tesla017,radi li ovo stvarno?

Stavicu klip pa ces da se uveris....

Šalim se malo,a i tesla017 je već nešto radio pa ga zato pitam.

Na sta konkretno mislis?

ili



ili

jedino sto je moje jednostavnije + ima i soft start.

44250 ova prve slike su ok,samo je to od 12V,znam pravio sam i radi ok.
Pozdrav

Hvala drug,ali ja sam brontosaurus i drzim se strogo dobrog starog teskog transformatora i gomile kondenzatora ;) :) Ove slike sto sam postavio nisu moje vec od tesla017,prvo su plocice napajanja a poslednja je slika TDA pojacala sa prekidackim napajanjem kojem je iz nekog razllga blisnuo kondenzator. Poenta je bila pokazati nesto zavrseno,moj imenjak se uglavnom bazira na semama i tvrdnjama. :)

Tako znaci a?
Salim se malo evo i slika da ne bude da nisam nista radio moracu ponovo da snimim ali ovo je da vidite da radi+moze i da se "dimuje" sa trijakom
Nisam bas radio kvalitetno ali to je u principu to.Opterecenje 358W.















_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 26.02.2012. u 12:04 GMT+1]}

evo jos slika....
video cu staviti na youtube
opterecenje je sijalica od 12v vezana izmedju 0 i 5v a trafo je original iz atx napajanja koji nije premotavan.














_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 26.02.2012. u 18:25 GMT+1]}

Primetio sam nesto cudno : sto je opterecenje vece tranzistori se manje greju sto mi je bas ne logicno al bitno da nije obrnuto

A evo i video da naparate oci

Eto slika-ko kaže da imenjak samo priča!

Čuj,ovo me baš podsjeća na američke "čopere",malo od ovog-malo od onog i eto napajanja! Dobro je što si uporan,tako sam i ja slagao neke stvarčice iz dijelova sa šasija i bio presretan što ponovo imaju funkciju. Je li ono tvoj osciloskop? Koji je,kakav? Koliko je koštao? Mnogi će možda,nakon što odgovoriš,reći "ma to je krš" ali kakav god da je-siguran sam da je bolji od mojeg! Uputio me jedan čovjek na jednog "rusa" osciloskopa,nije mnogo(u odnosu na ostale),a taj drug mi kaže da sve radnje radi barem ove što su nama amaterima potrebne. Nisam ga još kupio. Nekad je dovoljno samo vidjeti kako nešto izgleda,a ako nema aparata nema ni gledanja.

Osciloskop RFT EO201 do 10 MHz bio 35e
E al lakse je skinuti koji deo nego narucivvati + postarina + cekanje dok stigne
Opasan ovaj mali trafojcic nisam ocekivao ovolike napone od njega

Dobar si,dobar... Nije bitno da li su dijelovi novi,bitno je da rade. Za početak je sasvim dovoljno da te ubijede da šema i uređaj valjaju,i da su vrijedni kasnije kupovine novih dijelova,i pravljenja takvih uređaja.

Od kog sajta je šema?

ha ha neka je nesmeta mi.Eno imas i na mom sajtu pod odeljkom pretvarac da vidis i njega da sam uradio da ne kazes da ne radim nista

Sa danyk.wz.cz samo sam je preradio na svoje potrebe.

Oko smps se nikad nisam zanimao tj. popravljao sam pc napajanja ali nađem neispravnu komponentu i zamenim, nisam se upustao u rad istih pa me zanima nekoliko stvari jer imam par trafoa a ne znam za šta da ih iskoristim...

Trafo iz klasičnog pc napajanja ne treba premotavati da bi dobio +/-35V?

Žica treba da bude 0,6mm a pretvarač 350W na 70V to mu dođe 5A, prigušnica na izlazu ok 1,2mm opet može ali 0,6mm...

Da li može da se stave u pralelnoj/rednoj vezi 2 komada?

I koliko su pogodna za audio tehniku?

Napravio bih da imam na čemu da probam pojačala koja napravim kada mi nedostaje trafo, elektroliti...

Pozdrav!

Ovako pogledaj slike koje sam postavio a zatim i video i procitaj moje postove ponovo,ja sam sa samo jednim trafoom BEZ premotavanja dobio +-35V gradnja ti je veoma laka evo dacu ti semu.Diode na izlazu mogu biti BY500 ako ces ici do 5A ili MUR860 do 8A i td. uglavnom neka budu brzog tipa ali ne mozes uzeti one iz atx napajanja jer im je probojni napon max. 60V a kod vecine je 40V.Kod mene je radilo na pojacalu koje zahteva +- 35V vec 10-ak sati i mogu ti reci da sad ima jaci bas.
Dovoljan je samo jedan trafo koji je radio u napajanju sa 2 bipolarna tranzistora znaci ne za one koji su sa 1 fetom jer je drugacije motan i nije isti broj namotaja.Meni se bas dopalo ovo sto se dobija +-35V bez premotavanje samo stavis i vozi... umesto igbt mozes staviti i dva mosfeta recimo irf840 ili irfp 460 ali meni su bolji igbt-ovi a i ovaj irg4bc30k je bas jeftin negde oko 150 din. a dobro se pokazao bolje od irg4pc40w i jaci je od fetova izdrzava i do 25A sto znaci da mozes terati izvor do 2 kW znaci samo koristis namotaje za 12v koji sada daju +-35V a namotaje za 5v ne diras.Uostalom slikaj te trafoe izbliza pa postavi ovde ili mi posalji na mejl pa cu ti oznaciti gde se sta spaja.Ono TH-NTC je NTC iz atx napajanja a redno njemu mozes i da dodas otpornik 2,2oma 5W ja sam ga stavio za svaki slucaj a i malo ublazi nagli udar stuje pri ukljucenju ali sreca ima i odlozeno paljenje tj. tranzistori pocinju sa radom nakon cca 1 sek. od prokljucenja na mrezu.
Izvinjavam se na greskama u pisanju omaklo se
Veruj mi i ja sam dosad onako radio sa napajanjima dosad sam napravio nekoliko komata a ovo mi radi k`o bombonica.
Na semi masa ti je oznacena sa nulom.,a namotaji za dobijanje 35v su ustvari oni od 12v u original na atx napajanju.
Namotaje za 5v nisam nacrtao jer se ne koriste.







_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 27.02.2012. u 22:02 GMT+1]}

Pozdrav

Ja sam radio smps za auto gde sa 12V dobijam +/-35V dovoljno za pokretanje TDA7294 u automobilu i nekog manjeg woofera

Shto se tiche SMPS za kucno pojachalo tj za korishcenje sa smps sa 220V morao bih da se slozim sa sa starijim Aleksandrom ali po tom pitanju sam i ja staromodan znaci stari mrezni trafo grec i to radi ko bombona

Mladji Aleksandre smps je dobar probaj da nacrtash i projektujesh PCB i da sve to smanjish i upakujesh lepo Od mene samo josh koju semu pa da experimentisanje krene:

http://320volt.com/020volt-010amper-smps/

http://320volt.com/130volt-0156amper-smps-bolum-1/

http://www.labkit.ru/html/power_supply_shm?id=219

Tvoje slike sam krao na prvoj strani! :)

Nishta nije ukradeno
E Aleksandre hocu da radim jedan chipamp sa LM4780 pa ce mi trebati pomoc oko vezivanja i josh nekih sitnica Mogu da racunam na tebe?

Eto ga i najstariji Aleksandar

Nisam planirao da koristim uvek u pojačalu smps nego kad napravim probam da vidim da li radi i eventualno slušam dan-dva zbog testiranja...

Prve 2 šeme su zanimljive alli bih prvo probao šemu koju je postavio Aca a koja je slična sa trećom šemom...

Počeo bih sa nečim jeftinijim a ako bude ok nije problem napraviti i ove sa regulacijom

Na ovaj "komplet" sam prvo naišao a bio je u 200 ili 400W napajanju a kakva su bila ne sećam se, samo znam da je popravka koštala više nego što sam ih platio a trebalo mi je hladnjaka, kutije....

Pozdrav!

Samo mi se javi preko skajpa,nema problema. Sve što znam...

Molio bih Acu.Jeftića, ako nije problem a i ostale (ako znaju i ako hoće) u PP da mi daju informacije gde kupiti ove IGBT-ove i ovaj driver za IGBT tranzistore IR2153.
Na Google kad ukucam ne dobijaš ništa. Već odavno nameravam da probam i ja samogradnju čoperskih napajanja ali su do sada sve šeme bile malo komplikovane, iskreno i nemam toliko vremena da experimentišem.

http://www.mgelectronic.rs/

Pozdrav i javi sta si napravio!

Takodje:

Kelco

Evo i jedan LINK


Pozdrav i srecna gradnja

Zdravo Svima

Zainteresovan sam za gradnje ovog SMPS-a, interesuje me ne koju frekvenciju radi da bi mogao da koristim neko drugo jadro, potrebno mi je za proracun

Kako se biraju elementi koji odredjuju frekvenciju naci ces u DS od kola:

Hvala vam ljudi na informacijama. Naručiću elemente ovih dana i krećem sa gradnjom. O toku gradnje biće te obavešteni a moje iskustvo će vam stajati na raspolaganju za dalje komentarisanje i predloge. Pozz

Opet ja :)

U planu sam da pravim SMPS koi je objavio aca.jevtic94, po formuli f=1/(1.4 x Rt x Ct) izracunao sam da to je negde oko 32 KHz (30 KHz) za Rt = 39 KOhm i Ct = 560 pF
Ja planiram za Rt da stavim trimer 10K za da mogu da podesim frekvenciju na 75KHz i Ct=1nF dali je ovo ispravno?

-Dali sa irg4bc30k moze da se dobije oko 450-500w (aca.jevtic94 je rekao da moze da se gura do 2 KW ali ovi tranzistori imaju mocnost od 100W), ako je neizvodljivo sa irg4bc30k upotrebicu irfp450 ili irfp460 e sada me zanima za otpornik pred fetove dali treba se menjati i ako je to potrebno kako da izracunam

-Filter na AC ulazu koliko navoja i dali da stavim na jedno jezgro i da namotam u suprotni pravac da se indukcija ponisti

-Isto i za izlazno filter dali da stavim najedno jezgro i da namotam u suprotnon smeru ili na dva posebna jezgra

-Otpornik na izlazu 6k8 2w dali da ostane ist ili ima neka formula po kojoj moze da se proracuna (i dali treba se staviti i na negativnu granu zato sto u neki semama od SMPS-ova ima dva otpornika iste vrednosti u pozitivnoj i u negativnoj grani)

Kad soberem svi informacija i napravim ovo otvori cu temu kako se pravi smps od pocetka do kraja sa svi kalkulacija i svi potrebni stvari za oni koi zele da prave da ne lutaju ko ja


Hvala unapred

u DS od kola vidi preporuku : Rt min 10 kOma, Ct min 330 pF, pa za tebi potrebnu frekvenciju igraj se vrijednostima
iznad ovih minimalnih. Poz i sretna gradnja.-

Hvala puno

Stavicu 470pF i trimer od 30KOhm tako da mogu da se igram malo sa frekvencijom za da dobijem potrebni napon na izlazu

Cekam ostale odgovore

Pozz

Po dobijenoj potrebnoj frekvenciji trimer obavezno zamijeni najpribliznijom vrijednoscu fiksnog otpornika,
ulazni filtar na jednom jezgru, suprotni smijerovi motanja ili nadji neki fabricki koji odgovara trazenoj
snazi, prije induktivnosti a poslije osiguraca (mreznog) obavezno varistori prema masi, a poslije
induktivnosti kapaciteti prema masi (ovaj filter najvise stiti mrezu od smetnji iz sammog SMPS-a.
Sto se tice izbora aktivnih prekidackih elemenata (IGBT i FET) za IGBT provjeri u DS do koje frekvencije
se mogu koristiti u punom "gasu".-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 07.04.2012. u 10:26 GMT+1]}

obavezno redno pot. vezi neki otpor npr. 10k

Ok Hvala puno

sledecu nedelju idem u nabavku delova ovaj vikend cu da dizajniram plocicu
e samo me zanima koi tranzistori da koristim jel moze irfp460 imace snage oko 440W, ja planiram pojacalo od 2x200w ili 2x150W to cu da odlucim kad cu da motam trafo

Pozz

Radi kako hoces ali ja bih ti preporucio igbt jer je bolji u ove svrhe a i jeftiniji je (ja uzimam u M&G-u)

Ok poslusacu tvoj savet ali me interesuje dali bi imalo snage oko 400W sa navedenim igbt-ovina

Pozz

ma moce sigurno ali samo da ti kazem stavi osigurac i npr. neku sijalicu od 1kw redno smps-u da ne bude nesto kako ne treba-moj savet sad ako neces i nemoras....

jedno mi nije jasno u ovoj semi.
kako se dobija napon na Vcc na IR2153 njegov napon je max 15.6 ja sam uradio simulacie i jos ne znam sto i sve izadje ili vise ili manje ili na nulu

Onaj visevatni otpornik 27 K/6W napaja zener diodu-regulator koja je u samom IR kolu izmedju pin 1 i mase, napajanje
ostale logike za gornji dio polumosta je sa pina 8.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 20.04.2012. u 07:28 GMT+1]}

Još taj od 27k/6W pa da vidimo kako to radi, a pogotovo kako svira.

@Miodrag-ba

Može pcb sa dimenzijama?

Hvala!

Večeras ili sjutra treba da se testira i ako sve bude u redu postaviću i PCB da
ga svi mogu koristiti.

Bez žurbe, pcb se lako pravi ali novac za delove....

Srećno prvo pustanje u rad!

Pozdrav!

@Miodrag-ba, Za probu mozes dovesti eksternih 15V na pin 1 IR kola. Ako je trafo od ATX napajanja i nepremotan,
mozes ocekivati napon na izlazu nesto visi od duplog 26-27V i neregulisan je i bez ikakve zastite.
Za nf pojacalo ga treba ipak malo bolje filtrirati (prigusnica izmedju elektrolita). I nek je sa srecom.- pOz

Odlicno,samo napred,drzimo ti palceve.....
Uzgred gde si nabavio te otpornike?

Pozdrav svima.

Ne preporucujem IGBT u ovakvoj aplikaciji. Da budem precizniji, IGBT u hard switching rezimu (sto je ovde slucaj) ima
prevelike gubitke na frekvencijama vecim od 30KHz. Pojavice vam se posle izvesnog vremena "neobjasnjivo" pregorevanje istih :-).

Trafo od PC napajanja moze izgurati oko 400W pri 100KHz. To je previsoka frekvencija i za najbrze IGBT.
Dobar izbor su ili MOSFET-i ili bipolarci.

Ako vec hocete da koristite IGBT (koji su neverovatno robustni kada se pravilno koriste), onda morate spustiti frekvenciju na ispod 30KHz, sto zahteva puno vece jezgro kao npr. E55/28/25, materijal N27 (Epcos-TDK). To moze glatko da istera
400W na 25KHz.

Druga opcija je da napravite rezonantni ZVS pretvarac, gde se vec odredjeni IGBT mogu koristiti na 100KHz.

Uporedicu half-bridge topologiju i rezonantnu ZVS topologiju za npr +- 50V na izlazu sa 400W kontinualne snage:

HALF-BRIDGE

Prednosti:
- jednostavan proracun transformatora
- relativno mala struja primarnog namotaja
- jednostavna kontrola

Nedostaci:
- osrednji stepen iskoriscenja 80-85%
- komplikovana izrada transformatora, neophodno dobro ucesljavanje namotaja za dobar stepen iskoriscenja
- pravougaoni talasni oblik bogat visim harmonicima
- neophodna storage prigusnica na sekundarnoj strani
- kompleksan proracun storage prigusnice
- velike elektromagnetne smetnje
- znacajni gubici u jezgru i sw. elementima
- recovery gubici u diodama

evo i jedne 500W aplikacije: http://www.st.com/internet/com...PPLICATION_NOTE/CD00003778.pdf

ZVS-REZONANTNI

Prednosti:
- izuzetno male smetnje
- veoma mali gubici u sw. elementima
- minimalno hladjenje sw. elemenata
- lako izvodljiva low-profile verzija
- mali gubici u diodama
- sinusna struja kroz: trafo, sw elemente i izlazne diode
- nema potrebe za storage prigusnicom
- stepen iskoriscenja 92-96%
- lako motanje transformatora

Nedostaci:
- slozen proracun trafoa
- velike struje primara
- slozena kontrola
- uzak raspon ulaznog napajanja npr. 180-230VAC, za sire opsege neophodan PFC
- uzak opseg opterecenja tipicno 1:6-7 , neophodan burst mod u praznom hodu

evo jedne 400W aplikacije: http://www.st.com/internet/com...PPLICATION_NOTE/CD00149584.pdf

Pozdrav

Pratim cekam rezultate pa ako vredi da pravimo po Miodrag-ba dizajnu ploce

Mozda bi mogao da ubacish L filtere na izlazu kao shto sam ja stavljao u mom konvertoru iz ATX-a one stojece, ili da se onaj zuti torus iz ATX u sekundaru razmota i namota za ovu primenu

@macolakg, pozdrav i ovdje. Ovo sam im rekao prije nedelju dana:
Sto se tice izbora aktivnih prekidackih elemenata (IGBT i FET) za IGBT provjeri u DS do koje frekvencije
se mogu koristiti u punom "gasu".-Izbor je na njima.-

Na ovoj pločici je MOSFET nije IGBT. Eh stavio bi ja filtere da sam ih imao u ovom trenutku.
Želja mi je bila da vidim dali to stvarno radi. Ni sad mi nije jasno šta će biti. Pokretač teme
napisa da je nekoliko sati napajao pojačalo i slušao muziku sa boljim basom. Neki kažu
trebaće više elektrolita, filtera, premotavanje trafoa i sl. E hoću da vidim stvarno šta teba,
a šta je tačno. Sve ostalo će doći na svoje mjesto poslije testiranja. Zahvaljujem na savjetima
i sigurno ću probati sve varijante koje predlažete kako bismo svi zajedno došli do dobitne
kombinacije i naravno da svi imamo po jedan ovakav SMPS jer nam može koristiti makar za probna
testiranja pojedinih uređaja koji se mogu napajati sa ovom skalameriom.

NF pojacala u principu energiju crpe iz elektrolita kod brzih i jacih basova- pikovi se popunjavaju energijom
iz elektrolita. za tiha slusanja potrosnja je priblizno konstantna. Taj SMPS, kako je bez regulacije, obavezno optereti
nekim bliderom, par kOma i izracunaj snagu jer spicevi teze da podignu napon koji bez opterecenja zna znatno
porasti (cuvaj elektrolite) i spravu iza. Koliko sa slike vidim, diode su za 3 max 5A pa u skladu s tim racunaj i na
opterecenje cijele sprave. Znaci max 150 do 200W za obje grane - zavisi od odbijenog napona. Iako sa istim brojem
namotaja u sekundaru, u primaru moze biti ili 2x19 ili 2x20 namotaja pa je u prvom slucaju dobijeni izlazni
napon veci: Sa srecom.-

Hvala svima za ovoliku posecenost,ocekivao sam manji odziv udjite na ovaj sajt ima tu dosta raznih projekata a ima i ovo sa mosfetovima,igbt-ovima i td.Diode trebaju jace ako se vuce veca snaga ove su okvirno stavljene,imate vec sve na sajtu.
I obavezno na krajeve sekundara (gornj i donji,na srednji ne treba) stavi otpor od 220 oma jer ce on sluziti kao opterecenje.

Kod ovakvih hard-switching naprava, diode treba znatno bolje dimenzionisati jer recovery gubici znaju biti veci od gubitaka provodjenja. Za +- 50V, za diode treba hladnjak priblizno iste velicine kao za mosfete.

Ako napravite napravu na 100KHz ili vise, sa stabilizacijom napona, gde je odziv napajanja bolji od 50uS (sto i nije bas lako, mislim na tako kratak odziv -FB), onda vam treba svega 100-200uF za filtraciju, i pri tom imate savrsen bas :-)

Profi pojacala sa SMPS napajanjem obicno rade na 125KHz ili novija na 250KHz, zbog polozaja subharmonika u odnosu na audio spektar.

Sada sam previse u stisci sa vremenom. Kada se malo rasteretim, postavicu sheme za nekoliko SMPS za audio u rangu od 500W do 3KW.

Evo link do jedne mocne sprave; dokument prevazilazi mogucnost direktnog postavljanja:
http://www.pknc.com/new_doc/PKN_amp_supply.pdf
pOz
Obratite paznju na mrezne osigurace!

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 27.04.2012. u 08:00 GMT+1]}

E ovako društvo. Spravica radi.
Kao što je rekao emiSAr na izlazu daje 2x27V.

Šta sam sve kačio i stavljao:

Iz PC napajanja sam uzeo: Na ulazu grec RS 406L, sva 4 velika elektrolita 470uF/200v, Trafo je ne diran
onakav kakv je i bez ikakvih premotavanj i domotavanja. 4 diode FR 302 (3A), blok 2,2uF, NTC.

Dodao 2 MOSFETA IRFP450 (ti mi se našli pojma nemam odakle mi - nešto rasturao). Nijesam stavlja one dvije diode
iza tranzistora jer ih nema ni u izvornoj šemi (ostavio prostor na PCB-u ako trebaju).

Ništa nijesam čačkao, samo uključio i izmjerio napon na izlazima. Znači to je prvi korak. Za njegovu realizaciju velika
zahvalnost aci.jevtic94, a pogotovo tesli017 koji mi je poslao gomilu slika i linkova da se upoznam sa problematikom i
da vidim kako je to on, a i drugi radili. Na njega računam i na sledeće korake, naravno i na emiSAr-a no on ne čita PP
(nadam se da sad hoće).
Sledeći korak mi je da poboljšam elektrolite, da stavim filtere i da umjesto dioda FR302 stavim one duple diode u
TO-229AB kućištu F12C20C kao i F16C20C jer ih imam gomilu, a ima ih u gotovo svim PC napajanjima. E ovdje ću
ovo malo testirati pa ako bude OK treći korak je razmotavanje, premotavanje i sl trafoa da se izlazni napon malo
podigne (bilo bi dobro bar blizu duplog). To će biti 2-3 PCB-a i sve ću to postaviti ovdje da imamo svi....... Pozdrav

Drago mi je da je sprava proradila. doraditi se uvijek moze. Sto se tice PP nista ne dobih, inace bi i odgovor
dobio. Posalji PP ponovo. Zaboravih napisati , ti RFP450 imaju integrisane diode tako da vanjske ne trebaju.
pOz

Pošto ovdje neko reče dobar izbor su MOSFET ili BIPOLARCI. Trebaju li te
diode kod bipolaraca.
Izvini zbog PP nijesam pritiskao gdje treba moja greška.

To koli IR prilagodjeno, ima u sebi drivere za IGBT ili MOSFET-ove, za bipolarce treba ipak malo snage kao
pobuda, i pojedini bipolarci imaju integrisane diode pa o tome kada dodje vrijeme, zavisi od izbora bipolaraca.
To je rekao @macolakg, prati njegove postove, covjek ima znanje i iskustvo. pOz

@emiSAr

Mljac, socna ZVS LLC rezonantna naprava!
Upravo na takve sam mislio.
Osim osiguraca, treba obratiti paznju i na glavni trafo :-)

Pozdrav

Pogledajte malo ovu literaturu: http://www.st.com/stonline/sta...p;doctype=TECHNICAL_LITERATURE

Pravio sam nekoliko rezonantnih LLC ZVS sa rezonantnim kontrolerom L6599, uopste nije tako strasno.
Trafo se mota lepo i lako, rucno. Npr. 400W aplikacija ima svega 19 navoja u primaru na jezgru ETD49. Primar zauzima oko 60% srednjeg stuba i mota se sa jedne strane, dok sekundar zauzima oko 30% srednjeg stuba. Malo komplikovano ga je izracunati, mora i malo empirijske korekcije, ali to radi savrseno. Hladno je kao tastina (punicina) dusa. Jedina stvar koja se greje, sto i nije neki problem je zica primara na trafou, a zbog toga sto nije ni sa cim prekrivena lako se i hladi...
Zbog skin efekta, sve se mota sa zicom napravljenom od sto vise tanjih lakiranih zica, upredenih medjusobno, ali stvarno nije nikakav problem napraviti par metara toga, koliko ukupno treba za ceo trafo. Mora se malo paznje posvetiti materijalu jezgra (namenjena za >300KHz, N87 i sl.)

Rezonantni konverteri su jedini konverteri koji mogu podneti totalan kratak spoj u trajanju od 1 SEKUNDE+ bez pregorevanja bilo cega :-). Kod hard sw. su predugacke i mikrosekunde :-).

Evo, radi lakseg racuna, pogledajte sledece aplikacione note: AN1300 (ST), AN2450 (ST), AN-4151 (Fairchild),
U-138 (Unitrode-Texas), UCC25600 (Texas Instruments), itd.....

Ne morate praviti PFC ispred ZVS-a, kod nas to jos uvek nije zakonom regulisano :-). Takodje kod nas nema potrebe za
multivoltage aplikacijom.

Kod LLC ZVS je inace veoma lako resiti drive izlaznih mosfet tranzistora (sto je kod hard switching jedan od kljucnih problema za pouzdan rad).

Naprave takvog tipa rade iznad 100KHz, i to sa strujama sinusnog oblika, sa ekstremno malim smetnjama.
Ko se bavi servisiranjem, LCD, plazma i LED tv, moze da vidi primer LLC ZVS u vecini od njih. Poznace te ih po: izuzetno malom i pljosnatom trafou i po beznacajno malim hladnjacima za mosfet-e, a i diode. Bukvalno su sve pozadinske rasvete u LCD monitorima resene ovom metodom. Upravo zbog sjajne imunosti na preopterecenje, malih gabarita, izuzetnog stepena iskoriscenja, male EMF buke, LLC ZVS su prakticno pregazili sve ostale tipove konvertera, osim za pomocna napajanja koja su flyback zbog mogucnosti vise stabilnih napona na izlazu, a i to je svedeno na snage do najvise 50-tak W.

Mala elektronska buka koju LLC ZVS emituje u prostor pociva na tome sto on stabilise napon promenom ucestanosti, tako da ima bolju distribuciju po spektru. Hard sw. rade obicno na jednoj ucestanosti, sa vrlo strmim tranzicijama, sto pravi ogromnu buku na osnovnom harmoniku i nekoliko visih...

Za audio aplikacije, ako napravite spravu sa 150-300KHz nosioca, nije uopste problem dobiti odziv regulacije u rangu od 10 perioda, sto ispada pri npr. 200KHz pri maksimalnom opterecenju, odziv regulacije napona sa SLOVIMA 20KHz, pri cemu su kod audio pojacavaca pokriveni stabilisanim naponom ne samo strujno zahtevan bas, vec i ceo srednje-visokotonski opseg, sa izlaznim elektrolitima reda par stotina mikrofarada!! Verujte mi da je odziv analognih stabilizatora tipa 78xx u tim granicama (ako stavite mali kondenzator iza 78xx rizikujete nestabilnost, a ako stavite veliki, onda je posle udarnog opterecenja odziv los zbog strujnog limita).

LLC ZVS mozete napraviti samo malo jaceg od najveceg ocekivanog opterecenja, uopste nema razloga za ekstremnim predimenzionisanjem sprave. Da bi se dobio polaz za maksimalnu ocekivanu struju koju ispravljac mora isporuciti, od kljucnog znacaja je poznavanje modula impendanse vasih zvucnih kutija (kriva promene impendanse u zavisnosti od frekvencije), i izracunati struju pojacavaca za tacku najnize impendanse zvucnika. Dovoljan je ispravljac tipa LLC ZVS sa 20-tak % vise od toga.

Zagrizite i pocnite! Garantujem odlicnu zabavu i po uspelom poslu sjajne rezultate :-))

Pozdrav svima

Zaboravih nesto!

LLC ZVS je isproban sa mostnim pojacalom od 2 kom. TDA7294 po kanalu, na zvucnicima Totem Forest.

Rezultat je: precizan i u prostoru perfektno definisan BAS (sto se redje srece :- )), sa srednjim i visokim opsegom kome se nema sta zameriti, neverovatno preciznom prostornom slikom :-).

Fascinantan zvuk iz home-made naprave.



Jedva cekam da dobijem vremena da ga isprobam na Magnaplanar 1.7, koje je kupio jedan moj drugar, koji stvarno zna sta je dobar zvuk.

Pravio sam (kada je bilo vremena) i pojacavac sa LM3886, 6 komada u mostu za jedan kanal, i to tek savrseno radi.
Silno sam se razocarao (jer sam mislio da sam otkrio toplu vodu), kada sam posle nekoliko meseci video da Jeff Roland ima opak pojacavac upravo sa tim kolima. Na srecu, zadovoljstvo mi nije potpuno oduzeto, jer je moja koncepcija potpuno drugacija od njihove i puno nekih slicnih projekata koje sam iskopao kasnije na netu. Prijalo mi je kada sam otkrio citav klub ljubitelja LM3886, jer to je home-made sa zvukom koji se ravna sa spravama od iznad 5000 eura... Verujte, znam o cemu govorim. Napravio sam slusni test sa proverenim audiofilima (nekoliko njih u razlicito vreme, od toga par njih sa "ergelom" od blizu 100000 eura), direktno poredjenje sa Krell 300i, i svi su se izbecili od iznenadjenja i pobeleli od sujete, jer zamislite: kako SME jedan "pravisa" da zvuci kao nesto sto je toliko placeno :-)). Tome su naravno doprineli i izvrsni Totem Forest zvucnici.
Kako sam ih tek doveo do ludila kada sam zvucnicki kabl napravio od obicne gvozdene zice kojom se vezuje armatura poznate kao "paljena zica", samo sto sam negativnu povratnu vezu uzeo direktno sa terminala zvucnika :-)... terali su me da otkacim zice od povratne veze zato sto mi nisu verovali da to svira kroz gvozdje od par ohma otpora :-).
Dakako da sam otkacio -FB, samo sto sam imao i lokalni -FB sa nesto vecim pojacanjem, koga ovaj eksterni prekriva kada se zakaci. Sviralo je i tako, sa cujno losijim kvalitetom i na basu i visokim, ali sam ih uverio da to moze i kroz gvozdenu zicu.
Ali neverne tome i dalje bacaju hiljade evra na zvucnicke kablove, umesto da pojacavac naprave na zadnjem zidu zvucnika (spolja, dakako sa gumenim amortizerima), i sa nekoliko centimetara obicne bakarne zice se prikace za terminale zvucnika, a signal dovedu kvalitetnim balansnim kablom do pojacavaca, i tako ustede kog "somica" evra!!!

Mnogi strasni audiofili i "audiofili" ce biti uzasno razocarani u moju strucnost i sposobnost procene kvaliteta zvuka, ali uopste ne hajem za njihovo misljenje. Uverio sam se sa par "placebo" eksperimenata u to sta stvarno vecina njih cuje :-))) .

Uverio sam se da posle pozamasnog ekonomskog zrtvovanja u vidu raznih kablova za napajanje, zvucnickih, interkonekcionih, do najvece korekcije zvuka dolazi prvenstveno u glavi slusaoca...
Vecina kombinacija koje prave ne pociva na dobrom zvuku, vec na takmicenju ciji je veci (posebno novcanik) :-))
Drago mi je da sa mnom u potpunosti deli misljenje Dr. Bratislav Ninkovic, koji je doneo audiofilizam davnih 70' iz Britanije u Kragujevac i okolinu.. Najobrazovaniji audiofil koga sam do sada sreo...

Vazan aspekt inzvarednog zvuka je veoma dobro i"tvrdo" napajanje, pojacavac takodje treba da ima slicne mogucnosti.

Izvesni gopodin iz Japana, Ken Ishivata, se proslavio vrseci revizije napajanja na raznim Marantz proizvodima (svakako uz ozbiljnu novcanu nadoknadu). Svakako da Ken dobro zna sta radi... Ono sto je rezultat njegovog rada je smanjenje TRANZICIONE impendanse napajanja!!! Sto se vise priblizite konstrukciji za HF aplikacije, imacete sve bolji zvuk.

Nemojte se uopste plasiti odstupanja od uobicajenih puteva, utabanih od strane nekih eminentnih faca, pristup sa ledja (iz drugacije perspektive, naravno uz odgovarajuce znanje), moze dati iznenadjujuce pozitivne rezultate!!!

Pravite i radujte se tome!

Na kraju krajeva i najmocnije naprave na svetu su obicno kreacije jednog nadarenog ili omanjeg tima nadarenih ljudi, koji su u trenutku inspiracije stvorili bisere...

Puno pozdrava svima i neka mi "audiofili" ne zamere. (slobodno mogu da me smatraju notornom budalom :-)

Evo i drugog sa filterima, duplim diodama i elektrolitima od 4700uF. Testiram sa pojačalom
LM 3886, da vidim kako svira, dobićete informacije vrlo brzo.

Prekidačka napajanja dolaze na velika vrata,ako tako nastavite potuno ćete me preobratiti!

Vidim da je zavojnica legla

Sto se tice duplih dioda ne znam bash za ove duple diode kako su vezane ali ako su koriscene kao single a jedna se koristi kao dupla ta dioda ce se vishe grejati od druge dve diode...Zato sam mislio da je bolje staviti 4 BYW29 sve u svemu videcemo rezultate na kraju

Ajde pa da svi probavamo ovo cudo

Naravno da ce se vise grijati kada je na njoj dupla disipacija.Sve diode na jedan hladnjak koji treba biti mozda
cak i veci od hladnjaka na prekidackim elementima (FET ili bipolaraci ili cak IGBT ako se imaju odgovarajuci.)
Iako po DS imaju kratko vrijeme oporavka diode u ovim napajanjima dobijaju zestoke "samare" koje moraju
otrpiti. Za one kojima je malo napona koje daje ovo napajanje evo jedne koncepcije sa duplim naponom:
Izvor se vidi na slicici. Malo treba poraditi na ulaznom kao i na izlaznim filterima, ali koncepcija je bitna:
Potrebna dva identicna trafoa kao i buster kondenzatori uz iste.
Naravno, od tamo odakle su skinute diode treba uzeti i izolatore jer sve moraju biti izolovane od
hladnjaka.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 04.05.2012. u 06:53 GMT+1]}

Da. Zavojnica je legla, ali iz trećeg pokušaja. 2x75 navoja žice od 1mm. Prvi put okratio žicu.
Drugi put nije moglo da stane sve jer nijesam se baš mnogo potrudio da to lijepo nalegne.
Treći put sa velikom naporom sve stalo. Zato upozorenje onima koji žele da motaju da budu
veoma pažljivi jer u protivnom neće uspjeti, faliće prostora za 10-15 navoja. Ulazni filter je
originalni sa kodegenovog napajanja.

Tesla017. Meni najbliža prodavnica elektronike je 370km, a brze pošte ne saobraćaju po Crnoj Gori
tako da sam hendikepiran kad nešto zahvali ne mogu da trknem i da to kupim. Zato mi mnogi
projekti čekaju po par mjeseci zbog neke sitnice. Radiću i treci PCB upravo za diode BYW29 koje
si mi preporučio i mislim da će to da bude konačna verzija. Do tada imam samo ovo što već
koristim. Zahvaljujem ti još jednom na savjetima i uputstvima koja mi šalješ meilovima.

emiSAr. Stavio sam one otpornike (blidere) na izlazima i sa njima imam stalnu potrošnjo oko
110mA, napon je 26V. Dobra ti je ova šema koju si postavio +-50V dobro bi bilo postaviš i
ostale podatke pa da probamo i to. I vama hvala na podršci i savjetima.

E boga mi (što kaže naš narod) moraćete svi da napravite bar po jednu ovakvu spravicu.

Prethodno sam morao da napravim pojačalo sa LM3886 da bi imao šta uključit na napajanje.
Prvi utisak je baš pozitivan. Očekivao sam da će se iz zvučnika ipak čuti neko
pulsiranje, krckanji ili nešto slično. Ustvari nijesam ni znao šta da očekujem jer sam svo vrijeme sebe
ubeđivao da to ipak ne može biti nešto baš kvalitetno, no pogriješih. Meni to radi
sasvim solidno i nejesam siguran da bi osjetio (bar na uvo) jeli napajanje prekidačko
ili ne. Da ga malo "ošrafim" i potjeram malo duže sa većom potrošnjom da vidim hoće li se
i koliko grijati, pa kačim fotografije i PCB.

Ako to radi i ako si zadovoljan kako zvuci onda racunaj da cu i ja da napravim jedan za amp na kome radim samo je sa LM4780 (dva lm3886 u istom kucishtu)

Drago mi je da je sve ispalo kako treba

Nema razloga da ne radi. Evo npr. jednog od najboljih svetskih pojacavaca koji se napaja upravo SMPS napajanjem.

SMPS mu nimalo nije zasmetao da udje u sam vrh ovakvih naprava, a mnogi casopisi kazu da i jeste najbolji pojacavac ikada..

http://www.halcro.com/productsDM88.php

Slažem se sa Vama. Do skoro je bilo nezamislivo da amateri, u samogradnji prave SMPS.
Ipak je za to trebalo malo više znanja, a pogotovo sofisticiranih alata. Ali vremena se mijenjaju.

LM3886, na 35W svirke na 4 oma zvučniku trošio je nešto manje od 1 ampera struje sa SMPS-a
Tokom svirke napon na SMPSU (ukupan) je varirao +-0.5v, a nijedna komponenta na SMPS-u
se nije grijala osim otpornika od 27k/5w.

Ovim zaključujem i fazu br. 2. Sad idem na povećanje napona odnosno da se malo domota ili
premota trafo kako bi se sadašnjih +-26v podiglo na +-35v. Merkam i oni šemu koju je postavio
emiSAr sa dva trafoa koji daju +-50v. Mislim da ći i ovo raditi jer imam sav materijal.

@Miodrag-ba

U guzvi sam, ali kada se rasteretim, postavicu LLC ZVS resonant konverter koji daje daleko bolje rezultate.

Daj postavljaj, ali molio bih da to bude nešto prilagođeno, za amatersku gradnju.

Evo jedan link za one sto ne znaju sta je LLC ZVS, a nisu pogledali one APnote sto je @macolakg postovao:
http://www.fairchildsemi.com/an/AN/AN-4151.pdf

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 10.05.2012. u 00:49 GMT+1]}

@emiSAr

Hvala emiSAr, nisam imao vremena, za sat-dva idem na teren u B.Bastu.

Elektronicari se malo plase od ZVS LLC, ali kada ukapiraju da se cela filozofija svodi na racunanje prenosnog odnosa trafoa i raspodele sprege primar-sekundar na jezgru, da se sa tom napravom moze igrati cak i kada se naprave radikalne greske (a bez ozbiljne stete), pocece da ga prave masovno.

ZVS LLC se moze napraviti sa bilo kojim push-pull IC kontrolerom, uopste ne mora specijalizovano IC, ali specijalizovan IC ipak daje bolje performanse sa manje elemenata okolo.


Evo jos jednog data-sh., veoma jednostavnog ZVS LLC.

http://www.ti.com/lit/ds/symlink/ucc25600.pdf

Pitanje.

Postojeći trafo namotan je na sledeći način:
Prvo 20 navoja primara u jednom sloju, zatim 3 sloja sekundara, nešto izmiješano
i istovremeno za 5 i 12v. i poslednji sloj opet 20 navoja primara. Između slojeva primara i
sekundara ima i po jedan "prsten" bakarne folije koji je zalemljen za krajeve
primara.

Treba li "novi trafo za SMPS" namotati na neki sličan način ili može i na standardno
klasičan? Primar-izolacija-sekundar.

Vec sam negdje pisao kako je namotan ATX trafo. Kod ponovnog motanja namotaj kao klasicni trafo,
primar sa 40 navojaka, sekundar motaj b i f i l a r n o sa potrebnim brojem navojaka. Premjeri zicu
gdje su bili izvodi tamo gdje si dobijao tih 26V- mislim na promjer zice, zica je dupla, i istom takvom
ali sa cetiri (4) zice namotaj sekundar sa potrebnim brojem navojaka, ispast ce najvjerovatnije 11 (2 puta 11)
navojaka. Da se nebi puno zezao, tamo gdje ti izlazi onaj snop zica koji predstavlja masu, izvedi sve cetiri
zice potrebne duzine da mogu stici do stampane ploce-mase. dvije zice izdvoji i namotaj u jednom smjeru
i napravi izvod sa donje strane, ostale dvije zice motaj u s u p r o t n o m smjeru od prve dvije i takodje
sa donje strane izvod. Vjerovatno si sacuvao pinove na tijelu trafoa.
N a p o m e n a: izmedju slojeva primara, najvjerovatnije dva sloja, namotaj vodoinstalatersku teflon
traku, onu bijelu tanku. takodje po zavrsenom primaru nabaci koji sloj iste trake, malo jacu izolaciju, znaci
nekoliko slojeva iste trake. Traka je tanka i nece zauzeti puno prostora. Bakarne folije ne moras vracati.
Probaj motati zicu u pamucnim ili bilo kakvim tankim rukavicama da je sto manje diras rukama. Iako izgledaju
suhe, na rukama ima znoja koji zna biti veoma agresivan- a poznato je ono- bolje sprijeciti nego lijeciti.
Zica je najvjerovatnije promjera izmedju 0,7 i 0,8 mm, rjedje tanja prema 0,6. Nadam se da ces u mjestu
naci n o v u zicu istog promjera koji ti treba. I neka je sa srecom motanje.- pOz
U ovom slucaju 2x11 navojaka izlazni napon bi bio oko 2x40 V, ako treba manje sa 2x10 navojaka
izlazni napon bi bio izmedju 36 i 37V.-

PS:poslije prvog sloja sekundara, jedan sloj teflonske trake, lakse se mota.

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 12.05.2012. u 19:52 GMT+1]}

Poslušao savjet emiSAr-a i motao trafo kao klasični. Namotao 40 navoja primara u dva sloja.
Kod trafoa koje sam razmotavao sekundar za napon od 12v na koji sam dobijao 26v je motan
jednom žicom, nije sa dvije (bifilarno). Što je lakše lakše je, a i kad mogu "oni" mogu i ja. Pa
namotam jednom žicom sekundar 2x10 navoja i opet što napisa emiSAr dobih 2x36v, a sa
otpornikom na izlazu koji vuče oko 100mA dobih 2x35v. Upravo onoliko koliko piše na šemi
koju postavi aca.jevtic94 kad otvori ovu temu.
Znači tako je kako piše, a LM3886 i na ovom naponu kaže i da dobro svira.

