vecine da kvalitetno rasclani podatke, pa je automatski i opala moc usvajanja znanja, bez obzira na visestruku snabdevenost informacijama nego pre nekoliko decenija (posedovanje informacija i usvojeno znanje su razlicite stvari).

Nazalost i sa ovim se slazem. Sto je najgore to vidim i sam na sebi...
Za sada ostaje mi jos samo da probam usvojeno znanje. Pa kad to zavrsim, bice ovde rezultati sa sema, i opisima. Samo ne znam koliko ce brzo biti:(

Da neidemo vise van teme...
Pozdrav, i sve najbolje.
[ diysmps @ 17.09.2012. 16:56 ] @
Hi very nice SMPS projects

Please if you can share some of them at www.diysmps.com


Thanks for all
[ aca.jevtic94 @ 19.09.2012. 20:13 ] @
E ovako sutra pocinjem gradnju tajlandskog sa 1 parom irf840 pa me zanima max izlazna snaga koliku cu moci da izvucem....
[ APEXaudio @ 20.09.2012. 10:44 ] @
Sta sve elektronicarima sa Tajlanda nece da padne na pamet :)
Pojacalo u klasi D bez LC filtera na izlazu i uz to napajanje direktno iz mreze bez transformatora ?!
Ulazne cinceve i kablove za zvucnike nikako ne dodirivati golim rukama dok je pojacalo pod naponom :)
[ aca.jevtic94 @ 20.09.2012. 14:10 ] @
Eto vidite da moze bez trafoa.....
[ aca.jevtic94 @ 20.09.2012. 16:03 ] @
A kako radi bez LC clana?
[ macolakg @ 20.09.2012. 17:15 ] @
Ma oni nisu normalni!

Prvo sto moze da se pogine!

Drugo, kraci je vek zvucnika jer se pregrevaju bez LC filtera (sama induktivnost zvucnika formira RL filter).

Kvalitet rada necu ni pominjati...
------------------------------------

Citat:
aca.jevtic94: Eto vidite da moze bez trafoa.....


Brate Aco, shvati vec jedan put da se napajanje moze napraviti direktno sa 325VDC (samo grec i Elko), i da na tome radi D klasa od samo 5W, koriscenjem male devijacije PWM.
D klasa nije nista drugo do sinhroni buck pretvarac kome se brzo menja izlazni napon, a sa buck se lako dobijaju odnosi ulaznog prema izlaznom naponu i 1:50 sa odlicnim KKD.

Samo sto to moze da UBIJE !!!

I to moras da utuvis u glavu dete.

Kada ispravis 230VAC, dobices oko 325VDC izmedju + i - krajeva Elko, ali ZAPAMTI JEDNOM ZA SVAGDA da je na + polu Elko pulsirajucih 325V ka zemlji, dok se na - polu Elko takodje nalazi pulsirajucih -325V ka zemlji.

Oba kraja Elko "skacu" po envelopi mreznog napona, samo sto je izmedju njih "razmak" od 325VDC ispeglanih.

OBA KRAJA Elko su SMRTONOSNA prema zemlji, kako god okrenuo utikac !!!

-----------------------------------------------------------------------------------

Shvati Aco da se svasta moze napraviti od svacega, samo to moze imati svoje posledice.

Tvrdim da se npr. D klasa moze napraviti sa dva mag-amp torusna jezgra umesto izlaznih tranzistora (probao sam) i moze raditi kao subwoofer pojacavac, samo nije bas najprakticnije iz vise razloga. Svasta moze od svaceg...

Kilogram izotopa polonijuma-210 ce proizvoditi oko 140KW ciste toplote citavih 9 meseci, a to je komad metala u obliku kocke cija je ivica nesto manja od 50 mm.
Ta kockica moze, bez ulaganja energenata spolja, grejati citavu jednu zgradu celih 9 meseci, samo sto za neko vreme vise nece biti zivih stanara u njoj!

Tu je poenta.

Bezbednost je na prvom mestu.

Mrtvom coveku nije potrebno pojacalo, a ni toplota.

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.09.2012. u 00:56 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 20.09.2012. 21:23 ] @
Ej,ej,ej,ej,polako samo sam rekao da moze a ne da cu praviti,pa nisam lud valjda da spojim npr telefon na taj amp dodje neko da promeni pesmu i vise ga nema
Nego sta rekoste koja snaga moze sa IRF840 za tajlandski smps?
@Apex proveriste li broj navojaka za onaj od 2.4kW?
[ macolakg @ 20.09.2012. 23:49 ] @
@aca.jevtic94

Bolje da upozorim za svaki slucaj.

Sigurno ima pocetnika na forumu kojima ce znaciti informacija da se na oba kraja Elko za 325VDC nalazi napon koji je opasan po zivot, i postoji nezavisno od toga kako se okrene mrezna uticnica.

Ti mi kao stari vuk neces zameriti :-).

Vise me je zabrinulo sto moze neko drugi napraviti, zbog tvoje tvrdnje da eto moze. Naravno da moze, ali je opasno po zivot.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Racunaj da sa jednim parom IRF840, kod dobre konstrukcije, mozes izvuci oko 400W max. sa napajanjem od 325VDC i ako je taj par u half-bridge za rezonantni rad, a sa dobrim hladjenjem.

Pozz

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.09.2012. u 01:00 GMT+1]
[ macolakg @ 21.09.2012. 23:46 ] @
@aca.jevtic94

Aco, a sto ne pokusas onaj moj full-bridge sa 2 kom. IR2153, vec si uvezbao half-bridge, a na ovom se moze regulisati izlazni napon u sirokim granicama (od 0 do onog maksimalnog za koji je namotan trafo), sto je zgodno za razne laboratorijske primene. Sa 4 IRF840 mozes izgurati bar 1200W bez frke.

Tako bi naucio da koristis phase-shift pwm. Znanja nikad dovoljno...

Svakako da ne treba odustajati od tajlandskog, ali predlazem da napravis i ovaj kao mocno napajanje za radni sto.

Moze ti jako korisno posluziti za eksperimente sa raznim napravama.

A ako hoces bas pravi stabilisani full-bridge phase-shift pwm, mozes upotrebiti inzvaredno kolo UCC3895.

Inace, na datasheet od UCC3895 (i par starijih verzija), mozes procitati o toj metodi kontrole (tako rade i frekventni regulatori).

Predlazem ti da bez obzira da li ces ga praviti, upoznas PSM metodu kontrole (phase shift modulation), mnogo se dobro moze upotrebiti, a drive je beskrajno jednostavan i sve moze raditi na mnogo KHz cak i sa IGBT (oni koji se inace koriste na 25 KHz sa PSM mogu raditi na 100KHz).

http://www.ti.com/sitesearch/d...earchTerm=UCC3895&linkId=1

Evo ti i neke veoma zanimljive literature:

Ovo posebno prouci: http://www.ti.com/lit/an/slua121/slua121.pdf

http://www.ti.com/lit/an/slua107a/slua107a.pdf
http://www.ti.com/lit/an/slua323/slua323.pdf


Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.09.2012. u 00:58 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.09.2012. u 01:06 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 22.09.2012. 08:17 ] @
Eh to bi mi trebalo ali delova nikad dosta..... Imam samo 2 IRF840 a IR2153 vise nemam ni jedan.......(otisli zajedno sa smps-om u pojacala)
[ milan_obr @ 22.09.2012. 11:35 ] @
Pozdrav Kolegama.

Pomenuti izvor napona, koji je u galvanskoj vezi sa mrežom, jeste opasan po život. Kao takav, nije za početnike na ovom forumu.

Za malo naprednije, cela ova skalamerija, pojačivači i izvor sa faznom regulacijom, “zaliju” se u aktivnu zv. kutiju, a signal se optikom ili razdvojnim trafoom dovede spolja. Može da se ugradi i player, pa se IC daljincem upravlja.
Toliko o tome čiji je duži.

Ipak NE PREPORUČUJEM, igranje sa opasnim spravama. (Gorko iskustvo iz mladosti, eksplodirao mi je feritni torus).
Svako od nas ima dovoljno “furde” da se napravi kompromis između želja i mogućnosti. Ne treba ekonomisati na štetu sigurnosti.
Svako od “starijih” kolega će rado ustupiti nepotreban deo elektronskog otpada, mlađim članovima foruma na obostrano zadovoljstvo.
Predlažem akciju: Tehnika narodu.

PS: Nisam neki stručnjak na maternje-jezičkom polju, ali bih zamolio sve kolege na forumu, da prebace kodnu stranu u control panel-u na srpski jezik. Lakše i lepše se čita.
Nije teško, a lepše se predstavljamo.

Milan.
[ macolakg @ 22.09.2012. 14:52 ] @
@milan_obr

>[quote]milan_obr: Pozdrav Kolegama.

>Za malo naprednije, cela ova skalamerija, pojačivači i izvor sa faznom regulacijom, “zaliju” se u aktivnu zv. >kutiju, a signal se optikom ili razdvojnim trafoom dovede spolja. Može da se ugradi i player, pa se IC >daljincem upravlja.
>Toliko o tome čiji je duži.[quote]

Moze se zamisliti talasni oblik na mreznoj uticnici gde je prikljucen onakav regulator sa faznim zasekom, gde je serijski sa teskim kapacitativnim opterecenjem vezano 0,1 ohm.

Pitam se ciji je atest to proslo?


>[quote]Predlažem akciju: Tehnika narodu.[quote]

Podrzavam ovo. Mislim da sam vec video temu koja se tim bavi na forumu "elektronika".

>[quote]PS: Nisam neki stručnjak na maternje-jezičkom polju, ali bih zamolio sve kolege na forumu, da >prebace kodnu stranu u control panel-u na srpski jezik. Lakše i lepše se čita.
>Nije teško, a lepše se predstavljamo.[quote]


A gde se nalazi control-panel?
Rado bih prebacio.

P.S.
Iz nekog razloga nije odradila komanda za citat, pa sam morao stavljati >

Pozdrav
[ milan_obr @ 22.09.2012. 15:56 ] @
Pozdrav Kolegama.

- Off topic
Za "posrbljavanje" kompa uradi sledeće korake:
* prilog u slici i reči *

- On topic
Za Macolu:
1) - Zašto redna veza elko u mreži deli kapacitet, kad su + gornjeg i - donjeg elka
spojeni preko izvora sa zanemarljivo malim Rg? Sa tog kapacitivnog razdelnika ide VF struja ka primaru.
Tokom poz. poluperiode VF struje, struja punjenja prvog i pražnjenja drugog elka, čine u zbiru struju potrošača (primar).
Struje u zbiru su približno linearne, zavise of frekvencije, napona i reaktansi u kolu.
Isto i u negativnom polutalasu.

Da je Rp vezan van srednje tačke, to bi bilo razumljivo. (Deljenje kapaciteta).

2) - Prepravio bih neki stari Iskrin varstroj invertorski aparat za zavarivanje u podesivi lab. izvor.
Radi kao dvoprekidački. Ukupno 4. igbt.
Preporuke i pomoć oko detalja.

[ macolakg @ 22.09.2012. 17:32 ] @
@milan_obr

Hvala za savet oko posrbljavanja!

Iskreno, nisam razmisljao u tom pravcu, vec sam mislio da na samoj aplikaciji foruma postoji neko podesavanje, a nikako nisam mogao da ga nadjem :-).

-----------------------------------------------------------------------------------------------
Moram sada na teren. Na drugo pitanje cu odgovoriti nocas.

Sto se tice kapaciteta Elko, sa aspekta toka VF struje kroz primar kapacitivnost je jednaka vrednosti pojedinacnog C (sto i nije od posebnog znacaja jer primar vec ima serijski vezan C reda 1-2uF ), dok sa aspekta punjenja od strane grec ispravljaca kapacitet je C/2, sto rezultuje dvostrukim ripple na 100Hz, a koji se potpuno preslikava na sekundarnu stranu ukoliko nije stabilisan (konstantan pwm).

Nocas cu o dvoprekidackom forwardu.

Pozdrav
[ macolakg @ 23.09.2012. 01:21 ] @
@milan_obr

Dosta toga o dvoprekidackom forward konvertoru sam napisao ovde:
http://www.elitesecurity.org/t...rter-aparata-za-varenje-Awelco

U medjuvremenu bi trebalo da postavite shemu, pa cemo preduzeti konkretne korake za lab. izvor.

Mozda bi bilo najbolje na novoj temi na forumu "elektronika".

Veliki pozdrav
[ macolakg @ 24.09.2012. 02:38 ] @
@milan_obr

Nisam uspeo zapaziti da ste negde postavili šemu tog forwarda?

Potrebna je zbog toga što postoji puno različitih načina upravljanja kod zavarivačkih mašina sa forwardom.

Tako ćemo moći da napravimo preciznu modifikaciju istog.

Pozdrav
[ milan_obr @ 24.09.2012. 13:17 ] @
Pozdrav Kolegama.
Od "šeme" je ostao trafo, igbt, damper diode, diode u sec, strujni trafo i izl prigušnica.
Šema je klasična, dual switch.
Pobudni deo je teže oštećen.
U radu je davao oko 22V 80-100A.
Zanima ne reg. ~ 0-50V ~ 0-40A.

Milan.
[ macolakg @ 24.09.2012. 14:25 ] @
@milan_obr

Odlično!

Mnogo ce biti lakše napraviti nov upravljački deo nego "budzevina" po starom.

Da li postoji i driver transformator?

Možda bi bilo bolje da na forumu elektronika otvorite novu temu o tome, pa ćemo odraditi, a sigurno će još nekom biti korisno.

Ipak je ovo audio forum.

Ili ćemo na PP pa na mail?

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.09.2012. u 15:39 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 24.09.2012. 19:00 ] @
Eve sema...

Druge dve su ti za AUX tj za 17V ako nemozes da nadjes tny267 cip pa biraj izmedju njih dve koju ces....
[ macolakg @ 24.09.2012. 20:20 ] @
@aca.jevtic94

Tako je Aco.

Hvala lepo sto si se pomucio umesto mene!
Lepo od tebe. Ionako sam u nekom ludilu od guzve.


Ovo je potpuno upotrebljiva varijanta za gospodina @milan_obr.

Jedino ne ide od 0V, sto mislim da mu nije od posebnog znacaja (a ako jeste, onda ce morati drugo kolo umesto UC3845, tj. neko kome reff nije vezan unutra na FB amp).

Tako prepravljeni aparati za REL zavarivanje, u uslovima kada su korisceni kao lab ispravljaci, mogu dati oko 85% snage od one koja je deklarisana na tablici aparata, a koja je umnozak struje za ED=100% pri naponu luka za tu struju (to uvek pise na tablici).
Snaga opada zbog znatno sireg PWM, a zbog cega posledicno rastu kondukcioni gubici u primaru i u IGBT.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------------------------------

@milan_obr

Ovo sto je Aca postavio je sasvim zadovoljavajuce za vase potrebe. Posto je uobicajen prenosni odnos transformatora, kod ovakvih aparata 3:1, moci cete da dobijete oko 40 i neki V izlaznog napona (ako je bas vazno da bude 50, onda ce morati neka dodatna intervencija).
Malo je problematicno menjati prenosni odnos trafoa zato sto je dosta grub korak promene (u primaru je tipicno 12 navoja , dok u sekundaru 4).

Sa 5 navoja u sekundaru bi bilo oko 125Vpp ispred dioda, a to sa PWM od tipicnih 40-tak% ce dati oko 50VDC na izlazu.

Ako treba neka konsultacija, povremeno cu moci da pomognem.

P.S.
Vratio sam se na ovu osakacenu latinicnu tastaturu zbog toga sto su dopunski znaci nezgodno razbacani po tastaturi i onda gubim vreme trazeci ih (a vremena imam najmanje, i jos manje zivaca da lepim etiketice po tastaturi na notebooku ili da je stalno prebacujem sa ovog na ono).
Ne volim ni ja ovo osakaceno pisanje, ali cu morati da ga podnosim.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Puno pozdrava obojici!



[ pedja089 @ 24.09.2012. 22:47 ] @
U medjuvremenu sam ostao bez interneta, pa nisam komentarisao nista, i meni se svidja tema o lab. ispravljacu...
U medjuvremenu natrcao sam na ovo
http://www.diystash.com/downlo...programs-and-tools/calculators
Ne znam da li je vec bilo postavljano...
Pozdrav
[ macolakg @ 26.09.2012. 01:07 ] @
@pedja089

Isprobacu kada budem imao vremena, pa cu reci da li dobro radi (gomila njih ne radi dobro).

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 26.09.2012. 21:40 ] @
E ovako zanima me tehnika motanja izlaznog trafoa za tajlandski smps,posto bih da ga isprobam......tj broj navojaka na srednji stub ,a broj na onaj stub sa strane....
Svaka pomoc je dobrodosla....
[ macolakg @ 26.09.2012. 23:37 ] @
@aca.jevtic94

E to vec nije jednostavno. Ako vec nemas podatke, onda ces morati iterativno da trazis odnos.

Odnos Lp (induktivnost primara sa neopterecenim sekundarom) i Ls (preostala induktivnost primara sa kratkospojenim sekundarom) treba da bude izmedju 5:1 do 6:1.
Kada dodjes do bliske vrednosti, mozes fino podesiti odnos procepom (imas dobar primer u aplikacionim notama Fairchild-a).
http://www.fairchildsemi.com/an/AN/AN-4151.pdf

Proracun je isti kao za LLC ZVS.

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 27.09.2012. 22:59 ] @
Hvala @macolakg,a za ostale evo kako napraviti smps za pojacalo od 90% delova iz AT/ATX napajanja:
Naravno umesto ona dva redna C mozete staviti i jedan od 400v a na mesto njih dva komada 1u/250V,ali onda nisu svi delovi iz jednog AT/ATX-a....
Filter nisam crtao ali se podrazumeva,takodje i ntc.SMPS mozete odraditi tako sto cete iseci plocu od napajanja(kontrolni deo sve do pobudnog trafoa,ukloniti snubber paralelno trafou-tranzistori se mnogo greju sa njim a bez njega su hladni,i ukloniti diode koje idu paralelno elektrolitima u kolu baza,jer ako ostanu spalicete smps,jer se desi da oba tranzistora provode u isto vreme).Nezaboravite redno vezati sijalicu od 100w pri prvoj probi,diode morate naknadno nabaviti ali neka ne budu za napon manji od 200v,o izlaznim prigusnicama vec imate opis na nekom od postova,koristi se originalni at/atx trafo,samo sto 12v sekundar daje oko 30-ak V,a na sek. za 5v daje oko 12v(moze za ventilator,preamp,VU ili sta vam padne na pamet).Tranzistori mogu bilo koji iz at/atx-a samo da su bipolarci,pobudni i glavni trafo ostaju,ostaju i elektroliti,grec,otpornici,filter,ntc,a vade se diode,izlazni elkoi,kontrolni ic,komparator napona,sve do pobudnog trafoa,i njegovi pinovi (koji idu na upravljacki deo) ostaju slobodni.Kod mene je pobudni trafo na jezgru EE16 ali ima i drugih....Ni jedan trafo ne treba premotavati,jedino ako zelite veci napon.Moguce su i vece snage(zavisi od tranzistora).Kod mene smps radi na cca. 66kHz i malko se menja sa opterecenjem.Slike cu postaviti sutra a sema je u prilogu:



[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 28.09.2012. u 00:12 GMT+1]
[ macolakg @ 28.09.2012. 03:30 ] @
@aca.jevtic94

Jos ostaje da pokusas da smanjis kondenzator serijski sa primarom (vrlo postepeno i sa opterecenim ispravljacem), pa da se priblizis desnom boku rezonanse, a serijski sa primarom povezi i jedan MPP toroid (normalno iz ATX) namotan sa 30-tak navoja (pazi da ti se zica ne preklapa i da ti krajevi ne zavrse jedan preko drugog, velika je razlika napona izmedju krajeva, vec slazi namotaje redom), i eto ga jedan rezonantni, a ako nadjes pravu ucestanost onda i ZVS.
(veoma nalik tajlandskom)

Ako ti budu previse grubi skokovi u smanjenju serijskog kondenzatora, pregorece ti izlazni tranzistori.

Kako C budes smanjivao, izlazni napon ce ti rasti sa punim opterecenjem, i nemoj ici reko 1,2 x vecim od velicine koju si imao sa 1uF.

Kondenzatori moraju da budu kvalitetni MKP, jer su drasticno vise optereceni.

Zbog toga sto nije trafo namotan za tu namenu (treba veci presek zice primara), grejace vise, pa nece moci dugo da radi tako, ali za probu je jako interesantno.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Napravi sebi dve alatke:

Za takve stvari ti je neophodno pracenje oblika struje na primaru. To se najsigurnije radi strujnim trafoom.

Posto imas (pretpostavljam) dovoljno jezgara sa ATX (od izlaznog trafoa), mozes napraviti sebi jedan strujni trafo, kojim mozes meriti (iskljucivo AC, bez DC komponente) AC struju primara, lepo i bezbedno osciloskopom posmatrati njihov talasni oblik i velicinu, posto si gavanski razdvojen.

Serijski kondenzator primara ti garantuje izuzece DC komponente.

Kako napraviti strujni trafo?

Namotas 100 navoja neke tanje zice (0,3-0,4mm) na trafo (ne treba ti nikakva izolacija izmedju pojedinacnih slojeva ovih 100 navoja), obucenom zicom (sa boljom izolacijom) preko toga provuces jedan ceo navoj, i eto ga strujni trafo 100:1.

Jezgro se lepi bez procepa.

Na krajeve onog namotaja od 100 navoja vezes tacan otpornik od 10 ohm (dobro ga spojis, da se ne otkaci slucajno), i kroz njega ce ti teci 10mApk/Apk, a napon na njemu ce ti biti 100mVpk/Apk.

Ako stavis taj od 10 ohm od 2W, takvim trafoom mozes meriti (veoma tacno i pouzdano) struje reda 40Arms, tj. do 56Apk, a na tom otporniku ce u tom slucaju discipirati 1,6W (ja ga ne bih "tovario"vise od toga), nemoj stavljati zicani otpornik vec neinduktivni.

Ostaje samo da struju primara propustis kroz onaj jedan navoj.
Ako tom izolovanom zicom provuces dva navoja, imaces odnos 50:1, pa mozes finije meriti i manje struje.

Dok je sigurno spojen taj otpornik od 10 ohm na onih 100 navoja, strujni trafo ti uopste nece uticati na rad copera (a ako ti se otkaci 10 ohm, bice kabum).

Uticaj onog jednog navoja ti je odnos kvadrata broja navoja, a to je u ovom slucaju 1/10000, sto znaci da ce se taj jedan navoj u kolu ponasati kao 10 ohm/10000, a to je 1 miliohm, sto je blisko otporu prosecne stampane veze.

Dalje, da bi sprecio induktivni uticaj na kolo primara, upredi u paricu izvode tih 100 navoja pa zakaci otpornik.

Imaces odlican strujni trafo, i na tom otporniku od 10 ohm ce ti se verno preslikavati struja primara.
------------------------------------------------

Trebace ti i trafo za posmatranje napona primara (takodje galvanski razdvojen).

Naravno opet jezgro od ATX (u oba slucaja koristi ono vece), namotas (sada vec treba medjuslojna izolacija) opet 100 navoja isto tankom zicom, stavis propisnu izolaciju preko, pa preko toga sekundar od 10 navoja.

Imas naponski trafo ciji primar mozes vezati paralelno primaru SMPS trafoa, sa prenosnim odnosom 10:1, tj. na svakih 10Vpk na primaru, imaces 1Vpk na sekundaru. Zasto 10:1? Zato da bolje mozes videti spajkove na primaru, i druge sitne anomalije, a osciloskop ce bez problema raditi sa +-16Vpk.

Paralelno sekundaru stavi oko 2-3K, da sprecis odzvonjavanje svog naponskog trafoa. Takodje ce njegov uticaj biti beznacajan na rad SMPS.

---------------------------------------------------------------------------------
Videces koliko ces bolje (i ispravno) moci osciloskopom da posmatras kada si galvanski razdvojen.
----------------------------------------------------------------------------------
E sad, kada pocnes da smanjujes serijski C na primaru, talasni oblik struje primara (koji je do sada, u hard switching modu bio trapezni, sa strmom a kracom prednjom ivicom, linearno narastajucom zaravni i strmom a duzom zadnjom ivicom), pocece da se "zaobljuje" tezeci postepeno sinusnom obliku, kada pocne veoma da lici na sinus, a napon primara nije veci od 1,2 x Vcc/2 (vazi za half-bridge, za full-bridge 1,2 x Vcc), onda si na cilju, imas rezonantu masinu. (talasni oblik napona primara ostaje pravougoni)

Posto sada znas nacine merenja, ostaje da uvezbas motanje trafoa (poput onog iz Fairchild aplikacije, sto se mnogo lakse mota nego za hard switching), pa ces onda razviti i punu snagu.


Sa takvim modom rada, i tako namotanim trafoom, otpada potreba za postojanjem akumulacione prigusnice izmedju ispravljackih dioda na sekundaru i izlaznog Elko, takodje i za serijskom prigusnicom na primaru.
Energija se sada akumulira na nespregnutoj induktivnosti primara, kroz izlazne diode tece skoro sinusna struja, recoverry efekti postaju beznacajni, diode se drasticno manje greju, a i tranzistori.

Za ovakve aplikacije su Bolji mosfeti, jer imaju integrisanu "body" diodu, koja postaje veoma vazna.
----------------------------------------------------------------------------------------------

Eto ti zanimacije, uzivaj.

Pozdrav

Zaboravih:

Svakako da rezonantni pretvaraci mogu raditi i sa fiksnom ucestanosti (kao ono sa IR2153), drive za mosfete je znacajno manje zahtevan, ali je potrebno da mosfeti imaju vecu maksimalnu struju.

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.09.2012. u 04:41 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.09.2012. u 04:49 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 28.09.2012. 06:26 ] @
Citat:

Jos ostaje da pokusas da smanjis kondenzator serijski sa primarom (vrlo postepeno i sa opterecenim ispravljacem), pa da se priblizis desnom boku rezonanse, a serijski sa primarom povezi i jedan MPP toroid (normalno iz ATX) namotan sa 30-tak navoja
Serijski ili paralelno?Pitam posto sam vidjao paralelno trafou.Hvala za ideje sa trafoima to cu da namotam uskoro,imam jedno jezgro,ali moram pitati nekoga da kupim jos napajanja slab sam sa njima a trebali bi mi....
Citat:
Ako ti budu previse grubi skokovi u smanjenju serijskog kondenzatora, pregorece ti izlazni tranzistori.
Zbog prevelike struje ili?
Moze li se ograniciti npr sijalicom?
[ aca.jevtic94 @ 28.09.2012. 08:38 ] @
A evo i slike:
A i videa:
1
2


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 28.09.2012. u 10:19 GMT+1]
[ macolakg @ 28.09.2012. 15:15 ] @
Citat:
aca.jevtic94:

Citat:

Jos ostaje da pokusas da smanjis kondenzator serijski sa primarom (vrlo postepeno i sa opterecenim ispravljacem), pa da se priblizis desnom boku rezonanse, a serijski sa primarom povezi i jedan MPP toroid (normalno iz ATX) namotan sa 30-tak navoja


Serijski ili paralelno?Pitam posto sam vidjao paralelno trafou.Hvala za ideje sa trafoima to cu da namotam uskoro,imam jedno jezgro,ali moram pitati nekoga da kupim jos napajanja slab sam sa njima a trebali bi mi....

Citat:
Ako ti budu previse grubi skokovi u smanjenju serijskog kondenzatora, pregorece ti izlazni tranzistori.


Zbog prevelike struje ili?
Moze li se ograniciti npr sijalicom?

-----------------------------------------------


Pise ti u citatu "kondenzator serijski sa primarom", znaci onaj sto je sada 1uF, nista paralelno trafou osim onog naponskog trafoa za merenje koga sam opisao u prethodnom postu.

Takodje serijski sa primarom i prigusnica (MPP toroid).

----------------------------------------
Moze se struja ograniciti sijalicom, mada tada uslovi rada nisu realni pa moras imati vise iteracija pri podesavanju.
Bolje ce biti sa nizim naponom napajanja.

Ako pogodis centar razonanse struja ce porasti na enormnu vrednost (imas u onoj aplikacionoj noti sve potrebno, samo treba da je proucis natenane, a i moje postove pazljivije da citas).

http://www.elitesecurity.org/p3152791
http://www.elitesecurity.org/p3153490

Pozdrav

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.09.2012. u 16:27 GMT+1]
[ yt1nvs @ 28.09.2012. 18:03 ] @
E sad neka zastita od kratkog spoja na izlazu na ovu acinu zadnju shemu ne bi bilo lose.
[ aca.jevtic94 @ 28.09.2012. 19:14 ] @
E to i to cu osmisliti ;)
[ aca.jevtic94 @ 28.09.2012. 19:21 ] @
Citat:
macolakg:

Primeri:
-Kada imamo vec namotan transformator gde nam izlazni napon nije "za malo" dovoljan, smanjenjem vrednosti serijskog kondenzatora ga mozemo povecati.

-To se moze uraditi i sa najobicnijim mreznim transformatorom. Puno puta sam obicne male mrezne transformatore "nabildovao" za par nedostajucih volti na sekundaru, da bi stabilizator iza imao ispravnu funkciju, dodajuci mu kondenzator serijski sa primarom. Tako mu se poveca opterecenje, ali ako to uradimo u razumnim granicama (10-20%), godinama ce to ispunjavati funkciju bez problema (jer posto mu je bio nizi napon, i nije bio maksimalno opterecen).

-Imamo mrezni transformator sa primarom za 380 (sada 400) VAC, a odgovara nam njegov sekundar.
Serijskim kondenzatorom koji je pravilno izabran mozemo "glatko" dobiti tih 400VAC na njegovom primaru (moze i mnogo veci napon, ako se vise priblizimo rezonansi :-), sa napajanjem od "obicnih" 230VAC.




Evo nesto slicno:

Menjao sam onaj C u smps od 1u do 220n i izlazni napon se nije promenio (ili je malo za 0.5v max) L je bila redno sa C kao sto je napisano.... sutra cu probati mani C...

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 28.09.2012. u 20:32 GMT+1]
[ macolakg @ 28.09.2012. 23:23 ] @
@aca.jevtic94

[quote]Evo nesto slicno:[quote]

Slicno je to sto se serijskim kondenzatorom smanjuje ukupna reaktansa, cim se povecava napon na primaru.

Veoma razlicito je to sto je u ovom slucaju cilj zasicenje jezgra radi stabilizacije napona, dok u nasem slucaju se jezgro i ne priblizava granici zasicenja, i nije cilj stabilizacija napona, vec sinusna struja u primarnom namotaju.

Radi se o dva potpuno razlicita principa rada.
------------------------------------------------------------------------------------------
Evo jos jednom cu sazeto ponoviti razloge zbog kojih je prednost napraviti rezonantni pretvarac:


- trafo moze preneti vecu snagu zbog sinusnog oblika struje kroz primar, siguran dobitak je najmanje 10% sa istom ucestanosti rada.

- zbog manjeg prirasta temperature u jezgru ucestanost se moze povecati, cim se dobija opet povecanje snage koju trafo moze preneti, i to je u znacajno vecem stepenu nego zbog prethodnog.

- Namerno se mota "los" trafo, tj. trafo sa slabijom spregom primar-sekundar (split bobin metoda), cije je motanje neuporedivo lase nego "ucesljavanje".

- zbog takvog (split bobin) motanja, namotaji su "otvoreniji" prema okolini, bolje se hlade, cim se dobija jos dodatne snage i KKD.

- novonastala znacajna rasipna induktivnost primara postaje "storage", tj. akumulacioni element, u kome se akumulira deo nepotrosene energije i koji obezbedjuje induktivni karakter celog trafoa, pa prestaje potreba za akumulacionom prigusnicom ispred dioda, cim se stedi citavo jedno jezgro i njegov namotaj (MPP toroid), gde su takodje iskljuceni gubici koji su postojali na dodatnom feritu i njegovom namotaju, sto opet znaci jos snage i KKD.

- recoverry struje izlaznih dioda se svode na minimum, zbog "lenjih" tranzicija (sto je posledica sinusnog oblika struje kroz njih), sto opet znaci jos snage i KKD.

- uz dobro optimizovanje odnosa rasipne i magnetizacione induktivnosti trafoa prema potrosnji, i pravilnim izborom frekvencije, moze se dobiti ZVS (Zero Voltage Switching), cim se recoverry struje u "body" diodama Mosfet-a svode na minimum, recoverry charge Mosfeta takodje na minimum, switching gubici Mosfeta na minimum, a sveukupno jos snage i KKD.

- zbog malenog recoverry charge, za kontrolu gejtova treba znacajno manja snaga nego kod hard switching, te je kontrola gejtova jednostavnija.

- zbog znacajnog smanjenja switching gubitaka, kao posledice prebacivanja stanja switching elemenata za vreme dok je na njihovim krajevima napon najmanji, i "blagim" tranzicijama, mogu se "lenji" elementi poput IGBT koristiti na znacajno visim frekvencijama od uobicajenih.

- Ceo sklop je sveukupno manje opterecen strmim tranzicijama, cim se smanjuje broj visih harmonika u radnoj ucestanosti, a sto pak znaci znacajno manju emisiju radio smetnji.

- inzvaredne izolacione osobine trafoa zbog split-bobin metode.

----------------------------------------------------------------------
Svi ovi dobici nose i neku "cenu" koja se mora "platiti":

- switching tranzistori moraju biti dimenzionisati za vece struje, jer su optereceni znacajnom reaktivnom komponentom.

- rezonantni kondenzator (serijski sa primarom) mora biti odlicnog kvaliteta.

- slozen proracun trafoa.

- potreban znacajno veci presek zice primarnog namotaja zbog opterecenja reaktivnom strujom, i zbog toga je u najvecem broju slucajeva primarni namotaj najtoplija zona u celom sklopu.


Pozdrav svima
[ aca.jevtic94 @ 29.09.2012. 09:25 ] @
E ovako danas sam menjao C od 1u pa sve do 4n7 i sa njm napon opada i jedva radi smps,a nikakvu razliku u naponu nisam primetio,opterecenje je bio otpornik od 47 oma.
[ macolakg @ 29.09.2012. 13:21 ] @
@aca.jevtic94

Isuvise "tvrdo" spregnut trafo.

Mali je Q faktor.

Mora da se poveca induktivitet spoljasnjeg kalema.

Dok je nizak Q, nece ti se povecati izlazni napon, tek neznatno.

Tacke izmedju kojih treba da meris su na pdf.

Nije tako jednostavno kao sto na prvi pogled izgleda.

Treba ti onaj strujni trafo, treba ti onaj naponski trafo...

Cilj nije povecanje napona na sekundarima, vec sinusna struja kroz primar.

Trafo mora da bude opterecen maksimalnim predvidjenim opterecenjem.

Rezonantno kolo formiraju Ls i Cres sa serijki vezanim otporom, koji se preslikava na primar.

Celom tom sklopu se namesta Q izmedju 5 i 6, i dobices sinusnu struju.

Mislim da jos uvek nisi spreman za taj eksperiment, i da moras jos malo da probrljas po literaturi.

Sada sam u panici sa vremenom.
Kada budem mogao, napisacu detaljno ceo postupak sa postavljenim primerom i oscilogramima.

Izgleda da nece moci ovako.

Smisao ovog je bila vezba, ali treba prvo da napravis odgovarajuce uslove za merenje i podesavanje ovakvih sklopova.


Pozdrav

[ aca.jevtic94 @ 29.09.2012. 15:55 ] @
Ako neko hoce da premotava trafo za ovaj moj poslednji smps,napon po navojku na sekundaru je 3,8V.Probao sam da stavim procep i kad sam sasvim slucajno pipnuo hladnjak sa tranz. i opekao sam se kao macka ,zatim sam procep sveo na najmanji moguci i tranz. su hladni bez obzira na opterecenje (max je bilo oko 190w toliko mi dozvoljava rastavni trafo).Zamenuo sam 13007 sa 2sc2625 jer su jaci.Necu jos dirati nista oko LC kola neka ostane 1uF,to cemo otom potom.
Jedno pitanje moze li "split bobin" motanje da se koristi u hard sw. aplikacijama?
[ Peca_zvucnici @ 29.09.2012. 21:50 ] @
E, ćao drustvo,

Ja se kao uključio pre nekog vremena pa me nema nigde, ali imam trenutno još uvek puno obaveza zbog kojih ne mogu svojski da se koncentrisem na temu.

Čuo sam još pre nekog vremena da je za izradu SMPS-ova jako zgodno imati osciloskop, pa pošto sam do sada imao samo softverski PC osciloskop za merenja preko zvučne karte koji je dovoljan samo za audio merenja, malo sam tražio po internetu i našao mali original kineski USB dvokanalni osciloskop sa 48MS/s, 20MHz analogni opseg, oko 5MHz efektivni opseg, dve pipalice x1/x10/40MHz, sa softverom koji omogucava brdo funkcija i to sve za 75$ uključujući shipping (malo sam se cenjkao): http://www.alibaba.com/product..._virtual_oscilloscope_48M.html.

Što se mene tiče nek radi i do 1MHz, puna kapa za SMPS, ali me malo brine kakva vrsta pipalice će mi trebati računajući da naponi na SMPS-u prelaze 300 i 400v - verovatno x100, ali da li njeni vrhovi (uključujući i masu) moraju i da su potpuno galvanski odvojeni od ulaza osciloskopa zbog tako visokih mernih napona? Gde naći takvu pipalicu i da li postoji neka verzija po sistemu uradi sam odnosno Do It Yourself kako se to kaže po naški? :-)

P.S. Ustvari i kakvim uopšte instrumentom merite vrednosti na SMPS'u, pošto ne vidim da bi to sve moglo sa običnim unimerom?

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 29.09.2012. u 23:08 GMT+1]
[ macolakg @ 30.09.2012. 02:32 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Ako neko hoce da premotava trafo za ovaj moj poslednji smps,napon po navojku na sekundaru je 3,8V.Probao sam da stavim procep i kad sam sasvim slucajno pipnuo hladnjak sa tranz. i opekao sam se kao macka :) ,zatim sam procep sveo na najmanji moguci i tranz. su hladni bez obzira na opterecenje (max je bilo oko 190w toliko mi dozvoljava rastavni trafo).Zamenuo sam 13007 sa 2sc2625 jer su jaci.Necu jos dirati nista oko LC kola neka ostane 1uF,to cemo otom potom.
Jedno pitanje moze li "split bobin" motanje da se koristi u hard sw. aplikacijama?


Ako switching tranzistori imaju kontradiode, i ako ti je "tvrdo" napajanje (dobar decoupling), u principu moze, ali ce ti opasti KKD i izlazni napon ce vise zavisiti od opterecenja.

Poprilican deo energije primara ce se "recirkulisati" nazad ka bulk Elko, potpuno bez svrhe. Nece sva energija biti preneta na izlaz, a kontradiode ce biti opterecene recoverry strujama (zbog hard switching) pa ce se sve to zajedno vise zagrevati.

Svaki SMPS koji ima diodama obezbedjenu kratku i efikasnu putanju za povratak viska energije iz primara nazad u napajanje, moze raditi i bez prisustva sekundara (sto pak znaci da je sa aspekta primarne strane sprega trafoa nebitna, sto se bezbednosti tice).

Tu spadaju sledeci SMPS (mislim na hard switching, sa transformatorom):

- dvoprekidacki forward.
- dvoprekidacki flyback.
- push-pull (klasicni, sa srednjim izvodom primara).
- half-bridge.
- full-bridge

--------------------------------------------------------------------------------------

Oko onog sto si pokusao sa procepom:

Kada stavis procep, induktivitet primara ti vec sa 0,2-3mm opadne na manje od pola, srazmerno poraste i magnetizaciona struja trafoa, jezgro se puni vecom kolicinom energije, koja se pak mora vratiti nazad kroz kontradiode.
Sve to dobro greje, a ima svrhe samo u odredjenim slucajevima (nimalo kod bilo koje push-pull, hard switching topologije).

Ovi SMPS koje ti pravis (uglavnom half-bridge, hard switching), su po principu rada forward pretvaraci, protivtaktni, tj. push-pull.

Energija koja se akumulira u jezgru trafoa treba da je minimalna, dok energija koja se akumulira u "storage" zavojnici (MPP toroid) treba da je maksimalna.

Kod pretvaraca sa forward principom rada, magnetizaciona struja trafoa (i = U/Lprim * delta_t), NE ZAVISI od opterecenja sekundara. Ona zavisi samo od ovih elemenata iz prethodnog obrasca, i od oblika krive magnecenja samog jezgra.

Za vreme dok je provodan jedan od tranzistora, energija biva u tom trenutku preneta sekundaru, sto ce poceti da nagomilava magnetnu energiju u "storage" zavojnici, iz koje ce se (na pocetnicima teze shvatljiv nacin) za vreme pauze oba tranzistora, energija isprazniti (ne potpuno, ako je duty veci od cetvrtine periode) u izlazni elko.

Magnetizaciona struja trafoa je nuspojava kod forward tipa pretvaraca, i najradije bi smo je izbegli ako bi se to moglo, no zakoni fizike su neumoljivi, pa ona mora imati neku vrednost.

Zato primar transformatora za forward pretvarace treba da ima vecu induktivnost, a shodno tome jezgro da nema procep.

Prakticno, forwardu bi najvise odgovarao sto veci broj navoja u primaru, no to se iz prakticnih razloga ne radi, jer bi narasli termogeni otpori zice i parazitni kapaciteti, pa se broj navoja svodi na sto manji, a ipak dovoljan, takav da magnetizaciona struja trafoa bude manja od trecine truje potrosnje.

Prakticno se nalazi dobar kompromis izmedju gubitaka u bakru i gubitaka u jezgru.
-------------------------------------------------------------------------------
Nasuprot "glavnom" trafou, "storage" prigusnica MORA imati procep, jer se u nju akumulira skoro sva energija impulsa upravo u njenom magnetnom polju (i to najvise u samom procepu),

MPP jezgro ima distribuiran (rasporedjen) procep po celoj zapremini jezgra, sacinjen od mnogih mikro procepa izmedju zrnaca magnetnog materijala.

Najveci deo energije celog SMPS je "na cekanju da bude isporucen izlazu" upravo u storage prigusnici, i od njenog pravilnog dimenzionisanja zavisi kvalitet rada celog SMPS.

------------------------------------------------------------------------
Nesto oko praznjenja energije iz storage zavojnice:

Energija nagomilana u storage zavojnici za vreme impulsa se mora negde isprazniti.
Kada bi smo u trenutku pauze tranzistora (hipoteticki) uklonili sve komponente sa primarne strane trafoa, na storage zavojnici bi se (na njenom spoju sa sekundarom) pojavio (teoretski) beskonacno veliki negativni napon.

Napon koji storage zavojnica "pokusa" da proizvede, biva preslikan na primar trafoa, jer se sada sekundar ponasa kao primar, biva uvecan prenosnim odnosom trafoa i "uklampovan" kontradiodama tranzistora na priblizno napon napajanja + 2 x U barijere dioda, polovina sekundara koja je prethodno "punila" storage zavojnicu postaje dinamicki kratki spoj sa naponom "ulkampovanim" na velicinu -(napon napajanja / prenosni odnos trafoa ), i kroz taj dinamicki kratki spoj (svakako i kroz ispravljacku diodu) se storage zavojnica prazni u izlazni elko, za vreme pauze tranzistora.

Eto,tako to radi.

Storage zavojnica sa opisanim dinamickim kratkim spojem i ispravljackom diodom, formira standardni buck konvertor (ili uslovno receno flyback), gde se prikljucna tacka sekundara moze posmatrati kao prekidacki tranzistor kod buck konvertera.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Razjasnicu nesto oko naziva raznih SMPS:

Zbog lakseg razlikovanja raznih topologija, neki pretvaraci su dobili "rezervisana" zargonska imena.

Kao: flyback, ime koje skoro da je rezervisano za inverting boost-buck sa jos jednim namotajem za galvansko razdvajanje.

Kada bi smo, buck, boost i inverting boost-buck konvertorima (uobicajeno nazvani u literaturi), zicu od njihove zavojnice pocepali uzduzno i tim nacinom stekli galvansko razdvajanje, dobili bi smo flyback.

Sva tri prethodno navedena pripadaju flyback principu rada, odnosno isporucuju energiju potrosacu za vreme PAUZE tranzistora, prazneci nagomilanu magnetnu energiju iz jezgra u potrosac.

Kao: forward, ime zargonski rezervisano za odredjen pretvarac uobicajen u literaturi.

SVI forward konverteri, kojima pripadaju: klasican forward, push-pull, half-bridge, full-bridge, MORAJU na svom izlazu imati drugi konverter koji pociva na fluback principu, a koga snabdevaju za vreme IMPULSA tranzistora, da bi doticni flyback za vreme pauze predao energiju potrosacu.
Pomenuti flyback se sastoji od: storage zavojnice, diode i dinamickog kratkog spoja sekundara (kod klasicnog forward je postavljena i posebna dioda za praznjenje, moze isto tako i kod half-bridge, ali ne mora, pa se tako ustedi doticna dioda).

Kao: push-pull, ime skoro rezervisano za protivtaktni konverter sa srednjim izvodom na primaru.

SVI protivtaktni konverteri, kojima tranzistori naizmenicno, a na isti nacin, snabdevaju potrosac, su push-pull konvertori.

U tu vrstu spadaju: half-bridge, full-bridge i klasican push-pull sa srednjim izvodom primara (hard switching ili rezonantni, sve jedno).

Posto samo nekoliko imena poklapa sve topologije pretvaraca, precutno su se odomacila imena koja se vidjaju u literaturi, radi manje mogucnosti zabune.

No, veoma je vazno znati kojoj grupaciji (familiji) pripada neki konvertor.

Lakse je razumevanje rada.

Iz tog razloga sam ovo pitanje rasclanio.

Opsirno odgovarajuci na tvoje pitanje, i drugima sam dao korisne inforacije.

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 30.09.2012. 07:28 ] @
To majstore.. ,jos jesno pitanje mogu li one ulazne mrezne EE prigusnice u filteru da se koriste za npr. GDT ili BDT?
[ macolakg @ 30.09.2012. 12:41 ] @
Citat:
aca.jevtic94: To majstore.. :) ,jos jesno pitanje mogu li one ulazne mrezne EE prigusnice u filteru da se koriste za npr. GDT ili BDT?


U sustini mogu, ali materijal jezgra nije bas najpogodniji za driver trafo.

Takve prigusnice obicno imaju feritni materijal za namenu "current compensated choke", imaju veoma veliki permeabilitet, veoma su lako zasicuju malenim DC bias.

http://www.epcos.com/web/gener...F_CurrentCompensatedChokes.pdf

Pogledaj dijagram na slici 2. (Current through one coil only, totally uncompensated)

Toj porodici pripada i Epcos-ov materijal N30, koga sam dosta cesto koristio kao power jezgro za manje snage, iz ciste nuzde da ih ne bacim, jer su "pametnjakovici" od nasih distributera ferita, nekom cudnom metodom medjusobnog "prepisivanja" ponabavljali torusna feritna jezgarca bas od tog materijala.
Cak se veoma cesto dogadja da posalju N30 umesto power materijala (N27, N87), posto jezgra potpuno isto izgledaju.
(samo sto ih ja lako prepoznajem po veoma velikom permeabilitetu)

Posle izvesnog istrazivanja sam utvrdio da to ne cine zbog zloupotrebe razlike u ceni, vec iz cistog neznanja.

Na neki volseban nacin smo "osudjeni" da imamo kod vecine distributra na lageru, pretezno materijal N30 ili slican od drugih proizvodjaca :-).

Materijali za current compensated choke namenu imaju skoro dvostruki permeabilitet od power materijala, pri istoj velicini jezgra.

To moze na prvi pogled biti zgodno jer bi trebalo motati veoma malo navoja, ali avaj, ta jezgra ne mogu raditi sa visokom magnetnom indukcijom poput pover materijala (N27@0.4T, N30@0,25T), takodje im je veoma niska Kiri temperatura(N27>200^C, N30<130^C).

Suprotno od ocekivanog, ovakvi materijali zahtevaju nesto malo manji broj navoja od onog za power materijal, oko polovinu snage mogu preneti do 50KHz u odnosu na power materijale, od 50-150KHz se nesto povecavaju performanse sa manjim nivoom magnetne indukcije (0,1T), pa se na oko 150KHz pocinju skoro izjednacavati sa N27, osim imunosti za DC bias i temperature rada.

To EE iz ulaznog filtra u potpunosti pripada porodici materijala kao sto je N30, moze se upotrebiti kao driver trafo, pod uslovom da ni u kom trenutku ne prekorace 0,3T, 100^C, i da nema ni "trunke" DC bias.

Prva dva uslova se ostvaruju izborom veceg jezgra za manju snagu, a treci obezbedjivanjem veoma sigurnog "reseta" jezgra (ili serijski kondenzator, ili apsolutna simetrija magnecenja).

Posto taj materijal ima visoku permeabilnost, tu se mozemo posluziti "trikom" i postavljanjem malenog procepa, smanjiti mu osetljivost na DC bias (to mozemo kod EE jezgra, kod toroida smo nemocni :-), kada mu procepom permeabilnost dovedemo u opseg power materijala (Al), osetljivost na DC bias mu se priblizi osobinama power materijala, ali zahtevan broj navoja postaje veci, no i dalje ostaje ogranicena temperatura rada (kada spolja dostigne 80-tak^C, unutra vec mogu biti "hot-spots" na 130^C).

Za rad sa nepoznatim jezgrima je potrebno imati nekakav merac induktivnosti, osciloskop i nesto za merenje struje kroz namotaj (onaj strujni trafo, koga si nadam se napravio :-).

Jednostavan merac induktiviteta (dovoljno upotrebljiv) se moze napraviti mostnom metodom merenja, ali o tome cemo drugi put, jer sada nemam vremena.

Evo fotke kako izgleda struja kroz namotaj (potpuno neoptereceni sekundari) koji je pobudjen pravougaonim impulsom, a gde jezgro "dodiruje" granicu zasicenja (radi se upravo o materijalu N30, pri 100^C, i to je apsolutna granica koja se sme dohvatiti).
Gornji oscilogram je napon pobude, donji je struja kroz namotaj.

Prakticno, na oscilogramu struje vidis delove histerezisne krive, samo drugacije postavljene u prostoru (daj masti na volju pa iz delova donjeg oscilograma pokusaj da vidis klasicnu krivu magnecenja).

Posmatrajuci samo "strujni" talasni oblik koji vidis, sta god namotao, kada vidis ove zakrivljene "repice" koje sam zaokruzio na fotki, na granici si zasicenja jezgra, onda treba ili povecati broj navoja ili smanjiti napon pobude.

