_{[Ovu poruku je menjao atelago dana 11.08.2012. u 19:51 GMT+1]}

U prethodnoj poruci ne treba otvarati prikačeni fajl jer je ovo ovde taj fajl



_{[Ovu poruku je menjao atelago dana 11.08.2012. u 19:57 GMT+1]}

Iz prethodnih poruka sledi da se foton koji je na vrhu svetlosnog impulsa kreće vertikalno
brzinom c, a horizontalno brzinom v pa su njegova brzina i smer definisani vektorskim zbirom
brzina c i v, međutim, skalarna vrednost ovog zbira je veća od vrednosti c pa ta svetlost
nije detektabilna pošto detektor elektromagnetskih talasa može interagovati samo sa svetlošću
koja je elektromagnetske prirode t. j. koja ima brzinu c u odnosu na njega (ovo važi za sve
fotone impulsa).
To, međutim, niukoliko ne menja prikazani princip sabiranja brzina.
Da bismo detektovali rezultantnu brzinu svetlosti - očigledno je da rezultantna brzina mora
imati vrednost c, ali ta se brzina dobija sabiranjem one svetlosti koja ima brzinu manju od c sa
brzinom v tako da njihov vektorski zbir bude detektabilan t. j. da taj zbir u odnosu na detektor
ima brzinu c. Brzina svetlosne komponente je zavisna od brzine v. (s = c/γ)

Pogledajmo još jedamput sliku levo.
Svetlosni impus ima brzinu c od sveće pa do ogledala bez obzira na to
da li se promatrač P približava ili udaljava od sveće i ogledala ili ne.
Ova konstatacija čak izgleda nepotrebna i stoga pomalo i smešna jer je to
toliko očigledna stvar da je nije potrebno ni iznositi, ali...
Budući da je po principu relativnosti apsolutno svejedno da li smatramo da
se kreće promatrač u odnosu na sveću ili sveća u odnosu na promatrača
to neće promeniti činjenicu da je brzina kretanja svetlosti između sveće i
ogledala jednaka c.
Brzina svetlosti između sveće i ogledala ne zavisi od toga iz kog referentnog
sistema to posmatramo.
Međutim relativisti ne misle tako - evo:

Ako na desnom crtežu svetlost ima brzinu c u naznačenom (kosom) smeru
onda ne može imati brzinu c i u smeru koji je između sveće i ogledala (jer se
sveća uvek nalazi ispod ogledala).
Sveća je na podu vagona a ogledalo na plafonu - taj njihov relativni položaj
i njihovo međusobno rastojanje ne zavise od kretanja vagona, čak ni po str,
jer je to rastojanje normalno na smer kretanja vagona.
Dakle, ako svetlost ima brzinu c u kosom smeru onda komponenta te brzine u
vertikalnom smeru ne može imati vrednost c nego manju.
Odavde sledi pitanje na koje relativisti po pravilu ne odgovaraju - zašto im se
smanjila brzina svetlosti između sveće i ogledala?

Supek kaže:



Kako protumačiti podvučenu rečenicu?
Ako su sustavi u međusobnom relativnom kretanju onda ne postoji trenutak kada
imaju jednaku brzinu - odnosno kada nisu u međusobnom relativnom kretanju.
Ako uzmemo bilo koji od ta dva sistema kao referentni onda svetlosni signal
"pušten" iz jednog sistema ima u odnosu na drugi sistem i pasivnu brzinu koju
nema u odnosu na sistem iz koga je pušten.
Prema tome ne može postojati signal koji je pušten iz ishodišta obaju sistema
već mogu postojati dva signala ili ni jedan.
Ne može nikako postojati jedan signal pušten iz ishodišta obaju sistema jer ta
ishodišta su razdvojena i imaju različite brzine u svakom pa i u početnom momentu.
Dakle, impuls, odnosno signal je svesno nedefinisan jer se ne govori o kretanju
izvora tog impulsa i jer se smatra da brzina izvora ne utiče na translatornu brzinu
svetlosti emitovanu sa tog izvora.
Daljnji matematički tretman ove besmislice je bezvredan jer uvažava nemoguću
polaznu postavku.