Pozdrav svima

Drago mi je da je uspelo motanje transformatora Kazi mi samo jesi li motao onaj visoki trafo iz atx-a onaj sa 2 E lima?

Nabaci koju sliku da vidimo kako je ispao transformator

Dragane pozdrav. Koliko sam vidio @Miodrag-ba je ovo motao na klasicno jezgro dimenzijama odgovara ETD34
ali je materijal upitan. Na ovoj frekvenciji (oko 32 kHz) jezgro moze isporuciti oko 130 VA. Na izvornom linku se
gadjaju sa snagom od 350W u sto sumnjam. i zica kojom je motan trafo ne obezbjedjuje tu snagu (5A) a zica
0,6 mm, na ovoj frekvenciji zadovoljava skin efekat ali je gustina struje preko 17A/mm kvadratnom sto je malo
previse. Zato sam mu i preporucivao duplu zicu za motanje. Sprava moze pogoniti 2xLM3886 ali ne pri
punom gasu. Za ovu operaciju (premotavanje) puno je teze rastaviti ATX trafo nego premotati ga.
Trazeni broj namotaja bez problema staje u raspolozivi prostor, u sto cemo se uvjeriti kada @Miodrag-ba
postavi sliku trafoa i cijele sprave. "Ostajte mi u zdravlju i veselju" kako je jedan nas stari radio novinar
odjavljivao svoju emisiju. pOz

E narode pa moze se promeniti frekvencija na koju vam odgovara promenom RC clana na pinovima 2 i 3 i 4 na i.c.-u
,mozes smanjiti r na 22k ali nemoj ici ispod 10k.

Pozdravljam cijelu ekipu: tesla017, emiSAr i aca.jevtic94, svi smo tu. Ovako.
Po izvornoj šemi sve funkcioniše kako je tamo napisano, praktično provjereno.
Vodilja projekta je čini mi se +-35V 350W. Šema i sve komponente koliko sam
ja shvatio mogu to da isporuče, jedino je trafo sumnjiva karika.

Trafo koji sam ja koristio onako gotov iz PC napajanja sa kojim sam dobio 2x26v
sam i premotao po uputstvima iz izvorne šeme i dobio sam željenih 2x35v. Trafo je:
EI-33ASG (To piše na njemu, valjda mu je to neka oznaka). Visok je 30mm, širok 34,
a debljina 12mm. Rasturio sam nekoliko napajanja da vidim šta sve od trafoa ima u
njima: EI 28E; malecni u ZITO napajanja, EI-33ASG,EI-33C-1,EI-33N svi isti dao sam
mu dimenzije najčešće ima njih, recimo u CODEGEN napajanju, EI-40C nešto je širi, oko
5mm od ovih sa oznakama 33 i SPI-804-2007-35,visok je 40mm širok 35mm. On je najveći.
Cijela gomila.

Šta je u ovoj kariki loše da može dati samo 130W kako reče emiSAr, može li se dobiti tih
350W i sa kojim trafoom. Ima prostora kako reče emiSAr i za bifilarno motanje i sa raznim
debljinama žice, kao i da se napon podigne i na više od 2x35v

Pitanje:
1. Može li i na koji način neki od trafoa iz PC napajanja dati tih 350W?
2. Ako ne iz PC napajanja, koji trafo to može i može li se uopšte dobiti tih 350W sa ovom šemom?



_{[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 14.05.2012. u 19:41 GMT+1]}

Pa to je bar lako ako primetis da nema snage povecaj f.

Pre neko vreme sam rekao da cu da napravim ovo cudo ali nisam uspeo nadam se da cu uskoro biti u mogucnost naci vremena, ali pratim temu e sada zanima me kako da izracunam snagu SMPS-a. emiSAr je rekao da ide do nekih 130W ja bi hteo da napravim oko 350-400W pa moze i vise e sada me interesira do kojoj f da podignem za da dobijem tu snagu za sto mi e potrebna formula za proracun, u planu sam da napravim Borin Legend i interesuje me dali ce moci da napaja ovaj SMPS Legend u stereo izvedbi

Pozz

Pozdrav ekipi. Snaga trafoa prvenstveno zavisi od velicine i materijala jezgra. Porastom frekvencije @aca.jeftic94
rece da raste i snaga, da za dato jezgro i ako se trafo posebno proracuna. Porastom frekvencije usloznjava se i
motanje, skin efekat diktira maksimalnu debljinu zice kojom se mota, za jace struje treba vise zica paralelno motati,
odnosno napraviti neku vrstu VF pletenice. Z isto jezgro od topologije pretvaraca zavisi i maksimalna snaga
koja se moze prenijeti. Od vrste materijala jezgra zavisi frekvencija na kojoj trafo moze raditi i koliku indukciju
moze podnijeti. Prilozit cu jedan link, tutorijal za proracun feritnih trafoa za pretvarace:
http://www.bcae1.com/trnsfrmr.htm
i jos prilazem jednu tabelu sa jezgrima pa nadam se da ce te se snaci, za sada samo za jezgro ETD 34
sto je @Miodrag-ba motao, kad iskopiram ostala jezgra prilozim ovdje.
Evo i tabele sa najcesce koristenim jezgrima.-

<sub>[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 14.05.2012. u 23:07 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 14.05.2012. u 23:09 GMT+1]</sub>

E ovo sada mi se razjasnilo :)
e sada me jos interesuje kako da odredim otpornik koji je pre fet-a na datoj semi je 15R ali ja planiram da koristin irfp450 ili irfp460, kako da odredim otpornik Rg u datasheetu sam nasao da za zadadeni fet irg4bc30k otpornik koji treba da stoji pred gejta je 23R

Pozdarv ekipi

@taso_tas0

Evo malo cu pomoci.
Nisam dugo pratio ovu temu, ali po poslednjim porukama vidim da je u opticaju IR2153 ili IR2155, samooscilujuci MOSFET driver, MOSFET-i IRFP450 ili IRFP460, i jezgro iz PC napajanja.

Prvo da odgovorim na pitanje oko gate otpornika: Njegova vrednost zavisi od Qg (total gate charge) i radne frekvencije.
Za IRFP450 ili IRFP460 (koji imaju poprilican Qg) stavi direktno ka gate 27 ohma, a paralelno tom otporniku R-D clan, serijski spojenu diodu UF4007 i 15 ohma, tako da dioda ima smer provodjenja KA PINU driver kola IR2153(5). Tako napravi na oba MOSFET-a.
Na taj nacin ces obezbediti dovoljan death-time, da ne moras da se plasis uzduznog provodjenja polumosta cak ni na 100KHz sa doticnim MOSFET-ima. Dobices malo manji napon na izlazu (za oko 5%), ali ces imati bezbedan rad.

Posto PC napajanja u vecini slucajeva rade na oko 100KHz, jezgro iz njih zadovoljava za te ucestanosti. Snaga koju to jezgro moze preneti je ona koja pise na kutiji PC napajanja (osim na kineskim nove proizvodnje, gde od onog sto pise treba uzeti za ozbiljno 2/3 napisane vrednosti). Ta deklarisana snaga jezgra vazi iskljucivo za uslove FORSIRANOG HLADJENJA, a ako nema ventilatora racunajte opet 2/3 od deklarisane snage. Snaga koju mozete dobiti iz nekog jezgra zavisi od poprecnog preseka srednjeg stuba i najvise temperature trafoa (uglavnom je vise ogranicena temperaturom zice 130-tak^C max, nego dozvoljenom temperaturom jezgra, koja je tipicno oko 200^C).

Broj navoja primara zavisi od napona na njemu, frekvencije, magnetne indukcije, i preseka srednjeg stuba.
Posto ste napravili polumost sa ispravljenih 230VAC, dobicete oko 320VDC za napajanje polumosta. Velicina napona koju dobija primarni namotaj je Vdd/2, odnosno 160V. Dozvoljena magnetna indukcija tih jezgara je B=0,1T@100KHz, B=0,2T@50KHz i 0,35T@25KHz. Posto je u pitanju push-pull nacin rada dB je dvostruka vrednost od navedenih (npr B=0,1T@100KHz, posto se polaritet magnecenja simetricno menja sledi B=+-0,1T odnosno dB=0,2T).

Preporucujem B=0,05T odnosno dB=0,1T@100KHz zbog manjeg zagrevanja jezgra.

Evo zakonitosti oko toga:
--------------------------------------------------------------------
Odnosi izmedju: B, f, N, U, Ae

dB[T]= U[V]e6 / K x f[Hz] x N x Ae[mm-kvad]

N = Ue6 / K x f x dB x Ae

K=4 za pravougaoni talasni oblik
K=4,4 za sinusni

Napomena: dB je promena magn. indukcije za jedan polaritet magnetizacije.
Kod obracuna snage za push-pull uzeti 2B kao dB.
N je broj navoja, Ae je poprecni presek srednjeg stuba.
Radi sigurnosti izracunat broj navoja uvecati za 10%
-------------------------------------------------------------------------

Kada se obracuna primar, sasvim je jednostavno doci do broja navoja u sekundaru, prenosni odnos je kao kod obicnog transformatora. Npr. ako nam treba +-16V na sekundarima, prenosni odnos ce nam biti 10:1 tj. posto imamo +-160v na primaru, trebace nam 10 puta manje navoja na sekundaru, talasni oblik je pravuogaoni pa je dovoljno dobar tako jednostavan racun.

Kod polumosta, struja primara je oko 2,2 puta veca od struje koju polumost uzima iz napajanja (iz Elko). Dakle ako ocekujemo snagu od npr. 300W sledi 300W/320V=0,94A*2,2=2,06A. Kod ovakvih pretvaraca ide se sa gustinom struje cak
i do 7A/mm^2 ili vise, sa obavezom da zica bude H ili F klase izolacije, tj. za temperature od 180^C.

Za audio pojacavace obicno nije pozeljno forsirano hladjenje zbog buke koju pravi ventilator, pa cemo onda pribeci sledecem nacinu za povecanje snage: Upotrebicemo 2 ISTA komada jezgra iz PC napajanja, namotati na svako po polovinu broja navoja i za primare i za sekundare, sekundare motati bifilarno i obeleziti pocetke svih namotaja, podrazumeva se isti smer motanja svih. Primare vezati serijski, polovine sekundara takodje. Tako dva jezgra bez problema koristimo kao jedan transformator. To je povoljnija opcija za home-made nego medjusobno lepljenje dva jezgra, zbog toga sto se dobija puno vise prostora za namotaje. Snaga koju moze preneti feritni transformator takodje veoma zavisi od kolicine bakra. To se u literaturi obicno zove fCu i najcesce se uzima kao ostvarljivo fCu=0,4 , sto znaci da zbog izolacija mozemo od ukupnog prostora za motanje bakrom popuniti oko 40%.

Znacajno bolja popuna bakrom se postize kada transformator namotamo bakarnom folijom. Tako se moze dobiti fCu>0,6 i znacajno povecati snaga trafoa.
Apsolutno najvecu snagu mogu preneti jezgra ETD tipa (spolja pravougaono a srednji stub okrugao) i to zbog najbolje popune BAKROM !
ETD jezgra se mogu naruciti u: ITC-Svilajnac, Retam-Cacak, Comet-Beograd. Obicno ih nemaju na lageru pa se mora malo sacekati...

Evo spiska snaga koju mogu preneti neka ETD jezgra kod push-pull pogona koji koristite (navescu vrednosti za 100KHz i prirodno hladjenje), materijali jezgra su N87 (Epcos-TDK) ili K2008(Kaschke), dozvoljena upotreba do 500KHz:

ETD34, kalkulacijom 680W, realno oko 400W, pri gustini struje u zici od 4,5A/mm^2.

ETD39, kalkulacijom 1032W, realno oko 600W, pri gustini struje u zici od 3,9A/mm^2.

ETD49, kalkulacijom 2673W, realno oko 1500W, pri gustini struje u zici od 4A/mm^2.

ETD59, kalkulacijom 6759W, realno oko 3900W, pri gustini struje u zici od 4,4A/mm^2.

Vazi sa vertikalan polozaj jezgra, gde nisu ostale visoke komponente natrpane oko njega, gde je omoguceno prirodno opstrujavanje vazduha oko njega. To su realne mogucnosti tih jezgara, pri 100Khz i bez forsiranog hladjenja. Ako je materijal jezgra N27 ili K2004, dobicete polovinu od navedenih snaga, sa N67 ili K2006 oko 2/3.

Frekvencija od 100KHz za IR2153(5) se dobija sa Rt=7,5Kohm, Ct=1nF.

(Dozvoljena minimalna vrednost Rt je cak svega 500 ohma sa CT=1nF, tako da ne vazi ne secam se cija primedba iz nekog od prethodnih postova, da se ne ide ispod 10K)

Srazmerno snazi, mora biti i vece akumulaciono torusno jezgro na sekundaru, neki ga zovu i filtersko jezgro posto takodje ima i tu ulogu. Najjednostavnije cemo ga povecati tako sto cemo namotati polovinu broja navoja koji smo prethodno imali, kroz dva torusa tako sto cemo ih zalepiti medjusobno radi lakseg motanja. Na taj nacin se snaga akumulacionog jezgra udvostrucuje, ako treba trostruka snaga 1/3 broja navoja kroz tri jezgra.... Kako znati koji broj navoja treba? Bez ikakvog zamaranja racunima, izbrojte koliko navoja ima zica za +5V na PC napajanju, izracunajte koliko je to navoja po voltu pa namotajte za vas zeljeni napon sa istim koeficijentom. Tako cete odrzati dB u istim granicama u kojima je jezgro i radilo.

Pozdrav

Pozdrav @macolakg, upravo si me pretekao. Jezgra koja se najcesce nalaze za ovu upotrebu su iz starih ATX
ili cak AT napajanja koja su radila na 25 odnosno 40 kHz.
Na ATX napajanjima navedena snaga je dobijena sabiranjem svih mogucih snaga pa najvjerovatnija
moguca iskoristiva snaga lezi u posljednjem redu natpisne tabele gdje je obicno navedeno istovremeno
opterecenje +5V i +12V linije koje je nesto vece od polovine nazivne snage, recimo 2/3 iste.

Za @Miodrag-ba, puno iskoristenje bi dobio motanjem sekundara duplom zicom ( 2 x veca struja) sto moze
stati na jezgro.

Ostalo sto htjedoh reci vec napisa @macolakg.

pOz

Ovo je primjer kako se na nekom forumu može dosta naučiti. Zahvaljujem svim učesnicim na savjetima.
macolakg je lijepo pojasnio dosta toga tako da ćemo mi amateri barem imati predstavu o čemu se ovdje
radi i kako funkcioniše prekidačko napajanje.

emiSAr na kraju vrati priču na ATX napajanja i na njihove trafoe. Već radim na drugom trafou sa duplom žicom
pa ćemo imati i to na raspolaganju.

Dobro je ići u teorijsku raspravu, ali ja bi se okupio oko postojeće šeme. Koliko sam shvatio za dobijanje
2/3 snage ATX napajanja nije potrebno mijenjti frekvenciju sklopa, ali sekundar na trafou iz tog napajanja
se mora motati sa duplom žicom. Jeli ovo OK.

E sad za macolukg. Pomenuli ste mijenjanje frekvencije na IR promjenom otpornika i kondenzatora.
Dodajte kompletne predloge šta i kako da postojeću šemu unaprijedimo, da zadržimo trafo od
ATX napajanja i da dobojemo makar 2/3 snage koju PC napajanje daje. Ja ću sve predloge
sprovoditi u djelo i radiću SMPS sa izmjenama koje vi predlažete, ali molim Vas budite konkretni jer
nekada mi amateri najbolje ne shvatamo šta nam stručnjaci savjetuju.

Macola,nadimak vam uopste ne stoji! Mozda likom podsjecate na Batu Zivoinovica ili karakterom na njegovu ulogu u seriji "Bolji zivot" ali vasim znanjem i umijecem da ga prenesete vise bi vam stajao nadimak Baltazar,Proka-pronalazac i slicni. Macola mu dodje bas nekako ... tvrdo! :) Kompletna tema me bas zesce zagrijala da se bolje uputim u tematiku pa i da sam poradim na nekom primjerku. Razlog je naravno ekonomski,u startu je (bar mi se cini) jeftinija izvedba od klasicnog transformatora a i ne treba toliko elektrolita u ispravljacu iza greca. Sve zvuci odlicno oko smps u odnosu na trafo,a ima li mana osim vece sanse da zbog mnogo veceg broja dijelova nesto krene kako ne treba?

Evo jedan kratak tekst o frekvenciji ATX napajanja koje je @tesla017 na jednom drugom mjestu napisao:

"Na 5toj nozici TL494 ima jedan kondenzator obelezen sa " C* " a to je bash iz tog razloga shto je objasnio LAF a to je radna frekvencija transformatora i to za 2,2nF osciluje na 25KHz, 1.5nF na 40KHZ i 1nF na 50KHz. Ja sam kod mene stavio 1.5nF i probao sa par transformatora i svi su radili moze i da se vidi na atx-u kad se skida trafo ukoliko je izveden sa tl 494 koj kond ima i time ce se znati tacno za koju frek je predvidjen i ako nishta drugo kad se vec sve skida sa atx-a mozete slobodno i ovaj kond da skinete i stavite na C* zajedno sa trafoom i eventualno TL-om radice 100%

Sad sam pogledao par plocha atx-a svuda je uglavnom ili 1n ili 1,5n "

Ovo se odnosi na napajanja koja koriste TL494 ili KA7500 kolo ili IRM03 koji su pin kompatibilni. Za druga kola
treba u DS od kola provjeriti koji elementi odredjuju frekvenciju i na kojoj frekvenciji trafo radi: U ovoj konfiguraciji,
kada je napajanje bez kontrole, koristi se samooscilujuci IR2153(5) broj navojaka se malo razlikuje (dobija se vise
V/navojku nego u ATX kontrolisanim napajanjima, ali u ATX-u je struja u jednoj zici, zbog nacina ispravljanja
d u p l o manja od napisane na plocici, pa o tome treba voditi racuna. O skin efektu pogledati na linku u
jednom od predhodnih postova gdje ima i kalkulator koja frekvencija koliko prodire u provodnik, pa je precnik
provodnika kojim se mota duplo veci od dobijene vrijednosti kalkulatorom. Ostalo o proracunu ovakvih (ATX)
trafoa koji rade u pus-pul topologiji (polumost mijenja smjer struje kroz primar i promjena indukcije je 2x polazna)
napisa @macolakg, na cemu mu se iskreno zahvaljujem. O izboru poluprovodnika za polumost po pitanju
napona i struje drugom prilikom. pOz

Transformatori iz ATX-a mogu raditi na 100KHz po cenu nesto vece temperature jezgra, ali zato sa ozbiljnom snagom. Svakako da je skin efekat sve izrazenji sa prirastom frekvencije. Na primer, ja to resavam tako sto primar motam snopom upredenih lakiranih zica debljine 0,1mm (broj zavisi od zeljene snage), a sekundare motam bakarnom folijom 0,1mm.

Napisao sam u onom prethodnom postu mere za 100KHz: RT=7K5, Ct=1nF, takodje i mere primenjene na gejtove MOSFET-a, a i o primeni dva trafoa iz ATX. Napisao sam i za izlazni filterski torus....

Napisao sam i oko struja primara, sto vazi i za poluprovodnike u polumostu bas za konkretan slucaj primene IR2153(5) gde je PWM oko 45%. Svakako da poluprovodnike treba bar trostruko predimenzionisati (sto se struje tice), jer naprava sa IR2153(5) nema nikakav soft start.

Samo polako i pazljivo procitati sta sam pisao...

Pozdrav

@macolakg UCC25600 sto smo planirali SMPS za AMP je na putu (stize za desetak dana) ... Jel imas neke favorite za VN fetove, tj jel treba od toga nesto da nabavaljam ili imas na lageru neke za probu?

I da ovo sam hteo da pitam (nevezano za SMPS), da li je bolje da se koriste schottky diode u grecovom spoju (primarni deo SMPS, i sekudarni deo za klasicni ispravljac) obzirom da imaju manji prag provodjenja? Manje ce da se greju sigurno nego obicne diode/grec a da li se sa tim mozda jos nesto dobija (ili gubi ili je besmisleno)?

Trudim se da pisem sto je moguce vise "prezvakano", najjednostavnije, primenljivo za amatersku upotrebu, sa ekstremno jednostavnim obrascima za proracun.

Verujte mi, SMPS proracuni mogu biti izuzetno kompleksni, tako da nemam ideju sta bi se jos moglo pojednostaviti...

Jednostavno, SMPS napajanja su VEOMA kompleksna oblast, i izvesno znanje je neophodno, takodje i iskustvo jer se i pored vrlo kompleksnih proracuna prilicno parametara dobija empirijski i iterativno. Morate napraviti koji komad i tako steci izvesna iskustva....

Mozete pefektno ispostovati semu konstrukcije, a da vam se sve pretvori u dim zbog nepravilnog rutovanja veza itd....
Pisao sam vec podosta o tome.

Napravio sam ih ko zna koliko. Obicno su bili za razlicite primene pa sam svaki pojedinacno proracunavao. I pored strahovitog iskustva u toj oblasti, ponekad moram da izvrsim naknadne korekcije.

Ne bih mogao da vam ponudim razradjen konkretan komad sa pripadajucom PCB i okolnim komponentama, dok ne napravim jedan konkretan komad za tu namenu i dodatno ga iskorigujem za najbolji KKD i najmanje smetnje koje generise...
Za takav potez bas i nemam vremena jer sam besprekidno po nekim terenima.

Prateci moje postove iz raznih tema, a uglavnom se zakacim za zahtevnije teme, mozete pazljivim i visestukim citanjem bez problema naci sustinu pravaca u kojima treba delovati radi poboljsanja sklopova.

Kineska narodna poslovica: "Ako gladnom coveku poklonis upecanu ribu, nahranices ga tog dana. Ako ga naucis da peca, nahranices ga dozivotno!"

Kako da strpam 30+ godina intezivnog rada na samo nekoliko desetina strana kucanog teksta? To je jednostavno nemoguce...

Pozdrav svima

@mikikg

Super za UCC25600. Napravicemo jedan konkretan LLC ZVS za audio, pa ga izloziti na forumu :-). Pogledacu za MOSFET-e, pa cu ti javiti.

Sotki diode (osim Sic, silicijum-karbid sotki dioda) se uglavnom primenjuju do 200V zapornog napona (tesko je napraviti vise zbog tanke barijere). Imaju veoma malo recovery vreme i to im daje neke prednosti u SMPS aplikacijama. Zbog tanke barijere imaju poveliki parazitni kapacitet pa izazivaju prigusene oscilacije na visim ucestanostima od osnovnog PWM, sto ponekad moze biti mana jer zahteva povelike supresione (snubber) elemente. Najcesca oblast primene je ispravljanje manjih napona kod SMPS i to do 20-tak V. U poslednjih par decenija ih potiskuju aktivni sinhroni ispravljaci sa MOSFET-ima, zbog boljeg KKD (kada cena aplikacije nije odlucujuci faktor).
Kod vecih napona i kod vecih struja su tu nezamenljive Si ultrafast diode.

Sic diode su poseban slucaj sotki dioda. Izumitelj je Dr. Ilija Zverev, inzenjer Siemensa. Imaju NEMERLJIVO recovery vreme, pozitivan temp. koeficijent (zbog cega se izvrsno paraleluju, poput mosfeta). Prave se sa zapornim naponima od 3000V+, ali imaju poprilicnu forward otpornost, sto ih opredeljuje za visokonaponske i srednjestrujne aplikacije. (i jezivo su skupe :-)
Najcesca primena im je u PFC i slicnim Boost konvertorima, gde zbog nepostojanja recovery struja omogucuju izuzetno visok KKD (cak i 98%).

Svakako da se "normalne" sotki diode mogu upotrebiti kao obican ispravljac, ali tu imaju prednosti samo kod struja koje dostizu oko polovinu njihove deklarisane struje i za AC napone manje od 30V.
Zbog polozenijeg nagiba forward karakteristike, pri maksimalnoj deklarisanoj struji, pad napona na sotki diodama se izjednacuje sa obicnim Si diodama.

Pozdrav

E baš si macola. Udaraš u centar tako i treba, jasan precizan snažan kao macola. Izvini na ovo
ti jer mi nekako bezveze macoli kazati VI. Velika hvala na svim savjetima i budite i dalje sa nama
suguran sam doćićemo do dobitne kombinacije. Tema se baš lijepo razvija.

_{[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 15.05.2012. u 14:33 GMT+1]}

Jos jednom svima preporucujem veoma "pitko" napisanu knjigu o linearnim i SMPS napajanjima: PowerSupplyCookbook, koju je napisao Marty Brown, vrhunski konstruktor napajanja.
Moze se besplatno skinuti sa net-a.

Ima jos puno dobre literature, ali ova nije preterano opterecena slozenom matematikom i dosta je bazirana na prakticnom izvodjenju (zgodna je za amatere koji uce).

@Miodrag-ba

Nema problema prijatelju. Svi me i zovu Macola, mada i ne licim na takvog (178cm,69Kg :-). Nadimak mi je bar 15 godina stariji od nadimka Bate Zivojinovica iz poznate serije :-), tj. potice iz ranog detinjstva a sada imam 47 godina.

Slobodno mi se obracajte sa "ti". Nemam nikakvih skrupula oko tih kurtoaznih pravila. Smatram da obracanje sa "vi" uopste ne mora biti odraz postovanja necije licnosti, cak cesto i biva suprotno. Coveka ne cine samo reci i dela, vec najvise namera !!!

Oko same teme:

Pokusavam mlade samograditelje da navedem na CITANJE LITERATURE !

Bezbroj ljudi je ostavilo iza sebe ogromnu kolicinu literature.

Neki su je pisali da bi se prose*avali gomilom podataka koje su zapamtili i takva literatura je cesto veoma zamrsena i tesko razumljiva cak i samom autoru :-). Takva je i tesko primenljiva u prakticne svrhe.

Postoji i grupa ljudi koji nesebicno dele znanje u literaturi, i takva se prepoznaje po lakom razumevanju "pitkosti" i primenljivosti u prakticne svrhe. Jednostavno, takvi autori su pokusali da svoj tezak i trnovit put prenesu u tekst da bi olaksali drugima...

Znanje samo po sebi gubi svrhu ako se ne siri, odnosno deli drugima...

Puno pozdrava

Btw nadimka da nema veze sa ovim?
Kada bude LLC ZVS napravit cemo kompletan proracun za neko dostupno jezgro i nacin motanja. pOz

@emiSAr

Pogodak u centar! Upravo najvise sa njim, ali u obrnutoj konotaciji. Oduvek sam imao dve leve noge za fudbal :-)

Ali zato prilicno uspeha u atletici.

Zaključak.

I dalje radimo na izvornoj šemi. Iz ATX CODEGEN napajanja 400W uzimamo trafo. Dao sam njegove dimenzije i
najčešće se on nalazi u napajanjima. Cilj je isčupati 300W iz SMPS-a ili 2x35v (4A).

1. Povećati frekvenciju na 100kHz zamjenom otpornika od 39k otpornikom od 7,5k i umjesto kondenzatora od 560p
postaviti 1n. Radove na gate otpornicima zasad nebi radio jer nemam diode UF 4007, ali obaveza ostaje (valjda može tako).
2. Trafo motati bifilarno duplom žicom kako je rečeno ranije.

Može li ovo ovako i u stvari šta možemo očekivati ovim izmjenama.

Pomalo mi je neprijatno ugurao sam se u tuđu temu, ali šta ću.

Dizanjem frekvencije na 100 kHz sekundar kao i primar moraju biti motani drugacije. Mozes malo povecati frekvenciju
ali ne previse, na 40-50 kHz smanjenjem otpornika od 39 kOhma. Za 100 kHz maksimalno debljina zice je 0,4 mm,
a presjek dobijas sabiranjem odnosno motanjem sa vise zica da se strujno zadovolji presjek. U takvom stanju kakvo je
sada samo motanjem sekundara duplom zicom dobit ces oko 260-280 VA na sekundarnoj strani.- Bez forsiranog hladjenja mozda malo manje ali ce pogoniti dva LM3886 bez problema. pOz

Znadoh da će biti tako, ali sam želio to čuti od vas. Samo mi recite vrijednosti otpornika i
kondenzatora za tu preporučenu frekvenciju od 40-50kHz i da ostane tako kako je sa žicom i
brojem navoja 260-280W i to je dosta.

Samo umjesto 560 pF stavi 390 ili 430 pF , sta nadjes i frekvencija ce porasti na skoro 50 kHz.
Ako imas dioda BA 159 mozes staviti i onaj RD clan sto je pominjao @macolakg, od svakog G MOSFET-a
paralelno otporniku vezi 15 Oma i diodu u seriju da joj je katoda (crta) vezana na pin IR kola koje
pobudjuje fetove. Ako si kao na semi stavio 15 Ohma otpornike ti RD clanovi ti nece pomoci i ne
trebaju ti.-

Pozdrav ljudi i ja bih želeo da napravim ovo SMPS samo ne znam kako da otvorim one trafoičiće iz ATX napajanja?

Stavis ga u rernu na oko 200^C, za pola sata lepak jezgra popusti...

To je ok emiSAr, samo bih blago dopunio receno. Preporucio bih da ipak stavi kombinaciju za Rg=27ohm i paralelno R D clan dioda + 10-15 ohm (moze BA 157,BA159,UF400x, ili slicna fast recovery 0,5-1A >50V).
Tako ce povecati death-time.
Cini mi se da je u nekim od prethodnih postova receno da je u upotrebi par IRFP460 kao polumost. Ovi MOSFET-i imaju
total Qg oko 200nC, sto je prilicno velika vrednost. Kolo IR2153(5) je dimenzionisano za "lakse" MOSFET-e, ima relativno male struje punjenja/praznjenja typ. 400/800mA. Bice to dosta blizu granice uzduznog provodjenja.

Dodatna prednost povecanja death-time je da ce se talasni oblik polumosta iz vrlo pravougaonog pretvoriti u blago trapezni.

Ta mera smanjuje: energiju predmagnetizacije jezgra, recovery gubitke u diodama. Takodje, izvestan deo energije premesta na filtersku tj. akumulacionu zavojnicu.

Na prvi pogled izgleda da ce se smanjiti snaga zbog malo manjeg PWM faktora rezima, ali biva suprotno. Snaga ce se povecati zbog manje temperature jezgra, manjih recovery gubitaka u diodama i povoljnijeg talasnog oblika.

Dodatna prednost je sto se moze "mrsavije" dimenzionisati RC clan paralelno primaru , zbog manje strmih tranzicija ce takva naprava praviti manju elektromagnetnu "buku" u okolni prostor, sto je povoljno za audio namene. Istovremeno opada dejstvo skin efekta jer je talasni oblik manje "bogat" visim harmonicima osnovne ucestanosti.

Najnepovoljniji talasni oblik za trafo,diode i unutrasnje diode u MOSFET-ima koje imaju pozamasan recovery charge, je strogo pravougaoni....

Neosetno ce se povecati temperatura MOSFET-a, ali to i nije neki problem jer par IRFP640 moze bez problema izgurati vise od 1KW pri 320VDC....

Pozdrav

OK. Imam dioda BA159 tako da mogu staviti te elemente jer sam inače stavio MOSFT IRFP 460 kojima je to potrebno.
Trafo iz ATX napajanja se može lako namotati i da se ne razlepljuje, ali kad već naučismo kako da ga rastavimo treba
li ga na kraju ponovo lijepiti i kojim lejepkom to uraditi?

Najbolje ga je lepiti nekim dvokomponentnim lepkom u sto tanjem sloju. Za push-pull nije potreban procep (gap), ali nece naskoditi koja stota od mm zbog lepka.

TNX @macolakg na kvalitetnoj dopuni. Zadnji pasus " IRFP 460 mogu izgurati i preko 1KW" @Miodrag-ba ti govori da
na isti driver mozes po onoj semici vezati dva trafoa i snagu uduplati. Samo kondenzator 2,2uF trafo i naravno
ispravljac iza njega. Kod ove operacije prema fetovima obavezno ovo sto je @macolakg predlozio R27E paralelno
sa RD clanom.Kod ove operacije "podebljaj" ulazne-mrezne elektrolite i ispravljacki grec.

Kod rastavljanja i lijepljenja feritnih jezgara moze se upotrijebiti i neko cijanoakrilno ljepilo, nanosi se u vrlo tankom
sloju, a popusta na temperaturi preko 200 C sto u radu trafo ne postize.- pOz

Da emiSAr, bez problema je moguce praviti razne kombinacije sa vise transformatora. To ovakav spoj tolerise jer nema povratnu vezu.

Nemam trenutno vremena, ali veceras cu napisati nesto o izboru kondenzatora kod SMPS.

Namotao trafo duplom žicom. Radim drugi PCB radi dodataka otpornika i dioda na gejtovima MOSFET-a.
Biće malo više fotografija. Ako ovako nastave emiSAr i macolakg biće tu još nekoliko rješenja
no otom potom. Ovo sa dva trafoa ići će veoma brzo. emiSAr je već postavio jednu šemu koja je u osnovi ova
"naša". Sa njom gdje su dva trafoa može se ići na +-50v, što je baš dobro.

@macolakg pa neće li ona plastika da se istopi??

Ma nemoj ga ni peći. Onda moraš da tražiš lijepak da ga lijepiš. Kao što reče emiSAr teže ga je razmotati nego namotati.
Lagano provlači žicu kroz otvore, namotao sam 4 komada bez problema jer ima dosta prostora. Prilikom razmotavanja
ostavi poslednji sloj jer ti je to polovina primara, kraj je zalemljen na srednjem pinu i samo odatle nastaviš još 20 navoja
i motaš u istom smjeru.

Hvala na uputstvu

Nece, samo ce biti mekana. Radi se o poliamidu sa puniocem od stakla, ako se ne prekoraci 200^C ostace ocuvano dovoljno upotrebljivo telo za motanje. Mozete probati sa nesto nizom temperaturom ako sumnjate u kvalitet plastike, ali onda treba nesto vise vremena za raspadanje lepka. Neke japanske trafoe sam uspevao da rastavim kuvanjem u vodi..
Tada temperatura ne moze preci 100^C, ali mi je trebalo sat vremena dok je lepak popustio.

Moze se trafo lako namotati i provlacenjem kako je uradio Miodrag-ba. To je bio jedan od razloga sto sam kao klinac poceo da pravim SMPS naprave, toliko sam bio lenj da motam obicne trafoe, a ovi imaju tako simpaticno malo navoja :-) :-)

Zamislite tek LLC ZVS koji za 500W u primaru ima CELIH 15-tak navoja, i ne treba mu nikakvo ucesljavanje primara i sekundara vec se motaju jedan pored drugog, cak sa izvesnim razmakom. :-)

Evo nekoliko kilovatnih slicica:





Prvi je LLC ZVS od 7KW, tehnika motanja se vidi, primar i sekundar se motaju na svojim polovinama tela, jezgro ima odredjen procep(vezano za prethodne price o jednostavnosti motanja i dobroj popuni bakrom).

Drugi je LLC ZVS za idukciona zagrevanja, vidi se samo primar, sekundar je debela bakarna cev koja prolazi kroz toroide, i sve se to kupa u antifrizu na -5^C koji intezivno protice kroz trafo i cev, prenosi 13KW (vezano za pricu o tome da od temperature trafoa zavisi konacna snaga).

Treci je push-pull za H-most, prenosi 4,5KW (vezano za pricu o slozenosti motanja i ucesljavanje primara i sekundara).

Cetvrti je push-pull za H-most, prenosi 5KW (vezano za pricu o slozenosti motanja, ucesljavanju primara i sekundara i o prirastu snage kod bolje popune bakrom).

Tri trafoa imaju jezgro ETD59, N87, i rade na 100KHz, to su neki moji projekti.

Toroidi su od lakiranog hipersil lima i rade na 20-tak KHz, inace su iz jednog indukcionog uredjaja svedske proizvodnje.

Vazne stvari:

To je popuna bakrom kod trafoa, sa boljom popunom znacajno raste moguca snaga.

Temperatura trafoa, sto je niza snaga je veca.

Motanje trakom, najmanji skin efekat, ako je traka dovoljno tanka, skoro da ga nema.




_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 17.05.2012. u 00:11 GMT+1]}

Auh :) ... sta reci vise :) ...
Samo jos onu zavojnicu od 40-50kW ...
zaboravio si na Magshape :) http://www.magshape.com/Data_Sheet_Orange.pdf ...

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 17.05.2012. u 01:09 GMT+1]}

da li bi moglo da se na već postojećoj elektronici ATX napajanja,na trafou doda još neki namotaj npr.+-36 i 10-ak Ampera struje

@TeslaElectronic

Tesko na veoma jednostavan nacin...

PC napajanja imaju osnovnu povratnu vezu uzetu sa +5VDC, tu se inace i ocekuje najvece opterecenje, i postoji jos jedna "podredjena" povratna veza sa +12V.
Napon od 3,3V je nezavisno regulisan mag-amp regulatorom (to radi pomocu specijalnog zasicenog hipersil jezgra, par tranzistora i TL431, i to je onaj manji torus u vecini PC napajanja, a ima ih koji rade drugacije ali su puno redje u upotrebi), a to koristi jednu polovinu sekundara za 5V.

PC napajanje se moze sa izvesnim izmenama upotrebiti za bilo koji napon na koji premotamo transformator i akumulacionu zavojnicu (veci torus sa puno razlicitih namotaja), pod uslovom da na njega bude zakacena osnovna povratna veza preuredjena za taj konkretni napon.

E sad, ima toliko vrsta PC napajanja, sa prilicnim brojem razlicitih kontrolnih ic, zato bi takva modifikacija vazila samo za tu konkretnu vrstu.

Ako se poseduje shema konkretno upotrebljenog napajanja (ili je "skinuti" ), onda uz koriscenje iste treba ukloniti overvoltage zastite sa sva cetiri (opciono pet) napona koje napajanje ima, ukloniti "podredjenu" povratnu vezu, premotati trafo na tih +-36V, osnovnoj povratnoj vezi (koja je bila na +5V) povecati otpornik koji je bio vezan za +5 na vrednost za +36 i zakaciti ga za tih +36. Nema potrebe uzimati povratnu vezu sa -36 jer je potrosnja kod audio pojacavaca (pretpostavljam da je to namena naprave) simetricna za oba napajanja.

Postoji na net-u gomila modifikacija, gde su PC napajanja prepravljana za +14V za radiostanice, punjace akumulatora i sl...

Pokusaj pronaci takvu sa semom za onakvo PC napajanje kakvo posedujes. Vrednosti su linearno srazmerne: broj navoja na sekundaru trafoa, broj navoja na akumulacionom torusu i vrednosti otpornika u povratnoj vezi. Sve ih treba procentualno uvecati za 36V i otkaciti bivse napone, njihove diode i razmotati njihove namotaje sa akumulacione prigusnice.

Push-pull konvertori ovakvog tipa mogu dobro stabilisati samo JEDAN (ili dva simetricna) napon na izlazu, a "podredjenom" povratnom vezom jos jedan u znatno losijoj meri, i to pod uslovom da postoji dovoljno opterecenje na osnovnom izlazu.

Primer toga je da se kod PC napajanja ne moze dobiti ni dovoljno stabilnih +12V, ni znacajna snaga sa tog izlaza dok +5V nije dovoljno opterecen, jer je +5 osnovni izlaz a +12 "podredjeni"

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 17.05.2012. u 02:15 GMT+1]}

@mikikg

Magshape bas nema dodira sa ovom temom :-), a ovi trafoi koje sam postavio su koristan primer kako se moze izvuci maksimum snage iz nekog jezgra. Vidi se nacin motanja i maksimalna popuna bakrom. Verujem da ce neki forumasi imati koristi od toga...

Evo jedan zanimljiv review (cisto kao smernice za sopstvenu izradu) fabrickog ispravljaca Connex SMPS300RE baziranom na ST L6599A resonant controller-u.
http://hifiduino.wordpress.com/2012/04/23/connex-smps300re/



Kako autor na blogu pise, ovo je "perfektni kompanjon" za Hypex UCD-180 Class D pojacivac, inace jedan od najboljih modula te vrste u ovoj klasi pojacivaca.

@mikikg

Da mikikg, tipican predstavnik LLC ZVS konvertora.

Treba obratiti paznju na rashladne povrsine, a "bednih" 300W je u pitanju (to je inace pun kapacitet ove naprave uz koriscenje parcenceta lima za hladjenje, povrsine zipo upaljaca) :-)

To svima uporno pricam sve vreme...

Evo jos jednostavnih smps-ova... Mosfetovi i bipolarci.

@aca.jevtic94 ti SMSP jestu prosti ali daleko su od dobrih i nisam siguran da su dobri za audio pojacivace. Problem sa njima je sto proizvode jako velike EMI smetnje jer rade sa jako strmim tranzcijama (a ne sa sinusom) i imaju losu regulaciju napona. Recimo gore spomenuti LLC ZVS imaju regulaciju napona koja se krece u promilima (nesto malkice losije nego sto ima recimo 7805 regulator). Ovi flyback SMPS se koriste kod racunara ali tamo se barata sa digitalnim signalima i digitalna kola su veoma otporna na smetenje iz napajanja dok kod audio pojacivacima ovi ispravljaci bi se "culi" i u zvucnicima sto definitivno nije zgodno kod ovakvih sprava :) Izfiltrirati to nije ni malo prosto posebno kod veceg opterecenja. U slucaju da se takvi SMSP koriste za neke dosta manje sprave, recimo predpojacivaci ili slicno "sitno", mogao bi pomocu R/C + L/C clanova da to pocistis jer su relativno male struje u pitanju (vidjao sam ih u profi audio efekt procesorima) dok kod jakih pojacivaca tesko mozes bilo kakve otpornike da stavljas u kolo napajanja jer ce to drasticno pokvariti ostale parametre (dumping faktor i sl).