Pozdrav

[ aca.jevtic94 @ 30.09.2012. 13:59 ] @
E ljud uradio sam tajlandski i nece da pocne da osciluje,sta da radim,menjao dva dijaka,napon na gejtu je 0.2v kad okine trijak te ne moze da pobudi fet(stavio irf840),sve delove sam proverio i ispravni su.... povecavao C i nista umesto trafoa sravio sijalicu ali ka - polu a ne ka +
[ macolakg @ 30.09.2012. 14:24 ] @
@aca.jevtic94

Postavi semu onog sto si napravio, sa oznacenim polaritetima svih namotaja, pa cu nocas kada opet budem za racunarom pogledati.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 30.09.2012. 18:13 ] @
pa sema je sa ove teme,nije do polariteta vezao sam opterecenje i na + vod i nista se ne desava kao da dijak nema snage uopste ne okida fet,menjao sam i polaritet namotaja i nista fet se ne okine da bi poceo da osciluje... odoh da napravim one trafoe ;)
[ aca.jevtic94 @ 01.10.2012. 08:27 ] @
Evo merenja,probao sam ono LC da dodam i menja se oblik talasa nije bio bas sinus,mozda treba jos manji C ja sam isao do 47nF.Talasni oblici struje su sa 1uF kao na semi
[ macolakg @ 01.10.2012. 13:10 ] @
@aca.jevtic94

Pogledao sam na brzaka. Nemam sada vremena.

Sve je to jos uvek hard switching. Negde gresis, a ne mogu odavde videti gde.

Q faktor je premali.

Nekom drugom prilikom cemo to izanalizirati.

Nego, kako ti se svidja upotreba strujnog trafoa?

Prakticno zar ne?

Napravi i naponski, super korisna stvar.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 01.10.2012. 13:19 ] @
Pa i jeste hard sw. nisam stavio L i C to jest C je 1uF,posle ce biti slike i sa LC kolom
Trafo je cool,nisam bas najbolje uradio ali dobar je za merenja,do koje f. moze da meri?
[ macolakg @ 01.10.2012. 13:23 ] @
@aca.jevtic94

Mlad si covek, i vidim da vollis da istrazujes, a nedostaje ti dobre opreme, i jos puno literature (usvojenog znanja).

Volju i vreme izgleda imas, tako da ce vremenom stvari doci na svoje mesto.

Imam volju da ti pomognem, pa bih ti poklonio jednu odlicnu stvarcicu.

Posalji mi na PP svoju adresu, da bih ti poslao ovo:

Radi se o LEM strujnom transducer-u LA 50-P/SP 1.

Sprava je elektronski strujni trafo, koji za razliku od tog motanog moze raditi i sa DC strujama, tacnije, radi od DC-150KHz.

Moze podneti i izmeriti +-100A, nominalni opseg mu je +-50A.

Bice ti to dragocena alatka za galvanski razdvojeno merenje struja u svim zonama SMPS.

Evo i datasheet, da vidis o cemu se radi: http://xiazai.inktronics.com.c...09-03-08/090308173835_VDJH.pdf

Kada ga dobijes, detaljno cu ti objasniti kako se koristi.

Pozdrav
[ macolakg @ 01.10.2012. 13:44 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Pa i jeste hard sw. nisam stavio L i C to jest C je 1uF,posle ce biti slike i sa LC kolom
Trafo je cool,nisam bas najbolje uradio ali dobar je za merenja,do koje f. moze da meri?


Taj komad koji si napravio, moze meriti AC struje od 15-300KHz bez problema.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 01.10.2012. 13:45 ] @
Citat:
macolakg: @aca.jevtic94

Mlad si covek, i vidim da vollis da istrazujes, a nedostaje ti dobre opreme, i jos puno literature (usvojenog znanja).
Volju i vreme izgleda imas, tako da ce vremenom stvari doci na svoje mesto.

E sve cetvoro je pogodjeno vreme i volju imam i to koliko hocu ceo dan sam slobodan,a tacno je i to da nemam opreme i to ne da nemam vec stavarno nemam :)
Od opreme imam osc. i lemilicu :) i nista vise :).
[ macolakg @ 01.10.2012. 13:53 ] @
@aca.jevtic94

Pretpostavio sam.

U tom slucaju ce ti ovaj "LEM" dobro doci.

U saradnji sa osciloskopom inzvaredno moze posluziti za razne stvari.

Nemoj misliti da je opseg od +-50A preveliki. To vazi kada provuces jednu zicu kroz trafo (1 merni navoj), ako provuces 10 navoja, opseg je +-5A, itd...

Njim se mogu meriti i veoma male struje :-).

Npr. mozes pomocu njega lako meriti induktivitete mostnom metodom, tako da ces pomocu njega dobiti vise mogucnosti.

Poslacu ti uz njega jednu "etaloniranu" prigusnicu, koja ce ti posluziti kao referentna za kalibraciju merenja, i objasnicu kako meriti (vecinu potrebnog vec imas, par mosfeta i IR2153/5).

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 01.10.2012. 14:00 ] @
Ok,hvala Vam puno,kad stigne objasnicete mi kako se koristi,i td.
Pozz.
[ macolakg @ 01.10.2012. 14:06 ] @
@aca.jevtic94

Poslacu u narednih par dana, trenutno ne mogu stici.

Javicu.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 01.10.2012. 14:11 ] @
oK nema problema cucemo se.....
[ macolakg @ 01.10.2012. 14:32 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Ok,hvala Vam puno,kad stigne objasnicete mi kako se koristi,i td.
Pozz.


Nema na cemu, i bez persiranja plz.

Pozdrav
[ Peca_zvucnici @ 01.10.2012. 17:04 ] @
@macolakg i @aca.jevtic94

E pa baš lepo ste se vidim zahuktali i svaka čast macolakg za poklon pa ne bih da vas prekidam, al mene ste l'adno preskočili kad sam prekjuče imao samo pitanje u vezi iste teme instrumenata za merenje na SMPS. :-(

I Aco, nemoj čoveku da persiraš jer to nas starije ponekad pogađa!

Mogu ja i na engeskom (a na kineskom još ne znam ) - Please, bre jel dobar onaj original kineski USB osciloskop što sam tamo naveo i koje je instrumente in general dobro imati za merenja na SMPS, bre?! Iscenjkao sam se jedva tamo sa onom kineskinjom za 75$, morao sam i da joj se udvaram, pa da se ne predomisli. ;-)

Danas sam za svaki slučaj bar poskidao ceo forum i prikačene fajlove, a i sajtove sa linkova - da se ne pogube kao što to biva posle nekog vremena, ali sam video da tamo pominjete L,C metre i mnogo štošta. Macolakg, super ti je onaj tvoj Tektronix 400MHz, ali ja obožavam da koristim razne vrste adaptera za digitalni unimer na opsegu od npr. 2V, kao što sam već odavno napravio jednostavan frekvenciometar sa nekim IC (valjda NE555) koji je fino precizno radio i na opsegu od 200KHz. Zato mi se i svideo ovaj kineski osciloskop, nema šta da ga vidiš - manji od kutije cigareta. Ovi noviji unimeri retko da mogu meriti kapacitete preko par desetina MF, tako ako imate neke takve interesantne DIY sklopove za napraviti javite.

Ajde molim vas odgovorite, još će da me administrator suspenduje što ponavljam postove!

Srdačan pozdrav!
[ pedja089 @ 01.10.2012. 17:41 ] @
I ja sam polako krenuo, skupio sve delove, jos zicu da nadjem...
Konkretno sam krenuo u izradu flyback, sa nekim od FPS...
Uglavnom nasao sam u laserskom stampacu sve gotovo, pa sam uzeo trafo da pogledam kako je motan.
I razmotavajuci ga, naisao sam na 2 sloja zice, kojima su samo po jedan kraj spojen na - od kondezatora, drugi kraj je samo ulepljen trakom...
To je bilo namotano izmedju polovina primara i sekundara(primar, taj namotaj,sekundari, taj namotaj,primar).
Cemu to sluzi?
Imam par ideja cemu bi moglo da sluzi, ali opet drugi kraj ostaviti samo da visi...
Hvala.
[ macolakg @ 02.10.2012. 02:38 ] @
@Peca_zvucnici

Peco,

Na primarnoj strani smps, na svim tackama postoje pulsirajuci naponi od 325-800Vpp ka ZEMLJI.

Posto je USB osciloskop spojen preko racunara sa uzemljenjem, najverovatnije ces ga samo spajanjem mase od sonde ubiti kao zeca (a verovatno i racunar). Mozes nekako da se provuces sa lap-topom koji radi na baterije, ali dovoljno je da bude blizu nekog masivnog metalnog predmeta, ili da nesto cackas rukama po kompu, i eto opet rizika od ostecenja, a najbezbolnije sto ti se moze dogoditi da ti se zaglupi USB komunikacija.

Kod SMPS je visok delta-U/ delta-t, tj. strme su tranzicije, pa kroz parazitne kapacitete lap-topa prema zemlji vec moze poteci dovoljna struja za ostecenje doticnog.

Ako si procitao nekoliko prethodnih postova, videces da sam Aci Jevticu objasnio kako da napravi merne transformatore za galvansko razdvajanje osciloskopa (strujni i naponski merni trafo), to je najbolja metoda.

Druga opcija je da napravis opticku izolaciju USB porta sto se moze uraditi IC-om ADUM5401, a USB skop napajas baterijama ako mu je potrosnja veca od 100mA, a ako je manja od 100mA onda iz samog ADUM5401 koji ima galvanski razdvojeno napajanje na sekundarnoj strani (interni SMPS). ADUM5401 je dobra ali skuplja metoda

Inace za merenja na SMPS osciloskopom, 1MHz propusnog opsega je u svakom slucaju nedovoljno. Da bi iole nesto korisno video potrebno je da propusni opseg bude bar 10MHz.

Kod sasvim prosecnog SMPS, tranzicije traju ispod 500nS, sto na skopu od 1MHz propusnog opsega izgleda kao nevidljiva vetikalna linija, a sto je potpuno beskorisno. Ono sto je kriticno za rad SMPS-a je usko i tesko vidljivo na skopu, pa stoga to i zahteva znatno brzu napravu.

Sporiji skop se moze koristiti u edukativne svrhe, cisto da se vidi generalni talasni oblik (nalik teoretskom) bez detalja, a detalji su ono sto "ubija" SMPS.

Sto je manji propusni opseg skopa, talasni oblici na SMPS izgledaju blizi toretskim, lepi zagladjeni, kao da se SMPS sastoji od idealnih komponenti.
Kada sam sa 100MHz skopa presao na 400MHz, zabezeknuo sam se sta sve nisam mogao da vidim, a trebalo je da vidim.

Takodje, bilo koji analogni skop je daleko bolja opcija za posmatranje SMPS. Ima nekih tema na forumu elektronika, gde je Bogdan Kecman izbistrio temu skopova.

Imao sam na upotrebi ortakov TEC 2012, digital storage od 100MHz, i na posmatranju SMPS je bio potpuno nemocan u odnosu na matori TEC 465B takodje od 100MHz. Prednost digital storage sprave je bila u bogatom merenju svega i svacega i mogucoj naknadnoj analizi nekih oscilograma, FFT i sl.., ali je pao na trigerovanju brljotina na neispravnom SMPS, jednostavno je preskocio ono sto nije trebalo, i dok mu podesis uslove trigerovanja, SMPS crkne.

Prednost kod SMPS dajem analognim osciloskopima ili DPO od digitalnih (a DPO je bas skupa igracka, i tata bi sine, al' je bas vruc kolac, i ovaj sadasni 2465 me je izuo iz cipela).

Moje osciloskope inace razdvajam dvostruko galvanski (sa dva kaskadirana rastavna trafoa sa sto nizim parazitnim kapacitetima), a kada radim sa SMPS koji radi na 400VAC (560VDC), onda iskljucivo prelazim na merne transformatore kakve sam Aci preprucio jer je brzina porasta napona vec tolika da mi kroz oba rastavna trafoa slogira TEC 2465B, iako mi je medjukapacitet oba trafoa jedva 220pF.

Par puta sam se "otkinuo" od straha da ga nisam "koknuo". Od tada se ne z*zam vec odmah rastavni merni trafojcici.

Pozdrav
[ macolakg @ 02.10.2012. 02:54 ] @
Citat:
pedja089:
I ja sam polako krenuo, skupio sve delove, jos zicu da nadjem...
Konkretno sam krenuo u izradu flyback, sa nekim od FPS...
Uglavnom nasao sam u laserskom stampacu sve gotovo, pa sam uzeo trafo da pogledam kako je motan.
I razmotavajuci ga, naisao sam na 2 sloja zice, kojima su samo po jedan kraj spojen na - od kondezatora, drugi kraj je samo ulepljen trakom...
To je bilo namotano izmedju polovina primara i sekundara(primar, taj namotaj,sekundari, taj namotaj,primar).
Cemu to sluzi?
Imam par ideja cemu bi moglo da sluzi, ali opet drugi kraj ostaviti samo da visi...
Hvala.



Namotaj sa nespojenim krajem, u tvom konkretnom slucaju sluzi kao staticki screen, sprecavajuci prenos radio smetnji kapacitativnim putem sa primara na sekundar(e).

Kod nekih SMPS moze postojati isti takav namotaj sa potpuno drugacijom ulogom, gde je tom metodom ostvaren snubber kondenzator ("Philips") ili ponekad i rezonantni kodenzator (kod qasiresonant flyback "Infineon").

Inace FPS flyback IC spadaju u najizdrzljivije jednocipne SMPS. Jako dobro su se pokazali u praksi, ali su na zalost poprilicno skupi (kvalitet opravdava tu cenu).

Pozz
[ pedja089 @ 02.10.2012. 09:39 ] @
Puno hvala na odgovoru.
Tako sam i pretpostavljao. Ali nisam bio siguran.

Sto se tice FPS, cena je po meni OK. Oko 2-4 eura u pro elektroniku.
Za 4eura u proelektroniku:
1M0880R
VD,Max 800 V
Drain current pulsed (2) IDM 32.0 ADC
Continuous drain current (TC=25°C) ID 8.0 ADC
Mislim da je ovo vise nego dovljno za neki manji SMPS, do 150-200W, ovo mi se cini najjednostavnije resenje...
A evo a AN-4134 za forward konverter, sa kompletnim proracunima.
[ macolakg @ 02.10.2012. 13:21 ] @
@pedja089

Forward trafo je stvarno jednostavan za proracun.

No, uvek ima neko ali:
Veoma je zahtevan po pitanju motanja primara i namotaja za "reset" (demagnetizaciju jezgra).
Naime, ta dva namotaja treba motati bifilarno radi cvrste sprege, a nazalost, suprotno krajevi su jako blizu pa izmedju njih vlada maksimalan napon.
Za njih treba koristiti iskljucivo tri puta lakiranu zicu, i ispostovati sto bolje izolacije.

Uvek radije pravim dvoprekidacki forward, kod koga treba samo jedan namotaj u primaru.

Pozz

[ pedja089 @ 02.10.2012. 13:41 ] @
@macolakg
Nisam znao da se moraju tako motati... To mi se ne svidja...

Znaci definitivno ostajem pri tome da radim flyback, pa cemo videti kako ce se ponasati...

Ja se ne zurim uopste sa izradom, to mi je usputna stvar. A voleo bih da napravim nesto pricno jednostavno(tacnije sa malo komponenata), sa lako nabavljivim delovima.
Zato mi se i svidja ovaj FPS, stavim njega i primarna strana resena. A koliko vidim to je rezevni deo za TV i slicne gluposti, sto znaci bice ga i dalje... Sto se tice snage, to je manje vise ono sto mi je potrebno.
Jos me malo muci proracun komponenata u povratnoj sprezi za kompezaciju... Ali kad dodje vreme resice se i to.
Bio sam se malo zaukao sa izradom lab. napajanja, ali tek kad sam malo ozbiljnije pogledao, i proucio, video sam da to nije tek tako...
Probao sam da narucim od vishay-a mosfet-ove sa malim Qg, pa da probam ovu semu bez povratne sprege, eto cisto onako... Ali nesto ne stizu..
[ macolakg @ 02.10.2012. 20:39 ] @
@pedja089

Za lab napajanje ti je najbolja PSM (Phase Shift Modulation) metoda, jer lako dozvoljava promenu od 0-100% izlaznog napona, i odlicno je izvodljiv kvalitetan strujni limit.

I ako neces mozda da ga pravis, pogledaj malo o tome.
Veoma je zanimljivo kao koncept (inace tom metodom "guram" i po 50-60KW).
U nekim prethodnim postovima sam Aci Jevticu pisao o tome.
Za taj nacin rada trafo se ekstra lako izracunava i namotava, a takodje lagodno radi na 200KHz sa uobicajenim mosfetima, sa odlicnim KKD i odlicnom filtracijom.

Evo i app note za flyback: http://www.fairchildsemi.com/an/AN/AN-4140.pdf

Pozdrav
[ pedja089 @ 02.10.2012. 21:00 ] @
@macolakg
Svakako cu pogledati. To sto ste pisali, vec sam procitao:)
Pokusavam prokljuviti u SMPS da ih mogu koristiti u uredjajima kada zatrebaju, a usput sam mislio i da napravim lab. napajanje. Ali sad mi se cini da mi je bolje razviti nesto jednostavno za uredjaje.
A sto se tice lab napajanja, tu bi se vec potrudio napraviti nesto ozbiljnje... Jer sve ove igrackice koje sam imao, dojadilo mi vise menjanje tranzistora cim se pregreje, i kutija 30x50cm...
Uglavnom mi ne trebaju napajanja vise od 15V, 1A, ali ponekad mi zatreba 50-60V par ampera. Pa bi voleo jednom da napravim pravo napajanje sa ugradjenim instrumentima, da moze da radi i kao strujni i naponski izvor itd... I da to sve bude spakovano u neku pristojnu kutijicu. Tako cu nauciti nesto, napraviti tacno sta mi treba, a mozda i nesto ustedeti :)
[ macolakg @ 02.10.2012. 21:33 ] @
@pedja089

Power Suply Cookbook, Marty Brown.
Tu imas sve sto ti treba za upoznavanje sa SMPS.

Skini je sa neta (besplatna je), i kada je "pregazis", ali polako, sve ce posle ici kao od sale.

A ono sto tamo nije napisano, pisacu ponekad po forumu.

Molim te nemoj mi persirati.

Pozdrav
[ pedja089 @ 02.10.2012. 22:26 ] @
@macolakg
Ne znam, nekako mi se cinis stariji od mene, i ozbiljniji, sa ogromnim iskustvom, pa...
Imam knjigu, drugo izdanje, prelistao sam je jednom onako samo da vidim o cemu se radi.
A kad nadjem vremena procitam deo, pa malo porazmislim o cemu je pisao...
[ aca.jevtic94 @ 03.10.2012. 07:24 ] @
offtopic:
Citat:
pedja089: @macolakg
Ne znam, nekako mi se cinis stariji od mene, i ozbiljniji, sa ogromnim iskustvom, pa...
E to i ja mislim pa zato i ja persiram...
[ Peca_zvucnici @ 03.10.2012. 16:30 ] @
@macolakg

Pa vidi, ja bih rado uzeo neki osc. na kome može za početak da se ipak gleda bar nešto. Ne znam sa obzirom da si rekao da je bitno videti detalje, koliko bi bio dovoljan ovaj kineski USB koji je 48MS/s, (mega semplova u sec), što realno znači da mu je za njegov OPTIMALNI navedeni prosečni opseg od 5MHz (ne razumem sasvim zašto je to navedeno za - square wawes ?), je oko 10 puta semplovana (snimljena u 10 tačaka) jedna puna perioda merenog signala od 5MHz.

To znači da će se kao i u mnogim sličnnim spravama "averaging" metodom u softveru, zaokružiti mereni signal bez prikaza ekstra detalja - u svakom koraku od 500KHz na tom opsegu od 5MHz. Ali, ako se meri signal koji u SMPS-u ide od oko npr. 30KHz do čak eto - 500KHz, to znači da će puna perioda takvih signala biti odmerena 96 - 1600 puta, što eto nekom prostom logikom, baš i ne izgleda tako loše - naprotiv, pa bi zato trebalo da se na tim merenim frekvencijama vide i bar neki detalji. Jedino ako si mislio da su ti detalji stvarno mnogo delikatni (koliko ?), ili se još u SMPS-u pojavljuju bitni detalji i u obliku viših harmonika osnovnog signala koji bi mogli da dostignu i mnogo više frekvencije? Navodno ovaj kinez ima i funkciju zumiranja od koje u ovakvoj spravi ne znam koliko baš ima koristi.

Nisam mogao iz datih karakteristika ovog USB osciloskopa da provalim koja mu je najkraća vremenska baza i za koje frekventne opsege što zavisi izgleda od više faktora u sklopu, ali valjda bi trebala da bude ispod 1ms koja je kod mnogo lošijih USB modela često i ispod 500ns rekao bih. Ovaj mali USB osciloskop "Virtual oscilloscope MDSO DSO202" (nije naravno DPO, već običan DSO tip, video sam Tektronix DPO na 33GHz od 300k$ !!!!), se nedavno pojavio svuda pa i na eBay ..., mada se za sada još uvek ne prodaje baš puno i ima po onome što je opisano na sajtovima mnogo bolje karakteristike od mnogih sličnih modela u odnosu cena/karakteristike. Navedeno je da mu je analogni oseg do 15, ponegde i do 20MHz što je opet "realno" u odnosu na mnoge slične modele, ali naravno beskorisno za iole preciznija merenja na tim opsezima.

Za početak - nema se ni više para. Video sam na našim oglasima ovih dana samo neki ruski analogni jednokanalni 10MHz za 70e i slične polovne do 100e za šta ne znam koliko su bolje opcije sa obzirom šta sve još uključuje nabavka takvih naprava. Izvini molim te ako gnjavim, ali reci mi ponovo svoje mišljenje sa obzirom na ovo što sam izneo bar u PP. Ovo je izgleda sajt proizvođača ovog kineskog USB osciloskopa: http://translate.google.com/tr...ongshune.com%2Flist%2F848.html (preveden je u Google Translate sa kineskog) gde su date nešto opširnije karakteristike, pa mi molim te javi po tvom mišljenju ako to ičemu vredi.

Naravno da mi je bilo jasno da je van pameti priključivanje osciloskopa (specijalno USB) na napone možda već i preko nekoliko desetina volti jer bi ti naponi mogli uništiti za tren oka ne samo njega, već i PC, a i sve ostalo što je izpovezivano, ali za opštu edukaciju nije ipak loše da neko kao ti ovde da svoje ekspertsko mišljenje. Ali hvala ti veliko za obaveštenja o visinama napona na SMPS-u, a naravno specijalno za metode merenja preko trafojčića jer su to bar za mene bile "majstorske finese". Iako sam "usnimio" ceo forum za svaki slučaj, nisam ukapirao u letimičnom čitanju da si Aci govorio o trafoima zbog normalnih merenja, već možda u vezi sa prenosom signala radi kontrole u kontrolnim sklopovima ... Ne brini, doći će na red i detaljno, a i ponovno čitanje.

Srdačan pozdrav i živeli!

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 03.10.2012. u 18:01 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 03.10.2012. u 18:17 GMT+1]
[ Peca_zvucnici @ 03.10.2012. 17:09 ] @
Za persiranje već sam rek'o, neko se oseća mator i u 20. god. ... ;-) , a poštovanje je nešto drugo!

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 03.10.2012. u 18:23 GMT+1]
[ macolakg @ 03.10.2012. 19:18 ] @
Citat:
Peca_zvucnici: Za persiranje već sam rek'o, neko se oseća mator i u 20. god. ... ;-) , a poštovanje je nešto drugo! :-)

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 03.10.2012. u 18:23 GMT+1]


Peco,

Pogledao sam ovo.

Ako je istina sve ovo sto pise, to je i vise nego dobro za 75$.

Toliko vec kosta profi sonda za 100MHz.

Ako se moze meriti cetvrtasti signal od 5MHz, a da se pristojno vidi, moze se solidno meriti po SMPS, s' tim sto i dalje treba biti oprezan i postavljati bolje snubber mreze, jer ce biti puno nevidljivih stvarcica.

Sa mernim trafojcicima se mogu meriti visoki naponi simetricnih talasnih oblika, a za asimetricne talasne oblike se moze napraviti galvansko razdvajanje sa HCNR200 do 1,5MHz.

-------------------------------------------------

Sto se tice persiranja, ne osecam se matorim ni sa svojih 47, jer imam vise energije od mnogih upola mladjih.

Inace, mislim da persiranje nije nikakva garancija postovanja. Ukazuje na neki stepen postovanja u prvom kontaktu, i nista vise od tog.

Ljudi mogu nekom persirati iz raznih razloga: iz pravog postovanja, glumeci vaspitanje, sefu sto moraju, a mrze ga iz dna duse, advokat klijentu, a pljacka ga, gazdi, a potkradaju ga, itd...

Mozete uvrediti nekog do srzi, a pri tom mu umiljato persirati i smeskati se.

Nije to nikakvo merilo postovanja.

Nasledili smo to od evropskih burzoaskih porodica, jer je se nekada plemicima moralo obracati tako, inace zziiik...

To se kod nas, u poslednih par vekova, uselilo kao pomodarstvo i sluzilo je kao prvoklasna uvlakacka metoda medju novopecenim "vidjenim" ljudima.
Posebno je nabujalo izmedju dva svetska rata, u tadasnjem drustvu veoma iskrivljenih moralnih vrednosti.
Sadasnje vreme jako potseca na taj period, takodje su moralne vrednosti veoma izvitoperene i doslo je do uobicajene zamene teza (milenijumima proveravana metoda), a radi zloupotrebe.

U jos starija vremena, tako je se moglo obracati jedino osobi kraljevske krvi, jer se jedino takva mogla predstavljati kao dva entiteta u jednom (sami su sebe proglasavali bogovima).

Kod nas Srba, to nije korisceno, vec je se obracalo sa ti ili brate, bez obzira na status, sve dok nam nisu uvalili (tada novu) modu.

Sebe vidim kao jednu i jedinstvenu osobu u sopstvenom telu, koje sluzi kao njen nosilac, a na zalost je ogranicenog roka trajanja :-).

To je moj stav.

Persiranje drzi ljude na distanci, poput dva psa vezana kratkim lancem.

Lancem napravljenim od izgovorene reci "Vi" koja nema nikakvo stvarno znacenje ukoliko se ne misli na mnozinu.

Pozdrav


[ macolakg @ 04.10.2012. 11:11 ] @
@aca.jevtic94

Nego da nastavimo mi oko koriscenja strujnih transformatora...

Prvo nesto korisne literature, pa cemo ostalo:

http://www.metersusa.com/Transformers/Data/CTTheory.pdf

http://dianyuan.com/bbs/u/23/1099693616.pdf

http://www.ti.com/lit/an/slua079/slua079.pdf

http://cdsweb.cern.ch/record/987558/files/p299.pdf

-------------------------------------------------------------

U oblasti "5.2.3 Principle of the zero-flux current transducer or DCCT " u dokumentu sa cetvrtog linka ces naci unutrasnju shemu i opis rada LEM zero flux current transducera koji ce ti stici narednih par dana, a i jos nekih drugih principa rada opisanih na dobar nacin (pogledaj koja je institucija postavila dokument).

Kod konkretnog LA 50-P/SP 1 ( http://xiazai.inktronics.com.c...09-03-08/090308173835_VDJH.pdf ), je prenosni odnos 1:2000.

Prvo, posto njegovo jezgro ima samo jedan otvor, jedno provlacenje zice kroz taj otvor je JEDAN CEO NAVOJ (kao i kod torusa).

Sta znaci 1:2000? Znaci da ce transducer na svom output pinu generisati 2000 puta manju struju od ona koja ce teci kroz 1 navoj provucen kroz otvor transducera.

Provlacenjem 2 navoja kroz otvor, dobice se odnos od 2:2000, tj. 1:1000, sa 5 navoja kroz otvor dobice se 5:2000 tj. 1:400 itd itd...

Struja na izlaznom pinu ce biti umanjena za prenosni odnos trafoa. To se moze zgodno iskoristiti za merenje veoma sirokog raspona struja, tj. kada nam treba visoka merna preciznost za merenje manjih struja, smanjicemo prenosni odnos provlacenjem vise navoja kroz otvor.

Transducer moze nominalno proizvoditi +-25mA na svom izlazu (nominalni opseg), ili +-50mApk (opseg +-100A).

Ako npr. provucemo 20 navoja dobicemo prenosni odnos 1:100, onda smemo kontinualno meriti +-25mA * 100 = +-2.5A ili 50mA * 100 = +-5Apk.

Taj transducer je aktivni sklop (ima unutra pojacavac i hall generator) i zahteva napajanje.

Napajanje za njega moze biti od +-12 do +-15VDC, struja potrosnje oko 10mA + izlazna struja (vidi datasheet, da ne kopam po njemu).

Napajanje treba da je stabilisano (7815 i 7915). Na samom transduceru ima tri izvoda (+15V, - 15V i Out), napajanje se veze za pripadajuce izvode, dok se sa Out opteretni otpornik vezuje na masu napajanja. Napajanje moze biti obicno, bez posebnih mera, jer njegova masa (srednji izvod od +-15VDC) se vezuje i za masu sonde osciloskopa, tako da izlazna strana transducera biva uzemljena kroz uzemljenje osciloskopa, a osciloskop kada je uzemljen postaje imuniji na elektronsku "buku" od SMPS.

Izolaciona sposobnost otvora kroz koji se provlaci zica za merenje je 2KV ukoliko je gola zica, ali ako na tu zicu navucemo deblju izolaciju, to se moze drasticno povecati.
-------------------------------------------------------------

Sledece pravilo vazi za sve strujne transformatore !!! :

Strujni transformatori NE SMEJU raditi sa neoptereceim sekundarom. Otpor opterecenja sekundara sme biti maksimalno onoliki koliko je deklarisano u datasheet!

Ukoliko dodje do slucajnog otkacinjanja opteretnog otpora za vreme merenja, strujni transducer (ili obican strujni trafo) ce biti trenutno i nepovratno unisten !

Stoga treba veoma pazljivo prikljuciti opteretni otpornik i ne kaciti razne pipalice i sonde direktno na njegove nozice jer ga to moze rasklatiti, dovesti do otkacinjanja i PUF.

Otpornik se pouzdano zalemi na svoje mesto, a izvodi za merenje se izvuku sa lemnih mesta na prikljucke za merenje.

Kako se meri struja ovakvim transducerom?
Posredno, merenjem pada napona na opteretnom otporniku.

Kako pametno dimenzionisati opteretni otpornik?
Ako ocekujemo nominalni merni opseg od +-50A, u datashet vidimo da je dopusteno koristiti max. 300ohm pri +-15VDC napajanja. da bi dobili okruglu vrednost zgodnu za merne opsege osciloskopa (tipicno 1, 2, 5), izabracemo precizan otpornik od 200 ohm (2 komada od 100R 1% na red).
Zasto?
Zato sto ce pri prenosnom odnosu od 1:2000, transducer pri +-50A, na svom izlazu proizvesti +-25mA, sto ce nam na 200 ohm proizvesti pad napona od +-5V, sto ce biti jako zgodno za ocitavanje na osciloskopu jer cemo imati okrugle vrednosti 0,1V/A, tako ce nam biti lakse ocitavanje.

Ako ocekujemo rad transducera van nominalnog radnog opsega +-100A, on ce na svom izlazu, saglasno sa prenosnim odnosom proizvesti +-50mA.

Ovo je vec preopterecenje transducera, i ne moze se dopustiti dugotrajan rad sa kontinualnih +-100A struje, ali ako je u pitanju +-100Apk, onda se moze bez problema dopustiti trajni rad.
Medjutim, u datasheet je za ovo podrucje dopusten maksimalni opteretni otpor od 70 ohm, pa cemo mi pametno izabrati tacnih 20 ohm, na kom cemo dobiti pad napona od +-1V za +-100A.

Tako se to moze koristiti. Moramo samo paziti da opteretni otpor ne bude veci od dozvoljenog, a merno podrucje mozemo dimenzionisati prema potrebi, ali u tim granicama.

Ovaj transducer ce pouzdano i tacno raditi od DC do 150KHz sa -1dB pada pri 150KHz, radice i iznad te ucestanosti samo ce merenje biti manje tacno. Opseg je dovoljan za veliki broj SMPS aplikacija.

Pozdrav i prijatno buduce merenje
[ aca.jevtic94 @ 04.10.2012. 20:34 ] @
Onaj cetvrti link je najbolje objasnjen,hvala za uputstva,kad stigne javljam se.....
Citat:
macolakg: @aca.jevtic94

Prvo, posto njegovo jezgro ima samo jedan otvor, jedno provlacenje zice kroz taj otvor je JEDAN CEO NAVOJ (kao i kod torusa).
Pozdrav i prijatno buduce merenje

E ovo me je zanimalo i hvala za ovo drugo
I zanima me ona izl. prigusnica kad spojim 2 jezgra koliko navojaka motam?
[ pedja089 @ 05.10.2012. 21:01 ] @
Nisam znao password napamet, pa nisam ranije mogao da odg...
Ne radi ovaj link
Citat:
macolakg:
Kod konkretnog LA 50-P/SP 1 ( http://xiazai.inktronics.com.c...09-03-08/090308173835_VDJH.pdf ), je prenosni odnos 1:2000.

Ako sam dobro nasao trebao bi da je to ovaj
http://xiazai.inktronics.com.c...09-03-08/090308173835_VDJH.pdf

@aca.jevtic94

Racunalo se tako sto odmotras neki namotaj, za 5 ili 12V, prebrojis koliko je imao navojaka, podelis broj navojaka sa 12(ili 5) i pomnozis tvojim izlaznim naponom, i dobices koliko namotaja ide za 1 torus, ukoliko lepis 2 torusa, onda samo podelis broj namotaja sa 2.
Nadam se da sam dobro zapamtio:)
[ macolakg @ 05.10.2012. 21:27 ] @
@pedja089

Radi link, samo si ga trebao iskopirati bez zagrada :-), ako pogledas pazljivije, videces da je doslovce isti.

Nego u pravu si za lepljene toroide, zbog toga sto presek jezgra raste dvostruko, broj navoja ide na pola, nivo magnetne indukcije ostaje isti.

Za razliku od Ace, ti pazljivije citas, ali mlad je pa mu oprastamo :-).

Salim se malo.

Pozdrav
[ pedja089 @ 05.10.2012. 23:02 ] @
@macolakg
Trudim se da pratim:)
Ja kad kliknem na link u tvom postu, ne kopiram ga, gore u mozili mi se pojavi ovako:
Code:
xiazai.inktronics.com.c...09-03-08/090308173835_VDJH.pdf

Kad kliknem na moj link dobijem ovo:
Code:
http://xiazai.inktronics.com.cn/Uploadfile/DownFile/09-03-08/090308173835_VDJH.pdf

Da li je do mene, pojma nemam...
Pozdrav
[ macolakg @ 05.10.2012. 23:55 ] @
@pedja089

Probao sam ponovo i ja. Nesto je tu zabrljalo tokom kopiranja.

Nema veze, vazno je da jedan od njih radi. :-)

Pozz
[ APEXaudio @ 07.10.2012. 19:01 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
E ljud uradio sam tajlandski i nece da pocne da osciluje,sta da radim,menjao dva dijaka,napon na gejtu je 0.2v kad okine trijak te ne moze da pobudi fet(stavio irf840),sve delove sam proverio i ispravni su.... povecavao C i nista umesto trafoa sravio sijalicu ali ka - polu a ne ka +

Postavi slike...
[ aleksandara 93 @ 07.10.2012. 21:02 ] @
Uključio SMPS i posle 3-4sec počelo je pucati (bez sijalice), gledam ic i jedan mosfet vidljivo oštećeni proverim drugi i on kaput...

Zamenim sve to proverim otpornike i diode uključim sijalica ne prestaje da svetli pa onda krenem od početka grec izgoreo.

Bio je 6A GBU608 pa pitanje da li je bio feleričan ili je trebao hladnjak iako smps nije bio opterećen?

Zamenim i njega onda je sve ok, imam +/-54.5VDC...

Da li je moguće bez premotavanja trafoa dobiti 10-11V manje po grani?

Macola je pisao promenom vrednosti otpornika na gate-u mosfeta ali ne znam da li je moguće ovoliko spustiti napon, ako može da li ima neka formula za izračunavanje ili eksperimentisanje?

Pozdrav!
[ macolakg @ 07.10.2012. 23:53 ] @
@aleksandara 93

Koji je u pitanju od svih ovde pominjanih smps? :-)

Ako je onaj neregulisani sa IR2153, onda ovako:

Moze se u nekim uzim granicama manipulisati izlaznim naponom pomocu Rg, povecanjem death time, tako sto se Rg kojim se puni gejt nesto poveca npr. na 68 ohm, a onaj za praznjenje (serijski sa diodom) smanji na 22 ohm, ali to nece smanjiti napon za citavih 10V po grani.

Ako imas bar malo mesta za motanje na trafou, mozes dodati jos koji navoj primaru (uz postovanje dobre izolacije), tako ces jednom potezom smanjiti oba sekundarna napona, a bez posledica po snagu (beznacajno mali gubitak).

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 08.10.2012. 07:03 ] @
A pazite sta se meni desava,napravio sam jedan neregulisani sa ir2153 i kada namestim u polumost sve radi kako treba medjutim kad odspojim jedan od onih kond. sto idu na drugu stranu trafoa IR2153 crkne tj crkne mu HO izlaz a na LO ima signal.Spojio sam kao po Macolinom predlogu jedan elko od 390uf 400v na ulaz i dva redno od 2u2 250V e kad jedan od njeh otkacim desava se ovo navedeno.Ubacio sam i one diode i otpornike u gejtove.
I zanima me jos jel bolje upravljati fet ovako: 0V/+15V/0V/+15V ili ovako: -15V/+15V/-15V/+15V ?
[ aleksandara 93 @ 08.10.2012. 07:23 ] @
Ok probaću da vidim koliko je manji napon...
A sa redno stavljenim blokom?
Ako mogu i tu malo da smanjim pa da čujem kako na njemu svira pojačalo.
Pozdrav!
[ macolakg @ 08.10.2012. 11:00 ] @
@aleksandara 93

Poigravanje sa vrednosti serijskog kondenzatora moze zavrsiti sa spaljivanjem pretvaraca.

Sta ces dobiti promenom njegove velicine, najvise zavisi od toga koliko trvrdo su spregnuti primar i sekundar.

Ne bih ja to radio na tvom mestu, nemas dovoljno iskustva.

Pametnije je dodati koji navoj primaru.

Pozdrav
[ macolakg @ 08.10.2012. 11:07 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
A pazite sta se meni desava,napravio sam jedan neregulisani sa ir2153 i kada namestim u polumost sve radi kako treba medjutim kad odspojim jedan od onih kond. sto idu na drugu stranu trafoa IR2153 crkne tj crkne mu HO izlaz a na LO ima signal.Spojio sam kao po Macolinom predlogu jedan elko od 390uf 400v na ulaz i dva redno od 2u2 250V e kad jedan od njeh otkacim desava se ovo navedeno.Ubacio sam i one diode i otpornike u gejtove.
I zanima me jos jel bolje upravljati fet ovako: 0V/+15V/0V/+15V ili ovako: -15V/+15V/-15V/+15V ?



Crkne ti zato sto je nepravilno rutovana PCB (ili bilo kakva druga veza).

Dok si imao oba bloka, imao si kakav-takav decoupling polumosta, a kada ga skines, preostaje ti negde rasipna induktivnost voda ka Bulk Elko.

Problem je na putanji: gnd - +12V - boost dioda - izlaz polumosta - power gnd.
-----------------------------------------------------------------------------

Do 400Vpk se koristi 0-15V za gejtove, a iznad toga se vec ide na upravljanje sa +- naponom gejta (i to je vaznije kod IGBT).

Pozdrav
[ Peca_zvucnici @ 08.10.2012. 15:28 ] @
Citat:
macolakg:

Peco,

Pogledao sam ovo.

Ako je istina sve ovo sto pise, to je i vise nego dobro za 75$.

Toliko vec kosta profi sonda za 100MHz.

Ako se moze meriti cetvrtasti signal od 5MHz, a da se pristojno vidi, moze se solidno meriti po SMPS, s' tim sto i dalje treba biti oprezan i postavljati bolje snubber mreze, jer ce biti puno nevidljivih stvarcica.

Sa mernim trafojcicima se mogu meriti visoki naponi simetricnih talasnih oblika, a za asimetricne talasne oblike se moze napraviti galvansko razdvajanje sa HCNR200 do 1,5MHz.


Izvini što nisam ranije odgovorio da ti se zahvalim - na povoljnoj oceni (koju sam očigledno i priželjkivao - baš sam se bio zalepio da uzmem taj mali USB osciloskop ). - Hvala puno!

Još uvek me malo brinu ona tvoja iskustva kada si poredio ona dva osc. na 100MHz analogni i digitalni, a još možda malo više šta ću konkretno videti kad ga budem raspakovao, isprobao ... da li ću ga uopšte dobiti (!!!) (moja paranoja ).... ali biće valjda sve ok. Ovih dana treba da uplatim, pa za nekoliko nedelja videćemo. Sa njim bi trebalo da mogu da se mere AC/DC naponi i frekvencija. To bi izgleda bilo zgodno, mada ne znam baš kad budem koristio trafojčiće za atenuaciju i galvansko odvajanje kako bi trebao onda da ih baždarim da mogu da merim i tačne vrednosti ovih veličina ako to nije previše komplikovano ili uopšte moguće (?). A za L/C merenja da li imaš neki praktičan i adekvatan DIY predlog?

Hvala još jednom i srdačan pozdrav!


[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 08.10.2012. u 16:40 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 08.10.2012. u 16:40 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 08.10.2012. u 16:41 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 08.10.2012. u 16:42 GMT+1]
[ Peca_zvucnici @ 08.10.2012. 15:51 ] @
P.S. Naravno, za merenje DC napona na SMPS-u koristim običan unimer (ili ?), a sa osciloskopom mogu preko trafojčića da gledam eventualno samo filtraciju i neka podrhtavanja napona na mernim tačkama gde su DC naponi? (?)
[ aca.jevtic94 @ 08.10.2012. 19:52 ] @
Pa moze neki predlog PCB-a?
Posle prvog crkavanja sam skinuo bulk elko i crkla su mi jos 2 kom. tako da vise nemam nijedan
[ macolakg @ 08.10.2012. 21:35 ] @
@aca.jevtic94

Kako samo stedis reci...

Cega ti je crklo 2, i cega vise nemas ni jedan?

Predlog za izmenu koje PCB?

Nisam vidovit Aco, takodje samo povremeno posecujem forum pa propustim ko zna sta vec...

Pozdrav
[ macolakg @ 08.10.2012. 22:09 ] @
Citat:
Peca_zvucnici:
P.S. Naravno, za merenje DC napona na SMPS-u koristim običan unimer (ili ?), a sa osciloskopom mogu preko trafojčića da gledam eventualno samo filtraciju i neka podrhtavanja napona na mernim tačkama gde su DC naponi? (?)



Sa HCNR200 u najosnovnijem spoju, mozes galvanski razdvojeno meriti DC sa superponiranom AC komponentom u okviru DC opsega koji namestis.
U osnovnom spoju radi u opsegu od 0-1,5MHz.

Ovo vazi i za Acu Jevtica, da ne pisem dva puta!

http://www.avagotech.com/docs/AV02-0886EN

Fig. 16 je osnovni spoj. Ulazni opseg odredjuje R1, i sa konkretnih 68K je opseg 0-5V.
Za svakih sledecih 5V opsega, potrebno je dodeti vrednost od 68K serijski sa R1.
Primer: treba nam ulazni opseg od 0-25V, 5V vec imamo sa R1, a dodacemo mu serijski 4 x 5V tj. 4 x 68K= 272K itd...

E sad, moguce je da ce zatrebati neko bazdarenje serijskog otpora sa poznatim naponom, no to i nije neki problem.
Jednostavno, napravis par tacnih napona, i iskalibrises serijske otpornike za dva-tri opsega koji su ti potrebni.

Kada to napravis, pogledas neki datasheet od neke osciloskopske sonde za opseg x10 ili x100, vidis kako se radi frekventna kompenzacija na njoj, imitiras postupak na tvojoj aktivnoj sondi sa HCNR200, i pomocu tvog osciloskopa je iskalibrises kalibracionom cetvrtkom sa njega tako da ti se ponasa dobro za visoke ucestanosti.(sonde x10 i x100 imaju po jedan trimer kondenzator i otpornik za frekventnu kompenzaciju, i to sve zbog parazitnih kapaciteta ulaza osciloskopa i samog kabla sonde)

Da ne pisem mnogo o tome, saznaces o kompenzacijama sondi kada ti stigne osciloskop.

Potreban je galvanski razdvojen izvor napajanja za primarnu stranu, moze baterija od 9V sa 78L05 iza, ili maleni SMPS sa sto manjim parazitnim kapacitetom primar-sekundar.
------------------------------------------------------------------------------------------
Transformatore mozes koristiti samo za simetricne talasne oblike (kako strujni, tako i naponski).

Njihova tacnost je definisana prenosnim odnosom (sto je fiksan parametar), i ako ne meris ispod njihove donje granicne ucestanosti, tacnost ce biti vise nego zadovoljavajuca.

Postavicu Diy metodu merenja L/C kada dobijem vremena.

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 09.10.2012. 06:59 ] @
Citat:
macolakg:
@aca.jevtic94

Kako samo stedis reci...

Cega ti je crklo 2, i cega vise nemas ni jedan?

Predlog za izmenu koje PCB?

Nisam vidovit Aco, takodje samo povremeno posecujem forum pa propustim ko zna sta vec...

Pozdrav
Izvinjavamo se,mlogo se izvinjavamo
Crkla su mi jos dva IR2153 pa ih vise nemam.Zato trazim predlog pcb-a.Ako stignem postavicu sliku pcb ovog koji imam...
pozdrav.
[ macolakg @ 10.10.2012. 22:08 ] @
@aca.jevtic94

Sada si saznao da je decoupling jedna od najvaznijih stvari kod SMPS.

Nazalost po cenu par IC.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 11.10.2012. 06:55 ] @
Da nema veze uzecu skoro jos 2 a mozda probam nesto sa GDT.
[ aleksandara 93 @ 11.10.2012. 09:09 ] @
@macolakg

Hvala na upozorenju.

Da u pitanju je sema sa ir2153...

Zar nije jednostavnije da skinem koji namotaj sa sekundara?

Stavim vece otpore na gejtu i skratim sekundar, ne treba da "otvaram" trafo a i zato sam isao na varijantu 2 trafoa bez premotavanja...

Pozdrav!
[ macolakg @ 11.10.2012. 10:03 ] @
@aleksandara 93

Pa, ako ti je sekundar spolja, onda ce biti jednostavnije manipulisati njim.

Pozdrav
[ macolakg @ 11.10.2012. 10:04 ] @
@aleksandara 93

Pa, ako ti je sekundar spolja, onda ce biti jednostavnije manipulisati njim.

Pozdrav
[ aleksandara 93 @ 11.10.2012. 11:37 ] @
Valjda je sekundar spolja...

Ako je primar isto neće biti problem, sve dok ne treba da rasturam ceo trafo.

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 11.10.2012. 15:57 ] @
Moze li mi neko predloziti upravljanje sa +- naponom(lako ostvarljivo,npr. GDT) za IGBT-ove,duty maksimalan i da se ubaci DT da ne bi provodili oba u isto vreme.Nesto kao od Apex-a.Nebitno da li je u kontroli IC ili je SELF OSC(mozda bi ovo bilo lakse za izradu).Kapacitet gejtova je 5,5nF po jednom IGBT-u.Neka za sad bude hard sw. a vremenom cu ja polako preci na "one".
[ macolakg @ 12.10.2012. 01:09 ] @
@aca.jevtic94

Nema bas jednostavnih nacina za hard switching drive sa +- naponom.

Bice ti neophodna galvanski razdvojena lebdeca napajanja.

Za pocetak prouci malo ovu literaturu, pa cu ti dati konkretan predlog kada dobijem malo vremena.

Kod PSM i kod rezonantnih je jednostavno, trafo, par otpornika i jedna dioda (naravno bez inteligentnih zastita).

http://www.semikron.com/skcomp...les_and_Applications_rev00.pdf
http://www.semikron.com/skcomp...T_Driver_Calculation_rev00.pdf
http://www.ti.com/lit/an/slua169/slua169.pdf
http://www.ixys.com/documents/appnotes/ixan0009.pdf
http://www.hyiq.org/Library/IGBT-Driver%20design.pdf
http://igbt.info/pdfs/IGBT%20D...nd%20Protection%20Features.pdf
http://www.peg.ee.iisc.ernet.i...faculty/vram/smpc/pdf/skhi.pdf

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 12.10.2012. 07:28 ] @
Pa meni nije problem da li ce biti hars sw. ili rezonantni bitno je da ne dodje do "puf"
A ako ne uradim kako treba bice na oba "puf"


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 12.10.2012. u 08:52 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 19.10.2012. 00:17 ] @
Evo jedan primer zastite za smps:
A i smps sa tiristorima,vredelo bi probati..samo bi morali staviti neke "nase" tiristore npr. bt151 ide do 10khz.....
ako neko bude zainteresovan imam i semu sa jednim tiristorom pa cu postaviti.......

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 19.10.2012. u 01:41 GMT+1]
[ Danijel789 @ 27.10.2012. 11:14 ] @
da li se može ATX napajanje računala iskoristiti kao napajanje audio pojačala?
tražio sam na internetu, ali nisam ništa konkretno našao...
[ aca.jevtic94 @ 27.10.2012. 13:40 ] @
Moze ali moras da promenis elkoe i diode i izl. prigusnicu........
[ Danijel789 @ 28.10.2012. 01:40 ] @
kako točno bi se to trebalo napraviti?
[ aca.jevtic94 @ 28.10.2012. 07:12 ] @
Pa postavi mi semu tvog napajanja pa cu ti pokazati prepravke,i reci koji hoces napon....
[ Danijel789 @ 28.10.2012. 07:52 ] @
evo :)
http://www.pavouk.org/hw/atxps.png

EDIT: željeni napon je 40VDC i struja najmanje 3A
[ aca.jevtic94 @ 28.10.2012. 07:59 ] @
Ok trebas kupiti 4 brze diode struje min. 2x vece od one max. koju ces povuci.Evo sema:
Masu trafoa koja je najcesce ona debela zica odozgo se mora ukloniti ali ne da je oseces vec samo odlemis sa ploce i ostavis u vazduhu posto je ona spoj svih zica.E sad ostaje izl. napon,a njega ces izmeriti pre bilo kakve intervencije u napajanju znaci cim otvoris napajanje ne diras nista,nego prvo izmeri napon na pinu br. 2 od kola tl494(ka7500) i zatim ugasis napajanje. taj napon ti je ono na semi sto pise 2.5 ili 5V.sad preko voltage divider calculator-a izracunas gornji otpornik.Donji odaberi tako da oba budu standardne vrednosti.Recimo ako je na pinu 2 2.5v a izlaz je 40v ,a donji otpornik 1k gornji ce biti tacno 15k.A ako je napon na pinu 2 5V onda je donji R 4.7k a gornji 33k.E tako....... I da nadam se da ti treba samo 40V ne +-40V.Ostale pinove od tl494 ne diras.I da,ono gde je pre bio izlaz za 5V na napajanju(crvena zica) tu skini diodu koja ispravlja 5v sa trafoa i povezi na mesto njene katode(ili izlaz od 5v) 5Vsb(ljubicasta zica).Ako ima nejasnoca pitaj.



