Izrada DC-DC Pretvarača

[ macolakg @ 06.10.2012. 21:44 ] @

@gigabyte091

Lepo! Sjajna preduzimljivost, a i snalazenje sa literaturom :-).

Pretpostavio sam... Coveku sa takvim stavom je napredak munjevit.

Malo cu pomoci oko nekih sitnica.

Evo nekih detalja oko odnosa velicina kod SMPS pretvaraca:
--------------------------------------------------------
Odnosi izmedju: B, f, N, U, Ae

deltaB[T]= U[V]e6 /( K x f[Hz] x N x Ae[mm-kvad])

N = Ue6 /( K x f x dB x Ae )

K=4 za pravougaoni talasni oblik
K=4,4 za sinusni

Napomena: dB je promena magn. indukcije za jedan polaritet magnetizacije.
Kod obracuna za push-pull uzeti 2B kao dB.
N je broj navoja, Ae je poprecni presek srednjeg stuba.

(Zasto 2B za push-pull? Zato sto svakom polutalasu magnecenje pocinje od -1B pa traje do +1B.)
--------------------------------------------------------
Izvini zbog ovakvog nacina pisanja obrazaca, nemam vremena da trazim neki font zgodan za matematiku.
Razumeces bez problema.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Postojecim nacinom ces imati polovinu magnetne indukcije u jezgru, to je ponekad pozeljno, ali u ovom slucaju mozes bez problema koristiti i +-0,35T@100^C temperature jezgra.

Otidi na "Epcos-TDK" sajt i skini besplatan (a izvrstan) MDT (alat za dizajniranje sa feritnim jezgrima):
http://www.epcos.com/web/gener...s/Ferrites/Page,locale=en.html

Evo i neke starije a dobre literature u kojoj ces naci korisnih detalja (posebno oko temperatura jezgra, popune bakrom i snage koju trafo moze preneti):
https://static.elitesecurity.org/uploads/3/1/3157586/01110127.pdf
https://static.elitesecurity.org/uploads/3/1/3168322/01280149.pdf

-------------------------------------------------------------------------------------------------
Hvala u ime svih za postavljenu literaturu.
Postavio si odlicnu literaturu.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Jos malo neophodne korekcije (tebi ce to biti i vise nego dovoljno da se snadjes):

Na primarnoj strani npr. imas 4 navoja i impuls napona 12V (za vreme njegove zaravni prakticno jednak naponu napajanja).
Kod push-pull topologije proracun odnosa napona primar-sekundar je isti kao kod "obicnih" mreznih trafoa, tj. AMPLITUDE napona stoje u ovakvom odnosu: Upk_prim : Upk_sec = Nprim : Nsec

Za 24V amplitude ce ti trebati 8 navoja na sekundaru.

Pre nego sto nastavim o proracunu za trafo, razjasnicu par stvari koje mogu dovesti do zabune: Kada se posmatraju osciloskopom, naponi na kolektorima tranzistora (na krajevima primara) imaju amplitudu jednaku dvostrukoj vrednosti napona napajanja (ne racunajuci "spikes"), i to nastaje stoga sto se ona druga polovina primara u koju se tog trenutka ne plasira struja, ponasa kao i bilo koji od sekundara, a posto je tom namotaju tacka oslonca +Vcc, onda se napon indukovan na njemu sabira sa naponom napajanja.
Medjutim, napon sa kojim se racuna trafo je napon napajanja, jer se on plasira u primar (:u ovom slucaju, kod full-bridge, a kod half-bridge je Vcc/2). Kod topologije ovog tvog pretvaraca, primar je dvostruk samo zbog promene polariteta magnecenja.

Dakle, da nastavimo oko trafoa:
Na sekundaru push-pull konvertora (u takve spadaju i half-bridge, takodje i full-bridge) cemo imati pravougaoni impuls neke amplitude i neke sirine (vremena trajanja).
Napon sekundara se ispravlja nekim ispravljackim diodama, potom ide kroz "storage" prigusnicu, pa u izlazni filterski C.

E, tu je kvaka: Ako sekundar posmatras kao naponski izvor pravougaonog talasnog oblika (sto i jeste jer ima nisku impendansu), ispravljacke diode, "storage" prigusnica i filterski C, formiraju klasicni buck konvertor, za kog takodje vaze standardna pravila proracuna za buck.

Posto push-pull obradjuje oba polutalasa u smislu regulacije PWM (jer jedan polutalas moze teoretski trajati 50% vremena periode, a u praksi nikad preko 48% zbog neophodnog vremena za demagnetizaciju jezgra i neophodnog death-time), na sekundaru ce se pojaviti dvostruka ucestanost od ucestanosti primara, i jedan polutalas primara mozemo posmatrati kao kompletan period sa sopstvenim PWM, sa aspekta buck koji je na izlazu push-pull trafoa.