Dakle sa audio pojacivace ili LLC ZVS ili Cuk i to je to ...

U potpunosti se slazem sa svim sto je napisao mikikg.



Aco, moze se napraviti SMPS sa JEDNIM dijakom, tinjalicom ili varnicarom, verovao ili ne, sto bi bilo apsolutno najjednostavnije, ali za audio aplikacije je od sustinske vaznosti dobra filtracija i male elektromagnetne smetnje.

Cuk konvertor je apsolutni favorit sto se tice ispeglanosti napona na izlazu, inace je jedini no-ripple konverter zbog toga sto kontinualno unosi energiju u potrosac, dok klasicni LLC ZVS imaju najmanje EMI smetnje i gabarite.

Prof. Dr. Slobodan Cuk je (naravno) poodavno razvio ultra jednostavan BRIDGELES PFC LLC ZVS CUK konvertor sa samo jednim dvosmernim prekidackim elementom na primarnoj strani i stepenom KKD od 98%,koji radi direktno na naizmenicni napon iz mreze BEZ ikakvog ispravljaca, ali mislim da jos uvek podleze USA patentnim pravima, pa ga ne smemo ovde plasirati.

Moram da se pohvalim da sam i ja konstruisao 1998. half-bridge i full-bridge BEZ ispravljaca, koji radi direktno na AC i takodje je PFC, potpuno drugacijeg principa rada od Cuk-a ali ga nisam patentirao. Prilicno teske godine su bile u pitanju, a kasnije nisam imao vremena da se bavim tim.

Klasicni LLC ZVS su trenutno najbolji izbor zbog lake izvedbe u home-made uslovima..

Pozdrav

@macolakg

Dajte malo o tim kondenzatorima što najaviste, mislim da bi nam bilo korisno.

Ah da! Zaboravio sam. Nemam previse vremena danas, ali cu zapoceti, pa koliko stignem...

Kondenzatori za SMPS aplikacije;

Svi (tj. bar vecina) znamo da kroz kondenzatore ne tece jednosmerna struja. Prilicno cesto dolazi do zabune, pogotovo kod neiskusnijih elektronicara, o pojmu jednosmerne struje. Taj pojam mozemo rasclaniti na dve vrste: Na "cistu" jednosmernu struju, odnosno struju nepromenljivog inteziteta u vremenu i struju koja tece u JEDNOM smeru a promenljivog je inteziteta.
Ova druga, koja je promenljivog inteziteta, radi jasnijeg shvatanja, se cesce (a i ispravnije) naziva pulsirajucom jednosmernom strujom. Prakticno, pulsirajuca jednosmerna struja je vid zbira jednosmerne i naizmenicne komponente struje, pri cemu naizmenicna komponenta nema dovoljan intezitet da promeni smer kretanja struje.

Svaka pulsirajuca struja, ma koliko male bile promene u njenom intenzitetu, tece kroz kondenzatore puneci i prazneci iste.

Kondenzatori (realni) nisu savrseno napravljeni. Osim kondenzatora, u njemu samom se nalazi i vise parazitnih, nezeljenih, elemenata. Najbitniji su ekvivalentna serijska otpornost (ESR), ekvivalentna serijska induktivnost (ESL), i sopstvena rezonantna ucestanost (f0)...

Ekvivalentna serijska otpornost ili ESR je skup svih tipova termogenih gubitaka (gubici u izolacijama i u otpornostima samih provodnih elemenata od kojih je doticni kondenzator gradjen) u kondenzatoru i predstavljena je kao otpornik serijski vezan sa kondenzatorom (najcesce tako, mada moze i kao paralelna optpornost), radi jednostavnije analize sklopa.

Ekvivalentna serijska induktivnost ili ESL je skup svih induktivnosti u kondenzatoru, predstavljen jednom zbirnom, radi jednostavnije analize.

Sopstvena rezonantna ucestanost ili f0 je ona pri kojoj kondenzator (idealni) sa sopstvenom serijskom induktivnoscu stupa u serijsku rezonansu, tj. to je ona ucestanost pri kojoj su reaktivni otpori idealnog konndenzatora i njegovog parazitnog induktiviteta jednaki.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - - - - - -

ESR, ESL i f0, nisu od znacaja ako struja ne tece kroz kondenzator, tj. ako je napon na njegovim krajevima konstantan.
Spoljno kolo (ono za koje je spojen kondenzator) ga "vidi" kao idealan kondenzator.
Medjutim, kada kroz kondenzator pocne teci struja, njegova "idealnost" opada srazmerno toj struji i srazmerno njenoj frekvenciji, sve dok se ne priblizi frekvenciji serijske rezonanse f0.
Na frekvenciji f0, kondenzator je upravo najbolji u svojoj ulozi, jer se reaktansa samog kondenzatora i njegove parazitne ESL ponistavaju zato sto su suprotnog karaktera. Jedina preostala, ometajuca komponenta je ESR, koju ne mozemo izbeci.

Presudjujuci faktor koji odredjuje granicu upotrebe jednog kondenzatora je njegova temperatura, koja zavisi od termogenih gubitaka u kondenzatoru, a koji rastu nelinearno sa prirastom frekvencije struje kroz njega i kvadratno sa prirastom velicine struje kroz njega.

Sama konstrukcija (gradja) odredjenih vrsta kondenzatora je obicno podredjena uslovima brze serijske proizvodnje.
Zato im se razlikuje cena i oblast namene...
Ne postoji kondenzator koji moze "pokriti" sve oblasti namene. Zato ih mozemo podeliti upravo po gradji i oblastima namene za koje su predisponirani u proizvodnji:
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Elektrolitski (aluminijumski i tantal, ima ih jos vrsta, ali ovo su najcese korisceni):
Po nameni:
- kao pomocna napajanja malene potrosnje, za podrsku memorija kod nestanka glavnog napajanja.
Predstavnici su "Gold cap.", Super cap." i sl.., a osobine su im da imaju jako veliki kapacitet i nisu sposobni za protok
vecih struja kroz njih, pogotovo ne za vise frekvencije (vrlo veliki ESR i ESL).

- multinamenski Al i Tantal Elko, kratkog radnog veka 1000-3000h, namenjeni za odredjivanje vremenskih
konstanti, kao sprezni kondenzatori i "lakse" filterske aplikacije, osrednji ESR i ESL, za niske ili
audiofrekventne opsege, jevtini i za niskozahtevne aplikacije, i to su oni koje NAJCESCE nalazimo po
prodavnicama elektronskog materijala.

- Elko za "teze" filterske aplikacije ili kao sprezni za vece struje, mali ESL i ESR, dugacak radni vek >5000h,
sposobni za vece struje i radne temperature, poznati kao low-ESR, znatno skuplji i teze nabavljivi...

- Elko za udarna praznjenja ili rezonantno-komutacione aplikacije, ultra niski ESR i ESL, veoma skupi,
specijalna izvedba sa mnogo uvodnih i prikljucnih mesta UNUTAR njega, veoma dugacak radni vek pri
visokim radnim temperaturama i enormnim strujama, ne retko sa elementima za forsirano hladjenje (voda,
vazduh ili siroke nalegajuce povrsine), namenjeni za industrijske flash lampe, pogon lasera, udarnih
generatora, CD punktovanje i sl. , tesko nabavljivi, orijentisani za industrijsku, vojnu ili aerokosmicku
upotrebu....

- Elko za dobru imitaciju kvaliteta, namenjeni za lep izgled u gepeku automobila, veoma skupi sa osrednjim
ESR i ESL prema deklarisanom kapacitetu, sposobni za osrednje struje i temperature, osnovna namena
je impresioniranje posmatraca i lako uzimanje novca kvazi audiofilima :-) priblizno pripadaju grupi
low-ESR, osim sa kategorijom cene.., najcesce se zapazaju na tuning-stiling predstavama...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Blok kondenzatori (folijski, keramicki i jos puno toga, ne poseduju provodljive tecnosti u sebi)
Po nameni:
- multinamenski za sprezne i filterske namene manjih zahteva, predstavnici su papirni, uljno-papirni,
poliester-film(KT,MKS) i sl., pristojno mali ESR i ESL (ali za par redova velicina bolji od bilo kog Elko),
jevtini i lako nabavljivi.

- za vece struje pri nizim frekvencijama, polipropilen-film (KP) ili polipropilen-metalized-film(MKP)
kondenzatori, konstrukcije od namotanih folija, namenjeni za korekciju cos-fi, start motora ili pomeraj
faze kod istih, za radne ucestanosti reda neku stotinu Hz, mali ESR i los (veliki) ESL, vrlo prihvatljiva
cena, laka nabavka.

- ovi isti iz prethodne kategorije, prestampani zlatnim kaligrafskim slovima i bombasticnim imenima (sito-
stampa je mocna pojava :-), nahvaljeni po audiofilskim casopisima, sa istaknutim dobrim osobinama koje
uopste nisu od posebnog znacaja za audio, a nepomenutim osobinama koje su jesu od znacaja, veoma
skupi, namenjeni za lako premestanje novca iz dzepa audiofila u dzep proizvodjaca, najinteresantnija
osobina im je da izvorni proizvodjac (posto se konacni bavi samo sito-stampom) PRISTAJE da ustupi
konacnom proizvodjacu, nestampanu (blanko) seriju uz pristojnu novcanu nadoknadu (ponekad se moze
otkriti logo izvornog proizvodjaca UNUTAR kondenzatora kada ga rasturimo, a ja ih iz pristojnosti necu
pominjati :-), inace je pozeljno da fizicki budu sto veci ...

- kondenzatori za vece struje i industrijsko-profesionalne namene (KP,MKP), oblast srednjih frekvencija
(<1MHz), povelikih struja reda par do nekoliko ampera/uF@100KHz, povelike cene i ozbiljnog kvaliteta
(ovi bi vec trebalo da pripadaju prethodnoj kategoriji), viseslojna konstrukcija sa paralelnim spajanjem
listica unutar, maleni ESR i ESL.

- kondenzatori za velike impulsne struje, SMPS, snubber i rezonantne aplikacije, poznati kao power-
capacitors, cesto imaju po nekoliko izvoda (nozica) ili su trakasti i siroki, za srednje ucestanosti
(<1MHz), sposobni za struje reda 10 ili vise ampera/uF@100KHz, visoka cena, visok kvalitet, izuzetno
mali ESR i ESL.

- kondenzatori za visoke frekvencije >1MHz, polistirol (stirofleks) i cela paleta keramickih kondenzatora. Po
strujnoj sposobnosti ima ih u sirokom rasponu. Njima se u ovoj temi necemo posebno baviti, osim kod
nekih decoupling mera.

- High-power kondenzatori, sposobni za veoma velike struje reda stotina ampera/uF, ima ih za razne
opsege frekvencija, obicno imaju forsirano hladjenje (vazduh, voda, ulje, isparavanje inertnih gasova u
tecnom stanju i sl.), ne doticu ovu temu, pa cemo samo navesti njihovo postojanje i osnovne osobine,
ekstremno mali ESR, ESL prema frekventom opsegu, izuzetno skupi i kvalitetni, gradja orijentisana ka
uspesnom odvodjenju toplote iz njih...

Toliko za sada. Nastavak sledi...
Pozdrav




_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 19.05.2012. u 18:11 GMT+1]}

Jos jedan vrlo koristan tekst a inace je falio na ovoj temi koja se bas time bavi pa isti klonira tamo :)

Malo cu skrenuti sa teme o kondenzatorima i postaviti jednu od mojih zvrljotina (koje uvek rade).

Evo opsteg principa pravljenja full-bridge push-pull SMPS sa IR2153(5). :-) ...F-B.JPG
Princip je proveren, radi vise od 9 meseci u jednoj dozirnoj vagi, koja je u upotrebi 24/7 h/dana.


Velike prednosti koje ima ovakav full-bridge u odnosu na half-bridge su sledece:

- ostvariva dvostruko veca snaga sa MOSFET-ima iste strujne kategorije
- na primaru je +- 320V za razliku od +-160V, sto obezbedjuje manju struju primara pri istoj snazi (potreban
je dvostruk broj navoja primara za full-bridge), a to ukazuje na potrebu za tanjom zicom sto je daleko
povoljnije za skin efekat, a sto znaci da se moze ici ka visim frekvencijama uz istu temperaturu primara,
sto pak znaci jos snage...
- moguca regulacija fiksnog PWM, metodom PSM (phase shifting modulation) korekcijom vrednosti Ra i Ca,
sto pak znaci podesivost izlaznog napona u sirokim granicama (veoma zgodno kada se umesto 8 ohm
prikace zvucnici 4 ohm, zbog discipacije pojacala).
- zbog smanjenja PWM koji je u half-bridge tezio 100% (typ. 90%) smanjuje se magnetizaciona struja
trafoa i talasni oblik priblizava kvazisinusnom, sto opet znaci jos snage.
- ista discipacija kod sva 4 MOSFET-a (sveukupna) kao kod half-bridge pri pola te snage (P=I^2*Rds).
- moguca bitno veca snaga na istom jezgru zbog: kvazisinusnog oblika i vece frekvencije
- rasterecenije izlazne diode i unutrasnje diode u mosfetima zbog manjih recoverry struja

Nedostaci full-bridge:

- potrebna 4 MOSFET-a
- potrebna 2 IR2153(5)
- kompleksnija PCB

Kada izaberete pomocu Rt i Ct radnu frekvenciju, clanovima Ra i Ca namestite fazni pomeraj u odnosu na levi half-bridge.
Ako vam je fazni pomeraj 90 stepeni npr., dobicete pola izlaznog napona od moguceg, a ako je 180 stepeni na izlazu ce biti 0V. (D-T.JPG)
Prakticno promenom vrednosti uglavnom Ca mozete regulisati izlazni napon od 0 do maksimalnog. Preklopnikom kojim mozete uklapati nekoliko Ca, mozete imati stepenast izbor napona, ili trimer potenciometrom umesto Ra, kontinualnu promenu. Min. Ra=470ohm, max. 4k7, Ct od nekoliko desetina pF do nekoliko stotina pF.

Pozdrav

U vezi prethodno opisanog full-bridge sa IR2153(5):

Kondenzator, serijski vezan sa primarom, moze se izbeci umetanjem procepa (gap) od 0,05mm izmedju polutki jezgra od ATX
napajanja.

Tako nesto sam i ja video samo neuzima signal sa LO vec sa CT izlaza.
pretpostavljam da je ovaj tvoj bollji nacin pogotovo zbog reg. napona.
za drive mozes skinuti napon sa 320vdc preko 27k. kolo ima zener u sebi pa ce regulisati napon.

Ta dioda sluzi za ogranicenje napona napajanja. Kolo puno bolje radi i moze dati vise pobude sa eksternim
napajanjem, kako je @macolakg naznacio.-

Nije problem. IR2153(5) se moze napajati na oba nacina. Ako ima dovoljno veliki elko na svom napajanju, radice ok.

Ako se uzima sa visokog napona napajanje za IR2153(5), daleko je efikasnije zakaciti 10K na jednu naizmenicnu stranu graetza kroz jednu 1N4007 (pola izdiscipirane toplote).

@aca.jevtic94

Aco, ne moze se uzeti taj signal sa Ct, jer je neophodno da bude invertovan za full-bridge.

Uzima se odatle kada imas sinhronizovan polumost (radi umanjenja smetnji).

Inace, drago mi je da si postavio ovu temu, vidis kako se fino "razgazila".
Imace tu sta da se nauci i razmene razna iskustva.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.05.2012. u 17:46 GMT+1]}

ZAVRŠIO!

Uradio novi PCB sa dodatnim otpornikom i diodom na gejtovima MOSFET-a.
Na sekundarima trafoa namotao duplom žicom 2x11 navoja (taman jedan sloj) i dobio,
kako reče emiSAr 2x40v. Sve radi Ok. Neznam šta sad da mu radim izgleda došao kraj.

emiSAr mi je dao instrukcije da domotam 2x5-6 navoja žice (može da stane) pa da
napravim stabilisane napone +-15v radi eventualnog napajanja predpojačala. Radim PCB i za ovo.

Morao sam probat da i ja "ispečem" trafo iz ATX napajanja kako bi otvorio trafo radi lakšeg
motanja žice. Dobro reče macolakg. Trafo sam stavio u hladnu pećnicu i čim je dostigla 200
stepeni (termo prekidač ugasio grijač) kliještima sam dohvatio trafo i pincetama odvoji "I" dio
jezgra. Drugi put gurnuo u pećnicu cio trafo. Jezgro se rastavilo bez posledica za
nosač kalema, žicu i žute trake koja je namotana preko žice (nema vidljivih oštećenja).

Biće sjutra i neka fotografija.

@Miodrag-ba

Naravno prijatelju. Sve je to ok. Ne pisem ja neproverene stvari :-)

Cim dobijem malo vremena, postavljam LLC ZVS (sa punim instrukcijama), nadam se da ces ga prvi napraviti.

Samo da vidis kako to tek lepo radi :-)

Veliki pozdrav

@macolakg

Bolje je što si ti to sam kazao nego da ja rtažim. Taj LLC ZVS sa nestrpljenjem očekujem. Naravno nije mi padalo
na pamet da se završi ova priča. Kad uradimo LLC ZVS po vašim insurtkcijama idemo dalje. Možda i an DC-DC.
Ima mnogo opcija.

Ili mozda jedan sa tri trafoa koji moze i na trofaznu struju, kao ovaj sto su Madjari uradili http://www.pknc.com/3phase/3phase_PSU.pdf
Pozdrav

Ili kao sto sam ja napravio komsiji audiofilu na Denon mono blokovima, pre tri-cetiri godine:
trofazno napajanje sa 6 pulse ispravljanjem f(U-ripple)= 300Hz, i apsolutnu imunost na strujni udar zbog kidanja nultog provodnika (koji se u ovom slucaju ne koristi :-)

Komsija je prezadovoljan i ni za zivu glavu vise ne bi vratio monofazne transformatore u Denone :-)

Nije SMPS vec sa obicnim mreznim transformatorima, ali radi odlicno.

Sa obicnim mreznim transformatorom (4-5 puta manji za istu snagu i sa vise nego duplo manje namotaja) CARVER je nekad radio jednostavne invertore, a i sve zastite je integrisao u tu elektroniku koja radi sa samo jednim trijakom.
http://thecarversite.com/manua...20M-400%20service%20manual.pdf

Da malo osvezim temu sa SMPS. Nesto sam pisao o Cuk konverterima....

Evo kako se jos mogu upotrebiti :-) : http://labs.ti.bfh.ch/fileadmi...rter_audio_power_amplifier.pdf

Evo nekih korisnih stvari oko SMPS :

Pozdrav,tema je ok, dobre su to sprave ali jako osetljive i dosta suste. Ranije sam vrsio neke probe,evo slike, radi ok ali nije za moje usi. 2x40 V - 5A. Stabilisan napon sa zastitom od kratkog spoja SG3525, IR 2110 ,IRFP460.

Za prvo se slažem, ali za to drugo nikako. Slažem se da je tema OK i da su to dobre sprave, ali da šušte nikako.
Možda ta što ste Vi radili, ali ove "moje" nikako, nema ni šuš. Isprobano na LM 3886 i na napone: 2x26v,
2x35v i 2x40v.

Miodraze slazem se sa vama i sa vasim projektima,ali ja sam izgleda mnogo zahtevan pa ne zelim da cujem sustanje cak i kada pridjem uz zvucnik na 3cm. Sustanje se pojacava sa opterecenjem i pocinje da kvari visoke tonove. Pozdrav.

@zoksy

To sustanje koje se kod vas javlja je posledica neke nepravilnosti u konstrukciji ili rutovanju veza...

Jedan od najboljih pojacavaca na planeti: http://www.halcro.com/productsDM88.php , se napaja upravo SMPS napajanjem koje je jedan od kljucnih razloga za takve osobine pojacavaca.

Pozdrav

@zoksy

Pokusajte da iskontrolisete frekventnu kompenzaciju u povratnoj vezi. Kada nije dobro podesena, pri odredjenim opterecenjima se moze izlazni napon oscilatorno kolebati u audio opsegu.

Pozdrav

Gospodine Macolakg razumem ja vas,a i to sustanje koje se u mome slucaju javlja je neprimetno,ali jednostavno sam za klasicne transformatore. SMPS je jako pogodan sa uredjaje velike snage koji su u stalnom transportu ili iznajmljivanju. Koliko bi tezilo pojacalo 2x1000 w sa klasicnim transformatorom i hladjenjem bez ventilatora u poredjenju sa SMPS napajanjem i D klase u izlazu. Kad tad klasicni transformatori odlaze u muzej. Pozdrav.

@zoksy

Razumem i ja vas. Spadam u staru gardu koja voli klasicne uredjaje, ali tehnologija napreduje i to je neminovnost.

Privatno slusam malog cevasa 2x4W, sopstvene konstrukcije, u A klasi sa dve EL84. Znam mu sve mane, ali mi prija njegov zvuk, i ljubav prema klasici me uopste nije sprecila da doticnom cevasu napravim dvostepeni stabilizator sa MOSFET-ima sa
5mVpp "ripple" na 250VDC.

Kod pravilno konstruisanog SMPS, sustanja ne sme biti ni u granicama merljivog, a kamoli cujnog.

Pozdrav

Tacno tako ... Treba pogledati izlaz iz tog problematicnog SMPS pomocu osciloskopa sa AC couple i maksimalnom osetljivoscu ... tu se tacno moze videti kako radi i da li radi ispravno ... bez osciloskpa se moze samo nagadjati sta je konkretan problem sa tim SMPS + AMP

imam jedan program za dizajniranje tih SMPS-a ako nekom treba javite se poslaću vam na mejl.Nemože da se upload-uje zato što je 5.6MB

Ajde posalji mi da vidim........

e izvini ali nešto neće da ga pošalje G-MAIL.Evo ti link za ovaj sajt na njemu ima sve što su upload-ovali na Rapidshare,Mediashare...Samo ukucaj SMPS izaći će dosta fajlova e sad ne znam tačno u kom pošto imam ovaj program odavno.Uglavnom su oni kada izađe obaveštenje na engleskom. http://www.filecrop.com/ Pozz.TeslaElectronic

@TeslaElectronic hint za Gmail, ako dobijas ovako nesto "nesto.exe is an executable file. For security reasons, Gmail does not allow you to send this type of file." preimenuj fajl u nesto.exeee i prolazi 100% ;)

Evo kako izgleda talasni oblik na primaru jednog qasiresonant LLC, bez ikakvog snubber kola: *.JPG


Naime, treba mi 9 galvanski razdvojenih izvora: sa +24 na; +-15V 10W, i 8 x po +-4V 1W. Evo slicice prototipa..
Znam da nema puno veze sa audiom, ali je vidljiv jako jednostavan i lak nacin motanja transformatora.
Radi sa 2 kom TO-251AA MOSFET-a i L6599, na 350KHz.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2012. u 20:30 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2012. u 21:29 GMT+1]</sub>

Zanimljiva konstrukcija ... Nego vidim ovde jednu zanimljivu stvar a razmisljao sam o tome, ovde u delu iza ispravljackih dioda (na vrhu plocice) vidim da nema nikakvih elektrolita?! Znaci da je to ipak moguce, sta ce elektroliti koji samo mogu frku da naprave (zbog starenja). Sto je veca ucestanost to je lakse izfiltrirati jednosmerni napon i manji kondenzatori potrebni, tako? Voleo bih da vidim AC-coupled oscilogram tih izlaza (ripple) ....

@mikikg

Ti pomocni naponi su za gejtove nekih mocnih tiristora, tako da mi nije neophodna neka posebna filtracija.
Sa samo 2x 100nF na red, ripple ce biti oko cak 1V, sto mi u ovom slucaju nije bitno :-). Primetices takodje neke tranzistorcice kod malih trafoa. Njima on/off kontrolisem svaki od njih pojedinacno sa odzivom od dve periode master sw. od 350KHz. :-)

Sa samo 100nF, perfektnu filtraciju moze samo CUK od single switch konvertora, i to pri nekoliko ampera struje, ili polifazni konvertori svih tipova, 's tim da ih je za svaki napon potrebno bar dva ili jos bolje tri....

Pozdrav

Zamislite kako ovaj LM4780 pravi tuzan smile i viche trebam napajanjeee
Salim se malo Ako je SMPS gotov prijavljujem se za testiranje i izradu istog imam klasican transformator spreman ali mi ovo privlaci paznju a i shta cu kad volim SMPS
Evo kandidata koji je spreman da oznoji ovaj SMPS:

http://www.dodaj.rs/?21/6R/180GgfML/535338368672119838360100.jpg
http://www.dodaj.rs/?2E/xz/2wa4sZ3/538363368672393171666100.jpg
http://www.dodaj.rs/?41/ua/12fBscVD/524439369189376453301100.jpg
http://www.dodaj.rs/?3i/N9/4H85z4OC/548449369189326453306100.jpg
http://www.dodaj.rs/?3Q/t4/32Snuguj/580417369189253119980100.jpg
http://www.dodaj.rs/?1o/i3/442VeNX4/582561369189419786630100.jpg

A krajnji rezultat bi mogao da izgleda ovako:
http://www.mhennessy2.f9.co.uk/showpic.htm?microamp/finished4.jpg

Svaka cast,samo napred uz tebe smo

Mnogo ljudi prati ovu temu a ne ukljucuju se aktivno (vjerovatno kao i ja - nama sta da kaze) ali nestrpljivo cekaju konkretan projekat sa shemom i PCB-om. Vjerovatno cu od dr macole da dobijem kritiku kako samo cekam da neko drugi to sve odradi i kako i sam treba nesto da naucim (teoriju) i i i - u pravu ce da bude. Ali sta da radim kad sam prakticar.
SVE pohvale za temu i njene ucesnike (aktivne i one druge).
Pozdrav, BP

Ma i sam sam takav,narocito iz razloga sto nikad ranije nisam ovako nesto radio. Rado bi pokrenuo nekog "Boru" ili "Mileta" sa ovim napajanjem a narocito u kolima,samo jos niko ne spominje dc-dc pretvarace. Neka se prvo odradi jedan 220ac/2x45dc a onda da pravimo ludnicu u kolima! :)

I da,samo da se zna nikko je prvi ovde sa dc-dc pokrenuo jednog legenda! :) :)

DC-DC pretvaraci su vec uspeshno realizovani i ima 2 varijante samo konverter shto sam ja realizovao i onaj poljski sa tda7294 sada trenutno se radi na jednom DC-DC konvertoru kog spremam vec neko vreme imace 2 identicna ATX transformatora da ganja varijanta 1 +/-55V ili druga 2 +/-35V trebalo bi da moze da ganja 2 x LM4780 u bridge-u u autu ili shto rece Aleksandar neki tranzistorski amp

Sve u svemu ja bi odradio ovaj konverter cisto da isprobam kao shto sam vec rekao inace imam normalan trafo sa potrebnim voltazama ali Miodrag-ba je vec obecao kompletan projekat i pcb a ja bih hteo da spakujem njegov konverter u svoje pojacalo koje radim i ne vidim sta je tu loshe

A to da li sam ja aktivno ili pasivno ucestvovao u samoj izradi najbolje da pitamo Miodrag-ba on ce nam reci...

@44250

Stize sutra klip IR Volume controla radi sve i pojacava i stishava rade i tasteri +/- i sve to predobro radi kad banesh videcesh e sad bi mogao samo da isprobam 2 varijantu a to je na pontenciometar bez tastera
Pustam sutra klip pa sam oceni

Bice bice SMPS ... Sa Macolom planiram da uradim jedan probni ispravljac al' ne mogu da forsiram coveka jer ima bitnija posla da radi :( ... imamo i specialne ferite koje smo nabavili za par MHz koji ima da zvizde samo tako ali ja bar bez njega i dok mi to detaljno ne objasni stvarno nebih da spaljujem delove ... Ispravljac ce biti baziran na UCC25600 IC pa ko hoce nek pribavi u medjuvremenu komad-dva posto ce sa tim biti realizovana konstrukcija koju ce da publikujemo ovde ...

@boro62promaja

Danima se vracam sa terena u 02-03h, pa ne stizem ni da se odmorim posteno...

Ali ono sto sam obecao to cu ispuniti. Mikiju(kg) je stiglo UCC kolce, pa cu cim nadjem vremena napraviti LLC ZVS male snage (sa mog gledista) od jedno 300-500W.

Hvala za pocasni doktorat :-)))

Imam srednju strucnu spremu, ali srecom ne zivimo u vreme inkvizicije, i Hitler je poslednji put spaljivao knjige trideset i neke... Odavno nisu zabranjene..... :-)))))

Veliki pozdrav

OOOOO napokon ova tema!
Pratimo trendove, super super!!!!!
KAd sam pravio D14 otac me ubjedjivao ovakvo napajanje da napravim. I onda je on pokusavao da prepravi kompjuterski kako bi me ubijedio ali mu nije islo, jer nije mogao da premota trafo :D sttrah ga bilo da se ne slomi.
Odlicno, sad ces nam reci kako radi tolikim pojacalima, i ako moze plocica pa da sami probamo :D

Interesenata ne fali uopste,covjek je rekao da ce poraditi na tome a posto do sad nije "omanuo" neka radi ono od cega zivi a ovo kad stigne neka odradi. Sigurno da nece nista sakriti od nas,a i da hoce ne moze od mikikg-a! Veliki pozdrav Kragujevcu i najsiroj okolini!

Tesla017, LM4780 je kako si mi rekao vec sastavljen od dva LM3660. Da li je ovaj manji izveden iz dva kanala u mostu pa daju jedan izlaz ili je unutra klasican amp u ab klasi? Pitam,jer ako je u mostu onda 4780 ne moze u most. Vidjeo klip,svaka cast! :)

Evo sa mosfetovima ko bas 'oce
A evo i DC/DC kome treba na brzaka :

Dosta jednostavno izgleda,kako se ponasa izlazni napon prema promjeni opterecenja?

@aca.jevtic94 koliko ampera vuče ovo iz 12V i koliko daje na izlazu?

Pozdrav svima

Aleksandre mislio si na LM3886 gore Koristim LM4780 kao klasicni stereo amp to mu dodje ko dva LM3886 da su korishcena za levi i desni kanal. Sema je standardna Audio Sector -a.
Treba mi klasican stereo AMP 2 x 60W na 8R za kucne potrebe...Sad kad je gotova i daljinska kontrola mogao bih da se bacim na izradu SMPS-a i ovog napajanja

Ovako...
Ucinak je preko 90%,a napon na izlazu ce opasti max 2V pri punoj snazi (npr. neopterecen +-35v opterecen +-33v).Probajte i vi pa procenite
U praznom hodu trosi max 0.38A

Prvo pojasni kako se napaja pretvarac, cime se prekida i koliku snagu mozes ocekivati na izlazu. I prije je bilo integrisanih sistema gdje je jedna strana zvucnika na + polu napajanja, ali ovaj sistem u kola nikada, makar bio i integrisan skupa sa pojacalom.-
Za one koji ocekuju realizaciju LLC ZVS sa UCC25600 evo malo literature:

pa napaja se sa 12v akumulatorom,mozes ga prekidati tako sto otakcis sa aku-a a mozes izvuci i tzv. REMOTE a on se kaci na pinove 1 i 8 tako da se pali kad se spoji na +.Snaga zavisi od trafoa,debljine zice i broja fetova.Sa irf3205 mozes ici do nekih 500W.A snaga ce zavisiti i od frekvencije.
Sa ovakvim sklopom (original atx trafo) moze se izvuci oko 200W.

@emiSAr bas sam krenuo nesto slicno da postavim ali velicina fajla mi ne dozvoljava pa evo samo link:
http://focus.ti.com/asia/download/Topic_3_Huang_28pages.pdf

Dodatno evo i ovaj dokument od ST-a:
http://www.st.com/internet/com...PPLICATION_NOTE/CD00143244.pdf

Evo i nekoliko slika iz prvog i drugog dokumenta kao "quick info"

@aca.jevtic94

Aco, Aco ... Opet si zaboravio storage prigusnice iza dioda!!! :-)

Nece taj DC/DC da valja sinko, ako nema storage prigusnicu sa namotajima i na + i na - napajanju, iza dioda.

A o tih 90% KKD tek nema ni govora.... (mozda pri 10-tak W opterecenja).

Storage induktivnost nije potrebna samo pretvaracima kojima sekundar radi kao strujni izvor, a to su: flyback, LLC ZVS, Cuk i Sepic. Takvima se vec sam trafo ili integrated-magnetics struktura ponasa kao storage induktivitet.

Lepi su ovi primeri, samo sto ce neko (ja) morati da "smucka" trafo za LLC ZVS. :-))

Lepo rekoh u nekom od prvih postova na temu LLC ZVS: ta sprava se lako i jednostavno pravi, trafo mota nogama, samo sto se veoma gadno taj isti trafo proracunava, i prototip (obavezno, cak i kod najmocnijih firmi) iterativno koriguje :-)

Nekoliko velikih firmi i njihovih App Notes, i nekoliko razlicitih pristupa proracunu trafoa... Prilicno klizav teren :-)

Npr. sa rasponom prenosnih odnosa primar sekundar od 1:x do 1:4x , moze se dobiti isti napon, ista snaga, samo veoma razlicit stepen iskoriscenja :-)

Sledece nedelje cu da nabavim par "spusenih" ATX, da im iscupam trafoe, i da "smuckam" recept za motanje :-)

ATX jezgro i nema bas neke dobre osobine za pravljenje integrated magnetic strukture, ali u principu moze, i to sa dobrim ucinkom. Posto mi ne pravimo velike serije, i sve cemo to rucno namotati, bice od pomoci specifican nacin motanja :-)

Ono sto sam do sada pravio iz grupe LLC ZVS je nesto reda nekoliko do nekoliko desetina KW, ali princip je isti, pa nece biti tesko "spustiti" ga na bar 200-300W, koliko odokativno ocekujem iz ATX jezgra (moracu da izmerim koji je materijal jezgra ATX i da vidim koja je najveca frekvencija na kojoj mogu raditi uz razumnu temperaturu, a bez forsiranog hladjenja, jer ne zelimo buku ventilatora uz muziku :-).

Samo da mi kapne malo vremena i bice...

@macolakg ... ja cu ti obezbedim par ATX napajanja, imam i ispravne i neispravne ... imam i dosta poluprovodnika ako ti treba iz toga (HV tranzistore i jake diode) ...

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 30.05.2012. u 11:33 GMT+1]}

ONI SU SVE OVO ZAPOCELI.........

Pre mnogo godina je firma "Philips" konstruisala prve visokonaponske tranzistore serije BUxxx.

Zahvaljujuci otkricu unapredjene pobude baze tranzistora (brzo "izvlacenje" slobodnih nosilaca iz spoja baza-emiter) dobili su brz tranzistor, sposoban za rad sa (tada neverovatnih za tranzistor bilo kog tipa) 1500V izmedju kolektora i emitera.

Od tada pa do danas se njihova metoda pobude baze (a kasnije i gate kod HV mosfeta i jos kasnije IGBT) koristi u svim SMPS.

Takvi tranzistori su brzo zamenili (potisnuli) do tada koriscene elektronske cevi (lampe) i fast tiristore u visokonaponskim switching aplikacijama.

Razume se da imaju i najduzu tradiciju u razvoju SMPS trazistorskih aplikacija, pa shodno tome i literaturu o toj oblasti koja
se moze uvrstiti medju najbolje na svetu...

U znak zahvalnosti "ocevima" HV SMPS,za one koji zele da se malo dublje "zakopaju" u svet SMPS (raznih) aplikacija, srdacno preporucujem:

http://www.bergfiles.com/s/pow...ons+philips+semiconductors+pdf

Pozdrav svima

Da zaboravio sam ih mislio sam da nisu nuzne.U svakom slucaju havalla,treba se uciti .....
A one su iste kao na semi za 220v~.

Izvinjenje na ovolikom čekanju, ali druge obaveze me udaljiše...

Da se nebi ponavljao šta je sve rečeno u prethodnih desetak stranica. Uradio sam uređaj
sa svim izmjenama koje su predlagali emiSAr i macolakg.

Namotavao sam nekoliko trafoa. U razna napajanja sam nalazio 5 vrsta trafoa (različitih gabarita).
Vidite ih na priloženoj fotografiji. Sve trefoe koje sam namotavao sam radio na jednoj vrsti i njegove
dimenzije sam dao negdje ranije. Namotavao sam "ručno" bez rastavljanja jezgra. Provlačio žicu kroz
otvore. I po macolinom savjetu rastavljao (razlepljivao)jezgro i motao kalem na motalici (domaće izrade).
Imao sam napone 2x26v (bez premotavanja), 2x35v, 2x40v i jedan 2x35v plus još jedan sekundar sa
naponom 2x15v koji nije testiran (to radim večeras-nadam se).Može da stane sve i to sa žicom iste debljine.

Filter na ulazu je iskorišćen gotov iz PC napajanja. Prigušnica na izlaznim naponima je urađena po uputstvu
sa šeme date na početku teme. NAPOMENA. Prstenovi iz PS napajanja imaju razlike u veličini +- koji
milimetar. Tako da je ovdje veoma bitan savjet od macolekg koji reče prebrojati broj navoja po voltu sa
"fabrički" motanog kalema pa to pomnožiti sa željenim naponom za koji radimo SMPS. Oprez, zbog razlike
u prstenovima za napon od 12v ima navoja od 23 do 27.
27/12=2.25*40=90 (za napon od 40v) za + i - granu ne može da stane na jednom prstenu. Zato poslušajte
opet macolukg, da uzmete dva takva prstena i zalijepite, a smanjite broj navoja za polovinu. Na priloženoj fotografiji
jednig takvog prstena vidite sve slojeve kalema. Navoj za 12v je prvi motan i namotan je debelom, a crvenom
žicom.

LM3886 na svim ovim naponima radi odlično i bez ikakvih šumova.







_{[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 30.05.2012. u 21:12 GMT+1]}

Svaka cast samo napred bitno je da radi kako treba.
Usput odlicna je motalica....

Gotovo, Miodrag je u svijetu ferita, MOSFET-ova, IGBT-ova, .....SMPS-ova, a čovjek je sportski radnik. Pozdrav!

Odlicno izgleda, samo sada meni nije jasno koje je ovo napajanje, jer nesto mi ne lici na semu iz prvog posta.

@ogylab

He he, ogylab (alias CUK )... zarazni su SMPS. Davne 82' sam za radioklub iz kragujevca izlozio u Beogradu svoj prvi SMPS,
napravljen od delova "pocupanih" iz rashodovanih radio-tv naprava. Otac (stolar po zanimanju) mi je napravio lepu kutiju
od tamnog pleksiglasa. Buck konverter koji sam tada napravio je imao soft start, podesavanje napona, strujnog limita i ako strujni limit prekoraci vreme od 10 sekundi sprava ode u standby, i posle toga je morala da se resetuje. Pored toga sto sam
retkim zainteresovanim osobama, glasno da cuju i ostali u blizini, pomno objasnjavao prednosti SMPS (KKD, mali hladnjaci, gabariti....), ono malo zainteresovanih me je gledalo bledim providnim pogledom i prosetali su do sledeceg standa...

Po zavrsenoj manifestaciji, ozbiljno razocaran sa svojih 17 (celih :-) godina, pokupio sam svoju spravicu i tuzno je odneo kuci.... Imam ga i dan danas, negde je na tavanu i garantovano je jos uvek ispravno :-). Njega sam stavio na tavan, sebe "zarazio" SMPS-om, i do danas se nisam izlecio od zaraze. Ko zna koliko stotina sam ih napravio, i nikada ponovio isti :-)

Miodrag-ba i ti ogylab (izvini zbog per-tu), ste me podsetili na ta lepa vremena i entuzijazam :-).

Sve ovo pricam osobi koja je napravila Cuk :-) = "zarazena" osoba :-), a prenelo se i na Miodrag-ba :-)

Ma, cim sam cuo za Cuk (88'), morao sam da ga napravim, po cenu glave, samo da vidim da li mogu to, i posebno zato sto ga niko u mom okruzenju nije ni pokusao napraviti :-)..
Za par meseci sam skockao nekoliko razlicitih varijacija, i napravio jednu sopstvenu sa neinvertovanim naponom na izlazu, ne ruseci pri tom princip rada Cuk-konvertera...

Cudesna je ta zaraza !

Neizleciva i u pogresno vreme neoprostiva...

82' sa 17 nisam shvatao inertnost vecine prema novotarijama i bio sam gadno razocaran, ali to mi je tek dalo snage da idem bas svojim putem , sada kada imam 47, vidim da se inertnost ni malo nije smanjila, a ni moja putanja promenila...

Nekako sam neobjasnjivo srecan kada naletim na jos nekog "obolelog" od "varijacija na temu".......

---------------------------------------------------------------------------------------------------

@Miodrag-ba

Sva moguca podrska od mene. Bilo kakvo pitanje, sledi odgovor...


A tek sledi unapredjenje za LM3886, koje cu postaviti za par dana... :-)

P.S.
Na half bridge, koji si napravio, nema nikakve potrebe za dva serijska Elko na +320V. To se stavlja samo tamo gde ima potrebe za 110/230V. Tako im se kapacitet koji "vidi" inverter smanjuje na pola od jednog, a zauzimaju vise prostora (ta beda treba amerikancima jer mucenici imaju samo 110V :-). Dovoljan je jedan od 400V.
Pitanje: gde zakaciti kondenzator sto je na red sa primarom? Na + ili - od 320V, sve jedno, a najbolje je sa dva upola manja serijski vezana izmedju + i - od 320V, gde se primar prikaci na srednju tacku. tako je bolja raspodela struja ka napajanju, a ujedno se dobije decoupling glavnog Elko pri cemu mu se smanji radna temperatura.

Pozdrav

Uh što volim kad ljudi misle da ja imam znanja mnogo više no što imam. Pa ja sam
profesor fizičke kulture, a ne elektroničar. Šema je za mene kraj priča. Mogu to da
napravim uzgred i štampanu ploču da "projektujem", da je uradim i da polemim
elemente. Kada uključim uređaj i on, ako radi sve Ok. Ako ne radi e onda imam
veliki problem. Zato svima zahvaljujem na podršci, a ja sam samo jedan veliki
zaljubljenik i VELIKI AMATER. Zahvaljujem macolikg i emiSAr-u i tesli 017 bez kojih ovo
sigurno nebi napravio.