[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 28.10.2012. u 09:17 GMT+1]
[ Peca_zvucnici @ 28.10.2012. 13:17 ] @
Ćao SMPS-ovci!

@macolakg

Izgleda da ću ja da se načekam dok mi stigne taj USB osiloskop ako se to uopšte i desi izgleda, ali biću uporan pa videćemo. Nego hteo sam da te pitam pošto si baš ekspert za ove stvari i jer je Danijel789 potegao pitanje u vezi ATX napajanja. Imam već duže vreme staru PC desktop konfiguraciju P4 koja je izgleda prilično bila odgovarajuća za moju zvučnu kartu Maudio Delta 1010LT sa PCI slotom i koja mi se inače mnooogo sviđa. Pošto sam hteo da to sve sačuvam kako bi ova zvučna kartica mogla što duže vremena da radi bez rizika po nju unutar te konfiguracje, razmišljao sam i raspitivao se dugo vremena bez uspeha o tome kako bih mogao pre svega da obezbedim da napajanje PC-a radi dugo vremena stabilno uz promenu pojedinih delova koji se troše i poboljšanje drugih delova u mom ATX napajanju s vremena na vreme, kao i hlađenja i t.d. U međuvremenu se pojavila i druga opcija gde ipak mogu ubaciti tu karticu u noviju konfiguraciju sa PCIe slotovima uz karticu adapter PCI-PCIe, ali dok to ne nabavim ova prvobitna ideja svakako nije loša, pa te molim da mi objasniš šta bih mogao da uradim po ovom pitanju održavanja i poboljšanja ATX napajanja za ovu staru P4 konfiguraciju.

@aca.jevtic94

Po šemama koje ste obojica postavili ocigledno je da se radi sve vreme o pinu 1, a ne 2, jer je delitelj feedback napona na 1. a ne 2. pinu TL494, ili možda ipak grešim(?).

Pošto ne znam kako da utvrdim koja je odgovarajuća prigušnica L1 60-80uH, koja bi onda bila onako - opisno odgovarajuća da se skine sa nekog ATX napajanja ili kako da se napravi?

Ako napajanje treba biti prepravljeno na normalnih +-40V za napajanje pojačala, pretpostavljam da srednja debela čvorišna žica iz sekundara trafoa treba da se ostavi tamo gde je i bila, a onda trebalo bi da se stave druge vrednosti otpornika u delitelju napona za feedback, ili šta bi već trebalo da se uradi u tom slučaju?

Možda ne bi bilo loše da i na ova pitanja ipak odgovori macolakg - ako je raspoložen.

Pozdravi,

Petar
[ aca.jevtic94 @ 28.10.2012. 14:29 ] @
Evo ovako:
U ATX-ovima koje sam dosad imao najcesce crkavaju diode,tako da bi trebao njih da zamenis,ako mislis da duze traje.I slobodno neka budu veceg napona,tako je manja sansa da probije od nekog naponskog pika.Da radi se o pinu 1 i svakako da moze i na njemu da izmeri napon,ali oba pina(1 i 2) su ulazi opampa,i na prividno su istom potencijalu(idealni opamp tu ima napon od 0V) i na njega se dovodi referentni napon.On bi ustvari trebao da ukloni samo otpornike koji idu na +5 i +12v(negde ima i za 3v3)i onaj otpornik koji ide na masu sa pina 1 postavi u ovaj kalkulator kao R2.Za +- napon bi takodje trebale 4 diode ali bi morao da premotava trafo.A po pitanju izl. prigusnica stoji to da se uzme originalna prigusnica(MPP torus) iz ATX i pocne da se odmotava.Odabracemo npr. namotaj za 5V,i pocecemo da odmotavamo i izracunacemo broj navojaka po voltu.Zatim taj broj pomnozimo sa naponom koji nam treba i dobijemo broj navojaka koji hocemo da namotamo.Ono sto si rekao: "pretpostavljam da srednja debela čvorišna žica iz sekundara trafoa treba da se ostavi tamo gde je i bila" vazi ako cemo da idemo na +- napon,a ako je single rail do 60V onda radimo po onoj semi sto sam dao ali ako treba preko trafo se premotava.U oba slucaja idu cetiri diode u grec samo sto za +- napajanje trafo ima srednji izvod.
[ Peca_zvucnici @ 28.10.2012. 15:45 ] @
Hvala Aco,

Kao što vidiš ja o ovim temama znam samo - odprilike, a za održavanje ATX napajanja sam samo mogao da pretpostavim do sada kako sam takođe i pročitao ovde negde, da i svi elektroliti posle određenog vremena prirodno postanu kritični specijalno oni u mrežnom ispravljaču, pa onda izlazni ... valjda i to se podrazumeva kao obavezno za zamenu. I pitanje u vezi njih - koje vrste novih elektrolita ubacivati i da li su to neki specijalni ...? Hoću da na neki takav način produžim vek trajanja ATX napajanja koje se u nekom periodu pokazalo pouzdano, bolje nego da kupujem svakojaka i svaki čas, zar ne? Da li misliš na diode na ulazu ili izlazu?

Zašto treba da se premotava trafo za +- izlazni napon? Vidim fabrički je za 2x5V i 2x12V simetrično, jedino ako su te simetrične strane motane različitom debljinom žice? Broj namotaja po strani za premotavanje ide kao i fabrički za 2x12V što je motano, ali istom debljinom žice?

Po originalnoj šemi vidim da svi izlazi idu preko tog glavnog trafoa, što znaći da bih mogao da računam na ukupnu snagu svih izlaza koje su deklarisane fabrički na napajanju?

Pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 28.10.2012. 19:20 ] @
Da,elektroliti se podrazumevaju,mozes da poboljsas napajanje tako sto umesto ona dva elkoa na ulazu vezes dva poliester konda od 2u2 250v a jedan veci elko tipa 470u 400v da nakacis na + i - greca.Mislio sam na izlazne diode.Trafo mora da se premotava za napon preko +-30V..... I da snaga ostaje ista....
[ Sleepwalkerbg @ 06.11.2012. 20:08 ] @
Sto se ovih rashodovanih, kineskih ATX tiče - ovo su vam najčešći kvarovi:
- U stand-by kolu ode El-ko 1000uF 16 V , neće da startuje - nema "normalnih" 5 i 12 V za rad PWM kontrolera- St. By kolo ne radi
- Diode u sekundaru
- El-Ko u sekundaru
- Grec na ulazu (obično kada kinezi umesto NTC otpora stave licnu) , crkava zbog udarnih struja punjenja elektrolita u primaru...2*150V

Ostalo je egzotika ...

Slažem se za ovu ideju zamene primarnih kondenzatora sa jednim 400V, a ova dva poliestera da budu razdelnik tj. da menjaju ona 1uF na primaru..

PoZZ
[ emiSAr @ 09.11.2012. 22:59 ] @
evo mali prilog, kalkulator za SMPS, nisam ga provjeravao ali izgleda dobro:
[ dakinet @ 18.11.2012. 04:58 ] @
Napravih spravu prema priloženoj Acinoj šemi sa manjim odstupanjima:

filteri: 2x330uF /300V
diode: BYW29
driver: IR2155
tranzistori: IRFP460

sekundar nisam uradio (merim instrumentom na sekundaru dal daje neki napon)

Iz bezbednosnih razloga povezao sam ga redno sa ta pećkom (4KW) dok je još u test fazi.

Prilikom uključivanja primećujem da malo zavarniči na utikaču (dok se napune kond.) drugo ništa se ne događa. Prislonim uvo uz tranzistore ništa, dodirnem hladni, napon na IR2155 između 1 i 4 je 15.8V.
Proverio sam dvaput, sve povezano prema šemi. Sumnjam da driver ne radi, kako da ga proverim?


[ aca.jevtic94 @ 18.11.2012. 07:20 ] @
Znas zasto ne pokazuje nista?
Zato sto meris ac napon na sekundaru a to tvoj (a i retko ciji) instrument ne moze da izmeri.Eto zato.Nakaci ispravljacke diode na izlazu i meri dc napon na izlaznim elkoima pa ces da vidis kako radi.
p.s. onaj crveni kondenzator od 10nf 2000v sto ti je paralelno primaru njega izvadi,on netreba,ustanovili smo da smps mnogo bolje radi bez njega.I ne bi smeli fetovi biti toliko udaljeni od ir2155,ali za probu moze da prodje.Ako bude potrebno,stavicu i semu sa irfp460 mada mislim da vec ima negde,ali ti si to dobro povezao.
[ aleksandara 93 @ 18.11.2012. 07:33 ] @
Iskreno plasim se da ti dam neki savet, nije ovo neki tda za auto pa da moze ovako....

Ima u nekom od postova, ac na sekundaru meris analognim unimerom dc posle dioda i elkova moze za digitalnim.

Ali pazi sta radis!

Pozdrav!
[ dakinet @ 18.11.2012. 09:11 ] @
Ovo je još u testiranju, planiram kasnije kad sve proradi da smestim na pcb.

Stavio sam i ispravljačke diode na sekundaru ali ništa. Dok je IRF bio skinut sa dil podnožja greškom sam uključio u struju ispravljač i PUF! (proradela TA peć)
Izgoreli mi fetovi (sva tri izvoda su u kratkom spoju), nemam rezervne. Probaću sa tranzistorima iz atx napajanjaD13009K
Neznam kako je moglo da dođe do pregorevanja fetova sobzirom da nisu imali pobudu na gejtu (skinut IRF sa podnožja).

Sad znam da je grec odličan, gura 4KW

P.S. Izbacujem TA peć, mećem fen za kosu (prva brzina 600W, druga 1.2KW)

[ aca.jevtic94 @ 18.11.2012. 13:47 ] @
E pa nece da moze.Uporedi 13009 sa IRFP460 !!!! I to nekoliko puta!!!
Izgoreli su zato sto je gejt ostao napunjen,da je bio bilo kakav otpornik sa gejta na sors,nista ne bi bilo.Nesme se nikad tako ukljucivati.Tako se desilo jednom mom prijatelju koji je pravio pretvarac sa 12 na 220 i isto mu se desilo jer je izvadio ir2153!
p.s. ako hoces sa 13009 onda nemozes raditi po toj semi vec po ovoj:

EE16 je onaj mali trafo iz atx napajanja i on se NE premotava.Imas dva mala trafoa,ali se koristi onaj koji ide na baze 13007 u originalnom atx.
[ dakinet @ 18.11.2012. 16:31 ] @
e kasno sam video jbg, kad sam vezao 13007 umesto fetova bacio mi napon na sekundaru ali samo na par sekundi i PUF izgore 13007 na grani +300V. Ono što je primetno je da se IR2155 dosta greje, subjektivni osećaj je da ima 60-80*C.
Aco kako se ponaša IR2155 u radu, jel normalno da se greje ovoliko?

Napajam ga sa ispravljača 15V, 800mA i dok radi napon između 1 i 4 je 14.5V, kad otkačim izlaze ka bazama napon je 16V.
Prebacio sam ga na ispravljač zato što mi napon u radu pada na 8.4V (mereno između 1 i 4) kada se napaja sa razdelnika 27K+100uF, kad otkačim izlaze u ovom slučaju je takođe napon u mirovanju oko 16V.
Sutra ću uzeti drugi drajver sumnjam da ovaj nije dobar?!

EE16
Imam neka dva napajanja, jedno je codegen, drugo neko bezveze kinesko iz pakoma, obadva na primaru imaju 5, a na sekundaru 3 izvoda

[Ovu poruku je menjao dakinet dana 18.11.2012. u 17:46 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 18.11.2012. 17:56 ] @
Odgovaraju ti trafoi.NE SLUSAS ME! Nemoze 13007 da se nakaci na ir2153.Kolo ti je ispravno.Ono je namenjeno za upravljanje fetova a ne bipolaraca!I bolje kupi fetove ako neces da radis po onoj semi sa 13007.Napon ti pada na 8v zbog velike potrosnje na bazi 13007.Ne prikljucuj vise to tako.Prouci kako se upravljaju fetovi a kako bipolarci pa ces znati o cemu ti govorim.
[ dakinet @ 18.11.2012. 19:17 ] @
Kasno sam video tvoj post sa šemom za bipolarne tranzistore, u međuvremenu sam već spržio jedan.
Probaću sutra sa novim fetovima i sa novim IRP460 i staviću RD član na gejtu kao što macola reče 15oma i UF4007) paralelno sa 27oma.

Gde da kupim lakiranu žicu za prigušnicu u BG?
Da li mora 2x75 zavojaka na prigušnicu i ako mi treba samo +24 i -(24), tj ne treba mi srednji izvod?
[ dakinet @ 18.11.2012. 21:30 ] @
Radi sprava!!!

Ostalo mi par fetova DFF2N60 iz napajanja, metnem njih i bingo prorade.
Totalno je nečujno, očekivao sam da čujem kako šušte/zuje tranzistori kad ga opteretim ali ništa! na uvo nemože da se provali dal radi il ne
E sad može pcb da se pakuje.
Pozdrav
[ Peca_zvucnici @ 18.11.2012. 21:53 ] @
Obični unimeri mere na AC samo do oko 400Hz kako koji zato ti ne pokazuje ništa, a inače dobro je, sad ti radi bar TA ... ))
[ dakinet @ 18.11.2012. 23:27 ] @
@macola
može li ovo što si nacrtao da se koristi kao laboratorijski izvor napajanja recimo 0-60V?



[ aca.jevtic94 @ 19.11.2012. 06:54 ] @
Moze da se koristi.
Inace ono sto sam pisao velikim slovima ne smatraj vikanjem
[ aca.jevtic94 @ 19.11.2012. 06:55 ] @
Citat:
dakinet:
Radi sprava!!!

Ostalo mi par fetova DFF2N60 iz napajanja, metnem njih i bingo prorade.
Totalno je nečujno, očekivao sam da čujem kako šušte/zuje tranzistori kad ga opteretim ali ništa! na uvo nemože da se provali dal radi il ne
E sad može pcb da se pakuje.
Pozdrav

Bravo,svaka cast za tebe.Za izlaznu prigusnicu imas opisao je macolakg,prosvrljaj malo po temi pa ces naci koliko navoja treba za 24V.
E da i kako ti se cini jel bolji smps ili obican trafo? I pazi slabi su ti fetovi imaju samo 2A,pitanje je smes li opteretiti smps sa vise od 100W
[ dakinet @ 19.11.2012. 19:04 ] @
Aco napajanje je bombona, svaka ti čast na genijalnoj šemi :)
A ovaj IR2155 je toliko otporan na svakojako "experimentisanje" da nemam reči (jedino što ga nisam pekao u rerni na 1000*C)
Prava sprava za entry level SMPS graditelje, dozvoljava greške koje čine početnici (ko ja naprimer) :)

Našao sam kod nas E65 jeftina veća feritna jezgra (za veće snage)
tako da može malo da se experimentiše sa motanjem žice (onako kako je macola naveo)
[ aca.jevtic94 @ 19.11.2012. 19:49 ] @
E to bravo majstore,eto jos jednog zadovoljnog coveka tako da zakljucak je:ljudi pravite smps,necete se pokajati
[ MILANAN @ 20.11.2012. 12:20 ] @
Pozdrav svima.Neuspevam detaljno da pratim temu iz zdravstvenih razloga zbog monitora pa sam narucio i stigla mi je knjiga Prekidacka Napajanja,narucio sam iz Infolelktronike i mogu da kazem da je dosta dobro uradjena i da ima dosta objasnjenja pa ko je zainteresovan nece se pokajati ako kupi.Ujedno bih postavio par pitanja.Odmotao sam trafo ( EI 33 ) od pc napajanji i sad,na primatnoj strani su tri pina,prvi i zadnji se leme na ploci a srednji je najkraci i od tog najkraceg (srednjeg) ide namotaj na zadnji desni pin (gledano trafo odozdo) Ispada da jedan kraj tog namotaja visi u vazduhu pa me interesuje cemu sluzi? i ujedno bih zamolio za neku semu smps sa jezgrom iz atx i brojem namotaja gde moze da se podesava napon do 0 pa dokle je moguce navise sa sto vecom snagom.I jos nesto,moze li frekvencmetrom da se izmeri frekvencija smps , tj koliko bi to bio pouzdan podatak
[ tesla017 @ 20.11.2012. 12:28 ] @
Pozdrav Milan-e...

Knjiga je ta dosta dobro odradjena

Sto se tice smps-a sa trafom el33 ovde je vec jedan projekad odradjen kompletno samo prelistaj celu temu
[ MILANAN @ 20.11.2012. 12:44 ] @
Moze li da postavi neko ako ima kalkulator za proracun smps trafoa.Nije zanimljivo da se to radi na gotovom,treba nauciti proracune i nacin motanja ali mozda bi kalkulator bio koristan za proveru sta smo tj kako izracunali.
[ aca.jevtic94 @ 20.11.2012. 20:23 ] @
E pa narode da ne biste pretresali temu ko ne moze a i da ne trazi semu evo vam sema sa svim modifikacijama koje je predlozio macolakg.Onaj neobican grec je napravljen od 4 duple diode i svaku posmatramo kao jednu.Ovakav grec sa ovim diodama ce moci da ispruci struju do 50A sto je priznacete vise nego dovoljno za bilo koga...Kolo je IR2153 ili IR2155.Frekvencija je negde oko 30-35kHz.
Takodje bi trebalo staviti filter na ulaz 220V.
Citat:
MILANAN: Pozdrav svima.Neuspevam detaljno da pratim temu iz zdravstvenih razloga zbog monitora pa sam narucio i stigla mi je knjiga Prekidacka Napajanja,narucio sam iz Infolelktronike i mogu da kazem da je dosta dobro uradjena i da ima dosta objasnjenja pa ko je zainteresovan nece se pokajati ako kupi.Ujedno bih postavio par pitanja.Odmotao sam trafo ( EI 33 ) od pc napajanji i sad,na primatnoj strani su tri pina,prvi i zadnji se leme na ploci a srednji je najkraci i od tog najkraceg (srednjeg) ide namotaj na zadnji desni pin (gledano trafo odozdo) Ispada da jedan kraj tog namotaja visi u vazduhu pa me interesuje cemu sluzi? i ujedno bih zamolio za neku semu smps sa jezgrom iz atx i brojem namotaja gde moze da se podesava napon do 0 pa dokle je moguce navise sa sto vecom snagom.I jos nesto,moze li frekvencmetrom da se izmeri frekvencija smps , tj koliko bi to bio pouzdan podatak
To je neka kapacitivna sprega,evo ti sema ova sto cu postaviti,moze frekvencmetrom,tacnost ce zavisiti od njega samog ali to je reda oko +-10Hz.

[ TeslaElectronic @ 20.11.2012. 21:04 ] @
Hisam baš pratio temu, ali svakako bih želeo napraviti ovaj smps. Interesuje me samo koje je jezgo i broj namotaja za +- 40v 10A. I da li može feritno jezgro iz nekog jačeg ATX napajanja. pozz
[ aca.jevtic94 @ 20.11.2012. 21:15 ] @
Moze to jezgro,broj moras sam odrediti ali probaj sa oko 2x10 navojaka....
[ TeslaElectronic @ 20.11.2012. 22:22 ] @
Hvala puno
[ dakinet @ 21.11.2012. 17:29 ] @
Spakovao sam spravu na pcb, nemam sad aparat da okačim, na izvodima za 5V sam dobio oko 20VDC (između dva izvoda za 5) pa sam zavio još dva namotaja i dobio na izlazu oko 30VDC. Prigušnicu sam motao žicom 1.2mm, 51zavojak.

Pretvarač je rađen prema prvobitnoj šemi koju je Aca postavio (vidim da je sad aktuelna ova nova sa 2x2.2uF u filteru).

Ovako se ponaša:

Opterećenje 50mA (sijalica), napon 29VDC;
opterećenje 1A (otpornik 30oma), napon 21VDC;
opterećenje 3A (otpornik 10oma), napon 17VDC;

Jel normalno da ovoliko pada napon kad se optereti pretvarač?

P.S. jel bolje radi ovaj novi u prethodnom postu ili prbobitni, u čemu je razlika?
[ aca.jevtic94 @ 21.11.2012. 19:07 ] @
Pa ne bi smeo toliko da opada,nesto nije u redu sa trafoom ili izlaznom prigusnicom,uzmi drugi/drugu ako imas.To se meni desavalo kad uzmem jednu punu zicu umesto vise njih tanjih (citaj:skin efekat).Pa bolja je druga,jer se koristi pun kapacitet elkoa od 470uF na 310V.Ali isto ce raditi i po prvoj semi,ali ipak probaj ovu drugu.Pozdrav
p.s. Prouci malo Omov zakon,ne moze struja od 3A proci kroz 10 oma na 17V.Ili je struja 1.7A ili napon 30V,takodje i za 30oma i 21Vdc.
Uskoro bih trebao da radim jedan pojacavac,pa cu uraditi takodje jedan ovakav smps od oko 1200W (sa 4 IRFP460,pobuda za bd139/bd140).
[ MILANAN @ 21.11.2012. 22:01 ] @
To je veliki pad napona.Ja sam za sve i svasta sto mi je trebalo prepravljao pc napajanja (ima ih u izobilju) i vezivao sijalicu iz auta za duga svetla za probu a pad napona 1 - 2v kako kad.Kod isprobavanja mu IZVADI DUSU , sta god da se desi bolje tad nego kad ga stavis da ti napaja neki uredjaj.Zamolio bih macolu (izvinjavam se sto koristim korisnicko ime) ako moze kad ima vremena da postavi jedan primer proracuna Flyback transformatora za primer od pocetka do kraja.Znam da je dug proces ali kazem ako se ima vremena.Nesto sam proracunavao sam za flybac,motao na ei33 i u radu se previse greje i trafo i tranzistori tako da nije za duzi rad od desetak min. a i dosta dosta korisno bi bilo videti taj proces od pocetka do kraja jer mislim da je to najtezi deo u izradi smps konvertora.
[ pedja089 @ 22.11.2012. 00:15 ] @
Evo i ja sam skoro napravio jedan flyback:D Namotao trafo, drajver 1M0565R, plocica ima iz stampaca, i ceka da se proba...
Na pamet mi padaju samo 2 razloga zasto ti se greje, ili je premala induktivnost primara, ili premali procep...
Sto je veci procep to ti treba vise namotaja za istu induktivnost...
Tako da mislim da je najbolje merenjem utvrditi tacan broj namotaja ukoliko nisu poznati svi parametri jezgra.
[ MILANAN @ 22.11.2012. 14:36 ] @
Razmotao sam ga dok nije kasno sad da preracunam opet da namotam pa javljam podatke ako proradi kako treba.Zato sam predlozio da jos neko postavi kalkulator da moze da se proveri proracun.
[ macolakg @ 22.11.2012. 15:09 ] @
Na kratko sam se zatekao na forumu, pa moram uskoro na teren, no evo na brzaka nekoliko dobro objasnjenih proracuna za flyback:

Fairchild AN4140, Fairchild AN4105, ST TN0023, Power integration AN-16, Power Integration AN-17.

Ovo skinite sa neta.

A evo u prilogu jednog pdf: http://www.ti.com/lit/ml/slup127/slup127.pdf

U prilozenom pdf mozete naci potpun proracun za storage prigusnicu na izlazu push-pull konvertora, jer je treba tretirati kao standardni induktor za buck pretvarac (samo je frekvencija dvostruka u odnosu na sam push-pull trafo), i posle toga u istom pdf, izvrstan proracun za flyback trafo.


Nemam sada vremena da odgovorim na postavljena pitanja.

Pozdrav

P.S.
Pdf je preveliki (oko 2,5Mb), pa sam umesto njega postavio njegov link.
[ dakinet @ 22.11.2012. 17:29 ] @
@Aca
Razumem, ja sam ona dva dodatna namotaja motao žicom 1,2mm (ta mi se našla) mozda zbog toga.
Ima li veze u kom smeru motam ove dodatne namotaje? Na mom trafou na periferiji je kalem primara i motao sam preko njega dodatna dva namotaja da dobijem željeni napon.

@Milan
Pretpostavljao sam da nešto ne valja čim ovoliko pada napon pri "normalnim" opterećenjima.
Takođe sam primetio da se trafo greje kad radi sa 10oma otpornikom na izlazu (40-50*C) ne znam da li je ovo dobro?
[ MILANAN @ 22.11.2012. 17:45 ] @
Ako dodajes (nastavljas zicu a nebi smelo tako)namotaje na postojeci trafo stavi ISTU debljinu zice i motaj u istom smeru kako je 'zapocet' fabricki
[ dakinet @ 22.11.2012. 18:11 ] @
što nebi smelo da se nastavlja žica ? Namotaji od 5V su nastavljeni preko one debele pletenice koja treba da ide na GND. Na trafou kao sekundarni izvod za 5V je motano 2x3žice mislim 0.2mm što daje zbirni presek 0,6mm. Probaću da zamenim dodatne namotaje umesto 1.2mm da stavim 0.6mm. Uzgred i žicu za prigušnicu sam nastavio negde na 25om namotaju (ali sam lepo blankirao po 1cm levo i desno uredno kalaisao i zaštitio termo bužirom). Jedino što možda može da pravi problem je prelaz bakar-->kalaj-->bakar ne znam kako se taj spoj ponaša na visokim frekvencijama.
[ dakinet @ 22.11.2012. 20:41 ] @
Evo jednog profi napajanja 230VAC/27VDC, 1.5A
Zna li neko koji je ovo tip smps pretvarača?

Ovaj pretvarač ima izveden trimer (levo dole pored dvopolne kleme) kojim može da se koriguje napon od 22-30V

Ono što je zanimljivo kod ovog pretvarača je da napon uopšte ne opada kad se povuče sa njega kratkotrajno i 3A (ne znam kako su ovo rešili ali je genijalno)

[ MILANAN @ 22.11.2012. 20:47 ] @
Ta debela pletenica ida na masu.Odatle moze da se pocne neki drugi namotaj ali vec postojecu zicu koja ide na diodu nastaviti drugom zicom i to ne iste debljine to nikako.Za kalaj ne znam kako ce se ponasati ali mala je to povrsina kad se nastavljaju zice pa mislim da nece da smeta mada bih vise voleo da o tome napise nesto macola koji je maher nad maherima za ove stvari.Inace bira se i zica,ne znam napamet ali poznaces je po tamnijoj boji laka.Debljina zice se proracunava pa iz tog razloga kazem da se ne nastavlja drugom zicom a i nije neki problem promeniti ceo namotaj,to je nepuni 2 metara zice.Samo da ti napomenem,jeste smesno ali motaj trafo rukavicama,znoj od ruke moze da napravi katastrofu ako ostane na zicama.Za to motanje trafoa treba mnogo toga i da ne pominjem koliko je to osetljiva stvar.
[ MILANAN @ 22.11.2012. 21:21 ] @
Lici mi sa slike da je trafo pljosnat,reklo bi se da je LLC a i to da mu neopada napon govori da je nanverovatnije taj.To je dobro resenje jer LLC sa trafoom iz atx moze da da vecu snagu nego u atx. Ako imas semu okaci je i videce se sta je ili opisi primarni deo
[ dakinet @ 22.11.2012. 21:29 ] @
Citat:
MILANAN: Ta debela pletenica ida na masu.Odatle moze da se pocne neki drugi namotaj ali vec postojecu zicu koja ide na diodu nastaviti drugom zicom i to ne iste debljine to nikako..
Ovo važi za simetrično napajanje (+,0,-), meni treba asimetrično (+, -) tako da sam pletenicu lepo izolovao i ostavio a izvode na trafou za 12V vezao kao sekundar i dodao dva namotaja na kraju. Tako da sekundar izgleda ovako:




------------------------ sekA
/
\
/
\
[---------- pletenica>
[----------
/
\
/
\
[---------- nastavak
[---------- žice >
/ 2 zavojka žice
\
------------------------ sekB

Kako se računa debljina žice na ovom trafou (znam za klasični na 50Hz ali ne i za ovaj)?
[ dakinet @ 22.11.2012. 21:33 ] @
Milane nemam šemu ovo sam slikao otvoren uređaj, označio sam neke komponente ako se nemože zaključiti po ovome, mogu da označim i ostale, slikam štampu odozdo.

trafo jeste pljosnat 35/30/14mm
i zavojnica je motana na feritnom štapiću (ono crno pored izlaznih elektrolita)
[ MILANAN @ 22.11.2012. 21:40 ] @
Nebitno koje je napajanje te nastavke izbegavaj a za proracun nisam siguran da sam upravu jer neuspeva mi pa necu da postavljam jer mozda nije tacno.Zamolicemo macolu da nam objesni po srpski da bi se shvatilo sa RAZUMEVANJEM. Ko se bavi smps om to treba znati jer je i vise od korisnog.Ne trzi to po internetu jer za neke stvari internet skola ne koristi,kazem zamolicemo macolu za jedan primer.Ja licno bih da to savladam jer zamisli bavis se mikrokontrolerima,znas sve o njima a neznas da pises programe i sta onda? nista.Tako i ja znam smps,i familije i princip rada i td. ali nisam siguran za proracun trafoa i prigusnice koja je medju kljucnim elementima.Sacekaj kao i ja da nam se javi kralj smps napajanja i valjda ce se i to savladati
[ MILANAN @ 22.11.2012. 21:56 ] @
Nemora to da znaci ako je tr pljosnat da je llc ali ovako napamet na to mi je izgledalo.Ima li,sad ovako,ide vod koji pcinje izmedju tranzistora ( Sors Drain)pa preko zavojnice pa preko kondenzatora pa na primar ili kondenzator na krajeve primara.Malo sam se nacukao na slavu pa izvini ako smaram
[ dakinet @ 22.11.2012. 22:39 ] @
Živeli, ja sam juče danas bolujem :)

evo i pcb i potrudio sam se da označim većinu elemenata, a što se tiče zavojnice nema nijedna osim one na izlazu iz sekundara (feritni štapić sa 11zavojaka žice 1.2mm).
Ide sekundar pa dupla dioda pa zavojnica pa tri elektrolita od 470uF pa izlaz (+).
Primar ima četiri izvoda, jedan je vezan na +320V, srednji na colektor tranzistora C5353, treći na diode, condenzatore, otpornike a četvrti izvod na (0).




Uzgred nabudžio sam ono moje sa IR kolom sad radi ko sat, opadne mi sa 30 na 27V, kad povučem 4ADC!
Cenim da je ovo odlično i da mora da se javi toliki pad napona.

[Ovu poruku je menjao dakinet dana 22.11.2012. u 23:51 GMT+1]
[ macolakg @ 23.11.2012. 03:51 ] @
Vraticu se na kratko na necije pitanje o opadanju napona sa porastom opterecenja kod raznih SMPS:

Veoma je jednostavno.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada je SMPS bez povratne veze, potpuno je normalno da mu izlazni napon zavisi od velicine ulaznog napona, takodje i od opterecenja.

Zavisnost od ulaznog napona, kod smps BEZ povratne veze, ne mozemo spreciti, i ta zavisnost je linearna funkcija.
Izlazni napon ce se u istoj srazmeri menjati sa promenom ulaznog napona pri konstantnom opterecenju (isti procenat promene).

Promenu napona u zavisnosti od opterecenja mozemo u nekoj meri kontrolisati i kod SMPS bez povratne veze.
Pretvarac moze imati tzv. "tvrdu" i "meku" karakteristiku. Onaj sa "tvrdom" karakteristikom ce imati male promene napona pri promeni opterecenja, dok onaj sa "mekom" ce imati veliku promenu izlaznog napona sa promenom opterecenja.
"Tvrdoca" karakteristike kod neregulisanih SMPS (onih bez povratne veze) zavisi od dinamicke impendanse citavog lanca od utikaca do izlaznih klema.
Prakticno, smanjenjem svih tih impendansi, dobija se "tvrdja" karakteristika. Dinamicke impendanse se smanjuju primenom komponenti kroz koje teku vece struje, gde ih dimenzionisemo sa znacajnim preterivanjem u vezi njihove "strujne sposobnosti". Primeri: znacajno veci bulk Elko, tranzistori sa znacajno vecim granicnim strujama od potrebne, deblja zica na trafou (i sto manji skin efekat, sto se opet svodi na na veci efektivni poprecni presek zice), vece jezgro, bolje diode, krace i sire pcb, ulazni filter sa debljom zicom... itd itd...
Sve u svemu sto veca "strujna sposobnost" svih komponenti u lancu snage.
------------------------------------------------------------------------------

Kod SMPS sa povratnom vezom (citaj: onih koji imaju povratnu informaciju o sopstvenom izlaznom naponu, a koja utice na emitovanu snagu primarne strane), potpuno stabilan napon je prirodna pojava, i to vazi za bilo koju topologiju.

Prakticno, povratna veza se bavi merenjem izlaznog napona, njegovim poredjenjem sa nekim veoma stabilnim referentnim naponom, i rezultati tog poredjenja (velicina i brzina promene) uticu na snagu primarne strane.
Na taj nacin se svaki pokusaj promene izlaznog napona nadoknadjuje regulacijom snage primarne strane po potrebi.

Postoje i takvi tipovi pretvaraca gde se regulacija (stabilizacija) napona obavlja na sekundarnoj strani. To se najcesce koristi kod pretvaraca forward tipa (citaj: onih koji imaju storage prigusnicu u izlaznom delu), i to ako je potrebno vise stabilisanih napona, jer forward pretvaraci ne mogu stabilisati vise napona istovremeno.

Izuzetak cini flyback topologija, i jedina je gde mozemo imati vise stabilisanih napona istovremeno, od kojih je jedan najstabilniji, dok su ostali nesto manje ali ipak su pristojno stabilisani (radi se o par procenata tolerancije).
Na zalost, flyback topologija, pored svoje jednostavnosti, malog broja komponenti, dobrog KKD, koje mozemo nazvati "dobrim" osobinama, ima i niz znacajnih nedostataka: veliki transformator prema snazi koji je veoma slozeno proracunati (vidi postavljenu dokumentaciju u mom prethodnom postu), veoma veliko opterecenje tranzistora na primaru kao i izlaznih dioda, takodje i izlaznih Elko, postaje problematicno razviti snage preko 500W jer su vec enormni zahtevi za kvalitetom tranzistora na primaru i izlaznih dioda, relativno kratak vek izlaznih Elko i potreba za veoma dobrim njihovim kvalitetom, takodje ima i znacajnu emisiju smetnji.

No pored navedenih mana, flyback topologija je jedna od najcesce upotrebljavanih za opsege snaga od par W do par stotina W, i to upravo zbog vise stabilisanih napona i ekonomske isplativosti izrade.

Dakle, svaka topologija moze imati neznatnu promenu izlaznog napona i kod promene ulaznog napona, kao i kod promene opterecenja u sirokom opsegu, tj. do krajnjih mogucnosti doticnog pretvaraca.
Kvalitet stabilnosti napona moze zavisiti od puno faktora, ali stabilnost u okviru od par procenata je dosta lako izvesti sa malim brojem komponenti i relativno jednostavnim sklopom, i to u vecini slucajeva zadovoljava.

Bolja stabilnost se izvodi koriscenjem znatno slozenijih filterskih mreza u lancu same povratne veze, i ako je konstrukcija veoma dobro odradjena (povratna veza PID tipa), onda je stabilnost perfektna, kao i brzina odziva na promenu.

Povratna veza uspesno koriguje i one pretvarace koji nemaju bas najbolju karakteristiku dinamicke impendanse, pa i oni imaju stabilan izlazni napon. Sa povratnom vezom se vec ne mora preterivati sa osobinama komponenti, vec se stavljaju onakve kakve su dovoljne, sa izvesnom rezervom.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nekoliko "odokativnih" metoda za prepoznavanje primenjene topologije:

Flyback, buck, boost, buck-boost (spadaju u istu familiju pretvaraca jer sekundar isporucuje energiju za vreme PAUZE sw. tranzistora, tj. magnetna energija nagomilana u jezgru za vreme IMPULSA se za vreme pauze isprazni u izlazni Elko).
Prepoznaju se po prilicno velikom jezgru prema upotrebljenoj snazi, malom broju komponenti na primarnoj strani, imaju direktnu vezu izmedju izlazne diode i Elko, takodje imaju veoma jednostavan kontrolni sklop na primarnoj strani.

Flybacku mogu nalikovati rezonantni LLC pretvaraci, koji takodje imaju direkno spojene diode na izlazni Elko, no kod njih je trafo oko tri ili vise puta manji za istu snagu koju moze dati flyback. Poredjenja radi, sa istom velicinom jezgra flyback pretvaraca koji isporucuje 60-70W, LLC sa lakocom postize vise od 300W.
LLC se prepoznaje i po veoma malim hladnjacima tranzistora na primarnoj strani, po povelikom i veoma kvalitetnom blok kondenzatoru koji je deo primarnog LC kola, po malom ulaznom filteru u odnosu na snagu, transformator obicno ima podeljene primarne i sekundarne namotaje sa razmakom izmedju, i jedan od najsigurnijih znakova da je LLC ili kakav drugi rezonantni pretvarac u pitanju je ENORMNO veliki presek zice u primaru u odnosu na bilo koju drugu topologiju.

Forward pretvaraci, u koje spadaju forward, push-pull, half-bridge, full-bridge (ista familija po osobini da energiju isporucuju storage prigusnici za vreme IMPULSA), takodje (poput LLC) imaju prilicno mali trafo prema snazi, i sto je najvaznije, imaju storage prigusnicu izmedju diode i izlaznog Elko. Storage prigusnica je znacajnih gabarita. Moze biti velika koliko i trafo, eventualno nesto manja (zavisno od rezima u kom pretvarac radi).
Storage prigusnica preuzima veliki deo ukupne energije pretvaraca, pa je naknadno isporucuje izlazu, stoga mora imati veliko jezgro.

Dakle, sve forward topologije na prvi pogled prepoznajemo po najmanje DVA velika jezgra.

Ne treba mesati storage prigusnicu sa filterskim prigusnicama koje se mogu zateci na izlazu flyback-a ili LLC konvertora.
Filterske prigusnice flyback-a i LLC-a UVEK stoje izmedju dva Elko, imaju malo jezgro koje je obicno omanji feritni stap.
Njihova uloga je da smanje talasnost izaznog napona, beznacajan deo energije se akumulira na njima, stoga imaju samo nekoliko navoja debele zice i zbog toga je pad napona na njima minimalan.
Prakticno, nemaju nikakvog uticaja na princip rada pretvaraca ma koje topologije bio (a zaticemo ih u SVIM topologijama), i mozemo ih uvek zameniti kratkim spojem ako nam talasnost nije od prioritetnog znacaja.

Osnovno je zapamtiti sustinsku razliku izmedju storage prigusnice (koju MORAJU imati sve forward topologije) i filterskih prigusnica (koje mogu imati, a NE MORAJU, sve topologije).

Razlika je u tome sto je sa jedne strane storage prigusnice DIODA koja je vezana za sekundar, a sa njene druge strane Elko, dok je filterska (ona koja ne akumulira magnetnu energiju u bitnoj meri) UVEK izmedju dva Elko.


@dakinet

Ovo sa slika koje si postavio je klasican flyback pretvarac, koji ima povratnu vezu (pa mu je zato napon stabilan).

Inace je veoma problematicno napraviti flyback bez povratne veze ukoliko postoji i najmanja mogucnost promene opterecenja na izlazu.
Skoro svi flyback pretvaraci imaju povratnu vezu.
Izuzetak cine jedino slucajevi gde se moze racunati na sigurno uvek prikljuceno, veoma konstantno opterecenje, bez ikakve promene ulaznog napona.
Jedino tada mogu raditi bez povratne veze.
U svim drugim slucajevima je povratna veza kod flyback-a neophodna, jer svako smanjenje opterecenja ce dovesti do nagomlavanja i povecanja izlaznog napona (teoretski do beskonacnosti), i ako primarna strana nema informaciju o tome, i ne smanji unetu snagu, pregorevanje pretvaraca je neminovno.

Veoma je cest slucaj pregorevanja flyback-a, koje obicno prati i unistenje komponenti koje su prikljucene kao potrosac (zbog enormnog povecanja izlaznog napona), upravo zbog otkazivanja neke komponente u povratnoj vezi.

Opasnost enormnog povecanja izlaznog napona u slucaju otkazivanja neke komponente u povratnoj vezi imaju SVI pretvaraci sa povratnom vezom.

Kada SMPS sa povratnom vezom napaja veoma skup uredjaj, dobra praksa je upotreba crowbar sklopa, tj. sklopa koji ce kod prekoracenja izlaznog napona napraviti pouzdan kratak spoj na izlazu, po cenu unistenja SMPS, a sa ciljem "spasavanja" skupog potrosaca. U te svrhe se obicno upotrebljava snazan tiristor, za ciji je gejt prikljucena zener dioda koja "posmatra" izlazni napon, i u slucaju njegovog povecanja preko dozvoljenih granica zener dioda aktivira tiristor, koji pak veoma cvrsto kratkospoji izlaz pretvaraca.

Po tom pitanju su najbezbedniji pretvaraci bez povratne veze, jer im se napon na izlazu ne moze povecati (vec je najveci). Kod njih jedino naponski udar na njihovom ulazu moze izazvati naponski udar na izlazu.

Zakljucak bi bio da kod pretvaraca sa povratnom vezom: treba birati komponente dobrog kvaliteta u lancu povratne veze, pouzdano lemiti, pogotovo krupnije komponente (koje treba ponekad i ucvrstiti nekim lepkom ili silikonom, zbog mogucnosti rasklacivanja lema kod vibracija), voditi vodove povratne veze dalje od trafoa i visokostrijnih vodova, izbegavati Elko u lancu povratne veze jer imaju ogranicen radni vek, ako vec moramo imati Elko u povratnoj vezi onda ih treba udaljiti od elemenata koji greju (vazi za sve Elko u pretvaracima). To su neki od principa dobre gradnje SMPS.

Pozdrav
[ ogylab @ 23.11.2012. 09:12 ] @
Evo da vidite samo kako su neki proizvođači riješili SMPS za napajanje pojačala:
[ macolakg @ 23.11.2012. 12:21 ] @
@ogylab

Odlicna kolekcija!

Mozda je najinteresantniji primerak "Yamaha EMX5000 Mixer.pdf".

To napajanje je neregulisani LLC sa IR2153, na koga su se korisnici foruma vec navikli :-).

Ono sto ga razlikuje od klasicnog push-pull su: gradja trafoa (motan je kao za LLC), serijski kondenzator C118 (koji je podesen na desni bok rezonanse), i (sasvim prirodno za LLC) nekoriscenje izlaznih storage kalemova.

Tipican primer onoga sto sam u prethodnom postu opisivao kao metodu za brzo prepoznavanje topologije.

Hvala u ime svih za postavljene sheme!

Izvrsno si primerom dopunio ono sto sam opisivao.

Srdacan pozdrav!
[ APEXaudio @ 23.11.2012. 13:22 ] @
A Behringer je iskopirao Yamahu :)
[ zeoN_Rider @ 23.11.2012. 14:55 ] @
Citat:
APEXaudio: A Behringer je iskopirao Yamahu


To se ne zna ko od koga kopira, al' ipak mislim da je B iskopirao od Y.
[ APEXaudio @ 23.11.2012. 16:14 ] @
Citat:
zeoN_Rider: To se ne zna ko od koga kopira, al' ipak mislim da je B iskopirao od Y. :)


Yamaha je svoj SMPS koristila u EMX5000 deset godina pre nego sto je Behringer izbacio PMH5000 sa istim SMPS :)
[ zeoN_Rider @ 23.11.2012. 17:14 ] @
Citat:
APEXaudio: Yamaha je svoj SMPS koristila u EMX5000 deset godina pre nego sto je Behringer izbacio PMH5000 sa istim SMPS


Ma znam , nego mi bilo malo smešno da se kopiraju. Poznato je da Kinezi baziraju svoju proizvodnju na kopijama.
[ ogylab @ 23.11.2012. 17:37 ] @
U principu proizvođač izbaci čip i aplikaciju, a sve su ostalo nijanse. Dovoljno je da promijeniš jedan element, pa više nije kopija.
[ dakinet @ 24.11.2012. 07:12 ] @
Može li se dograditi povratna veza ovom pretvaraču koji smo pravili sa IR? Onda bi bio precizan i nebi patio od pada napona kod većih potrošača.

Yamaha EMX5000 Mixer
Soft start
Dopada mi se kako su rešili problem sa varničenjem na utikaču kod priključivanja uređaja na mrežu, ovo ću i ja da uradim.
Dva otpornika od 6.8oma regulišu struju na ac naponu pre greca, pune se elektroliti, sprava počinje da generiše sekundarni napon, pobuđuje se rele sa sekundara čiji radni kontakti premošćavaju jednu granu ac napona.
Ne znam čemu može da luži ovaj J103, sa tabele se vidi da se u nakim slučajevima koristi a u drugim ne.


Zna li neko čemu služi elektronika ispod IR2153 i ovaj opto kapler?
Ova elektronika je vezana na RT i CT i pretpostavljam da nekako utiče na brzinu okidanja...




[Ovu poruku je menjao dakinet dana 24.11.2012. u 08:29 GMT+1]
[ ogylab @ 24.11.2012. 09:56 ] @
Ono ispod IR je prekostrujna zaštita ( bez opto c.). Pozdrav!
[ APEXaudio @ 24.11.2012. 11:46 ] @
Takodje i temperaturna sa PTC-om
[ pedja089 @ 24.11.2012. 12:48 ] @
Citat:
dakinet:
... Ne znam čemu može da luži ovaj J103, sa tabele se vidi da se u nakim slučajevima koristi a u drugim ne...

Sluzi za prebacivanje 110/220V.
[ zeoN_Rider @ 24.11.2012. 15:25 ] @
Prevelika količina OC-ova u magacinu.
[ dakinet @ 25.11.2012. 10:25 ] @
Aplikacija simetrični napon 35V
Nemojte koristiti duple diode iz PC napajanja brzo izgore, a ovo ima za posledicu pregorevanje skupih fetova!

Drugi put mi se dešava da mi izgore fetovi (IRFP460), prvi put nepažnjom, a drugi put zato što su duple diode otišle u kratak spoj.
Ja sam imao slučaj sa diodama SB2040CT, i S16C45 da su otišle u KS i posledica toga je pregorevanje fetova.
Interesantna stvar je da prilikom testiranja sa rednim otporom (dumy load) na 230VAC sve protekne super, a kad skinem redni potrošač (1KW) radi neko vreme i PUF!
[ emiSAr @ 25.11.2012. 10:47 ] @
Samo dobro provjeri naponske karakteristike dioda koje si koristio, konfiguraciju ispravljaca i bit ce ti jasno
zasto crkavaju fetovi.- pOz
[ dakinet @ 25.11.2012. 11:42 ] @
Motanje prigušnice na izlazu

Za aplikaciju simetrični napon 35V na izlazu, prigušnicu sam motao na 2xferitna prstena 27(14)x11mm, po preporuci G.macole sa duplo manje žice tako da je ispalo:

37+37namotaja

Motanje:
1.početak (početak - kalema) namotao 37zavojaka CU 1.2mm u smeru kazaljke na satu (što sam gušće mogao), isekao žicu (kraj - kalema),
2.nastavio sa motanjem (početak + kalema) motano u kontra smeru još 37 navojaka CU 1.2mm i završio (kraj + kalema)
Napominjem da jedva stane (žica 1.2mm) i mora se dobro pomučiti da bi stalo.
slikaću da vidite kako je ispalo.



Pitanje:
Šta se dešava ako se loše dimenzioniše prigušnica:
1. Više žice nego što treba za dati napon?
2. Manje žice nego što treba za dati napon?

[ dakinet @ 25.11.2012. 11:55 ] @
Citat:
 Samo dobro provjeri naponske karakteristike dioda koje si koristio, konfiguraciju ispravljaca i bit ce ti jasno
zasto crkavaju fetovi.- pOz



Krenuo sam da proveravam nakon "kuršlusa". Neko je već napravio (aca, miki..) pcb sa ovim diodama pa rekoh sigurno mu radi sprava s njim pa daj i ja ću.
U tabeli za datu diodu stoji da je RMS reverse voltage 28V, a ja sam ih terao na 35



P.S. Upoznao sam prodavačicu, svaki dan idem po fetove
[ ogylab @ 25.11.2012. 12:42 ] @
Kad si sve uradio kako treba, onda kupi nove diode i miran si. Imaš dobre, a jeftine npr. SF3006 (oko 1€) ili ako možeš skuplje Ixys-ove npr. DSEP seriju. Pozdrav!
[ emiSAr @ 25.11.2012. 15:39 ] @
@dakinet, kada sam govorio o konfiguraciji ispravljaca, mislio sam na ovo na tabeli i sve se odnosi za sinusni
napon, kod prekidackih napajanja, ako nisu dobro dekuplovani, raspregnuti snuberima i ostalim spravama koje
sprecavaju prenapone,naponski spicevi mogu biti i veci, pa vidi koliko rezerve povratnog napona (PIV) diode
moraju imati.-
[ dakinet @ 25.11.2012. 17:42 ] @
Citat:
kod prekidackih napajanja, ako nisu dobro dekuplovani, raspregnuti snuberima

Jel možeš da pojasniš malo ovu terminologiju?

Citat:
pa vidi koliko rezerve povratnog napona (PIV) diode moraju imati

Pretvarač sa IR kolom odgovara zanjema prikazu sa priložene slike

DC output voltage: 0-9Vac
PIV across diode: 1-4Vac
Diode DC curent: 0-5Il
Diode peak curent: 2IL when L=Lc
Secondary RMS current: 1-22IL when L=Lc

Kako naša sprava daje 2x5A, 35V, (350W), ovo znači da diode trebaju biti dimenzionisane:
Napon: 35*4 (uzimamo najgori slučaj) = 140V
struja: 5*5 =25A

@emiSAr
Jesam li pravilno rastumačio?
Hvala na odgovorima
[ dakinet @ 25.11.2012. 17:55 ] @
Citat:
ogylab:
Kad si sve uradio kako treba, onda kupi nove diode i miran si. Imaš dobre, a jeftine npr. SF3006 (oko 1€) ili ako možeš skuplje Ixys-ove npr. DSEP seriju. Pozdrav!


Imam već sam uzeo BYW29 (deklarisane čini mi se na 25nS), koje rade na 200V, sa strujom čini mi se 8A , al mora da menjam pcb, a uradio sam već 2 kom po pcb-u koji je postavio čini mi se tesla017. Na pomenutom pcb-u su predviđene duple diode, a mrzelo me da rutiram ploču...
[ ogylab @ 25.11.2012. 18:00 ] @
Ove SF3006 su duple.
[ dakinet @ 25.11.2012. 20:24 ] @
evo slike, obratiti pažnju na prigušnicu koja je motana na dva spojena jezgra i naravno osigurač


[ zeoN_Rider @ 25.11.2012. 20:38 ] @
Citat:
dakinet: evo slike, obratiti pažnju na prigušnicu koja je motana na dva spojena jezgra i naravno osigurač :)


Zar nije bilo većeg jezezgra za transformator?