To znaci da, ako ti je na primarnoj strani PWM 2 x 0,25, buck ce to "videti" kao dva kompletna perioda sa PWM od 50%.
Pretpostavimo sada da ti je AMPLITUDA napona na sekundaru 24V: Buck ce to dati na svom izlazu kao: 24Vpk x PWM 0,5 = 12VDC, tj. na filterskom C ce se pojaviti srednja vrednost ispravljenog napona sekundara, odnosno njegova integraljena vrednost, a sto je 12VDC.

Eto malo pomoci oko upoznavanja sa tom topologijom konvertora.
---------------------------------------------------------------------
Inace, vidim ja da cu moci uskoro malo da predahnem u pisanju postova oko SMPS. Nazirem naslednika :-).

Cestitam na preduzimljivosti!

Veliki pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 06.10.2012. u 23:04 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 06.10.2012. u 23:05 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 06.10.2012. u 23:10 GMT+1]}

[ macolakg @ 06.10.2012. 22:26 ] @

@gigabyte091

Jos nesto: U SVIM SMPS topologijama se negde krije "storage" induktivnost.
Neophodna je, jer tranzistorima je krajnje nepovoljno kapacitativno opterecenje, dok im induktivno "odgovara" zbog laganog porasta struje.

Otkrivanjem gde se ona nalazi u raznim topoogijama, skratices sebi put ka razumevanju SMPS uopsteno.

Takodje pokusaj da posmatras induktivitet kao masu u mehanici, vaze potpuno analogna pravila, gde bi napon U posmatrao kao silu F, struju I kao brzinu kretanja v, a induktivitet L kao masu m.

Takodje, primarni namotaj ti je istovremeno i jedan od sekundara u svakom trenutku vremena.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 06.10.2012. 22:30 ] @

@macolakg, puno hvala na literaturi, nisam bio siguran za indukciju jezgre, ravnao sam se prema datasheetu za ETD39, malo sam proučavao transformatore kada sam ih rastavljao, tek toliko da znam kako da i ja svoje motam, oni imaju 5 namotaja + 5 namotaja za 12 V tj ukupno 10 namotaja, tako i ja moram za svoj napraviti, znači ukupno 8 namotaja primara i 16 namotaja sekundara. E sad, pošto si rekao da je na izlazu to zapravo 12 V (što sam se uvjerio sa ovim trenutnim sklopom šta imam da zapravo imam 11 V prije ispravljača i 5 V poslije kondenzatora, a namotan je kao 6+6 namotaja.) ja moram ukupno namotati 32, tj 16+16 namotaja kako bi dobio 48V na sekundaru i 24V poslije prigušnice i kondenzatora ? Inače ovaj program je super, pokazuje da ETD39 trpi i 400 mT, ali ja neželim riskirat da mi ode u zasićenje jezgra, a skup s njom i da mi izlazni stupanj prosvira pa mislim da je bolje ostati pri 320-350 mT. Znači ja sam mislio namotati 4+4 namotaja primar (ukupno 8 namotaja) i 16+16 namotaja sekundar (ukupno 32 namotaja). Trafo mogu testirati na ovoj skalameriji kaj imam, za test transfromatora bi trebala biti dobra hehe. Tražim po internetu uparene IRFZ44 kako bi smanjio utjecaj tzv staircase saturation, ili ti na naški stepenastog zasićenja. Vidim da je to česta boljka u push-pull topologiji koja je više izraženija kad je izlazni stupanj sačinjen od bipolarnih tranzistora. I mislim da mi ne gine zamjena ispravljačkih dioda za neke koje mogu 60-70V izdržat, problem kaj sve ove iz PC napajanja su za 40V.

Potrudio se za literaturu, tko zna, jednog dana možda neko bude kopao želeći isto što i ja pa će mu ovo olakšat jer stvarno tvoja literatura i ova moja imaju sve što je potrebno, naravno uvjet je dobro poznavanje engleskog :D Sad baš malo gledao SG3526 i žao mi je što njega nisam uzeo, manje problema bi bilo sa drajvanjem izlaznog stupnja, al šta je tu je, sad je već sve napravljeno sa 3524. Daleko sam ja od toga da naslijedim tebe, ali hvala :)

[ macolakg @ 06.10.2012. 23:24 ] @

@gigabyte091

He he drugar, brz si ti kao munja :-).

Ne treba meni puno teksta da prepoznam potencijal koji razlikuje "replikatora" od onoga ko generise ideje.

----------------------------------------------------------------------------------------------------
Stigao si vec do "staircase saturation", za dva dana. :-)
Potpuno sam svestan tvoje buducnosti na ovom polju.

Kad smo vec kod "staircase saturation": Ona inace nastaje zbog neprecizne simetrije polutalasa zbog koje se pojavljuje DC komponenta u magnecenju jezgra, i ovaj oblik push-pull topologije je najosetljiviji na to (jer se nema gde postaviti kondenzator serijski sa primarom).