Idemo dalje sada čekamo poteze macolekg pa daridimo po njegovim uputstvima.

@Miodrag-ba poznajem josh jednog sportistu koji se bavi elektronikom ti radish SMPS uredjaje on popravlja telefonske centrale u Telekomu

Ma ne pravim ja SMPS uređaje. Ovaj mi je prvi. Uvijek mi je bilo čudno da mrvica od
trafoa mijenja budžu od 10kg. Morao sam da ga napravim čim se pojavila tema i šema.
Kao svaki amater hoće sve da proba. Motalica je stara 20 godina i zadnjih 15 je smo
skupljala prašnu, čudo da sam je časuvao.

Josh da pitam da li ima zvanicna varijanta seme?

Za torid prigushnicu kao shto smo prichali na mail-u zar ne 2x75 za + se mota 75 namotaja na desno za - granu 75 na levo 1mm zice.

Trafo mali klasicni iz atx-a se rastura mota se za primar odjednom 40 namotaja 0,7mm zice precnika pa se izoluje teflonskom trakom, sada pitanje za sekundar da li moze sa pinova za 12V ima 2 pina sa jednog 2 zice i sa drugog 2 zice motam 10 namotaja i zajednicke krajeve izvodim gde su bile "common wires" ili treba da namotam prvo sa jednog pina sa 2 zice 10 namotaja u jednom smeru i da izvedem sa gornje strane pa onda izolujem teflonskom trakom pa sa drugog pina opet 2 zice samo u kontra smeru opet 10 namotaja sa 2 zice i da spojim sve zajedno sa gornje strane?

Video sam da postoji mogucnost da se doda 2x12V sa po 2x5 ili 2x6 namotaja to se planira na ove slobodne pinove koji su ostali i stoji isto pitanje kao gore?

Ulazni elektroliti su iz ATX-a zar ne? Kao i grec i onaj ulazni filter. Izlazni elektroliti da li je dovoljno po 1000uF po grani ili mogu da stavim malo vise tipa 2 x 4700uF ili 4 x 4700uF?

Ajde kada budesh video ovo odgovori pa da krecem u kupovinu Ovih dana cu dobiti koje jezgro pa da se polako krece u izradu

Ulaz iz atx-a a izlaz nemoj ici sa prevelikim elkoima,povuce veliku struju(moze da rikne fet),1000u je sasvim dovoljno.
Ajde nek stavi neko semu mrzi me da crtam...

Hvala mladji Aleksandre

A shto se tiche transformatora nashao sam gde je emirSar objasnio kako se mota trafo ipak mora posebno da se mota sekundar sa jednog pina 2 zice 10 namotaja pa izvod odozgo pa se izoluje pa sa drugog pina kontra od prvog

Tesla pa ti si mene učio kako da radim.
Trafo motaš 40 navoja primar. To nije sporno. Sekundar motaš bifilarno (sa dvije žice istovremeno).
Počneš recimo od prvog lijevog pina, za napon od 35v, motaš 10 navoja, to je cijeli sloj do vrha
(može da stane 11 navoja 40v motao sam i taj). Na gornju stranu izvedeš obe žice za srednji izvod
i nastaviš da motaš u istom smjeru još jedan sloj, ka dolje, cijeli sloj (10 ili 11 navoja) do drugog pina.
I to je to. (Potrebno je oko 80cm žice za jedan sloj).

Šema je sa prvog posta, uz dodatak otpornika i dioda na gejtu MOSFETA. Sve ostalo je nepromijenjeno.

Hvala Miodrag-ba...

Ma samo sam hteo da budem siguran ali sam pronashao odgovor gde je EmirSar to objasnio na 5 ili 6toj strani

Zaboravih tesli017

Toroidna prigušnica. Upravo onako kako razmijenismo meilove, radi ostalih. Za jednu granu napona (+ ili -)
motamo sa jednog mjesta recimo iz desna u lijevo određeni broj navoja, kraj žice tog kalema bude na drgu stranu prstena.
Za drugu granu ako je na istom prsteni. Počinjemo sa istog mjesta odakle i prethodni sloj, ali sa druge strane prstene i
motamo u suprotni smjer tj. iz lijeva u desno. Motao sam po 75 navoja 1mm žicu. Oprez jedva stane. Macolakg daje uputstvo
koliko navoja po voltu. Poštujući to za datu dimenziju toroida ispada nešto manje oko 67 navoja za 35v.
(Fabričko motanje za 12v je 23 navoja) odatle 23/12*35=67, no to su varijacije.

Poštovane kolege, ovo je definitivno moja tema. Par godina sam skroz u SMPS i na osnovu gomile merenja te mirisa sprženih FET-ova u ranu zoru - zaključio sam bitnu stvar: 50Hz transformatori nemaju nikakve šanse protiv ovih malih genijalnih stvarčica! I to već u poređenju sa "običnim", hard switched varijantama, a ne daj bože nekim LLC ZVS pomenutim pričama!
Izuzetna tema, sa mnogo korisnih informacija - samo napred.
Za početnike ili one koji nisu puno radili sa ovom vrstom napajanja dodaću neke bitne detalje koje sam otkrio radeći sa SMPS:
-------------------------------------------------------
-Na prvom mestu - TRAFO je srce SMPS i pri motanju mora biti pedanto i uniformno namotan, bez žurbe. Korisno je voditi računa o DOBROJ izolaciji (teflon traka se pokazala super rešenjem). Ukoliko se želi postići što manje "curenje" EMI (smetnji) može se koristiti tehnika koju je neko već pomenuo - Mota se pola navojaka primara , pa se preko njega posle izolovanja postavi izolovana bakarna traka koja se spaja na "hladni" kraj primara (half-bridge), pa sekundar, pa izolacija, pa druga polovina primara! Iole ozbiljniji transformatori , pogotovo za rad na većim učestanostima i za srednje i veće snage motaju se isključivo VF pletenicom (ili Litz-Wire) - sa više paralelnih CuL provodnika, a ukoliko se u sekundaru traže veće struje - ne bi bilo loše koristiti pomenute bakarne trake! Nije loša ideja premazati lak po svakom sloju namotaja posebno, čime ste postigli i osigurali dodatnu mehaničku čvrstoću namotaja i izbegli pojavu bilo kakvih čujnih šumova iz trafoa.
Posle motanja i testiranja, te eventualne empirijske korekcije - OBAVEZNO SMPS trafo dobro mehanički učvrstiti (ako je EI-profil, onemogućiti razdvajanje jezgra) jer ukoliko se jezgro razdvoji u radu - teško vama i vašem napajanju :).
Transformator koji je je dobro namotan, dimenzionisan te proračunat se ne greje preterano mnogo ali ukoliko napajanje poseduje prisilno hladjenje - nije na odmet staviti ga na "promaju"! :) Ukoliko motate trafo i nemate dovoljno mesta za namotaje, ili radite na vršnoj ivici snage trafoa (većina koristi one iz ATX napajanja) - UVEK je bolje spojiti dva jezgra i koristiti ih kao jedno (ukoliko se površina srednjeg stuba poveća 2 puta ,iskoristiva snaga trafoa za datu učestanost raste do 4 puta). Činjenica je da trafo postaje glomazniji i maltretiranje je praviti posebno kalemsko telo, ali se trud jako isplati jer motate manje namotaja, trafo je hladniji i ima rezervu snage!
Voditi računa da jezgra budu ista!!
Snage od preko 300W sa ATX trafoima možda jesu moguće "na silu" ali iz datasheetova za njih se vidi da su dozvoljene snage za njih do 250W MAX (mislim da staro EI-33 ima 120W a na napajanju je pisalo 250 W hehe) na oko 100 Khz kako bi temperatura i zasićenje jezgra bili u okvirima normale ! Zato je bolje sastaviti jezgro od dva ili više "kineza" i biti siguran , nego posle rizikovati celo napajanje.. Ako nečeg ima - to su onda kineska napajanja za rashod :)
------------------------------------------------------
PREKIDAČKI ELEMENTI u sklopu primara i sekundara moraju da budu što brži - kako bi gubitci bili što manji. Šotki diode u sekundaru moraju da imaju što manji pad napona i MORAJU da izdrže sve eventualne pikove kako ne bi došlo do proboja.
Ako je potrebno mnogo snage je bolje ići na varijantu H mosta nego juriti snažne (skupe) tranzistore za half-bridge!
Snubber kola (kola za "upijanje" pikova i "ringinga") moraju biti što kvalitetnije dizajnirana (posebnu pažnju treba obratiti na kondenzatore)! Ne dozvolite da zbog kodenzatora jeftinijeg za 15 din izgubite Mosfet ili IGBT koji košta mnogo više!!
Pazite se samooscilovanja! Položaj i debljina vodova je bitna! Ukoliko se samooscilovanje i pojavi, probajte prvo da na nožice tranzistora navučete feritne perlice! Postoji i fora sa protivfaznim namotajem koji se mota na pobudni transformator (ukoliko ga napajanje poseduje).Naime, u seriju sa glavnim primarom se doda kalem koji ima svega 1-3 navojka preko pobudnog trafoa i to tako da je ostvarena negativna povratna sprega. Ako napajanje "propišti" zamenite krajeve protivfaznog namotaja. To je primenjeno u ATX napajanjima za računar.
Kontrolerska kola i elektroniku često volim oklopiti ili staviti u metalnu kutijicu od starih modula iz rashodovanih TV prijemnika.
------------------------------------------------------------------------------
SIGURNOST po Vas i po delove - ja uvek na seriju sa napajanjem koje popravljam ili pravim postavljam jak potrošač na fazni provodnik (pegla ili grejač od bojlera) kako biste izbegli eventualno pregorevanje komponentni ukoliko postoji greška pri prvom puštanju u rad. Isto tako , u primaru pri testiranju uređaja valja koristiti kondenzatore (posle greca) koji su manjeg kapaciteta kako biste izbegli eksploziju ako neki MOS, IGBT ili bipolarac "zakuca" ! Ova dva pomenuta trika su mi spasla MNOGO tranzistora (ne baš uvek jeftinih)! Izbegavajte provere temperatura "na prst" jer su naponi koji se javljaju opasni po život! Izbegavajte čeprkanje po napajanju dok je isto pod naponom naročito sa obe ruke u isto vreme (mogućnost blokade mišića)!
------------------------------
Izvinjavam se kolegama na opširnosti , ali ovo je moj mali nesebični doprinos temi...
A sad malko Off-Topic, dakle ne samo da napajanje radi kao napajanje , već je PWM ušao i u HI-FI blok pojačala i to jako uspešno. Znam da audiofili tvrde da je nemoguće ali evo:

http://www.yamaha-hifi.com/pro...91&archivset=&newsset=

Veliki pozdrav

Ili kao sto je "Zetex semiconductors", jos 2007. napravio za firmu "NAD" : http://www.diodes.com/_files/free_pages/u_0_lnk_090413235508.pdf

:-)

Eh da , zaboravih da pomenem - Kolega "macola" svaka čast na poznavanju tematike, te hvala na informacijama , vidi se da je tu uloženo dosta truda i ljubavi prema elektronici! SAmo napred..
Hehe .. Ovo za NAD nisam znao ali mi se jako sviđa :)
Što se tiče SMPS - sasvim je normalno da će izbaciti klasične trafoe iz upotrebe i u HI-END aplikacijama.
E sad, uhvatio sam se u koštac sa nekim audiofilima koji su hteli na lomači da me spale kad pomenem oscilatore reda desetina KHz u napajanju i ferit :) Dobijao sam klasične odgovore tipa : " Ma ti to ne čuješ", "To je suviše fina razika", "Ali taj 11-ti harmonik (WTF?)" , "Ne može to bez dobrog kabla za napajanje, i specijalnih kondenzatora u mreži (reda 50e/kom), te audiofilskog kabla za napajanje (trostruko širmovani i uzemljeni 220V gajtan) i pozlaćenih interkonekta , beskiseoničkog kabla za zvučnike (Idu i do 200e/kom)".
E onda mi je malo prekipelo , a pošto sam i (amater-bez škole) muzičar ali ipak imam 13 god gitare iza sebe, sa odličnim sluhom (reči nekih mojih drugara sa završenom muz. akademijom, ne hvalim se :) ) pomislio sam da sam totalno lud, da li je moguće da ja to ne čujem?
Vršio sam neka poređenja i došao do paradoksalnog zaključka, ne samo da se trafoi 50 Hz nisu pokazali kao bolji u pojačalima, već su neretko i lošiji, skuplji i naravno - TEŽI! No onda odlučih da proverim drugi faktor u priči, same "audiofile"!!
REZULTAT - niko, ali baš NIKO od meni znanih drugara samozvanih "audiofila" nije primetio razliku ili je ipak izabrao SMPS (kad im podvalim), te mi postade jasno da je većina tih nesrećnika zapravo žrtva marketinga, lošeg poznavanja materije, tehničkog sujeverja, skepse prema novim tehnologijama itd..
Ma.. SMPS je budućnost i tu nema rasprave..

Nego, nisam u toku sa planarnim transformatorima, da li je to zaživelo u Srbiji? Šta se dešava na tom polju?

Ljudi nisu vjerovali ni da ce brod od celika ploviti... Macola rece da ce se pozabaviti jednim primjerkom i da ce postaviti kompletan projekat samo da dohvati slobodnog vremena. Cekamo ga strpljivo! :)

Sleepwalkerbg:(
Dobro ti nama dosao, takvih kao ti i macola nikad dosta. Mnogo vise ljudi prati temu nego sto u njoj ucestvuje (razlog je jednostavan-vas dvojica imate debelog iskustva sa SMPS pa stoga imate i sta pametno da kazete). Mi ostali citamo, polako ucimo, i cekamo da se ukljucimo u realizaciju nekog SMPS-a a nadam se kasnije i LLC ZVS.

@Sleepwalkerbg, dobrodosao.
Vidim da si dobro "zagazio" u SMPS. Sto se tice ovoga ovdje sto je prezentovano, uglavnom se odnosi na
stednu varijantu, tj iskoristiti ono sto se ima iz rashodovanih racunarskih napajanja. Sto se tice frekvencije
na kojoj radi, uglavnom savjetujem da se koristi ona frekvencija na kojoj je trafo "za zivota" radio. Razlog je
nedostatak mjerne opreme da se utvrdi od kojeg materijala je doticno jezgro, pa samim tim i radna
frekvencija novoproracunatog SMPS-a.-

Planarni trafoi, u SA na ETF-u ima par komada i u jednoj firmi (SUE) -Sistemi upravljanja energijom nesto
rade oko toga. Inace ljudi sa nevjericom gledaju u spravicu koja isporucuje kW a nije veca od kutije sibica
(trafo).- pOz i sve najbolje

Duboko izvinjenje sto sam u prethodnom postu zaboravio da pomenem i kolegu emiSAR-a

Hvala kolege. Zahvaljujući forumima sam i ja dosta naučio, zašto da ne pomognemo i mi drugima.

Kolega emiSar me "provalio" hahaha. Naime, pri rasturanju kineskih napajanja obično proverim vremensku konstantu oscilatora ili ukoliko napajanje daje znake života- poteram ga u rad te izmerim frekvenciju oscilovanja i saznam na kojoj frekv. je radio trafo (često pada u opsegu 50-90 KHz, mada bilo je i nap. sa 35KHz isl.) - pa prema toj frekvenciji i proračunavam trafo! Mada dešavalo se da trafoi "kinezi" često rade i znatno preko radne frekv. napajanja.

Još jedan savet ljudima koji se upuštaju u SMPS
Najbitnije za trafo, pored frekvencije rada, je da se prilagodi (premotava) što tačnije za napon koji će davati - mnogo bolje nego kompenzovati greške premotavanja raznim spregama i PWM-om , jer se javljaju veliki gubitci i pregrevanja.
Ne uspe sve "iz prve" (koliko li ih je samo zamirisalo kod mene), uvek postoji muka, ali pravim ljubiteljima je to izazov! NPR:

Naime, moja ideja i početnička greška je bila da uvek premotavam sekundar na viši napon pa smanjujem napon povratnom spregom (širinom impulsa) - GREŠKA .. Evo i zašto je to greška - neprilagođenje po impedansi - ukoliko trafo na sekundaru ima previše navojaka, a mi to kompenzujemo PWM metodom, zbog dotičnog neprilagođenja se preopterećuje primar i imamo strašne gubitke - pregrevanja switcheva i samog trafoa. Znači trafo MORA biti što bolje i tačnije premotan i proračunat za željeni napon i to taj koji se traži na izlazu! Samo to je uslov za veliku efikasnost uređaja..
"Gađanje" broja navojaka i debljine žice empirijski je često bio moj metod pošto , nažalost, često se dešava da je za trafoe koje "čupam" iz krševa nemoguće naći detaljne podatke.

A što se tiče cene- štedna varijanta je odličan izbor za nas siromahe u Srbiji, jer često se dešavalo da zovem firmu i pitam koliko košta trafo za tu i tu snagu (50Hz) i za dvokanalni snagaš izađe preko 10K dinara (preko 100Eur)! A ja onda spojim par veselih "kineza" - trafoa da rade zajedno, H most nekih finih mos-ova, mučim se par sati da nađem optimum namotaja, igram se osciloskopom, namotam pobudu - znojim se malo oko merenja i testiranja i - eto meni napajanja iste snage, boljih karakteristika , daleeeko lakšeg po težini za manje od 10Eur!! Doduše ako su potrebni ozbiljniji kondenzatori u sekundaru to onda košta, ali njih nisam računao jer trebaju i za klasično napajanje. A i tu postoji ušteda jer je mnooogo lakše isfiltrirati 100KHz nego 50Hz (uz upozorenje da ESL mora biti mali) ali kombinujem elektrolite sa klasičnim , malo boljim blokovima i dobijam jako dobre rezultate! I na kraju - neizmerno zadovoljstvo kad to sve proradi!! Napon stabilan u volt, bez ikakvog bruma, zaštita , sve lagano k'o perce! I 'ladno k'o taštin pogled (i srce) :))

A što se "planara" tiče, pa zašto ne bi bilo moguće? Kada bi teoretski neki npr. MOSFET bio bez parazitnih kapaciteta, sa 0 Ohma Rds on, bez parazitnih induktivnosti i bio spojen provodnicima koji su idealni (bez gubitaka) - mogao bi da bude veličine 1mm (i manje) i da "gura" 2 Megavata (i mnogo više) bez hladnjaka !!
Gubitci i nesavršenosti su razlog grejanju i mukama.. Kod planara je odlična magnetna sprega, visoka frekvencija rada, te jako mali skin efekat - zašto ne bi bilo moguće? Nema razloga da postoji neverica.. :)
Materijali i tehnologija napreduju iz dana u dan..

@Sleepwalkerbg takodje pozdrav od mene :) ... drago mi je da ima jos clanova na ovoj temi koji mogu da nam pomognu sto teoretski sto prakticno. Ja sam relativno nov u ovoj grani (iako se bavim 20+ godina elektronikom - doduse prvestveno digitaljijama) pa volim da cujem dobre savete u vezi toga.

Inace juce sam imao visecasovne konsultacije sa @macolakg u vezi LLC ZVS :) Ne mogu da kazem da sam sve ukapirao ali polako hvatam konce. Uzeo sam sve ove App-noteo-ove sto su @emiSar i @macolakg postavili, lepo ostampao i natenane iscitavam.

Par stvari me interesuju, prvo, gde se moze nabaviti kod nas ova pletenica tkz Litz-Wire?



Druga je vezana za ovaj "pomocni" namotaj kod recimo ovog transformatora, kapiram da je to u stvari onaj prvi L (od L-L-C) ali kako njega prakticno izracunati, kako sam razumeo Macolu to je ustvari induktivnost-razlika ne-spregnutnog dela sa sekundara ... mislim ne znam ni pitanje kako da postavim - jel moze malo pojasnjenja oko toga jer ovi App-notovi ga slabo spominju tj sva obasnjenja se svode da se taj prvi L ustvari integrise u sam transformator. Jedino sam zapamtio da se na ovakav nacin motanja ova induktivnost pravi da bi uticala samo na primar (zbog kretanja magnetnih fluksova kroz trafo) tj ne prolazi kroz srednji stub trafoa.


PS: Ovo je trafo za nekih 7600W :)

Inace LLC-ZVS su super samo imaju malu manu sto ne mogu da rade u velikim opsezima promena ulaznih napona nasprav opterecenja, tj drasticno se menja iskoriscenje kada se izadje iz projektovanih granica pa one varijante tipa "85 - 240VAC" za ulazni napon su tesko ostvarive bez PFC-a. Takodje imaju malo problema kada nema ili je jako mala potrosnja (recimo kod 1A a projektujemo za max 25A izlazne struje) pa je neophodno da ulaze u burst-mode ili da se postavlja blider (namerno opterecenje) da bi ga drzali u nekim optimalnim granicama. UCC25600 kontroler po specifikaciji ima burst-mode bas za takve situacije pa me to malo "teshi" jer sa njim pokusavam da napravim za pocetak neki experimentalni ispravljac kako bi celu tu problematiku bar malo ukapirao :)

Hvala i pozdrav mikikg.
Litz-wire pravim sam "po seljački" - više tankih paralelnih Cul , malo dodatnog laka, nije kao ona fabrička ali radi posao jako lepo.. Bitno je samo da to bude dobro stegnuto i izolovano..
Do neke ozbiljnije priče sa LLC rezonantnim konverterima nisam imao vremena ni prilike da se igram (još uvek), tako da ne bih da previše pametujem.

Znam samo da se u iole ozbiljnijim napajanjima za profi upotrebu OBAVEZNO koristi PFC, koji obezbeđuje recimo 400V ma šta se dešavalo na ulazu i glavni konverter uvek ima čistu situaciju.. Van radnih granica (ulazni napon) samo se ugasi i to je to.

Ja sam sasvim slucajno poceo da gomilam trafoe(praveci brdo neispravnih plocica za djelove) tako da imam par komada mada nemam ni jedan isti
nadam se da ce nesto moci da se iskoristi od ovoga pa da se i ja bacim u pravljenje smps-a
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012846.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012847.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012848.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012849.jpg
http://i1187.photobucket.com/a...394/CAMAROSS91/11062012850.jpg

To to :)

Odatle treba pocupati sledece (sto je ispravno):

- sva ta jezgra (pa u rereni na 200 stepeni zagrejati da lepak razmeksa kako bi ga razmontirao)
- prakticno sve delove iz primarnog dela (grez, elko, VN tranzistore ako su MOS-FET, bibolarci su dosta losiji)
- iz sekundara brze/jake diode
- optocoupler (4N25 i sl)
- TL431
- Izlazne LOW-ESR elektrolite bi valjalo ali oni su jako skloni propradanju i bez RLC metra sa ESR merenjem nemoj napamet koristiti

Sve ovo su sastavni delovi recimo za ovaj LLC ZVS SMPS i samo ti treba neki kontroler kao UCC25600 i malo vise mozganja oko motanja transformatora da sklopis fin ispravljac ;)

Sto se tice VF licne, za 100 kHz maksimalna debljina zice 0,4 mm, pa sabiraj za potrebni presjek. Negdje u ranijim
postovima zalijepio sam link koji ima kalkulator za prodiranje VF-a u dubinu provodnika. Zice upresti tek toliko da se
drze skupa, lakse se mota i manje prostora za motanje zauzima. Pozeljno praviti VF licnu i motati u pamucnim
rukavicama (dugogodisnje iskustvo motanja VN trafoa za tv),svaki sloj preci razrjedjenim bezbojnim nitro lakom.

Ono motanje oko samo jedne strane je caka da se moze namotati i samo pola navojka, za motane za tacno
odredjenu induktivnost, a manipulacijom se dobije i 1/4 zavojka.- pOz

Ajde da malo budemo jasniji u vezi VF pletenice, kojom Cul zicom formiramo pletenicu, da li je sam lak kojim je lakirana Cul dovoljna izolacija (mislim na medjusobne licne) i koliko sam shvatio one (pojedinacne licne) se jedva malo upredaju ???

Dobro si skonto. Ako zice dobro upredes nepotrebno im povecavas duzinu i debljinu a prostor gdje se mota tjesan.
Lak sam spominjao kao pomocno sredstvo ucvrscenja, jer u SMPS-u sve mora biti cvrsto i kompaktno.Ako preko sloja motas teflonsku traku lak ti ne treba. Prava VF licna nije uopste upredena, nego oko snopa CuL zica ima sloj svile koji zice drzi na okupu. Potrazi u ranijim postovima link sa kalkulatorom i u zavisnosti od radne
frekvencije skontat ces koje zice upotrijebiti.


Sad malo oko ciscenja krajeva za letovanje: jedno od najboljih sredstava koje postoji je najobicniji aspirin,
acisal ili acetisal kako ga neko zove. Lakirane zice ugrijanim lemilom, nekim starim ili starim vrhom, pritisnuti u
aspirin, salacilna kiselina iz aspirina razjede lak i kalaj se primi za bakar, poslije dovoljno tako kalajsine krajeve
alkoholom ocistiti i letovati gdje treba.- pOz

@STEFAN00000 - počupaj i glavni kontroler - uvek valja imati neki TL494 / KA7500 u rezervi ... Obratiti pažnju i na to da iz primarnog dela uzmeš i NTC (pre graetza - obično je crne boje i liči na keramički kondenzator ) koji ublažuje udarnu struju punjenja kondenzatora na primarnoj strani.. I uvek ga treba uvrstiti na fazni (ili nulti) provodnik pre graetz-a kako isti ne bi otišao u večna lovišta i to iznenada kad najmanje treba.. bez obzira da li na šemi postoji ili ne..
Kondenzatori sa sekundara su kod "kineza" obično jako lošeg kvaliteta i na pola "izduvali" svoje. I ako ESR metar pokaže dobre vrednosti-nikada ih ne treba uzimati zdravo za gotovo. Koristim ih samo u probnoj izvedbi, a za finalne uređaje uvek kupujem nove!!

@emiSAr Nisam znao za foru sa aspirinom!! Extra, što volim te "kućna radinost" fazone :) ! Doduše ja sa tanjih CuL žica skidam lak tako što na njih prislonim lemilicu i preko direktno iskalajišem - toplota jako brzo sprži lak i tinol se prima dobro...
Što se trafoa i slojeva kalema tiče - ja uvek koristim lak zlu ne trebalo, doduše da- teflon traka ga stegne odlično..

PoZZ

Probaj to uciniti sa licnom sastavljenom od zica 0,03 mm, samo ih pokidas, a aspirin ih kalajse.

Rad sa asipirinom na provjetrenom mjestu, gasovi nadrazljivi i prilicno otrovni, profi mjesta imaju usisivace
koji kupe produkte lemljenja (isparenja). pOz

Jest majku mu, kod tankih se namučim poprilično :) Fala na savetu..

:-)))

Za SMPS je obicno dovoljno par metara zice, a priznajem da sam zbog toga sto imaju super malo navoja i poceo da ih pravim jos kao decak, jer me je uzasno mrzelo da motam hiljadu-dve navoja na obicnom trafou :-).

Prvi pokusaj D-class sam napravio jos u vojsci 1984. Radilo je, ali samo kao pojacalo za bas, je tada je bilo neverovatno tesko doci do brzih komponenti, secam se da sam PWM za njega napravio sa komparatorom LM710 u metalnom kucistu, kojeg sam jedva "iskopao" kao i vecinu ostalih komponenti, iz rashodovanih uredjaja....

Behu to prelepa vremena, kada se ni od cega pravilo nesto sto radi, uz potpuno koriscenje mozga :-).
Necu ni pominjati koliko je bilo malo literature, jedva nekoliko autora (pun respekt njima za nesebicno davanje znanja), kultna knjiga pokojnog Dr. Boze Metzgera "Prirucnik za radioamatere i tehnicare" za koju sam dao u to vreme citavo bogatstvo (za jednog dvanestogodisnjeg decaka), i dan danas je u potpunosti upotrebljiva, i srdacno je preporucujem svakom pocetniku :-).

Imam neki osecaj :-) da se veliki broj mladih (cast izuzecima) plase da ne dobiju rak mozga od razmisljanja i citanja :-).
Ne bojte se deco, slobodno koristite literaturu, toga sada ima u takvim kolicinama po internetu da bih u ono vreme pola zivota dao da mi je tako nesto bilo dostupno...

--------------------------------------------------------

Vf pletenice je veoma lako napraviti home-made: jednostavno zategnemo onoliko lakiranih zica koliko nam treba, jedan kraj zavezemo za nogu od stola :-), drugi kraj u futer od busilice, i vozi...

Izolacija izmedju pojedinacnih zica je i vise nego dovoljna (medjusobno), veci je problem gde ce zavrsiti pocetak i kraj zbog velike razlike napona :-). Postoji takozvani "smaknuti" nacin motanja, gde se nekoliko navoja namota, pa se vrati nazad, preko njih ponovo namota, i tako u segmentima dok nam drugi kraj primara izadje na DRUGU stranu tela...

Takav nacin zauzima isti prostor kao namotaj sa medjuslojnom izolacijom, ali zato znatno manji parazitni kapacitet (sto je od posebne vaznosti kod vecih frekvencija >50KHz) i izuzetan naponski korak izmedju krajeva primara (jedino je primar i kritican kod SMPS koje ovde zelite). Sve u svemu, to je bolji nacin motanja.

Posetite sajtove firmi koje proizvode SMPS cipove i prekopajte po njihovim aplikacionim-note, sve sto vam treba mozete naci. (Fairchild ima, bar sa mog aspekta, mozda i najlakse razumljive App-note, ST, Power integration, Texas, National Semiconductors, linear Tehnology, i jos ko zna koliko, izvinjavam se nepomenutim firmama :-)

Kineski trafo iz PC napajanja glatko moze da radi sa vise od 100KHz, ali sa magnetnom indukcijom od 50-100mT (za razliku od deltaB od 350-400mT u ATX), pri cemu moze bez frke preneti dvostruku snagu od one sa kojom je radio. E tu vec na red dolaze minimalni parazitni kapaciteti i skin efekat. Kako se racuna deltaB, to sam vec napisao u prethodnim postovima...

Tvrdim da ce ATX-ov trafo preneti >400W sa LLC ZVS, u istim temperaturnim uslovima kao u ATX, i to pri 100Khz.

Sa "Epcos-ovog" sajta mozete besplatno skinuti "Ferrite tools", naravno da su obradjena samo Epcos-TDK jezgra, ali verujte mi, jezgra ostalih proizvodjaca se ne razlikuju bitno.

Snaga koju jedan SMPS trafo moze preneti zavisi ISKLJUCIVO od njegove temperature! Kiri temperatura jezgara za SMPS je obicno iznad 200^C, zica je kriticniji faktor. Trafo motan zicom sa teflonskom izolacijom umesto laka moze "komotno" raditi na 180^C, i pri tom prenositi blagi uzas od snage za svoje gabarite (pri tom ne zaboravite da oslobadjanje toplote prema okolini raste KVADRATNO sa prirastom temperature).

Planarni trafoi se upotrebljavaju u SMPS aparatima za zavarivanje, smeste se u sendvic izmedju dva aluminijumska hladnjaka, i prenose skoro dvostruku snagu od one koju bi mogli sa prirodnim hladjenjem, primer su apratici firme "REHM" 150A pravih sa 2,3Kg tezine i velicine dve cigle. Naravno da su LLC ZVS na 100KHz sa planarnim trafoom od 4KW. Pogledajte .JPG, gde se pored kutije cigareta, koju sam stavio radi orijentacije u gabaritima, vidi planarni trafo (ono crno na cemu pise "4000W usa patent....).

Kada bi se ATX trafo potopio u dejonizovanu destilisanu vodu koja cirkulise ili u neko od trafo ulja koje takodje cirkulise i naravno rashladna tecnost kroz neki eksterni hladnjak, mogao bi preneti 2KW.
Kada bi se na istom ATX transformatoru vrsilo besprekidno isparavanje destilisane vode na unutrasnjim i spoljnim povrsinama, i zici takodje, prenesena snaga bi se merila desetinama KW! Isparavanje jednog kilograma vode oduzima 2,26MWs energije iz predmeta koji je isparava. BLDC motori vrlo malih gabarita (tipicnih za obicne motore od nekoliko KW), mogu imati vise stotina KW ako se hlade tecnim azotom ili sl.. I oni imaju jezgra...

Kod indukcionih zagrevanja bakar opterecujem sa 50A/mm^2, ali kroz provodnike tece voda.

LLC trafo od 7,6KW, ciju je sliku postavio mikikg, je velicine tripleta ATX jezgra i radi sa 180^C.

Eto malo svacega o temi....

Moram sada da navalim na neki projekat indukcionog zagrevanja od 500KW, toliko sam preopterecen da se cesem pola metra od glave, pa kada nesto ovde napisem, to mi dodje kao odmor u pauzi.. :-(

Pozdrav svima

Offtopic : nema reklamiranja
salim se naravno....

OPA! 500 KW ? Kako bre to? Meni miriše na trofazni rezonantni konvertor sa IGBT modulima..ili grešim.. Mislim da nije jeftina gradnja :)

@Sleepwalkerbg Cim je to neko indukciono grejanje u pitanju to je neka "teska" industija gde su i "teske" cene ;)
Koliko se secam iz Macolinog objasnjenja u pitanju su X manjih modula (10-40kW) rezonantni kontroleri sa IGBT pa to kaskadirano a prigusnice i kondenzatori sa vodenim hladjenjem ... strasno :)
Nekada se to pravilo sa jednom jedinom cevkom kao aktivni element (doduse od 50 kila) ali hteli smo IGBT i ostale napredne tehnologije pa eto nam sad :)

Hahahaha... Ne mere to bez stare dobre cevuljage koja za samo žarenje "povuče" Đerdap i pola TENT-a ..
Pa dobro, ali sudeći da prekidački poluprovodnici idu u smeru velikih brzina (frekvencija), feromagnetici postaju sve kvalitetniji, radi se svakodnevno na visokotemperaturnim superprovodnicima - neće biti ništa čudno što ćemo kroz 20-50 godina imati SMPS modul od pola megavata veličine osciloskopa.. Već imamo rezonantne smps-ove i to ultrakompaktne, koji rade sa frekvencijama do 100MHz.. Mislim da na tom polju tek treba da procveta nova tehnologija...

He he mikikg, uz tu cevku od bar 150 Kg za 500KW ide trafo za grejanje od 20-tak KW, trafo za napajanje sa nekih sitnih 50-tak KV napona ( on od 750 KW), ispravljacke cevi i njihov trafo za grejanje, izlazni prilagodni trafo za 0,5MW, i to sve zauzima zapreminu osrednje kuce.

IGBT generator od 50KW zauzima zapreminu dve gajbe piva, pa to puta 10. :-) Jedino sto je cevka mogla sa lakocom da "dohvati" megaherce, i to jos uvek moze, a za IGBT je frka 100KHz.

Sve mi je to poznato ... ja sam radio pre X godina na jednoj revitalizaciji ispravljackog stepena za takav indukcioni aparat sa cevima gde smo menjali ispravljacke cevi sa poluprovodnicima i tada nam na pamet nije padalo da bilo sta cackamo/menjamo oko velike cevke jer u to vreme nije ni bilo ovako mocnih IGBT modula koji bi to mogli da zamene + enormne komplikacije sa dizajnom sa kojima se ti verovatno sada susreces :)

Da li bih mogao da dobijem PCB sa dimenzijama za neki od smps-ova?

https://static.elitesecurity.o...0/3064238/IGBT%20Napajanje.JPG

https://static.elitesecurity.o...3/1/3102426/ir21532x50-JPG.jpg

Miodrag je pravio po prvoj i naveo dimenzije trafoa kakvog baš ja imam ali nikakav problem nije da se nađe još jedan kao za drugu šemu...

Ako je pcb lična svojina ok, samo kažite da ne budem dosadan.

Hvala!

Pozdrav!

U pravu je covjek, zvacemo temu na xxx stranica a od PCB-a ni traga!
Davajte PCB jbt (odnosi se na pokretaca teme)

aleksandara 93, boro62promaja

Ma kakva lična svojina PCB-a. Na 10 strani na dno postavljenih fotografija imate kompletan fajl
urađen u Sprintu sa montažnom šemom i PCB-om. Upravo lemim još jedan uređaj tj. ovaj već
postavljeni sa dodatkom stabilizatora za +-15v (eventualno za napajanje predpojačala). Poslije
tog uređaja (postaviću foto i PCB) uradiću i ovaj drugi, čiju si šemu postavio, sa dva trafoa za
napone +-50v.

Evo na brzinu preradih ovaj Sprint-Layout fajl u PDF. Nije neki kvalitet jer sam prvo štampao
na papiru pa skenirao u PDF-u. Nije kvalitetno, ali bar da se vidi šta je šta. Molio bih
nekog znalca da ovo malo preradi i postavi u PDF-u da bude upotrebljivo, a ne ovako kako je.

Na linku je instalacija... stampajte preko njega i imacete normalan pdf fajl.

http://www.cutepdf.com/download/CuteWriter.exe

Nemojte cekirati opciju "print to file" vec stampajte na obican nacin i to je to.

Koja je tačna veličina pločice (mm)?

Ja moram to da isečem kako treba jer štampam u fotokopirnici ne kući na štampaču...

Pozdrav!

Evo plocica u pdf-u direktno iz programa:

Download

ht*tp://www.send*space.com/file/6c5*1sb <--- Brisite *

Odradio sam za obe varijante izrade plocica kao i raspored elemenata odozgo. Ko koristi termo transfer neka koristi fajlove na kojima pishe (pegla)

Bitna stavka je da u programu sa kojim otvarate PDF u mom slucaju Acrobat Reader podesite opciju "Page Scalling" u "none"



Srdacan Pozdrav svima!!!

Miodrage, jel' ovo SMPS sa pocetka ove teme jer mi nisu jasne bas najbolje ove tri duple (pretpostavljam "brze") diode?

Sta ti nije jasno kod tih duplih dioda? Klasican grec izveden sa 3 duple brze diode. Umesto njih mozesh da stavish BYW29 koje nisu duple. Miodrag je stavio one koje je imao pri ruci

Tako je tesla017, uvijek si pri ruci da pomogneš, kao i ostali već sam vas nabrajao.
Dimenzija pločice je 125x80mm.
Pločica je za izvornu šemu sa manjim izmjenama koje su uslijedile nakon sugestija
izrečenih tokom razvoja teme: blider otpornici na izlazima,(*) tri duple diode umjesto
greca. dodatne diode i otpornici na MOSFETIMA i to je to. O svemu tome je već bilo
govora.

Tacno, ipak me bunilo to sto ja imam takodje duple diode samo sa zajednickom anodom, ali sad je sve jasno.

Boro mozesh i te da upotrebish samo drugacije morash da ih vezesh i da prepravish PCB...

Zaboravio sam gore da napomenem da se fajlovi mogu printati direktno iz pdf-a samo ta opcija page scalling to none mora da bude cekirana da ne bi smanjio ili povecao plocu tj razmestio dimenzije.
Drugi nacin je da se skine SprintLayout Viewer sa sajta programa i da se ponese zajedno sa .LAY fajlom i da se prilikom shtampanja pokrene program pa ucita fajl i onda stampa direktno...


@miodrag-ba

Sto se tice namotaja za predpojachalo moglo bi da se uklope namotaji na sledeci nacin da se iskoriste pinovi shto su bili za 5V njih ima 4, srednja 2 mogu da se prespoje da budu srednji vod a ova 2 sto su na krajevima da budu za + i za - granu. Neznam da li bi mogli na onom L filteru da domotamo josh par namotaja i za ove pinove ili da se trazi malo veci prsten ili da za ovo ide josh jedan poseban prsten za ove voltaze a ne bi bilo lose da se ubace i LM7812/LM7912 da bi napon mogao da se podesi kako kome odgovara ili 7812 ili 7815 zbog velikog broja raznih sema predpojacala. Sto se tice dioda za ovaj deo mogle bi se iskoristiti FR107 iz atx-a ako vec ide potroshnja do 1A sto je sasvim dovoljno za ovu primenu

Drago mi je da pomazem koliko mogu. Malo sam kratak sa vremenom stisla me ova skola oko vrata Cim prodje ova guzva izradjujem i ja isti konverter

Postoji josh jedan nacin da se dobiju +/-12V i bez motanja dodatnih namotaja vec da se napon sa +/-35V obori na +/-12V ili +/-15V. Ne znam sad koliko je ovo dobro i da li je dobro ali ajde svejedno cu da podelim sa vama pa cemo kroz diskusiju zajedno da odlucimo sta je najbolje

Evo ideje:


Gore sam zaboravio da stavim link ka datasheet-u diode tako da evo ga ovde FR107

Pozdrav svima koliko vas ima

Hvala tesla017

Za napone +-15v je propomogao emiSAr sa savjetima. Na trafou sam domotao 2x5navoja komotno može da stane
i dobio sam 2x18v. Upotrebio sam diode za grec i LM7915 i LM7815 za stabilizatore. Na trafou sam iskoristio pinove
koje pominješ, a prigušnicu sam namotao na posebnom torusu za ove napone jer definitivno ne može da stane
na postojeći za napone +-35v. PCB i ploču sam uradio i danas sve završavam i naravno postavljam fotografije i PCB.

Hvala ljudi, pomogli ste puno!

Ali ne slazu se plocice tj. pcb koji je postavio tesla017 je 121X76mm a Miodrag kaze 125X80mm i to nije mala razlika...

Koje od ove 2 dimenzija je tačna?

Pozdrav!