[ emiSAr @ 25.11.2012. 21:35 ] @
@dakinet, mada ni tvojom racunicom ne bi pogrijesio (ko ruski sistem- sve predimenzionisati). PIV dioda je
1,41 ili korjen iz dva veci od napona na polovini sekundara, ja racunam sa dva puta vecim naponom,
struja kroz diodu je polovina struje potrosaca, i tu je bolje ici na vecu vrijednost, pa kada tako uradimo za
trafo sa srednjim izvodom i LC izlaznim filterom necemo pogrijesiti.
Pik izlazne struje je 1,22 struje tereta pa kada racunamo kako sam naveo, ispravljacke diode nece biti
najslabija karika ispravljaca.- pOz

PS: Tabela je inace iz britanske literature, pa su oznake mozda malo neobicne.

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 25.11.2012. u 23:22 GMT+1]
[ dakinet @ 25.11.2012. 22:50 ] @
Citat:
Zar nije bilo većeg jezezgra za transformator?

Ovo je najveće što sam našao (a imam ih 3) možda na slici izgleda malo ali je najveće što imam (izvučeno iz codegen 400W). Sastoji se od dva E feritna dela, ostala dva iz kineskih napajanja se sastoje od istog ovakvog E komada i I komada, tako da ispadaju upola manji.

Našao sam jeftine fetove i diode
IRF 640 N..................84,00 din -5%
MBR 20200 CT...........108,00 din -5%
Naručio sam po šaku


Jedan offtopic:
Kakva je topologija punjača za laptop? Naišao sam na jedan 12V, 10A, dosta je manja sprava a gruva ko lud.

@emiSAr
Nije problem britanska literatura, nego moje neznanje. Daj mi neku knjigu da čitam, pola terminologije ne razumem
[ macolakg @ 29.11.2012. 23:57 ] @
Citat:
dakinet:
Jedan offtopic:
Kakva je topologija punjača za laptop? Naišao sam na jedan 12V, 10A, dosta je manja sprava a gruva ko lud.


U poslednjih nekoliko godina uglavnom rezonantni LLC sa PFC predstepenom.

Dakle, cak dva SMPS u istoj kutiji.

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 04.12.2012. 08:03 ] @
Uskoro cu da pravim 1.5kw smps sa dva para irfp460 pa cu postaviti slike i video.
[ macolakg @ 04.12.2012. 09:49 ] @
Citat:
aca.jevtic94: Uskoro cu da pravim 1.5kw smps sa dva para irfp460 pa cu postaviti slike i video.


Aco, pogledaj ovo. Mozda ce ti biti zanimljivo...

http://www.elitesecurity.org/p3208617

Pozzz
[ aca.jevtic94 @ 06.12.2012. 16:32 ] @
A sad pitanje za macolu:
Potreban mi je smps od oko 1kw,zanima me koliku snagu mogu postici sa jednim parom irfp460?
Takodje bih ga radio na jezgru etd59,pa me zanima broja navojaka prrimara i sekundara(+-60V),posto je jezgro vece nego sto treba pa mozda treba drugaciji broj navojaka.frekvencija bi bila 60khz.
[ dakinet @ 06.12.2012. 18:33 ] @
Evo odgovora iz tagora vezano za brzi IGBT tranzistor koga je macola spomenuo u nekom prethodnom postu
STGF19NC60WD je 0.1013e po komdau bez PDV- rok isporuke 2-3 nedelje

Naručio sam 10kom

Aco ajde pravi tu spravu od KW da naparimo oči.

[ aca.jevtic94 @ 07.12.2012. 09:04 ] @
Nekako vise volim halfbridge,ali ti igbt bi mi bili slabi za to....Jedino vise komada,ali koliko?
Uskoro treba neki novac da dobijem pa ce biti slika.delovi kostaju ukupno oko 25 eur,a torus i elektroliti mnogo vise...Takodje napominjem da u smps ne treba stavljati ogromne elkoe od 10000uf i vise,kao sto je neko vec radio.Sasvim je dovoljno 1000uF.
Cekam macolu da kaze broj navoja...A i zanima me da li da stavim jedan par irg4pc40w i to teram na oko 30khz,ili dva para irfp460 na 60khz?Pre bih isao sa igbt(laksa izrada,a i jeftinije je).

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 07.12.2012. u 12:02 GMT+1]
[ macolakg @ 09.12.2012. 19:54 ] @
Citat:
aca.jevtic94: Nekako vise volim halfbridge,ali ti igbt bi mi bili slabi za to....Jedino vise komada,ali koliko?
Uskoro treba neki novac da dobijem pa ce biti slika.delovi kostaju ukupno oko 25 eur,a torus i elektroliti mnogo vise...Takodje napominjem da u smps ne treba stavljati ogromne elkoe od 10000uf i vise,kao sto je neko vec radio.Sasvim je dovoljno 1000uF.
Cekam macolu da kaze broj navoja...A i zanima me da li da stavim jedan par irg4pc40w i to teram na oko 30khz,ili dva para irfp460 na 60khz?Pre bih isao sa igbt(laksa izrada,a i jeftinije je).

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 07.12.2012. u 12:02 GMT+1]


Taj IGBT u full-bridge je dovoljno snazan za 1,5KW, i ima znacajnu rezervu. Kontinualnih 7A@100^C je mocna struja.

Svaki komad moze trajno raditi sa 14A@50% PWM, sto daje tih kontinualnih 7A po komadu, a ukupna struja iz 325VDC je onda 14A, pa izracunj mogucu snagu. Naravno da se ne moze dobiti bas toliko zbog sw. gubitaka, ali moze vise od pola te izracunate :-).

Nego, koju topologiju bi ti pravio sa ETD59/N87?

Od toga veoma zavisi broj navoja.

Evo ti nesto oko snage (imas taj program):
[ aca.jevtic94 @ 09.12.2012. 19:56 ] @
Topologija halfbridge (za pocetak)
[ macolakg @ 09.12.2012. 20:03 ] @
Citat:
aca.jevtic94: Topologija halfbridge (za pocetak) :)


Joj Aco, Aco! Hard switching ili LLC?

Neregulisani ili sa feedbackom?
[ aca.jevtic94 @ 09.12.2012. 20:06 ] @
hehe pa hard sw. kasnoje ce doci llc
neregulisan sa ir2153....
snaga max 1.5kw

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 09.12.2012. u 21:17 GMT+1]
[ macolakg @ 09.12.2012. 20:18 ] @
@aca.jevtic94

Za hard switching:

Odnosi izmedju: B, f, N, U, Ae

dB[T]= U[V]e6 / K x f[Hz] x N x Ae[mm-kvad]

N = Ue6 / K x f x dB x Ae

K=4 za pravougaoni talasni oblik
K=4,4 za sinusni

Napomena: dB je promena magn. indukcije za jedan polaritet magnetizacije.
Kod obracuna snage za push-pull uzeti 2B kao dB. (magnetizacija se krece izmedju -1B i +1B)
N je broj navoja, Ae je poprecni presek srednjeg stuba.

----------------------------------------------------------

Po peti put postavljam ovo :-)

-----------------------------------------------------
Max deltaB imas na slikama.
Za oba napon primara ti je 325V/2.
Ako je neregulisani, onda sekundare racunas kao za 60V/0,9 (2 x 45% PWM), ako ima feedback onda 60V/0,7-0,8 (2 x 35%-40% PWM max, zbog stabilizacije pri nizem naponu mreze).
[ macolakg @ 09.12.2012. 20:24 ] @
Za neregulisani ce ti za 1,5KW biti potrebna sledeca struja po tranzistoru:

1500W/325VDC x 1,2 (KKD oko 80% u najlosijem slucaju), pa sve to puta 2,3 minimalno. 2/0,9 (2x45% PWM).

Eto brzog najgrubljeg racuna , koji ce da radi.
[ macolakg @ 09.12.2012. 20:32 ] @
Uradi na 60-75Khz, bice ti manja storage prigusnica i elko na izlazu, i imaces dobar "visak" snage u jezgru.

Svakako sa IRFP640, sa IGBT moras do max 30-40KHZ i mislim da IR2153-5 nije dovoljno sposoban za drive IGBT (valjalo bi oko 17-18V na gate, a nikako ispod 16V).

I svakako neces pogresiti ako ides sa manjim deltaB.

Inace ima ekstra malo navoja, pa nece biti tesko namotati jedan dva vise :-)
[ aca.jevtic94 @ 09.12.2012. 20:38 ] @
Sad cu da izracunam,hvala
[ aca.jevtic94 @ 10.12.2012. 07:26 ] @
Hvala macola proracun je odlican izracunao sam sve za cca 5min. pri 60khz primar ima 44,5 navojka,dok sekundar 2x18 navojaka.Ispravi me ako gresim.
Sad cu izracunati debljinu zice pri gustini od 4.4A/mm2
Struja primara bi trebala biti 9.2A ?
Struja sekundara bi trebala biti 12.5A?
debljina primara je 2mm^2 ili 1.6mm
debljina sekundara je 2.8mm^2 ili 1.9mm
Ispravite me ako gresim negde?
[ macolakg @ 10.12.2012. 15:51 ] @
@aca.jevtic94

Negde si krupno pogresio.
----------------------------------
Upk_prim = 325VDC/2 = 162.5V

Ae (ETD59) = 368mm^2

dB (za pocetak) = 0.35T max. zbog moguceg veceg napona u mrezi.

f = 60000Hz

N (minimalni broj navoja) = Ue6/(K*f*dB*Ae) = 162,5e6/(4*60000*0.35*368) = 5.25 navoja minimalno
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Potreban minimalni napon sekundara: 60V/0.9 (2 x 45% PWM) = min. 66.67Vpk

Prenosni odnos trafoa: 162.5/66.67 = max. 2.43:1
----------------------------------------------------------
Posto ne mozemo motati manje od jednog navoja, iterativno cemo izabrati prvu najblizu okruglu vrednost:

7 navoja u primaru i 2 x 3 navoja u sekundaru, sto daje prenosni odnos od 2.33:1

Sada cemo proveriti situaciju: db= Ue6/(K*f*N*Ae) = 162.5e6/(4*60000*7*368) = +-0.262T (+- zato sto je push-pull), sto potpuno zadovoljava.

Napon na sekundaru ce biti 162.5/2.33 = 69.7Vpk*0.9 = 62.7VDC-Ud (oko 1V) = 61.7V, sto takodje odgovara, a zbog padova napona na otporu storage kalema i ostalim zicama, bice oko +-58-60V pri punom opterecenju (sa 230Vac u mrezi).

---------------------------------------------------------------------------------------------------
Dakle, primar 7 navoja, sekundari 2 x 3 navoja (ako je ispravljanje sa dve diode, a verovatno jeste).

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 10.12.2012. 15:58 ] @
Pogresio sam Ae,stvarno ima puno navoja nece moci stati Hvala ti puno,ispravljanje je sa dve diode za + i dve za - napon.Da li sam dobro izracunao debljinu zice?
[ macolakg @ 10.12.2012. 16:31 ] @
@aca.jevtic94

Nemam vremena da se sada bavim tim.

Sa tako malo navoja moze da stane motka a ne samo zica :-).

Sto bolje ga napunis bakrom, bice ti veca moguca snaga.

Iz podataka sa MDT (vidi jpg) ispada da je Lprim = 0.2mH, Sto ce dati magnetizacioni pik struje od: 162.5V/0.2mH * 7.5uS = 6.09Apk.

Sa njom ce ti se sabrati struja potrosnje, pa ce ti pik struje kroz mosfete (pojedinacno) iznositi:

1500W/0.8 (min. KKD) = 1875W

1875W/325VDC = 5.76A aktivne struje za ceo polumost * 2 = 11.53A/0.9 (2x45%PWM) = 12.82A + 6A magnetizacione struje = 18.82A
Dakle, oko 19Apk po tranzistoru, pri punih 1.5KW na izlazu, sto je oko 19A*0.9/2 = 8.55A srednje (kontinualne iz kataloga) struje po tranzistoru, a to IRFP460 moze sa dobrim hladjenjem.

Posto se tih reaktivnih 6Apk (oko 3A srednjih) neprestano vraca kroz body diode, one su ti fakticki opterecene bas tom strujom i doprinece ukupnoj discipaciji.

Pozdrav!
[ macolakg @ 10.12.2012. 16:49 ] @
@aca.jevtic94

Zaboravih da kazem: Discipacija koju unose body diode je zbir discipacije aktivnog provodjenja i mnogo vece discipacije koja potice od recovery struja.

Kod hard switching naprava se to ne moze izbeci. Recovery struje body dioda na njima prave visestruko vecu discipaciju nego sto je ona koja nastaje od pada napona na njima, a tome se jos dodaje sto je suprotni mosfet u tom trenutku opterecen istom tom recovery strujom.

Kod rezonantnih ZVS pretvaraca se upravo ti gubici izbegavaju, pa je KKD znacajno veci >90%.

U najgorem slucaju ces sa tog tvog pretvaraca morati da odvedes 375W toplote, tj. toplotu koju proizvodi oko 7 prosecnih lemilica ili jedna omanja ringla.

To zahteva ozbiljne hladnjake sa odlicnim kontaktom prema poluprovodnicima (pogotovo ako kontinualno radi sa 1.5KW).

Preporucujem veliki hladnjak sa forsiranim strujanjem vazduha (ventilator) i kontrolom temperature na njemu (ako zakaze ventilator).

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 10.12.2012. 16:56 ] @
Evo seme po kojoj cu raditi:
Hladnjak imam odlican,izmericu dimenzije kad stignem pa cu javiti.
Takodje hladjenje sa 2 velika ventilatora.To napaja pojacalo koje max moze dati 550w na 4oma (dva kanala).
[ macolakg @ 10.12.2012. 17:28 ] @
@aca.jevtic94

I jos nesto: U full-bridge konfiguraciji bi broj navoja primara bio 14, sekundara isto, ali srednja struja pojedinacnih tranzistora bi bila polovina srednje struje polumosta.

Razmotrimo sada ukupnu discipaciju koja nastaje na Rds mosfeta:

Uzimamo za oba slucaja discipaciju grane koja obradjuje jedan polutalas (posto samo jedna grana u datom trenutku radi).

Polumost: Isr = 8.55A

8.55A^2 * 0.27Rds = 19.73W gubitaka na Rds pojedinacnog mosfeta (nisu uracunati sw. gubici, a ovo sluzi kao pokazni primer)

Pun most: Isr = 8.55/2 = 4.275A

4.275A^2 * 0.27Rds = 4.93W, a posto jedan polutalas obradjuju dva tranzistora, onda to puta dva, sto daje 9.87W discipacije na Rds.

Dakle, kod full-bridge oko dva puta manja discipacija provodjenja kroz Rds, ako se koriste isti tranzistori, a tek mozes zamisliti koju rezervu imaju.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Zakljucak je da se sa full-bridge postize veci KKD, i ako ucestvuju dva Rds u polugrani, a tome se dodaje i manji skin efekat jer se koristi tanja zica u primaru, kao i manji stres bulk elko i samih tranzistora, takodje i duplo manji serijski kondenzator.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Discipacija na raznim otporima koji ucestvuju u sklopu: otpori pcb, Rds, dinamicki otpor dioda, otpori zice u trafou, otpori zice u storage kalemu..., KVADRATNO prirasta sa velicinom struje.
Zato, ako se bilo gde moze izabrati izmedju manje ili vece struje (kao ovo half/full-bridge), treba izabrati manju struju, ako je KKD od bitnog interesa.

Current doubler ispravljanje se moze primeniti i kod hard svitching, kao i kod ZVS pretvaraca.
Prednosti su u tome sto je struja sekundara polovina struje sa klasicnim ispravljanjem, struja storage kalemova polovina od sadasnje konfiguracije, a razjasnili smo malopre termogene gubitke u odnosu na velicinu struje.
Posto se sekundar mota za dvostruki napon, manji je prenosni odnos trafoa, sto daje daleko cvrscu spregu primar-sekundar, manje rasipne Ls, sto automatski povlaci manju potrebu za snagom snubber komponenti, i manje je zahtevno za kvalitetom decouplinga (sa istim komponentama je decoupling znacajno bolji).
Mana je sto su potrebna dva storage kalema za jedan napon izlaza, ali dva duplo manja, pa za 500-750W mogu posluziti dva storage jezgra iz ATX napajanja.

Pozdrav!
[ macolakg @ 10.12.2012. 17:39 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Evo seme po kojoj cu raditi:
Hladnjak imam odlican,izmericu dimenzije kad stignem pa cu javiti.
Takodje hladjenje sa 2 velika ventilatora.To napaja pojacalo koje max moze dati 550w na 4oma (dva kanala).


Sa 4 IRFP i pri toj snazi pojacala (a tesko da ce pojacalo raditi sa kontinualnih 550W po kanalu :-), to verovatno nece nesto posebno grejati.

Jedino su dvostruki recoverry gubici zbog upotrebe 4 mosfeta (i svakako isto toliko body dioda koje su opterecene istom promenom napona kao i kod dva tranzistora).

Eto zivog primera: vec imas 4 mosfeta, 4 kola gejta, samo ti treba jos jedan IR2153, i eto full-bridge sa pola termogenih gubitaka i pola recoverry gubitaka.

Mozes upotrebiti i onu neregulisanu PSM verziju sa IR2153 koju sam postavio za Miodraga_Ba.

Evo, postavicu je ponovo.
[ aca.jevtic94 @ 10.12.2012. 17:44 ] @
Pa da ionako ce me isto kostati,sto znaci primar 14navoja.
[ aca.jevtic94 @ 10.12.2012. 18:06 ] @
Zasto su na semi u gejtovima oba otpornika od 47 oma.I koje vrednosti rt i ct predlazes,f ne mora biti 60khz,diode su mi 35ns pa vi odredite max. frekvenciju.Hvala jos jednom,pozzz.
[ macolakg @ 10.12.2012. 18:44 ] @
@aca.jevtic94

Te diode su ultrabrze, tako da mogu i na >100KHz bez problema.

Radi slobodno na tih 60KHz, a Rt i Ct se standardno racuna, kao i za half bridge.

Dosta je "zgodna" osobina da mozes regulisati izlazni napon u sirokim granicama.

IRF840 su prilicno "laki" mosfeti sa relativno malim Qg, pa za dovoljno death time su ti otpornici.
Za IRFP460 ti preporucujem i onaj direktni, kao i onaj kroz diodu, po 22-27 ohm.

Takodje je odlicno koristiti tranzistorske folower-e, samo ne moras nista bolje od BC639/640, bice dovoljni, a manji su i jevtiniji od BD139/140.

Ako dobro decouplujes most, snubber ti verovatno nece trebati, no ipak stavi onakav kakav sam nacrtao (za svaki slucaj).

560pF/1KV mozes naci u rashodovanim TV, obicno je izmedju kolektora i emitora SMPS tranzistora u napajanju (najcesce plave ili eventualno zute boje).

To ti je pravi PSM.
Nije ZVS (mada uz manje izmene moze biti za odredjen raspon snaga), jedino sto je nestabilisan poput ovog tvog half-bridge. Izlazni napon mu, pri konstantnom PSM, pretezno zavisi od napona napajanja (kao i kod tvog), a manje od opterecenja.

Izlaznim ispravljacima ce biti sve jedno da li trafo snabdeva PWM ili PSM.

Ako se potrudis, mozes izvesnim pomeranjem radne frekvencije dobiti ZVS osobinu pri vecoj snazi (gde ti je i bitnija), samo bi ti na red sa primarom trebao jos jedan kalem.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 10.12.2012. 19:29 ] @
Odgovaraju li vrednosti:
Rt=22k
Ct=470p
pot=20k
meni treba opseg recimo od +-50V do +-75V.Shodno tome koja vrednost pot. odgovara?Morao bih staviti veci broj navojaka za sekundar posto bi trebalo ici do 75v (kad vec moze )
[ macolakg @ 10.12.2012. 21:13 ] @
@aca.jevtic94

Brate Aco, valjda imas sopstveni digitron? :-)

Moj kalkulator je sada zaposlen nekim drugim stvarima, a napisao sam ti sve sto treba...

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 11.12.2012. 13:32 ] @
Ma ok je nije mi problem racunanje samo da proverim :)
[ MILANAN @ 13.12.2012. 21:29 ] @
Pozdrav svima.Dobio sam malo vremena pa bih da pravim jedno napajanje za sebe po semi sa 34. strane koju je postavio Aca.Imam jezgro i stor. prigusnicu sa nekog prastarog pc napajanja,uzeo vec sve razmotano tako da ne znam po koliko je namotaja bilo fabricki pa me interesuje ako moze da mi neko napise na ovom trafou po koliko namotaja u primaru,sekundaru i prigusnici za 2x30v. Nalepnica je sa jezgra trafoa a na prigusnici se vidi nalepnica i ona je unutrasnji presek 11mil spoljni 37mil i visina 11mil. Ne pronalazim nikakav podatak pa ako neko zna nek pomaga
[ aca.jevtic94 @ 14.12.2012. 14:09 ] @
Morao bi naci plocu od napajanja da nadjes vrednost frekvencije (vrednost r i c na pinovima 5 i 6 na tl494,ako je drugo kolo vidi datasheet).Tako cemo znati parametre
[ MILANAN @ 14.12.2012. 14:58 ] @
Ma nema nista,to je neki pc kako ih pojedini zovu "firmiran" posebno kuciste za njega i njegova m ploca ne moze u standardno kuciste,ako znate nasta mislim.To ko zna od kad je inace nebi bio problem da imam celu plocicu.Nekoliko tih napajanja sam ranije popravljao i secam se da sam vidjao UC3844 a da li je i ovde bilo to kolo i na "koliko" je bilo stavljemo rt i ct ko zna
[ aca.jevtic94 @ 14.12.2012. 15:58 ] @
Da li trafo kada se spoje jezgra ima neki procep na srednjem stubu?
[ MILANAN @ 14.12.2012. 16:55 ] @
Ima procep oko desti deo od milimetra.Da li si pravio i kako radi smps sa 34.st sa fetovima i znas li mozda koliki bi napon bio sa trafo iz atx bez premotavanja na pinovima za 5v i za 12v.Ako odgovara da ga ne nidarm da se za baksuz ne polomi
[ aca.jevtic94 @ 14.12.2012. 17:26 ] @
Odgovara,napon na 5v je oko 11v a na 12 je 28-35v zavisi kako gde,pravio sam radi odlicno,skoro sam ugradio u amp,koji sam prodao tako da nemam slike,a i kamera mi je opet u kvaru,ali sredicu je dok ne budem radio smps po ovoj semi:
Sema je odlicna jer ima zastitu.Za to treba zahvaliti macoli,i naravno ja mu se zahvaljujem.Ulazni filter i soft start nisu nacrtani jer su na posebnoj ploci.Soft start je izveden tako da se sa izlaznog + prikljucka i mase vodi napon preko otpornika na relej kojem napon treba biti prvi standardni manji od izlaznog napona,a taj relej prespaja otpornik koji je vezan paralelno njegovim kontaktima.Pitanje za macolu:
Moze li se jezgro od napajanja iskoristiti kao storage prigusnica?
[ MILANAN @ 14.12.2012. 17:32 ] @
To je uredu,zao mi samo za prifusnicu,velika je i tu bi islo manje namotaja i bilo bi lakse za motanje.Po semi sa 34.st ako si pravio,moze li da se dobije nesto vise od 5A na oko 30V
[ aca.jevtic94 @ 14.12.2012. 17:39 ] @
Ako ces 30v,ovaj smps je bas za tebe mozes i prigusnicu iskoristiti racunaj 0.5v/navojku
Jel +-30v? Ako jeste struja ce biti 10A po grani.
[ MILANAN @ 14.12.2012. 17:55 ] @
Deluje mocno samo da se razradi pcb.Ajde da dam PRETPOSTAVKU za jezgro kao prigusnicu,odavno se citalo pa se zaboravlja.Mozda jezgro i sekundar od nekog flyback jer on daje energiju dok tr neradi pa se sekundar ponasa i kao stor. prigusnica,u svakom napajanju ona negde postoji
[ macolakg @ 15.12.2012. 00:42 ] @
Heh, dugo sm bio odtsutan...
-------------------------------------------------------------
@aca.jevtic94

Aco, pogresio si na par mesta u crtanju seme:

-10K/10W ide jednim krajem na pin 1 od IR2153
-primar od strujnog trafoa je jedan navoj, koji je na red sa primarom glavnog trafoa, a sekundar ima 100 navoja i ide ka tiristorskom sklopu (zameniti mesta nazivima)

Ispravi to, a ovu shemu ukloni (moras promeniti ime fajla da bi mogao postaviti ispravljenu verziju umesto ove).
Provuklo se (svakom se desi), ali sam slucajno primetio, da neko ne pogresi kod pravljenja pcb.

----------------------------------------------------------------------------------------
@MILANAN

Da. Svaki flyback trafo je vec sam po sebi storage kalem.
Moze se koristiti kao storage prigusnica kod bilo kog drugog pretvaraca (kom je potrebna storage L).

Pravilo je relativno prosto:
veoma nepoznato jezgro se moze lako upotrebiti ako znamo izlazne struje njegovih sekundara, tj. samih DC izlaza bivseg flyback.

Primer:
sec1 = 15V 1A
sec2 = 5V 3A
sec2 = 150V 0.7A

Izbrojacemo navoje svakog od njih:
Npr.:
sec1 = 3 navoja
sec2 = 1 navoj
sec3 = 30 navoja

1) 3 navoja * 1A = 3 ampernavoja
2) 1 navoj * 3A = 3 ampernavoja
3) 30 navoja * 0,7A = 21 ampernavoj

Saberemo sve ampernavoje: 3+3+21 = 27 ampernavoja.
27 ampernavoja znaci da je procep koji je bio na tom jezgru, proracunat za tu jacinu polja. Iznad te jacine polja ce uci u zasicenje.

Sta nama znaci 27 ampernavoja: znaci na primer da mozemo umesto svih bivsih namotaja na tom jezgru namotati jedan namotaj koji se moze sastojati od: jednog navoja kroz koji sme teci 27A, ili pak 3 navoja kroz koje sme teci 9A, ili pak 27 navoja kroz koje moze teci 1A, ili bilo koji drugi umnozak koji daje priblizno 27 ili manje...

Napon (Upk) koji mozemo plasirati na taj namotaj, se racuna uobicajeno Upk= B[T]*4*f[Hz]*N[navoja]*Ae[mm^2]*1e-6

------------------------------------------------------------------------

Mozemo se posluziti i alatom za induktivitete od neke firme koja proizvodi jezgra.

Inace, ja koristim MDT, Epcos-ov softver-alat za ferite, koji se moze besplatno skinuti sa njihovog sajta, i koji je odlican (svakako da na listi ima samo Epcos, Matchusita i TDK jezgra, ali uz malo poredjenja mehanickih gabarita, moze posluziti sasvim dobro i za jezgra drugih proizvodjaca ):
http://www.epcos.com/web/gener...s/Ferrites/Page,locale=en.html

Evo postavicu sreenshoot jedne kalkulacije za jezgro E42, koje se cesto zatice u (flyback) napajanju starijih kolor TV prijemnika:(vidi fotke)

---------------------------------------------------------------------------------------
Sta znace ovi output podaci sa fotke E42_DC_bias.jpg:

Primeticete da sam kalkulaciju obavio za 100^C (gore levo), sto je pravi slucaj u praksi (25^C se veoma tesko ostvaruje, jedino ako naprava ne radi :-), i trebala mi je induktivnost od 200uH.

Output podaci znace: da na tom jezgru sa procepom od 2.02mm (usvojimo kao 2mm) mozemo imati 13.5A * 37navoja, dakle 499,5 ampernavoja, pri cemu ce se iz ostalih podataka videti da ce nam induktivitet biti 200uH, vrednost Al, ue, debljine zice itd, kao i da ce nam induktivitet opasti za 10% pri tih 13.5A odnosno 499.5ampernavoja polja (vidi dijagram)...

Dakle, sa bilo kojim umnoskom struje i broja navoja, koji daje rezultat MANJI od 499.5 ampernavoja, rezultat induktiviteta takvog kalema ce se kretati po dijagramu sa slike, i opasce za mnje od 10%.

Primer: koji bi smo napon smeli plasirati na tih 37 navoja iz DCbias kalkulatora?

Sada cemo pogledati E42_podaci.jpg, i videcemo da nam E42/21/20 (dimenzije jedne polutke) ima presek srednjeg stuba od 234mm^2.

Takodje cemo videti da je Bs (B saturation) pri 100^C = 410mT.

Mozemo slobodno tu vrednost Bs uzeti kod tog jezgra kada se koristi kao storage L.

Neka nas zamisljeni push-pull (half-bridge, full-bridge, forward, PSM...) rade na zamisljenih 50KHz.
Ako je jedan od push-pull tipova (half ili full bridge, ili PSM), onda je frekvencija impulsa koji deluju na storage kalem dvostruka (reci cu vam kasnije jednu veoma vaznu opasku u vezi te dvostruke ucestanosti), dakle 100KHz.

Upk = 0,41T*4*100000*37*234*1e-6 = 1419,9Vpk

To pak znaci da cemo za vreme od (100Khz) 10uS/2 = 5uS, smeti na tih 37 navoja (sa procepom od 2mm) da plasiramo 1419,9V ac komponente a da se ono ne zasiti (najveci deo preuzima procep).
Dakle napon sekundara naseg push pull-a nece biti problem :-).

Dalje pretezno baratamo sa induktivitetom koji nam je bitan zbog zeljene I_ripple.

I u stvari, konacna kalkulacija se najpre svodi na paznju o tome da ne prekoracimo maksimalni broj ampernavoja za induktivitet koji zelimo (zbog I_ripple).

Ona opaska od malopre: Zbog toga sto je frekvencija iza ispravljackih dioda dvostruka u odnosu na frekvenciju u trafou push-pull-a, storage jezgro je po pravilu upola manjeg poprecnog preseka srednjeg stuba, kada su jezgra slicnog tipa.
Prakticno za SMPS sa dva ATX trafoa koji zajedno rade kao jedan, mozemo koristiti jedno takvo jezgro sa procepom, kao storage jezgro.

Ovo ne vazi za MPP toroidna jezgra, jer je presek takvog popunjen smesom ferita i izolacionog materijala, pa je stoga efektivni presek ferita znatno manji od onog sto izmerimo. Stoga je za takve potreban datasheet ili vec vidjen primer namotanog.

Kod MPP jezgara treba biti oprezan: Mnoga potpuno isto izgledaju (boje, oblik), a mogu biti potpuno razlicita, cak i za razlicite namene. Stoga treba gledati gde je prethodno radilo, a nova nepoznata jezgra korstiti samo ako imamo dobru mernu opremu, ili kupovati jezgra sa poznatim (deklarisanim) osobinama.
--------------------------------------------------------------------------
Za ono ETD jezgro sa slike, postavi dimenzije, pa na osnovu toga pomocu MDT mozes naci potrebne podatke i mogucnosti istog.

Pozdrav!

P.S.

Zaboravih:

Sto se tice I_ripple, ona treba biti od 1/5 - 1/10 izlazne struje. To nam konacno odredjuje napon sekundara/Lstor*delta_t.

Moze se u potpunosti upotrebiti proracun induktivnosti storage prigusnice za bilo koji buck pretvarac.

Inace ono E42 iz malopredjasnje price moze glatko posluziti kao storage za pretvarac od 3KW (veci je poblem smestaj zice).


[Ovu poruku je menjao macolakg dana 15.12.2012. u 02:02 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 15.12.2012. 10:30 ] @
Uf omaklo mi se za onaj R od 10k,a strujni trafo nisam pogresio zato sto nisam mogao da promenim mesta u programu kojem radim,a hteo sam da bas onako izgleda zato sto je primar jedan navojak.

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 15.12.2012. u 11:40 GMT+1]
[ macolakg @ 15.12.2012. 16:08 ] @
@aca.jevtic94

Prevrni sliku celog trafoa, pa napisi lepo jedan navoj tamo gde treba.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 15.12.2012. 16:11 ] @
Ispravio sam ne moze da stane ali zna se da je primar jedan navojak a sekundar 100.
[ dakinet @ 15.12.2012. 23:56 ] @
Hoce li neko da napravi PCB za ful bridge, pa da probamo 2xIR2153 sa mogućnošću promene izlaznog napona.
[ aca.jevtic94 @ 16.12.2012. 07:21 ] @
Ja trenutno nemam vremena ali ako neko bude pravio neka mu doda onaj sklop sa tiristorom,ali da napajanje oba kola bude zajednicko.
[ macolakg @ 16.12.2012. 14:21 ] @
Mislim da ga vec pravi Miodrag_Ba.
[ MILANAN @ 16.12.2012. 20:28 ] @
Poceo sam da pravim smps po semi sa 34. strane ali nemam irfp460,da nebih samo zbog njih osao u Nis moze li da se stave buz91a i da li bi morao zameniti vrednosti otpornika na gate tranzistora ?
[ aca.jevtic94 @ 17.12.2012. 07:49 ] @
Mozes koristiti BUZ91a stim da neces imati sangu kao sa irfo460,a otpornici neka ostanu kakvi jesu.
[ MILANAN @ 17.12.2012. 10:01 ] @
Nema veze za snagu,ako proradi zamenicu ih a nije lose za probu ako crknu da mi nije zao
[ aca.jevtic94 @ 17.12.2012. 10:06 ] @
Javi nam sta si uradio.....
[ MILANAN @ 17.12.2012. 11:25 ] @
Naravno da cu se javiti i sve opisati sta se desilo samo jos nemam diode za gate i uf4007 pa nemogu dovece da probam.Ako moze neka zamena za te diode iz pc javi mi,malo sam nestrpljiv da ga palim pa se nerviram sto ovde nema nista da se kupi jer probao bi jos sinoc
[ macolakg @ 17.12.2012. 12:26 ] @
Citat:
MILANAN: Naravno da cu se javiti i sve opisati sta se desilo samo jos nemam diode za gate i uf4007 pa nemogu dovece da probam.Ako moze neka zamena za te diode iz pc javi mi,malo sam nestrpljiv da ga palim pa se nerviram sto ovde nema nista da se kupi jer probao bi jos sinoc


Mozes staviti 1N4148, 1N914, BAW21, cak i zenericu (onu manju, 500mW) ako joj je napon preko 15V (dakle, bilo koju malu staklenu sa probojnim naponom iznad 15V), to ce bez problema raditi sa BUZ, a u losijem slucaju BA157(8,9) koje su znatno sporije ali mogu "zavrsiti posao".

Kod "tezih" mosfeta se 1N4148 priblizava svojim granicnim performansama, pa je sigurnije staviti UF400x.
Takva ce veoma pouzdano, dugi niz godina, raditi na tom mestu.

Pozdrav!
[ MILANAN @ 17.12.2012. 14:38 ] @
Hvala vam na savetu.Zaboravio sam da napisem,pravim po semi kao sto je pravio Miodrag, 2 elektrolita u primari i 2 R150k.To bi onda trebalo da stignem vecetas da izlemim tako za probu a za neki dan stavljam sve kao sto treba ako sad proradi.Nisam jos namotao prigusnice imam sa pc napajanja dva komada ali na jednij je bilo 24 namotaja a na drugoj 31 za 12v pa da potrazim da budu dve iste na koje su bili po 24 namotaja da bi kasnije lakse stali onih 75.Nadam se da necu zbog mog nestrpljenja da ga unistim,samo bih zamolio da mi napisete >sobzirom da probu vrsim bez prigusnica<kolike otpotnike da stavim za opterecenje od mase prema + i od mase prema - ili da stavim jedan od + prema - .Diode imam iz pc napajanja duple sa 3 pina a elektroliti za sekundar iz primara pc napajanja sa vecim naponom za svaki slucaj.Od primara tr. prema kondenatorskom razdelniku stavljam kondenzator iz pc napajanja i koristim gotov pc trafo.Ako negde gresim u ovome sto hocu za probu pomagajte.
[ macolakg @ 17.12.2012. 17:12 ] @
@MILANAN

Nisam bas pri vremenu.

@aca.jevtic94 ce ti dati dobre savete oko toga.

Pozz
[ MILANAN @ 17.12.2012. 18:01 ] @
Ok. nije problem niti sta hitno,ako nebude danas bice drugi put,hvala u svakom slucaju
[ Miodrag-ba @ 17.12.2012. 18:03 ] @

Tačno je macola. Počeo sam da radim PCB za Unistab.PSM po vašij šemi još prije mjesec ipo dana.
No nikako da nastavim. U prilogu evo pdf-a dokle sam dogurao. Ovih dana nastavljam jer sam
u međuvremenu obezbijedio potrebne djelove.
[ Miodrag-ba @ 17.12.2012. 18:20 ] @


Milane
Ako radiš po šemi po kojoj sam ja završio SMPS ona je OK. Uradio sam 3 komada i svi
rade bez greške. Ukoliko imaš pitanja postavi ih sve meni na PP i da to riješimo.
Činjenica je da kada sam radio ovaj SMPS bitnih desetak postova su razbacani na
mnogo stranica ove teme i teško ih je pohvatat.
[ aca.jevtic94 @ 17.12.2012. 20:07 ] @
Citat:
MILANAN: Hvala vam na savetu.Zaboravio sam da napisem,pravim po semi kao sto je pravio Miodrag, 2 elektrolita u primari i 2 R150k.To bi onda trebalo da stignem vecetas da izlemim tako za probu a za neki dan stavljam sve kao sto treba ako sad proradi.Nisam jos namotao prigusnice imam sa pc napajanja dva komada ali na jednij je bilo 24 namotaja a na drugoj 31 za 12v pa da potrazim da budu dve iste na koje su bili po 24 namotaja da bi kasnije lakse stali onih 75.Nadam se da necu zbog mog nestrpljenja da ga unistim,samo bih zamolio da mi napisete >sobzirom da probu vrsim bez prigusnica<kolike otpotnike da stavim za opterecenje od mase prema + i od mase prema - ili da stavim jedan od + prema - .Diode imam iz pc napajanja duple sa 3 pina a elektroliti za sekundar iz primara pc napajanja sa vecim naponom za svaki slucaj.Od primara tr. prema kondenatorskom razdelniku stavljam kondenzator iz pc napajanja i koristim gotov pc trafo.Ako negde gresim u ovome sto hocu za probu pomagajte.

Ipak stavi prigusnice na izlaz,one ce ograniciti struju elkoa,u ovom slucaju mozes staviti otpornike od 0.22-0.47R 5W ali samo za probu,bolje ce biti nego nista,ili stavi jezgro od atx napajanja(flyback princip rada)ako imas.Macola je napisao proracun.Ostalo bi trebalo biti ok.Proveri datashet dioda!!!
Obavezno,nemoj da budu za 30-40V kakve se nalaze u grani za 12v pa kad dobiju do cak i preko 80V i izgore,a time crkne i ceo smps nemoj da se cudis.Zato dodaj onaj sklop sa tiristorom,koji kosta par dinara vise,a cuva ti ceo smps (ili bar primarni deo ako crknu diode).
@Miodrag-ba Radi po semi sa 34-te strane.
[ macolakg @ 17.12.2012. 21:47 ] @
Citat:
Miodrag-ba:

Tačno je macola. Počeo sam da radim PCB za Unistab.PSM po vašij šemi još prije mjesec ipo dana.
No nikako da nastavim. U prilogu evo pdf-a dokle sam dogurao. Ovih dana nastavljam jer sam
u međuvremenu obezbijedio potrebne djelove.


Svaka cast Miodraze!

Veoma lepo uradjeno, ispravno rutovano.

Samo jos malo uredi (povecaj) razmake izmedju niskonaponskih i visokonaponskih delova na primarnoj strani (325VDC za 27K/5W).

Na mosfetima mozes sigurnosnu distancu povecati tako sto ces drejn (srednju nogu) "izvuci" ka Elko, tako da ti raspored nozica formira trougao.

Inace je perfektno uradjeno.


Veliki pozdrav!
[ dakinet @ 17.12.2012. 22:06 ] @
@Miodrag
Odlično je ispalo, dopada mi se dizajn, možda da ubaciš onu zaštitu?

može li ovaj komad da se iseče na manje komade koji bi se koristili kao storage prigušnica?
Nezgodno je motati storage prigušnicu na standardnom prstenu iz atxa (za napone 70 i više volti ispadne da treba 150 zavojaka što je neizvodljivo, jedva stane 70)...
Kako da sračunam veličinu jezgra za storage prigušnicu recimo za napon 50V na izlazu? Znam da što je veće jezgro treba manje zavojaka i obrnuto ali koliko??
macola?
[ macolakg @ 18.12.2012. 02:22 ] @
Citat:
dakinet: @Miodrag

može li ovaj komad da se iseče na manje komade koji bi se koristili kao storage prigušnica?
Nezgodno je motati storage prigušnicu na standardnom prstenu iz atxa (za napone 70 i više volti ispadne da treba 150 zavojaka što je neizvodljivo, jedva stane 70)...
Kako da sračunam veličinu jezgra za storage prigušnicu recimo za napon 50V na izlazu? Znam da što je veće jezgro treba manje zavojaka i obrnuto ali koliko??
macola?

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Impenderi, tj. fluks koncentratori za indukciona zavarivanja nisu povoljni za storage prigusnice (previse teksta mi je potrebno da objasnim sve razloge za to, a i nisu od interesa za ovu temu).
-----------------------------------------------------------------------------
Dvostruki presek jezgra, upola manje navoja.
---------------------------------------------------------------------------

Za storage prigusnicu se moze koristiti ISKLJUCIVO jezgro sa procepom.

Toroid iz ATX na prvi pogled nema procep, medjutim, to je takodje jezgro sa procepom, i to znacajnim.

To jezgro spada u klasu "Distributed Gap Toroid".

O tome sam do sada napisao bar 10 strana.

Odes jednostavno na moj profil, pretrazis poruke, i nadjes o tim jezgrima.

-----------------------------------------------------------------------
Druga solucija su sva rasklopiva feritna jezgra jer im se moze napraviti procep.

Jevtina varijanta su jezgra iz napajanja rashodovanih TV prijemnika. Obicno su E ili ETD jezgra sa vec izbrusenim procepom, koji je vec priblizno povoljan za nase SMPS iz ove price.
95% tih napajanja su flyback, gde je jezgro iskorisceno do maksimuma, i procep iterativno "izvucen" tako da se kalemsko telo najbolje popuni bakrom za konkretan slucaj.

U najvecem broju slucajeva su od materijala N27 ili 3C8, sto mu dodje isto.

Pre svega par postova sam napisao kako se koristi Epcos-ov MDT alat za proracunavanje storage kalemova, i ilustrovao fotografijama.

Necu se puno ponavljati, ali evo par smernica:

-Za proracun storage kalema vazi bilo koji proracun za buck konvertor (postavio sam vec dosta app. nota).
-Kao ulazni napon buck, uzima se Vpk napon naseg sekundara.
-Kao frekvencija, uzima se dvostruka frekvencija od one u primarnom namotaju.
-Kao ripple struja 1/5-1/10 nominalne struje (bolje rezultate daje 1/5 kada nam je jezgro nominalne velicine, a ako raspolazemo vecim jezgrom sa vise prostora za motanje, onda mozemo i sa vecim odnosom).
-Odnos dozvoljene jacine polja (ampernavoja) i procepa se nadje pomocu MDT, koristeci najslicnije jezgro po mehanickim gabaritima.
-proracun se obavlja za 100^C.
-za poprecni presek storage jezgra je dovoljna polovina preseka glavnog trafoa.
-oko broja navoja i dozvoljene indukcije ne treba brinuti jer sa I_ripple od 1/5-1/10, samom naizmenicnom komponentom ne mozemo dostici nivo zasicenja.
-dakle induktivitet je presudni faktor, jer on odredjuje I_ripple.
-Kada nadjemo (iterativno) broj navoja i procep za potrebnu induktivnost, pomocu MDT proverimo granicnu sruju za te uslove.
-kada vec imamo izbrusen procep, onda nam je puno lakse jer moramo samo traziti broj navoja :-)
-Kada smo sve to proverili, onda proverimo da li ta kolicina zice moze stati na jezgro.
-moze se dozvoliti gustina struje od 4-5A/mm^2 sa prirodnim hladjenjem pa do cak >7A sa forsiranim hladjenjem pomocu vazduha.
- za duty faktor uzimamo 0,9 kod neregulisanih SMPS, a za regulisane 0.7-0,8.
----------------------------------------------------------------------------------------
Sve u svemu, citava "gomila" necega.

Nema konkretnog proracuna, gde cemo "na prvu" naci procep i broj navoja (ukoliko konkretno jezgro vec nismo jednom dobro nasli za neki slucaj pretvaraca).

Kada se poveca procep, raste dozvoljen broj ampernavoja, i reklo bi se da mozemo vise struje "proturiti" kroz storage kalem, ali avaj, treba nam veci broj navoja istom debljinom zice, a to vec ne moze da stane u kalemsko telo, pa se onda "povlacimo" ka manjem procepu da bi dobili manji broj navoja, no to nam daje manju mogucu struju..., i tako dok ne nadjemo ono sto moze da stane, a da ipak zadovoljava nase potrebe za strujom, pri cemu i induktivitet treba da bude dimenzionisan prema I_ripple, pa kad sve to "smuckamo" u praksi vidimo da zbog samih prelazaka zice izmedju slojeva imamo jos manje prostora nego sto smo mislili :-)...

Za svaki konkretan projekat SMPS postoji vrlo uzak optimum za storage kalem i za trafo, pa posto na forumu ima bezbroj "zelja", takodje je potrebno i bezbroj razlicitih zavojnica.

Kako da napisem konkretan proracun?
Niko ne koristi neko standardno jezgro. Najblize nam je ono iz ATX, gde vec imamo poznat broj ampernavoja iz samog ATX.

Prava je sreca sto vecina pravi neregulisani SMPS, koji je ultrajednostavan i jevtin, i gde zbog skoro maksimalno moguceg duty, storage zavojnica ne preuzima neki veoma znacajan deo celokupne energije pretvaraca, vec vise posluzi da obezbedi induktivni karakter opterecena za primarnu stranu, pa su granice tolerancija prilicno siroke.
Takodje je prava sreca sto su ovi SMPS namenjeni za napajanje audio pojacavaca, pa ne moraju obezbedjivati maksimalnu struju kontinualno.

Kada bi se pravili stabilisani SMPS, koji kontinualno isporucuju maksimalnu snagu, sve bi ovo izgledalo kvadratno komplikovanije.

Za neki konkretan SMPS postoji citav spektar resenja, gde ucestvuje ogroman broj faktora, od mehanickih (smestaj zice), preko termodinamickih (uspesno hladjenje), pa KKD, pa EMI, pa gabariti, pa cena, pa brzina odziva, pa stabilnost povratne veze, pa raspored komponenti i veza, smestaj u kutiju i jos mnogo toga...

Svi ovi faktori su duboko medjusobno zavisni. Promenom jednog istovremeno uticemo i na sve ostale.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Sve ovo sto ja ovde pisem su uputstva za smerove delovanja u cilju dobijanja zeljenih karakteristika.
Tesko je dati konkretne detalje za ono sto se nalazi udaljeno od vas. Previse je nepoznatih faktora u vasim konstrukcijama, koje ja odavde ne mogu videti.

Nemojte ocekivati da vam prvi napravljen komad ima posebno dobar KKD.
To bi bila zabluda.
Kada namotate deseti trafo za isti SMPS, sa razlicitim debljinama zice u pletenici i drugacijim tehnikama motanja, mozda i dobijete odlican KKD.


Potrebno je iskustvo koje se ne moze steci samo citanjem.

Opste pravilo je veoma jednostavno: na kalemsko telo treba smestiti sto je moguce vise bakra (i to se kod vise pokusaja motanja proverava VAGOM).
Od toga znacajno zavisi snaga koju mozete "ugurati" u neki trafo/prigusnicu.

-----------------------------------------------------------------------------------------------
Nesto oko KKD: mnogo njih je na raznim mestima pisalo svasta o dobijenom KKD :-) (ne mislim samo na ovaj forum vec mnogo mnogo sire).

KKD je IZUZETNO TESKO POUZDANO izmeriti kod SMPS, i to sa veoma mocnim instrumentima.

Jedina stvarno pouzdana metoda je kalorimetrijska metoda o kojoj cu nekom drugom prilikom pisati.
Kada se kalorimetrijskom metodom proveri merenje instrumentima, tek onda im mozemo verovati oko KKD, inace veoma lako mozemo "omanuti" i za vise od 10%.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Toliko za veceras.

Pozdrav!
[ Sleepwalkerbg @ 18.12.2012. 02:36 ] @
A ta naša namera preciznog merenja KKD je osuđena na propast u startu uzimajući u obzir da je potrebno izmeriti ulaznu snagu, a poznato je da prekidački izvori napajanja ne predstavljaju sebe mreži kao čisto "omski" otpor , već unose i raznorazne harmonike , remete fazni odnos te se pojavljuje i priča o faktoru snage itd. Razlog za to je što dotična napajanja "povlače" struju u impulsima koji često i nisu baš u fazi sa mrežnim naponom.. Eto nama zafrkancije...

:)
[ Miodrag-ba @ 18.12.2012. 09:35 ] @

Drago mi je da vam se sviđa ovo što radim. Naravno svi ćemo da imamo koristi
od toga smo da završim.

Uvijek imam taj problem da mi estetika ide ispred funkcionalnosti, ali macola me
vrati tamo gdje treba.

Otpornik 27k/5W ako pomjerim do tranzistora biće riješen problem razmaka
između visokog i niskog napona. Nožice u trouglu će ići bez problema mada
onoj prostor između tranzistora i kondenzatora sam ostavio za hladnjak za
tranzistore.
[ aca.jevtic94 @ 18.12.2012. 11:02 ] @
Citat:
macolakg:
Dvostruki presek jezgra, upola manje navoja.

To se trazi,ja cu da probam sa 3-4 ako nadjem iste...
[ macolakg @ 18.12.2012. 14:19 ] @
Citat:
Sleepwalkerbg: A ta naša namera preciznog merenja KKD je osuđena na propast u startu uzimajući u obzir da je potrebno izmeriti ulaznu snagu, a poznato je da prekidački izvori napajanja ne predstavljaju sebe mreži kao čisto "omski" otpor , već unose i raznorazne harmonike , remete fazni odnos te se pojavljuje i priča o faktoru snage itd. Razlog za to je što dotična napajanja "povlače" struju u impulsima koji često i nisu baš u fazi sa mrežnim naponom.. Eto nama zafrkancije...

:)


Evo, u ovoj disertaciji je veoma dobro opisana, jevtina i izuzetno pouzdana, kalorimetrijska metoda za merenje KKD:

http://www.google.com/url?sa=t...gQ&bvm=bv.1355534169,d.Yms

Pozdrav!
[ macolakg @ 19.12.2012. 00:15 ] @
Citat:
Miodrag-ba:

Drago mi je da vam se sviđa ovo što radim. Naravno svi ćemo da imamo koristi
od toga smo da završim.