.............................................................................iz dva koordinatna početka ne može se emitovati JEDAN signal

Mnogo toga vezano za inercijalna kretanja A. Einstein je površno ("traljavo") obradio. Ponešto od toga i ti zapažaš.
Zamjeram ti što insistiraš (toliko) na jednom od mogućih detalja inercijalnih relativnih kretanja.
Pomogao bih ti: da me nisi onoliko "ispljuvao", da NicholasMetropolis otključa zaključane teme (imao je i previše vremena - bezobraznik - da ih pregleda), da Nedeljko hoće korektno učestvovati u razgovoru, da raniji moderatori priznaju svoje javno laganje (M. Milošević: "Ništa ti nije tačno"!, McCracken: "Ne poštuješ dimenzioniranje veličina"!).
Na ovom (elitesecurity) forumu doživljavao sam, uglavnom, neprijatnosti (mada sam i pored toga do kraja nastojao ostati korektan u svojim spisima).
,

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 13.09.2012. u 09:34 GMT+1]}

Pomoć nisam tražio niti mi je potrebna pogotovo ne od učesnika koji uvažavaju Lorencove
transformacije zdravo za gotovo prikazujući ih na bezbroj načina u grafičkoj formi koja ne
dokazuje njihovu logičku opravdanost već samo formalan prikaz besmislene izjave da se
jedan svetlosni impuls može emitovati sa jednog mesta u prostoru iz dva koordinatna sistema
koji su u međusobnom relativnom kretanju.
"Pustimo u početnom momentu signal iz ishodišta obaju sustava"
Neverovatno je kako autor ove rečenice ne vidi njen besmisao, a još neverovatnije je to što
velikom broju pobornika pogrešnog relativizma ne smeta očigledna glupost iskazana njome.

Ako iz dva inercijalna sistema puštamo signal iz ishodišta koordinatnih sistema koji ih definišu,
onda su to dva signala. Ta činjenica ne zavisi ni od toga kada su pušteni ni od mesta sa koga
su pušteni.

_{[Ovu poruku je menjao atelago dana 14.09.2012. u 09:20 GMT+1]}

Bar otvori onu aplikaciju (animaciju sfernog prostiranja) za galet-a i razmisli o "brzini okomitog kretanja"! Imaš ih obje!

Netačna i tendeciozna aplikacija. Sistem aBe ne polazi iz sistema aPe jer
u tom slučaju ne bi bio inercijalan nego ubrzan. Pravu eB treba nacrtati
levo od prave bP i dati joj brzinu v udesno pa tek kad se te prave poklope
i kad prava eB pređe preko prave bP onda ta animacija treba da radi kao
što sada radi.
Ali i u tom slučaju svetlosni signal je emitovan samo i isključivo iz tačke P
sistema aPb a ne i iz tačke B sistema aBe. To i ćorav vidi jer prava PD
uvek prolazi kroz tačku P, a kroz tačku B prolazi samo kad se ta tačka
poklopi sa tačkom P i nikad više – pa, prema tome, nikakav signal nije
emitovan iz tačke B. Tačka B je samo prešla brzinom v preko tačke P u
trenutku kada je iz tačke P pušten signal i ništa više.
Da je signal pušten i iz tačke B onda bi ta tačka uvek bila na pravoj na
kojoj bi se nalazio taj signal, ali takvog signala nema.

O vertikalnoj brzini BD sve je detaljno objašnjeno u poruci od 20. 8 u 21:27

Probaj analizirati eksperiment kada svjetlost u vagonu uputimo koso ka nazad. Ali tako da za nekog ko stoji na peronu složeno kretanje ispadne vertikalno.Nije valjda zabranjeno napraviti i takav račun.
Tu se zorno vidi besmisao pojma gama faktora.
Evo šta ispada:http://str.dinstudio.com/diary_1_8.html

Iako ove sadašnje analize (kao i one tvoje ranije sa iskidanim štapom) jasno ukazuju da račun nije korektan,to nije dovoljno da se TR hitno odbaci.Problem je u dogmi.