Evo jedan koristan link, odnosi se na dimenzije zica i do koje frekvencije zbog skin efekta mogu raditi,
korisno kod izrade SMPS-ova, ujedno uporedna tabela za americke (AWG) i milimetarske mjere:
http://www.powerstream.com/Wire_Size.htm

pOz za sve ucesnike.-

Miodrag-ba to je bila samo jedna od ideja. Kakav smo tim pa to je neverovatno u CG imamo sportskog radnika a u Bg-u Ekonomsko trgovinskog tehnicara Bitno je da ima ideja i ljudi voljni da rade rasturio sam trafo kuvanjem bez problema i ocistio ga na fabricko stanje ali izgleda cu tek pocetkom sledeceg meseca ici u Vranju gde mi je radionica pa cu tek tad da izradim ili standardni ili cu odmah da odradim verziju sa stabilizatorima i naponima +/-15V

@aleksandra 93

Slobodno ti shtampaj i izradi plocice iz onog shto sam postovao gore, ti fajlovi su uradjeni direktno iz .LAY fajla koji je izradio miodrag-ba shtampani su na AdobePDF printeru i to mora da bude 100% tacno i precizno i nece biti problema sa komponentama samo isposhtuj "Page scalling to none" i to je to. Tako radim plocice vec zadnjih 3-4 godine i nikad mi se nije desilo da neshto nije kako treba. Ta razlika je najverovatnije jer je miodrag-ba ostavio malo vishe mesta na PCB-u vishe nego shto je potrebno sto je i pametno bolje da ima vishe pa da se shmirgla do potrebne velicine nego da je kraci pa da pojede neku vezu.

Evo slike iz Sprintlayout-a pa vidi sam koje su dimenzije ima lenjir odozgo i sa leve strane:



p0zdrav

EmiSar je dao izvrstan link za vase potrebe.

Vec se na forumu pojavilo preterivanje sa brojem tankih zicica za pletenicu :-).

Evo jos neceg korisnog. Softver za kalkulaciju feritnih jezgara, koji sam u nekom od prethodnih postova
vec pomenuo, ali nisam postavio link.

http://www.epcos.com/web/gener...s/Ferrites/Page,locale=en.html

Ako malo bolje proucite help od MDT, mozete naci sve potrebne obrasce za proracun trafoa, takodje i kalkulator
skin efekta.
U MDT se uzimaju u kalkulaciju, termicki parametri, popuna bakrom, tip materijala, frekvencija, topologija,
oblik namotaja, skin efekat, ima i proracun za DC bias, proracun visih harmonika itd. itd....

Iako je program pravljen za Epcos-TDK jezgra, moze se primeniti i na druge proizvodjace. Feritna jezgra od slicnog materijala imaju slicnu permeabilnost i frekventni opseg primene,takodje i slicne gabarite, samo nose drugaciju slovnu oznaku materijala. Veoma lako mozete naci jezgro nepoznatog proizvodjaca slicnih osobina nekom od jezgara u MDT,
(firme medjusobno kopiraju sastav materijala i uz neznatne procentualne izmene odnosa komponenti, ga prodaju pod drugim nazivom zbog patentnih prava ), napravita proracun sa izvesnom rezervom snage i to bude ok.

Da biste prepoznali grupu materijala kojoj jezgro pripada, treba vam da izmerite Al (inicijalnu permeabilnost) nepoznatog jezgra, i da u MDT nadjete takvo sa istim ili sto slicnijim gabaritima.

Kod nas u prodaji se nalaze uglavnom Epcos-TDK i Kaschke feriti.

Takodje sam ranije pomenuo metodu "smaknutog" motanja, kojom mozete smanjiti gubitke u tranzistorima (kapacitativne struje), izbeci medjuslojnu izolaciju u primaru, povecati koeficijent popune bakrom (veca snaga), i pomocu pletenice se to sasvim lako rucno mota. .BMP je isecak iz "Power Suply Cookbook", takodje u toj knjizi imate dobra objasnjenja upotrebe MPP toroida iz ATX u izlaznom filteru na strani 46...

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 13.06.2012. u 15:06 GMT+1]}

Evo ja malo radio danas...

Prvi put sam radio sa samolepljivim papirom tj. sa stranom koja se ne lepi i ispalo je skroz ok, prvo sam podesio slabu temperaturu pa su se neki vodovi skinuli tako da je bilo iz drugog pokusaja.

Dobra stvar je da je papir skoro providan pa se vidi ako se toner razlije da bi se slabije pritiskalo...

Medjutim desilo mi se da rastvor (sona i hidrogen) prezasitio bakrom, lepo je pocelo ojedanje i odjednom je stalo sacekao sam ali sam ipak morao da promenim rastvor pa je tu na nekoliko vodova plocica lose ispala ali zavrsice posao.

Drugi problem je da se trafo ne uklapa, ima 7 izvoda i masu ali na srednjem nije zalemljena zica no dobro ni to nije neresivo.

Citao sam ovu temu ali koliko se stvarno moze ocekivati snage bez prepravljanja trafoa?

Verovatno ce zvucati glupo, ali sam nov u ovakvim napajanjima, da li moze da se doda jos jedan trafo i da se time dobije veca snaga?

Hvala!

Macolakg je spominjao >400W samo nisam razumeo da li je bilo sa forsiranjim hladjenjem ili bez (bolje je iskoriscenje nego u ATX) ...

U sustini ne mogu bas dva transformatora ali dva jezgra mogu :) Znaci morao bi da rasturis postojece namotaje i da onda kaskadiras (jedno na drugo) dva jezgra i onda da namotas novu zicu preko nekog improvizovanog kalema. Dobra stvar je sto bi tako dobio 4 puta vecu snagu transformatora.

E sad moje pitanje u vezi tog kaskadiranja jezgra, predpostavljam da moze ali da proverim, iz jedanog ATX sam rasturio EE jezgro a iz drugog EI jezgro, gabariti su isti i sredjni stub, da li mogu takva dva "slicna" jezgra da kaskadiram?

@aleksandra 93
Ako se vratis par stranica unazad naci ces semu sa dva trafoa. Ako znas iz kakvog napajanja je trafo,
na napajanju pise koliko ampera moze dati na 12V. U ovoj konfiguraciji isporucena struja je tacno polovina
deklarisane struje, recimo ako pise 12V 10A, ovdje ce ti biti napon 2x 25 do 26 V i struja kako je navedeno,
zbog nacina ispravljanja (grec umjesto dvostranog ispravljanja sa dvije diode, i snaga je prema tome
5x 25 x 2 =250W. To je snaga priblizno deklarisanoj snazi napajanja iz kojeg je izvadjen trafo. To je snaga pri
forsiranom hladjunju. Bez forsiranog hladjenja snaga je nesto manja, obicno 2/3 deklarisane snage
nesto oko 170 W. To je kod neprepravljenog trafoa. Ako se trafo adekvatno premota, snaga ce biti
jednaka snazi koju moze isporuciti jezgro, a ona je obicno jednaka snazi koja pise na napajanju.

Ako ti nije jasna sema sa dva trafoa, vec je obrazlozeno, ovo napajanje osim frekventne, nema nikakve druge
kontrole tako da , ukoliko FETovi ili IGBTovi koje upotrijebis, mogu podnijeti struju dva trafoa, napajanje ce
isporucivati snagu dva trafoa, samo moras uraditi grec i filtraciju sa drugog trafoa, a @Miodrag-ba vec
radi tu varijantu koju ce i objaviti. pOz

@mikikg, dva jezgra u ovoj konfiguraciji rade nezavisno samo na istoj frekvenciji. Naponi koje daju mogu biti
totalno razliciti.
Jedino ako se jezgra pravo kaskadiraju, na svako se mota polovina primara ali duplo jacim presjekom,
onda jezgra moraju biti ista i istih gabarita.Tako i sekundari, na svako jezgro se namota polovina
sekundara. Kako se snaga izrazava preko gubitaka u jezgru i izrazava se u W/kg ili mW/g, zato
kaskadirana jezgra moraju biti ista. Snaga je maksimalna kada se izjednace gubici u jezgru sa
gubicima u bakru, i jedno i drugo je ograniceno, jezgro dimenzijama i tezinom, a kolicina bakra
prostorom-prozorom za motanje a samim tim i tezinom, u svim topologijama koristenog jezgra
kolicina bakra je ista, a snaga zavisi od topologije i najveca je u pus-pul konfiguraciji gdje je
i deltaB (promjena indukcije) najveca, duplo veca od fly back topologije.-

<sub>[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 13.06.2012. u 23:05 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 13.06.2012. u 23:06 GMT+1]</sub>

@emiSAr samo da proverim, ja mislim fizicki dva jezgra da se spoje (generalno pricam ne za ovu konkretnu semu) kao sto je @Sleepwalkerbg spominjao ... (isto kao prestenovi za balune i izlazne VF trafoe ;)

Mislim da je lakse da postavim vece jezgro cak i ne mora da ga forsiram , neka bude i manje snage za taj presek ili tu ima nesto drugo sto smeta?

U svim napajanjima preko 400W spojena su dva ETD ali samo E dijelovi, prozor za motanje se podupla a i masa jezgra
pa samim tim moze stati i vise zice i snaga se povecava (racun preko gubitaka). Duplirati ili vise komada
paralelno mogu samo EI jezgra gdje su na raspolaganju sve varijante- dvaE i dva I komada , 4 E komada ili vise,
recimo 6, gdje se presjek srednjeg stuba dupla i utrostrucuju, tada snaga raste sa kvadratom kako raste
presjek srednjeg stuba, samo moras biti siguran da su jezgra od istog materijala.- pOz

@emiSAr hvala, znaci bitno je da budu od istog materijala svi delovi a teoretski me interesuje sta ako su od razlicitog i koliko uopste Ai moze da odstupa, postoji i fabricka tolerancija, jer sigurno ce mo se susretati sa jezgrima koja su na izgled ista a materijal unutra ko zna koji (naravno izmeri se Ai pre upotrebe).

@emiSAr

Ovo mi je prvi smps i bice za ucenje, da vidim kako-sta radi, kada bude ozbiljnije bice ili vise trafoa ili premotavanje...

Znaci mogu da spojim paralelno 2 primarne strane trafoa stavim jace tranzistore i to ce da radi...

Videcu kad idem u nabavku da uzmem par komada napajanja kondovi, diode, ventilatori i eto delova da zavrsim moje napajanje

Pozdrav!

Pa jesi premotavao sto za onu semu sa +-35?
Ili samo koristi djelove iz kompjutera? jer ja imam toga koliko ocu :D

@aleksandra 93, ne paralelno, i jedno i drugo jezgro preko svog kondenzatora. Na kraju veza i jest paralelna, ali trafoa
vezanih serijski sa svojim kondom.-

@mikikg, feriti su iako sinterovani na vis0kim temperaturama, kod pregrijavanja gubicima nema povratka, zuna doci i do
raspada jezgra. Zato u jedan trafo samo isti materijali. pOz

Da i mislio sam preko kondezatora...

Sad ja mnogo pitam ali da li mogu da sekundare vezem redno i dobijem +/-50V?

Pozdrav!

Vrati se na stranu 4 i pronadji moj post sa postavljenom takvom semom. Tu se IR napaja iz posebnog trafoa,
a radit ce i ovako preko otpornika.-

Dva trafoa, oba iz ATX napajanja, oba sa bipolarnim tranzistorima u polumostu. Manji je na 100KHz (MJF13007), veci na 50KHz (2SCF4242)... :-)

(vidi .JPG)

Trafo koji sam izvadio iz napajanja je kao veci sa slike a napajanje je bilo valjda 200-250W.

Dok imam ispravno napajanje od 350W koje ima manji trafo kao sa slike i uvek mi je bilo cudno kako je to moguce...

Pozdrav!

Evo jednog korisnog .pdf, koji se tice filterskih i power aplikacija za razna feritna jezgra. Tabela mogucih
ostvarivih snaga je na strani 144., mada ne treba preskociti ostalo :-)

+-15v... Na trafou (onaj isti koji sam koristio za SMPS čije foto i PCB sam već postavio)
sam od pina 5 motao prema gore 5 navoja žice, na gornjoj strani sam izveo srednji izvod
na isto mjesto gdje i srednji izvod za napone +-35v. Teflonska izolaciona traka pa prema dolje
još 5 navoja iste žice i motanje završio na pinu br 6. Na ovaj način dobih oko 2x18v naizmjenično.
Potom ide već poznati spoj sa LM7815 i LM7915. Između dioda greca (FR 107)i kondenzatora prigušnica
sa po 30 navoja po grani (30 za plus i 30 za minus). Naponi svi OK ali još uvijek nijesam
ništa kačio na njih. I naravno lay fajl za PCB i montažna šema.






<sub>[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 15.06.2012. u 18:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 15.06.2012. u 18:33 GMT+1]</sub>

Pozdrav svima. Pratim temu vec neko vreme i vrlo sam zaintteresovan da probam napraviti SMPS za pojacalo, jer posedujem jedno pojacalo kojem je izgoreo trafo, pa bih da smestim u njega SMPS umesto torusa od 600w. Zanima me da li neko moze da mi kaze da li ova sema valja da nju upotrebim: http://pdfcast.org/pdf/sema-napajanja, http://pdfcast.org/pdf/smps-1000w-2x50v-pcb, http://pdfcast.org/pdf/smps-100w-2x50v. Evo i zipovano, ako nekoga mrzi da skida PDF fajlove: http://www6.zippyshare.com/v/86269390/file.html. Ako je jos neko zainteresovan za ovaj projekat, jezgra ETD49 moze kupiti ovde: http://www.mgelectronic.rs/pro...J-ETD49-3C90&group_id=4353, http://www.mgelectronic.rs/pro...EJ-ETD49-3F3&group_id=4353. Samo mi nije jasno koja je razlika izmedju ova dva ETD49 jezgra, pa ako neko moze da mi odgovori.

Svaka cast gospodine Miodraze. Plocica i sklop izledaju odlicno! I jos sve radi iz prve. SAmo mali savet. Primetio sam gledajuci silne seme SMPS na netu, da se svi trude kad dizajniraju plocicu da smeste jace diode i fetove u jednu stranu plocice, da bi moglo da se montira sve na jedan veci hladnjak. Probajte da dizajnirate tako. Lakse cete hladiti aktivne komponente ventilatorom, ako se puno greju.

Dobro dosao i evo DS od jezgra pa sam zakljuci koja je razlika. Puno duze se pamti kad sam prokljuvis:
Jos da si postovao podatke o motanju trafoa mogla bi se dati ocjena. ovako, konfiguracija zadovoljava,
jedino trafo kao srce sistema bez adekvatnih potaka ne mogu iznijeti valjanu ocjenu.
@Miodrag-ba aferim.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 16.06.2012. u 01:00 GMT+1]}

Hvala za datasheet. Vidim sad u tablicama razlike u karakteristikama i od velike je pomoci.

ZAboravio sam da dodam tutorial uz semu koju sam pronasao:
11 turns 11 Turns for primary
8 turns 8 Turns for Secondary for +-50VDC
You will need to use litz wire if you can, or strand 0.2mm wires or 0.3mm wires
in total of 1.5 ~ 1.6mm for all together.

Example, 4x 0.4MM = 1.6MM
use that for primary, and for secondary

Hope this helps

Evo jedan koristan Excel (xls) fajl za kompletan proracun half-bridge LLC konvertera baziranom na UCC25600.

SAmo sam preletio fajl, korisno ali ne vidjoh smjestaj navojaka trafoa, jedino sto je razlicito od drugih trafoa u LLC
konvertorima. Makar se dobiju polazni podaci. TNX

@taurus22 , procitaj zadnji svoj post, ovaj tut. Sta ne stima?

Govori bre srpski da te ceo svet razume! Šalamala!
Pojasni malo ovo oko precnika zice i da li se mota bifilarno ili sloj na sloj ili....

Mislim da kada je manji presek da se motaju bifilarno. Sto bi znacilo da ti manjim presekom i sabiranjem vishe zica i njihovih preseka dobijesh zapravo jednu debelu zicu odnosno presek

Miodrag-ba e jesi me odushevio ovom zadnjom varijantom PCB i podrshkom za +/-15V

@taurus 22. na semi imas poslije IRFP damper diode MUR koje su visak, sami tranzistori imaju integrisane
adekvatne diode, SG kao nosilac frekvencije i zastite ima trimere koji odredjuju frekvenciju i mrtvo vrijeme-
potrebno staviti fiksne otpornike, trimeri znaju biti najslabija karika. Po izlaznim elektrolitima, po kondu serijski
vezanim sa trafoom preferirana je visoka frekvencija (100 kHz) mozda i vise, nije postovana kompletna shema
nema protekt dijela da vidim sta se kontrolise (prekostrujna ili prenaponska zastita) ali se ista moze
izvesti i sa ovim IR kolom kod SMPS-a koji je radjen ovdje, jer na ovoj tvojoj postovanoj semi zastita gasi
oscilator, a to je izvedivo i na ovom uradjenom napajanju. Pokusaj iscackati sve fajlove i postuj ih. Onda
mozemo detaljno prouciti i izdiskutovati napajanje.- pOz

@taurus22

Zemljak, shema koju si nasao i postavio je komplikovanija verzija ovoga sto je uradio Miodrag-ba.

Medjutim nesto je povoljnija zbog iskoriscenja trafoa zato sto radi sa oko 2 x 25% duty-cycle(razdelnik od 2 x10K na pinu 2), tj. sa kvazisinusom, sto smanjuje predmagnetizacionu struju i shodno tome temperaturu trafoa. Frekvencija ti ne sme biti ispod 60-70Khz, a najbolje bi bilo 100KHz.

U onom nepovezanom tutorijalu za trafo se misli na primar od UKUPNO 11 navoja, a sekundar od 2x4 navoja.

Takve SMPS UVEK treba motati sendvic metodom: pola primara do jezgra, dobra izolacija, sekundar bifilarno, dobra izolacija, pa druga polovina primara. Posto je neparan broj navoja primara, misli se na 2 x 11 nav paralelno (spoljna i unutrasnja sekcija).

Cista je steta ne iskoristiti povratnu vezu kada se vec koristi SG3525, tako da shemu vidim kao jednu od bezbrojnih varijacija no-feedback SMPS.
Takodje, kao i uobicajeno nedostaje akumulaciono jezgro na sekundaru posle dioda, tako da ce se MOSFET-i grejati kao ludi.
Cista je sreca sto su izabrani ovako snazni (IRFP640), pa ce VEROVATNO preziveti silovanje bez akumulacionog kalema.
Po meni je ovo skolski primer zamisljenog a neisprobanog u uslovima totalnog opterecenja!

Za materijal trafoa, do 100KHz ti je skoro svejedno da li ces koristiti 3C90 ili 3F3 (jer im se gubici na toj frekvenciji neznatno razlikuju), iznad 100KHz prednost ima 3F3.

Sa takvim trafoom se bez problema postize taj 1 KW i sa konsrukcijama kao sto je napravio Miodrag-ba, bez izmena sklopa, samo frekvenciju podici na vise od 70KHz.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.06.2012. u 14:29 GMT+1]}

Macola pozdrav. Trimeri mi toliko zasmetali da nisam ni obracao paznju na pin 2. Sema je nekomoletna ali
evidentno da nema akumuzlacionih zavojnica. Ovi "konji" IRFP 460 mogu dobro povuci.- pOz

Nekoliko primera motanja transformatora za rezonantne LLC konvertore:

Broj navoja nije pravi, vec samo kao primer fizickog rasporeda primara u odnosu na sekundar radi postizanja kontrolisane (oslabljene) sprege.

Tako se dobijaju integrated-magnetics strukture, osim ext_L.JPG koji ima eksternu zavojnicu.

Ima jos mogucnosti sa specijalizovanim jezgrima, ali na ovom forumu nisu od interesa.

Putanja primara je hipoteticki predstavljena crvenom zicom, a bifilarni sekundar zutom i zelenom zicom.

Bravo, bas sam hteo da te pitam ako mozes da nam pokazes takve neke slike ali si me preduhitrio :)

@mikikg

Miki, ovo su samo neke od sijaset mogucnosti "olabavljivanja" sprege. Stvar maste... Vec iznad 0,5MHz se to moze raditi komotno BEZ jezgra, a tu je snaga ogranicena topljenjem provodnika :-), jer se "vazdusni" transformatori ne mogu zasititi :-)

Hvala vam na savetima. Pokusacu da nadjem jos podataka o tom napajanju da upotpunim sliku, mada trenutno taj link ne funkcionise, pa je ovo sve sto imam za sada. Posto zelim da napravim jako i stabilno napanje za pojacalo. Redizajniracu plocicu po vasim sugestijama, izbaciti diode, zameniti trimere, dodati zavojnice...Za desetak dana kad mi drugar donese feritno jezgro iz Nisa, pocecu sa motanjem i izradom plocice. Jos jednom hvala na pomoci.

@macolakg Ajd sad jedno konkretno pitanje, video si onaj Excel kalkulator za UCC25600, tamo se unose ulazni parametri i kao rezultat se dobiju sve R L C vrednosti za shemu a dobije se i transfomacioni odnos za trafo i vrednosti induktivnosti, kojom sad magijom ja da izracunam broj navoja za primar i sekundar? Debljinu zice naravno prema struji a broj navoja adekvatno permabilnosti jezgra (ATX trafo)? Recimo za neke primere 12>50V sam dobio nano hendre za primar sto je bar meni sa mojim L metrom vec problem da precizno izmerim + je pitanje koliko mi je to tacno merenje je uredjaj meri sa 1KHz ...

Ako moze jos jednom da nam das obrazac/metodu za utvrdjivanje permabilnosti jezgra kako bi onda tacno znali koji je materijal pa da jurim DS-ove (generalno pitam, i za VF materijale).

@mikikg

Nisam probao taj kalkulator. Nemam pojma da li ispravno radi, a necu za par dana imati vremena da ga probam.

Probacu u nesto kracoj formi da razjasnim trafo za LLC.

Nesto oko transformatora za rezonantne LLC pretvarace:

Rezonantni LLC pretvaraci su SMPS pretvaraci kod kojih (obicno, mada ne mora biti tako) primarna
strana transformatora formira sa serijskim kondenzatorom oscilatorno kolo (titrajni krug).
Dele se na dve vrste: Naponske (LLC) i strujne (CCL).

U ovom postu cemo razmotriti naponske tj. LLC.

Sastoje se od naponskog izvora, simetricnog (duty-cycle=50%) pravougaonog signala, cija je unutrasnja
impendansa sto manja (klasican polumost ili H most, cije je napajanje prikljuceno na NISKOIMPENDANSNI
bulk kondenzator), gde je na izlaz polumosta ili mosta prikljuceno serijsko rezonantno kolo.

Teoretsko serijsko oscilatorno kolo ima takve osobine da mu se kod serijske rezonanse reaktivni otpori
induktivnosti i kondenzatora potpuno ponistavaju zbog suprotnih faznih stavova napona u odnosu na struju
u pojedinacnim L i C komponentama.
Prakticno, rezonantna ucestanost je ona na kojoj L i C imaju JEDNAKE reaktivne otpore (xL=xC).
Na toj ucestanosti idealno oscilatorno kolo je KRATAK SPOJ, tj. impendansa mu je jednaka nuli.
Zbog toga sto istu rezonantnu ucestanost mozemo dobiti sa bezbroj razlicitih kombinacija L i C ,
bez obzira sto su u tacki rezonanse xC i Xl medjusobno jednaki, mozemo videti da ce pri razlicitim
kombinacijama L i C, pojedinacne reaktanse imati odredjene vrednosti koje zavise od izbora velicine L i C.
Preporucujem da procitate lepo i jednostavno objasnjenje relacija u oscilatornom kolu u knjizi "Radio
prirucnik za amatere i tehnicare" ciji je autor pocivsi Dr. Bozo Metzger (YU2BR). Knjigu preporucujem
srdacno uz duboko postovanje autora. Mozete je besplatno "skinuti" sa neta. Ako se sami ne pozabavite tim
bojim se da ce ovo pisanje postati preobimno za forum.

Realno serijsko rezonantno kolo nema idealne osobine, ali pri rezonantnoj ucestanosti ce mu impendansa
opasti na vrednost serijske otpornosti koja je na neki nacin umetnuta u kolo. Serijska otpornost koja
postoji u realnom oscilatornom kolu je ekvivalentna otpornost svih gubitaka u kolu. Prakticno, jedan deo
serijske otpornosti potice od termogene otpornosti zice u L, jedan deo od skin efekta u istoj zici, jedan
deo od dielektricnih gubitaka u kondenzatoru, od gubitaka emitovanjem elektromagnetnih talasa u prostor,
ili od kolicine energije koju oduzme neka dodatna zavojnica koja deli magnetno polje sa L kola.

Ovo poslednje je nama najvaznije jer ta zavojnica koja deli magnetno polje sa L od oscilatornog kola je u
stvari sekundarni namotaj naseg transformatora.
Struja koja moze poteci kroz rezonantno kolo (nas primar transformatora) u slucaju rezonanse, zavisi samo
od otpora opterecenja (serijske preslikane otpornosti, ubuduce Rs), i sposobnosti generatora pravougaonih
impulsa.
Sto je opterecenje sekundara vece, preslikani Rs u primaru je veci, a struja primara je manja.
Zvuci nelogicno! valjda nam treba obrnuto od toga? Tacno. Izgleda jako nelogicno. No zamislimo da nam je
pretvarac na rezonantnoj ucestanosti, i da nemamo opterecenja na sekundaru: preslikani Rs ce da bude
veoma mali, odnosno da tezi nuli, a on se jedini (u rezonansi) suprostavlja protoku struje kroz oscilatorno
kolo (ciji L je nas primar), sto znaci da ce struja naseg primara da tezi beskonacnoj, a naponi na pojedinacnim
L i C takodje beskonacno velikim naponima, samo sto su im faze suprotne pa na krajevima oscilatornog kola
napon tezi nuli.
Kod prakticnog LLC konvertora, ako se nadje u rezonansi, a pri tom je sekundar neopterecen, struja i napon
primara mogu dostici tako velike vrednosti da ce se jezgro transformatora raspasti u komadice, a i izlazni
tranzistori.

Da ne pomislite da je to mana LLC konvertora, reci cu vam da bilo koja vrsta SMPS, pa caki oni neregulisani
no-feedback, mogu u odredjenim situacijama "sruciti" enormnu kolicinu energije u primar, tako da se prica
oko pouzdanosti svodi na slicnu... Da budem precizan, pouzdanost raste sa smanjenjem broja komponenti i
smanjenjem temperature sklopa, tako da ipak LLC sa iskoriscenjem >92% ima prednosti.

Potrosnja u sekundaru je najveci deo serijske otpornosti koja se preslika na L naseg kola tj. primar
transformatora, ostali gubici su relativno mali reda nekoliko % zavisno od KKD pretvaraca i kvaliteta
komponenata.

Princip regulacije je takav, da kada je opterecenje malo, kontrolni IC poveca frekvenciju daleko IZNAD
rezonantne frekvencije primar-kondenzator. pri tako visokim frekvencijama xC je malo a xL je veliko, tj.
dominantno je induktivno opterecenje generatora. Zbog toga tece relativno mala struja primara (U~/xL),
posledicno i mala struja sekundara.
Sa povecanjem opterecenja, opada nam induktivnost primara ka rasipnoj induktivnosti trafoa Ls
(ili eksternoj Ls), takodje i kontrolni IC "povlaci" ucestanost ka nizoj. Oba efekta povecavaju struju
primara, posledicno i struju sekundara, odrzavajuci na taj nacin napon na izlazu stabilnim. Kriva regulacije
se krece u zavisnosti od opterecenja po DESNOM boku rezonantne krive, ni u kom slucaju ne stizuci
do same rezonantne ucestanosti, vec samo blizu nje. Sama rezonantna ucestanost se izbegava zbog
toga sto oscilatorno kolo moze da nadsinhronizuje ostatak sklopa i onemoguci regulaciju, u slucajevima
veceg Q faktora kola. Zasto desni bok krive? Zato sto je u tom regionu dominantno induktivno opterecenje,
koje je pogodno za naponske izvore (struja narasta sporo u vremenu). Na levom boku rezonanse je
takodje moguca regulacija, ali dominantno opterecenje je kapacitativno, sto u izlaznim tranzistorima
izaziva velike udarne struje. Na levom boku rezonanse se upravljaju strujni CCL pretvaraci , kojima
odgovara takvo opterecenje.

Na zalost obe krive regulacije su veoma nelinearne, i to sto su blize rezonansi imaju sve strmiji nagib.
Zato se za takve tipove konvertora koriste specijalizovani IC, kod kojih je to u neku ruku kompenzovano.

Polazne osnove za racunanje trafoa su ocekivani raspon napona napajanja i ocekivani raspon opterecenja.
Za mali raspon promene napajanja mozemo dobiti veci raspon opterecenja i obrnuto.
Sve u sustini savisi od prenosnog odnosa i sprege primar sekundar, cim se odredjuje Q faktor i kriva regulacije.

Pri kratkom spoju sekundara, na primarnoj strani nam preostaje induktivnost Ls (eksterna ili integrisana u
trafo integrated-magnetic tipa). Tranzistori rade sa nesto vecom strujom nego pri maksimalnom
opterecenju (zavisno od Ls).

Zato su jedino kod ovakvih pretvaraca dopustivi totalni kratki spojevi, po sekundu ili vise bez razaranja
izlaznih tranzistora.



O tome cemo u narednom postu, vec sam se umorio.... :-)

Nasao sam jos jedan projekat, ovaj je sa optokaplerom. Pravio ga je i jedan nas clan foruma i jos nekoliko ljudi i deluje mi ok. Probacu ovo da napravim, ako negde zapne, trazicu pomoc. http://pdfcast.org/pdf/smps-700w, http://pdfcast.org/pdf/700w-parts, http://pdfcast.org/pdf/smps-700w-pcb, Vodovi + raspored delova: http://i46.tinypic.com/a5ia6e.jpg Zipovano sve zajedno: http://www7.zippyshare.com/v/42415396/file.html. Slike motanja ferita: Polovina primara 12 namotaja - http://i45.tinypic.com/314xg1c.jpg, Izolacija 1: http://i49.tinypic.com/seociw.jpg, Sekundar 2x9 namotaja: http://i49.tinypic.com/167qpv6.jpg, Izolacija: http://i45.tinypic.com/2j3fuo6.jpg, Druga polovina sekundara 12 namotaja: http://i48.tinypic.com/14oh8y.jpg.

_{[Ovu poruku je menjao taurus22 dana 17.06.2012. u 01:14 GMT+1]}

Malo pedantnije namotana zica. polovina primara 12 navoja: http://i46.tinypic.com/19l01f.jpg, Izolacija:http://i46.tinypic.com/6enigg.jpg, Sekundar prva polovina 9 navoja: http://i48.tinypic.com/jhero3.jpg, drugi deo sekundara 9 navoja: http://i45.tinypic.com/15i5iip.jpg, drugi deo primara 12 navoja: http://i46.tinypic.com/357ez5u.jpg, sklopljeno i spremno za montazu: http://i47.tinypic.com/345nfol.jpg

Posle pola sata detaljnog analiziranja slika, konacno sam shvatio kako se mota SMPS sendvic metodom. :D Jos mi jedino nije jasno kakva je ovo zica? NIkada do sad nisam video ovoliko tankih licni u snopu...

Zica...
Slicne zice ima u radio prijemnicima, namotane na feritnoj anteni.

Nigde nisam procitao da li je neko probao u praksi da duplira jezgra (da ih spoji medjusobno i time poveca presek jezgra)
i koliko se dobija na snazi i kako se onda racuna broj namotaja?
Ja sam vise za reciklazu ATX nego za kupovinu (ETD59 = 1000din).

Pozdrav drugari,na osmoj stranici u ovoj temi objavio sam sliku SMPS.a uradjenog po semi koju je objavio taurus22. Izvuko sam 400w sa trafoima iz atx. Vidim da je tehnika u motanju i tu sam pogresio. Sta mislite kako
bi se pokazala jezgra iz visokonaponskog transformatora koji se nalaze u monitorima? Pozdrav.

@PedjaZ , prekopaj temu, ima o dupliranju i montazi vise jezgara ali samo ako su EI, ETD srednji stub je okruglog
presjeka pa mozes radi povecanja snage i prozora za motanje "nasaditi" dva jezgra jedno na drugo sto je u nekim
napajanjima i ucinjeno. @macolakg je u jednom od svojih postova dao i skraceni proracun trafoa, ali nije na
odmet i ponoviti ga: Indukovana Ems u jednom zavojku jednaka je proizvodu:
K x F x dB x S, gdje je K konstanta, zavisi od oblika signala i iznosi 4,44 za sinusni signal i 4,04 za
pravougaoni-kvadratni signal, F je frekvencija u Hz, dB je promjena indukcije u T (Tesla) i S je povrsina
jezgra u metrima kvadratnim. Kod rasturanja ATX napajanja iz RC konstante upotrijebljenog kola vidis
frekvenciju na kojoj trafo radi , pa reverznim injzenjeringom, povratnim racunom mozes, brojeci namotaje
naci i koliko je dB racunajuci da je na primaru u half bridge konfiguraciji koja je u ATX napajanjima na
primaru 160V , a skoro uvijek je u primaru 40 navojaka pa uvrstavajuci te vrijednosti i izmjerenu vrijednost
povrsine jezgra mozes naci dB. Jezgra se mogu vezati i kaskadno, serijski dva komada, na svakom polovina
primara i polovina sekundara.-

@zoksy , od nacina motanja zavisi indukovana Ems u sekundaru, tzv magnetnim obuhvatanje je cvrsce i
gubici su manji. Klasicnim motanjem, primar pa sekundar gubici iznose oko 12% i smanjuju se ucesljavanjem
primara i sekundara, kako je prikazano ,na slikama koje je postovao @taurus 22. Iz kojeg jezgra si
"izvadio" 400W?. pOz

@PedjaZ, Mozete koristiti i ETD49(450Din.) a sa njim se kako kaze gospodin MacolaKG moze izvuci do 1KW.

Pozdrav,emisar ja sam spojio
dva jezgra jedno pored drugo i klasicno namotao. Jezgra su iz atx 200-300w ,mogu da izmerim dimenzije,oznake ne znam. To mi je bila proba , proradilo je tako i tu sam stao , nigde ga nisam ugradio. Pozdrav.

Izgleda da je zoksy to probao ali snaga bi trebala da bude poprilicno veca.



Zar se ovim ne povecava samo prostor za zice - snaga ostaje ista?

Visokonaponski transformatori u monitorima imaju specijalizovana jezgra, predvidjena za veca magnetna opterecenja na kratkom delu magnetne putanje, i sa malim varijacijama permeabiliteta za siri raspon temperatura. Pogodni su za rezonantne pretvarace zato sto je na 2C (takvim) jezgrima veoma lako postici "labavu" spregu primar-sekundar. Na zalost, obicno su pravljena od materijala namenjenih za <100KHz, i sa njima se dobije prilicno glomazan trafo za mogucu prenesenu snagu.
Horizontalni izlazni stepen u TV i monitorima inace radi u rezonansi, i to na dve rezonantne ucestanosti odjednom. Princip je rezonantni flyback.
Takva jezgra nisu bas pogodna za hard switching pretvarace, upravo zbog losije sprege, jedino bi za takav rad bila primenljiva ako se primar i sekundar namotaju skoro po celom obimu jezgra (poput toroida, a to bi vredelo probati).

Za LLC su pogodna, jedino sto su im veliki gabariti, i prilicno bi se grejala na >100KHz.
Ovo poslednje bi valjalo probati, mozda se dobiju pristojni rezultati obzirom da su sada lako nabavljiva iz mase rashodovanih monitora (prakticno besplatno), uz zrtvovanje vecih gabarita i nesto manjeg KKD.



Zica lak-svila je poslednjih godina tesko nabavljiva kod nas. Ona sa feritne antene radio prijemnika je previse tanka za SMPS.

Jezgra se mogu duplirati, sa drasticnim povecanjem snage (teoretski 4 x), ali u praksi je, zbog smanjenog "prozora" za motanje ostvarivo oko 2,5-3 x kada se mota zicom, a moze se dostici i tih famoznih x 4 ako se mota bakarnom trakom.

Broj namotaja primara >= 165V x10e6/ (4 x f x deltaB x Ae) [ovo vazi za polumost tj. half-bridge, ako je full-bridge onda je 330V x 10e6 za napajanje od 230VAC]

Pri cemu je deltaB u T (za 20-40KHz deltaB = 0,4 do 0,35T; za 40-80KHz deltaB 0,3 do 0,2T; za >80KHz deltaB <0,2T).
f je u Hz.
Ae je u mm kvadratnim, poprecnog preseka srednjeg stuba.

Pozdrav

Snaga trafoa raste sa kolicinom bakra.

Postavio sam na strani 13. 01280149.pdf u kome imate sve potrebno o tome.

@macolakg
"Takve SMPS UVEK treba motati sendvic metodom: pola primara do jezgra, dobra izolacija, sekundar bifilarno, dobra izolacija, pa druga polovina primara. Posto je neparan broj navoja primara, misli se na 2 x 11 nav paralelno (spoljna i unutrasnja sekcija)."

Mozda ja nisam dobro razumeo ali zar onda nece druga polovina zica primara imati vecu otpornost od prve?
Ili to mozda nema velikog uticaja.

@PedjaZ

Tacno. Spoljasnji sektor primara ce imati vecu TERMOGENU otpornost, medjutim:

1) Ono sto dominantno odredjuje velicinu struje je reaktansa namotaja koja je nekoliko desetina ohm-a u
odnosu na termogenu otpornost koja je (zajedno sa skin i proximity efektom) reda delova ohm-a, i neznatno utice na razlike struja u sekcijama.

2) Unutrasnja sekcija je lose hladjena zato sto je "poklopljena" ostalim namotajima, ali zato ima bitno manje gubitke zbog krace zice, dok spoljna sekcija koja ima vece gubitke, se nalazi spolja, i odlicno je ohladjena.

3) Da li ce se primar izdeliti na vise rednih ili paralelnih sekcija, najvise zavisi od boljeg rezultata u fizickom smestanju sto vece kolicine bakra u trafo.

Pozdrav

Da li se i kod ovog trafoa bifilarno motanje sekundara podrazumijeva da se srednji izvod uzima tako sto spojimo pocetak jednog i kraj drugog namotaja ?

@boro62promaja - Boro pogledajte slike sto sam okacio juce. Posebno drugi post, gde je sve uradjeno pedantno i slikano postupno, videcete posto je namotan prvi sekundar, da je konstruktor presavio zicu i nastavio da sa njom mota u suprotnom smeru drugi sekundar. Kako sam ja razumeo, mesto gde je presavijeno, to je srednji izvod.

Koliko ja vidim nije tako ! Mislim da je motao sve u jednom smijeru. Pitanje br. 2 - gdje nabaviti ONU zicu (pletenicu) sa kojom je to motao lik sa fotki...?

Au vid' stvarno motao u jednom smeru. Ja cu motati po sugestijama gospodina Macole, drugi sekundar u suprotnom smeru.
Vezano za zicu, ni ja ne znam gde da nadjem takvu, vec je rekao Macola: "Zica lak-svila je poslednjih godina tesko nabavljiva kod nas. Ona sa feritne antene radio prijemnika je previse tanka za SMPS."
Tu je onda najbolje uzeti nekoliko tanjih zica, pa upresti u jednu.

Sekundar je j e d a n namotaj sa srednjim izvodom, prema tome motan je u jednom smjeru, radi postizanja
potpune simetrije moze se motati bifilarno kako rece @boro62promaja, a samo ako se motanje pocinje od
s r e d n j e g izvoda , jedan dio sekundara se mota u jednom smjeru, a drugi u suprotnom. Na kraju se sve svede
na jedan namotaj sa srednjim izvodom. pOz

Druze, to u vezi sekundara se dobija i u slucaju koji sam vec naveo - motanje bifilarno (sa dvije zice ili sa dvije VF pletenice) a srednji izvod dobijamo spajanjem pocetka jednog sa krajem drugog namotaja. Navedenim nacinom motanja se dobiju dvije sekcije (jednog sekundara sa srednjim izvodom) motane u prakticno suprotnim smijerovima. Jos mi nije jasno motanje primara (macola rece "posto je broj navoja neparan onda se mota dva puta po 11 navoja paralelno"). Ovo sve podrazumijevam da se mota sendvic metodom - prva polovina primara - izolacija - sekundar (mislim da moze ovako kako sam napisao) - izolacija - druga polovina primara (da li ova druga polovina ide u suprotnom smijeru od prve polovine namotaja)?

Kod svih trafoa pa i SMPS prostor za smjestaj navojaka, kako primara tako i sekundara je ogranicen.
U zavisnosti od povrsine jezgra izracuna se za datu frekvenciju potreban broj navojaka primara i sekundara.
Od trazene snage koja je ogranicena velicinom jezgra izracunaju se presjeci kako primarnog, tako i
sekundarnog namotaja. Debljina zice se dobije iz izracunatog presjeka, a u zavisnosti od frekvencije
na kojoj ce raditi SMPS izabere se maksimalna debljina provodnika od kojeg ce se formirati namotaji
primara i sekundara. Radi sto veceg iskoristenja raspolozivog prostora za motanje, i sto bolje sprege
primara i sekundara ( negdje ta sprega treba biti i labava) pribjegava se sekcionom motanju, gdje se
ukupan broj namotaja jednog namota, recimo primara djeli na sekcije- dijelove, koji u zavisnosti od
broja namotaja mozemo vezati serijski ili paralelno. Vrlo je bitno da se sve sekcije jednog namota,
primarnog ili sekundarnog, motaju sve u i s t o m smjeru.
Ako je broj namotaja jedne sekcije jednak potrebnom-izracunatom broju namotaja, tada sekcije vezemo
p a r a l e l n o, u suprotnom kao u navedenom od @taurus22 primjeru, sekcije sekundara, gdje je sekcija 1/2
potrebnog broja namotaja vezu se serijski. O prednostima takvog motanja napisao @macolakg.- pOz

Ova stvar oko motanja trafoa postaje pomalo konfuzna. Predlazem da kao reper uzmemo trafo koji je motao Miodrag-ba i da na njegovom primjeru razjasnimo nacin motanja (po poslednjoj poruci emiSAR ispada da sve sekcije svih namotaja idu u istom smijeru) sa VF pletenicom (da li i primar i sekundar idu sa istom pletenicom i koliko zicica i na koji nacin ih upredamo da dobijemo VF pletenicu.

Na postu gde sam postavio fotke sa primerima motanja trafoa za LLC, na svakom sam namotao dva-tri navoja sekundara BIFILARNO i na odgovarajuci nacin upreo ono sto predstavlja srednji izvod(zuta i zelena zica). Pogledajte jednostavno fotografiju na kojoj se to nabolje vidi. Namerno sam koristio zice razlicitih boja i malo navoja radi jasnoce.