Uvijek imam taj problem da mi estetika ide ispred funkcionalnosti, ali macola me
vrati tamo gdje treba.

Otpornik 27k/5W ako pomjerim do tranzistora biće riješen problem razmaka
između visokog i niskog napona. Nožice u trouglu će ići bez problema mada
onoj prostor između tranzistora i kondenzatora sam ostavio za hladnjak za
tranzistore.


Onda zakrivi gejt i sors prema IR, pa ti se svede na isto (cak mozda i bolje).

Samo napred prijatelju, najbolji elektronicaru medju sportskim radnicima.

Ovaj PSM ce biti dobra pripremna vezba za PSM sa povratnom vezom koga cemo na drugoj temi praviti.

Veliki pozdrav!
[ macolakg @ 19.12.2012. 00:16 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Citat:
macolakg:
Dvostruki presek jezgra, upola manje navoja.

To se trazi,ja cu da probam sa 3-4 ako nadjem iste...



Tri jezgra-trecina navoja.........

Pozz
[ macolakg @ 19.12.2012. 00:18 ] @
@Sleepwalkerbg

Pretpostavljam da si procitao dokument-disertaciju.

Kako ti se svidja kalorimetrijska metoda? Prava stvar, lako izvodljiva za home-made, a savrseno pouzdana.

Verujem da ti se svidja i ostatak dokumenta :-)

Pozz
[ macolakg @ 19.12.2012. 00:36 ] @
@Sleepwalkerbg

Ova kombinacija je "majka" za merenje KKD.

Pozz
[ Sleepwalkerbg @ 19.12.2012. 04:08 ] @
@macolakg

JAO - Genijalno!!

Ako sam dobro razumeo - oni prvo izbaždare termički izolovanu komoru običnom termogenom otpornošću kako bi dobili razlike u temperaturi komora-spoljna temperatura pri određenim snagama disipacije na dotičnom otporu (naravno vodeći računa da kompenzuju sve greške pri merenju - uključujući i onaj mali ventilator u kućištu)!
Potom se stavlja naš polifazni konverter (opisan u disertaciji) i mereći njegovo zagrevanje i poredeći sa dobijenim vrednostima za termogenu otpornost - dobijaju direktno disipaciju na samom konverteru!! Doduše koliko vidim potrebno je znantno vreme da se izjednači i "umiri" temperatura unutar komore (i do 8h), ali ovo je dušu dalo za direktno merenje disipacije i samih gubitaka na konverterima prekidačkog tipa bez potrebe za skupim analizatorima snage i "igračkicama" koje koštaju i po nekoliko hiljada Eur!!

A i (nevezano za kalorimetrijsko merenje) , zaintrigirala me ona FIFO pobuda (pomoću pomeračkog registra) , na žalost - kompletna disertacija je preobimna da bih je pročitao i "svario" za kratko vreme (sad je već 5 izjutra a mora i da se radi :) )
Ideja sa frižiderom i ovim snažnim otporima je odlična , jeftina i jako (lako) izvodljiva za naše uslove! :)

Hvala
[ APEXaudio @ 19.12.2012. 08:47 ] @
Skicirao sam plocicu sa dva ATX trafoa vezana na red tako da nije potrebno premotavanje, izlazni napon moze da se koristi i za H klasu. Mogu to malo da sredim ako ima interesovanja, jedino mislim da ce biti problema sa simetrijom napona.
[ macolakg @ 19.12.2012. 13:26 ] @
Citat:
Sleepwalkerbg: @macolakg

JAO - Genijalno!!

Ako sam dobro razumeo - oni prvo izbaždare termički izolovanu komoru običnom termogenom otpornošću kako bi dobili razlike u temperaturi komora-spoljna temperatura pri određenim snagama disipacije na dotičnom otporu (naravno vodeći računa da kompenzuju sve greške pri merenju - uključujući i onaj mali ventilator u kućištu)!
Potom se stavlja naš polifazni konverter (opisan u disertaciji) i mereći njegovo zagrevanje i poredeći sa dobijenim vrednostima za termogenu otpornost - dobijaju direktno disipaciju na samom konverteru!! Doduše koliko vidim potrebno je znantno vreme da se izjednači i "umiri" temperatura unutar komore (i do 8h), ali ovo je dušu dalo za direktno merenje disipacije i samih gubitaka na konverterima prekidačkog tipa bez potrebe za skupim analizatorima snage i "igračkicama" koje koštaju i po nekoliko hiljada Eur!!

A i (nevezano za kalorimetrijsko merenje) , zaintrigirala me ona FIFO pobuda (pomoću pomeračkog registra) , na žalost - kompletna disertacija je preobimna da bih je pročitao i "svario" za kratko vreme (sad je već 5 izjutra a mora i da se radi :) )
Ideja sa frižiderom i ovim snažnim otporima je odlična , jeftina i jako (lako) izvodljiva za naše uslove! :)

Hvala


Sve si odlicno razumeo drugar.

To sa izolovanom komorom je relativno novija metoda (cini mi se da je nastala devedeset i neke), ali je izuzetno validna zato sto obuhvata sve gubitke naprave (bilo koje), ma sa kog dela nje potekli.
Ma sta stajalo unutar izolovane komore, konacni bilans svih vidova rada koje ispoljava ta naprava, definitivno ce zavrsiti kao toplota (kad-tad).
Jedina "mana" metode je sto je malo sporija. Mora se satima odrzavati stacionarno stanje naprave, sve dok se ne stabilizuje promet toplote kroz merni zid.

Pouzdano, jevtino, ne zahteva posebno skupe instrumente (nekoliko termometara sa rezolucijiom 0,1^C, poznat izvor snage za bazdarenje, stari frizider, i strpljenje :-).

Jedine tacke koje nisu pod striktnom kontrolom su ulazno izlazni kablovi, kroz koje je drugacija provodnost toplote u odnosu na merni zid, no i to se moze resiti bazdarenjem dok su prisutni svi kablovi koji ce ucestvovati u buducem testu.

Cetvorozicnim merenjem se mogu uzeti u obzir i padovi napona nastali na delovima kablova unutar i van komore, pa ih u konacnom obracunu uzeti kao parametar.

-----------------------------------------------------------------------------------

FIFO metoda je veoma stara metoda za generisanje polifaznih talasnih oblika, i radila se jos sa gasnim cevima (tinjalice, koje su radile kao r-s flip-flopovi). Provereno je dobra, jer moze dati perfektnu simetriju, a pojavom digitalnih brojaca modernije konstrukcije, mogucnosti manipulacie su se izuzetno prosirile. Obicnom otpornickom array, koja je postavljena na izlaze brojaca, osim generisanja polifaznih talasnih oblika moze se i "namestiti" sam njihov oblik, najcesce sinusni polutalas (prakticno neki vid D/A konverzije). Zbog ciste hardverske gradje, kasnjenja se svode na tranziciona vremena registra, pa toj metodi ne nedostaje preciznosti i brzine, sto je kod MCU tezi slucaj osim ako nema posvecene hardverske elemente za tu namenu unutar cipa (sto je vec veoma ostvarivo pomocu PLD).

---------------------------------------------------

Ovu disertaciju sam izdvojio iz literature, zato sto je veoma bogata raznim resenjima i puna korisnih podataka, sa verovanjem da ce biti veoma korisna clanovima koji se bave "zahtevnijim" nacinom konstrukcije, a i pocetnicima moze biti veoma korisna.

Ovo je prava korist od interneta (za razliku od raznih drustvenih "abronosa"), jer se ranije do ovakve literature neverovatno tesko dolazilo.

Drago mi je da je bilo korisno.

P.S.

Dr. Liu je kalorimetrijsku metodu inace upotrebio kao kontrolnu metodu za svoje instrumente u testu, koji su inace takve klase da ih kod nas obican smrtnik teze moze kupiti.

Kada je se uverio u njihovu validnost, onda je tek mogao nastaviti sa njihovom upotrebom radi ustede vremena.

Pristup mu je veoma ozbiljan i veoma ispravan.

Zamisli sta se sve moze ocekivati od samo malo losije klase instrumenata :-)
Delaracije instrumenata su obicno date za jednostavne talasne oblike poput sinusnog, pravougaonog i eventualno trouglastog.
Sa bilo kakvim odstupanjem talasnog oblika od tih jednostavnih formi, merenje se pretvara u pravu nocnu moru.

Pozdrav!

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 19.12.2012. u 14:38 GMT+1]
[ macolakg @ 19.12.2012. 14:22 ] @
Citat:
APEXaudio:
Skicirao sam plocicu sa dva ATX trafoa vezana na red tako da nije potrebno premotavanje, izlazni napon moze da se koristi i za H klasu. Mogu to malo da sredim ako ima interesovanja, jedino mislim da ce biti problema sa simetrijom napona.


Nece ovako valjati za H klasu...

Rastumacicu malo konstrukciju sa slike:
-dodelicemo izlaznim prikljuccima redne brojeve radi lakseg razumevanja
-pocev odozgo na dole, nazvacemo ih out1, out2, out3, out4, i out5

Kod konstrukcije sa slike, potrosac se moze prikaciti za out1 i out5, pri cemu ce out3 biti U/2, simetrija se nece pokvariti jer audiopojacavaci imaju osrednjenu potrosnju takvog karaktera da se ponasaju kao potrosac izmadju out1 i out5.

Prikljuci out2 i out4 se ni u kom slucaju ne smeju opterecivati znacajnom potrosnjom (mogu posluziti kao slabi aux izvori).

Da bi sa ovakvom konstrukcijom ispravljaca na sekundaru (dva split ispravljaca, nezavisna, pa vezana na red), svi pojedinacni naponi na izlazu odrzali "tvrd" karakter u odnosu na potrosnju, primari trafoa bi morali biti vezani PARALELNO.

Takva opcija dolazi u obzir za H klasu.

Kada je potreban jedan split izvor na sekundarnoj strani, onda primari mogu biti vezani redno, dok sekundari moraju biti potpuno istovetni, pa se mogu vezati redno ili paralelno, u zavisnosti od potrebe.

Da bi se izbeglo premotavanje ATX trafoa (to moze kod onih vecih EI ili EE33), a da se ipak vezu paralelno, treba samo napajati primare dvostrukom frekvencijom od one sa kojom su radili u ATX-u, no tu se moramo pomiriti sa vecom temperaturom trafoa, i nesto manjim KKD, jer vec skin efekat postaje znacajan faktor, no snaga koju u tim uslovima mozemo preneti kroz njih je skoro dvostruka od one u ATX.
Onda im primare mozemo vezati paralelno bez bojazni.

Uz malo forsiranog hladjenja, to nece biti neki poseban problem, a trafoi ce moci da rade (bez pregorevanja) bar do 110^C, sto nije nista strasno ukoliko ne smestimo osetljive elemente neposredno uz njih, i ako na pcb napravimo siroke poligone za nozice trafoa, koji ce hladiti iste protiv potencijalnog odlemljavanja (duzi vek lemova i na trafou i van njega).


Veliki pozdrav!

[ APEXaudio @ 19.12.2012. 14:50 ] @
Citat:
macolakg: Nece ovako valjati za H klasu...

Rastumacicu malo konstrukciju sa slike:
-dodelicemo izlaznim prikljuccima redne brojeve radi lakseg razumevanja
-pocev odozgo na dole, nazvacemo ih out1, out2, out3, out4, i out5

Kod konstrukcije sa slike, potrosac se moze prikaciti za out1 i out5, pri cemu ce out3 biti U/2, simetrija se nece pokvariti jer audiopojacavaci imaju osrednjenu potrosnju takvog karaktera da se ponasaju kao potrosac izmadju out1 i out5.

Prikljuci out2 i out4 se ni u kom slucaju ne smeju opterecivati znacajnom potrosnjom (mogu posluziti kao slabi aux izvori).

Da bi sa ovakvom konstrukcijom ispravljaca na sekundaru (dva split ispravljaca, nezavisna, pa vezana na red), svi pojedinacni naponi na izlazu odrzali "tvrd" karakter u odnosu na potrosnju, primari trafoa bi morali biti vezani PARALELNO.

Takva opcija dolazi u obzir za H klasu.

Kada je potreban jedan split izvor na sekundarnoj strani, onda primari mogu biti vezani redno, dok sekundari moraju biti potpuno istovetni, pa se mogu vezati redno ili paralelno, u zavisnosti od potrebe.

Da bi se izbeglo premotavanje ATX trafoa (to moze kod onih vecih EI ili EE33), a da se ipak vezu paralelno, treba samo napajati primare dvostrukom frekvencijom od one sa kojom su radili u ATX-u, no tu se moramo pomiriti sa vecom temperaturom trafoa, i nesto manjim KKD, jer vec skin efekat postaje znacajan faktor, no snaga koju u tim uslovima mozemo preneti kroz njih je skoro dvostruka od one u ATX.
Onda im primare mozemo vezati paralelno bez bojazni.

Uz malo forsiranog hladjenja, to nece biti neki poseban problem, a trafoi ce moci da rade (bez pregorevanja) bar do 110^C, sto nije nista strasno ukoliko ne smestimo osetljive elemente neposredno uz njih, i ako na pcb napravimo siroke poligone za nozice trafoa, koji ce hladiti iste protiv potencijalnog odlemljavanja (duzi vek lemova i na trafou i van njega).


Veliki pozdrav!


Znaci 70kHz i primari u paralelu, mozda i napravim ovaj SMPS za probu imam tridesetak EE33 trafoa iz ATX napajanja, ako napon ode na +/-100V jos bolje :) Mozda mi posluzi za D klasu.
Pozdrav
[ macolakg @ 19.12.2012. 15:13 ] @
@APEXaudio

Veoma je korisno sto se napon moze u sirokim granicama regulisati, sa jos uvek dobrom KKD, pa moze posluziti za razne koncepcije pojacavaca.

Napon na sekundarima ce biti dvostruko veci nego kod half bridge. Mozda se za manje napone mogu upotrebiti i oni namotaji za 5V iz ATX zbog deblje zice (vise zica).

Mogu se sekundari svakojako kombinovati, samo je od sustinske vaznosti da se iz svakog trafoa trose obavezno oba polutalasa.

Kod paralelne veze primara, svaki trafo se ponasa kao potpuno nezavisna jedinica koja je prikacena na zajednicki "tvrd" HF izvor, tj. PSM bridge, pa ne moraju imati identicne uslove opterecenja.

To moze biti veoma interesantno kod upotrebe postregulatora. Ako je PSM bridge dovoljno snazan, mozemo okaciti mnogo trafoa na njega, s' tim sto ce svi biti svedeni pod zajednicku regulaciju PWM (indirektno, PSM metodom).

Veoma interesantna prednost neregulisane PSM koncepcije je sto se npr. sa 2 x 25% duty moze dobiti talasni oblik koji je nalik kvazisinusnom, gde je jezgro trafoa daleko manje optereceno gubicima nego kod neregulisaog half bridge, i blagim pomeranjem duty se moze birati izmedju DCM i CCM moda, sto na sekundarnoj strani pravi prilicnu razliku izmedju gubitaka na diodama, pa se moze toplota po potrebi premestati izmedju primarne i sekundarne strane po potrebi. Takodje, posto je konstantna frekvencija u pitanju, moze se manipulacijom serijskim kondenzatorom primara dobiti i ZVS pri odredjenom rasponu opterecenja, sto je tek prava stvar (ne po principu kako se dobija ZVS kod psm, vec onako kako radi u LLC), tu vec mogu biti korisne dugacke zice od trafoa (posebno one na sekundaru, na koje se cak mogu i navuci feritni prstenovi). Sa 2 x 25% se dosta lako pobudi i oscilatorno kolo sa losim Q (sto je pak trvrdo spregnut trafo), jer taj duty je vec sam po sebi izvesna aproksimacija sinusa.

Veoma zgodna spravica za igranje raznim trafoima, sa raznim spregama i konceptima ispravljanja.



Veliki pozdrav!

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 19.12.2012. u 16:33 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 19.12.2012. 15:19 ] @
U odlicno,Apex se zainteresovao za ovaj smps,jos i Bora da krene pa da pocnemo da menjamo klasicne trafoe za ove.
Svaka cast Apex na trudu za plocu,Macola je dao jeftino resenje PSM,napon se moze regulisati od 10-100%,jos da Miodrag ubaci na ovu plocu koju konstruise i onaj sklop sa tiristorom,i imacemo neunistiv smps.
[ macolakg @ 19.12.2012. 15:40 ] @
@aca.jevtic94

Nema neunistivih stvari :-)
Zna se ko je pravio spejs satl, pa je ipak pukao kao petarda.

Sve zavisi od toga koliko se "nagazi" SMPS.

Koncept je pre interesantan zbog izuzetne fleksibilnosti, nego zbog neunistivosti.

Stoji da je unistivost manja nego kod half bridge, jer isti tranzistori imaju dvostruku strujnu rezervu i znacajno manje gubitke (pisao sam o tome u nekom od prethodnih postova).

Uz malo finog namestanja odnosa potenciometra i Ct na drugom slejv IR2153, moze se dobiti od 0-100%

Pozdrav!
[ macolakg @ 19.12.2012. 16:05 ] @
Obe pcb, @miodrag_Ba i @APEXaudio su lepe, i posle malo doterivanja ce biti masovno primenjene (svakako posle par iskustava u realnom okruzenju).

Hvala obojici sto su se zainteresovali za ovaj koncept i nesebicno napravili PCB.

Pozdrav!
[ APEXaudio @ 19.12.2012. 17:07 ] @
Citat:
macolakg: Obe pcb, @miodrag_Ba i @APEXaudio su lepe, i posle malo doterivanja ce biti masovno primenjene (svakako posle par iskustava u realnom okruzenju).

Hvala obojici sto su se zainteresovali za ovaj koncept i nesebicno napravili PCB.

Pozdrav!


U Srbiji tesko da ce nesto masovno da se primenjuje bez obzira na veliku upotrebljivost sklopa i nisku cenu materijala (reciklaza ATX PSU), verovatno ce opet najvise koristi da imaju Indonezani :)
Pozdrav
[ milan_obr @ 20.12.2012. 13:30 ] @
Pozdrav Kolegama.

Predlog energetskog dela PSM SMPS izvora za H klasu.
Mrežni deo se nalazi na posebnoj pločici.
Sadrži EMI filter, soft start, usmerač, osigurače, Euro utičnicu, pomoćni DC izvor, kontrolu rada ventilatora, DC overcurrent protect itd.
Milan.



[ macolakg @ 20.12.2012. 14:45 ] @
Citat:
APEXaudio:
Citat:
macolakg: Obe pcb, @miodrag_Ba i @APEXaudio su lepe, i posle malo doterivanja ce biti masovno primenjene (svakako posle par iskustava u realnom okruzenju).

Hvala obojici sto su se zainteresovali za ovaj koncept i nesebicno napravili PCB.

Pozdrav!


U Srbiji tesko da ce nesto masovno da se primenjuje bez obzira na veliku upotrebljivost sklopa i nisku cenu materijala (reciklaza ATX PSU), verovatno ce opet najvise koristi da imaju Indonezani :)
Pozdrav


Heh, sa naseg forumaskog aspekta, masovno je vec 10-tak komada :-)

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 20.12.2012. 16:33 ] @
Uf al sam se iznervirao,taman ja uradim onaj smps sa bipolarcima sto sam dao semu,povezem sve to i ukljucim i radi.Uzmem instrumenat da izmerim napon,kad ono on ne radi.Uf baksuza,i sad ne mogu da izmerim napon na izlazu.Taman sam mislio da teram sa njim 2 komada tda7294.Inace uskoro radim jedan DC/DC sa 12 na +-35 koji ce takodje terati 2xtda7294 u autu,pa cu postaviti temu i za to.Pretvarac je bas jednostavan,ali semu necu jos postavljati,tek kad sve uradim da se vidi.Ali pitanje je kad ce biti posto trenutno nemam sredstava da kupim unimer.Pozdrav svima
[ aca.jevtic94 @ 20.12.2012. 16:35 ] @
Citat:
macolakg:
@aca.jevtic94

Nema neunistivih stvari :-)
Zna se ko je pravio spejs satl, pa je ipak pukao kao petarda.

Sve zavisi od toga koliko se "nagazi" SMPS.

Koncept je pre interesantan zbog izuzetne fleksibilnosti, nego zbog neunistivosti.

Stoji da je unistivost manja nego kod half bridge, jer isti tranzistori imaju dvostruku strujnu rezervu i znacajno manje gubitke (pisao sam o tome u nekom od prethodnih postova).

Uz malo finog namestanja odnosa potenciometra i Ct na drugom slejv IR2153, moze se dobiti od 0-100%

Pozdrav!

Pa doduse i obican trafo ce da crkne kad se nagazi,pogotovo oni za vece snage.....
[ aca.jevtic94 @ 20.12.2012. 18:08 ] @
Evo i MILANAN je uradio smps,upravo smo se culi,uskoro ce i on postaviti slike.
[ 44250 @ 20.12.2012. 19:18 ] @
Citat:
aca.jevtic94: Pa doduse i obican trafo ce da crkne kad se nagazi,pogotovo oni za vece snage.....


Varaš se i to onako,baš. Maltretirao sam nekolicinu,i dan-danas rade. Prvi i osnovni primjer neka ti je pištolj-lemilica:ova moja je non-stop vruća kad god krenem da lemim nešto i svaki put to traje dugo. Svaki pristojno urađen trafo izdržaće mnogo više torture i trajati mnogostruko duže nego pristojno urađen smps. Nemam ništa-apsolutno ništa protiv prekidačkih napajanja ali teško da išta može pobijediti pouzdanost 50ak parčića gvožđa,tri klupka lakiranog bakra i jednog kalemskog tijela:isuviše malo nepokretnih dijelova koji ne sadrže išta isparivo,da bi se sa njime po trajanju i izdržljivosti takmičilo i jedno smps. Jedine bitne prednosti smps jesu mala masa i veličina u odnosu na snagu i cijena a sve ostalo je na strani starog dobrog trafoa. I sad mi u APEXG100 i STUDIO-SE rade preko 30 godina stari trafoi,smps to ne bude doživjeo!

Don´t you touch my transformers!

I daj da vidimo nešto što radi-macola ih krije kao zmija noge dajte vi ostali neki primjerak da mi promijeni mišljenje!
[ MILANAN @ 20.12.2012. 20:14 ] @
Pozdrav svima.Posto je i meni proradilo napajanje i nije bilo eksplozije znaci da ja nisam izazvao smak sveta i nekrivite me ako se desi.Pravio sam sa irf840,jefini i hladni bez hladnjaka a potrosac sijalica iz auta za farove radila oko minut.Pravio sam po Miodragovoj semi,trafo iz atx ee33,kondenzatorski razdelnik i 2xr150k,u sekundaru sam koristio trafo gde su mu pinovi za 5v dva pina trafoa na 1.pin diode,druga dva pina trafoa na 3.pin diode cbl1040ct (dupla iz atx) a srednji pin diode preko r100oma na masu.Imam 10.8v a merio sam i kad povezem sijalicu 12v 2a napon padne na 9.2v.Kondenzator od primara do izmedju el kondenzatora 1mf a prigusnica 24 namotaja takodje iz atx.Za sad za probe koristim pinove od 5v sa trafoa pa kad namotam prigusnice prelazim na pinove za 12v da dobijem 26v Stizu i slike koje su pod zastitom autorskih prava da mi ih nebi uzeli za emisiju "da se najezis"
Ovu trecu slika sa prigusnicom sam postavio da se vidi prigusnica pa me ispravite ako sam ne naopako okrenuo

[Ovu poruku je menjao MILANAN dana 20.12.2012. u 21:26 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 20.12.2012. 20:32 ] @
E al si iscrto pcb svaka ti cast.
@44250
Ipak je gvozdenjak neprevazidjen
[ MILANAN @ 20.12.2012. 20:44 ] @
Ma sad kad to radi pcb ima da bude za....o vek,to cu da uradim kako treba samo da ovo glavno sredim da radi.RX 22k a CX 1n pa moze li i koja vrednost da se stavi da dobijem i na snagu promenom frekvencije.Sa se plasim da ga diram da mi ne crkne inace sve je neverovatno hladno osim r27k pa cu malo da ga udaljim od ostalih komponenti
[ ElektronicarPG @ 20.12.2012. 22:03 ] @
Znaci sad pravite neke snazne SMPS? Oce li to moci recimo za onaj D200 miletov, tacno mi vodu vadite sad kad imam da ucim da gledam sve ove nove seme i slike i da zamisljam :) na muke ste me stavili :D
[ macolakg @ 21.12.2012. 00:57 ] @
@44250

He he @44250,

Pravim ili bas male ili bas velike.

SMPS za taj rang snaga (audio), nije mi trenutno ni malo u fokusu interesovanja.

Inace ne krijem, evo dva komada (Stanlio i Olio):(vidi jpg)

A inace, ima i SMPS koji rade 30 godina. Sve zavisi ko ih je i kako napravio.
Moze se to napraviti veoma dobro, mada stoji da je jednostavnija sprava u principu pouzdanija, tj. broj potencijalnih kvarova raste sa brojem upotrebljenih delova.

Pozdrav!
[ milan_obr @ 21.12.2012. 01:24 ] @
Pozdrav Kolegama.

Macola, šta činiš sa tolikim čudima?
Jel to deo indukcionog grejanja 50KW?

Može li od toga da se napravi Amp D class?

----------------
Milan.
[ macolakg @ 21.12.2012. 01:53 ] @
Citat:
milan_obr: Pozdrav Kolegama.

Macola, šta činiš sa tolikim čudima?
Jel to deo indukcionog grejanja 50KW?

Može li od toga da se napravi Amp D class?

----------------
Milan.


Jeste. To je deo za LLC od 65KW, sa tiristorskim predregulatorom.

Moze D klasa za jedno 300HZ, posto bi nosilac bio oko 30KHz :-)

Cist vodoinstalaterski posao :-), treba mu 50-tak litara vode na sat.

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 21.12.2012. 07:14 ] @
Nece crci,manji R ili manji C ti daju vecu frekvenciju.Ali tad treba menjati i broj navojaka trafoa.Probaj prvu manju vrednost R ili C
[ aca.jevtic94 @ 21.12.2012. 07:16 ] @
Citat:
44250:
Citat:
aca.jevtic94: Pa doduse i obican trafo ce da crkne kad se nagazi,pogotovo oni za vece snage.....


Varaš se i to onako,baš. Maltretirao sam nekolicinu,i dan-danas rade. Prvi i osnovni primjer neka ti je pištolj-lemilica:ova moja je non-stop vruća kad god krenem da lemim nešto i svaki put to traje dugo. Svaki pristojno urađen trafo izdržaće mnogo više torture i trajati mnogostruko duže nego pristojno urađen smps. Nemam ništa-apsolutno ništa protiv prekidačkih napajanja ali teško da išta može pobijediti pouzdanost 50ak parčića gvožđa,tri klupka lakiranog bakra i jednog kalemskog tijela:isuviše malo nepokretnih dijelova koji ne sadrže išta isparivo,da bi se sa njime po trajanju i izdržljivosti takmičilo i jedno smps. Jedine bitne prednosti smps jesu mala masa i veličina u odnosu na snagu i cijena a sve ostalo je na strani starog dobrog trafoa. I sad mi u APEXG100 i STUDIO-SE rade preko 30 godina stari trafoi,smps to ne bude doživjeo!

Don´t you touch my transformers!

I daj da vidimo nešto što radi-macola ih krije kao zmija noge dajte vi ostali neki primjerak da mi promijeni mišljenje!

Mislio sam na kratak spoj
[ aca.jevtic94 @ 21.12.2012. 07:26 ] @
@macolakg
Moze za neki SUB
[ 44250 @ 21.12.2012. 08:03 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Citat:
44250:
Citat:
aca.jevtic94: Pa doduse i obican trafo ce da crkne kad se nagazi,pogotovo oni za vece snage.....


Varaš se i to onako,baš. Maltretirao sam nekolicinu,i dan-danas rade. Prvi i osnovni primjer neka ti je pištolj-lemilica:ova moja je non-stop vruća kad god krenem da lemim nešto i svaki put to traje dugo. Svaki pristojno urađen trafo izdržaće mnogo više torture i trajati mnogostruko duže nego pristojno urađen smps. Nemam ništa-apsolutno ništa protiv prekidačkih napajanja ali teško da išta može pobijediti pouzdanost 50ak parčića gvožđa,tri klupka lakiranog bakra i jednog kalemskog tijela:isuviše malo nepokretnih dijelova koji ne sadrže išta isparivo,da bi se sa njime po trajanju i izdržljivosti takmičilo i jedno smps. Jedine bitne prednosti smps jesu mala masa i veličina u odnosu na snagu i cijena a sve ostalo je na strani starog dobrog trafoa. I sad mi u APEXG100 i STUDIO-SE rade preko 30 godina stari trafoi,smps to ne bude doživjeo!

Don´t you touch my transformers!

I daj da vidimo nešto što radi-macola ih krije kao zmija noge dajte vi ostali neki primjerak da mi promijeni mišljenje!

Mislio sam na kratak spoj

Kad napravis neki smps odredjene snage javi pa da javno uporedimo video snimkom pod istim uslovima:osiguraci u sekundaru,paralelno spojen voltmetar i namjerno izazvan kratak spoj-pa da vidimo sta ce prezivjeti.
macola-kg:ma salio sam se,znam da imas preca i bitnija posla nego da postavljas slike na forumu,ljudski od tebe je sto si ovoliko uz ljude sa prakticnim savjetima. I naravno,kad bi isao da varim gredu na 5 metara visine ili na 50 mjesta neke hale nesumnjivo bi o rame kacio smps aparat za varenje,a ne sa klasicnim transformatorom.
[ aca.jevtic94 @ 21.12.2012. 09:38 ] @
"Kad napravis neki smps odredjene snage javi pa da javno uporedimo video snimkom pod istim uslovima:osiguraci u sekundaru,paralelno spojen voltmetar i namjerno izazvan kratak spoj-pa da vidimo sta ce prezivjeti."
Prihvatam
[ Miodrag-ba @ 21.12.2012. 09:51 ] @

Mikuliću potpuno si u pravu. Ma i ja sam u jednom trenutku poželio da, malo,
kritikujem ekipu oko SMPS-a. Četrdeset strana potrošismo oko ove teme napravismo
samo jedan (mali) na koji radi Borin HF2006 (bila samo proba) i ništa više.

Bilo jako puno teorije, što je dobro, ali ništa ne napravismo što je loše. Tvoja kritika
je na mjestu, ali nadam se da sada treba da pređemo na djela i da na jedan dobar
SMPS priključimo jedno dobro pojačalo.
[ 44250 @ 21.12.2012. 10:10 ] @
Ha ha ha ha,Miodraze ovako smo kao mladji tinejdzeri:sve utanaceno do u detalja i gdje i kako i sa cim i sta prije i sta poslije ali prakticnog SEKSA ni za lijeka,a krajnje je vrijeme!
I sam cu probati kad vidim neke fajlove,ovako mi se ne testira jer kako sam shvatio i od rasporeda na plocici zavise rezultati.
.
.
Imenjace-dogovoreno!
[ APEXaudio @ 21.12.2012. 11:29 ] @
Plocicu koju sam skicirao na brzinu i pogresno vezao sekundare nije ni bila toliko potrebna ni prakticna, evo opet nesto na brzinu, ovog puta su elektroliti na primarnoj strani dva i dva u paralelu pa na red da bi reciklaza bila potpuna :) Napon na izlazu je dvostruki kakav je i potreban vecini pojacala iz samogradnje.
Pozdrav
[ Miodrag-ba @ 21.12.2012. 13:45 ] @

Pozdrav za Gospodina Slavkovića (ovo iz razloga što Vam se prvi put obraćem)

Odlično ovo izgleda, ali stalno fosirate JPG format koji početnicima zadaje
dosta glavobolje jer imaju problem sa dimenzijama ploče. Dajte da Vas zamolim
da to prevedete na PDF jer iz njega idemo samo na "print".
[ aca.jevtic94 @ 21.12.2012. 17:29 ] @
Citat:
44250:
Imenjace-dogovoreno!

Do sutra uvece spremi jedan trafo sa oko 10-14V na sekundaru,i struji od 5-10A.Ja cu uraditi jedan smps za sutra uvece.Stavicu osigurac na primarnu stranu(220v).Uvece stavljamo video,mericu i struju i napon.
Inace spremam jos jedan smps po uzoru na atx napajanje,sa tl494/ka7500.Verovatno sutra uvece postavim njegovu semu.Trafo i diode ce biti izmenjene,i jos malo nesto.Pozdrav
[ 44250 @ 21.12.2012. 20:50 ] @
Zašto čekati.

Rekao si ovako:

Citat:
aca.jevtic94: Do sutra uvece spremi jedan trafo sa oko 10-14V na sekundaru,i struji od 5-10A.Ja cu uraditi jedan smps za sutra uvece.Stavicu osigurac na primarnu stranu(220v).Uvece stavljamo video,mericu i struju i napon.


a ja sam podigao ulog:koristio sam jednu granu sekundara koji je 2x35Vac što znači da ima šest puta viši napon od onog kojeg si ti zahtijevao a opet za istu snagu (između 120 i 140W-slabijeg nemam) što opet znači da je sposoban dati šest puta manje struje i da je isto toliko puta ugroženiji od transformatora iste snage a jednog sekundara od 12Vac.

Dakle da je trafo od 12Vac i 120VA mogao bi dati u sekundar 10A struje. Pošto je ovaj otprilike te snage a 2x35Vac znači da je sposoban dati svega nepuna 2A struje kroz obe grane svog sekundara. Ja sam koristio jednu i vidi šta se desilo:



Sad si ti na redu-znači dve upletene licne spajaćeš jednak broj puta (rekao bih punih 10) na sekundar svog već opterećenog smps-a (opterećenje sa ove četiri sijalice je oko 40W) kao i ja na svoj trafo da vidimo šta će se dešavati.

OVO JE OPASNO DOKAZIVANJE I NE TREBA GA SVAKO IZVODITI AKO NEMA OSNOVNOG ZNANJA!!!

Ne moraš ni ti aca.jevtic94 jer ne želim da odgovaram za ičiju materijalnu štetu nastalu kod bilo koga osim kod mene. Ko nije spreman da se sa tim pomiri neka ovo ne pokušava!


! ! ! O P R E Z N O ! ! ! O P R E Z N O ! ! ! O P R E Z N O ! ! ! O P R E Z N O ! ! ! O P R E Z N O ! ! ! O P R E Z N O ! ! !

! ! ! O P A S N O ! ! ! O P A S N O ! ! ! O P A S N O ! ! ! O P A S N O ! ! ! O P A S N O ! ! ! O P A S N O ! ! !
[ dakinet @ 21.12.2012. 21:33 ] @
@apex
Jel bi mogao da ubaciš i onu tiristorsku zaštitu?!
Koje je dimenzije pcb?
pozz
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 07:30 ] @
Ok,posle cu da idem da to napravim i da ga pokazem
Ali prvo se moram snaci za unimer posto moj nemam.(crko)
Ajde kratko spoj izlaz i drzi jedan minut.To cu i ja uraditi.I mericu struju na izlazu.Ako do tad ne rikne osigurac.Ako nadjem neki osigurac od 5-10A ja cu staviti na izlaz.
[ 44250 @ 22.12.2012. 08:00 ] @
Imenjace,pa to bi mi spalilo ampermetre! Trebas imati predstavu kolike su udarne struje kratkog spoja,a sa druge strane duplu licnu posmatraj kao osigurac-koji je u ovom slucaju gorio deset puta za redom. Ne treba ti tu ampermetar da bi pokazao zilavost,dovoljne su sijalice kao opterecenje koje ce pokazati da i nakon deset kratkih spojeva duplom licnom i pod opterecenjem napajanje i dalje radi. He,jos nesto-ovaj trafo je star oko dvadeset godina,spasio ga sa otpada... Opet kazem-ne moras mi nista dokazivati,bolje novac ulozi na nekakav unimer. Ima dana za megdana,a i smps svakako ima svojìh prednosti.
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 08:41 ] @
Ma imam vec nekih delova,necu zaliti ako crkne,evo i ja cu napraviti 10-ak kratkih spojeva da vidis da i dalje radi.Odoh sad da ga napravim.Pozdrav
[ Miodrag-ba @ 22.12.2012. 09:22 ] @

Ackovi ?!?!?!?!?!

Šta vi u stvari dokazujete ili opovrgavate?. Zakopajte ratnu sjekiru jer to nikud ne vodi.
Čini mi se da će na kraju to da budu babe i žabe.
[ MILANAN @ 22.12.2012. 10:08 ] @
Kratak spoj licnom bas i neide da se racuna kao pravi kratak spoj
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 11:59 ] @
Snimio sam i ja samo da uploadujem.
Obratite paznju na kraju klipa kako se kabal zapusio ;)
Napominjem da treba dodati procep jezgru da bi se ogranicila struja.
@44250 Sta kazes na ovo?
http://www.youtube.com/watch?v=H2vgMsPcK3U&feature=youtu.be
(video ce biti uskoro,uploadujem ga)
SMPS je sa bipolarcima 13007,sema je vec data na forumu.
[ 44250 @ 22.12.2012. 12:08 ] @
Citat:
MILANAN:
Kratak spoj licnom bas i neide da se racuna kao pravi kratak spoj



Čuj,ne bi baš da definitivno spalim trafo da bi nešto pokazao i dokazao-zar ne? Dobili bi vrijeme do izgaranja a time ne bi dokazali baš nešto specijalno jer ne bi imali čime izmjeriti veličinu struje,nemam mjerna klešta.

Imenjače,video se još obrađuje-baš sam znatiželjan da vidim kako i šta radi.

[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.12.2012. u 13:28 GMT+1]
[ MILANAN @ 22.12.2012. 13:28 ] @
Ma batalite to takmicenje,verujem da znate sta radite ali nemoj zbog toga da za baksuz ostanete bez neke komponente koju treba kupiti.Ima ko zna koliko vrste i nacina napraviti smps.Jedna jaka vatijanta koja prezivljava kratak spoj i to na duze je iz starog dobrog TVa B10 na pr crkne mu dioda na 200v (kratak spoj) i on samo cuti kao ugasen,nista ne crkava,osiguraci ok pa se oni malo manje iskusni pitaju ima li uopste da dolazi struja do tv.Imam nekoliko tih mreza pa bih se igrao sa njima samo je tesko doci do odmotavanja trafoa zbog one zastite, jos kad mu izbacis tiristor i napravis drugi sa 2 tranzistora e onda je tek neunistiv.To ako nekad imam vremena da napravim startno kolo i uspem da ga premotam da 150v budu manje koliko treba postavicu ovde i sto je jos DOBRO moze se imati vise stabilisanih napona a i snaga ce da zadovoljava.O tome vec duze razmisljam i nikako da pocnem
[ 44250 @ 22.12.2012. 13:33 ] @
Transformator širok 9,6m debeo 3,5cm otprilike je snage ((9,6/3)x3,5)^2=(3,2x3,5)^2=11,2^2=125,44VA napona sekundara 2x9Vac,koristio jednu granu dakle 9Vac:



Prva postavka je bila:paralelno sekundar sijalice,a između vodova otpornik 0R12 5W kojem je paralelno dodat voltmetar da bi se pokušala izmjeriti struja. Uspostavilo se "misija-nemoguće" jer je otpronik izgorio u sekundi:



Druga postavka kratak spoj preko nožice metal-film otpornika 0,6W(svako ima i zna mu se debljina kao i materijal),trepnulo je u startu.



Treća i četvrta postavka preko bakane lak-žice promjera 1mm:morao sam više puta da snimim jer su lemovi pod toplotom popustili u prvom pokušaju.



Video svega toga:





[ ogylab @ 22.12.2012. 14:01 ] @
Ljudi !, nema toga što naši ljudi i Elektro neće upokojiti. Npr. jedan običan torus i jedno visokosofisticirano SMPS napajanje (EV CP4000). Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 14:20 ] @
Ajde Milane postavi semu bez tiristora,da vidimo.Nesto slicno je ovo samo nemam semu:

Inace ovo prodaju ovde.

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 22.12.2012. u 15:35 GMT+1]
[ 44250 @ 22.12.2012. 14:25 ] @
Citat:
ogylab: Ljudi !, nema toga što naši ljudi i Elektro neće upokojiti. Npr. jedan običan torus i jedno visokosofisticirano SMPS napajanje (EV CP4000). Pozdrav!


Svakako-prednost klasičnog trafoa je što će teže izgorjeti a prednost smps je što ga je jeftinije popraviti. Mana napajanja transfori+matorom je visoka cijena velikih kapaciteta u ispravljaču a smps broj sastavnih dijelova...i sa svojim površnim znanjem svjestan sam ja svega,nisam serviser ali opet vjerujem da je više popravljanih prekidačkih nego transformatorskih napajanja. Lako može biti da griješim,ne kažem...a možda imam takvo mišljenje zbog baš ovih računarskih jer su kod mene dva izgorjela-jedan jeftin od 12 evra i jedan srednje klase od 50 evra i sve to za tri godine a u međuvremenu ni jedan jedini transformator u kući.

Nisam ja toliko protiv smps kao što se možda čini,samo kažem da je trafo žilavija naprava. I sam ću praviti neki od smps-ova kad mi za to dođe vrijeme jer hoću da probam i takva napajanja.

I jedni i drugi imaju prednosti i mane- macola-kg je to lijepo objasnio još u početku teme negdje na prvih desetak strana,naročito oko prednosti prekidačkih napajanja. Čovjek je realan i jako lijepo objašnjava - i da nije njega ne bi ni razmišljao o izradi smps-ovako sam siguran da ću to jednog dana raditi.

Sve ovo gore je djelo takmičarskog duha i tako ga treba posmatrati,nikako kao neku mržnju ili štogod drugo.

I naravno opet kažem:Nikako ono gore pokušavati kod kuće,kako kažu u "Myth-Busters"-ima : "Mi ovo radimo tako da vi ne biste morali kod svoje kuće. Ili nečije tuđe..."

Ili će to biti u "Brainiac"-ima...

[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 14:32 ] @
U potpunosti se slazem sa imenjakom.
p.s. video je uploadovan.Eto pogledajte a ja cu da probam da stavim kvalitetniji video.
Kolo 2003 sa okolnim elementima je iskljuceno i nema nikakvu ulogu.

Evo video bez one zelene linije.


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 22.12.2012. u 15:56 GMT+1]
[ ogylab @ 22.12.2012. 14:40 ] @
Potpuno si u pravu da je više stradalih SMPS od klasičnih napajanja, ali vjerovatno najviše zbog ove naše "prljave" struje, valjda su puno osjetljiviji na raznorazne padove i skokove napona. Ovaj EV CP4000 je urađen baš kako treba, ali ubila ga je obližnja pilana i slaba mreža, da je bio klasični trafo- preživio bi . Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 14:58 ] @
Ima i za to leka,treba uraditi smps koji izdrzava napon od 80V-260V.Takvi su npr. univerzalni punjaci za telefone.
[ ogylab @ 22.12.2012. 15:04 ] @
Aco , ja ne pričam o punjaču za telefon nego o profesionalnom pojačalu renomirane firme od 2000€ koji je upravo seciran na mom stolu. Pozdrav!
[ zeoN_Rider @ 22.12.2012. 15:09 ] @
Citat:
ogylab:
ali vjerovatno najviše zbog ove naše "prljave" struje, valjda su puno osjetljiviji na raznorazne padove i skokove napona. Ovaj EV CP4000 je urađen baš kako treba, ali ubila ga je obližnja pilana i slaba mreža, da je bio klasični trafo- preživio bi . Pozdrav!


Ubili su ga induktivni potrošači u komšiliku kao i špicevi u naponu po toj fazi.


[ ElektronicarPG @ 22.12.2012. 15:14 ] @
Ljudi fino je sto experimentisete i na taj nacin dokazujete tvrdnje :)
Al ne nervirajte se toliko :)

Sto jes jes, trafo bio i ostao majka, STO JEDNOSTAVNIJE TO KVALITETNIJE. Medjutim ni to ti niko ne garantuje. Naravno trafo ima puno duzu tradiciju od SMPS, i nikad ne znas oce li ovaj u buducnosti ga preteci. Pa sad opet imas ono trafo je tezak, skup, a ovo lagano, manjih dimenzija jeftinije...
[ 44250 @ 22.12.2012. 15:22 ] @
Citat:
ElektronicarPG: Ljudi fino je sto experimentisete i na taj nacin dokazujete tvrdnje :)
Al ne nervirajte se toliko :)

Sto jes jes, trafo bio i ostao majka, STO JEDNOSTAVNIJE TO KVALITETNIJE. Medjutim ni to ti niko ne garantuje. Naravno trafo ima puno duzu tradiciju od SMPS, i nikad ne znas oce li ovaj u buducnosti ga preteci. Pa sad opet imas ono trafo je tezak, skup, a ovo lagano, manjih dimenzija jeftinije...


Svaka ti k´o u Njegoša!
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 16:13 ] @
Citat:
ogylab:
Aco , ja ne pričam o punjaču za telefon nego o profesionalnom pojačalu renomirane firme od 2000€ koji je upravo seciran na mom stolu. Pozdrav!

Ma ja ti kazem princip rada,znam na sta mislis.
Evo jos malo za 44250:

Mozda bi moglo nesto ovako da se iskoristi:

Na ulaz staviti grec,broj navojaka na izlazu odrediti eksperimentalno.Napon je stabilizovan.

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 22.12.2012. u 17:48 GMT+1]
[ 44250 @ 22.12.2012. 16:32 ] @
Pošteno! Lijepo ih prži,nisam toliko očekivao. Pomjerili su moje poimanje smps na daleko bolju poziciju mada i dalje iskreno više volim "heavy metal" .

[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.12.2012. u 17:49 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 16:49 ] @

Moramo videti tvoj smps kad uradis.Sutra cu da probam onaj flyback smps da napravim.
[ 44250 @ 22.12.2012. 16:50 ] @
Pokazaću ga kao i sve do sad što sam radio.
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 16:51 ] @
Citat:
44250: Pošteno! Lijepo ih prži,nisam toliko očekivao. Pomjerili su moje poimanje smps na daleko bolju poziciju mada i dalje iskreno više volim "heavy metal" .

[Ovu poruku je menjao 44250 dana 22.12.2012. u 17:49 GMT+1]

Ma moze jos bolje ovo je oko 100W
[ 44250 @ 22.12.2012. 16:56 ] @
Koji je napon sekundara?
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 17:18 ] @
Oko 10-ak Volti.Isto mi se desava kao i tebi sa otpornikom od 0.1Om ne mogu da izmerim struju jer izgori ko licna.
[ TeslaElectronic @ 22.12.2012. 18:05 ] @
@aca.jevtic94 Koje jezgro za ovaj flyback SMPS, nije ovo loše za pravljenje, svaka čast
[ tesla017 @ 22.12.2012. 18:24 ] @
Na prvi pogled mi deluje kao EL 49 iz napajanja ali videcemo
Mladji Aleksandre da nemash slucajno neku semicu sa +/-18V 1,5 do 2A?
[ aca.jevtic94 @ 22.12.2012. 18:57 ] @
Citat:
TeslaElectronic:
@aca.jevtic94 Koje jezgro za ovaj flyback SMPS, nije ovo loše za pravljenje, svaka čast :)

Jezgro je sa starih AC flyback trafoa ali moze i novo iz monitora(split trafo).Takodje moze trafo iz mreznog dela tv-a ili monitora.Sa otpornikom od 22n se bira frekvencija.
+-18V stabilizovano ili ne?
Sutra cu videti koliki broj navoja treba za 1V pa cu ti javiti tako da ces imati stabilnih +-18V.
Tranzistor je iz H.I.S.-a
Svi delovi se mogu naci u TV-u ili monitoru.
Znao sam da ce vam se svideti.
Prosli put kada sam pravio koristio sam za primar i feedback zicu debljine 0.5mm od telefonskog kabla.

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 22.12.2012. u 21:50 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 23.12.2012. 16:15 ] @
Evo uradio sam flyback smps:
Zener diodu od 16v nisam imao pa sam stavio jednu od 12v a sutra cu naci neku od 16v.Otpornik od 100k je zamenjen otpornikom 150k 2W,talodje svi ostali otpornici mogu biti 2W,ja sam stavio 5 jer sam takve imao
Kad ga iskljucim primecuje se skokovito menjanje frekvencije,kao da biram nekim preklopnikom
Unimer sam uspeo da pozajmim.Sema sa slike sa nazivom "3" nije ispravna,BD139 ne moze da zatvori izlazni tr.


















[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.12.2012. u 20:19 GMT+1]
[ tesla017 @ 23.12.2012. 16:27 ] @
Naisao sam na ovo mozda neshto i vredi:

LINK

Aleksandre imam dole u vranju nekoliko raskupusana monitora i TFT i CRT pa mi samo javi koje jezgro da skinem i upotrebim. Treba +/-18V stabilisanih za 2.1 sistem koji u sebi ima 3 komada TDA2030 trafo se je istopio Rasturio jezgro da motam ali mi se ne isplati jeftinije mi da pravim smps ovaj zadnji sto si stavio je idealan Javi ako treba da se iscrta plocica Inace na klasicnom transformatoru pise da je 2x12.5 1.5A sto mu dodje oko +/-18V ali mislim da mu je 1.5A malo jer se trafo dosta grejao u radu mozda 2A rese problem
[ aca.jevtic94 @ 23.12.2012. 16:43 ] @
U malo je 1.5A stavi makar 5A na izlaz,jezgro uzmi iz CRT monitora.Pogledaj video i slike koje sam stavio,kao i semu sa optokaplerom.
Uradi plocu bila bi nam korisna.

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.12.2012. u 18:05 GMT+1]
[ tesla017 @ 23.12.2012. 17:24 ] @
Aleksandre mislio sam na ovu varijantu:

http://217.26.67.168/uploads/3/2/3220529/DSCN8494.JPG

sa ovom semom:

http://217.26.67.168/uploads/3...ack%20smps%20za%20pojacalo.PNG

Ovo mi deluje kao onaj visoki trafo iz atx-a Kojom se zicom motaju namotaji u ovoj verziji, sad sam pogledao ovaj BU2520AF ima u prodaji kod nas a nije ni skup
[ aca.jevtic94 @ 23.12.2012. 17:39 ] @
To nije ploca od te seme.Ne mora BU2520,moze bilo koji tranzistor iz HIS-a.Npr. BU2520AF, BU508AF, BU2525AF, BU2527AF, BU2532AF,i neki 2SC,zatim ima jos BU trandzi,itd.Taj visoki trafo imas u tv-u i on pretvara 220V na sve ostale napone.Zica ne znam kolika treba ja sam koristio 0.5mm,ali sacekacemo macolu da kaze vise o tome posto se vise razume.
Evo predlog pcb za flyback:

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 23.12.2012. u 21:10 GMT+1]
[ macolakg @ 24.12.2012. 00:39 ] @
He he decaci, hvatate se za flyback a jos ni prosti push-pull niste razgazili.

Na flybacku je sve prosto osim trafoa i procepa na njemu :-).

Raskrcite malo dodatnog prostora za tranzistore u vasoj kanti za otpatke...