Šta je to dogma?
To je temeljni princip filozofski formuliranih uvjerenja koja su postavljena u osnovi datih učenja. Značaj i snaga dogme se ogleda u tome što se ne smije dovesti u pitanje od strane sljedbenika.Pokušaj nagovaranja da preispitaju to uvjerenje je neka vrsta uvrede.
Ne treba očekivati da neko sječe granu na kojoj sjedi.To će uraditi oni kojima ta grana smeta.

Dobar primjer dogme je i tvoja teorija.Zasnovana je na dogmi da se svjetlost na prijemniku može registrovati samo ako ima brzinu c.A ova je zasnovana na dogmi da bi se u protivnom dvojne zvijezde ponekad vidjele kao tri.A sunce nebi vidjeli kao okruglo već kao elipsu.
Čemu ukazivati na problem sa energetskim bilansom?

Neka napravi ko pita.Ja sam pokazao da svetlosni impuls ne menja svoju
orijentaciju ni za promatrača u vagonu ni za promatrača na peronu. Ali
očigledno je da postoje i promatrači koji to ne razumeju.


To nije tačno.To je moja hipoteza a ne dogma. Dogma podrazumeva verovanje bez osnova.
Niko konkretno nije pokazao ni dokazao neodrživost moje hipoteze.


Ničija dogma odnosno pretpostavka nije svetinja. Verbalno lupetanje o neispravnosti neke hipoteze
bez konkretizacije je zasnovano na emocijama a ne na zaključcima na osnovu logike i zdravog razuma.
Gde je dokaz da prijemnik može detektovati svetlost koja nije elektromagnetske prirode, odnosno koja
u odnosu na prijemnik nema brzinu c, a da je prijemnik ipak detektuje?
Ko i gde je pokazao da detektor svetlosti može detektovati i neelektromagnetske talase?
Tvrdim da su svi eksperimenti za ustanovljavanje brzine svetlosti bili ustvari eksperimenti za ustanovljavanje
svojstva detektora. Brzina c je uslov za detekciju svetlosti.

Gde je dokaz da nije tako?


Neodrživost Ritz-ove hipoteze je očigledna, ali opet neki promatrači ne prave razliku između moje
i Ritz-ove hipoteze.

Ne bavim se istraživanjem filozofskih laprdanja i tumačenjem proizvoljnih etiketiranja("dogma") koja nemaju veze
sa konkretnim stvarima u ovoj temi. To spada u svesno skretanje na druge koloseke o kojima nije reč
i prosipanje nepoželjne i beskorisne "mudrosti".

Na vagonu je sveća i nije upaljena. Vagon se kreće brzinom v.
Ima li svetlost sveće koja će biti upaljena već sada horizontalnu brzinu?

pobogu što ne pročita red ispod:http://str.dinstudio.com/diary_1_8.html



Da to je u skladu sa mojom izjavom:"Pokušaj nagovaranja da preispitaš svoje uvjerenje je neka vrsta uvrede."

Izvinjavam se zbog uvrede.

Moje je uvjerenje da ni jedna naučna istina ne smije biti zaštićena od preispitivanja.Dokazivati da nešto ne vrijedi,ako neko upre sa tvrdnjom da vrijedi, je gubljenje vremena.Obično se praktikuje da se neko saznanje dodatno provjerava.



Čudna tvrdnja.Otkud se stvori,na osnovu kojih prethodnih opažanja.Ako niko hitno ne dokaže ovu bezveznu izjavu mi bi je trebali prihvatiti kao istinit fizikalni zakon?

zzzz

Pročitao sam tvoj članak i praviš jednu od klasičnih grešaka po pitanju STR.

Naravno da su peron i vagon ravnopravni, budući da se nalaze u relativnom ravnomernom pravolinijskom kretanju. Časovnik u vagonu i časovnik na peronu su takođe ravnopravni. Ni za jedan od njih se ne može reći da radi brže ili sporije od drugog. Upravo to tvrdi princip relativnosti.