-------------------------------------------------------

Smerovi motanja se odredjuju prema potrebnim smerovima struja za jedan polutalas. Upotrebicemo jednostavno pravilo desne ruke: obelezimo jednu stranu TELA za motanje necim (npr. selotejpom ili sl.), neka nam palac pokazuje u smeru obelezene strane tela za motanje, usvojicemo npr. smer prstiju kao smer motanja, SVE namotaje cemo zapocinjati motanjem u tom smeru, pocetak SVAKOG namotaja cemo obeleziti necim (flomaster, selotejp, cvor...).

Kada zavrsimo trafo, imamo obelezene sve pocetke svakog namotaja, merenjem otpora cemo lako utvrditi koji kraj pripada kom pocetku (za jedan namotaj), i povezacemo ih na potreban nacin.

Posmatracemo primar kao referentni namotaj.

Kljucno pravilo 1):
Ako se struja u primaru krece od (obelezenog) pocetka prema kraju, za vreme dok u njemu NARASTA struja SVI sekundari ce imati SUPROTAN smer struje i obrnut polaritet napona, posmatrano od obelezenih tacaka.
Onog trenutka kada struja primara pocne da OPADA, i sve vreme dok opada, polariteti struja i napona u SVIM sekundarnim namotajima imace ISTI smer kao u primarnom namotaju.

Kljucno pravilo 2):
Ako je struja primara u smeru prstiju desne ruke, palac ce nam pokazivati smer severnog pola magnetnog polja u stubu jezgra koji se nalazi unutar posmatranog namotaja.


Ova pravila ne zavise od topologije i vrste transformatora i opsta su pravila za SVE transformatore.

------------------------------------------------------------------------------

Bifilarni ili multifilarni namotaj je takav namotaj, gde se dve ili vise zica motaju zajedno kao jedna. Cilj je da pojedinacni namotaji imaju sto bliskije karakteristike i sto cvrscu spregu.

Za potrebe punotalasnog ispravljanja sa dve diode, na sekundarnoj strani cemo upotrebiti bifilarni namotaj, gde ce srednji kraj biti pocetak jednog i kraj drugog namotaja (kada su oba motana u istom smeru).

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 19.06.2012. u 12:49 GMT+1]}

Moze se bilo koji namotaj bez problema podeliti na dve ili vise od dve sekcije.

Kada se namotaj podeli na PARALELNO spojene sekcije, ukupan broj navoja je jednak broju navoja jedne sekcije, sve sekcije MORAJU imati ISTI broj navoja, i sve sekcije moraju biti namotane u istom smeru.
Da biste to lakse shvatili, pokusajte da zamislite da ste jednu zicu uspeli da uzduzno iscepate na vise tanjih.

(prakticno, i namotaj motan sa vise upredenih tankih izolovanih zica (VF pletenica) je namotaj podeljen na paralelne sekcije, i istovremeno multifilarni namotaj)

Kada se namotaj podeli na SERIJSKI povezane sekcije, ukupan broj navoja je jednak zbiru navoja pojedinacnih sekcija, sekcije NE moraju imati isti broj navoja.
Radi lakseg shvatanja, zamislite da ste jedan namotaj prekinuli na vise mesta, pa kasnije nastavili prekide.

Pozdrav

@Macola,
druze na fotkama koje si postavio se vidi, ako me oko ne vara, da su crna i zuta zica motane u suprotmim smjerovima !

@boro62promaja

Ne, zajedno sam ih motao, a spojio suprotne krajeve.

Pogledaj poslednju fotku, mislim da je tu najlakse videti.

Uostalom, precizno sam to opisao u par prethodnih postova, samo polako i pazljivo procitati...

Nista se tu ne moze protumaciti dvosmisleno, trudim se da pisem precizno i jasno, i da sa sto manje teksta kazem sto vise stvari.

Evo citiracu samog sebe :"Za potrebe punotalasnog ispravljanja sa dve diode, na sekundarnoj strani cemo upotrebiti bifilarni namotaj, gde ce srednji kraj biti pocetak jednog i kraj drugog namotaja (kada su oba motana u istom smeru). "

Evo neke literature za trafoe poput ATX i sl. :

PDF dokument koji je postavio @macolakg je samo jedan od nekoliko iz serije "2001 Magnetics Design Handbook - MAG100A".

Ceo komplet dokumentacije na ovu temu:
http://focus.ti.com/docs/train...ents/event.jhtml?sku=SEM401014

- Ref. Design Sect. R5-1: Coupled Filter Inductors Yield Improved Performance
- Introduction and Basic Magnetics (Magnetics Design for Sw. Power Supplies)
- Magnetic Core Characteristics
- Windings
- Power Transformer Design
- Inductor and Flyback Transformer Design
- Ref. Design Sect. R1-1: Magnetic Core Properties
- Ref. Design Sect. R2-1: Eddy Current Losses in X-former Windings
- Ref. Design Sect. R3-1: Deriving the Equivalent Electrical Circuit
- Ref. Design Sect. R4-1: The Effect of Leakage Inductance on Performance
- Ref. Design Sect. R6-1: How to Design a Transformer with Fractional Turns
- Ref. Design Sect. R7-1: Winding Data

Drzeci se uputstva od kolege Ogylab-a, u B. Luci sam pronasao prodavnicu preko koje sam narucio VF pletenicu 200/120 (120 licni upredenih u cetiri pletenice. Malo je masna cijena (50 E - 24m duzina, tezina 200g), ali mislim da je to prava stvar za trafo SMPS.

Izađe oko 35€ (21,5 + 60% troškova i carine).

koji je presjek u mm kvadratnim, odnosno iz kojih zica je sastavljena? To ce CHUK biti dovrsen?
"Pun" ETD 59= 150 g bakra. pOz

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 21.06.2012. u 18:43 GMT+1]}

Genijalci ste!!!

Super je sto ste upecali pletenicu.
To je ono pravo.
Da li je sa svilom preko?

Pozdrav

Nije sa svilom, inače ima120 licni od 0,1mm ( ukupno 0,943mm2). Dobro je što se sastoji od 4 struka po 30 licni tako da se lako mogu razdvojiti ako treba tanja. Što se tiče Ćuka -gotovo je sve samo još čekam panel metre, pa da ide u kutiju. Pozdrav!

@ogylab

Cuk-ovi odlicno izgledaju.

Neverovatno je korisno imati 4 galvanski razdvojenih stabilizatora 0-100V, 0-5A.

Puno pozdrava

Korisno, nego šta. Pretežno se bavim pojačalima, a svako jače i kvalitetnije pojačalo je većinom sa 2 ili više napajanja, tako da sa Ćukovima mogu istestirati kompletan blok na stolu , podesiti struje, offsete bez bojazni da nešto crkne, a sa 5 A po jednom konvertoru mogu ga i dobro opteretiti. Pozdrav!

@ogylab

Kada se vezu serijski, sa 400V,5A koji imaju curr-limit se svasta moze raditi :-), recimo isprobati neki SMPS.

Stavi samo na svaki komad mocnu kontra-diodu paralelno izlazu, jer se moze desiti da onaj stabilizator kome prvom proradi strujni limit, bude prepolarizovan (uz ostecenje najmanje Elko) od strane drugog koji jos nije u strujnom limitu, a serijski je vezan.

Puno pozdrava

Da, da i za SMPS , samo sa otkečenim elektrolitima. Diode sam stavio direktno na izlazne kleme (DSEP 60-06). Pozdrav!

ogylab:(
Ona treba meni danas u BL izbaci cifru skoro okruglo 50 E za navedenu VF pletenicu (i to jos narudzba ide u srijedu a roba dolazi otprilike u petak).
Mozda me uzima ???

U jednoj drugoj temi na ES-u procitah jedan podatak. Citiram ucesnika @djolejr:"korišćeno je jezgro iz PC napajanja za 350W, U pitanju je jezgro firme Shinhom, mahom se njiohova jezgra koriste u no name napajanjima 350W". Malo pretrage i evo literature:
http://www.shinhom.com/produc2-2.htm
kao sto se vidi dostupni podaci o jezgrima i materijalu, pa je velika vjerovatnoca da cemo nabasati bas na
njihovo jezgro za nas SMPS. pOz

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 25.06.2012. u 15:47 GMT+1]}

@emiSAr

Hvala emiSAr! Bice to korisni podaci za buduci LLC.

Pozdrav

Jos jedna fina skracena prezentacija opisa rada LLC ZVS:
http://www.resonant-converters.eu/fairchild-llc.pdf

Gore spomenuta prezentacija je u stvari skracena verzija ovog dokumenta AN-4151:
http://www.fairchildsemi.com/an/AN/AN-4151.pdf

Evo ja napokon napravih prvi prototip LLC ZVS, relativno mala snaga je u pitanju da bi mogao da se igram cc 20ak W, 12V -> 5V.
U pitanju je klasicna shema iz App Note za UCC25600.

U prilogu je oscilogram struje gornjeg feta sa 500mV po podeoku mereno na 0.5ohm. Kod osciloskopa je ukljucen BW mode tako da su prakticno te "fleke" dosta gusce i izrazenije.

Nego me malo brine ovo "zvonjenje" (obelezeno sa 1) kod on/off tranzicija, jel zna neko sta tu moze da bude razlog i sto je toliko izrazeno? Tehnicki mi to radi samo mislim da ovo nije najsjajnije i da moze da utice na grejanje fetova (sad su mlaki, SMD P45N02LDG zaletovan na PCB).

Imam utisak da si "zvonjavu" mjerio kod neopterecenog SMPS-a (148 kHz). Probaj izmjeriti kod nominalnog
opterecenja. pOz

hvala emiSAr, to prvo pocetno stanje je bilo tako dok nije dosao doktor Macola da mi to preceslja :) ... usput smo zajedno provalili malo ovaj UCC25600, nasli cak jednu gresku u DS!!!, malo mi je objasnio kako to sve treba da radi i tako ...

Iako kolo samo generise cetvrtku, rezonantno kolo kada stupi u rezonanciju napravi sinus, kada je kolo neoptereceno
oscilator migrira ka visoj frekvenciji i zvonjava je tipicna za neopterecena-van rezonancije kola.- pOz

Pozdrav svima. Dizajnirao sam plocicu sa 2 jezgra, po sugestijama clanova. Na ulazu se nalazi malo jaci grec od 10A, takodje kondenzatori za ulaz i izlaz su namerno stavljeni malo veci precnika 22mm, da bi mogli da stanu i glomazniji(jer cesto se nalaze u napajanjima neki plavi od 470uf/200V bas sa tim precnikom). Sto se tice ferita, povezao sam na plocici kako je rekao Macola, posto cemo motati na svaki po polovinu primara i sekundara. Diode na izlazu su single TO-220 kuciste, ali ako nekome treba za duple diode, prepravicu rado. Ostavio sam i dovoljno mesta oko filtra ko bude spajao 2-3 prstena za vecu snagu...MOLIM VAS proverite jos jednom plocicu, da mi se nije podkrala neka greska, jer sam nacrtao na brzinu sinoc! I recite mi ako treba nesto da ispravim. Fetovi i diode su okrenuti da bi mogli da se montiraju na jedan veci hladnjak ili dva manja, ona iz racunara, i planirano je da njih i trafoe hladi jedan ventilator, posto bih ovo terao na 100kHz da isteramo maksimum iz jezgra. Sve komplet: http://pdfcast.org/pdf/smps-500w , plocica: http://pdfcast.org/pdf/smps-500w-1, pogled odozgo: http://pdfcast.org/pdf/smps-500w-top-wiev. Sve zipovano:http://www65.zippyshare.com/v/27129452/file.html
Dimenzija plocice 15,7x9cm.

_{[Ovu poruku je menjao taurus22 dana 25.07.2012. u 15:24 GMT+1]}

Imam nekoliko pitanja u vezi sa semom, pa ako moze neko nek mi odgovori:
1. Da li je bolje resenje da uklonim otpornik 27K/5W i umesto njega stavim jedan manji tafo tipa 15v/6VA i maleni grec ispravljac i 7815, da to IR2153 kolo ima stabilno napajanje, jer nesto nemam poverenja u samo otpornike?
2. DA li mogu na ovaj isti nacin da spojim i dva ETD49 jezgra i hoce li mi onda biti dovoljna 2 IRFP460 ili da stavim 4 komada?
3. Na plocici sam stavio MUR860 diode. DA li su dovoljne te diode od 8A ili da stavljam neke jace? Gledao sam malo po sajtovima raznih firmi u Srbiji i ovo imaju od dioda u prodaji a da nisu skupe, pa koje su najbolje da koristimo za SMPS, ako ce da radi kao napajanje za pojacalo od 400W, po 6-7 sati pod opterecenjem ( BYV42 2x15A, BYV72 2x10A, BYV79 14A, jeftinije su BYW29 8A, MUR1660 2x8A, MUR860 8A, BYV32 2x10A, BYV32X 2x6A)
Unapred hvala.

Sto se tice napjanja samog kola, osim sto se malo vise grije, nema neke razlike u napajanju otpornikom
ili preko trafoa. Sta se sve danas prodaje kao trafo, otpornik je mozda bolje rjesenje. Jos nisam vidio
otpornik koji je otisao u kratki spoj kod crkavanja.
Po pitanju dioda, dao si premalo podataka. Za 400 W pojacalo, da bi sigurno radilo treba ti faktor 1,5-
znaci oko 600VA snage na ispravljacu. To je minimum jer ne znam koje klase i kakvo je 400W pojacalo
i na kojem naponu radi da mogu reci koje diode upotrijebiti. Inace jezgro koje pominjes ETD 49
bez problema na 100 kHz daje 800 VA, pa ce biti dovoljno jedan trafo. nisam 100% siguran, ali cini mi se da si na
plocici dao padove za nesto manje (EI 33 ili ETD 34 jezgro za vertikalnu montazu) pa ce tu trebati
dva jezgra i nacin motanja koji si predlozio (pola snage jedan trafo). Kod izbora fetova ides sa faktorom 3
sa strujnim opterecenjem. Racunamo na 600 VA i za napon 165V (jedna polovina od 230x1,41) zbog
polumosta iliti halfbridge konfiguracije. 600/165x1,41=5,127A x 3 =priblizno 15,4 a IRFP podnose 20A
sto je dovoljno jedan par.
za pojacalo te snage trebalo bi implementirati i kakvu zastitu samog SMPS-a, kako od prenapona,
tako i prekostrujnu, a ni soft start nebi bio na odmet. Ipak je SMPS gledano sa strane mreze
kapacitivni potrosac sa veoma velikom polaznom strujom (punjenje ispravljackih elektrolita).- pOz

Hvala vam na detaljnim objasnjenjima, sad mi je dosta jasnije.
Za ETD 49 jezgro sam pitao nevezano za plocicu, jer bih uradio i drugu verziju sa tim jezgrom. A na ovoj plocici se nalaze dva EI33 jezgra.
Slazem se sa vama za transformatore, stvarno sad prave svasta. Skoro sam imao prilike da otvorim neki Kineski ispravljac i u zivotu nisam video tanju zicu na sekundaru i manje limova. Za napajanje kola, koristio bih iskljucivo zalivene transformatore HAHN i slicnih marki.
Sto se tice izbora dioda. Pod 400w sam racunao ukupnu snagu dva kanala. Znaci, jedan kanal na 4 oma otpornosti, daje 200w. U pitanju je AB klasa i napajalo bi se sa nekih 2x50V. PA me zanima da li su dovoljne diode od 200V/8A,kojih ima dosta na trzistu pod oznakama MUR i BYW i nisu skupe, ili da uzimam duple diode 2x8A, pa da ih vezujem paralelno u jednu, ili da trazim neke skupe od 15,20A?

Veliko hvala EmiSar-u na pomoci oko odgovora, jer bas dugo nisam posecivao ovu temu.

-------------------------------------------------
@taurus22

Velika je greska paralelovati silicijumske diode.

Mogu se paralelovati jedino Sic diode (silicium karbid sotki) jer imaju pozitivan temperaturni koeficijent, ali su prilicno skupe, i povoljne su za koriscenje pri znatno visim naponima.

Mislim da ce uz dobro hladjenje MUR860 biti sasvim dovoljne.
Imaju jako kratko recoverry vreme, pa nece previse grejati.
--------------------------------------------------------------------------
@ taurus22 i ostali

Dakle, ako treba vise struje, NE PARALELOVATI diode, vec izabrati snaznije.

A ako imate na raspolaganju puno slabijih dioda koje zelite nekako da potrosite, onda pletenicu kojom je motan sekundar razdelite na vise grupa, od kojih ce svaka napajati svoju grupu dioda, pa onda izlaze svih tih dioda udruziti.
Na ovaj nacin se dobija vise istih sekundara sa tanjom zicom, pa njihove induktivnosti i otpornosti izvrse simetrisanje dioda.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Silicijumske diode imaju negativan temperaturni koeficijent, gde se pad napona smanjuje sa porastom temperature, pa stoga prva dioda koja se vise zagreje preuzima veci deo struje, zato se jos vise zagreje, preuzme jos struje, i tako dok ne bude preuzela svu struju i pregori...
Takodje imaju veliko rasipanje karakteristika oko vremena uspostavljenja forvard provodnog stanja (to itekako postoji !!!), rasipanje recoverry struja i vremena, i znacajne razlike parazitnog kapaciteta.

http://www.ee.washington.edu/r...odels/papers/simpforeverse.pdf

Kada se moraju paralelovati, svaka mora imati predotpor, dovoljno veliki da termicke devijacije ne dovode do vecih razlika struja medju diodama, i obicno su na tim predotporima gubici veci nego na samim diodama. (taj otpornik ima prakticno veoma slicnu ulogu kao emiterski otpornik kod BJT)

Kod brzih aplikacija kao sto su SMPS je slucaj jos gori, jer se svakoj moraju dodati moraju dodati i paralelni kapaciteti (nekoliko puta veci nego kod najlosije diode u grupi) i serijske induktivnosti, da bi se simetrisala tranzijentna stanja.
To nudi uvek znacajno losiji KKD, i radi se kada se nema izbora za jacu diodu, a to su situacije gde se koriste struje od vise KA, i opet se (ako je ikako moguce) radije bira simetrisanje pomocu vise sekundara.

To pravilo vazi za sve diode (zener, LED, Ge, sotki...), jedino ne vazi za Sic diode.

--------------------------------------------------------------------------------
Nesto o SIC diodama (Silicon Carbide Schottky Diodes):

Sic diode su izum relativno novijeg datuma (cini mi se 2002.) . Izumitelj je Dr. Ilija Zverev, inzenjer Siemensa.
Te diode prakticno imaju nemerljivo recoverry vreme, i inverzna tranziciona struja se svodi jedino na struju kroz njen parazitni kapacitet.
Mogu se praviti i za vise od 3KV zapornog napona, imaju pozitivan temperaturni koeficijent pa se zato savrseno paraleluju.
Jedina mana im je sto imaju poveliki pad napona u direktnom smeru (>1,5V), pa su zato povoljne kod visih naipona i manjih struja.

Kod PFC i slicnih visokonaponskih aplikacija njihova primena daje znacajno poboljsanje KKD, jer se na obicnim ultrafast i sotki diodama znacajni gubici kriju u recoverry gubicima (iako su se proizvodjaci potrudili da ih smanje na najmanju mogucu meru).

Pozdrav svima

Hvala, na opsirnom objasnjenju. Znaci da zaboravim na paralelno vezivanje dioda. Biracu izmedju obilja MUR i BYW dioda od 8 ampera, eventualno BYV79(14A) od toga mi snaznije ne trebaju za audio SMPS.
Gledao sam ovih dana brdo raznih sema i mislim da cu verovatno za sledeci projekat uzeti SG3525+IR2110, jer su za njih date silne zastite sa optokaplerima,diodama i slicno, a za IR2153 vrlo malo. A nemam dovoljno znanja da bih sam uradio zastitu prenaponsku i prekostrujnu za IR2153. Jedino mogu da napravim soft-start po uzoru na one sto se koriste kod usporenog paljenja torusa, sa otporima velike snage i jakim relejom...
Ako neko moze da mi pomogne sa nekom idejom, kako da dodam kakvu zastiru za SMPS sa IR2153 kolom, bio bih mu zahvalan.

Evo ovako:(vidi pdf)

Shema je nacrtana na takav nacin da asocira na pravilno rutovanje PCB.

Ostale komponente ces lako dimenzionisati citajuci prethodne postove.

P.S.

Mozda nece imati potrebe za reset tasterom, to zavisi od tiristora koji stavis. Ako stavis BT151 (malo je skuplji), onda nece trebati reset taster.
Onda ce za vreme preopterecenja raditi u "hickup" modu sa periodom oko 50-100mS, a po prestanku preopterecenja ce se sam oporaviti.

Paznja! Oni otpornici od 2M2/2W, obavezno da budu 2W zbog duzine. To daje ispravno varnicno rastojanje.

Pozdrav

@macolakg, h v a l a, preduhitrio si me.
@taurus22, ovaj vid zastite ide samo kod napajanja IR kola preko otpornika. Sitnu gresku u crtanju ces vidjeti
(ulazni grec). pOz za sve.-

Evo vam i sema SMPS do 350W kome treba na brzaka.Ja cu praviti ovih dana za 2xTDA7294 pa javljam rezultate.


Inace je jeftinije od trafoa na 50Hz

Upravo sam prostudirao semu, pa ovo je vise nego sto sam se nadao. Pola ovoga mi sad nije jasno koju ima svrhu.
Kao na primer, kako li ce mi stati ovih 100navoja zice na driver trafo iz ATX-a (mora neka tanja zica da bude)? I kako da spojim taj trafo sa trafoom snage(u mom slucaju ce to biti ETD49)? Ovo me najvise buni.
KOja je uloga L8,L9 prigusnice kad vec ima L6,7 pre njega?
I ovo mi je zapalo za oko. KOndezator od 220uF/400V. Jel to dovoljno? Jer na silnim semama po netu da koriste i preko 1000uF kondenzatore. Neke firme stavljaju i dva,tri para kond. 1200uF paralelno. Cemu toliki kapacitet na ulazu?
Koristicemo BT151, posto je najbolje resenje, a nije ni skup oko pola Evra, ali cu ucrtati taster, da nam se nadje, ako neko ne nema taj tiristor u okolini.

Mali strujni trafo koji generise napon greske kod preopterecenja, tankom zicom da stane 100 navojaka namotas,
a primarni namotaj, jedan navojak, izolovanom zicom dovoljnog presjeka oko 1 mm kvadratni samo probacis oko
srednjeg stuba jezgra i spojis s e r i j s k i sa primarnim namotajem glavnog trafoa. Taj jedan navojak ne
izvodis na pinove trafoica.Ako se dokopas AT napajanja vidjet ces kako je to izvedeno, samo petlja oko
srednjeg stuba. L8 iL9 su f i l t a r s k e prigusnice koje dooobro smanjuju ripl ispravljaca a L6 i L7
su akumulacijske zavojnice koje pored smanjenja udara struje na prve elektrolite a samim tim i na
prekidacke fetove, kod prestanka protoka struje dodatno dopunjuju prve elektrolite. Napravi kako je
nacrtano i bit ces zadovoljan. Ulazni elektroliti kod drugih izvedbi su s e r i j s k i vezani, a ovdje
imas 400V elektrolite na punom naponu. Sredinu napona obezbjedjuju serijski vezani 1uF kondenzatori
na koju je vezan jedan kraj primara trafoa.- pOz

Mislim da je sad sve objasnjeno. Puno vam hvala, na trudu, da prenesete meni deo te obimne materije. Ja cu se truditi da dizajniram sto bolje umem plocicu da moze da prenese veliku snagu. Kad zavrsim dizajniranje okacicu slike plocice. Pozdrav.

Hvala lepo, cenjeni EmiSar!

Potkralo mi se zbog zurbe. Gresku sam ispravio i postavio novi pdf.

Hvala i sto si se potrudio oko objasnjenja za strujni trafo.

--------------------------------------------------

Inace je pin 3 na IR2153 predvidjen za shutdown, ali da bi se on upotrebio kao dobra strujna zastita, neophodno je napraviti neki delay za novi start.

Puno pozdrava svima

@aca.jevtic94

Aco, hvala na postavljenoj shemi, jer moze posluziti kao dobar potsetnik ljudima koji posecuju ovu izvrsnu temu, koju si ti inace postavio a puno nas se prikljucilo.

Tema je se jako rasirila, pa da posetilac ne mora da prati sve od pocetka, ovakvi potsetnici su vrlo korisni.

Puno pozdrava

Hvala,hvala samo tako nastavimo......tako i treba

Naravno, tu smo da se pomazemo.

Ponekad i radikalna metoda pomaze, jer covek porazmisli i krene u pravom smeru.

Pozdrav

Serijska veza kondenzatora u filtru za 330VDC je inace nepovoljna varijanta:
-Zauzima veliki prostor
-Efektivni kapacitet je jednak polovini jednog Elko

Jedini razlog sto je postavljena takva veza u ATX je mogucnost rada na 115VAC i 230VAC, stavljanjem i skidanjem jednog jumpera.

SMPS sa IR2153(55) nema nikakvu povratnu vezu, tako da se ripple od 100Hz pojavljuje u izlaznom naponu, i velicina tog ripple zavisi iskljucivo od kapaciteta Elko na 330VDC.

Zato treba staviti jedan od 400V, jer koristi pun kapacitet.

Jedino opravdanje stavljanja dva Elko na red, a za primenu u ovoj zemlji gde se koristi 230VAC, je koriscenje polovnih Elko iz ATX, zbog ustede novca, a i to ne opravdavam jer polovni Elko mogu imati smanjen kapacitet i razlicit, sto ubrzo dovodi do pucanja onog sa manjim kapacitetom i havarije celog SMPS.

Pozdrav

Probao i ja moj smps, stavio stavio sijalicu i uvek svetli pregledam ponovo i sve ok ali sijalica ne prestaje da svetli sve dok nisam video da mi prigusnica pravi problem...

Stavljena je iz napajanja bez ikakve prepravke ali je zica namotana tako da in+ i in- su na suprotnim stranama i tako je kod mene bio kratak spoj izmedju + i - pa je prva proba mnogo dobro ispala kakva je mogla da bude i to bez hladnjaka

Skinuo prigusnicu i napon je 47VDC(između + i -) bez kondova tako da ce verovatno biti +/-33VDC...

Male izmene ima blok od 2.2uF redno vezan sa trafo su zamenila 2 od 1uF pralelno vezani, mrezni elektroliti su 2X220uF grec 4A, mosfeti IRF840 i na izlazu sam stavio 2X10000uF 35V.

Imam nekoliko pitanja sada da li nece smetati da radi bez mrezne prigusnice ili da li moze ferit da se zalepi lepkom a da posle to radi ok?

Izgleda da mi je ispao i na par mesta je polomljen...

I da li na mosfete mogu da stavim još jedan trafo radi povecanja napona a ne snage ili mora da ih menjam?

Isto tako da li može bilo koji trafo iz atx napajanja jer je ovaj iz 200W napajanja i duplo je veci od trafoa iz 350 i 400W napajanja, aca.jevtic94 je nesto pricao da postoje 2 vrste?

Pozdrav!

Kao prvo 10000 je bas mnogo za smps i moze da crkne zbog struje punjenja 1000uf je dovoljno,ti od 10000 idu na 50Hz a ne na ~35khz i njih prvo ukloni,paralelno vezivanje dva bloka nece smetati,ferit se moze lepiti super lepkom,radice i bez mrezne prigusnice ali moze praviti smetnje tv-u,radiju,i td.,napon ne mozes meriti bez elko-a na izlazu,to sto si stavio sijalicu je pametno i to uvek radi,mogao je smps da izgori..... Imas dve vrste trafoa,jedan je za halfbridge, a drugi za flyback topologiju,a mi koristimo halfbridge...

_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 07.08.2012. u 09:01 GMT+1]}

@aleksandara 93 pozdrav. Jesi li radio pcb koji je dao @Miodrag-ba, ili si sklepao nesto na svoju ruku?
Koju snagu ( napon i struja )hoces da postignes? To sto si koristio trafo iz 200W napajanja i koji je veci od
nekih os 350W razlog je radna frekvencija. Iz istog jezgra na visoj frekvenciji izvuce se i vise snage
(pod uslovom da jezgro dopusta rad na visoj frekvenciji) Kod trafoa koji nije premotan, ne smijemo povecavati
radnu frekvenciju zbog vec gotovih namotaja koji su racunati za tu frekvenciju (skin efekat).
Sa tim jezgrom i upotrijebljenim tranzistorima i nemozes postici vise od 200W na sekundarnoj strani.
I za tu snagu mrezni elektroliti (2x220uF) serijski vezani su nedovoljni. Paralelno njima dodati jedan
400V 220uF bit ce dovoljno.
Upotrijebljeni fetovi su za stalno opterecenje od 8A. Kod ovih konfiguracija, bez ikakve regulacije i sa
manjkom zastita od prenaponskih spiceva prilikom komutacije, moramo koristiti tranzistore-fetove koji mogu
podnijeti najmanje tri puta jacu struju od struje koju crpemo iz mreze. Ako racunamo 8:3=2,6666 A
i podijelimo to jos sa korijenom iz 2 dobijemo 1,89A koje crpemo iz mreze, pomnozimo to sa 165
(napon na kojem radi nas pretvarac) i dobijemo 312 VA koje crpemo iz mreze. Efikasnost ovakvih
pretvaraca je oko 70% kada je sve valjano uradjeno i pomnozimo li 312 x 0,7=218 VA sto je
priblizno snaga koju pretvarac moze isporuciti.
Ne bih preporucio ukljucivanje sprave bez akumulacijskih zavojnica poslije ispravljackih dioda, a ista
treba biti tacno izracunata sto imas u ranijim postovima od @macolakg.
Lijepljenje ferita ne dolazi u obzir (promjena magnetnih karakteristika-povecanje gubitaka).- pOz

Pozdrav emiSar i hvala što razumljivo i opširno objasniš!

PCB je od Miodrag-ba samo što nije baš lepo ispala pločica...

Napon oko +/-50V a snaga sada trenutno ne znam, što više to bolje.

Možda će mi trebati 250-300 a možda i 500-600W, ali jedan ovakav je sa jačim tranzistorima oko 250W tako ako zatreba idu 2 i gotovo, naravno ne paralelno nego svaki za svoj kanal...

Za tranzistore ok išao sam skroz na low cost varijantu i koristio šta imam tako da je ovo samo probna varijanta, mene zanima da li mogu da paralelno stavim još jedan trafo na iste tranzistore samo zbog povećanja napona, znači 200W +/-50V?

Uključio sam bez zavojnice ali i bez kondezatora i potrošača, znači merio sam napon na mestu gde se lemi zavojnica...

Da li bih mogao da koristim zavojnicu iz pc napajanja?

Naravno kada pravim za uređaj biće sve ok-zavojnica, elektroliti...

Pošto se ne može lepiti ferit onda neće ni biti mrežne zavojnice...

Pozdrav!

Zavojnicu iz PC napajanja treba premotati, za napon od 50V (jedan trafo za jednu granu napajanja) treba namotati
sa ravno 100 navojaka, kako to ne moze stati treba uzeti dva jezgra i motati 50 navojaka bifilarno. Jezgra
zalijepiti i i posmatrati ih kao jedno.Semu sa dva trafoa imas na cetvrtoj stranici teme. Za dva ista trafoa
snaga je duplo veca pa moras obezbjediti odgovarajuce tranzistore-fetove IRFP 460 ce biti ok.- pOz

Pozdrav svima.
Druze Aleksandre sacekaj dan-dva, u nekoj sam guzvi, a skoro sam zavrsio plocicu za semu sto je okacio moj zemljak Macola. Ta sema je mnogo bolja jer imas zastite, pa ce ti lepo cuvati komponente u koje si ulozio novac.
Radim dve verzije plocice:
PRVU za ETD49 jezgro i sa njom ces moci da izvuces do 1KW uz odgovarajuce tranzistore,diode i frekvenciju...
I DRUGU sa dva EI33 jezgra iz racunara, na koje se mota pola primara i sekundara, i tu ces moci da izvuces zavidnu snagu od 400W sigurno na 100KHz, mozda i celih 500W.
Takodje gledam da mi dimenzije plocice ne predju 160x100mm, posto je to najcesca dimenzija pertinaksa(vitroplasta) u prodavnicama, ukoliko radis plocice sam markerima ili toner transferom.

Vidim da tema junacki zivi :-)

Malo komentara oko svih tih snaga koje zelite:

Kada slusate (na primer) pojacalo od 200W, tesko da cete slusati jedan kontinualni ton od 200W.

Muzicki sadrzaj je promennljiv i teska posla da cete imati kontinualnih 200W snage sve vreme.

Svaki od tih SMPS koji je dimenzionisan za npr. 200W kontinualne snage, moze na kratko isporuciti i 300W, pa mislim da se ne mora juriti neka enormna snaga.

Ne treba vise od 20-30% jaci nego sto moze pojacavac koji napajate.

Kod standardnih torusnih trafoa se mora preterati i po 200% zbog loseg cos-fi faktora i ogromnih udarnih struja punjenja.

Sa SMPS nema potrebe za tim.

Pozz

Upravo crtam izlazni deo na plocicu, pa bi mi trebao mali savet:
Da li je dovoljno 2 puta po 2200uF na svakoj grani napajanja, ili da stavljam 4x1000uF ili treba veci kapacitet tipa 4700uf?
Kako je bolje vise manjih kondenzatora ili 2 veca? Jer ovde svi prave SMPS napajanja koja ce terati zvucnike velikih dimenzija i snaga.
Gledao sam kataloge raznih firmi koje ugradjuju SMPS u svoje aktivne miksete i pojacala. Neki stavljaju brdo sitnih kondenzatora tipa 1000uF ili 470uF, dok drugi stavljaju 2x4700uF ili 2x6800uF po grani napajanja.

_{[Ovu poruku je menjao taurus22 dana 09.08.2012. u 03:00 GMT+1]}

Bolje je vise manjih.....

Sve jasno!

Znači ako hoću istu snagu a veci napon onda se trafo mora premotati, a ako hocu sa 2 trafoa onda i drugi tranzistori...

Hvala to me je zanimalo.

@taurus22

Hvala ti za predstojeći pcb, nema potrebe za žurbom.

Ja više gledam šeme koje su jednostavnije, ne zbog izrade nego zato što manje koštaju no dobro videćemo već...

@macolakg

Hvala na informaciji!

Naveo sam snagu smps 250-300W koji će mi trebati za pojačalo od 150W, sada vidim da 250W smps može na pojačalo od 180-200W...

Pozdrav!

Nista bez Maclol-e !

Aca je apsolutno u pravu.

Svaka opcija upotrebe Elko u bilo koje svrhe ima bolje performanse ako se paralelno veze vise manjih.

Svi ESR i ESL se smanjuju jer su paralelno vezani i imaju vrednost podeljenu sa brojem kondenzatora.

I jos nesto od "cika Macole" (salim se nasvoj racun):

Osim ESR i ESL, od izuzetnog znacaja je raspodela podjednakih struja kroz pojedinacne kondenzatore!
Tek onda imaju pun efekat i maksimalan radni vek. sve druge opcije opterecuju jedan najvise, pa kada se on osusi, onda prvi do njega, i ubrzo svi izgube nominalan kapacitet.
Cim prvi pocne da se susi, ostali naglo stradaju sve brze.

Lako je kada kroz Elko protice signal, ali u filterskim aplikacijama kroz Elko teku znacajne struje (mnogo vece nego sto vecina pretpostavlja), uz propratne termicke efekte.

To se resava na sledeci nacin kod jednoslojne PCB: (vidi PDF)

Geometrijski se postavlja PCB kao na mom crtezu. Tako se dobijaju potpuno jednake raspodele struja po pojedinacnom Elko.
Potpuno je sve jedno da li ce povratni vod biti izveden na + ili - grani.
Fizicki se izvodi tako sto se na jednoj grani napravi sira PCB, pa se onda crtanjem "zasece" veoma uskim rezom i tako dobije povratni vod sa malim induktivitetom.

Pozdrav

Hvala Boro i puno pozdrava.

@taurus22

Da li mozes da postavis semu po kojoj radis pcb?

Pitam jer je macolakg postavio vise njih a sutra idem u nabavku delova pa ako mi odgovara da uzmem delove ako ne da uzimam za semu sa 2 trafoa od emiSAr...

Pozdrav!

Ovih dana završih Borin HF2006, sa kojim sam izuzetno zadovoljan. Kako je za njegov rad potrebno
napajanje +-35V (izlazni stepeni) i +-15V (predpojačala). Nedavno sam napravio SMPS sa ovim
karakteristikama (i postavio ga ovdje) i naravno morao sam HF2006 priključiti na ovaj SMPS da vidim šta će se
desiti. Odnosno kako će svirati. Rezultatom sam više nego zadovoljan.
Moram priznati da sam do sada bio rezervisan prema SMPS uređajima, ali sada više nijesam.

Savjet za ostale: Pravite SMPS uređaje.




_{[Ovu poruku je menjao Miodrag-ba dana 10.08.2012. u 12:34 GMT+1]}

A ovo je tvoj projekat, svaka cast izgleda odlicno!

Da li ima razlike u zvuku sa smps/trafo?

Potove je mozda bolje da si okrenuo na dole jer ovako ulazi vise prasine ostalo je sve za 10+!

Pozdrav!

Zasto ti sluzi grec na glavnoj ploci ?
Odicno si uradio.....

Na glavnoj ploci uocavaju se tri nezavisne cjeline, napojna jedinica (bez trafoa) predpojacalo sa tonskim
kontrolama i izlazni stepen. Najvjerovatnije se i sama ploca da razdvojiti na ove cjeline pa kome sta treba
da pravi. Po rijecima autora(1OXB), namijenjeno pocetnicama koji ulaze u svijet samogradnje.SMPS je samo probe .
pOz

Mozda zato shto je u pocetku planirano ovako:

https://static.elitesecurity.o...3/1/3149335/HF2006%20Proba.jpg

Ma ovaj projekt odnosno HF2006 sigurno ide sa klasičnim transformatorom i tako ću ga završtiti.
emiSar je u pravu. Nijesam mogao odoljeti da ovaj uređaj, koji odlično radi, ne priključim na
SMPS koji sam već imao. Želja mi je bila samo da probam može li i šta će biti. Naravno izuzetno
sam iznenađen sa onim što je SMPS dao. Zato sam to i postavio ovdje.

Zatim sam poskidao sa ploće HF2006 sve napajačke elektrolite
i oba greca i moje uho nije registrovalo nikakvu promjenu zvuka ili prisustvo nekuh neželjenih tonova.
Bio je odličan. Zato i predložih i sad treći put kažem pravite SMPS.

Poslacu ti ja kompletan dizajn pojacala odradjenim sa LM4780 pa mozes sve da upakujesh u minijaturnu kutiju

Danas bio u sopingu, kupio 5 napajanja malo pcb-a i nesto delova...

Ne znam koliko drugi placaju napajanja ali ja kupio 3 po 150 i 2 po 100din pcb mislim da je vitroplast i uzeo jednu 19.5X7cm i 24X16cm 2 komada za 250din, samo jos treba delove da prodaju na pijaci i da ne gasimo lemilice

Od skupljih 1 je klasicno a 2 su neka duplo teza sa lepim hladnjacima i kondezatorima, zavojnice na sve strane od klasicnih mnogo bolje izgledaju...

Nisam probao ali za 150din a i prodavac kao nije probao pa ne zna, svejedno ako radi mozda ostavim jedno ali ako ne odmah ide skidanje sa ploce

Sutra necu moci nista da uradim jer nemam gde da odstampam za pcb pa cu samo izduvati ove i probati...

Pozdrav!

@aleksandara 93 obavezno premeri eltrolite pre upotrebe, tj kad vec rasturas premiri tad, videces da ni jedan nema naznacenu vrednost, krece se od 50 do 80% :)
A za VN elektrolite ako nema 400V verzija ja se ne bih igrao sa 200V (pa na red), Macola je vec objasnio zasto.

Ma cerupaj to ne rizikuj da stavljash u PC
Dobri donatori delova i zica a i kutija za projekte Ovde u Bg-u imas za 330din stari dobri pertineks 20cm x 30cm ako treba javi da ti posaljem link prodavnice u privatnoj poruci.

Sad sam video da si iz Svrljig -a Imam jednog prijatelja odatle i on kada je ranije dolazio kod mene u Vranje izadjemo na pice i kada ga neko pita odakle si? i on kada odgovori "Iz Svrljig - a" svi drugovi iz Vranja krecu da se smeju on decko gleda zbunjeno nishta mu nije jasno

E sad dole u Vranju postoji izraz "ISFRLJI GA" sto bi u prevodu znacilo "Izbacio sam ga" tako da kad je ovaj rekao odakle je, ovi su ga shvatili drugacije Tako da znas ako nekad idesh dole da se ne zeznes

Probao sve i bas ovi "kvalitetniji" ne rade, sa opterecenjem ili bez jedan uopste drugi na kratko dao 8.5V i toliko, mislio da jedan ostavim ali posto su neispravni "idu pod noz"

Od klasicnih 2 rade a iz 3 sam izvadio sraf pa je mogao svasta da uradi a i osigurac je odlemljen, necu ni da ga lemim jer sam ostavio jedno koje ima malo bolje hladnjake i kontrolu temp.

Naravno da necu u racunar da ga stavljam nego da imam pri ruci za autoradio, sijalicu i tako te stvari, u racunar ja imam napajanje koje skoro 10god radi tako da je to provereno jedino sam dodao hladnjak stavio jace mrezne diode i vece kondezatore...

@tesla017

Ne treba link za radnju jer sam ja uzeo 2 komada 24X16cm za 200din i to vitroplast, imao sam i vece komade ali i ovi su dovoljni...

Dobra fora za izraz ko ti je drug, mozda ga znam?

Pozdrav!

Prosla su vremena SMPS-ova koji su radili na 20-30KHz.

Za audio namene je dobro napravljen SMPS, posebno na >=100KHz, vec u znacajnoj prednosti za napajanje pojacavaca snage (objasnio sam razloge u nekom od prethodnih postova).