Moj prijateljski savet vam je da se posluzite gotovim flyback modulima kog TV mehanicari cesto koriste kao surogat za neko pregorelo napajanje u tv (turske proizvodnje, tipicnih 150W).

Primar i feedback su vec odradjeni (sve sto je potrebno je tu: feedback, snubber, tranzistori, hladnjak, trafo, trimer za podesavanje napona), procep je junacki odradjen, a trafo je namotan na segmentiranom telu sa gomilom sekundara, pa ako vam ne odgovaraju naponi (pise na njemu koji su), obicnom proporcijom nadjete potreban broj navoja brojanjem jednog od postojecih, pa onda sa lakocom namotate potrebno, bez rasklapanja jezgra, jer segmentirano telo to omogucava.

Na modulu nema Elko za 320VDC (stavlja se eksterno, a u tv se koristi postojeci), nema ni izlaznih dioda i elko, koji se takodje stavljaju eksterno (a u tv koriste postojeci).

Konacno, najveci biser je sto taj modul (cudesno) kosta manje od spiska delova na njemu, a provereno dobro radi :-).

Za info o tome se obratite najblizem TV majstoru.

Pozz
[ macolakg @ 24.12.2012. 00:44 ] @
@aca.jevtic94

Brate Aco, sto stavljas ove gigantske slike?

Ni jednu nisam pogledao jer me bole zivci da ih nesto skrolujem.

Stavi malu, a kome reba taj ce je otvoriti u nekom programu za to, pa uvecavati do potrebne mere.

Pozz
[ macolakg @ 24.12.2012. 00:53 ] @
Nemojte ni slucajno da pomislite da vas odgovaram od pravljenja flyback!

Pravite svakako, ali prethodno i nesto procitajte...
[ macolakg @ 24.12.2012. 01:22 ] @
@aca.jevtic94 i @44250

Imenjaci,

I gvozdeni trafo i SMPS mogu imati prednosti i mane u nekim situacijama.
Takodje obe vrste mogu biti podjednako nezne na preopterecenje, a i podjednako robustne.

Sve to zavisi od toga kako je konstruisano.

Postoje SMPS koji ceo radni vek rade u kratkom spoju, kao sto su punkt aparati, erozimati, i sl...

Takodje postoje SMPS koji mogu da istope viljuskasti kljuc 13-17 kao cvarak.

A takodje se moze prosecan torusni mrezni trafo od 500VA za deset sekundi spaliti totalnim kratkim spojem.

Takmicenje je bilo besmisleno (ali simpaticno :-).

Imalo je smisla kao pitanje "da li je bolji voz ili brod?" :-)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Mrezni trafo ce preziveti puno kratkih spojeva ako je osiguran odgovarajucim osiguracem, a ako je napravljen sa slabom spregom onda trajno moze raditi sa kratkim spojem (primer je trafo za neonske reklame, gde je sekundar namotan za 5KV a radi sa 80Vac).

Takodje, SMPS moze raditi u istim takvim uslovima, ako se FB izvede po struji (sa trajnim kratkim spojem).

Primer su svi pretvaraci za fluo cevi, HID lampe u farovima vozila itd, itd...

Sve zavisi od toga za koje se uslove prave.

Konacno, jedino sto ih sustinski razdvaja je broj upotrebljenih delova, sto izvesnu prednost daje starom dobrom gvozdenjaku.

No i to nije apsolutno pravilo, jer video sam puno pregorelih gvozdenjaka, a i SMPS koji nisu stali preko 30 godina, takodje i obrnuto.

Pouzdanost ponajvise zavisi od sitnica koje konstruktor hotimicno ili nehoticno previdi, takodje i od pedantnosti u proizvodnji, kao i od namerno predvidjenog radnog veka.

Trafo moze stradati zbog mehanickih vibracija koje mu kad tad ostete lak na zici (kod onih kod kojih namotaji nisu ucvrsceni lakiranjem), a SMPS moze rano stradati ako su lazirane mogucnosti (u specifikaciji), kao i kod izbora nekvalitetnih komponenti.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 24.12.2012. 08:13 ] @
@macolakg
Smanjio sam slike.
Gotov smps ima ovde
[ aca.jevtic94 @ 24.12.2012. 08:21 ] @
Citat:
macolakg:


Takodje postoje SMPS koji mogu da istope viljuskasti kljuc 13-17 kao cvarak.


Pozz

Evo primera: http://danyk.wz.cz/proud_en.html
[ 44250 @ 24.12.2012. 08:33 ] @
macola-kg

Eto,vazda bio glas razuma...
:
Zbog ovoga "simpatično" smo to i radili! Sigurno da karakteristike najviše zavise od same namjene,a pouzdanost od kvaliteta izrade i ugrađenih komponenti (navedeni kvalitet laka i utegnutost žica zbog vibracija kod gvozdenjaka/kvalitet svake pojedinačne komponente a naročito elektrolitskih kondenzatora kod prekidačkih napajanja).
:
Moja naklonost ka gvozdenjacima i dalje stoji najviše iz razloga broja i prirode sastavnih dijelova-a recimo ovo što je imenjak prikazao ugodno je iznenađenje za mene tako da mislim da ipak nije bilo za dž. Na svakom pojedincu je izbor naklonosti a konačan izbor se nerijetko svede na finansijsko stanje i isplativost.
[ aca.jevtic94 @ 24.12.2012. 19:10 ] @
Flyback trafo koji sam uradio sam malo "ulepsao" estetski i ubacio u jedan amp.Sutra pravim drugi za sebe.8 navojaka daje 20V,sto znaci da jedan navojak daje 2,5V.Evo poboljsane seme,pravite po njoj:

Obavezno paziti na polaritet namotaja!

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 24.12.2012. u 20:28 GMT+1]
[ yt1nvs @ 24.12.2012. 20:04 ] @
@aca.jevtic94

ako zakacis neku shemu ovde lepo bi bilo da das i jos neki podatak npr. Fi zice koje jezgro.Ok je da treba pratiti temu ali ako das kao uradjen sklop podatci budu bas sturi.

pozdrav
[ aca.jevtic94 @ 24.12.2012. 20:11 ] @
Do 60W debljina zice za primar je 0.4mm,sve vece od 60W zica 1mm.Debljina zice za feedback 0.3-0.5mm.Debljina sekundara zavisi od struje.
[ yt1nvs @ 24.12.2012. 20:22 ] @
A je li na ulazu 220V grec ili samo ova jedna dioda,treba dodati i onaj optokapler,predpostavljam neko jezgro od monitora npr.
[ aca.jevtic94 @ 24.12.2012. 20:31 ] @
Ne treba optokapler,ona sema sa njim je netacna!Napon baze bu2520 je 0.7V a napon optotranzistor+bd139 je oko 2V tako da kad su oni zatvoreni baza i dalje dobija punu pobudu.U onu semu bi morala redno bazi da se dodaju dve diode ba159 Vezane redno,i to tako da katoda ide na bazu a anoda na 100oma i zener od 16V.Tada bi mogla da se koristi sema inace ovako ne.
Merenje napona se vrsi indirektno preko zenerice od 16v i feedback namotaja.
Jezgro se koristi iz tv-a ili monitora.
[ macolakg @ 25.12.2012. 01:09 ] @
@aca.jevtic94

Aco, ucenice, sada cu da malo da te iskritikujem!

Pogiboh pisuci stotine postova o raznim SMPS, i efekat nije zadovoljavajuci...

Pitam se da li je to zato sto ja lose objasnjavam, ili zato sto korisnici lose citaju?

Sto kaze @milan_obr: "nisi pazio na casu".
----------------------------------------------------------------------------------
Kod flyback, prethodno nagomilana magnetna energija u CELOJ ZAPREMINI jezgra, kao i u PROCEPU, i takodje u neposrednoj okolini jezgra, se prazni na takav nacin sto indukuje elektricnu struju u svim namotajima.

Kolicina od te ukupne energije jezgra i bliskog prostora oko njega, koju mogu "uzeti" pojedinacni namotaji, zavisi veoma od sprege svakog pojedinacnog namotaja ka jezgru i ka primarnom namotaju.

Gde je problem?

2C jezgro, kakvo se koristi u horizontalnim izlaznim stepenima TV i CRT monitora, je jezgro sa DUGACKOM magnetnom putanjom.
Takva jezgra imaju priicno losu spregu izmedju namotaja ako su namotaji motani na razlicitim stubovima jezgra.

Kada se vratis unazad po mojim postovima, naci ces da flyback zahteva NAJCVRSCU SPREGU od svih pretvaraca.

Losa sprega sekundara flybacka, sa njegovim primarom i sa jezgrom, se reflektuje kao snazna prenaponska pojava na primarnom namotaju, tj. na sw. tranzistoru.
Prava sreca je sto taj BUxxxx moze podneti 1500Vpk, jer ima -Vbepk od >-10V u toj shemi. Da si upotrebio neki malo nezniji tranzistor, nasao bi ga na plafonu :-).

2C jezgro se namerno koristi za HIS aplikacije iz vise razloga:
-ogroman prostor za motanje, gde je moguce smestiti visokonaponski namotaj sa umanjenim rizikom od preskoka varnice na jezgro.
-topologija svih horizontalnih izlaznih stepena (HIS) kod TV ili CRT monitora je iskljucivo rezonantni flyback sa dve rezonanse, gde je labava sprega primar-sekundar (poput LLC), i gde oscilatorno kolo za impuls formiraju otklonski kalem i njegov serijski kondenzator, a oscilatorno kolo za pauzu induktivitet primara i kondenzator paralelno sw. tranzistoru.
Bez obzira na labavu spregu, visak energije primara se akumulira (i kontrolise velicina napona) u mocnom i veoma kvalitetnom kondenzatoru koji je paralelno izmedju kolektora i emitera sw. tranzistora, potom se ta energija opet iskoristi u sledecem impulsu.
(to je onaj kondenzator kog TV majstori pogresno nazivaju "buster blok kondenzator", ime je zaostalo jos iz TV sa cevima "lampasa", gde je "buster" kondenzator igrao sasvim drugaciju ulogu, a taj kondenzator izmedju C i E sw. tranzistora je obicno reda nekoliko nF/1600-2000V radnog napona i MKP obavezno)
U obicnom flyback nema tog kondenzatora, pa sav "visak" moraju prihvaiti snubber mreza i sw. tranzistor, pretvarajuci ga u toplotu.

Stoga, kada su sekundari "tvrdo" spregnuti, taj "visak" je minimalan.
---------------------------------------------------------------------------------

Dakle:

1) Flyback se sto cvrsce spreze, ucesljavanjem namotaja primara i sekundara, gledajuci pri tom da poslednji namotaj (spoljni) bude deo jednog od sekundara koji ne uzima najveci deo energije pretvaraca, radi korisnog screen efekta koji umanjuje smetnje ka okolini.

2) Glavni, tj. najsnazniji sekundar, se najtesnije ucesljava sa primarom, iz vise segmenata (slojeva), gde je poslednji sloj najsnaznijeg sekundara PREKO poslednjeg sloja primara.

3) Ako vec zelis da koristis 2C jezgro iz split trafoa ili HIS trafoa nekog TV ili CRT monitira, onda i primar i sekundari moraju biti ili na jednom stubu, ili pak razdeljeni (takodje i primar i sekundari) na oba stuba, to je bolji slucaj, a pravila ucesljavanja ostaju i dalje.

Sto bolje pokrijes jezgro namotajima, rezultati ce biti sve bolji (snaga, min. prenaponskih pojava i sl..).

Moze se namotati i poput torusa, po celom obimu, sto ce dati apsolutno najbolji rezultat, ali nije jednostavno za motanje.

4) Feedback namotaj se smesta izmedju poslednjeg sloja primara i poslednjeg sloja najsnaznijeg sekundara. Na taj nacin se obezbedjuje veoma stabilan napon "glavnog" sekundara, takodje i znacajan screen efekat za ono sto primar isijava u prostor.

---------------------------------------------------------------------------------------------
Izmeri Vpk na kolektoru sadasnjeg pretvaraca i stabilnost napona sekundara, takodje i vidi koliko se greju snubber i sw. tranzistor, pa onda namotaj po prethodno opisanom "receptu", i uporedi rezultate.

Bices neobicno iznenadjen dobitkom.

Ako nemas sondu za 2KV, onda mozes ispraviti Vpk kolektora sa 2 kom. UF4007 ili BA159 na red (bolje UF), "ispeglati" sa 1nF/1600V, pa izmeriti sa DVM koji moze podneti >1500VDC, ili pak napraviti otpornicki razdelnik (2 x 1Mohm/2W), gde ces paralelno gornjem staviti 10Mohm, jer ti se DVM sa svojih 10Mohm paraleluje donjem otporniku. Tako mozes udvostruciti "domasaj" svom DVM na max. 2KV.

Pozdrav!
[ macolakg @ 25.12.2012. 01:47 ] @
Prednosti i mane flyback SMPS:

Prednosti:

-malo komponenti i jednostavnost konstrukcije.
-vise istovremeno dobro stabilisanih napona (sto osim flyback moze jedino jos obezbediti current feed push-pull, kog je znatno slozenije napraviti, ali kada su potrebne vece snage onda je jedan od prvih izbora)
-ostvariv izuzetno veliki raspon ulaznog napona napajanja (cak i do 1:10, uz pravilnu konstrukciju za takvu namenu)
-izlazni naponi mogu biti i manji i veci od ulaznog
-galvansko razdvajanje od izvora
-prilicno dobar KKD

Nedostaci:

-tesko ostvarive snage preko 300-500W (uz veoma specijalizovane tehnike izrade najvise 1KW)
-veoma kompleksan proracun trafoa
-veoma zahtevno motanje trafoa
-veoma zahtevna izolacija izmedju namotaja
-veoma veliko jezgro prema snazi (najvece od svih ostalih topologija)
-najveci stres sw. tranzistora, izlaznih dioda i izlaznih elko od svih ostalih topologija, stoga ovi elementi moraju biti veoma kvalitetni
-snazne prenaponske i ringing pojave, koje produkuju mnogo smetnji za druge uredjaje
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

No, jednostavnost, mogucnost vise stabilisanih napona, sirok opseg napona napajanja, i konacno cena, ga cini jednim od najprimenjenijih pretvaraca na svetu.

Najvaznija oblast primene je za osnovna i pomocna napajanja u rasponu od par pa do par stotina W.

Nezamenljiv je za podrucje gde je potreban enorman raspon ulaznog napona, poput napajanja za brojila ili druge kontrolne sisteme u elektrodistribuciji (od 150VDC do 1500VDC), ili pomocnog napajanja za frekventne i servo drivere, gde flyback prvi uspostavlja stabilisane napone po ukljucenju, a poslednji gubi iste po iskljucenju uredjaja, cim se obezbedjuje odlicna sigurnost rada ostalih sklopova vece snage.

Pozdrav!
[ macolakg @ 25.12.2012. 11:49 ] @
@aca.jevtic94

Aco, bez obzira na pogresan nacin motanja trafoa, stoji da i veoma uporan i da si napravio dosta razlicitih pretvaraca za relativno kratko vreme.

Posto si relativno skoro zaplovio u taj svet, svakako da nece svi biti savrseni.

Medjutim, tvoja sklonost ka eksperimentima me fascinira, i stvorice ubrzo pravog razvojnog konstruktora.

Mislim da te samo nestrplenje (ne mozes da izdrzis a da ne probas :-), malo distancira od sticanja teoretskog znanja, no kada isprobas razne vrste, doci ce i to na red.

Proces ucenja je komplikovan, i potpuno individualan. Ucimo razlicitim brzinama i putanjama.

Veruj mi, nije ni bitno kojim redom to radis, bitno je da ne prestajes.

Samo napred!

Svaku kritiku shvati kao element ucenja, nikako licno.

Ono sto nadjes na papiru nije isto kao stvari u praksi. Uvek tu ima elemenata koji nigde nisu napisani.

Zato je pobednicka kombinacija podjednaka kolicina teoretskog i prakticnog znanja, a ni jedna od te dve vrste nije za podcenjivanje, u sta su se uverili mnogi strucnjaci kada su probali onu drugu vrstu.

Ako jedna od te dve vrste znanja postane dominantna, tvoje mogucnosti ce biti manje...

Uvek se seti ovog komentara.

Nije bitno kojim redom ces ih sticati. Bitno je da ne preskocis nista.

Veliki pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 25.12.2012. 12:17 ] @
E iz ovih nekoliko prethodnih postova mi je sve 100% jasno.To se trazi ,hvala ti puno.
Odoh sad da napravim jedan po tvom receptu.
[ aca.jevtic94 @ 25.12.2012. 12:54 ] @
Evo malo literature o flyback trafou,kao i nacinu izrade:
http://www.powerint.com/sites/default/files/product-docs/an17.pdf
[ aca.jevtic94 @ 25.12.2012. 16:08 ] @
Evo ga gotov jos jedan flyback
Morao sam malo da izmenim semu jer se zenerica toliko usija da se za samo pola minuta sva pusi pa me strah da ne probije,a samim tim mi crkne i izlazni tranzistor.Da do toga ne bi doslo dodao sam jedan tranzistor BD139 (ja sam koristio 2sd669),ali moze bilo koji za min. 2A,koji nadjete u TV-u/monitoru.Ova sema koju sam postavio se moze koristiti i sa dva sekundara za +- napon,pogledajte kako je to reseno na prvoj semi koju sam dao za flyback.Dioda na izlazu mora imati min. 6x veci napon od izlaznog.
@macolakg:
Ovo je vec mnogo bolje od proslog,sami talasni oblici su se popravili,samo sada mi 5 navojaka na sekundaru daje 20V.
Ma slike ce same reci sve:















[ aca.jevtic94 @ 25.12.2012. 16:18 ] @
Jos slika:
p.s. slika stampane ploce je stavljena zato sto sam sa nje skinuo sve elemente potrebne za ovaj smps.















[ aca.jevtic94 @ 25.12.2012. 16:24 ] @
I jos slika:










[ aca.jevtic94 @ 25.12.2012. 16:28 ] @
A sad parajte oci
I ne obracajte paznju na estetski izgled,to je prototip
p.s. Sada su svi elementi malko zamlaceni,tako da se moze reci da se i ne greje.Videcemo kako ce se sutra ponasati pod opterecenjem.
@MILANAN
Da li si prepoznao modul sa slike PTDC0012 koji je ispod trafoa?
[ MILANAN @ 25.12.2012. 17:13 ] @
b10
[ aca.jevtic94 @ 25.12.2012. 17:23 ] @
Da,to je taj modul
[ taurus22 @ 25.12.2012. 23:31 ] @
Pozdrav svima.
Pre nekih skoro 5 meseci, sam obecao da cu nacrtati plocicu za semu sa tiristorskom zastitom, koju je okacio Macola. Konacno je gotova, sa velikim zakasnjenjem.
Izvinjavam se svima koji su cekali, bio sam van drzave.
Ova varijanta je sa dva EI33 jezgra, okacicu sutra i za ETD49. Proverite da li imam gresaka, da ispravim.
Dimenzija plocice je 182x99mm.

[Ovu poruku je menjao taurus22 dana 26.12.2012. u 00:50 GMT+1]
[ taurus22 @ 25.12.2012. 23:47 ] @
Evo i zastite posebno. Ako nekome treba da doda u SMPS.
Meni izgleda da bi moglo da se ubaci u plocicu koju je uradio Miodrag.
[ yt1nvs @ 26.12.2012. 00:25 ] @
odlicno,ovako treba kaciti fajlove za neki projekat.Sve je na jednom mestu.
[ macolakg @ 26.12.2012. 02:41 ] @
Divota!

Radi se "punom parom". :-)

Zadovoljstvo mi je posmatrati.

Takodje se radujem tome sto vidim da se stepen znanja o SMPS podize na visi nivo, i da sam dao izvestan doprinos tome.

Da se ne zahvaljujem svakom pojedinacno: jednostavno, hvala svima na trudu!

Pozdrav!
[ macolakg @ 26.12.2012. 03:11 ] @
Za flyback postoje i transformatori koji imaju segmentirana plasticna tela za motanje, tj, imaju vise kanala za smestaj zice.

Takvi su definitivno najbolji za home-made, jer imaju izvrsno ucesljavanje namotaja, ne mora se brinuti o izolaciji primar-sekundari, i veoma se lako motaju cak i bez rasturanja jezgra.

Srecu se u dosta tipova rashodovanih TV i CRT monitora, takodje i na nekim tipovima turskih "surogat" flyback modula.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Za one koji se bave flyback pretvaracima:

- treba podrobno izuciti razliku izmedju DCM i CCM moda, prednosti i nedostatke (upit za google poput "dcm vs ccm"), veoma je vazno.

- sto bolje izuciti veoma kompleksno odredjivanje procepa na jezgru (za prvu pomoc se koristiti nekim od softverskih "alata" za feritna jezgra, koji nekoliko proizvodjaca daju besplatno).

-------------------------------------------------------------------
Evo jednog flyback sa enormnim rasponom napona napajanja i posebnim ESBT tranzistorom razvijenim za takve namene.

http://www.google.com/url?sa=t...yg&bvm=bv.1355534169,d.d2k

Prilika za upoznavanje ESBT tranzistora (za one koji nisu imali prilike da saznaju o tome)

http://www.google.com/url?sa=t...1A&bvm=bv.1355534169,d.Yms

I jos jedan na istu temu, kvazirezonantni flyback sa ZVS.

http://www.st.com/internet/com...PPLICATION_NOTE/CD00071397.pdf

Pozdrav!

P.S.

ESBT se lako da napraviti u home-made varijanti, za visokonapnske potrebe, od jednog niskonaponskog mosfeta i jednog BUxxxx u kaskodi.


[ macolakg @ 26.12.2012. 03:29 ] @
@aca.jevtic94

Bas lepo.

Eto, vidis kako to sada fino radi, lepi talasni oblici i znacajno bolji KKD.

Veliki pozdrav!
[ Miodrag-ba @ 26.12.2012. 09:11 ] @

@macola

" Zadovoljstvo mi je posmatrati.

Takodje se radujem tome sto vidim da se stepen znanja o SMPS podize na visi nivo, i da sam dao izvestan doprinos tome."

Da nije bilo tebe ova teme nebi mrdnula ni do treće strane, a ovako napadamo pedesetu i još smo u TOP.
Intersantno je kako mala kritika daje rezultate. Očekivao sam da ćemo vrlo brzo preći i na praktičan rad i evo
vidljivih rezultata.
[ aca.jevtic94 @ 26.12.2012. 13:18 ] @
Nakon malo proucavanja mog a i ostalih flyback pretvaraca dosao sam do konacne seme koja mnogo bolje radi od svih prethodnih.Frekvencija se povecala na skoro 100kHz,sa predjasnjih 20kHz.Takodje stabilizacija je na nivou,za razliku od onog juce koji sam tek danas video koliko je losa stabilizacija(uopste je i nema).Sada sam testirao sa raznim otpornicima,1 navojak na sekundaru daje 1.6V.Sto bolje spregnete feedback sa sekundarom to ce i stabilizacija biti bolja.Za razliku od jucerasnjeg gde su elementi bili mlaki sada su potpuno hladni (pa cak i zy12).Sema je krajnje jednostavna,i dalje se koristi jedan tranzistor.Za tranzistor se moze koristiti bilo koji HIS tranzistor,npr BU208,BU2520AF, BU508AF, BU2525AF, BU2527AF, BU2532AF,BU104,S2530,BU2708AF,BU2722AF,i jos mnogo drugih.Tranzistor ne mora da ima F kao zadnje slovo,ono znaci da je tranzistor u izolovanom kucistu (BU2520AF-->BU2520A).Pozeljno je koristiti vise manjih upredenih zica,makar za sekundar.Debljina zice za primar i feedback je 0.5mm,a za sekundar zavisi od struje.Kad budem imao vremena bice pcb i za njega.Odlicna zamena za pregorele trafoe u 2.1 i 5.1 audio sistemima,kao i jos mnogo drugih.Moze se upotrebiti i za punjac akumulatora.Ako vam ne treba +- napon jednostavno izostavite jedan sekundar,diodu sf3006,otpornik i elko 2200u.Sledi sema i slike:











































[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 26.12.2012. u 14:41 GMT+1]
[ macolakg @ 26.12.2012. 14:19 ] @
@aca.jevtic94

Vidis kako ti je lep talasni oblik, sa malenom prenaponskom pojavom.
Sve je to ucinila cvrsta sprega.

Ponosan sam na tebe!

Pravi skolski primer talasnog oblika u flyback-u.

http://217.26.67.168/uploads/3/2/3222656/PTDC0011.JPG

Inace, kada se vratim sa puta, objasnicu u potpunosti princip rada ovog tipa flyback kog si izabrao, a koji komutira pomocu zasicenja jezgra.

Pozdrav!

P.S.

Maksimalne rezultate bi dobio motanjem segmenata primara i sekundara na OBA stuba, sa uobicajenim postovanjem cvrste sprege.
[ aca.jevtic94 @ 26.12.2012. 14:25 ] @
Pokazni primer motanja trafoa:




[ MILANAN @ 26.12.2012. 16:02 ] @
Kad smo vec kod smps,a da se obratim ovde za jedan problem.Neradi pc napajanje sa kolom 2003 kad spoim crnu i zelenu nekoliko puta okrene kuler i stane.Svi tranzistori i diode su ispravni,menjano kolo optokapler tl431 i opet isto.Ako je neko imao takav problem nek pomaga
[ TeslaElectronic @ 26.12.2012. 18:24 ] @
@MILANAN Nemaju sva ATX napajanja LOAD otpornike na kraju. Tako da pokušaj da opteretiš granu od 5v i 12v sa po jednom sijalicom od auta ili stavi neki jači otpornik npr. 30R 5W, trbalo bi da radi.
[ aca.jevtic94 @ 26.12.2012. 19:25 ] @
Evo PCB i raspored za poslednji smps:
[ MILANAN @ 26.12.2012. 19:39 ] @
To sam prvo uradio sa sijalicom i ista stvar
[ TeslaElectronic @ 26.12.2012. 20:19 ] @
da li ima 5v standby to je ljubičasta žica
[ yt1nvs @ 26.12.2012. 20:35 ] @
@aca.jevtic94
a sta se desava kad na sekundaru napravis namerno ili slucajno kratku vezu,mislim na sve ove tvoje flyback verzije?
nisam probao pa pitam.
[ MILANAN @ 26.12.2012. 20:45 ] @
Ima 5v st sve sto premeremirim i zamenim je uredu i opet isto.
[ macolakg @ 26.12.2012. 21:33 ] @
Citat:
yt1nvs:
@aca.jevtic94
a sta se desava kad na sekundaru napravis namerno ili slucajno kratku vezu,mislim na sve ove tvoje flyback verzije?
nisam probao pa pitam.


Odgovoricu ja umesto Ace.

Kod ovako jednostavnih flyback, koji komutiraju pomocu zasicenja jezgra, kod kratkog spoja frekvencija poraste i ima vremena za obican topljivi osigurac na izlazu, ali obavezno mora biti postavljen posle diode i elko (najsnazniji sekundar nikad ne sme ostati bez diode i elko), i pri tom je obavezno staviti bleeder optornik na taj glavni izlaz, bez obzira da li imamo osigurac ili ne.

Bleeder, tj. opterecenje praznog hoda, se dimenzionise tako da u praznom hodu pretvaraca izlazni napon beznacajno poraste. Njegova velicina zavisi veoma od sprege trafoa, tj. od individualne konstrukcije pretvaraca.

Sto je bolja sprega trafoa, bleeder moze konzumirati manje snage. Obicno je za 100W pretvarac dovoljno par W opterecenja praznog hoda da bi sve ostalo pod kontrolom (ako je pretvarac dobro konstruisan, inace bi bilo potrebno vece opterecenje praznog hoda).

Uz malo nekih "caka" flyback-u se moze napraviti izvrsna zastita od kratkog spoja.

Ovaj Acin je jedan od najjednostavnijih, ali postoje izuzetno dobro konstruisani flyback, koji su se dokazali u visedecenijskoj upotrebi.

Jedan od najpouzdanijih, sto je praksa dokazala, je flyback sa Siemens-ovim TDA4601.

Kolo nije posebno skupo, ima izvrsne karakteristike, odlicne zastite, i u TV prijemnicima (gde je masovno korisceno u jednom periodu) se pokazalo izuzetno robustnim.

Bila je prava retkost da taj flyback strada, cak i kod probijanja diode na glavnom sekundaru, ili gubljenja kapaciteta elko unutar njega.

TV majstori iz starije garde se mogu prisetiti TV prijemnika gde je to decenijama dobro radilo i pored relativno nekvalitetnih komponenti od kojih je bilo sastavljeno (Samsung, Iskra, B40, Grundig, Nordmende, i jos puno drugih TV)

Evo gde se taj IC moze naci:
http://www.proelectronic.rs/search.htm (TDA4601)

Takodje su izuzetno pouzdani jednocipni flyback iz Fairchildove serije FPS (KAxSxxx, poput KA3S680), ali su prilicno skupi.

Kao treca opcija po pouzdanosti bio bi stari dobri UC384x

Svaki od njih se moze napraviti sa "hickup" zastitom, cak i ovaj najjednostavniji sa jednim ili dva tranzistora, a "hickup" zastita omogucava toleranciju na kratki spoj u neogranicenom trajanju.

Kada budem objasnjavao fluback, napisacu i o tome.

Pozz


[ yt1nvs @ 26.12.2012. 22:40 ] @
Lepo objasnjeno,sto se tice TDA4601 i ja sam servisirao takva napajanja TV i sl.

pitanje:

koliko struje moze dati Standby napajanje iz ATX napajanja da li je to bar 1.5A na 5V,meni zaninljivo zbog napajanja nekih projekata.
[ macolakg @ 27.12.2012. 01:03 ] @
Flyback SMPS
---------------
U ovom postu cu sistematski predstaviti definitivno najrasprostranjeniji SMPS na svetu, a to je flyback.
---------------------------------------------------------------------------------------------------

Nasi najblizi izrazi koji bi mogli opisati dve osnovne grane hard switching SMPS bi mozda bili:

- "Zaporni pretvarac", kao predstavnik svih pretvaraca koji sekundarnoj strani isporucuju glavninu energije za vreme pauze prekidackih elemenata na primarnoj strani (buck, boost, inverting buck-boost, flyback..., sustinski princip im se svodi na isti).

- "Provodni pretvarac", kao predstavnik svih pretvaraca koji sekundarnoj strani isporucuju energiju za vreme provodjenja prekidackih elemenata na primarnoj strani, a sto je najinteresantnije, to sto na sekundarnoj strani prihvata energiju predatu za vreme impulsa neminovno pripada porodici zapornih pretvaraca, i tek onda predaje energiju potrosacu. (forward, push-pull, i ostale vrste koje potrosacu isporucuju energiju preko "posrednika" koji je najcesce buck).

Dakle, opsti zakljucak je da u obe osnovne grane pretvaraca mora postojati predstavnik prve vrste, kao osnovni "akumulator" energije.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kada pomenemo izvor napajanja, nase najcesce potrebe se svode na naponski izvor.

Osnovna osobina teoretskog naponskog izvora je da mu se napon ne menja u zavisnosti od potrosnje i da je cetvorokvadrantan, tj. da stanje napona na njegovim krajevima ne zavisi od smera struje kroz njega.
Iz toga proizilazi da mu:unutrasnja otpornost mora biti nula, struja beskonacna, a napon nepromenljiv pri bilo kom opterecenju i smeru struje.
U praksi ne postoje idealne osobine bilo cega, pa mozemo naponskim izvorima smatrati sve realne izvore ciji se napon neznatno menja u sirokim granicama promene opterecenja.

Komponenta cije su osobine najblize prethodno opisanim je kondenzator.
I zaista, na svakom elektronskom naponskom izvoru cemo na njegovim izlaznim krajevima zateci kondenzator.

Kondenzator:
- idealan kondenzator ima nultu unutrasnju otpornost, i u kracem intervalu vremena ga mozemo smatrati naponskim izvorom
- prakticni kondenzator ima izuzetno malu unutrasnju otpornost, tj. u kracem intervalu vremena ga mozemo smatrati realnim naponskim izvorom.
- kondenzator je reaktivna i akumulaciona komponenta, sto znaci da se posle delovanja na njega on moze odazvati nekakvom reakcijom, takodje mu je neophodna sposobnost akumulacije da bi mogao "uzvratiti".
- kondenzator je komponenta koja se moze plasticno opisati kao komponenta koja se "protivi" svakom pokusaju promene napona na njegovim krajevima (bio pun ili prazan), a to "protivljenje" se obavlja pomocu enormnih velicina struje koje kondenzator moze "konzumirati" ili "uzvratiti" da bi sprecio promene napona na sopstvenim krajevima.

Verujem da je vecina ljudi koja je bilo sta radila sa strujom imala prilike da isprazni neki kondenzator kratkim spojem, i prilikom toga zacula snazan prasak, sa istovremenim vidljivim ostecenjem predmeta kojim je kondenzator praznjen.

Prasak potice od eksplozije isparenog metala, koji je u delicu vremena bio izlozen enormnoj jacini struje kojom je kondenzator pokusao odrzati stanje napona na svojim krajevima, i to je potrajalo dok se nije potrosila energija akumulirana u njemu.

Za to vreme je kondenzator svojim osobinama bio veoma blizak idealnom naponskom izvoru.
Takodje istu "strujnu sposobnost" ima za vreme punjenja.

Najobicniji elko od 100uF, napunjen sa "nasih" 320VDC, moze pri cvrstom kratkom spoju razviti nekoliko kiloampera.

Taj "najobicniji" elko od svega 100uF, napunjen na koju stotinu VDC, je sam po sebi i vise nego dovoljan da unisti tranzistor koji je deklarisan za trajnih 500A opterecenja, i to treba dobro zapamtiti!

Cemu sva ova prica o kondenzatoru? Stoga sto je shvatanje njegove sustine od vitalne vaznosti za shvatanje rada flyback-a, a i ostalih SMPS.

Kada bi tranzistorom koji radi u prekidackom rezimu direktno punili izlazni kondenzator, to bi po tranzistor imalo pogubne efekte, tj. bilo bi ravno kratkom spoju za svaki impuls pojedinacno.

Moramo dakle izmedju kondenzatora i tranzistora umetnuti komponentu koja je suprotnog karaktera, a to je induktivitet.

Induktivitet sam podrobno plasticno opisao u nekom od mojih prethodnih postova, pa kome je od interesa, moze "otici" u moj profil, i pretragom pronaci to.

Ukratko: induktivitet je blizak idealnom strujnom izvoru, posmatrano u kracem vremenskom intervalu, tj. odlikuje se neznatnom promenom struje sa bekonacnom promenom napona na njegovim krajevima.
Kao reakciju, sposoban je proizvesti beskonacan napon na svojim krajevima da bi sprecio promenu struje kroz njega (bez obzira na velicinu struje, sto vazi i za nultu vrednost).

Realan induktivitet se ne razlikuje mnogo od idealnog, jednostavno, velicine napona nisu beskonacne, ali su enormne.

To pak znaci da kada na krajeve induktiviteta dovedemo konstantan napon, struja ce rasti polagano, sto je lako drzati pod kontrolom, i odgovara prekidackom radu tranzistora iz razloga sto nam je struja u svakom trenutku poznata i ima konacnu vrednost.

U kratkom vremenskom intervalu, struju kroz induktivitet mozemo smatrati konstantnom.

Puneci kondenzator (citaj kao dinamicki kratak spoj, ili naponski izvor), kroz induktivitet (citaj kao izvor konstantne struje, ili beskonacnu dinamicku otpornost) kome dinamicki kratak spoj ni malo ne smeta, dobijamo polagane promene za njihove korespodentne sustinske velicine (induktivitet-struja, kapacitivnost-napon), pri cemu obe komponente atakujemo veoma naglom promenom koja je posledica prekidackog rada tranzistora.

Induktivitet i kondenzator stoga cine idealan akumulaciono-reaktivni par komponenti za rad u prekidackim napajanjima.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Vraticemo se konacno na sam flyback.

To je jedan od najstarijih oblika elektronskih pretvaraca. Pojavio se neposredno po nastajanju elektronskih cevi u obliku bloking oscilatora, koji je bio flyback potpuno identican onom Acinom najjednostavnijem, samo se tada nije tako zvao.

Od pretvaraca koji ima jednu zavojnicu, "najzgodniji" za shvatanje potpune povezanosti flyback sa svima iz takve vrste je inverting boost-buck.
Ako zamislimo da mozemo izduzno pocepati zicu zavojnice inverting boost-buck konvertora, i tom metodom je razdvojiti na dve zice, prakticno dva namotaja, imacemo pred sobom sliku flyback konvertora. (vidi pdf1)

Ovom malom metamorfozom na pdf1 je plasticno objasnjena potpuna povezanost flyback sa: buck, boost, i inverting boost-buck pretvaracima.

Nastavak u sledecem postu...

[ macolakg @ 27.12.2012. 03:44 ] @
Nastavak o flyback...

Razumevanje flyback-a nije ni malo jednostavno. Pocetniku je to ozbiljan "zalogaj", jer bi morao imati uvezbanu sposobnost posmatranja istovremeno sa vise aspekata.

No, upravo zbog tih teskoca, smatram da je flyback najlakse objasniti unazad, pocev od izlaznog napona.

U prethodnom postu smo napomenuli da se induktivitet ponasa kao izvor konstantne struje. Kao takvom mu ni malo ne smeta kratak spoj, ili pak dinamicki kratak spoj kakav predstavljaju naponski izvori ili kondenzator.

Kolicina energije koja je akumulirana u kondenzatoru je E = (U^2[V] x C[F])/2
Kolicina energije koja je akumulirana u zavojnici je E = (I^2[A] x L[H])/2

Ako odaberemo kondenzator takve velicine kapaciteta da mu je kolicina energije koju moze akumulirati jednaka nekoj velicini npr. 100 nekih jedinica i istovremeno odaberemo zavojnicu takve velicine induktiviteta i struje kroz nju da ce akumulirati npr. 1 istih jedinica, proizilazi da ce ako energiju zavojnice ispraznimo u doticni kondenzator, promena napona na njemu u odnosu na prethodni napon biti 1/100, tj. stoti deo.
Takvu promenu napona mozemo smatrati beznacajnom, tj. uzeti napon na kondenzatoru kao konstantan u nekom intervalu vremena.

Zauzmite takav stav posmatranja kao da jedno praznjenje zavojnice u kondenzator nece ni malo promeniti napon na kondenzatoru. Takav stav ce biti neophodan za sustinsko razumevanje flyback.

Neutralna tacka sekundara (ona u odnosu na koju cemo meriti napon na njemu) ce nam biti - kraj od izlaznog kondenzatora.
Neutralna tacka u odnosu na koju cemo meriti napon primara ce nam biti + na elko napajanja primara flyback (poput onog za 320VDC)

Poci cemo od stacionarnog stanja (steady state), tj. od stanja gde flyback vec ima zeljeni napon na izlaznom elko.

Pretpostavicemo da nam je taj izlazni napon 10V.

Pretpostavicemo da nam je prenosni odnos transformatora 10:1 ( npr. 100 navoja na primaru i 10 navoja na sekundaru).

Za vreme pauze, izvesna kolicina energije akumulirana u jezgru transformatora, kod opadanja jacine polja, indukovace u svim namotajima KEMS (kontra elektromotornu silu) koja tezi da razvije beskonacan napon na svakom.

Posto nam je za taj period (pauza) pretvaraca, izlazna dioda okrenuta tako da smer KEMS sekundara moze puniti kondenzator, KEMS sekundara ce biti ogranicena (clamped) dinamickim kratkim spojem kondenzatora na velicinu napona koji je vec na njemu, a to je onih nasih 10V. (setimo se da jedno praznjenje zavojnice nece promeniti napon na kondenzatoru)
Imamo dakle sa aspekta sekundara 1V po navoju, sto za vreme pauze vazi i za namotaje primara.
Posto nam je prenosni odnos trafoa 10:1, odnosno, na primaru imamo 100 navoja, na primaru ce se pojaviti premasaj iznad napona napajanja od tacno 100V.

Sada najvaznije:

Posmatrano u odnosu na + napajanja primara, kada je tranzistor provodan, drugi kraj primara (kolektor tranzistora) postaje negativan u odnosu na + napajanja.
Dakle, ako + napajanja primara posmatramo kao nultu (neutralnu) liniju, sto u stvarnosti i jeste, u odnosu na tu tacku, za vreme provodjenja tranzistora cemo imati negativan pravougaoni impuls, a za vreme pauze pozitivan pravougaoni impuls.

Povrsine (u geometrijskom smislu) ova dva impulsa moraju biti jednake.

Ako bi nam napon napajanja bio npr. 100VDC, onda impuls tranzistora mora potrajati tacno onoliko vremena koliko traje pauza. Dakle duty mora biti 50% ili 0,5.

Ako bi nam napon napajanja bio 200VDC, onda impuls mora biti dva puta kraci od vremena pauze. Dakle duty bi bio 0,333, jer je preostala vrednost dvostruko veca, tj. 0,666, a njihov zbir cini jedan period.

Ako bi nam napon napajanja bio 300VDC, onda impuls mora potajati tri puta manje od pauze. Tri plus jedan je cetiri, dakle duty ce nam biti 0,25......

Vreme puta napon ce nam dati povrsinu impulsa provodjenja, plus vreme pauze, cinice ukupni period pretvaraca.

Povrsine impulsa (negativnog u odnosu na +napajanja, a koji predstavlja impuls) i pozitivnog impulsa koji je premasaj u odnosu na + napajanja (a koji predstavlja pauzu) moraju biti jednake.

Posto nam je premasaj, tj. ono sto nam predstavlja pauzu, direktno odredjen velicinom izlaznog napona i prenosnim odnosom transformatora, on se nece menjati.

Dakle, premasaj iznad + napajanja ce uvek biti onih 100V, bez obzira na velicinu napona napajanja.
Menjace se samo vreme trajanja impulsa, tj. vreme punjenja jezgra.

U prvom slucaju (100V napajanja), napon na kolektoru tranzistora ce biti 100V napajanja + 100V premasaja = 200Vpk.
U drugom slucaju (200V napajanja), napon na kolektoru ce biti 200V napajanja + 100V premasaja = 300Vpk.
U trecem slucaju (300V napajanja), napon na kolektoru ce biti 300V napajanja + 100V premasaja, dakle 400Vpk.

Iz ovog proizilazi opsti zakljucak da: duty cycle flyback pretvaraca zavisi samo od prenosnog odnosa transformatora i napona napajanja flyback-a .

U praksi se duty minimalno menja u zavisnosti od opterecenja, i to samo u granicama koje su potrebne da bi se nadoknadili padovi napona na poluprovodnicima i termogenim otporima trafoa, sto je ravno promeni napona napajanja u tim granicama jer se padovi napona oduzimaju od ukupnog napona napajanja.

Nekog ko je vec posmateao oscilograme flyback-a ne treba da zbuni promena sirine impulsa u zavisnosti od opterecenja.
To se dogadja kod flyback koji ima promenljivu radnu ucestanost, tj. period, ali duty se i u tom slucaju minimalno menja.
Jedino sto je ta minimalna promena duty daleko lakse vidljiva kod flyback koji imaju konstantnu frekvenciju, tj. konstantan period.

Iz prethodna tri slucaja napajanja (100VDC, 200VDC i 300VDC), proizilazi "zbunjiva" cinjenica da u prvom slucaju imamo za vreme impulsa 1V po navoju primara, u drugom slucaju 2V po navoju primara, a u trecem 3V po navoju primara.

To stanje se reflektuje na sekundar sa takodje -1V, -2V i -3V po navoju sekundara, ali to se samog potrosaca ne dotice, posto je dioda zato vreme zaporno polarisana, no veoma je vazno, posto se taj negativni napon sabran sa izlaznim naponom pojavljuje na krajevima iste diode i posluzice kao osnov za njeno dimenzionisanje.

Dakle u tri nabrojana slucaja, dioda ce morati da podnese -20V, -30V i -40V, pri 10V izlaznih.

Takodje ce maksimalni napon napajanja odrediti minimalni induktivitet, tj. broj navoja, sto ce nas trafo drzati van granice zasicenja jezgra.

Inicijalni proracuni flyback-a se rade unazad, pa tek onda se obradjuju uslovi primara.

Za razliku od forward ili push-pull pretvaraca (citaj kao isti princip), gde je veoma poznat napon po navoju, kod flyback je ta stavka promenljiva i zavisi od napona napajanja (koji se takodje moze kretati u znacajnom rasponu).

Takodje, izvodimo zakljucak da: duty moze biti odredjen naponom napajanja, kao i prenosnim odnosom transformatora.

To je konacno na konstruktoru, i na njegovom izboru.

Izborom prenosnog odnosa transformatora se direktno utice na izbor rada izmedju DCM moda i CCM moda.

DCM mod (mod diskontinualne struje):

-mali broj navoja
-mali duty
-dovoljno prostora za motanje i lakse motanje
-jezgro se potpuno prazni pre isteka perioda
-struja tranzistora pocinje od nule
-veci ripple na izlazu
-manje recovery struje izlazne diode
-veoma opterecen tranzistor udarnim strujama
-veoma opterecena dioda udarnim strujama
-veoma optereceni izlazni i bulk elko udarnim strujama

CCM mod (mod kontinualne struje):

-veliki broj navoja
-veliki duty
-"tesan" prostor za motanje
-struja tranzistora nikada ne pocinje od nule
-u jezgru uvek ima magnetne energije
-potreban veci procep zbog snaznijeg DC bias
-mali ripple na izlazu
-velike recoverry struje izlazne diode, sto se reflektuje velikom ali kratkotrajnom udarnom strujom tranzistora
-manje ukupne udarne struje kroz diodu
-manje ukupne udarne struje kroz tranzistor
-nize opterecenje izlaznog i bulk elko

---------------------------------------------------------------

DCM vs CCM pitanje je sad?

I jedan i drugi nacin rada mogu imati konacno isti KKD.

DCM mod je zahtevniji za sposobnijim komponentama, takodje ima brzi odziv, i kod naglog smanjenja potrosnje nema zaostalu kolicinu energije u trafou koja moze naneti stetu...
Cesce se bira za manje snage i malene transformatore, gde je izolacija pretezni "konzumator" prostora za motanje, gde nije problem "zrtvovati" snaznije elemente po cenu lakseg izvodjenja trafoa, a gde je opet los ripple pokriven "zrtvovanjem" mnogo vecih kondenzatora na izlazu.
Srece se cesce kao AUX power suply, do 50-tak W, posle cega vec postaje problematican izbor tranzistora, ali napretkom modernih tranzistora snage ta granica vise nije na toj snazi.

CCM mod je "meksi" sa zahtevnoscu prema sposobnosti komponenti, pa se jos uvek moze pronaci tranzistor za vece snage, ali je zato transformator veci problem, pa je izbor tog nacina rada cesci kod vecih snaga i vecih transformatora, gde ima prostora za smestaj veceg broja navoja. Kod naglog smanjenja opterecenja, zaostalo "punjenje" jezgra se mora isprazniti negde, ili u snubber na primaru ili u sekundar, pa se zato u takvim uslovima na oba mesta javlja znacajan naponski premasaj. CCM ima sporiji odziv i teze ga je kontrolisati kod naglog rasterecenja.
--------------------------------------------------------------------------------------

Flyback je toliko masovno u primeni, da njegov razvoj ni jednog trenutka nije prestao od nastanka do danasnjeg dana.

Stalno se pojavljuju novi superinteligentni cipovi za njega, odavno je razvijen kvazirezonantni sa ZVS osobinom, takodje se u poslednjih nekoliko godina pojavio i takav da sa jednim tranzistorom i par namotaja vise, istovremeno bude flyback i PFC, takodje je postoji i dvoprekidacki flyback, koji deli izvesne osobine sa forwardom (vraca "visak" u napajanje) i ima postregulatore.

Uradjeno je bezbroj variacija na temu flyback, i jos ce ih biti.

Toliko od mene...

I evo neke literature sa interesantnim stvarima o temi:

http://www.google.com/url?sa=t...Qg&bvm=bv.1355534169,d.bGE

http://www.google.com/url?sa=t...pg&bvm=bv.1355534169,d.bGE

http://www.st.com/internet/com...PPLICATION_NOTE/CD00003925.pdf

http://www.google.com/url?sa=t...v.1355534169,d.Yms&cad=rja



Pozdrav!

[ macolakg @ 27.12.2012. 10:31 ] @
U narednom postu cemo razazraditi moguce metode izvodjenja zastite od preopterecenja i kratkog spoja kod flyback, a i kod ostalih pretvaraca.

Bice to prvom prilikom kada nadjem dovoljno vremena...

Pozdrav!
[ 44250 @ 27.12.2012. 11:42 ] @
Dragoljub je živa legenda!
[ HeYoo @ 27.12.2012. 13:27 ] @
Svaka cast Macola. Jako lepo objasnjeno.

Ovakve tvoje postove bi trebalo skupiti na jedno mesto kao neki mali udzbenik koji bi koristio svakom ko je zainteresovan za elektroniku. Retkost je na nasem jeziku procitati bilo sta "strucnije", a da je direktna objasnjenja bez nepotrebnog uvijanja i potrebe da se izgleda prepametno.
[ taurus22 @ 27.12.2012. 14:01 ] @
Uze mi rec iz usta, HeYoo.
Citam malopre ovo predavanje od gospodina Macole i razmisljam kako bi lepo bilo kad bi se izdvojili svi njegovi komentari i sastavio prirucnik za izradu SMPS.
Jos da se dodaju neke slike i seme, kao ilustracija. I obavezno tablice i proracuni za ferite od Emisara. I on je dosta stvari razjasnio.
I na kraju slike gotovih projekata od Miodraga i Ace.
JOs nam samo ostaje da smislimo dobar naslov :)
[ taurus22 @ 27.12.2012. 14:32 ] @
Da li neko moze da mi pomogne oko jednog napajanja iz miksete? Drugaru je crklo elektronsko napajanje i pokusavam vec par dana ga opravim, ali neide.
Zamenio sam sve zivo na njemu osim jezgra i dalje ne radi.
Kvar je sledeci: Posto ono treba da daje 5V, zatim +/-15V za operaciona kola i 60V za fantom microfon. Naponi od 15v konstantno pulsiraju.
umesto 15V daje u rasponu od 23-33v, a umesto -15v daje od -12 do -23V.
Napon od 5v je proradio kad sam zamenio stabilizator. ali ostali naponi nece da rade. Napon od 60v nije ni bitan. Ne koriste se puno ti mikrofoni.
A promenio sam sledece: TOP245Y kolo, Kondenzator od 150uF/400V , umesto kondenzatora na izlazu koji su se naduli, stavljeni novi,
optokapler 4N35 zamenjen, neki sitni kond. takodje, IC kolo KIA431 zamenjeno, TIP31C TIP32C izgoreli ,zamenjeni sa jacim BD243,244.
Ovo napajanje ne poseduje nikakve zavojnice na izlazu vec iskljucivo posle dioda kondenzatore.
Okacicu i par slika.
Unapred hvala.
[ aleksandara 93 @ 27.12.2012. 16:12 ] @
Nema veze sa napajanjima za pojacalo ali ima sa smps...