No, ovde se radi o merenju vremena između dva para događaja (stizanje svetlosti od plafona do poda), tj. merenja trajanja dva procesa. Pritom prvi proces kraće traje u vagonu, nego na peronu, a drugi proces kraće traje na peronu, nego u vagonu. To je sve.

Štaviše, ako se nas dvojica uzajamno krećemo i svako ima svoj časovnik, svako od nas će videti da časovnik onog drugog radi sporije nego njegov. Naravno da moramo ostati ravnopravni.

Poenta u onom članku je na kabini 2.Jer ako se eksperiment odvija kao tu onda nema ni govora da vidimo kako tamo sat radi sporije.Naprotiv,radi brže.

Pročitao sam odmah. Tražiš da neko uradi ono što si ti već uradio. Usput si pokazao
da ne razlikuješ impuls (signal) od fotona.

Izvinjavam se zbog uvrede.

I treba! Za moju hipotezu nikad nisam tvrdio da je tačna pre nego što se dokaže.
Ali to se ne dokazuje neistinitim pripisivanjem dogmatskog uverenja autoru.

Dokazivati da nešto ne vrijedi,ako neko upre sa tvrdnjom da vrijedi, je gubljenje vremena.
Nije gubljenje vremena nego strah od moguće istine.

Obično se praktikuje da se neko saznanje dodatno provjerava.

Pa posle može da ispadne da to i nije bilo nikakvo saznanje. I u čemu je razlika?

Čudna tvrdnja.Otkud se stvori,na osnovu kojih prethodnih opažanja.

Nimalo čudna. Mnogo je čudnije to što detektor interaguje samo sa svetlošću brzine c
bez obzira na promenu brzine izvora. Upravo to što je mnogo čudnije rešava se na sasvim
jednostavan način - svojstvom detektora - a odatle sledi da ništa nije čudno.

Ako niko hitno ne dokaže ovu bezveznu izjavu mi bi je trebali prihvatiti kao istinit fizikalni zakon?

Pa ti si je već dokazao svojim "sistemom dokazivanja". Nazvao si je "bezveznom" ne
navodeći baš ništa konkretno šta joj se suprotstavlja izuzev uvažavanja Ajnštajnove
preporuke isključivanja zdravog razuma u čemu si vrlo uspešan.

Tvoja totalno balistička hipoteza je apsurdna jer bi se njenim uvažavanjem istovremeni
događaji videli kao neistovremeni, a neistovremeni kao istovremeni. Svetlost bi izgubila
svojstvo informacije.
To je tvoja dogma u koju veruješ iako ti je mnogo puta konkretno (a ne besmislenim izjavama
van teme) dokazano da je nemoguća.

zzzz

Nisi me razumeo. Taj sat ne radi ni brže ni sporije od onog drugog u apsolutnom smislu. Poređenje brzina satova je merenje, a merenje se uvek vezuje za određeni referentni sistem. Kada se u STR tvrdi da sat A radi brže ili sporije od sata B (što nije sasvim precizno izražavanje) uvek se podrazumeva da smo izabrali referentni sistem u kome vršimo takvo poređenje i da to činimo posmatranjem časovnika, a ne nekih događaja koji se ne zbivaju na mestu časovnika. U Lorencovim transformacijama se vremenska komponenta ne računa samo na osnovu vremenske, nego i na osnovu prostornih.

Kada kažeš da je merenjem trajanja procesa putovanja fotona iznosio neko vreme, to se odnosi na istovremenost početka procesa sa zauzimanjem nekog položaja kazaljke na časovniku i na istovremenost završetka procesa sa zauzimanjem nekog drugog položaja kazaljke na časovniku. Međutim, istovremenost događaja je relativan pojam (osim kada su se desili u isto vreme na istom mestu).

Ponovo se javlja relativnost istovremenosti, ali bez prevoda na srpski iliti logički jezik,
a ako se tačno prevede onda se to kvalifikuje kao laž, a prevodilac se naziva lažovom
u zamenu za objašnjenje koje autor ne ume da sroči.