Za pretpojacavace se malo kompleksnije prave (uglavnom rezonantni, raznih tipova, sa sinusnim talasnim oblicima), ali kad se mogu vrhunski merni instrumenti sa osetljivoscu u rangu mikrofonskog pojacavaca napajati SMPS-om, i sto je najbitnije, to je vecinski slucaj kod najrenomiranijih proizvodjaca merne opreme, a sto onda ne bi mogli preamp-ovi.

Takodje, preamp je postao prilicno besmislena naprava (naglasavam ovo da me ne bi neko hvatao za rec i izazvao bespredmetnu raspravu) za one korisnike koji ne upotrebljavaju gramofon, mikrofon, i ton kontrole, jer tuner i CD-DVD plejer imaju toliki izlazni nivo da im je poteban atenuator za prikljucivanje na ulaz pojacavaca snage.

Dakle, kome ne trebaju prethodno nabrojane stvari, savrseno ce posluziti selektor ulaza sa nekoliko potenciometara iza, sa prednostima u odnosu na koriscenje preampa zbog neprisustva aktivnih komponenti za obradu signala.

Sto manja obrada, manje izoblicenje.

Pozdrav svima

Tri komada sredio ali jedan ima, bar meni, cudan trafo...

Trafo nema masu tj. na vrhu nema pletenice ali na sekundarnoj strani ima 8 nozica, da li je to neka druga vrsta trafoa ili je masa na nekoj od nozica i ako jeste kako da je nadjem?

Na prvoj i drugoj je jedan namotaj a drugi je na sve preostale tj. od 3 do 8 je svaka u spoju...

Drugi trafo ima 4 zice koje su pored mase i bile su zalemljene na mali pcb na koji je isao ventilator i ntc pa mislim da je samo za hladjenje napajanja i da meni nece koristiti nista...

Iz jednog napajanja izvadio veliku prigusnicu koja mi opet nece koristiti...

Pozdrav!

Paznja!

Nemojte za vase SMPS upotrebljavati toroidno jezgro koje ima namotaj motan samo jednom zicom i nalazi se ISPRED dioda za 3,3V u ATX-u.

To jezgro je namenjeno za MAG-AMP regulaciju 3,3V, ima pravougaonu histerezisnu krivu i NIJE namenjeno za filterske vec za regulacione aplikacije.

Njegova upotreba u filterskom delu SMPS je besmislena jer ce ga zasititi vec par stotina mA DC struje, sto je isto kao da ga niste ni stavili, samo ste "bacili" prostor namenjen njemu, i povecali termogene gubitke zbog zice na njemu.

Za filterske (i akumulacione (energy storage)) namene koristite iskljucivo toroidna feritna jezgra koja su bila IZA dioda u ATX napajanjima.

Pozdrav

E ovako, pravio bih po semi sa prve stranice samo stavljam 2 trafoa.

Gledam semu koju je @emiSar postavio (4 stranica) i uglavnom je slicna samo sto se ir ne napaja preko otpornika i ima 2 trafoa, ali ima neke sitnice zbog kojim moram da pitam...

Na svaki trafo ide redno blok od 1uF a na prvoj semi je 2.2uF, koji da stavim?

I na semi sa 4 stranice su izvodi trafoa prespojeni sem onih koji se koriste, da li je to potrebno raditi ili ne?

U prilogu je malo bolja slika trafoa koje imam, posto treba da budu identicni mogu 2 najmanji ili 2 najveci srednji imam 1 ali imam jos 1 takav na smps-u...

Pitanje je da li recimo najmanji i najveci trafo (sa slike) na istoj frekfenciji mogu dati istu ili pribliznu snagu?

Eto recimo na ovom pretvaracu da li isto snage dobijam ako stavim 2 najmanja ili 2 najveca trafoa?

Hvala!

Napajanje kola je nebitno kako je izvedeno. Na 4 stranici je data principijelna sema vezivanja dva trafoa
na jedan prekidacki par tranzistora. Velicina kapaciteta koja te buni nije u ovom slucaju puno bitna.Radit
ce i sa 1uF. Da bi sa jednog trafoa napajao jednu granu (pozitivnu ili negativne) i koristio dva trafoa
trafoi moraju apsolutno biti isti, znaci da su radili na istoj frekvenciji i davali istu snagu, znaci od istog
proizvodjaca. Isto tako se mogu vezati i dva razlicita trafoa , ako ce svaki napajati poseban uredjaj.-
pOz

Hvala na odgovoru...

Odradio pcb, zalemio vecinu delova tj. ostali elektroliti i trafo, za danas je dosta...

Narednih dana verovatno cu biti u guzvi pa necu stici da zavrsim, ali kad bude kompletno javljam se sa rezultatima!

Pozdrav!

Pozdrav svima!

Pokusacu da dodam nesto izvrsnim komentarima cenjenog emiSAr:

EmiSAr vam je lepo rekao najveci deo toga oko vezivanja vise trafoa na isti polumost.

Posto vam je najinteresantniji sklop bez povratne veze, tj. razne kombinacije sa samooscilujucim driver kolom IR2153(5) sa Mosfet-ima u izlaznom polumostu, "razgazicu" neke pojmove o takvim pretvaracima:

Izlazni polumost, koji je upravljan ovakvim kolom, ima konstantan PWM koji je priblizno u granicama od 2 x po 45-48% (respektivno za gornji i donji tranzistor).

Polumost se ponasa kao naponski izvor sa nepromenljivim talasnim oblikom. Sam izraz "naponski izvor" znaci da takvom polumostu izlazna otpornost (impendansa) teoretski tezi nuli, ili jos jednostavnije, kod kratkog spoja na izlazu, takav polumost bi trebalo da "da" teoretski beskonacno veliku struju.

Realno, izlazna impendansa takvog polumosta je reda velicine Rds-on samih Mosfet-a, a struja koju moze "dati" je onolika kolika je dozvoljena za pojedinacni Mosfet.
Preciznije, dozvoljena struja jednog polutalasa moze biti onolika koliko moze podneti jedan Mosfet.

E, sada tu postoji jedna interesantna "kvaka": posmatrano u vremenu, iz visokonaponskog kondenzatora (filtra za 325VDC), samo gornji Mosfet uzima energiju i to za vreme koje je malo krace od polovine perioda oscilovanja pretvaraca.
Posto je zakon odrzanja energije neumoljiv, sledi da struja gornjeg Mosfet-a mora "pokriti" energetske potrebe celog perioda za dvostruko krace vreme, a pak iz toga sledi da struja gornjeg Mosfet-a mora biti vise od dvostruko veca od srednje struje koja se "konzumira" iz Elko na 325VDC.
Posto je talasni oblik simetrican, struja donjeg Mosfeta mora biti jednaka stuji gornjeg.
Iz toga sledi jos jedan zakljucak: sto je trajanje provodjenja pojedinacnog Mosfet-a procentualno krace u odnosu na jedan ceo period, struja kroz njega mora biti veca da bi pokrila energetske potrebe perioda.

Dakle, polazna osnova za proracun potrebnih struja pojedinacnog Mosfet-a je (tipicno za ovakve pretvarace) Ipk_mosfet[A]=Pout[W]/325[V] x 2,75 (uzet je u obzir i KKD, tj. stepen iskoriscenja od tipicnih 0,8 za ovakve pretvarace) .

Iz prakticnih razloga kao sto su: nedostatak soft-start, smanjenje discipacije Mosfet-a, bezbedonosna rezerva itd., prethodno izracunatu vrednost treba pomnoziti bar tri puta.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prakticni obrazac bi glasio ovako: Ipk_mosfet[A] = Pout[W] / 325V x 8,25 , i to bi bila minimalna struja kojom Mosfet-i MORAJU raspolagati.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posto nema povratnu vezu, izlazni polumost nema nikakvu "svest" o broju prikljucenih potrosaca (trafoa).

Broj prikljucenih trafoa na njegov izlaz nije ogranicen.
Jedino ogranicenje je maksimalna struja Mosfet-a.

-----------------------------------------------------
Izlazni kondenzator: je nuzan zbog razdvajanja DC od AC komponente, moze biti jedan zajednicki za sve trafoe (pod uslovom da je svaki od njih potpuno simetricno opterecen, sa aspekta pojedinacnih polutalasa).

Posto takav uslov nije lako ostvariti, daleko je povoljnije staviti svakom trafou svoj serijski kondenzator.
To pouzdano sprecava DC bias svakog jezgra pojedinacno, koji bi mogao poticati od asimetrije talasnog oblika, ujedno je bolje sa aspekta hladjenja kondenzatora, jer kada ima vise kondenzatora raste im ukupna povrsina hladjenja.

Kako odabrati velicinu serijskog kondenzatora?
Na sledeci nacin: reaktansa (Xc) serijskog kondenzatora mora biti mnogo manja nego sto je preslikani otpor primara (da bi na samom kondenzatoru bio manji pad napona).

Treba ici bar na faktor Xc = Rac/30(ili vise). Prakticno, pozeljno je da serijski kondenzator ima sto vecu vrednost, ali iz prakticnih razloga (cena i gabariti), nema potebe za preterivanjem.

Preslikani otpor primara (Rac) se pronalazi na sledeci nacin (najjednostavnija varijanta za ovu svrhu upotrebe):
Razmatracemo pojedinacni trafo i njegov kondenzator postavljen serijski sa primarom, kao i ocekivanu snagu koja ce se crpsti iz doticnog trafoa.

Iprim[A] = Pout[W] / 160V,

Rac[ohm] = 160V / Iprim,

Xc = Rac/30,

Xc = 1/(2 x Pi x f0[Hz] x C[F])

Pisao sam ovako linearno i postupno (namerno bez koriscenja jednog kompleksnijeg obrasca) radi boljeg razumevanja medjusobnih relacija.
-----------------------------------------------------------------------

Toliko za sada.

U sledecem postu cemo nastaviti o mogucim nuspojavama i dodatnim mogucnostima vezanim za odabir serijskog kondenzatora.

Pozdrav

Nasao na izgled isti trafo...

1 Gornja oznaka EI-33ASG sa strane 04C donja JS0436
2 Gornja oznaka EI-33ASG sa strane 03C donja JS0400

E sada da li su ove razlicite oznake nebitne a oni isti ne znam ali od ovoga slicnije ne mogu da nadjem...

Kada ga zavrsim i probam na pojacalo videcu sta se desava.

Pozdrav!

Aleksandre dal se meni cini ili su transformatori razliciti i u velicinama? Ne znam bash dal bi tako moglo probaj da nadjesh 2 identicna transformatora i po velicini i po oznakama...

EI-33 bi trebalo da oznacava velicinu (33mm) ...

BTW: Vidim da je radila i pegla za silkscreen? :)

Ne, 33mm sirina 12.6mm debljina a visinu ne mogu da izmerim precizno ali lenjirom je ista na oba trafoa...



Nisam hteo da radim ali je strana sa vodovima odlicno ispala tj. pogodio sam vreme i temperaturu (ima slika kako izgleda papir nakon peglanja) pa sam morao da uradim i sa gornje strane...

E sada posto ja nisam menjao pcb nego sam prvo peglao ceo smps sa 1 trafo a posle isekao papir samo gde stoji trafo i sekundarna strana (ne umem bolje da objasnim) pa onda peglao pola smps i bas to drugo peglanje pomerio se malo papir i toner se razlio, tako da je mrezni deo sa 1 trafo ispao ok a za drugi trafo nije dobro a ja nisam mogao opet da peglam i ostavio tako bitno da su vodovi dobro ispali.

Pozdrav!

Na fotografiji mi deluje jedan veci manji

Sto se tice gornje strane raspored elemenata ja kad radim shtampu odozgo peglom radim na sledeci nacin:
-Uzmem najtanju i najfiniju smirglu koja postoji u prodavnici
-Uzmem mer za staklo i isprskam plocicu i onda finom smirglom smirglam kad se osushi opet se isprska na kraju operes plocicu vodom obrishesh pa je za svaki slucaj obrishesh alkoholom dobicesh fino osmirglanu gornju stranu nece biti mazno i sjajno nego belicasto posle izbusis nekoliko rupica i zicom stegnesh sa svih strana pcb time si dobio poklapanje gornje i donje strane a i ta zica ce da ti drzi foto papir pa nece da izmrda

Evo primera kako moze da se uradi gornja strana peglom:





p0z

@aleksandara 93

Oba transformatora nose ista jezgra i, posto ih vec premotavas, mozes ih slobodno upotrebiti.

Pozdrav

Epa vidis bas zbog neravnina je meni se pomerio papir, pcb je takav ima tackice odozgo...

Ja radim po @44250 savetu, izbusim dijagonalno 2 rupice (gornja leva donja desna ili obrnuto) stavim papir i iglom prodjem kroz papir i rupe na pcb-u.

E sada moguce da sam malo zadrzao peglu pa sklonio igle i da je zbog toga se pomerio papir no nebitno to je samo deo sa trafo i njegovom sekundarnom stranom, mrezni deo i prvi trafo su skroz ok ispali, ne utice na nista sem na izgled koji je u ovoj prici skroz nebitan...

Fet-ovi su 20A:3=6.6666 pa podeljeno sa 1.4142 i puta 165 bude 777W*70%=544.47W, ako sam negde zeznuo racun ispravite me...

Moram da pitam jos nesto, ne daje mi mira

Na kolikoj frekfenciji radi pretvarac i da li se ona moze menjati tj. na 3 pinu IR2153 stoji 560pF a na semi koju je @emiSar postavio stoji 1nF i na pcb rasporedu nije stavljena vrednost nego zvezdica-da se izracuna, da li taj blok odredjuje frekfenciju ili je ona za ic fiksna?

Pozdrav!

P.S @macolakg ne premotavam transformatore, da li je to neki problem?



_{[Ovu poruku je menjao aleksandara 93 dana 15.08.2012. u 01:54 GMT+1]}

Frekvencija moze da se menja i upravo sa tim kondenzatorima.

A ovo sto si pitao da li se premotava trafo to i mene interesuje, nikako mi ne ide u glavu kako trafoi iz PC napajanja bez premotavanja mogu da se iskorise za dobijanje > 40VDC? a da rade u "slicnim" uslovima (rada freq, primarni napon i drive)? Po meni je to nemoguce :)

Razmatracemo i dalje ove SMPS koji su najzastupljeniji na ovoj temi, SMPS bez povratne veze (naponski generator pravougaonog signala).

Dakle, u prethodnom postu smo zakljucili da su takvi SMPS naponski izvori i da imaju veoma nisku izlaznu impendansu.

Zbog veoma niske izlazne impendanse, takav generator ce beznacajno promeniti izlazni napon u zavisnosti od opterecenja.
Njegov izlazni napon je pretezno diktiran naponom napajanja, i srazmeran je istom.
Takodje se talasnost ulaznog ispravljaca (325VDC) direktno prenosi na izlaz, srazmerno transformacionom odnosu (ali procentualno ista).
------------------------------------------------------------------------------------
Nastavak o kondenzatoru koji je serijski povezan sa primarom transformatora u SMPS...

Nuspojave koje se mogu dogoditi kod izbora ovog kondenzatora:

Za razliku od rezonantnih LLC ili CCL konvertora, kod naseg SMPS (bez povratne veze), se serijski kondenzator bira tako da rezonantna ucestanost magnetizacione induktivnost primara u interakciji sa njim ima mnogo nizu rezonantnu ucestanost od radne ucestanosti SMPS.
Sama nasa teznja da nam Xc bude sto nizi, da bi smo smanjili pad napona na kondenzatoru, "smesta" rezonantnu ucestanost naseg kondenzatora i primara trafoa bukvalno u audio opseg (izmerite, izracunajte, pa cete videti :-).

Retko se dogodi, ali se moze dogoditi, da nam izlazna akumulaciona zavojnica sa izlaznim Elko ima istu ili blisku rezonantnu ucestanost sa rezonansom primar-njegov kondenzator.

Takav splet okolnosti moze lako dovesti do nevolje. Naime, u izlaznom naponu ce nam se pojaviti snazna talasnost u audio opsegu, cesto propracena neprijatnim zvukom iz trafoa, i pregorevanjem SMPS za nekoliko desetina sekundi.
Ako se nesto takvo dogodi, onda se mora povecati ili kondenzator serijski sa primarom ili izlazni filterski Elko.
Krivac moze biti slucajno poklopljena rezonansa ova dva kola, i na prvi pogled neobjasnjivo pregorevanje potpuno ispravno sklopljeng SMPS. Pojava spregnute rezonanse ova dva kola moze biti toliko snazna da "povuce" radnu frekvenciju IR2153(5) kroz parazitne kapacitete Mosfet-a ili zbog nezeljene povratne veze zbog pada napona na PCB koji izazovu enormne struje, svakako sa fatalnim posledicama. Posebno je osetljiva veza kroz koju se puni boost kondenzator za gornji gejt i veza Vss IC kola sa donjim sorsom, i ako su te veze korektno izvedene, onda je veoma mala verovatnoca nadsinhronizacije kola. Kako se ta veza najkorektnije izvodi moze se naci u IR aplikacionim notama oko charge-pump drivera.

Bitno je da rezonantne ucestanosti primar-kondenzator i akumulaciona zavojnica-Elko nisu iste ili bliske, i da se razlikuju bar za red velicine.

Kod SMPS sa povratnom vezom je situacija daleko neprijatnija. Frekventna kompenzacija povratne veze upravo ima najvecu odgovornost za potiskivanje ove dve pomenute rezonantne ucestanosti, a SMPS sa povratnom vezom ima jaku "sklonost" ka sub-oscilacijama na jednoj od njih :-).
To cini lanac povratne veze puno slozenijim kod neprijatnog "pogotka" gde nam se ove dve rezonanse priblizavaju.
Uvek je jednostavnije potruditi se da ih "razmaknemo" i to povecanjem kondenzatora, cim istovremeno dobijamo nizi Xc ili bolju filtraciju, zavisno od toga koji povecamo.
-------------------------------------------------------------------------------------------

Mogucnosti koje se mogu dobiti namernim dovodjenjem rezonantne ucestanosti primara i serijskog kondenzatora, blizu radne frekvencije SMPS:

Serijska veza kondenzatora induktivnosti i otpora je kompleksna stvar (to je u stvari slika naseg transformatora, tj. tako ga "vidi" sam polumost). Necemo ulaziti u dublju vektorsku analizu takvog kola, jer koga to zanima on ce se pozabaviti literaturom koja obradjuje takvu oblast.

Napisacu nekoliko smernica koje ukazuju na neke medjusobne relacije, da bih plasticno opisao dogadjaje.
Cilj mi je da vam stvorim intuitivni obrazac u nacinu razmisljanja koji ce vam omoguciti predvidjanje dogadjaja kod izmena velicina odredjenih komponenti.

Primar naseg trafoa se moze posmatrati i kao cista magnetizaciona induktivnost primara, kojoj je paralelno spojen Rac (preslikan otpor potrosaca na sekundaru). Takvo kolo ima reaktansu gde je znacajan udeo induktivnost, radi boljeg shvatanja reci cu i da se osim otpora potrosaca na primar preslikava i induktivitet akumulacione zavojnice (onog naseg mnogopotezanog toroida u izlaznom filteru).

Upravo zahvaljujuci prisustvu induktiviteta izmedju ispravljackih dioda i izlaznog Elko, mi na primarnoj strani dobijamo dominantno induktivno opterecenje, zahvaljujuci kom struja primara lagano narasta u vremenu.

Kada nemamo akumulacionu zavojnicu, na primar se preslikava kapacitet izlaznih Elko, opterecenje Mosfet-a je dominantno kapacitativnog tipa i oni su ugrozeni veoma velikim udarnim strujama na pocetku svakog polutalasa SMPS, tome se pridruzuju i ogromne udarne struje izlaznih dioda koje naravno teku, a kuda ce nego kroz izlazne Elko, rapidno im degradirajuci vek i jako smanjujuci kvalitet filtracije zbog velikog pada napona na njihovom ESR i ESL. To su naravno veoma nepovoljne pojave za jedan SMPS koje izbegavamo stavljajuci akumulacionu zavojnicu izmedju dioda i izlaznog Elko. Zavojnicu takodje nazivamo i prigusnicom. To je izvrstan izraz, jer na pravi nacin opisuje jednu od njenih vaznih osobina. Ona upravo prigusuje nagle promene jacine struje i tezi da ih ucini monotonim.

Kod ovde najvise obradjivanih SMPS bez povratne veze, akumulaciona zavojnica ne moze uticati na lanac povratne veze, jer povratna veza ne postoji, i sto je veca njena induktivnost, raste kvalitet filtracije, vek Elko, i sve je "mekse" opterecenje Mosfet-a. Gde je granica njenog povecavanja? Granica se nalazi tamo gde postanu preveliki termogeni gubici namotaja, gde se priblizimo njenom zasicenju zbog DC bias, i gde postane neprakticna njena fizicka velicina.

Kod SMPS bez povratne veze se moze filtracija izuzeno poboljsati spajanjem dva toroidna jezgra lepljenjem da bismo dobili jedan toroid sa dvostrukim poprecnim presekom jezgra i motajuci takav par istim brojem navoja kojim bismo motali jedno jezgro. Takvim potezom necemo zasititi ni jedno jezgro, a filtracija ce nam biti bolja oko 4 puta nego sa jednim jezgrom.

Nego da nastavimo o kondenzatoru...
Xc kondenzatora je suprotna reaktansa od induktiviteta primara (nema ovde dovoljno prostora, koga vise zanima neka pretrazi literaturu), i zbog toga se njegova vrednost ODUZIMA od reaktanse primara. Kroz primar naseg transformatora ce teci VECA struja sa prisustvom serijskog kondenzatora, nego kada njega ne bi bilo!
Trend delovanja je takav da kada Xc raste, raste i struja kroz magnetizacionu induktivnost primara.
Dakle, SMANJIVANJEM kapaciteta serijskog kondenzatora mozemo POVECATI struju primara.
Promene postaju dramaticne kada se rezonantna ucestanost primar-kondenzator priblizi ucestanosti naseg pretvaraca.
Ako Xc postane jednak Xl magnetizacione induktivnosti primara, naci cemo se u rezonansi, i ta dva reaktivna otpora ce se medjusobno ponistiti. Preostace nam samo termogena otpornost primara, i struja primara moze doseci enormnu vrednost.
Istovremeno nam naponi na pojedinacnim elementima (primar, kondenzator) takodje dostizu enormne vrednosti.
Na krajevima kola taj napon se ne pojavljuje jer na pojedinacnim elementima ima suprotan fazni stav.

Dakle, novi i kompletniji zakljucak: SMANJIVANJEM vrednosti kondenzatora serijski vezanog sa primarom, mozemo POVECATI i STRUJU i NAPON primara, povecavajuci pri tom snagu primara kao UMNOZAK ove dve velicine, i to sve do tacke kada Xc pocinje da bude veci od Xl, tada struja ponovo opada (levi bok rezonanse).

Pitacete se cemu to moze posluziti?

Primeri:
-Kada imamo vec namotan transformator gde nam izlazni napon nije "za malo" dovoljan, smanjenjem vrednosti serijskog kondenzatora ga mozemo povecati.

-To se moze uraditi i sa najobicnijim mreznim transformatorom. Puno puta sam obicne male mrezne transformatore "nabildovao" za par nedostajucih volti na sekundaru, da bi stabilizator iza imao ispravnu funkciju, dodajuci mu kondenzator serijski sa primarom. Tako mu se poveca opterecenje, ali ako to uradimo u razumnim granicama (10-20%), godinama ce to ispunjavati funkciju bez problema (jer posto mu je bio nizi napon, i nije bio maksimalno opterecen).

-Imamo mrezni transformator sa primarom za 380 (sada 400) VAC, a odgovara nam njegov sekundar.
Serijskim kondenzatorom koji je pravilno izabran mozemo "glatko" dobiti tih 400VAC na njegovom primaru (moze i mnogo veci napon, ako se vise priblizimo rezonansi :-), sa napajanjem od "obicnih" 230VAC.


Itd... Smer delovanja ste shvatili. Vazi kako za mrezne, tako i za SMPS transformatore.

Takvom metodom se moze korigovati napon vec namotanog transformatora (ka visem naponu), a bez njegovog premotavanja.
---------------------------------------------------------------
Eto, to je to.

Pozdrav svima

@macolakg
Ovo je odlicno napisano ali moram priznati da bar meni nije bas lako svarljivo :( Kako je ostalim clanovima foruma neka se izjasne ...

Razmisljao sam mozda o jednoj alternativnoj metodi "objasnjavanja". Posto zivimo u dobu Interneta, mozda nebi bilo lose da napravimo jednu malu seriju "Podcastova" tj video snimak gde bi nam malo to objasnio uzivo kroz crtanje na tabli/papiru. Ja mogu da obezbedim sve tehnicke uslove za to ako si raspolozen i imas vremana za tako nesto. Verujem da bi bilo veoma korisno i poucno gledati takve snimke a tako nesto sa srpskom jeziku trenutno ne postoji a i na engleskom jeziku isto slabo. Sta mislis o tome? Ja licno kada pravim nesto, volim tacno da znam sta pravim i kako to radi u najsitinije moguce detalje a ne da uzmem gotovu shemu i da sklopim a pri tome da nemam pojma sta se tu desava a obzirom da sam nov u ovoj SMPS tehnici koja je poprilicno komplikovana voleo bih da to savladam sto je moguce vise.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 15.08.2012. u 10:12 GMT+1]}

Ako sam dobro shvatio ako trafo ima npr 30V a na primar redno blok od 2.2uF, samnjivanjem na 1uF povecace se napon sekundara a ako se skloni blok onda ce imati manje i od 30V...

Malo neshvatljivo ali veoma bitno da se zna.

Meni ce verovatno koristiti jer pojacivac za koji planiram radi na +/-45VDC...

A ako se povecaju 15R otpori na gejtu mosfeta mislim da se moze korigovati napon, ako je i moguce ne znam koliko je to dobro resenje iskusniji ako hoce moze da me isprave.

Pozdrav!

Definitivno macolino pisanije zasluzuje malo bolji prostor. Nije los ni po koji video mada ipak mislim da su pisana rec + slike neprevazidjen medij za tehniku uopste.
Naravno ako je gospodin macola raspolozen i ima vremena za tako nesto :)

Pokusacu jednim tekstom da odgovorim na podpitanja u medjuvremenu...
-----------------------------------------------------------------------------
Kod polumosta, razdvajanje primara nekakvim kondenzatorom je nuzno. Upravo taj ili par kondenzatora, formiraju Udc/2.
Serijski blok kondenzator se u principu moze izbeci kod verzija SMPS koje imaju dva serijski spojena Elko na DC bus (kao na ATX), spajanjem jednog izvoda primara na njihovu srednju tacku.
U praksi se to izbegava, jer zahteva veoma precizno upravljacko kolo, koje ima perfektnu simetriju oba polutalasa.
Lakse je jednostavno staviti serijski blok kondenzator, kojim ce se izbeci problem moguce nesimetrije.
Iz tog razloga, i u samom ATX se koristi serijski blok kondenzator od tipicno 1uF.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Objasnjenjem uticaja serijskog kondenzatora, uvodim vas u buduci svet LLC rezonantnih konvertora.
U slucaju ovde obradjivanih SMPS bez povratne veze, dolazi u obzir korekcija napona kondenzatorom u granicama ne vecim od 20% tog napona, zbog opasnosti zasicenja jezgra.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na izlazni napon se moze uticati komponentama na gejtovima Mosfeta.
Takvom kombinacijom je moguce SMANJITI napon na izlazu SMPS. Za to je potrebno imati razlicita vremena punjenja i praznjenja samog gejta (mora uvek simetricno na oba Mosfeta). To se radi tako sto se paralelno otporniku gejta postavlja otpornik na red sa diodom, gde je diodi katoda okrenuta ka driveru. Tako se dobija punjenje gejta samo kroz Rg, a praznjenje kroz sva tri elementa. Takvom metodom dobijamo smanjenje PWM (povecanjem death-time), i posledicno smanjenje izlaznog napona.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Oko napona na izlazu SMPS:

Pretpostavimo da nam primar naseg SMPS ima npr. 20 navoja, dok sekundar ima 5 navoja. Sledi: +-160V/20nav = 8V/nav, iz toga dalje sledi za sekundar 5nav x 8V/nav = +-40V.
To ce nam biti AMPLITUDA napona na sekundaru.
Izlazni napon se integrali (osrednjava) izlaznim filtrom formiranim od akumulacione zavojnice i izlaznog Elko.
Posto je kod SMPS bez povratne veze PWM faktor tipicnih 2 x 45% ili 2 x 0,45, sledi da je ukupan PWM 90% ili 0,9.
Kada dobijenu amplitudu od +-40V na sekundaru naseg hipotetickog trafoa pomnozimo sa PWM faktorom dobicemo: 40 x 0,9 = +-36V. Od tog napona cemo odbiti i pad napona na ispravljackim dodama (oko 1V), pa sledi da mozemo sa ovakvim trafoom dobiti izlazni DC napon od +-35VDC.

SMPS SA POVRATNOM VEZOM (poput ATX) se dimenzionisu za PWM od 2 x 0,25, tipicnih pri nominalnoj snazi.
Dakle sa istim ovakvim trafoom cemo u napajanjima sa povratnom vezom dobiti +-40V x 0,5 = +-20VDC, kada oduzmemo i pad na diodama, onda +-19VDC.

Otud potice veci napon na izlazu SMPS bez povratne veze.

Svako drugacije povecanje napona zahteva premotavanje trafoa.

Posto sam primetio da vrlo povrsno citate tekstove, napominjem opet da se u ovom primeru radi o hipotetickom broju navoja na trafou, radi primera.
--------------------------------------------------------------------

Vremena nemam. Raspolozen za pisanje jesam.
Te dve stvari je nemoguce pomiriti.

Nisam pristalica prezentacija slicicama, jer smatram da se tim oslabljuje moc rasudjivanja i imaginacije stvari.
Prezentacija kombinovanog (multimedijalnog) karaktera samo povecava brzinu primanja informacija sa povrsnim razumevanjem.

Znanje nije baratanje gomilom podataka, vec razvijanje kombinatorike sa stecenim podacima.
To se ne dobija eksternom prezentacijom slicicama, vec razvijanjem sopstvene prezentacije u glavi.
Samo tada cete stvarno razumeti dogadjaje u putpunosti.

Zakleti sam neprijatelj multimedijalne prezentacije, i od mene tako nesto necete dobiti.
Bicu veoma zadovoljan sobom ako makar samo par ljudi sa foruma "povucem" ka stvaranju simulacija sklopova u glavi.
Smatracu da je pisanje ovih mojih "romana" vredelo truda.

Ucenje neceg iz tekstova zahteva visestruko vracanje na isti tekst sa pokusajem razumevanja istog, i na taj nacin se formira "sazrelo" i primenljivo znanje.

Postavljeni tekstovi nece pobeci... Tu su, i samo cekaju da ih procitate opet. Svakim ponovnim citanjem se produbljuje razumevanje materije, jer je aspekt posmatranja vec promenjen prethodnim citanjem.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Vecina vas nije primetila da vam u tekstovima dajem elemente za probe u simulatorima (a i protiv njh sam, jedino ih koristim kada mi trebaju precizno obracunati podaci, jer masine jedino to bolje i brze rade od nas), izrazi kao: "naponski generator", "generator pravougaonog talasnog oblika", pa "manetizaciona induktivnost paralelovana sa Rac" itd...

Postavljajuci sklop u simulator, mozete videti trendove dogadjaja kod promena velicine nekih komponenti. To ce vam donekle skratiti put ka razumevanju.
Znanju je neophodno vreme da "sazri".

--------------------------------------------------------------------------------------------

Pozdrav svima

Zaboravio sam da napomenem nesto u vezi ne znam cijeg pitanja:

Frekvencija SMPS je jedan od NAJBITNIJIH parametara istog.
Predstavlja jedan od osnovnih polaznih parametara sa sve ostale proracune.

Pozdrav

Tema je vise nego odlicna da na pravi nacin shvatimo rad SMPS,
dobro je sto ima ljudi koji ce to kvalitetno da prezentuju ovde.

jos kad bi nam ova dama malo pomogla bilo bi OK.

http://320volt.com/smps-trafo-sarma-videosu/

He he, sjajno!
Samo prebrzo radi za moj ukus :-)

----------------------------------------
Postoji neka dama (zesci elektronicar) koja radi video prezentacije raznih elektronskih sklopova.
Ja sam joj zaboravio ime, ali mislim da ce mikikg imati neki link...

pozz

Izvinite sto ovako upadam u temu.. Moze li neko da mi da odg na temu sto sam malo pre postavio za pravljenje vabilice,hitno mi je.. Hvala!

@macolakg izvini na stupidnom predlogu ...

@mikikg

Ma prijatelju moj,

Nije tvoj predlog stupidan, vec potpuno uobicajen u ovom vremenu.

Svi smo se navadili da sve radimo precicom, a to daje losije rezultate i vrsi jednu nepopravljivu lobotomiju nad umom.

Ponekad i mene povuce da se povijem na ovom *n*_*w*_*o* (zaje*avam parser teksta, jer mi nije od interesa da me "isparsuje" :-) vetru, ali mi se cini da cu dozivotno odolevati tome :-)

Ovaj moderni nacin "uguravanja" jedne strasne kolicine raznovrsnih informacija (od kojih je znatno vise od pola potpuno bezvredno), ne vodi civilizacijskom napretku vec naprotiv.

Filter koji kod danasnjeg coveka razdvaja stvari na: bitno-nebitno, casno-necasno, kvalitetno-nekvalitetno, moralno-nemoralno, laz-istina..., je toliko ostecen, i doveden u poziciju posmatanja iz licnog, sebicnog ugla, da su posledice toga savrseno predvidive.

Poput mnogih imperija koje su naglo nestale, i nasa sadasnja civilizacija je u sumraku dekadentne faze.

Posle te faze sledi naglo i veoma nasilno urusavanje, i to nije prvi put u istoriji ovog sveta, a ljudsko bice ima veoma kratkorocno pamcenje (i ako se upravo na njegovom visocanstvu internetu moze naci i previse o prethodnim dogadjajima u trajanju nase civilizacije).

Youtube je postao primarni obrazovni centar, sto me podseca na edukativne osobine "Pink TV" :-).

Bojim se da cemo vec u nasoj generaciji biti svedoci "reseta" normalnih vrednosti.

Svaki put kada imam priliku, potrudim se da poravim deo tog mehanizma (posto inace ceo zivot popravljam neke mehanizme, a to je mehanizam kao i bilo koji drugi :-).

Pozdrav prijatelju

Pokusacu malo da olaksam razumevanje onog sto sam rekao o povecanju struje primara smanjenjem vrednosti serijskog kondenzatora:

Pretpostavimo da nas SMPS radi na ucestanosti od 50KHz.
Takodje pretpostavimo da induktivitet primarnog namotaja ima velicinu od 1mH, a serijski kondenzator vrednost od 1uF, i da se napaja sa npr. 300VAC.

Rezonantna ucestanost primar-kondenzator je: f0 = 1/(2 x PI x sqrt (L x C)), sto ce u nasem slucaju biti 5032Hz.
Dakle, rezonantna ucestanost kola primar-kondenzator je oko 10 PUTA niza od nase radne ucestanosti (i nalazi se po sred audio opsega :-).

Razmotrimo i reaktanse. Pazite, ovo zahteva slozenu vektorsku analizu koja uzima bas sve okolne parametre u obzir, ali mi cemo se posluziti najjednostavnijom, kao da imamo idealne komponente u pitanju.

Xl primara je: Xl = 2 x PI x f0 x L, sto ce biti 314 ohma reaktivnih.
Xc kondenzatora je: Xc = 1/(2 x PI x f0 x C), sto ce biti 3,18 ohma reaktivnih.

Kondenzator i induktivnost medjusobno imaju dijametralno suprotne fazne stavove struja i napona, iz cega sledi da ce ukupna reaktansa kola biti RAZLIKA ove dve vrednosti.
Dakle, Xlc = Xl - Xc, sledi: 314 - 3,18 = 310,82 ohm reaktivnih.
Iz toga proizilazi da ce nam struja koja protice kroz sklop primar-kondenzator biti: 300V / 310,82 ohm = 0,965A reaktivnih.
Padovi napona na pojedinacnim elementima su: I x Xc, 0,965A x 3,18ohm = 3,06V, dok I x Xl, 0,965A x 314ohm = 303,01V

Primeticete da je na primaru napon VECI od napona NAPAJANJA.

Zbog suprotnih faznih stavova, naponi na pojedinacnim elementima se takodje oduzimaju, i razlika ce dati nas napon napajanja od 300VAC (neznatna razlika je nastala zbog zaokruzivanja vrednosti).

-----------------------------------------------------------------------
Sada cemo smanjiti vrednost kondenzatora pet puta, tj. C = 0,2uF.
Sada nam je rezonantna ucestanost primar-kondenzator 11254Hz.
Primeticemo da je znatno blize nasoj radnoj ucestanosti od 50KHz (ali je i dalje u audio opsegu :-).

Xc = 15,9 ohm, Xl je i dalje 314 ohm. Xlc = Xl - Xc, tj. Xlc ce biti: 314 - 15,9 = 298,1 ohma reaktivnih.
Razmotrimo sada struju primara: 300VAC / 298,1ohm = 1,006A.
Iz toga slede padovi napona na pojedinacnim elementima: primar 314ohm x 1,006A = 316VAC, kondenzator 15,9ohm x 1,006A = 15,99VAC.

Primeticemo da je napon na krajevima primara jos PORASTAO iznad napona napajanja.

Promene napona na primaru se preslikavaju u sekundare u procentualno istom iznosu, kod "tvrdo" spregnutih trafoa (kakav je nas u SMPS bez povratne veze).
------------------------------------------------------------------
Kada vrednost C smanjimo do te mere da ima JEDNAKU reaktansu kao primar (314ohm), a to ce se dogoditi kod vrednosti od 10,13nF, nastupice rezonansa primar-kondenzator (i to centar rezonanse), tj. rezonantna ucestanost te serijske veze ce biti JEDNAKA nasoj radnoj ucestanosti od 50KHz.

Xc = 314 ohm, Xl = 314 ohm. Posto se ovi otpori oduzimaju rezultat ce biti 0 ohm, tj. kratak spoj.
Preostace nam samo termogeni otpor zice i ESR otpor unutar kondenzatora.
Struja ce teziti beskonacnoj, i naponi na pojedinacnim elementima ce takodje teziti beskonacno velikim naponima, a posto su suprotnih faza, na krajevima kola ce biti 0V.

Ako nastavimo da smanjujemo i dalje vrednost kondenzatora, izacicemo iz rezonanse, struja ce poceti da se smanjuje, a bice nam dominatan kapacitativni otpor tj. reaktansa, koja je vrlo nepovoljna za pretvarace koji su naponski izvori poput naseg.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sve je to sa realnim elementima daleko kompleksnije, ali nije daleko od ovih jednostavnih relacija.
Sada bi vec trebalo da bude lakse za razumevanje.

Pozdrav svima

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 17.08.2012. u 02:16 GMT+1]}

@macolakg - ja nemam reci za ovakvo strpljenje i izlaganje osim SVAKA CAST!!! Narocito u onom postu vezanom za ucenje. Vecina ljudi bi danas "instant znanje" , a nas mozak ne funkcionise tako-mi nemamo hdd u glavi, nismo masine!
Prvi put da sam video da neko na internetu tako pogodi sustinu - ovo sto ste napisali u pretposlednjem postu je jaaako siroko primenjivo i u zivotu! Prebrzo zivimo , a covecanstvo kao da se nalazi na boku rezonantne krive oscilatornog kola sa ogromnim Q faktorom :) Sve je krenulo mnogo brzo da se odvija, a ide ka tome da nam sledi jedan globalni reset :)

Sto se tice principa rada bilo kog kola koje u sebi sadrzi reaktanse OBAVEZNO prvo procitati gore pomenuti "Prirucnik za radio amatere i tehnicare" Dr Boze Metzgera i eventualno knjigu iz OET za srednju skolu, poglavlja i zadatke vezane za proracun kola sa kompleksnim otporima, impedanse, prividne, ukupne i reaktivne snage.

Da biste prakticno mogli napraviti bilo koji uredjaj - a amater ste - potrebno je prvo krenuti od osnova , zadimiti mnogo tranzistora, neprospavati mnogo noci , debelo se oznojiti (a ponekad i promeniti sebi frizuru-pazite kad radite sa strujom) i naravno procitati mnogo postova i knjiga! Samo u toj varijanti dobijate ono pravo znanje, a kao sto ste primetili - Internet/knjige su samo jedan mali deo ucenja!

ALI OPREZ-Internet je jako varljiva stvar, zahvaljujuci pogodnostima multimedije lako je upasti u zabludu da smo naucili vise/bolje i naravno u praksi pre ili kasnije to postaje kamen spoticanja. Dok je sveta i veka - ljudi ce uciti uvek istom/pribliznom brzinom , a Internet nudi daleko vise nego sto mozemo postici , zato slobodno uzmite i knjige iz elektrotehnike koje datiraju iz 70-ih , moze puno toga da se nauci, nije sareno, ni toliko primamljivo - ali nema ni ometajucih faktora.

Jos jednom - macolakg hvala i svaka cast ! A posto od hvala nema mnogo 'leba, ako ikada budem makar i prolazio pored Kragujevca, imate jedan rucak od mene, ovaj forum bi trebao da organizuje okupljanje clanova i cast za ovakve ljude poput Vas !
To je ujedno i moj ozbiljan predlog !

Zdravo SMPS-ovci!

Prvo, verovali ili ne - okupilo se društvanjce konačno da raspravlja na ovu temu, a i da nešto praktično uradi (!!!).

Drugo, ustvari pre kao prvo još više verovali ili ne, samo bih podržao Mr. Sleepwalkerbg u svemu sto reče. Dakle macolakg
Dragoljub Aleksijevic - svaka čast. Nemam sad vremena da nasiroko pišem, a bih, posebno jer sam novi u ovom forumu, ali se čitamo vrlo uskoro.

Pozdrav

Hvala vam dragi moji!

Predajuci znanje drugima i sam ucim, jer kada to radite u svakom trenutku preispitujete sebe.