Danas radili neku maketu i imali smo 3 pistolj lemilice od kojih je jedna bila sa smps a druge dve klasican trafo.

Morao sam da probam kako radi

Sve su bile 100W tako da razlike u lemljenju nije bilo, samo u tezini.

Terorisao sam je koliko sam mogao tj. skoro da je nisam ni iskljucivao i izdrzljiva je to sprava.

Radila sve dok zastita nije iskljucila jer se naravno zagrejala sacekao par minuta i nastavio, da je koriscena kako treba to se verovatno ne bi desilo.

Ove druge lemilice se nisu iskljucile moguce zato sto imaju klasican trafo ili mozda i nemaju termicku zastitu, ali i kolege su manje uradili...

Tako da mozda je trafo izdrzljiviji ali smps ne zaostaje mnogo.

Pozdrav!

[ aca.jevtic94 @ 27.12.2012. 16:34 ] @
Ko zeli perfektnu stabilizaciju evo seme sa optokaplerom.
Za jedan volt na izlazu namotajte jedan navojak.(npr. 12V ima 12 navojaka).




















[ ogylab @ 27.12.2012. 16:41 ] @
Citat:
taurus22:
Da li neko moze da mi pomogne oko jednog napajanja iz miksete? Drugaru je crklo elektronsko napajanje i pokusavam vec par dana ga opravim, ali neide.
Zamenio sam sve zivo na njemu osim jezgra i dalje ne radi.
Kvar je sledeci: Posto ono treba da daje 5V, zatim +/-15V za operaciona kola i 60V za fantom microfon. Naponi od 15v konstantno pulsiraju.
umesto 15V daje u rasponu od 23-33v, a umesto -15v daje od -12 do -23V.
Napon od 5v je proradio kad sam zamenio stabilizator. ali ostali naponi nece da rade. Napon od 60v nije ni bitan. Ne koriste se puno ti mikrofoni.
A promenio sam sledece: TOP245Y kolo, Kondenzator od 150uF/400V , umesto kondenzatora na izlazu koji su se naduli, stavljeni novi,
optokapler 4N35 zamenjen, neki sitni kond. takodje, IC kolo KIA431 zamenjeno, TIP31C TIP32C izgoreli ,zamenjeni sa jacim BD243,244.
Ovo napajanje ne poseduje nikakve zavojnice na izlazu vec iskljucivo posle dioda kondenzatore.
Okacicu i par slika.
Unapred hvala.


Jesu li ok otpornici R5, R10, R11 i R12. Pozdrav!
[ taurus22 @ 27.12.2012. 16:47 ] @
R5-10K, R10,11,12-680K svi u redu.
[ taurus22 @ 27.12.2012. 16:49 ] @
Inace napajanje je iz Behninger 24kanalne muzicke miksete. Model napajanja UB-SPSU2. Ima nekih 30-40w potrosnju.
[ ogylab @ 27.12.2012. 16:50 ] @
Behringer Xenyx.
[ aca.jevtic94 @ 27.12.2012. 16:57 ] @
Problem je u povratnoj sprezi,proveri sve oko tl431.Prelemi sve oko njega.
[ taurus22 @ 27.12.2012. 17:02 ] @
Opa, manual data. Hvala Ogylab. Sad cu se bacim na opravku.
Provericu sve oko TL431, a bio sam ubedjen da je to ili TOP245 crklo ali nije.
I dalje pulsiraju naponi non stop.
[ macolakg @ 27.12.2012. 20:08 ] @
@taurus22

Zemljace, zameni C13 bez razmisljanja (za svaki slucaj).

Potom pristupi sledecim radnjama:

Pre svega UPOZORENJE: Sve komponente na primarnoj strani su povezane sa mreznim naponom! Preduzeti sve potrebne mere opreza!

-izmedju 4. i 5. noge 4N35 ces povezati trimer potenciometar od 470K kome je na red vezan 10K.
Okretanjem trimera ka smanjenju otpora, napon na izlazima se mora smanjivati do veoma niske vrednosti.
Tim ces proveriti ispravnost TOP245, C13, D7 i njenog sekundara. Ukoliko ne reaguje, moguce je da ti "cure" C10 ili C26, prekinuta D7, prekinut sekundar koji je vezan na nju.

-ako je predhodna simulacija poslusna i utice na velicinu izlaznog napona u sirim granicama, onda ces uraditi sledece:
skinuces trimer sa tog mesta, i kratkospojices C32. To mora napon UR smanjiti na velicinu oko 4-6V.
Tim potezom si testirao 4N35, delimicno KA431 (TL431), i otpornik R24.

-skines spoj sa C32 paralelno sa R15 stavis jos jedan otpornik od 56k, napon UR treba da bude oko 9,5V, tim si konacno proverio ceo lanac FB.

-Ako je sve to u redu, preostaju ti R15 ili R10,R11,R12, cija se vrednost povecala.

Pozz
[ macolakg @ 28.12.2012. 13:43 ] @
@taurus22

Sta uradi zemljace? Jesi li ga 'opravio?

Pozz
[ macolakg @ 28.12.2012. 16:04 ] @
Jos malo o flyback...

Postoje nekoliko tipicnih nacina gradje flyback-a:

- Samooscilujuci, koji je tipican bloking oscilator, blago modifikovan radi kontrole izlaznog napona.

Najjednostavniji je oblik flybacka koji moze imati samo jedan tranzistor u svojoj konstrukciji.
Pomocnim namotajem na primarnoj strani, vracena je ka bazi tranzistora jaka pozitivna povratna veza, koja daje uslov samooscilovanja.
Pomocni namotaj uzima deo snage impulsa primara za pobudu baze, pa stoga dovoljno struje nije problem, tako da je takav nacin povoljan za pobudu visokonaponskih tranzistora namenjenih za horizontalne otklonske stepene, ciji je indeks strujnog pojacanja veoma mali (tipicno oko 5), i kome je potrebna veca bazna struja.
Bez obzira na malo strujno pojacanje, takvi tranzistori se rado biraju za jednostavni flyback, jer imaju impozantan probojni napon Uce-v (reda 1500V), takodje veliki inverzni probojni napon deonice baza-emiter (>-12V), mogu podneti velike struje baze, takodje i povelike kolektorske struje.
Takav tranzistor, ciji je inicijalni konstruktor firma Philips (BU108), a koja je tada primenila novu metodu drive baze koja koristi negativan napon na bazi radi brzog uklanjanja slobodnih nosilaca iz regiona baza emiter, ucinila je ovakvu ovakvu gradju tranzistora, i takav drive revolucionarnim.
I do dana danasnjeg, tako konstruisani BJT, sa takvom pobudom je ostao nezamenljiv za visokonaponske aplikacije.

Rad takvog flyback izgleda ovako:

Nekakvim otpornikom dovoljno velikog otpora se inicira mala struja baze, tek dovoljna da malo otvori tranzistor, tranzistor provede, uspostavljajuci neku malu struju primarnog namotaja.
Na namotaju za povratnu vezu se indukuje dodatna bazna struja, koja izazove jos bolje otvaranje tranzistora, zbog cega jos poraste struja baze, i ceo se proces za delic mikrosekunde "zakljuca" u stabilno stanje, gde je tranzistor maksimalno otvoren, primar prakticno napojen punim naponom napajanja, i u primaru struja pocinje da narasta po uobicajenom zakonu promene I=U/L*dT. Pojava je kumulativna, i veoma brzo uspostavlja stabilno stanje provodjenja tranzistora.

Ovo stanje je impuls flyback-a.

Sve vreme dok narasta magnetno polje u jezgru, postoji snazna struja baze tranzistora koja ga "drzi" u stanju Uce-sat.
Magnetno polje u jezgru ne moze narasati beskonacno, i posle izvesnog vremena, u trenutku kada jezgro "dodirne" zasicenje, svi namotaji istovremeno izgube dotada postojecu KEMS, pa i namotaj koji je napajao bazu tranzistora. Smanjenjem struje baze, pocinje opadati i kolektorska struja, sa njom i magnetno polje jezgra.
KEMS se ponovo pojavljuje (zbog izlaska jezgra iz zasicenja) sa trenutno promenjenim polaritetom u suprotan od prethodnog, gde sada struja baze ima suproitan polaritet, "isisavajuci" snazno slobodne nosioce iz regiona baza-emiter, cime tranzistor stice mogucnost "izdrzavanja" veoma visokog napona izmedju kolektora i emitora (typ. 1,5KV).
Ta pojava "isisavanja" nosilaca traje veoma kratko, i u stvarnosti je slicna pojavi recoverry struje diodne deonice baza-emiter, cemu je pridruzena i recoverry struja diodne deonice kolektor-baza, takodje i struja punjenja "milerovog" kapaciteta kolektor -baza.
Pojava zatvaranja tranzistora je kumulativna, traje nekoliko delova mikrosekunde, i tranzistor cvrsto biva "zakljucan" u zakocenom stanju.

To je pauza flyback.

Energija jezgra se prazni u sekundare, i kada je nestane iz jezgra,nestace i negativni napon baze, pa igra moze poceti ponovo od pocetka.

Manipulacijom negativnim naponom baze (pomocu raznih kombinacija zener dioda otpornika, tranzistora, optokaplera), mozemo uticati na trenutak uspostavljanja novog impulsa, i time stabilisati izlazni napon (cija se vrednost u srazmeri sa prenosnim odnosima namotaja, inace preslikava i na namotaj za drive baze).

Ovakvi pretvaraci imaju nekoliko stvarno fascinantnih osobina:

Zbog toga sto rade uvek sa "dodirivanjem" tacke zasicenja jezgra, najtolerantniji su prema losoj konstrukciji transformatora, a i ostatka sklopa.

Naime, takav flyback ce se uvek automatski prilagoditi velicini induktiviteta primara i velicini procepa jezgra, menjajuci trajanje provodnog stanja.
Induktivitet primara i procep jezgra se dobijaju veoma slozenim proracunima, sa znatnim iterativnim naknadnim korekcijama, i obicno su prava "kost u grlu".
No, samooscilujuci flyback, koji komutira pomocu zasicenja jezgra, ostavlja prostor za veoma neiskusne konstruktore, koji mogu potpuno empirijski doci do podataka transformatora, i u vecini slucajeva ce odmah uspesno raditi.
Tako prilagodljiv spoj, postao je veoma omiljen kod amaterskih konstrukcija, gde ne postoje neki posebno strogi zatevi o KKD, EMI, i gabaritima.
Primera radi, moze vam puci jezgro transformatora (usled nekog, nebitno kog, razloga), gde ce procep znatno porasti, a induktivitet primara bitno opasti, sto bi bilo "smrtonosno" za vecinu pretvaraca, ali ovakav flyback ce samo podici radnu frekvenciju (skratiti period provodjenja), i tim se trenutno prilagoditi novom stanju transformatora. Izgubice deo KKD, vise se zagrevati, ali ce i dalje raditi...
U kombinaciji sa "mocnim" tranzistorom za horizontalne otklonske stepene (cije su granicne osobine impoznatne), i takvom prilagodljivoscu, ovakva konstrukcija flyback predstavlja jednu od najrobustnijih jednostavnih konstrukcija pretvaraca.
Slicne osobine samoprilagodjavanja ima i kod teskih preopterecenja, sto cesto ostavlja dovoljno vremena za topljivi osigurac na izlazu (to vec zavisi od konkretne konstrukcije).

Predstavnik je "voltage mode" flyback.
Stabilnost napona mu je pristojna, takodje i KKD.
Veoma losa "light-load" regulacija.

"Smtonosne" pojave za takav pretvarac su: prekid ili proboj izlazne diode, gubljenje kapaciteta izlaznog elko, ne sme raditi u praznom hodu (mora imati "bleeder" otpornik, tj. izvesno opterecenje da nikad ne bi bio u praznom hodu), bilo koji kvar na primarnoj strani, i dugotrajan kratki spoj (gde obicno otkaze izlazna dioda, pa se svede na prvi slucaj)...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Samooscilujuci flyback sa "current mode" regulacijom
Nema se mnogo toga dodatno reci u odnosu na prethodni, osim sto ima znatno bolji odziv i regulaciju, manje gubitke u jezgru i tranzistoru, jer se merenjem struje primara provodni period prekida pre zasicenja transformatora.
Otporniji je na preopterecenje od prethodnog, i takodje je "samoprilagodljiv".
Predstavlja znatno poboljsanje prethodne gradje.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Flyback kod koga je oscilovanje prinudno odredjeno spoljnim kontrolnim kolom

Ima ih mnogo vrsta: diskretnih, sa kontrolnim IC, sa oba moda rada (votage, current), kvazirezonantnih, itd.. itd...

Toliko razlicitih vrsta ima, i do te mere su unapredjivani, da bi mi bilo potrebno nedeljama da pisem, a da pri tom ne obuhvatim ni polovinu konstukcija (mozda i manje).

Oni su najunapredjeniji oblik fluback-a, pogotovo kada imaju kontrolni IC.

Vec je stari TDA4601 (veoma proveren) bio kvazirezonantni IC (samo se taj naziv nije u to vreme cesto pominjao, vec je omasovljen sa "najezdom" rezonantnoh pretvaraca), sa fantasticnom zastitom od kratkog spoja, odlicnom "light-load" regulacijom , current-mode bez upotrebe shunt otpornika koji je odnosio deo snage i kvario drive. Simulacijom kolektorske sruje je u tom IC napravljen current-mode. Cena mu je reda 300din, a za taj novac pruza impozantne karakteristike. Njegov naslednik za kontrolu mosfeta je bioo TDA4605, podjednako dobar IC, ali manje robustan (zbog upotrebe "neznijeg" mosfeta).

Paralelno njemu je koriscena superjevtina serija UC384x (reda 50 dinara), sa losijim osobinama, ali takodje izuzetno pouzdan IC.

Razliku u ceni u potpunosti opravdava i razliku u kvalitetu rada flyback (TDA4601 vs UC384x).

Posle ova dva tipicna predstavnika flyback IC, pojavilo se mnogo novih vrsta, cak i sa MCU jezgrom unutar IC (poput ICE 1QS01), no ovi stari se i dan danas rado upotrebljavaju.

Veoma niska cena kontrolnih IC je skoro u potpunosti potisnula izradu samooscilujucih, tako da su se oni odrzali u relativno malom broju ekstremno jevtinih, visokoserijskih, i niskozahtevnih aplikacija (kineski punjaci mobilnih telefona i sl..)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ne treba bezati od kontrolnih IC. Uprkos zahtevnijem racunanju transformatora, pruzaju najbolje sto se moze izvuci iz fluback-a.

Kao favorite za home-made flyback, preporucujem za bipolarni sw. tranzistor TDA4601A, a za mosfet L6565A.
Kao apsolutnog favorita po robustnosti stavljam TDA4601, jer koristi mocni BJT poput BU508 ili sl..

Oba su veoma napredni IC sa veoma pristojnom cenom, namenjeni bas za flyback (UC384x su multinamenski, poput MC34063).

http://www.proelectronic.rs/IC-TDA4601D-TDA4601D-7355.htm
http://www.proelectronic.rs/IC-L6565-8pina-L6565-DIP8-4601.htm


Toliko o tome, i evo "iskopao" sam nesto izvrsne literature:

http://www.google.com/url?sa=t...v.1355534169,d.Yms&cad=rja

http://www.google.com/url?sa=t...bQ&bvm=bv.1355534169,d.Yms

http://www.google.com/url?sa=t...IQ&bvm=bv.1355534169,d.Yms

http://www.google.com/url?sa=t...mg&bvm=bv.1355534169,d.Yms

http://www.google.com/url?sa=t...3g&bvm=bv.1355534169,d.Yms

http://www.google.com/url?sa=t...wQ&bvm=bv.1355534169,d.Yms

Ovim zavrsavam pisanje o flyback.
I pored obecanja za komentar o "hickup" zastitama kod flyback, necu o tome pisati, jer mi vreme ne dozvoljava, no sve o tome mozete naci u vecini datasheets od kontrolnih IC, pa procitajte.

Pozdrav!



[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.12.2012. u 17:18 GMT+1]
[ macolakg @ 28.12.2012. 16:29 ] @
Citat:
HeYoo:
Svaka cast Macola. Jako lepo objasnjeno.

Ovakve tvoje postove bi trebalo skupiti na jedno mesto kao neki mali udzbenik koji bi koristio svakom ko je zainteresovan za elektroniku. Retkost je na nasem jeziku procitati bilo sta "strucnije", a da je direktna objasnjenja bez nepotrebnog uvijanja i potrebe da se izgleda prepametno.


U pripremi je knjiga "SMPS na lak nacin" koju nameravam objaviti.
No proci ce izvesno vreme do objave...

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 28.12.2012. 16:33 ] @
Vrlo lepo objasnjeno,odlicno ti je to za knjigu,racunaj nas pojedine forumase koji se bave tom tehnikom da cemo svi kupiti po jedan primerak.Valjda ce za forumase biti neki popust
[ aca.jevtic94 @ 28.12.2012. 16:34 ] @
Ajd i ja da postavim semu Flybacka current+voltage mode:
[ macolakg @ 28.12.2012. 16:43 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Vrlo lepo objasnjeno,odlicno ti je to za knjigu,racunaj nas pojedine forumase koji se bave tom tehnikom da cemo svi kupiti po jedan primerak.Valjda ce za forumase biti neki popust :D



U svakom slucaju dobra knjiga daleko manje kosta nego tri-cetiri tranzistora u kanti za otpatke, pa mislim da cena nece biti neki problem.

Kod ove izjave sam se orijentisao prema cenama izvrsnih knjiga Mr. Radojla Radetica, koji je jedan od prvih autora o pretvaracima, a na nasem jeziku, i cije knjige kostaju tipicnih (nisam siguran, ali je taj red velicine) oko 1000 din., a obzirom koliko je truda i znanja ulozeno u njih, mislim da je cena veoma mala.

Svakako da cu (poznavajuci sebe) poveliku kolicinu knjiga pokloniti mnogim forumasima sa kojima sam kontaktirao, takodje prijateljima i kolegama :-).

Samo zivota i zdravlja. Bice knjige...

Pozdrav!
[ macolakg @ 28.12.2012. 16:47 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Ajd i ja da postavim semu Flybacka current+voltage mode:


:-) Ne zaleci se, samo je current mode.

Pozz
[ aca.jevtic94 @ 28.12.2012. 16:51 ] @
Pa kada je voltage mode?Kad "gleda" napon feedbacka?
[ pedja089 @ 28.12.2012. 17:00 ] @
Ako sam dobro razumeo naponski je kada se tranzistorom upravlja naponom sa pomocnog kalema... Sto bih rekao, na prvi pogled, da u ovom slucaju ima tu ulogu pomocni kalem i kondezator 2n2 100V...
Mada strujni mod je odradjen sa KC507 otpornikom 0R22 i par komponenti...
Kako je receno gore u tekstu da naponski mora da dotakne granicu zasicenja, a posto ovaj ima strujno ogranicenje, nikad nece dotaci tu granicu ako su komponente dobro dimenzionisane. Pa je to ipak samo strujni mod.
A ovaj 2n2 100V ima ulogu samo da ubrza stvari, ako sam ja dobro razumeo.

EDIT:
Povratna sprega sa opto ne menja nacin rada. Bez obzira da li je strujni ili naponski, oba mogu imati povratnu spregu preko opto sa sekundara...
Neko najjednostavnije objasnjenje povratne sprege:
-Kada je napon na izlazu manji od Vzd+Vled kolo radi kao da nema povratnu spregu sa izlaza.
-Kada napon na izlazu predje taj napon, led zasvetli, tranzistor u opto provodi, i spaja bazu(ili gejt) na masu, i sprecava pocetak novog impulsa na primaru sve dok napon na izlazu ne padne toliko da se led u opto ugasi...
[ macolakg @ 28.12.2012. 17:05 ] @
@
Citat:
aca.jevtic94: Pa kada je voltage mode?Kad "gleda" napon feedbacka?


Obe vrste, "current mode" i "voltage mode", konacno "posmataju" velicinu izlaznog napona, porede je sa nekim referentom, i razliku (pojacanu u izvesnoj meri) upotrebljavaju za kontrolu snage unesene u primar.

Sustinska razlika je u tome sto "current-mode" SMPS sve povratne veze sliva u tacku koja se "bavi" odredjivanjem konacne struje primara (posredno i posledicno nastaje vreme trajanja tog impulsa) merenjem iste i upravljanjem presecnom tackom current komparatora, dok kod "voltage-mode" SMPS, struja primara je odredjena vremenom impulsa (unapred odredjenim), nicim se ne meri vec se bazira na zakonu I=U/L*dt, cesto je impuls konstantan a pauza promenljiva, no ima i onih kod kojih se utice i na vreme impulsa (takvi su na neki nacin blizi current mode, ali su i dalje voltage mode).

Kod voltage mode prevaraca, struja nije pod direktnom kontrolom, vec se polazi od pretpostavke o njenoj velicini na osnovu izracunatih parametara, i takodje od pretpostavke ispravnih komponenti.

Current mode su naprednija vrsta.

Odlikuju se brzim odzivom, boljim zastitama, startup je uvek pod kontrolom bez posebnih mera, prakticno uvek postoji upravljivi strujni limit, sve u svemu bolje prilagodljivi na razne uslove rada.

Pozz
[ macolakg @ 28.12.2012. 17:28 ] @
Citat:
pedja089:
Ako sam dobro razumeo naponski je kada se tranzistorom upravlja naponom sa pomocnog kalema... Sto bih rekao, na prvi pogled, da u ovom slucaju ima tu ulogu pomocni kalem i kondezator 2n2 100V...
Mada strujni mod je odradjen sa KC507 otpornikom 0R22 i par komponenti...
Kako je receno gore u tekstu da naponski mora da dotakne granicu zasicenja, a posto ovaj ima strujno ogranicenje, nikad nece dotaci tu granicu ako su komponente dobro dimenzionisane. Pa je to ipak samo strujni mod.
A ovaj 2n2 100V ima ulogu samo da ubrza stvari, ako sam ja dobro razumeo.

EDIT:
Povratna sprega sa opto ne menja nacin rada. Bez obzira da li je strujni ili naponski, oba mogu imati povratnu spregu preko opto sa sekundara...
Neko najjednostavnije objasnjenje povratne sprege:
-Kada je napon na izlazu manji od Vzd+Vled kolo radi kao da nema povratnu spregu sa izlaza.
-Kada napon na izlazu predje taj napon, led zasvetli, tranzistor u opto provodi, i spaja bazu(ili gejt) na masu, i sprecava pocetak novog impulsa na primaru sve dok napon na izlazu ne padne toliko da se led u opto ugasi...



Nije bas toliko jednostavno to sa optokaplerom, ali je nalik tome.
Lose napravljenom pretvaracu optokapler radi kao komparator :-), inace treba da radi u analognom rezimu, gde se struja (jacina svetla LED) proporcionalno menja u zavisnosti od velicine greske (odstupanje izlaznog stanja od referentne vrednosti).

Posto se merenje napona dogadja u vremenu kada impuls ne postoji, velicina je upotrebljena za kontrolu NAREDNOG impulsa.
Dakle, dolazi do "smicanja" u vremenu dogadjaja, pa kontrola mora biti najmanje PI tipa.

Feedback je veoma slozena oblast. Citava disciplina u elektronici.

Sveukupni cilj svih tih "marifetluka", PI, PID, se prostim recima receno svodi na pravilno smestanje delovanja u VREME kada je to potrebno.

Ti vremenski pomaci su neminovnost, jer nista se na ovom svetu ne moze trenutno odazvati na stimulaciju, pa je stoga kasnjenje neminovna pojava.
Smestanjem povratne informacije u trenutak kada je potrebno kontrolisati impuls (a sto se radi tacnim dodatnim kasnjenjem) je u stvari frekventna ( mozes citati vremenska) kompenzacija.

To bi bilo bas najjednostavnije objasnjenje feedback kompenzacije.
-----------------------------------------------------------------

Onaj 2n2/100V ima visestruku ulogu: DC razdvajanje, moze diktirati/ogranicavati vreme trajanja impulsa jer je vreme njegovog punjenja konacno, kod sklopova sa BJT pospesuje negativan napon na bazi, i svakako zbog prednjacenja struje u odnosu na napon ubrzava sklop (inace je kondenzator element sa visokopropusnom frekventnom karakteristikom).

SMPS u naponskom modu ne mora "dotaci" zasicenje, tj. vreme perida se moze odrediti na puno nacina, a shodno tome i konacna struja primara.

Oni najjednostavniji komutiraju sa zasicenjem.

Pozdrav!
[ 44250 @ 28.12.2012. 17:50 ] @
Citat:
macolakg:
Citat:
HeYoo:
Svaka cast Macola. Jako lepo objasnjeno.

Ovakve tvoje postove bi trebalo skupiti na jedno mesto kao neki mali udzbenik koji bi koristio svakom ko je zainteresovan za elektroniku. Retkost je na nasem jeziku procitati bilo sta "strucnije", a da je direktna objasnjenja bez nepotrebnog uvijanja i potrebe da se izgleda prepametno.


U pripremi je knjiga "SMPS na lak nacin" koju nameravam objaviti.
No proci ce izvesno vreme do objave...

Pozdrav!


Jedan sam od "čekalaca"!
[ taurus22 @ 28.12.2012. 17:53 ] @
Zemljace, nisam jos stigao da mu posvetim paznju. Ali bi trebalo da proradi sad kad imam manual data i detaljno objasnjenje.
Nego su mi trenutno prioritet neki torusi. Okacicu slike, ako stignem, da vide gospoda kojima su "drazi limovi" izgorele primare i temperaturne osigurace, na nekim torusima od 1KW iz snagasa.
A gospoda Kinezi se nisu potrudili da stavi nista na transformator. Sad gledam napajanje iz jedne druge miksete, ljudi nisu stavili cak ni osigurac. Strasno.
[ pedja089 @ 28.12.2012. 17:56 ] @
Za feedback sam znao da radi u analognom rezimu, samo nisam znao kako to lepo da objasnim... Pa sam pojednostavio na komparator...

Sto se tice regulatora to mi je jasno prakticno(pravio sam ih nekoliko PI za igrackice za eurobota, uspesno).
Mada sa matematiokom ratujem, zato sad opet slusam SAU na faxu :)

Ono sto mi odmah nije upalo u oci je da tu postoji I dejstvo. Sad je vise nego ocigledno.
Pa zbog toga treba proveravati stabilnost sistema, itd... I tu se vec sad polako gubim, kako napraviti model, odrediti parametre, proveriti stabilnost... Najveci crnjak je sto ja to ucim na fakultetu, a ne mogu primeniti...

@Macolakg
Zahvaljujem na komentarima.
Pozdrav, i zelim tebi i tvojima lepo da provedete praznike.

PS: I ja cekam knjugu.
[ ogylab @ 28.12.2012. 18:27 ] @
Iako imam sve knjige od gosp. Radojla, želio bih imati i knjigu od Macole, jer pored žestokog teoretskog znanja, čovjek ima ogromno praktično iskustvo što je idealna kombinacija. Pozdrav!
[ macolakg @ 28.12.2012. 23:42 ] @
Od srca zahvaljujem svima na komentarima.

Takodje zelim srecne praznike vama i vasim porodicama.
[ macolakg @ 29.12.2012. 00:02 ] @
Citat:
pedja089:
Za feedback sam znao da radi u analognom rezimu, samo nisam znao kako to lepo da objasnim... Pa sam pojednostavio na komparator...
-----------------------------------------------------------------------------------------
Ono sto mi odmah nije upalo u oci je da tu postoji I dejstvo. Sad je vise nego ocigledno.
Pa zbog toga treba proveravati stabilnost sistema, itd... I tu se vec sad polako gubim, kako napraviti model, odrediti parametre, proveriti stabilnost... Najveci crnjak je sto ja to ucim na fakultetu, a ne mogu primeniti...


Znam da si znao o tome, no malo dodatnog objasnjenja uvek moze koristiti i drugima.

---------------------------------------------------------------------------------

Rodjen sam sa izvesni darom da zapazam bas to sto u prvom trenutku ne upada u oci.

Upravo se, pisuci razne stvari, trudim da forumasima izmestim tezisnu tacku posmatranja stvari.

Sve postaje prilicno jednostavno kada se sklope razni uglovi posmatranja u jednu celinu, no izvesno vreme je neophodno da bi se stvari "skockale"...

Evo na primer jednog slikovitog objasnjenja gde se kriju elememti PID u "prostom" feedback sa TL431: (vidi pdf)

Veliki pozdrav!
[ pedja089 @ 29.12.2012. 04:06 ] @
Celo vece gledam semu, i nije mi jasno kako je R5 "P" dejstvo...
Ako moze samo kratak komentar oko toga. Hvala.
[ aca.jevtic94 @ 29.12.2012. 07:03 ] @
Takodje se pridruzujem cestitkama za predstojece praznike,i da u narednoj godini bude jos koji SMPS,a i ne samo SMPS vec bilo sta u elektronici
Pozdrav.
[ macolakg @ 29.12.2012. 14:24 ] @
Citat:
pedja089:
Celo vece gledam semu, i nije mi jasno kako je R5 "P" dejstvo...
Ako moze samo kratak komentar oko toga. Hvala.


Na zalost, morace malo duzi komentar...

Kontrolni pin TL431 je invertujuci ulaz internog op-amp.
Katoda je open kolektor izlaz istog op-amp, tj. mozemo je posmatrati kao obican izlaz op-amp.

Pojacanje otvorene petlje TL431 je reda 55dB, dakle veliko.

Takodje se mora uzeti u obzir da za relativno malu promenu napona na krajevim LED optokaplera mozemo promeniti struju iste u granicama koje ostvaruju od 0-100% promene nekog dejstva na SMPS IC.

To tek uvecava open-loop pojacanje nekoliko puta.

Treba uzeti u obzir da je ukupno pojacanje celog SMPS odredjeno sa vise faktora:

Ako nas SMPS ostvaruje punu snagu pri nominalnom naponu na izlazu sa duty=60% (ovo je primer, jer moze biti vise od toga ali i manje, zavisno od konstrukcije SMPS), mi mozemo uzeti promenu duty (iz primera) od 0-60% kao promenu
na izlazu SMPS od 0-100%
Dalje, pretpostavimo da nam je potrebna promena struje od 0-1mA na tranzistoru optokaplera za promenu duty od 0-60%, tj. izlaznu promenu od 0-100% celog SMPS.
Pretpostavimo da je CTR optokaplera 50%, iz toga proizilazi da ce nam biti potrebna promena od 0-2mA kroz LED.
Neka nam je na primer napon napajanja TL431 (nas izlazni napon) 12V.

R2 koji sentuje LED mora biti takve velicine da obezbedi neophodnih 1mA napajanja za TL431, a da pri tom ne afektuje LED ciji je tipican napon barijere oko 1,3V (zavisno od tipa optokaplera), iz sigurnosnih razloga cemo odabrati struju od 2mA kroz njega pri naponu barijere od 1,3V. Sledi: 1,3V/2mA=650ohm, posto vrednost nije standardna uzecemo 680ohm, kroz koji ce teci 1,3V/680R=1,9mA napajanja TL431 (sto jos uvek ne provocira struju LED).

Da bismo ogranicili struju LED na bezbednih 20mA, uradicemo sledece: 12V-1,3V(barijera LED)- Usat-tl431 (2V)=8,7V/20mA=435 ohm, uzecemo standardni 470 ohm za vrednost R1, i to ce nam garantovati <20mA kroz LED.

E sada sledi: Za malopre pronadjenu promenu od 0-2mA kroz LED, koja ce izazvati promenu duty od 0-60%, sto ce izazvati promenu od 0-12V na izlazu SMPS pri punom opterecenju (0-100% promene izlaza), trebace nam promena napona od 470R*2mA= 0,94V na R1 (posto napon barijere LED mozemo smatrati skoro konstantnim za tako malu promenu).
Open loop TL431 je 55dB=10^(55/20)=562 puta. 0,94V/562=1,67mV, tj. bice nam potrebno svega 1,67mV promene na kontrolnom pinu TL431 da bi izazvalo promenu na izlazu SMPS od 0-12V. Sa aspekta kontrolnog pina TL431 sada imamo open loop pojacanje od 7186 puta ili 20 log7186= 77dB, sto se ocigledno veoma bitno razlikuje od samog open loop "golog" TL431 (zanimljivo zar ne?).
Nije tu kraj price. Da bi imali stabilisanih 12V na izlazu SMPS, moracemo formirati razdelnik sa R3 i R4. Posto je interni reff od TL431 2,5V, bice nam potreban odnos izmedju R3 i R4 od 12V/2,5V=4,8puta, sto cini atenuaciju naseg pojacanja od 7186/4,8=1497puta.

Konacno, open loop pojacanje naseg novonastalog op-amp, koji se sastoji od celog lanca: TL431, optokaplera, SMPS-a do njegovog izlaza je = 1497 puta, i to ce nam biti konacno moguca granica u kojoj ce integrator (koji cemo tek staviti) moci da iskompenzuje spore promene izlaza. Konacna moguca ostvariva stabilnost izlaznog napona, sa aspekta sporih promena ce biti max. 12V/1497=8mV, sto je teze dohvativa granica ali je moguca (realno ce biti oko 10-tak mV za spore promene opterecenja, pod uslovom da je sve ostalo odlicno "ukomponovano")

Invertujuci ulaz novonastalog op-amp je gornja tacka R3, a izlaz mu je izlaz samog SMPS.

1497 puta je veoma veliko pojacanje.
Kod tolikog pojacanja ce novonastali op-amp raditi kao komparator (sto ne zelimo, a sto bi za sigurno izazvalo oscilacije na razlicitoj ucestanosti od ucestanosti SMPS ).

Stavicemo C1 u lanac povratne veze TL431.
Elemente novonastalog integratora ce formirati interni op-amp od TL431, C1 i paralelna veza R3 i R4 kao donor struje punjenja/praznjenja za C1 (jer izlaz SMPS mozemo smatrati dinamickim kratkim spojem).

Posto mozemo odnos R3 i R4, od potrebnih 4,8 puta za 12V izlaza, odabrati razlicitim setovima R3 i R4, njihovim odabirom mozemo "namestiti" velicinu C1 za zeljenu konstantu integratora (vrednost struje kroz njihovu paralelnu vezu ce odrediti struju kroz C1).
Imamo sada integrator, cija je teznja da teoretski potpuno izravna promenu na izlazu, a prakticno ce moci do onih 1/1497.

Potrebno nam je da "namestimo P pojacanje (sa aspekta PROMENA na izlazu, dakle AC pojacanje celog lanca).

Umetanjem R5 u lanac povratne veze TL431, imacemo redukovano njegovo AC pojacanje na vrednost R5/(paralelna veza R3 i R4)* 2,66 (open loop TL431 od 562 je uvecan na konacnih 1497, 1497/562=2,66).

Serijski sa R5 je frekventno zavisna impendansa C1, i to ce formirati frekventno zavisnu krivu ciji ce pocetak (DC) imati pojacanje 1497, a ostatak i sam oblik krive zavisiti od R5, C1, paralelne veze R3 i R4, i open loop pojacanja TL431.

Impendansu samog C1 cemo kotrolisatii tako sto cemo mu vrednost definisati "namesanjem" R3 i R4, gde mozemo u sirokim granicama menjati set R3 i R4 a da pri tom zadrzimo njihov medjusobni odnos od 4,8.

Dakle, R5 je P clan sa AC aspekta celog sklopa i njim se kontrolise uobicajena kontrola pojacanja koja sprecava samooscilovanje.

Ako dodamo i C2, imacemo dodatnu izmenu krive pojacanja kakvu donosi uobicajen diferencijator.

Kompletan proracun je bas slozen, i premali je prostor na forumu za takvu stvar, pa je bolje posluziti se literaturom koju smo vise nas postavili u prethodnim postovima.

Meni je obicno brze da empirijski dodjem do potrebnih vrednosti C1 i R5 nego racunom :-). Racunom dodjem samo do reda velicine. Veoma je tesko predvideti sva kasnjenja u SMPS bez merenja, a merenje zahteva open loop SMPS, sto ga uz najmanju gresku veoma lako adresira ka kanti za otpatke...

To bi bilo to.

Veliki pozdrav!

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 29.12.2012. u 15:42 GMT+1]
[ macolakg @ 29.12.2012. 15:39 ] @
@pedja089

Najednostavniji oblici PI i PID se mogu izvesti ovako, sa jednim op-amp (vidi pdf)

U svim tim jednostavnim oblicima se dodaje i jedan kondenzator male vrednosti (reda nekoliko desetina do stotina pF) direktno izmedju out i invertujuceg pina op-amp, a radi HF stabilnosti, i izostavljen je u prethodnoj i ovim shemama.

Veliki pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 29.12.2012. 16:47 ] @
Evo i proba sa trafoom iz Ei TV mreznog modula B10:
Morao sam ZY12 da zamenim sa ZY5V1 da bi naponi ostali kao na originalnom modulom.Ako ostane ZY12 naponi ce biti i vise od duplo veci.Zener dioda odredjuje izlazni napon.










[ aca.jevtic94 @ 29.12.2012. 19:27 ] @
U ovom smps-u mozete koristiti BUT76A tranzistor,koji je svega 60Din.
[ pedja089 @ 29.12.2012. 23:39 ] @
@macolakg zahvaljujem na odgovoru. Sve sto mi je trebalo je da P dejstvo ima ulogu samo u ac rezimu.
To mi je u jednom trenutku palo na pamet, ali nisam bio siguran, pa sam samo zato pitao...

@aca.jevtic94 svaka cast. Stvarno se divim tvojoj volji i upornosti.
[ macolakg @ 30.12.2012. 00:55 ] @
@pedja089

Ok.

Mada mislim da ce mnogima koristiti ono oko ukupnog pojacanja sklopa, jer to nisu na prvi pogled vidljive stvari.

Uvek cu kroz odgovor nekom "razgaziti" jos po nesto o samoj temi, zato sto to mnogi citaju.

Pozdrav!
[ Sleepwalkerbg @ 30.12.2012. 03:50 ] @
@MacolaKG

Kolega , imam jedno pitanjce..

Naime - na osnovu vaseg ranijeg izlaganja o flyback trafo-u, jasno je i vrapcima na grani da proracun doticnog moze predstaviti kamen "spoticanja" i veliki problem pocetnicima a i onima sa nesto iskustva...

Ja se pitam sta mislite o jednoj mojoj ideji koja je vrlo jednostavna a mogla bi mozda mnogo da pomogne pocetnicima, a evo o cemu se radi:

Bitan deo price u radu flyback konvertera jeste momenat kada se struja kroz primar poveca toliko da se blizi tacki "zasicenja" jezgra - a ako se ta tacka premasi, zna se - struja kolektora/draina prekidackog elementa zavisi iskljucivo od termogene otpornosti primara, otpornosti prekidackog elementa u ON stanju i napona napajanja a tad se cuje i ono BUM (barem kada je rec o slozenijem flybacku a ne samooscilujucem kineskom cudu hehe).
E sad , ako smo namotali flyback trafo i nismo sigurni gde je ta tacka tj. koja je najniza vrednost struje kroz namotaj koja bi dovela do "zasicenja" jezgra - narocito ako radimo sa jezgrima koje ne poznajemo i kojima smo sami pravili procep te ih na bilo koji drugi nacin modifikovali , ceka nas mali milion proracuna i eksperimenata dok ne dodjemo do bezbedne vrednosti duty cycle-a i frekvencije rada da ne bismo ulazili u "opasnu" zonu...

Posto sam napustio ETF iz jednog krajnje jednostavnog razloga-mrzim preterano "matematisanje" :) , dosta uredjaja sam konstruisao "empirijski" - u prevodu sa dosta znoja i dima tako da je i ovo jedno od resenja koje bi kolege pocetnike, a i one iskusnije postedelo preteranog maltretiranja sa induktivitetom , jezgrima, formulama...

Inspirisan vasim izlaganjem o flybacku dosao sam na ideju da "zaobidjem" matematisanje oko jezgra vrlo jednostavno -zasto ne bismo pustili nas mali trafo da nam sam kaze nesto o sebi!!!

Prvi korak je da se napravi univerzalni samooscilujuci flyback ali bez trafoa, tacnije sa mogucnoscu brze izmene trafoa..
U prevodu , napravili smo cist bloking oscilator bez regulacije , koji radi po principu koji je vec opisan.
Na gotovu spravu zatim prikljucimo trafo koji smo namotali a jos ne znamo nista o njemu...
Zatim -u emiter pomenutog visokonaponskog tranzistora se umetne otpornik jako male otpornosti koji ne remeti rad naseg blocking oscilatora i na njemu se osciloskopom posmatra pad napona koji pravi struja koja prolazi kroz primar i prekidacki element..
Vrsna vrednost ove struje odgovara vrednosti struje kroz kalem kada jezgro "pipne" zasicenje!! Na taj nacin smo dobili jednostavan uredjaj za ispitivanje flyback trafo-a koji nam lako moze reci do koje vrednosti struje smemo da "teramo" primar te lako mozemo izracunati pomocu Ohmovog zakona vrednost otpornika u emiteru za current sense u radnoj varijanti pretvaraca, a taj otpornik nam lako moze ograniciti struju i/ili duty cycle tacno pred ulazak jezgra u "opasnu zonu".....
Evo na sta sam mislio:

http://imageshack.us/photo/my-images/51/zasicenje.jpg/

(Skicirao sam na brzaka da biste videli o cemu se radi)

Pozz kolegama
[ macolakg @ 30.12.2012. 04:40 ] @
@Sleepwalkerbg

He he, mislio sam da sam samo ja "vampir".

Posto si ocigledno jos uvek budan iskomentarisacu ovo sto si napisao.

Da. To je potpuno ispravna metoda merenja nivoa zasicenja trafoa.

Tvoja ideja je dokaz da ljudi, bez obzira na udaljenost dolaze na slicne ideje, jer sam problem isprovocira niz resenja :-).

Kupio sam 87' rusku spravicu za merenje nivoa zasicenja nekog DC biasovanog jezgra, i upravo je na tom principu radila.

Svaka cast za koriscenje organa za razmisljanje!

Ja to merim na drugaciji nacin, ali pokusacu da nadjem malog "rusa" koji je zatrpan u gomili nekih starih stvari, da mu skinem shemu i postavim je ovde.

Koristili su neki KT tranzistor, ali mislim da nece biti frka da mu nadjemo zamenu.

I molim bez persiranja...

Veliki pozdrav!




[ aca.jevtic94 @ 30.12.2012. 13:49 ] @
Danas sam napravio jos jedan flyback sa jos boljom stabilizacijom,a celokupno je bolji od ovih dosad sema.
Sema je malko komplikovanija,ali mnogo vise daje :)
Semu i slike cu postaviti dovece.
[ aca.jevtic94 @ 30.12.2012. 18:15 ] @
Evo ja sad dodjoh iz radionice i donosim slike i semu.
Vrednosti delova nisu kriticne i mogu ici za jednu vrednost gore ili dole (npr. otpornik 2k7 moze biti od 2k2 do 3k3,i td.)
Ovo sa slika nije bas po semi posto je to radjeno po uzoru na mrezu iz tv-a,pa sam ja kasnije doradjivao,sutra cu staviti slike od ove seme,a konacna sema izgleda ovako:


















































[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 31.12.2012. u 12:59 GMT+1]
[ aca.jevtic94 @ 30.12.2012. 18:28 ] @
Evo jos koja slikica:










[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 31.12.2012. u 12:57 GMT+1]
[ ackopk @ 30.12.2012. 19:52 ] @
Svaka cast na trudu ali zar je toliko tesko da uradis plocicu za uredjaj??? Ili bar stavi na raster. Jes da je samo za probu ali plocica mnogo olaksava rad a nije nista skupo ni komplikovano
[ aca.jevtic94 @ 30.12.2012. 19:56 ] @
Pa ja dok narucim plocicu od 50 dinara postarina me izadje 200.A i navikao sam ovako.
[ ackopk @ 30.12.2012. 20:01 ] @
Kupis jednu-dve vece pertinax plocice kad kupujes jos nesto I onda uvek imas zalihu kad zatreba


http://www.proelectronic.rs/PE...CA-20X30cm-PERT-20X30-5676.htm
[ aca.jevtic94 @ 30.12.2012. 20:07 ] @
Ma to mogu kad uradim komplet uredjaj,a za stavljanje i skidanje elemenata svaki cas,mnogo mi je lakse a i brze ovo.
[ aleksandara 93 @ 30.12.2012. 20:13 ] @
@ackopk

Imas i jeftinije posto si iz Prokuplja

Za drugog imenjaka ne znam, daleko je...

Pozdrav!
[ macolakg @ 30.12.2012. 23:16 ] @
Citat:
aca.jevtic94:





Da nisi ovde mozda zaboravio neku zenericu?

Koji element (grupa elemenata) odredjuje napon na izlazu?

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Aco, par drugarskih saveta:

Nema potrebe da "bombardujes" silnim fotografijama. Dovoljno je staviti konacnu shemu (koja uspesno radi) i eventualno koji oscilogram uz nju.

Lepo je kada nesto proradi (i tu srecu koju tada osetis niko ne moze osetiti u toj meri kao sam eksperimentator), ali mislim da je na forumu daleko vaznije postaviti specifikaciju performansi sklopa koji je uspesan.

Specifikaciju koja bi na primer ovako izgledala:

Stabilnost napona xx% za devijaciju ulaznog napona od xxx-xxxVAC pri xxA opterecenja.

Stabilnost napona xx% za raspon izlazne struje od xxA-xxA.

KKD je veoma tesko tacno izmeriti, pa nemoj ni pisati podatak, jednostavno se zadovolji izjavom tipa: hladnjak je (velicina) i greje se (toliko).

Ako je podesiv izlazni napon, onda: koliko je podesiv, u kojim granicama napajanja, sa kojim opterecenjem, rad u zastitnom modu ako ga ima, i slicno tome.

----------------------------------------------------------------------------------------------
Toliko si toga isfotografisao da svi u potpunosti verujemo da si napravio gomilu razlicitih naprava koje rade, no vreme koje zrtvujes na fotografisanje i postavljanje toga, mozes korisnije upotrebiti za temeljno testiranje sklopa i pravljenje specifikacije performansi.

Tada to dobija punu upotrebnu vrednost.

Sto se PCB tice, potpuno te razumem. Pravljenje PCB zahteva podosta vremena, i ako je sklop potrebno samo dokazati po funkcionalnosti, onda je PCB stvarno besmisleno gubljenje vremena (za vreme crtanja i izrade jedne pcb se moze razviti i testirati nekoliko razlicitih sklopova, to znaju svi koji se bave brzim razvojem).
Kada se neki sklop "usvoji" kao bolji od ostalih, i postane izvesna njegova ponovljivost, onda dobija smisao pravljenje pcb.


Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 31.12.2012. 12:09 ] @
Neka preciznija merenja cu kasnije obaviti,semu bez optokaplera sam izbrisao posto ne daje stabilan napon.
Kad sam otkacio pomocni tranzistor na izlazu trafoa iz B10 umesto propisanih 17V dobio sam 70V!!! I to sa 150VDC na ulazu

Izbacio sam jednu diodu u prethodnoj semi sa optokaplerom.
Jos koja slikica:



[ macolakg @ 31.12.2012. 14:15 ] @
@aca.jevtic94

Taj B10, od koga koristis trafo, ima sasvim dobru konstrukciju flyback u current mode.
Proveren, pouzdan sklop. Takodje razvija prilicno ozbiljnih 150W.

Tiristor BR303 ili TR303, koji je radio u tom sklopu, uvek mozes zameniti sa BRX47(8,9) ili sa BT169D, a u slucaju teze nabavke sa implementom kao na prilozenom pdf.

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 31.12.2012. 18:49 ] @
Hvala i srecna nova godina !
Sad sam porucio neke tranzistore tako da ce biti jos koji smps.....

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 31.12.2012. u 19:59 GMT+1]
[ taurus22 @ 01.01.2013. 19:01 ] @
Srecna nova godina svima!
Hvala vam na savetima, uspeo sam da sredim napajanje iz miksete.
Posto su mi stigli juce delovi, predimenzionisao sam prema precnicima kondenzatora i doradio malo plocicu za SMPS sa 2 trafoa iz racunara.
Sad je 160x108mm, i ovo je verzija za duple diode, tipa MUR1620,1660 i slicne... ( 20mm pertinaksa manje, a vodovi i dalje solidne povrsine )
Sutra kacim slike plocice.
[ taurus22 @ 01.01.2013. 19:18 ] @
Uz dodavanje ventilatora, sa strane gde se nalazi 220~, lako se mogu hladiti sve komponente koje se greju.
Takodje svi fetovi i diode se mogu montirati na jedan hladnjak. Ko bude koristio drugi tiristor umesto BT151, npr.BT169 i slicno, nek povede racuna o rasporedu nozica.
Ostalo je par komponenti kojima nisam oznacio vrednosti( ? na plocici), jer nisu date ni u semi:
1.Otpornici izmedju gejta i sorsa na fetovima
2.Otpornik R8, on se racuna prema tablici
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Takodje mi treba pomoc oko racunanja primara i sekundara, posto sad koristimo jedan Elko,
da li moze da ostane isti broj navojaka koji je napisao Miodrag-Ba ili treba da se menja?

[ MILANAN @ 01.01.2013. 22:08 ] @
Pozdrav svima i srecna nova 2013. godina.Da se javim sa jednim problemom.Napravio sam smps po ovoj semi ali imam mnogo veliki pad napona,kad povezem na pr sijalicu koja vuce pola amper napon pada za cak i 10v.Mislim da je do storage prigusnice jer kad povezem sijalicu direkno na diodu pad je manji.Namotao sam trafo sa stvarno debelom zicom 0.7 ili 0.8 (nemam cime da izmerim) prvo 20 namotaja primar pa bifilarno 3 zice sekundar zicom koja je original sa primara pc trafoa,pa drugi deo sekundara istom zicom i ponovo 20 namotaja primar.Stvar je ista,pad napona opet postoji.Prigusvica je iz pc napajanja,dva namotaja po voltu.Kad stavim nepremotan trafo iz pc napajanja na pinove za 5v imam oko 11v i tu je pad napona (2 namotaja po voltu na prigusnici iz pc) uredu,a kad tako namotam prigusnicu i koristim pinove za 12v javlja se isto veliki pad napona.Kako to da resim.Evo slike po kojoj semi sam radio i kako sam motao trafo
[ macolakg @ 02.01.2013. 01:44 ] @
@MILANAN

Zameni smerove jednog namotaja na MPP prigusnici.

Pozdrav!
[ macolakg @ 02.01.2013. 01:46 ] @
Citat:
taurus22:

Takodje mi treba pomoc oko racunanja primara i sekundara, posto sad koristimo jedan Elko,
da li moze da ostane isti broj navojaka koji je napisao Miodrag-Ba ili treba da se menja?



Jedan, ili dva elko na red, trafo se ne menja.