Pokusavam to da uradim na elasticniji nacin nego sto je u klasicnoj literaturi (nadam se da makar malo upevam u tome).
Prilagodjavam se danasnjem instant korisniku koji bi "odmah i sve", trudeci se da ga malo usporim i vratim par koraka nazad, da popuni prostor koji je preskocio, misleci pri tom da nije prekocio nista bitno...

Sve napisano ima korisnike razlicitih teznji i zelja, sve se to samo filtrira...

Ko ima zelju da napreduje njemu je dovoljno pokazati "prava vrata", a kome to treba za jednokratnu primenu ipak moze naci nesto od pomoci.

Da se znanje nije nasledjivalo i da je svako sve morao od pocetka, jos bi kamenjem lovili :-).

Pozdrav

Moj dragi prijatelju macolakg,

Stvarno je krajnje retko da uopšte neko ima volju da deli svoje znanje a i bilo šta, a da bude i toliko strpljiv kao ti. Kada neko je tako dobronameran i radi očigledno dobre prave stvari, onda se uglavnom svi ostali ućute, pa ako su imalo pri zdravoj pameti, onda slede. Ali znaj da niko ne bi trebao da pridaje previše k srcu kako uspehe tako ni neuspehe, kako ni možda ovakve pohvale, a niti kritike, već samo da nastavi u dobrom smeru. Svima nam je ionako sve dao Bog, a mi onda uvek sami odlučujemo kako ćemo sebe prepoznavati i u koju grupu se svrstati - pozitivne ili negativne.

To su već večna Hamletovska pitanja, šta ustvari nema zgoreg spomenuti jer su oni koji u takvim momentima učine pravi izbor su ustvari veoma retki i koji se onda s tim u srcu drže podalje od neznanja i iluzije, a i sa shvatanjem da smo svi ipak samo ljudi. Evo ja ću sesti u školsku klupu i ponekad ponizno dići dva prsta - obećavam.

Napravio sam, popravio, prepravio već ne znam ni sam koliko pojačala za sebe i druge, ali naravno uglavnom u AB klasi i sa gvozdenim trafoima u napajanjima, tako da D klasa i SMPS koji po kvalitetu bi mogli parirati ovim prvim su mi veoma primamljivi iz očiglednih razloga težine i grejanja elemenata.

Mislim da su tvoji postovi stvarno first class, meni lično lako razumljivi i jasni na prvo čitanje rekao bih i dobrih 80% - super, iako nisam čitao temu od početka. Ali prateći ovu a i druge vrste DIY foruma već duže vreme, stekao sam inače utisak da ljudi vole iz navike, ili jednostavno ne obraćajući pažnju da koriste mnoge tehničke skraćenice, termine i razne vrste tehničkih ili lokalnih načina izražavanja bez mnogo svesti o tome da te postove čitaju i mnogi drugi, pa i oni koji su na forumima novi ili se možda bave istim stvarima koristeći drugačiju terminologiju ... Najčešće ustvari ispada, da pogotovu oni koji to rade više iz ubeđenja i da je to - IN, time samo žele skrenuti pažnju na sebe, a tako zapravo prikriti svoju sopstvenu nesposobnost pravog razumevanja tematike kojom se na ovakav način sami i "bave".

Ali zato u svakom slučaju, imam predlog radi bolje pristupačnosti posebno ovakve specifične tematike, da svi koji postuju sa pitanjima a i odgovorima se trude da to izraze na jasnom, jednostavnom maternjem jeziku, a takođe neko od nas da sastavi listu bitnih korišćenih tehničkih izraza i skraćenica i korisnih linkova, a s vremena na vreme da je dopunjuje i postavi na forumu tako da ne mora da se googla ponekad i po ceo dan za običnu sitnicu. Evo to bih mogao da preuzmem lično na sebe uz naravno saradnju ostalih.

U ovom momentu sam zainteresovan za oko sigurnih 50% korišćenja kapaciteta snage SMPS napajanja za muzička pojačala za sviranje, jer su ona vrlo često u maksimalnim režimima rada i za snage 50-200w (znači duplo 100-400w), pa ako neko već ima rešenja za takva napajanja - dobrodošao. Naravno resenja i od više kw su mi inače još više interesantna.

Srdačan pozdrav!

Posto je buducnost definitivno u rezonantnom prenosu energije , vazno je pre svega dobro upoznati sta je zapravo rezonancija... I o faznim te naponskim i strujnim pojavama u okviru rezonantnih kola...

Evo , nesto proguglao i naleteh na nesto o oscilatornim kolima (na engleskom je)... Kad vec toliko volite multimediju :)

http://www.youtube.com/watch?v=hqhV50852jA

Poz

Evo jos neceg interesantnog:

Pomenuo sam u nekom od prethodnih postova jezgro za MAG-AMP regulaciju.

Evo neceg o toj genijalnoj spravici:
http://www.ti.com/lit/ml/slup129/slup129.pdf
http://ntur.lib.ntu.edu.tw/bit...200704191001304/1/00954042.pdf

Pozdrav

Najbolje se uci uz papir olovku i gumicu
http://www.youtube.com/watch?v=ziNDnGrMm9o

Lepo.
Samo se pazljivo pogleda snimak i sklopimo spravicu :-).

Bez obzira sto godinama koristim njihove (Microchip) proizvode (i cvrsto verujem u njihov kvalitet), ova sitnica nece piti vodu:

Wide Input Voltage Range.

Moze, ali samo uz upotrebu PFC predstepena, else jok!

Jedino ako definicija Wide ne podrazumeva promenu od 20-tak% maksimalno.

Pozz

Samostalni rezonantni LLC konverteri imaju jednu "bolnu" tacku.
To je relativno uzak opseg ulaznog napona (oko 20-25% max), koji se nadoknadjuje PFC predstepenom.

Rezonantni konvertori sa serijskom rezonansom su u izvesnoj prednosti u odnosu na one sa paralelnom, ali je i dalje taj opseg relativno uzak.
Radi poredjenja, flyback moze raditi sa rasponom napona napajanja od 1:10, u posebnim slucajevima i vise od toga (napajanja za brojila i ostale aplikacije koje zahtevaju Wide Input Range).

PFC predstepen, osim sto "drzi" napon napajanja za LLC u uskim granicama, popravlja los faktor snage ulaznog ispravljaca skoro u potpunosti. (dobar PFC moze ostvariti power faktor od 0.99 )

Za upotrebu napajanja audio pojacavaca, mozemo se (bar u Srbiji) pomiriti sa losijim power faktorom (koji ce biti bolji nego kod torusnog mreznog transformatora iako nemamo PFC), a i sa operativnim rasponom napajanja u granicama od 20-25% odstupanja.

Dakle, jos uvek mozemo izbeci PFC, sto celu spravu cini znatno jevtinijom (cak i za prodaju, dok se ne donese zakon o tome).

Veoma je lako napraviti LLC ZVS konvertor, i jos lakse namotati izlazni trafo, samo je jedino prilicno nezgodno proracunati taj isti izlazni trafo.

Kada se to savlada, ostalo je lakse nego kod hard switching aplikacija.

Cela "mudrolija" se nalazi u podesavanju sprege primar-sekundar, a to vec zavisi od prilicnog broja faktora.

Metode "olabavljivanja" sprege sam postavio na nekom od prethodnih postova, i to slicicama :-)

Ponovljivost parametara trafoa zahteva koriscenje poznatog modela jezgra i ujednacenost geometrije namotaja.

Kada se to ispostuje, sve izuzetne prednosti ZVS LLC dolaze do izrazaja u potpunosti.

Tu se vec ne moze praviti trafo sa sarolikim izborom jezgara iz pokvarenih uredjaja, osim ako se za svaku vrstu pojedinacno ne napravi proracun.

Pozdrav

else jok! ha ha ha ha... :)

Epa meni se pojavio problem sa ovim smps-om....

Napravljeno je sve prema semi prve stranice samo je dodat jos jedan trafo i stavljao ba 158 umesto 159.

Kod mene je problem sto kao da nema pwm tj. samo pri ukljucenju i iskljucenju dobije napon na sekundaru.

Ukljucim i ima neki napon koji pocinje da opada kako se prazne kondovi pa kada iskljucim ponovo ima napon...

Menjao blok izmedju 3 i 4 pina i nista.

Zastitna sijalica se upali na kratko i posle toga je blago uzareno vlakno.

Sad vidim da Miodrag nije stavljao diode na gejtovima mosfeta, ne verujem da one prave problem ali da li trebaju da stoje?

Pozdrav!

@aleksandara 93

Postavi tvoju konkretnu shemu. (niko vise ne zna koja je prva..treca... cetvrta..)
Pa cemo videti.

Imam semu samo u ovom obliku...

Nisam do sada gledao vase PCB, jer sam se bavio pisanjem nekih pravila oko SMPS.

-----------------------------------------------------------------------------!!!!!
-----------------------------------------------------------------------------!!!!!
OVO CE VAZITI ZA SVE POCETNIKE KOJI PRAVE VISOKONAPONSKE APLIKACIJE !!!!!
-----------------------------------------------------------------------------!!!!!
-----------------------------------------------------------------------------!!!!!

PRIMEDBE:

-Po ko zna koji put pisem da je za filterski Elko na 325VDC losiji izbor staviti dva Elko na red.
Sada, sa dva od 1000uF se ima ukupni filterski kapacitet od 500uF, i MORA se imati ona dva otpornika od 150K koji ih simetrisu, i bespotrebno greju.
Zapadno trziste mora imati dva Elko zbog postojanja mreze od 110-127VAC i koriste ih kao naponski dubler, spajajuci jumperom njihov srednji kraj sa jednom naizmenicnom stranom greca.
Mi imamo mrezu od 230VAC i ne moramo ih imati.
Mozemo staviti samo jedan Elko sa radnim naponom od 400V, koristeci pri tom njegov pun kapacitet.
Za one koji to zele da urade, jednostavno treba izbaciti oba otpornika od 150K, staviti jumper na mesto DONJEG Elko, a na mesto gornjeg staviti jedan Elko za 400V (na taj nacin se istovremeno resava i kriticno mala margina izmedju povratnog voda primara trafoa, koji prolazi izmedju nozica Elko za napajanje IR2153), i nista ne brinite sto ce 2,2uF biti vezan za - od 325VDC, to je ok (mada je bolje da je bio vezan neposredno za sors donjeg mosfeta).
Istovremeno se dobija dodatni prostor.


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------!!!!!
-Imate kriticno malo rastojanje (varnicnu marginu, http://www.ce-mag.com/ce-mag.com/archive/01/03/ProductSafety.html) na sledecim mestima:
prolaz sa DC BUS/2 izmedju nozica Elko za 12V napajanja IR2153,
elementi gejta donjeg mosfeta su kriticno blizu sorsu gornjeg mosfeta,
boost grana i +Vdd od IR2153 su kriticno blizu vodu za 325VDC.

Sto je najgore i najopasnije od svega, vodovi sekundarne strane su kriticno i OPASNO blizu vodovima primara (odokativno procenjujem da vam ZIVOT cuva 150mil rastojanja izmedju vodova primara koji su na pulsirajucih -325V u odnosu na zemlju, i vodova sekundara za koje cete se hvatati rukama kada budete upotrebljavali pojacalo)!!!
Sve to nece biti problem dok ne dodje pola septembra, a onda ce neko otvoriti prozor i plocica ce se "oznojiti" od kondenzacije, i najmanji je problem pregorevanja na primarnoj strani, ali je OPAK problem ako se kondenzat pojavi izmedju one duple diode na sekundaru i voda za -325VDC, i ako se zbog toka struje kroz isti kondenzat ugljenise povrsina plocice na tom mestu. Onda to moze kostati glave!!!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------!!!!!!

-Besmisleni kondenzator od 10nF paralelno primaru. Daleko je pametnije staviti ga izmedju + i - od DC busa za 325VDC i to neposredno blizu mosfetima (sto blize to bolje). Na mestu na kom je sada, bespotrebno izaziva velike kapacitativne struje mosfeta, i istovremeno stvara odzvonjavajuce HF pojave sa rasipnim induktivitetom primara. Postoji mogucnost da udje i u rezonansu sa primarom (i verovatno je dosta blizu nje), sto moze zavrsiti jednim socnim BUM kada se budete "igrali" promenom frekvencije pretvaraca.
Ako vec mislite da se mogu na tom mestu javiti prenaponske pojave (a ne mogu ako postoji lokalni decoupling mosfeta, tvrdim zato sto "furam" po 10KW bez tog RC clana, i imam sa cim da vidim i najmanje spajkove), onda taj kondenzator treba da ima serijski otpornik od bar nekoliko ohma do nekoliko desetina ohma, da bi smanjio Q faktor 10n i primara (inace 10n je previse u svakom slucaju, kod primene mosfeta).

Kod naprava sa bipolarnim tranzistorima u polumostu, njegova uloga ima potpuno drugaciju svrhu, cak moze biti namerno postavljen prilicno blizu rezonanse (oko dva puta nize od radne frekvencije pretvaraca). Kod ATX je njegova uloga najdirektnije povezana sa startom pretvaraca pomocu pomocnog namotaja na driver trafou (obezbedjuje dovoljnu baznu struju indirektno), i dodatno relaksiranje nagiba (zaobljavanje) tranzicija jer ATX radi sa PWM do oko maksimalnih 2 x 33%.

Ako se koriste mosfeti, najbolje je izmedju tacaka gde na mosfete dolaze +325VDC (gornji drejn) i - od 325VDC (donji sors), postaviti kvalitetan blok kondenzator reda 10-100nF. Tako sve prelazne pojave budu kroz body diode mosfeta uklampovane napajanjem, bez ikakve opasnosti i bez beskorisnog gubljenja energije.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Mada mi se jako spava, moram dovrsiti ovo jer je veoma vazno.

Sta uraditi sa vec postojecom pcb?

Sledece:

-Najpre treba izbeci opasnost po zivot: iseci i ukloniti (oljustiti) PCB vod - od 325V, od negativnog pola donjeg Elko 1000uF (na visokonaponskom BUS) pa do kratkospojnika koji se zove KS (nalazi se otprilike na pola jezgra trafoa), i nadomestiti ga obucenom zicom koja se treba zalemiti na preostale krajeve.

NAJMANJE RASTOJANJE najblizih tacaka primarna-sekundarna strana MORA biti vece od 5mm (a bolje je vise od tog)!

Takodje treba oljustiti tanku PCB liniju koja je vodila od tog voda do 4. pina IR2153, i to do onog blok kondenzatora oznacenog zvezdicom (Ct). Sa tog blok kondenzatora obucenom zicom nadomestiti taj vod tako sto ce se njegov drugi kraj spojiti sto blize sorsu donjeg mosfeta (tako se pravilno resava drive, noga 4 posebnom putanjom na sors).
Ostaju da nam "vise" nozica donjeg otpornika od 150K i -pola Elko za napajanje IR2153, sa njima treba sledece:
Probusiti siru rupu gde prolazi noga od 150K, na njegovu nogu navuci parce izolacije, pa je zalemiti na -pol donjeg 1000uF na -325VDC busu.
Negativni pol od Elko za napajanje IR2153 (takodje sa navucenim parcetom izolacije na nogu) zicom spojiti sto blize sorsu donjeg mosfeta (opet pravilno napajanje driver kola).

Ako zbog cene 400V Elko zelite zadrzati dva polovna iz ATX, onda onaj vod koji prolazi izmedju nozica Elko za napajanje IR2153 takodje treba nadomestiti zicom (nece biti proboja pcb kod vlaznog vremena).

Dakle, opasne margine povecati ili vecim razmakom, ili navlacenjem izolacije na bliske vodove!

-----------------------------------------------------------------------------------
Sto se tice margine izmedju boost, +Vdd za IR2153 i +DC busa od 325VDC, i nije tako strasno, samo vam moze crci primarna strana po vlaznom vremenu. Imalo je mesta da se malo odmakne +DC BUS. Takodje se moze oljustiti parce PCB pa nadomestiti izolovanom zicom.

Pozdrav svima, i malo mi je krivo sto nisam ranije pogledao PCB, dao bih vam savet na vreme. Jbg. nema se vremena za sve :-(

Evo i jedne fotke PCB od fabrickog SMPS, gde je proizvodjac belom isprekidanom linijom oznacio marginu izmedju primarne i sekudarne strane, i ta margina NIGDE nije manja od 7mm. Moze se steci iskustvo iz ove fotke.

Aleksandara 93

Ta šema koju si postavio definitivno radi bez greške. Na toj ploči urađena
su tri kompletna uređaja i svi prpradili iz prve.
Pregledaj dobro imaš li kakvu grešku i pogotovo kakve su ti komponente
koje ugrađuješ. Vjerovatno obilato koristiš PC napajanja za izvor djelova.
Trafoe koje koristiš jesili motao ili su gotovi iz PC napajanja.

@macolakg

Hvala na opaskama!

@Miodrag-ba

I meni je proradio prvi smps ali sam koristo irf840, a video sam tvoje radove bez dioda na mosfete pa sam zbog toga pitao...

Iz pc napajanja je korisceno samo trafo, elko, grec i diode na sekundarnoj strani sve drugo je novo.

Ako su ic ili mosfeti losi prvo bi se grejali ali bi i za. sijalica svetlela, iz nekog razloga su mofeti i ic u zakocenom stanju...

Danas popodne ce biti detaljna provera svega pa cu ovde napisati da li sam uspeo.

Pozdrav!

Macolakg

Ma ni dva mjeseca zakašnjenje nije strašno da se dođe do najbolje kombinacije izgleda PCB-a
I ovaj ovakav u velikoj mjeri je nastao izmjenama izvorne šeme koju ste Vi i EmiSar pomalo
nadograđivali. Vratiću se ja na početak priče u vezi ovog SMPS-a i ponovo ću raditi PCB samo vas
molim pogledajte još jednom šemu i dajte konačne primjedbe da ipak i ovom spoju damo konačan
i upotrebljiv izgled. Elektrolit na ulazu jedan od 400v OK.

"Besmisleni kondenzator od 10nF paralelno primaru" To dosad nikad nijeste pomenuli. Iskreno da Vam
kažem kod mene se već desilo "PUF" pa sam ga izostavio, ali na šemi postoji. Moja znanja ne idu
tako daleko da znam šta treba a šta ne. Šema je tu i to je kod mene nepromjenljivo ukoliko ne uskoči neko
kao Vi i da određeni savjet.

Proveri napajanje IC-a mozda nema dovoljnu pobudu....

Takodje i ja mislim tako za sebe.... ;)
Ajd probacu i ja neki pcb da odradim za ovo ali ja cu odraditi za onu semu sa irf840,a kasnije mozda i za irfp...
Znaci kondenzator ili uklanjamo ili vezemo redno preko 4R7 5W.

Ja se izvinjavam ako ovde remetim raspored tema u postovima, ali imam jednu ideju koja ne bi trebala da bude previše komplikovana i molim da neko upućen mi da osnovne smernice. Želim da iskoristim elektronski trafo za halogene sijalice kojih imam nekoliko komada kao napajanja za pojačala od oko 50-100w koja hoću da završim. Iza sekundara ovi el. trafoi nemaju nikakvo ispravljanje.

Imam za sada koncepcju da u sekundaru promenim broj namotaja i debljinu žice koja je sada licnasta oko 2mm debljine sa 4 namotaja za oko 11,5v/9A, da bih tako dobio 2x20-25v AC. Broj namotaja i debljinu žice za novi sekundar je izgleda prosto utvrditi, posle greca brzih dioda staviti prigušnice za koje nisam baš siguran kakve, a takođe i za vrednosti kondenzatora koji bi bili dovoljni za filtraciju, a da pritom ne izazovu neku rezonancu i slično. Zaboravio sam koja je marka trafoa, navodno je kvalitetan sa niz raznih zaštita i snage 105w, ali ima jedan pomalo neobičan spoj koji ide negde iz sklopa pre trafoa, preko manje četvrtaste prigušnice pravo na samo jedan od krajeva sekundara (?!?). Trenutno nisam u mogućnosti da dam tačniji opis i karakteristike ovog el. trafoa, ali nema problema ako zatreba.

Ovde na elitesecurity.org su na čelu sa sveznalicom pre par godina žešće raspravljali na temu kompletne prepravke ovakvih uređaja da bi njima napajali takođe audio pojačala, ali izgleda bez nekog konačnog zaključka jer niko nije tada prijavio da je imao iskustva pouzdanog rada ovakvog napajanja na duže vreme. Sveznalica ih je navodno koristio za napajanje pojačala od oko 2x300-500w, pa mu je neko od tih napajanja prilikom forsiranja pojačala na nekoj žurci pregorelo ...

Ja ne nameravam da pravim bilo kakve drastične izmene kao oni što su radili, već samo ove koje sam naveo smatrajući da to ne bi trebalo da bude previše problematično, pa ako neko od vas vidi da bi ovo moglo ukratko da se razmotri neka se javi.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao Peca_zvucnici dana 21.08.2012. u 11:25 GMT+1]}

Mislis ovako nesto:

ili

Samo da se trandze zamene onima iz atx-a,na ulaz stavi filter i na izlaz stave diode,kondenzatori i prigusnica...
I mozda na ulaz neki elko od 400v?Za drugu semu bi trebalo domotati pobudne namotaje na atx trafo.Ili mozda da se upravljacki trafo premota(moze i zamena za toroid T1 u prvoj semi)?

A evo i originalne seme da ne bi trazili:

_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 21.08.2012. u 14:23 GMT+1]}

Imam na servisu jedan SMPS iz cetvorokanalnog audio pojacala. SMPS je snage 6KW sa PFC koji koristi ETD59 jezgro, mozda uskoro tako nesto postane i DIY projekat.
Elektroliti na slici su za filtraciju izlaznog napona (+/-130V DC), ulazni napon filtrira samo jedan elektrolit 3300uF/400V.

Najbitnije opaske iz mog prethodnog posta su vezane za bezbednost koriscenja takvih naprava.

Nisam primetio prisustvo besmislenog 10n, inace bih reagovao ranije.

@APEXaudio

Zasto da ne.

Snazna LLC ZVS naprava.

I nju su napravili ljudi poput nas, jedino nezgodno za DIY je PCB.

Pozdrav

U bre pa koliki je taj elko

Nije to neka posebna vrednost za tu snagu.

Tako mala vrednost za 6KW je zato sto radi posle PFC-a, inace bi trebalo bar 500uF/A za talasnost od 10%.

Bez PFC bi trebalo da bude bar 15000uF/400V za istu talasnost, a zbog velikih udarnih struja bi sprava izasla van opsega mogucnosti mreznog prikljucka za 230VAC.

Ovako sa PFC je na ivici tih mogucnosti, ali ipak moze (jedva, jer kod nas su zakonske granice limitatora 25A po fazi).

Samo malo iznad te snage i postaje neophodno napajanje sa sve tri faze ili makar medjufazno, sto znacajno povecava komplikovanost uredjaja zbog granice probojnog napona Elko koja se "vrti" oko 450-500VDC najvise, a ispravljen medjufani ili trofazni napon ima iznad 560VDC (jbg. za malo).

Za trofazno napajanje, vec postaje neminovnost koriscenje dva Elko na red, sa svim pratecim manama takvog spoja (gabariti, prepolovljavanje nominalnog kapaciteta, simetrisanje napona...).

Pozdrav

Evo jedne fotke o potencijalu jezgra ETD59/N87:

Evo i jednog pdf koji simbolicno prikazuje ispravan nacin razvodjenja PCB kod half-bridge na primarnoj strani.

Dvostruke i trostruke linije ukazuju na relativnu sirinu potrebne pcb, prema vaznosti toka vecih struja.

Sam crtez ukazuje na potrebne prikljucne tacke kriticnih vodova (svi Elko, blok kondenzatori, veze IC-sorsovi mosfeta, boost dioda, blok kondenzatori za primar trafoa...).

Sami blok kondenzatori za primar, ako su veoma blizu mosfeta, su ujedno i odlican decoupling za njih, pa nema potrebe ni za kakvim snubber kolom.
Takodje i 400V elko treba sto vise pribliziti mosfetima.
Na 400V Elko se bas onako kako sam nacrtao dovodi napajanje sa greca, tako je najmanji ripple iz mreze (pravo na njegove noge, i sa tih vodova ni u kom slucaju ne izvlaciti druge pcb).

Radoznali se mogu i pozabaviti utvrdjivanjem padova napona (pulsirajuci DC) na vodovima od greca do 400V Elko kada je SMPS prosecno operecen, i neobicno ce se iznenaditi rezultatom :-) (moze dostici i vise od 20Vpp !).

Takodje pravo sa nogu 400V Elko, DRUGOM pcb voditi na polumost.

Sami vodovi do primara i nisu toliko kriticni, jer ce predstavljati malu dodatnu rasipnu induktivnost primara (koja inace neminovno postoji), samo ih treba drzati podalje od vodova za gejtove, a posebno dalje od veza IC-sorsovi mosfeta.

Sve bas kako je nacrtano.

I ne znam sto ste navalili na diodu BA159, kada ima trr>300nS, dok UF4007 ima <75nS, i cena se nebitno razlikuje?

Za boost diodu je pozeljno sto manje trr i sto manji zaporni kapacitet, da se ne bi spajkovi recoverry (cak do 1A) struje kod uzlazne tranzicije polumosta "uvaljivali" IC kolu, odnosno njegovom Elko (kao na slici, zato je veza bas takva).

Inace praktikujem da boost diodi dodam serijskih par ohm, cim se znacajno povecava vek boost Elko i Elko za napajanje IC.

Pozdrav

PCB bi mogao da se redizajnira za DIY tako sto bi 'energetika' ostala na osnovnoj jednoslojnoj PCB ('motherboard-u'), a 'fina' elektronika spakovala na pomocnoj PCB...

@APEXaudio

Svakako.
Moglo bi to fino da ispadne, jedino bi valjalo bakarnim zicama "ojacati" visokostrujne delove PCB, jer se u postojecem koristi znatno deblji bakarni sloj i verovatno bar dva sloja za vece struje.

Pozz

Evo jednog SMPS-a iz Tajlanda, slicno napajanje je nekad ugradjivala Engleska firma 'Chevin'...

@APEXaudio

Takodje je i Sony radio nesto slicno na par modela.

---------------------------------------------------

Inace, ovim poslednjim postom ste dali izvrstan odgovor na pitanje @Peca_zvucnici oko elektronskog trafoa za halogene sijalice.

Ovo mu je veoma slican sklop, moze iz ovoga nesto nauciti.

Pozdrav

Pozdrav Kolegama.

Smps šema 6KW i šema 1,2 KW, ne sadrže filtracione prigušnice ispred dioda.
Na fotografiji se ne vidi da li na elektrodama dioda ima feritnih perli.

Pitanja za g. @macolu:
- Zašto nema prigušnica?
- Zašto se ne postavlja kapacitivni razdelnik (2x1uF) za primar trafoa kod polumosta, u šemama gde su redno vezani elko?
Praktično, svaki elko ima u paraleli svoj blok C. (VF struja lakše ide kroz blok C, nego kroz elko)

@Mile "APEX"
Imate li šemu 6KW u višoj rezoluciji?

Milan.

Onda evo jos jedan slican sklop: klon Chevin-a sa 'Dalekog Istoka' :)
Imao sam na stolu originalnog Chevina i nije greska filtracija na sekundarnoj strani su bila dva MKP-a 10uF/100V.

Pozdrav Kolegama.
Greške na sec T2 i dijaku ZT1.
Milan.

Izgleda nasao uzrok ali ne i gresku.

Na 1 i 4 pinu ic-a ima samo 8.5V a treba 15V.

Otpor je 27k 5W kao po semi, jedino ako ic vuce previse struje a otpor obara napon...

Sve ostalo ok.

Pozdrav!

Evo, upravo je @APEXaudio postavio shemu jedne umetnicke konstrukcije rezonantnog pretvaraca, koji radi na desnom boku rezonanse i losije spregnutim trafoom snage.

Lep primerak za ucenje pravih "caka" pravljenja SMPS.

Konstrukcija jako lici na elektronske trafoe za halogenu rasvetu, a potpuno drugacije radi.
-----------------------------------------------------------------------------------------

Napravicu poredjenja ovog sklopa sto je postavio @APEXaudio i ona dva sklopa koje je postavio @aca.jevtic94.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prvi sklop (postavio @APEXaudio):

Vrsta samooscilujuceg rezonantnog pretvaraca, koji radi na desnom boku rezonanse (uocicete da su za celih 1.2KW serijski kondenzatori primara svega 400nF, setite se posta u kom sam opisao relacije primar-serijski kondenzator).

Samooscilovanje je izvedeno NAPONSKOM povratnom vezom sa kola koje je nalik snubber kolu. Takav SMPS se odlikuje relativno malom promenom frekvencije u zavisnosti od opterecenja i kada se ono povecava frekvencija blago opada.
Zahvaljujuci tome sto su serijski kondenzatori primara "natrimovani" da kolo primar-kondenzatori radi na desnom boku rezonantne krive, ovaj pretvarac ima struju primara blisku sinusnoj, a napon na primaru pravougaoni, mada blizi trapeznom.

Pretpostavljam da je primar namotan ili skroz do jezgra ili skroz spolja, a izmedju njega i sekundara snage se nalaze ostali namotaji.
Nisam taj pretvarac imao u rukama, ni razmotavao njegov trafo, ali vidim da @APEXaudio jeste, pa mozda moze vise reci o tome.
Na taj nacin je dobijena labavija sprega, i zbog toga izbegnuta prigusnica izmedju izlaznih ispravljackih dioda i izlaznih Elko.
U konkretnom slucaju i struja dioda ima priblizno sinusni oblik, i ne opterecuje primarnu stranu udarnim strujama punjenja Elko.
Ulogu poznate nam prigusnice (nas MPP toroid), preuzimaju rasipni induktiviteti trafoa (namerno izvedeni).

Najnizu frekvenciju oscilovanja (sto je ekstremno kriticno kod ovog pretvaraca) odredjuje RC clan vezan serujski sa primarom pobudnog trafoa: 470pF i 1K1 ( 2 komada od 2K2 paralelno).
Fakticki, trajanje jednog polutalasa je odredjeno konacnim punjenjem kondenzatora od 470pF, i malo zavisi od opterecenja.
Za razliku od pretvaraca koga cu sledeceg opisati (koje je postavio @aca.jevtic94, a sto su inace standardni elektronski trafoi za halogenu rasvetu), ovaj pretvarac moze oscilovati bez opterecenja. Dovoljan je jedan impuls iz diaka za start i on ce uspostaviti i odrzavati oscilovanje.
Da napon u praznom hodu ne bi postao previsok, ovde trafo nema toliko "labavu" spregu kao kod pravog LLC, i neophodni su mu bleeder otpornici na izlazima. Posledicno i struja u primaru nije bas sinusna, ali tezi tome.
Pretvarac predstavlja jednostavan i jevtin kompromis izmedju hard switching pretvaraca i ZVS LLC.
Primecuje se i zastita od starta kod preniskog napona mreze (zenerica 91V), ali na zalost nema zastitu ako je vec startovao a napon mreze postane prenizak.
Poboljsanje u odnosu na hard switching naprave je vidljivo, ali ne u tolikoj meri kao kod ZVS LLC.
Znacajno je jevtiniji za serijsku proizvodnju jer nema glomazno i skupo MPP filtersko jezgro, koje bi moralo da bude odgovarajucih gabarita za 1.2KW, ili umesto njega EI jezgro sa vazdusnim procepom velicine polovine trafoa snage.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Druga dva sklopa (postavio @aca.jevtic94):

Tipicna dva primerka hard switching pretvaraca, jednog sa STRUJNOM, drugog sa NAPONSKOM povratnom spregom. (odmah cete zapaziti veliki kapacitet kondenzatora serijski vezanih sa primarom, to je inace najbrza metoda razlikovanja vrste rada, hard switching i rezonantnog).

Prvi pretvarac ne moze odrzati uslov samooscilovanja u praznom hodu, i neophodno mu je izvesno opterecenje da bi radio.
Drugi moze raditi bez opterecenja, ali sa znacajnim gubicima u praznom hodu.
Prvi je predisponiran za termogena opterecenja zbog brzine narastanja struje u primaru pobudnog trafoa.
Takodje je predisponiran za rad sa bipolarnim tranzistorima zbog niskih baznih barijera u odnosu na gate treshold mosfeta (mada postoje slicne konstrukcije i sa mosfetima ali ne rade tako pouzdano).
Da bi radili kao napajanje za audio pojacavac, potrebno im je staviti izlaznu prigusnicu (MPP toroid) izmedju ispravljackih dioda i izlaznih Elko, ali kod prvog, MPP toroid se mota na granici zasicenja (manje navoja nego kod onih sto su na forumu u izradi), da bi struje baza porasle za krace vreme, dok je kod drugog isto pravilo kao za ove vec pravljene na forumu.

Kod prvog, uslov oscilovanja je postignut zasicenjem jezgra pobudnog trafoa, i njegov izbor je najkriticniji deo ovog pretvaraca.
Cilj je da se zasicenje jezgra pobudnog trafoa dogodi pre zasicenja jezgra trafoa snage (tu je katastrofalna greska staviti vece jezgro :-).
Pobudni trafo mora zbog toga raditi sa prilicno visokom temperaturom jezgra zbog vecih gubitaka u njemu.

Driver trafo iz ATX napajanja je na isti nacin napravljen (ima strujni namotaj, proporcionalno pobudjivanje baze), samo sto ima i dodatni primar za nadsinhronizaciju od strane PWM kola.

Inace, ATX i sklop sa prve slike koju je Aca postavio, na identican nacin odrzavaju uslov oscilovanja, samo sto se kod ATX trajanje polutalasa kontrolise nadsinhronizacijom pomocu dodatnog namotaja (bifilarni primar kojim upravlja par tranzistora vezanih za PWM kolo).
Sklop od Ace, sa druge slike radi sa NAPONSKOM povratnom vezom, ali uslov oscilovanja je odredjen konacnim punjenjem C3 i C4 u kolima baza i zasicenjem trafoa snage. Takodje je hard switching, i vaze sva pravila opterecenja kao i za skop sa Acine prve slike.

Osobine ovih pretvaraca su da im frekvencija veoma zavisi od opterecenja, i takodje je niza sto je opterecenje vece.
Sa malim opterecenjem dolaze do izrazaja gubici u jezgru trafoa snage zbog visoke frekvencije, a pri vecim opterecenjima gubici opet rastu zbog velike magnetne indukcije u trafou snage.
Najekonomicniji su sa srednjim opterecenjima, dok je prethodno opisani pretvarac (postavio APEXaudio) najekonomicniji pri vecim opterecenjima.

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Jedno naravoucenije:

Sto jednostavnije izgleda pretvarac, sve ga je teze dobro napraviti, jer uslove rada po pravilu diktiraju specificne komponente kao sto su driver trafo i izlazni trafo, koje su pazljivo "podesene" za pouzdan rad.

Cesto se do uspesne konstrukcije ovakvih stize sa kesicom tranzistora u kanti, i posle toga je tesko ponovljiv ako ne raspolazemo bas istim komponentama :-)

---------------------------------------------------------------------------

Nadam se da sam pocetnicima olaksao razumevanje rada za obe vrste pretvaraca, a iskusnijima doneo neki nov detalj...

Pozdrav

P.S.

Bavio sam se necim drugim u medjuvremenu i nisam video gomilu postova u medjuvremenu.
Cini mi se da sam video i par pitanja za mene. odgovoricu.

Objasnjenje pretvaraca sto je postavio @APEXaudio se odnosi na Tajlandski od 1,2KW.
Nisam video da je u medjuvremenu postavio jos toga.

Na ovo pitanje sam odgovorio u prethodnom postu. LLC rezonantni pretvaraci nemaju potrebe za izlaznim prigusnicama, jer struja dioda narasta od nule po sinusnom zakonu. Energija biva akumulirana u rasipnim induktivitetima trafoa (namerno izvedenim). To se zove "Integrated Magnetic Structure".

Pozdrav

P.S.

Zaboravio sam da dam odgovor u vezi kondenzatora serijskih sa primarom:

Za razliku od hard switching aplikacija, kod rezonantnog pretvaraca reaktansa kondenzatora je postavljena u preciznom odnosu prema kompleksnoj reaktansi preslikanoj na primar. Cilj je zadrzavanje na desnom boku rezonantne krive, a ni u kom slucaju ne sme doci do centra rezonanse ili na levi bok.

Svakako da ovi kondenzatori mogu biti vezani za +BUS, za - BUS ili za srednju tacku Elko.
Mala je razlika, ali ipak vazna: Kod rezonantnih pretvaraca tece kroz primar i te kondenzatore snazna reaktivna komponenta struje (jalova struja), koja se zatvara kroz jedan mosfet i njegovu internu diodu.
Izbegava se proticanje te struje kroz Elko, jer oni to tesko mogu izdrzati.
Kada bi se npr. kondenzatori razgranali ka + i ka - BUS, polovina te struje bi se zatvarala kroz mosfet i njegovu internu diodu, a druga polovina kroz Elko pa u istu tacku.

Moze i razgranavanje, ali onda je neophodno staviti blok kondenzator znatno veceg kapaciteta nego sto su rezonantni, paralelno samom Elko.


_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.08.2012. u 01:09 GMT+1]}

Tacno tako.

27K pruza i vise nego dovoljno struje za rad IR2153. Mozda ne valja kolo, ili je prevrnut Elko (boost, ili onaj za napajanje).


Valjda na 4. pinu treba 0V.
Da nisi mislio izmedju 1. i 4. pina?
Pozdrav

Otpornik je ok ali ako ic povuce vise struje on obara napon...

I da mislio sam izmedju 1 i 4, napajanje ic-a.

U napajanju elektroliti su lepo okrenuti, a mali boost isto tako...

Pozdrav!

E ovakva ja napajanja najvise volim
Bas su mali kond. na izlazu,svega 13,6uF po grani.Da li je to dovoljno?
I da zanima me na ovoj semi sta su K1B i K2B? Verovatno neki relej?
E gospodine Macola svaka Vam cast vidi se da imate znanja.
Uvek nam je dobrodosla takva pomoc.



_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 22.08.2012. u 13:24 GMT+1]}

Aco,
Hvala na podrsci!

Ne vidim nikakvu prepravku, verovatno si nehoticno postavio istu shemu?

C3 treba donjim krajem na masu, diak na gejtove DONJIH mosfeta, katoda UF4004 na drejn donjih mosfeta.

Samom napajanju je dovoljno 13u6, ali postoji ripple na radnoj ucestanosti konvertera, koja, posto je dosta iznad audio opsega ne moze da se cuje.

Sam pojacavac ima svoje Elko, koji poboljsavaju filtraciju, a na koje se racuna u upotrebi. 13u6 spasavaju te Elko od HF ripple struja pretvaraca.

---------------------------------------------------
K1B i K2B jesu 24VDC spulne od dva releja.
Ta metoda za soft start mi se uopste ne svidja (dobra ce biti za 110VAC).
Ako pretvarac iz nekog razloga ne startuje, Elko-i ce za nekoliko desetaka sekundi "napumpati" na DC BUS-u 650VDC i zavrsiti na plafonu :-).
Kroz mali grec, K1B i K2B, spoj gejta i A1 trijaka, ispravljac ce proraditi kao dubler napona, a rezultat toga znamo...

Za upotrebu na 230Vac treba pin 2 malog greca premestiti na vod koji ide sa prikljucka J4 i R403 povecati na 3-4K/5W.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovakvo napajanje volis, ali ga nije jednostavno napraviti :-).

Radna ucestanost je od ekstremno kriticnog znacaja, a veoma je diktirana osobinama driver trafoa i strogo definisanim osobinama trafoa snage (rasipna induktivnost, magnetizaciona induktivnost, njihov odnos tj. sprega).
Ovde nije dovoljan samo broj navoja sa seme, vec je veoma vazan nacin motanja.
Driver trafo T2 je tek problem! Od kriticne vaznosti su velicina i pemeabilnost jezgra.
Ovakav pretvarac kod malih promasaja u nacinu motanja i osobinama driver jezgra moze izgubiti pola snage ili pak pregoreti.
Kriva desnog boka rezonanse je veoma nelinearna i naglo prirasta kada se priblizavamo centru. Kada smo dosta udaljeni od centra rezonanse, pretvarac nece imati snage, ali ako se dovoljno priblizimo razvice punu snagu.
Medjutim, kako se priblizavamoo centru rezonanse, i veoma male promene ucestanosti izuzetno menjaju struju i napon primara. Dok smo dovoljno daleko, promena od 10KHz nece napraviti nista posebno znacajno, ali kada dodjemo do strmog dela krive, razlika od 1KHz nam moze znaciti unistenje pretvaraca ili uredjaja koji napaja (ako pretvarac uspe da prezivi neko vreme).
Ovakvi pretvaraci se podesavaju i pustaju u pogon iskljucivo sa laznim opterecenjem, i pri tom treba poceti od znacajno vece frekvencije nego sto je rezonansa primar-kondenzatori.
E sad, dodatnu nevolju stvara to sto rezonantna ucestanost primar-kondenzator nije fiksna, vec zavisi od izlaznog opterecenja, i to na takav nacin da veoma lako moze da "sklizne" ka centru rezonanse.
Polozaj na boku rezonanse treba pronaci sa maksimalnim mogucim opterecenjem, i tada Q faktor primar-kondenzatori NE SME biti veci od 1.2-1,3. Sve iznad toga zavrsava katastrofalno. Q faktor primar-kondenzatori, u najvecoj meri zavisi od NACINA motanja trafoa snage.

Pozdrav Aco

--------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------
Pocetnici treba da znaju sta znace na otpornicima oznake kao sto su 2203, 102 i slicno.

Kada je otpornik oznacen sa tri cifre, onda su prve dve brojevi, a treca broj nula (primer 102 = 10 i 00, dakle 1000 ohm, tj 1K), i radi se o otporniku sa tolerancijom od 5%.

Kada je otpornik oznacen sa cetiri cifre, onda su prve tri brojevi, a cetvrta je broj nula (primer 2203 = 220 i 000, dakle 220000 ohma, tj. 220K), i radi se o otporniku tolerancije 1% ili manje od toga.



_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.08.2012. u 13:21 GMT+1]}