Pozz
[ stankeee @ 02.01.2013. 04:26 ] @
Stvar se zahuktala . Ja sam u svemu tome amater ali moracu da napravim jedan smps od nekih 200/300w pa da u kuciste nekog DVD plejera napravim jedno PERO LAKO pojacalo sa 2X TDA7296 ili 7294. Znaci sa nekih +/-35v cu zavrsti poso. Za pocetak da nadjem neko ili nekoliko jezgra pa se cujemo.Svidja mi se da se o ovome ozbiljno raspravlja.
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 07:32 ] @
Citat:
taurus22: Srecna nova godina svima!
Hvala vam na savetima, uspeo sam da sredim napajanje iz miksete.
Posto su mi stigli juce delovi, predimenzionisao sam prema precnicima kondenzatora i doradio malo plocicu za SMPS sa 2 trafoa iz racunara.
Sad je 160x108mm, i ovo je verzija za duple diode, tipa MUR1620,1660 i slicne... ( 20mm pertinaksa manje, a vodovi i dalje solidne povrsine )
Sutra kacim slike plocice.

Ne mozes vezati redno trafoe.Vec je receno zasto.Preradi malo plocicu,tako da trafoi budu vezani paralelno.
@macolakg
Namotao sam trafo....
Stavicu slike kad stignem.
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 07:33 ] @
Citat:
macolakg:
@MILANAN

Zameni smerove jednog namotaja na MPP prigusnici.

Pozdrav!

Ja mislim da on koristi jednostrano napajanje na izlazu.(ne +/-)
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 07:35 ] @
Citat:
stankeee: Stvar se zahuktala . Ja sam u svemu tome amater ali moracu da napravim jedan smps od nekih 200/300w pa da u kuciste nekog DVD plejera napravim jedno PERO LAKO pojacalo sa 2X TDA7296 ili 7294. Znaci sa nekih +/-35v cu zavrsti poso. Za pocetak da nadjem neko ili nekoliko jezgra pa se cujemo.Svidja mi se da se o ovome ozbiljno raspravlja.

Jedno jezgro ce ti vrsiti posao za tu snagu.Nadji neko napajanje od 200-300W (bar toga ima),vidi koja mu je radna frekvencija(R i C na TL494),pa tu frekv. koristi i ovde.
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 07:48 ] @
Moze li neko jezgro sa ovog sajta da se iskoristi?
http://www.retam.co.rs/
Potrebna snaga je 60W.
Treba mi za Flyback.Mislim da bi E32 vrsio posao?
[ taurus22 @ 02.01.2013. 12:50 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Citat:
taurus22: Srecna nova godina svima!
Hvala vam na savetima, uspeo sam da sredim napajanje iz miksete.
Posto su mi stigli juce delovi, predimenzionisao sam prema precnicima kondenzatora i doradio malo plocicu za SMPS sa 2 trafoa iz racunara.
Sad je 160x108mm, i ovo je verzija za duple diode, tipa MUR1620,1660 i slicne... ( 20mm pertinaksa manje, a vodovi i dalje solidne povrsine )
Sutra kacim slike plocice.

Ne mozes vezati redno trafoe.Vec je receno zasto.Preradi malo plocicu,tako da trafoi budu vezani paralelno.
@macolakg
Namotao sam trafo....
Stavicu slike kad stignem.


Aco, mislio sam da namotam na svaki trafo po polovinu. Znaci pola primara i pola sekundara. Pa da ih spojim kao jedan. Da li moze tako?
[ taurus22 @ 02.01.2013. 13:49 ] @
Znaci namotao bih 20 navoja na prvi primar, pa ga redno vezao sa drugim koji takodje ima 20.
Posto je vec fabricki namotano priblizno toliko, ne bih morao nista vise ni da namotavam na prima. Cak verovatno da odmotam par krugova.
A onda bih namotao 10 navoja na prvi sekundar i potom jos 10 na drugi u suprotnom smeru.
Tako sam planirao, ako moze.
Na plocici sam ostavio oko 5mm razmak izmedju trafoa. Da li trebaju mozda da se dodiruju?
[ MILANAN @ 02.01.2013. 14:39 ] @
Moze li za ovaj flybak da se koristi tranzistor iz pc napajanja 13007
[ macolakg @ 02.01.2013. 14:44 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Moze li neko jezgro sa ovog sajta da se iskoristi?
http://www.retam.co.rs/
Potrebna snaga je 60W.
Treba mi za Flyback.Mislim da bi E32 vrsio posao?


Izbor velicine jezgra zavisi od frekvencije i temperature istog.

Pitam se zasto postavljam brdo dobre literature koju niko ne cita?


----------------------------------------------------------------
"Power Supply Cookbook" strana 39. i 40.

------------------------------------------------------------
http://ordering.digikey.com/Do...okbookforTransformerDesign.pdf

Strana 12.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
http://www.google.com/url?sa=t...mg&bvm=bv.1355534169,d.Yms

Strana 15.
-------------------------------------------------------------------------------------
Fairchild, AN4140, Table 2

--------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------

Itd, itd.....

U svakoj app. note, na samom kraju je uvek spisak literature iz koje su crpljene informacije za konkretnu note.
Takodje je to odlican vodic za dodatnu pretragu...

Pozdrav!
[ macolakg @ 02.01.2013. 14:51 ] @
Citat:
MILANAN:
Moze li za ovaj flybak da se koristi tranzistor iz pc napajanja 13007



Na granici rizika. Nema mu dugog zivota.

MJF13007 ima Vces 700V, dok BU508 ima Vces 1500V

Sa MJF13007 primar flyback trafoa se konstruise kao za mosfet.

Pozdrav!
[ MILANAN @ 02.01.2013. 15:03 ] @
Hvala puno.Ostao mi jos jedan bu508 pa sam mislio da ne eksperimentisem sa njim.Za onaj polumost sto sam postavio nameravam da stavim grec i dobijem oko 26v + i - i sa srednjim izvodom masu (2 x 13v ) jedino me zeza prigusnica.Pogodio sam za nepremotan trafo i bila je super snaga ali sam imao 11v pa mi nisu bili od koristi.Tako sam motao na istoj prigusnici za pinove 12v trafoa gde sam imao oko 24v ali opadanje napona je previse.Ima li jos neka caka ? jer mi je malo nelogicno,dva namotaja po voltu rade na pinove za 5v a nerade na pinove za 12v Jedva sam namotao trafo sa debelom zicom sa namerom da to bude stvarno velika snaga
[ macolakg @ 02.01.2013. 15:41 ] @
Citat:
taurus22:
Citat:
aca.jevtic94:
Citat:
taurus22: Srecna nova godina svima!
Hvala vam na savetima, uspeo sam da sredim napajanje iz miksete.
Posto su mi stigli juce delovi, predimenzionisao sam prema precnicima kondenzatora i doradio malo plocicu za SMPS sa 2 trafoa iz racunara.
Sad je 160x108mm, i ovo je verzija za duple diode, tipa MUR1620,1660 i slicne... ( 20mm pertinaksa manje, a vodovi i dalje solidne povrsine )
Sutra kacim slike plocice.

Ne mozes vezati redno trafoe.Vec je receno zasto.Preradi malo plocicu,tako da trafoi budu vezani paralelno.
@macolakg
Namotao sam trafo....
Stavicu slike kad stignem.


Aco, mislio sam da namotam na svaki trafo po polovinu. Znaci pola primara i pola sekundara. Pa da ih spojim kao jedan. Da li moze tako?


Mogu se tako serijski vezati trafoi, s' tim da se kao polovina sekundara racunaju polovine OBA sekundara.
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Moguce su kako serijske tako i paralelne veze transformatora u svim mogucim kombinacijama.

Samo je neophodno ispuniti par vitalnih uslova:

- da transformatori budu identicni.

- da su sekundari svakog pojedinacnog transformatora PODJEDNAKO optereceni.

- da su sekundari svakog pojedinacnog transformatora optereceni u OBA polutalasa.

Dakle, serijska veza trafoa pruza znacajne prednosti oko prostora za motanje i izolacija izmedju (posebno oko naponskog koraka i parazitnog kapaciteta primara), i pravilno se izvodi ovako (za slucaj pretvaraca sa split napajanjem za audio): (vidi pdf)

"Mutually coupled storage choke" (kao na pdf) pruza nekoliko prednosti u odnosu na pojedinacne storage.
Kapacitet jezgra za vece snage se moze postici lepljenjem vise torusa kao jedan deblji, a broj navoja se deli sa brojem upotrebljenih torusa.

Da ne prepricavam: "Power Supply Cookbook" oblast 3.5.6, Strana 47.

Pozdrav!







[Ovu poruku je menjao macolakg dana 02.01.2013. u 16:56 GMT+1]
[ macolakg @ 02.01.2013. 15:52 ] @
Citat:
MILANAN:
Hvala puno.Ostao mi jos jedan bu508 pa sam mislio da ne eksperimentisem sa njim.Za onaj polumost sto sam postavio nameravam da stavim grec i dobijem oko 26v + i - i sa srednjim izvodom masu (2 x 13v ) jedino me zeza prigusnica.Pogodio sam za nepremotan trafo i bila je super snaga ali sam imao 11v pa mi nisu bili od koristi.Tako sam motao na istoj prigusnici za pinove 12v trafoa gde sam imao oko 24v ali opadanje napona je previse.Ima li jos neka caka ? jer mi je malo nelogicno,dva namotaja po voltu rade na pinove za 5v a nerade na pinove za 12v Jedva sam namotao trafo sa debelom zicom sa namerom da to bude stvarno velika snaga


Ne mozes meriti "opadanje" napona izmedju totalnog praznog hoda i nekog opterecenja.

U totalnom praznom hodu se izlazni elko napune na VECI napon od normalnog zbog spikes.


Realno merenje je izmedju opterecenja reda par W i maksimalnog opterecenja. Tada ces znati koliko stvarno opada napon.

Snagu spikes treba potrositi nekim bleeder otpornikom koji ce "na prazno" da trosi vat-dva.

Zica na storage prigusnici moze biti opterecena i do 7A/mm^2. Izlozena je okolini, stoga prilicno dobro ohladjena, pa se ne mora preterivati sa debljinom.

Kada se pretera sa debljinom zice, namotaj se udalji od jezgra i oslabi mu sprega, pa onda je vec pitanje dobitka/gubitka.

Pozdrav!
[ taurus22 @ 02.01.2013. 15:57 ] @
Odlicno. Po ovoj skici od Macole ne moram nista da menjam na samoj plocici,
vec samo nacin na koji sam planirao da namotam sekundar.
to je odlicna vest, posto sam vec izradio plocicu. :)
[ MILANAN @ 02.01.2013. 16:07 ] @
-Ne mozes meriti "opadanje" napona izmedju totalnog praznog hoda i nekog opterecenja-

Imam 100oma otpornik kao opterecenje,da stavim manji i koliko manji pa da probam onda mada mi se ovaj na 100oma poprilicno greje otkako sam premotao trafo
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 16:31 ] @
Citat:
MILANAN:
Moze li za ovaj flybak da se koristi tranzistor iz pc napajanja 13007

Ja sto puta kazem radite po ovoj semi jer je mnogo stabilnija:

13007 nece moci,probao sam,radi jedno 10-ak sekundi i crkne.Ali BU508 radi po 5 sati neprekidno (dok sam u radionici,ukljucim ga i posle ugasim kad odem,hladnjak 'ladan ko beton).Vrednosti nisu kriticne.Mozete koristiti i dva sekundara (motani bifilarno),napon se meri na jednom.Semu za dva sekundara imate negde u prethodnim postovima,nacrtana sema olovkom na papiru.
[ macolakg @ 02.01.2013. 16:35 ] @
@MILANAN

Sasvim je dovoljno 1W bleedera, nema potrebe za vecim opterecenjem. P=U^2/R

------------------------------------------------------------------------------
U tom slucaju pad napona potice od nekog drugog razloga.

Postoji mogucnost da si se prevario oko smerova sekundara.

Sekundar sa srednjim izvodom moras posmatrati kao jedan namotaj sa srednjim izvodom.

Bifilarno se mota zbog dobre sprege, ali smerovi toka struje (i zice) su kao kod jednog namotaja sa izvodom na polovini.

To se radi ovako: (vidi jpg)

Pozdrav!
[ MILANAN @ 02.01.2013. 16:54 ] @
Bas tako sam motao,kao 1 ceo kalem a iz sredine mu izlazi srednja zica tj masa. Prvi put kad sam motao sam pogresio i bilo je jasno da je greska.Motam sad na 2 spojena jezgra duplo manje namotaja nego sto treba jednom pa cu da vidim sta ce da kaze
[ macolakg @ 02.01.2013. 16:56 ] @
@aca.jevtic94

:-) Ja pak kazem da je TDA4601 "majka" svih flyback sa bipolarnim tranzistorom i svim varijacijama na temu sa IC.

Za flyback sa BJT: stabilnost- top klasa, zastite- top klasa, KKD- top klasa, EMI- top klasa, radni vek- top klasa, light load- top klasa.

Sa mosfetom flyback ima nesto bolji KKD, ali je malo "nezan".

Pozdrav!
[ macolakg @ 02.01.2013. 17:01 ] @
Citat:
MILANAN:
Bas tako sam motao,kao 1 ceo kalem a iz sredine mu izlazi srednja zica tj masa. Prvi put kad sam motao sam pogresio i bilo je jasno da je greska.Motam sad na 2 spojena jezgra duplo manje namotaja nego sto treba jednom pa cu da vidim sta ce da kaze


Definitivno kod takvih napajanja napon nije stabilisan, ali je prilicno "cvrst" i ponajvise zavisi od onih 320VDC na primarnoj strani (srazmeran je njemu).

Ponasa se poput obicnog mreznog trafoa (blisko ponasanje prema opterecenju).

Negde sigurno postoji greska, no odavde je svakako ne mogu uociti.

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 17:03 ] @
Pa dobro ali semu koja sam postavio moze svako da uradi ko se bavi nasom strukom,jer sigurno ima te delove.Moze posluziti i kao uni-mreza.....Probao sa opterecenjem 1k,i 2.7Oma,izlazni napon se promeni za 10-ak mV.Izlazni napon je bio 7.4V,tako da ispunjava uslove:
-Light load
-Stabilnost
A ostalo jos nisam ni testirao....ali bice uskoro.I....prilicno mi se svidja talasni oblik
@macolakg
Negde mu zeza prigusnica jer kaze da je bez nje napon prilicno stabilan
@MILANAN
Probaj drugu prigusnicu kao i drugaciji broj navojaka.Mozda je za nju mnogo 0.5V/nav.
[ MILANAN @ 02.01.2013. 17:23 ] @
E sa ove dve spojene i 23 namotaja storage radi i sad mogu da varim sa ovo napajanje.Prespoio sam sa otpornik 47oma 2w i za dve sekunde je bio ugljenisan sa pad napona oko 0.2v a ovaj otpornik koji sam stavio kao opterecenje je 100oma i mnogo se greje,koju vecu vrednost da stavim?moze li 200 ili 300 oma ??
[ Sleepwalkerbg @ 02.01.2013. 17:30 ] @
Citat:
MILANAN: E sa ove dve spojene i 23 namotaja storage radi i sad mogu da varim sa ovo napajanje.Prespoio sam sa otpornik 47oma 2w i za dve sekunde je bio ugljenisan sa pad napona oko 0.2v a ovaj otpornik koji sam stavio kao opterecenje je 100oma i mnogo se greje,koju vecu vrednost da stavim?moze li 200 ili 300 oma ??


P=U^2/R

Prema naponu dimenzionises otpornik za disipaciju od 1-2W.
Pozz


Srecna Nova Godina svim kolegama!!!

[ Sleepwalkerbg @ 02.01.2013. 17:38 ] @
@macolakg - Hvala kolega za misljenje, probacu da ne persiram :)

Evo , napokon se otreznio od nove g, pa mogu da se igram sa elektronikom a da me ne ubije struja :)

Naravno, cim se neceg setim , rusi ili japanci to odavno izmislili hehe :)

Ja sam za merenje tacke zasicenja koristio i jedan drugi metod, univerzalni oscilator sa TL494 sa promenljivom (u sirokom opsegu) frekvencijom i duty cycle-om, tako da "teram" zavojnicu do momenta (sirine impulsa) kada struja pocne naglo da skace... Ako se poznaje princip rada , resenja je milion...
Zato je mnogo bitnije pocetnika nauciti da peca a ne da mu se pokloni jedna riba... (gotova shema, resenje..)
Samo kroz neprospavane noci, miris izgorelih mosfeta i mnogo znoja se moze nauciti posao..

PoZZ
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 17:39 ] @
To Milane to zelim da cujem
@Sleepwalkerbg
Hvala,takodje.....
[ macolakg @ 02.01.2013. 17:52 ] @
Citat:
Sleepwalkerbg:
@macolakg - Hvala kolega za misljenje, probacu da ne persiram :)

Evo , napokon se otreznio od nove g, pa mogu da se igram sa elektronikom a da me ne ubije struja :)

Naravno, cim se neceg setim , rusi ili japanci to odavno izmislili hehe :)

Ja sam za merenje tacke zasicenja koristio i jedan drugi metod, univerzalni oscilator sa TL494 sa promenljivom (u sirokom opsegu) frekvencijom i duty cycle-om, tako da "teram" zavojnicu do momenta (sirine impulsa) kada struja pocne naglo da skace... Ako se poznaje princip rada , resenja je milion...
Zato je mnogo bitnije pocetnika nauciti da peca a ne da mu se pokloni jedna riba... (gotova shema, resenje..)
Samo kroz neprospavane noci, miris izgorelih mosfeta i mnogo znoja se moze nauciti posao..

PoZZ


Nisam uspeo da nadjem "malog rusa". Nije ni bitno, ionako je sluzio za testiranje nekih njihovih SMPS trafoa, a puklo mu je jedno loncasto jezgarce potpuno nestandardnih dimenzija, koje nisam uspeo da nadjem, pa sam rusa odlozio ad-akta (izgleda zauvek :-).

Napravicemo nesto drugo za pocetnike.
Mnogi od njih nemaju osciloskop, pa bi pokazivanje struje, frekvencije, i vremena impulsa trebalo prevesti na DVM.

Inace, ja na nepoznatim jezgrima merim zasicenje sa obicnim half-bridge sa minimalnim death-time, PWM=50%, spustam frekvenciju dok ne dodirnem zasicenje. (vidi jpg)

Za DC bias vec imam slozeniju napravu. Snazni strujni izvor, gde kroz veliki kond ubrizgavam AC komponentu, ili pak merim induktivitet obicnim RLC metrom.

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 18:01 ] @
Evo jos jedne seme sa IR2153:

Kao i:
[ macolakg @ 02.01.2013. 18:11 ] @
Citat:
aca.jevtic94:
Pa dobro ali semu koja sam postavio moze svako da uradi ko se bavi nasom strukom,jer sigurno ima te delove.Moze posluziti i kao uni-mreza.....Probao sa opterecenjem 1k,i 2.7Oma,izlazni napon se promeni za 10-ak mV.Izlazni napon je bio 7.4V,tako da ispunjava uslove:
-Light load
-Stabilnost
A ostalo jos nisam ni testirao....ali bice uskoro.I....prilicno mi se svidja talasni oblik :)


Svakako da je taj spoj veoma lep i jednostavan, i treba ga praviti.

Ali dok ne istestiras ozbiljno, i ne postavis specifikaciju da bi oni koji ga zele napraviti znali sta mogu dobiti tim, moracu malo da se salim na tvoj racun :-).

Necu prestati dok ne napises konacno sta to moze :-).

Dakle testovi mogucnosti, potpuni podaci trafoa (posebno primar, bias namotaj i procep), za sekundare V/nav.

Kada nudis shemu, onda uz nju postavis i podatke o detaljima sklopa, i to u jednom postu.

Prelazni oblici prototipovanja samo mogu zbuniti pocetnike.

Pozdrav!

P.S.

Ne zameri na sali. Samo pravi i ne osvrci se.

Stoji da je TDA4601 super, ali je zahtevniji oko trafoa, sto ce reci tezi oblik za home-made.

Preci ces ti i na IC, ali polako...

Pokusacu da isceprkam negde trafo od B10, da ga razbijem, izbrojim navoje i izmerim procep, posto pretpostavljam da imas samo taj jedan. (pa shvatam sto ga nisi razbucao)




[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 18:18 ] @
OK javicu u najskorije vreme sta ovaj malisa moze
U narednih nekoliko dana necu biti kuci pa necu moci da istestiram.Pozdrav
Uzgred ima li neko podatke SMPS trafoa iz Ei B10?Mnogo lepo radi sa njim.....
[ macolakg @ 02.01.2013. 18:47 ] @
@aca.jevtic94

Ovo je vec veoma zanimljivo. kaskodni spoj IGBT i mosfet :-).

http://217.26.67.168/uploads/3/2/3226096/b8_3_g.gif

Setices se onog sto sam pisao o St-ovom ESBT.

Tom metodom se mogu znacajno ubrzati inace sporiji IGBT.

Mozda bude zanimljivo za probu.

LLC je u pitanju, i zahteva motanje trafoa sa "labavom" spregom primar-sekundar (poznaces da je LLC po samo 2 x 4n7 serijki sa primarom).

Verovatno je namenjeno za halogenu rasvetu (nema bulk elko), ali je preko 1KW.

Interesantan primer soft starta: frekvenciju na pocetku odredjuju 4K7 i 1nF, pa se posle izvesnog vremena (22K, 22uF) pridruzuje 4n7 za Ct, cim spusta frekvenciju u oblast blize rezonansi.

Onaj IRF530 je greskom upisan. Treba IRF830.
Takodje je spoj za dobijanje napajanja za IR2153 u celosti pogresan, sve ce to da prsne u trenutku.
Verujem da je greska u crtanju. Potreban je strujni izvor.

Zanimljiv spoj.

Pozdrav!
[ aca.jevtic94 @ 02.01.2013. 18:53 ] @
Izgleda da nije LLC kondovi su 4u7 a ne 4n7......
[ macolakg @ 02.01.2013. 19:08 ] @
@aca.jevtic94

Izgleda da nije, moj previd.

Ali obzirom na promenu frekvencije od vise ka nizoj u toku startup, moze glatko biti LLC sa malim kondenzatorima na red sa primarom.

Inace 2 komada od 4u7 su nikakva filtracija, pa je ipak nesto za rasvetu gde filtracija nije bitna.

A za napajanje IR se moze staviti onaj cuveni 27K umesto ove pogresne varijante sa mosfetom, ili pak ovako (vidi pdf).

Pozdrav!
[ milan_obr @ 02.01.2013. 19:29 ] @
Pozdrav Kolegama.

Pomoć "mlađim" konstruktorima nesebično pružaju starije kolege.
Vreme u kom živimo, nameće nam velike obaveze, teško je naći slobodnog vremena za svaki detalj.
Tražeći pomoć od iskusnijih kolega za svaku sitnicu, naročito za nešto što je već rečeno više puta,
nerentabilno trošite elan i vreme tih ljudi.
--------------------------------------
Međutim, lepo bi bilo i da neko sakupi sve softwerske i druge alate, kao neki priručnik-bukvar.
Predlažem, da se neki dobrovoljac angažuje, prikupi i uredi sve do sad napisano, sortira i objavi na sajtu kao bukvar.
(Uz saglasnost svih autora).
Na net-u se može naći skoro sve (izuzev prakse i oštrog oka), ostalo ćemo dopuniti na ES.
Dakle, ko je moderni Vuk Karadžić od Vas?
-------------------------------
Predlog i pitanje za moderatore ES:
- Vrlo je teško "listati" sve strane obimne teme, da bi se našao neki prilog, atačment ili ponovo pročitao neki tekst.
Postoji li rešenje, da se pored teme, radi lakšeg pregleda, izvuku linkovi ka svim dodacima, slikama, arhivama, itd?
---------------------------
PS:
Prilažem skromni doprinos u vezi proračuna preseka provodnika za smanjenje uticaja "skin" efekta,
otpora provodnika i proračuna snage gubitaka u bakarnim namotajima.
--------------------
Skin:
e=74/f
e [mm] - deo preseka provodnika, kroz koji se kreću elektroni
f [Hz] - frekvencija u hercima

-----------------
Otpor:

R=l / 56*S
R [oma] - otpor u omima
l [m] - dužina provodnika u metrima
S [qmm] - presek bakarnog provodnika u kvadratnim milimetrima (ili suma preseka svih paralelnih provodnika)
-------------
Snaga gubitaka u namotajima:

P=R x I^2
P [W] - snaga u W
R [oma] - otpor u omima
I [A] - struja u Amperima, koja protiče kroz dati provodnik
----------
Napomena:
- Zbir gubitaka pojedinačnih namotaja, predstavlja ukupnu snagu gubitaka.
- ex2 je prečnik žice, koji treba uzeti za datu frekvenciju.
------
Milan.









[ Peca_zvucnici @ 03.01.2013. 08:49 ] @
Srećna nova godina SMPS'ovci,

Pa sa obzirom na učešće experata kao što je macola i drugih rekao bih da je ovaj forum pogodan i za više naprednih nivoa, a bukvar sa klasifikacijama tema, linkova, šema, literature, a i rečnikom SMPS pojmova i skraćenica sam i ja svojevremeno predlagao za šta ni sam nažalost trenutno nemam vremena da napravim.

Ali ne bi bilo loše da se skupimo nas nekoliko, pa da podelimo zadatke. Kada prikupimo materijal, macola i ostali bi mogli da ga koriguju, a onda da postujemo to ovde na forumu za korist svih. Ako ima neko entuzijastičan, nek se javi pa da krenemo.

Pozdrav
[ MILANAN @ 03.01.2013. 18:08 ] @
Da li moze da se zalepi jezgro super lepkom ako se polomi prilikom skidanja.Nasao sam iz pc napajanja veliko jezgro sa okruglim stubom i za baksuz mi se polomilo dok sam ga razdvajao ?
[ aca.jevtic94 @ 03.01.2013. 19:37 ] @
Trafo tada menja svoje karakteristike.
Ja ne mogu miran,moram nesto da cackam i kad nisam kuci :)
Danas sam uradio jedan flyback sa irf840 i UC3842.
Trafo sam iskoristio iz tv-a (flyback trafo iz HIS-a) primar 30 navojaka,sekundar 5 navojaka,procep 0,7mm.Izlazni napon 12,6V sa zenericom 12V
Sutra bi trebako da ispitam pri kom naponu vresi regulaciju i td.......
Ko zeli drugaciji napon mota sekundar tako da jedan navojak daje oko 2,8V (2,5-3V/nav.).Primar ostaje isti.Ko zeli moze umesto 5k6 da stavi otprnik od 56k 2W a da doda jos jedan pomocni sekundar od 5 navojaka koji cete ispraviti jednom diodom UF4007 i voditi na pin 7 IC-a.Takodje je moguce i dodavanje jos jednog sekundara za +/- napon.
Sutra idem kuci pa cu da slikam ovo sve.....
Evo seme:



[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 03.01.2013. u 21:18 GMT+1]
[ Peca_zvucnici @ 03.01.2013. 21:09 ] @
Citat:
MILANAN: Da li moze da se zalepi jezgro super lepkom ako se polomi prilikom skidanja.Nasao sam iz pc napajanja veliko jezgro sa okruglim stubom i za baksuz mi se polomilo dok sam ga razdvajao ?


Pa moglo bi ako si vešt da ti na prelomljenom mestu se ne smanji poprečni presek jezgra ako nedostaju neki komadići, ili da se ne pojavi dodatni zazor od lepka u spojevima, a ubuduće - zagreješ jezgro na 250C i polako ga samo rastaviš (dok je vruće - čuvaj prste).
[ MILANAN @ 03.01.2013. 21:54 ] @
Lepo je bilo zagrejano samo sto me izgore dok sam rastavljao pa sam ga ispusto.nema otpalih komadica,zalepio sam oba parceta,ponovo vratio sve kao sto je bilo i vratio u napajanje (pc) .napajanje radi i to sa velikim opterecenjem tako da mislim da ce jezgro biti uredu i to ga nisam lepio kad sam ga vratio u kalem,samo sam cvrsto obmotao trakom da se spoje EE delovi jezgra.
Probajte,radice sigurno mada bih voleo da o tome napise nesto gospodin Macola,to bi nam svima bilo merodavno za ubuduce.
[ macolakg @ 03.01.2013. 23:38 ] @
Razlupao sam jedan flyback trafo od niskog TV B30(posto je bio zaliven u akril), i skinuo sam podatke.

Koristi se feritno jezgro EE42/21/20, materijal je N27, 3C8, K2006 (isto je).

Posto je ovo jezgro nabavljivo kod nas, kao i njegovo telo za motanje, podaci mogu biti korisni za samogradnju flyback.

http://www.itcelectronic.com/katalog/default.asp

http://www.retam.co.rs/#UGFzaXZh:RmVyaXQ=:RTQyLzIw

To jezgro moze obezbediti oko 150W snage u flyback pretvaracu.

Primar je motan sa 2 x 16navoja + 2 x 16navoja (dve gtrupe po dva sloja), zicom Cul 0,65mm, od spolja ka unutra gledano, 1. i 5. grupa namotaja.

Namotaj za drive baze je 2 navoja sa Cul 0,3mm, zauzima 4. grupu namotaja, motan je u istom sloju kao i feedback namotaj.
Feedback namotaj je 10navoja sa Cul 0,3mm, takodje 4. grupa u istom sloju kao i drive baze.

Svi sekundari su vezani serijski, kaskadiraju se sledeci na prethodni sa nizim naponom, tako da broj navoja nekog odnjih podrazumeva sabiranje sa svim brojevima navoja za napone koji su manji.

Izlaz za 17VDC je 9 navoja u 7. grupi (prvi do jezgra), u jednom sloju, pletenicom 30 x Cul 0,1mm.
Izvod za 25VDC je + 3 navoja na prethodni, pletenicom 30 x 0,1mm, u 6. grupi, jedan sloj.
Izvod za 150VDC je + 54 navoja na oba prethodna, zicom Cul 0,6mm, u 3. grupi, zauzima tri sloja.
I konacno izvod za 200VDC je + 21 navoj na sva tri prethodna, zicom Cul 0,3mm, u 2. grupi, zauzima 2 sloja.

Kod trafoa za B10, jedina je razlika u tome sto umesto 25VDC ima napon od 32VDC, tj. 6. grupa ima 6 umesto 3 navoja, a 3. grupa 51 navoj umesto 54 navoja.

Procep je izveden na centralnom stubu koji je brusen, i iznosi 1,4mm, isti procep se ostvaruje sa 0,7mm na sva tri stuba kada su polutke jezgra ravno brusene.

Induktivitet primara je 1,25mH (cca 64 navoja, procep 1,4mm).

Posto je pola primara spolja, ima i kratkospojni navoj oko celog trafoa (obuhvata spolja jezgro i namotaje), izveden je bakarnom trakom od 15mm x 0,1mm, i vezuje se za masu na sekundarnoj strani (zbog EMI).
--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kakvi se zakljuci daju izvuci iz ovih podataka (ovo je deo skole flyback-a)?

Zakljucci:
- posmatracemo sekundar sa najvecim naponom (najprecizniji racun): 200V+1V pada na diodi je 201V. Imamo zbirno 21+54+3+9navoja, dakle 87 navoja. 201V/87navoja=2,31V/navoju. 2,31V/navoju ce nam vaziti za sve sekundare (ako se motaju debljinom zice koja odgovara njihovom opterecenju).
Ovo pravilo vazi i za primar, tj. primar ce u pauzi imati premasaj iznad 320VDC napajanja od: 64navoja * 2,31V=147,8V.
Posto je u samooscilujucem flyback sa BJT problematicno izvrsiti kontrolu BRZINE OPADANJA BAZNE STRUJE, mozemo ocekivati jos oko 100Vpk spike napona. Dakle, na kolektoru sw. tranzistora mozemo ocekivati: 320V+147,8+100V= oko 567,8V, tj. oko 600Vpk, sa propisnim snubber-om + 680pF/1KV paralelno sa C i E sw tranzistora (usporava uzlaznu tranziciju, citaj kao smanjuje spike na ovih oko 100-tinak V).

- broj volta po navoju u impulsu posmatra se sa strane primara: 320V/64navoja = 5V/navoju. To stanje se u impulsu preslikava i na sve sekundare, pa ako posmatramo onaj za najveci napon (za 200V) proizilazi sledece: 87navoja * 5V/navoju = 435V. Izlazna dioda ce u svakom ciklusu biti opterecena sa 200V+435V, tj. sa 635V zapornog napona. Tih 435V se pojavljuju kao negativan impuls na datom sekundaru, pri cemu je izlazni elko vec napunjen na +200V, zato toliko. Iz bezbedonosnih razloga cemo izabrati diodu sa zapornim naponom od najmanje 800V i sa sto manjim recoverry vremenom.

-Induktivitet primara nam je 1,25mH, procep je racunat tako da pri punom opterecenju (citaj DC bias) opadne za 10%, Dakle, pri maksimalnom DC bias imacemo induktivitet od 1,25mH*0,9=1,125mH. Iz zakona I=U/L*t pronaci cemo sledece:
vrsna struja koju mozemo dozvoliti tranzistoru BU208(BU508) moze biti 5Apk, tj. 5A/(320V/1,125mH)=17,58uS.
To nam je maksimalno vreme trajanja impulsa.

-Odnos izmedju V/navoju nam je: 2,31V/navoju : 5V/navoju. Odnos amplituda nam daje odnos vremena (povrsina premasaja mora biti jednaka povrsini impulsa), dakle: 5/2,31=2,16, tj. pauza ce nam trajati 2,16 puta duze od impulsa 2,16*17,58uS=38,05uS. Tih 38,05uS pauze sabrano sa vremenom impulsa od 17,58uS dace nam vreme perioda od:
17,58uS+38,05uS=55,63uS, 1/55,63uS dace nam frekvenciju ovg pretvaraca pri punom opterecenju tj. 17,97Khz minimalno. Takodje: 17,58uS/55,63uS = 0,316 ili 31,6%, sto nam je duty ovog pretvaraca pri punom opterecenju.

-Ako KKD uzmemo kao tipicnih 80-85% (izabracemo losiji slucaj od 80%), sledi 150W/320V=0,469A/0,8=0,586A kontinualne srednje struje iz bulk elko. Za talasnost kod punotalasnog ispravljanja od 5%, uzima se priblizno pravilo od 1000uF/A struje.
Dakle, dobar izbor ce biti elko od 470uF/400V.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Eto najjednostavnije forme reverznog inzenjeringa, koji ce dati dovoljno upotrebljive podatke za primenu doticnog trafoa.

Inace, najupotrebljivija vrsta trafoa za home-made flyback je ovakva (vidi .jpg).

Takvi se veoma lako motaju (ponekad i bez rasklapanja jezgra).
Imaju fenomenalnu izolacionu marginu primar-sekundar.
Imaju i izvrsno ucesljavanje izmedju primara i sekundara.
Nije potrebna izolaciona folija kod motanja.
Lako se nalaze po rashodovanim TV prijemnicima.
Jezgra imaju vec obrusen pripadajuci procep na srednjem stubu.
Kada se zadrzi broj navoja primara (uz one kalkulacije od malopre), taj pripadajuci procep ce obezbediti maksimalne performanse sa tim trafoom.


Treba zadrzati broj navoja primara i procep jezgra sa bivseg trafoa od koga cemo praviti neki nas flyback, jer se je do ta dva podatka doslo slozenim racunom sa nekoliko iterativnih korekcija u nekoj fabrici koja raspolaze opremom cija cena je u nasim snovima...

Dakle, sada vec imamo jedan prilicno nabavljiv i upotrebljiv primerak:
EE42/21/20, N27, 3C8, K2006, procep 1,4mm na srednjem stubu ili 0,7mm na sva tri stuba, i 64 navoja u primaru.
Taj odnos broja navoja i konkretnog procepa ce dati maksimalne performanse nasem samooscilujucem flyback, a ostali namotaji se izracunaju prema potrebi nase konstrukcije.


U prilogu su originalne sheme napajanja od EI B10, i od njegovog poljskog "pobratima" TV6710, cija je primarna strana trafoa ista, a umesto TR303 se koristi implement sa dva tranzistora (nacrtao sam implement za B10/B30 u nekom od prethodnih postova). Ovo su originalne konstrukcije, no ne mora se tako praviti. Uz blage modifikacije ce raditi i one kakve je Aca pravio. Samo obavezno zadrzati broj navoja primara i procep. Oba napajanja rade u current mode.

Pozdrav!

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 04.01.2013. u 00:53 GMT+1]
[ macolakg @ 03.01.2013. 23:47 ] @
Citat:
MILANAN:
Lepo je bilo zagrejano samo sto me izgore dok sam rastavljao pa sam ga ispusto.nema otpalih komadica,zalepio sam oba parceta,ponovo vratio sve kao sto je bilo i vratio u napajanje (pc) .napajanje radi i to sa velikim opterecenjem tako da mislim da ce jezgro biti uredu i to ga nisam lepio kad sam ga vratio u kalem,samo sam cvrsto obmotao trakom da se spoje EE delovi jezgra.
Probajte,radice sigurno mada bih voleo da o tome napise nesto gospodin Macola,to bi nam svima bilo merodavno za ubuduce.


Ako je presek ocuvan, sto rece kolega, procep do max 0,1mm nece napraviti problem, ali veci procep ce preteretiti tranzistore i njihove body diode (ako ih ima), jer je snaznije punjenje jezgra (koje se mora i vratiti ka napajanju ako se ne potrosi u sekundaru), rizik je najveci kod naglog smanjenja opterecenja.

Pozdrav!
[ macolakg @ 04.01.2013. 00:45 ] @
Zaboravio sam jedan podatak od kriticne vaznosti:

Bocne margine (rastojanje ivica namotaja od kraja tela) su po 4mm sa obe strane, cim se garantuje varnicna putanja od 8mm (jedan namotaj, jedna strana izolacije, drugi namotaj, druga strana izolacije).

Postavio sam dovoljno dokumenata o tome, u nekoliko njih je opisana "marginal wound" tehnika motanja.

Pozdrav!
[ MILANAN @ 04.01.2013. 11:07 ] @
Mislim da nema ni 0.1mm procepa.Kad se spoje krajevi nevidi se da je jezgro lomljeno a na srecu i s lepak je tecan tako da kad sam zalepio prelom se nevidi a i radi trafo kad sam ga vratio u pc napajanju.Vredi li (nadam se da nije glupo pitanje)smanjiti bar 1 ili 2 namotaja primara da se i taj mali procep zaobidje ? jer on koliko god da se nevidi ipak postoji
[ macolakg @ 04.01.2013. 11:18 ] @
@MILANAN

Obrnuto.

Broj svih namotaja bi trebalo povecati, sto je teze izvodljivo.

Medjutim, potpuno je izvodljivo povecati frekvenciju za koji KHz, sto bi mu se svelo na isto po krajnjem rezultatu.

Pozdrav!
[ MILANAN @ 04.01.2013. 11:55 ] @
Hvala puno,to sa frekvencijom je najpristupacnije uraditi
[ Peca_zvucnici @ 04.01.2013. 15:59 ] @
5o-ta jubilarna strana!!! Mogla bi već knjiga od bar oko 100 strana da se sastavi ... ;-)
[ aca.jevtic94 @ 04.01.2013. 16:27 ] @
Evo slika smps sa irf840 + uc3842.Meni je bio potreban napon od 14.2V za punjenje akumulatora.Nesto se desilo sto macola kaze da bi da je se desilo
na self osc. flybacku verovatno bi riknuo.Naime slucajno su se spojili kontakti izlazne diode,a kao rezultat se nista nije desilo :).Tada je uredjaj trosio oko 20W,a ja sam mislio da ce povuci maksimalnu struju koja mu je dozvoljena otpornikom (0.56R 2W na semi, kod mene 0.2R 2W),ali nije.Posle sam to sredio i nakacio otpornik 2R7 na izlaz,i uredjaj je vukao 5.25A na 14.2V tj 75W sto znaci da je struja kratkog spoja bila manja???A kada kratkospojim izlaz kada nisu kratkospojeni kontakti diode smps vuce maksimalnu struju koja mu je dozvoljena.












[ 44250 @ 04.01.2013. 18:26 ] @
ovih dana ću pogledati šta imam od dijelova na par starih napajanja od računara pa ću se pokušati priključiti sa po nekim crtežom pločice i pokrenutim smps napajanjem. kad sagledam šta imam od dijelova postaviću spisak pa ćete mi znati reći šta ću sa njima moći da uradim. tako ću bolje i sam naučiti i kako te sprave rade (princip rada) i kako se ponašaju u radu i pri opterećenjima. danas sam se snabdjeo sa nekim manjim pločicama pa bi mi bilo zgodno da to odmah crtam za "pločanje". kad dođem do nečeg konkretnog uključujem se aktivno u priču. pozdrav svima!
[ Đera @ 04.01.2013. 23:44 ] @
Da se javim (nisam od davno).
Počeo sam sa izgradnjom SMPS-a. napravio sam pločicu (prvu u životu) i iskalemio je. Postavio trafo i sad čekam ostale djelove :) Imam kondezatore, ali ću ipak iskoristiti nove na 400v, jer ovi iz napajanja su 200V ili 250V nisam siguran.


SMPS mi ne treba (za sada) ali dok ne počnem da radim (15. Januara) da imam čime da se zanimam. Mada, obzirom da počinjem da radim u Nk, lakše ću dolaziti do el. komponenti pa vjerovatno neću ni ispuštati lemilicu :)

Evo slika:



Inače, pravio sam je sa običnim papirom i toner štampom, a ojedao sam je sa sonom kiselinom i nekih hidrogenom što dodje sa farbom za kosu. haha. Nisam mogao da čekam jutro i da kupim u apoteku :)
[ macolakg @ 05.01.2013. 01:22 ] @
@Đera

Pisao sam o tome pre par meseci...

Kriticno male margine izmedju vodova primarne strane i vodova sekundarne strane (citaj kao OPASNO PO ZIVOT!!!).

Rastojanje BILO KOJE tacke, koja je vezana za primarnu stranu transformatora, NE SME biti manje od 6mm (bolje 7mm) prema BILO KOJOJ tacki koja je vezana za sekundarnu stranu transformatora.

https://b2b.harting.com/Webhel...ge_and_clearance_distances.htm

Opasku treba ozbiljno shvatiti. Nije za salu.

Po vlaznom vremenu (ili vlaznom vazduhu), kao i kondenzaciji na pcb, moze doci do preskoka varnice sa primarne na sekundarnu stranu, a sto moze ugroziti zivot onom ko rukuje napravom vezanom za to napajanje.

Trebalo bi izvrsiti preraspodelu komponenti na takav nacin da se dobije bezbedna margina. Pisao sam nesto o tome Miodragu_Ba u nekom od postova, pre koji mesec.

Pozdrav!
[ macolakg @ 05.01.2013. 01:30 ] @
@aca.jevtic94

Uh brate Aco!

Koliko gigantskih fotografija jedne te iste stvari ?!

Zar nije dovoljna jedna dobro odmerena fotka iz pravog ugla, i nekoliko podataka o napravi.

Cela strana pocinje da lici na "Pink TV" :-).

Nikako da naucis...
[ Đera @ 05.01.2013. 02:30 ] @
@macolakg - Štampao sam vodone koje je @Miodragu_Ba postavio na početku ove teme.

Hvala puno, to nisam znao. Svakako ne bih koristio SMPS, ali da ne bih došao u kakvo iskušenje pločica ide u vječna lovišta..

Još jednom hvala.
[ macolakg @ 05.01.2013. 11:29 ] @
@Đera

Nema na cemu.

Danas cu napisati opsirnije o naponskim distancama o kojima treba povesti racuna.

Pozz
[ APEXaudio @ 05.01.2013. 14:50 ] @
Zna li neko karakteristike ili zamenu za ovo kinesko zeleno torusno jezgro sa procepom: PG0208 0430-C CHINA.
Jezgro je sa Behringer pojacala u D klasi.
[ macolakg @ 05.01.2013. 15:57 ] @
@APEXaudio

Ne mogu naci nikakve podatke.

Verovatno su imitacija Ferroxcube, koji prave bas takva jezgra za bas tu namenu.
Inace, takva jezgra su stvarno najbolja za tu namenu.

Medjutim, oni (Ferroxcube) su takvi kao da prodaju oruzje :-).

Kada sam poslao mail sa upitom (pre par godina), zatrazili su citav elaborat o nameni, a nece ni da cuju za kolicine ispod nekoliko K komada :-).
Kod nas ih zastupa Mikrodis.

Na kraju krajeva mozes upotrebiti i EE jezgro od boljih materijala (N95, N97) sa procepom, nesto veci gabariti, nista losije performanse.

Veliki pozdrav!
[ APEXaudio @ 05.01.2013. 17:47 ] @
Citat:
macolakg: @APEXaudio

Ne mogu naci nikakve podatke.

Verovatno su imitacija Ferroxcube, koji prave bas takva jezgra za bas tu namenu.
Inace, takva jezgra su stvarno najbolja za tu namenu.

Medjutim, oni (Ferroxcube) su takvi kao da prodaju oruzje :-).

Kada sam poslao mail sa upitom (pre par godina), zatrazili su citav elaborat o nameni, a nece ni da cuju za kolicine ispod nekoliko K komada :-).
Kod nas ih zastupa Mikrodis.

Na kraju krajeva mozes upotrebiti i EE jezgro od boljih materijala (N95, N97) sa procepom, nesto veci gabariti, nista losije performanse.

Veliki pozdrav!


To sam vec i uradio, ali me kopka ova mala dimenzija i mali broj namotaja u odnosu na MICROMETALS jezgra od materijala 2 koji se najcesce i koriste za D klasu ( T106-2 )
Pozdrav
[ Sleepwalkerbg @ 06.01.2013. 15:04 ] @
@macolakg

Kolega, evo zarazila i mene ova tema te rekoh, da idem u korak sa svetom :) Zainteresovalo me tvoje izlaganje na 14 stranici ove teme, rekoh da se igram malo..

Naime, imam nesto iskustva sa standardnim hard-switching smps i to sam godinama primenjivao.. Medjutim pre neki dan rekoh sebi - hajde da "seciram" princip rada LLC rezonantnih konvertera u sitna crevca s' obzirom na to da sve cesce nailazim na njih ...
I tako ja skoro napravih mali prototip - H most na 12V sa mosfetima povadjenim sa nekih maticnih ploca , pri tome stavih sijalicu 21W/12v u napojni vod kako bih pri rezonansi ogranicio struju kroz kolo.. Za trafo iskoristih neki iz monitora (flyback sa povecim procepom) i premotah ga litz zicom (oko 12nav. primar)...
Posle premotavanja primar imao oko 56uH (neopterecen) i izmerio sam sa kratkospojenim sekundarom (da dobijem rasipnu induktivnost) i bese oko 26uH. Posto sam hteo da rezonira oko 40KhZ dodao sam redno 270nF kondenzator.
Koristio sam generator koji radi od 10KhZ do 120KhZ (da bih rucno menjao frekv. i posmatrao sta se desava na osciloskopu), duty cycle 50% i tacno na frekvenciji od oko 40KhZ (na praznom hodu) kolo odjednom povuce veliku struju (sijalica se upali). Dvokanalnim osciloskopom merih napone na kalemu i kondenzatoru i primetio sam da su otisli preko 100V!!!! Normalno u suprotnoj fazi su i ponistavaju se , tako da ostaje samo otpornost gubitaka i H most povlaci veliku struju.. Sve ovo je mereno na praznom hodu..

E sad , par nedoumica:

- Nasao sam istu rezonanciju kola na oko 13KhZ!!!! Zasto ? Moja jedina razumna pretpostavka je da sam upao na 3. harmonik (posto pravougaoni signal sadrzi neparne harmonike). Jos zanimljivije je da ta "podrezonansa" nestane kad opteretim sekundar! Da li je to zbog pada Q faktora primara?

- Ako uvedem negativnu pov. spregu radi regulacije napona kako se postize priblizavanje rezonansi ka desnom boku, a da se pri tome nikad ne dogodi da kolo udje u rezonansu. Problem je sto se rezonantna ucestanost primara MENJA sa opterecenjem (povecava se jer se smanjuje induktivnost primara , u krajnjem slucaju , kratkom spoju na sekundaru , ostaje samo rasipna induktivnost). Dakle, kako kolo za kontrolu "zna" koliko se pomerila rezonansa na primaru ? da li se mere naponi na reaktivnim elementima, struja rezonantnog tanka ili?

- Da li je (pri rezonanciji) povecanje otpornosti gubitaka primara prouzrokovano opterecenjem sekundara prouzrokovano "odvlacenjem" cirkulisuce energije iz kola u rezonansi? (zahvaljujuci magnentoj sprezi)


Inace, ODUSEVLJEN sam kako ovo radi posto sam primetio da i pri vecim opterecenjima MOSFETI ostaju hladni bez hladnjaka , napon je skoro sinusan blizu rezonanse ... ;) Definitivno cu da predjem samo na ovu vrstu pretvaraca!!!
[ aca.jevtic94 @ 06.01.2013. 20:58 ] @
Evo i od mene jedan link:
http://schmidt-walter.eit.h-da.de/smps_e/smps_e.html
kao i:
http://danyk.wz.cz/iz350.html
[ macolakg @ 06.01.2013. 21:15 ] @
@Sleepwalkerbg

Noge kako!!! :-)

Hvala Bogu da je neko poceo...

Nije uopste tesko, samo treba zapoceti, a efikasnost si odmah video :-).

Kao sto sam i preporucio u nekom od starijih postova: treba poceti sa niskonaponskim modelom.

Sva filozofija je u kolicini sprege trafoa, sto se mora isprobati ukoliko je jezgro nepoznato.
Za jedan model jezgra se pronadju relacije, pa ako se ubuduce menja tip jezgra, onda Jovo nanovo.

Kod LLC se nikad ne ulazi u rezonansu. Cak i ako joj se previse priblizimo, dogodice se "povlacenje" frekvencije celog sklopa, koje kroz napajanje, koje kroz parazitne pojave, pa ce nas LLC uci u rezonansu i ako mi to nismo hteli, svakako sa fatalnim posledicama po tranzistore, a ako cak tranzistori izdrze puci ce jezgro trafoa (razbio sam vise komada tako).

Treba ga podesiti tako da je minimalna ucestanost nesto IZNAD rezonansne u uslovima najveceg opterecenja sekundara, sto treba proveriti i kod kratkog spoja sekundara, jer ni u uslovima kratkog spoja pretvarac ne sme uci u rezonansu.

Ona rezonansa koja ti se dogadja u praznom hodu je poreklom od pune induktivnosti primara + Ls sa doticnim kondenzatorom, i ne treba da te se dotice jer je na mnogo NIZOJ ucestanosti od one koju sam opisao u prethodnim recenicama.
Pretvarac nikada ne moze sici na tako nisku ucestanost, jer smo mu ogranicili najnizu ucestanost pri punom opterecenju.

Kada ima povratnu vezu, prilikom malog opterecenja, pretvarac ce "pobeci" na najvisu mogucu ucestanost, i ako je opterecenje manje od toga, mora se obezbediti i zustavljanje copera, tj. intemitirajuci rad.
Kod pov