Tacno je da ce DC polje najlakse zasititi jezgro, ali nije to toliko osetljivo kao sto mislis.

Zamisli da je kod tvog push-pull moguca asimetrija od 5% (sto je inace mnogo, realno je oko 2-3%).
Od ukupne struje koju ti konzumira primar (ako je npr. 5A), 5% nesimetrije bi bilo 0,25A, sledi da ce ti tolika struja unositi DC bias jezgru.

Posto si vec aktivirao MDT od "Epcos", udji u kalkulaciju DC bias, potom unesi induktivitet tvog primara, vazdusni procep=0,05mm, i na dijagramu pogledaj kolika struja ce ti dovesti do pada induktiviteta primara za vrednost od 10%. Tolika struja DC bias je dopustiva.
Nisam ti mozda pravilno rekao kako unositi podatke u DC bias kalkulator, ali mozes se snaci bilo kojim redom, i cak mozes saznati Lprim postavljajuci (ili iterativno nalazeci) procep s=0,05mm (to je realna velicina za jezgro BEZ procepa, a nastaje zbog nesavrsenosti povrsina, jedino ne vazi kod toroida jer tamo procepa stvarno nema (osim kod distributed gap toroids)).

Takodje sa par tih DC bias kalkulacija, steci ces osecaj dimenzije DC bias koja bi mogla praviti problem.

Inace, "staircase saturation" se uklanja na nekoliko nacina: current mode PWM (pulse by pulse curr. limit), maleni procep jezgra, ili serijski kondenzator sa primarom (kod half-bridge i kod full-bridge).

Pulse by pulse limit ima ono SG3526, kog sam ti preporucio, a ima i push-pull drive za Mosfet-e, kao i common mode FB amp od 0-5,1V (kod SG 3524 je od 0,7V pa cini mi se do 3,7V, ako se isprvno secam), kao i common mode za curr. limit amp od 0-12V. :-).

Common mode vec od 0V ima izuzetne prednosti kada ti je potrebna regulacija od nule, ili negativan napon na izlazu.
Takodje, common mode za C.L. op-amp od 0-12V je veoma zgodan, jer merni shunt mozes postaviti bilo gde u okviru tog napona.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nesto oko ETD jezgra: ETD jezgrom je moguce preneti najvecu snagu u odnosu na bilo koja druga jezgra iz E vrste jezgara. Razlog je najbolja popuna bakrom. Zbog okruglog srednjeg stuba, navoj ima najmanju duzinu zice, pa je ujedno najmanji i uticaj termogenog otpora i skin efekta.

Pozdrav

[ macolakg @ 06.10.2012. 23:53 ] @

Citat:

gigabyte091:

ali ja neželim riskirat da mi ode u zasićenje jezgra, a skup s njom i da mi izlazni stupanj prosvira

Tražim po internetu uparene IRFZ44

1) samo ti mogu prosvirati izlazi, a jezgru nece biti nista jer je zasicenje reverzibilna pojava bez posledica.

2) tesko ces naci uparene IRFZ44, lakse je staviti maleni procep (mislim da ce sam sloj superlepka biti dovoljan).

Pozz

[ gigabyte091 @ 07.10.2012. 09:27 ] @

krivo sam se izrazio, znam, jezgri nece biti nista, al izlazni tranzistori izgore u tom slucaju. Mislim da je onda bolje uzet ovu okruglu jezgru. Lakse za namotat. Pripremio sam zicu, taman za 32 namotaja sekundara, a za primar ima i vise nego dovoljno, sutra bi transformator trebao biti namotan. A danas cu se malo sa ovim programom poigrat. ako imas mozda koju primjedbu oko broja namotaja ili neceg drugog slobodno reci. sto se staircase saturacije tice, onda bu lijepilo napravilo dovoljan zracni raspor.

[ macolakg @ 07.10.2012. 17:21 ] @

@gigabyte091

Lepo sam ja rekao da cu uskoro moci da se odmorim od pisanja postova oko SMPS :-).

Imas moju podrsku.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 07.10.2012. 17:25 ] @

Hvala :) u utorak idem kupiti dijelove, pločicu sam uspio nabaviti, onda ostaje samo dizajnirat pločicu.

[ gigabyte091 @ 07.10.2012. 21:28 ] @

Evo da odgovorim na postavljeno pitanje u PP, pošto nemogu preko njih jer trebam biti član najmanje 7 dana.

Pitanje je glasilo:

Npr. probaj da nadjes gde se krije podatak o common mode za curr. limit amp kod SG3526 (SG1526, SG2526)...

Ako sam dobro shvatio pitanje, odgovor se nalazi na dnu stranice broj 3, pod Note 6 gdje piše Vcm = 0 do 12 V

Korišteni datasheet: SG3526

Inače evo slika transformatora koji je gotov, pošto mi je sfalilo žice, sekundar je jednostruka žica, pa budem vidio kako bu se ponašalo na 3 A, lako se struja smanji ako će biti pregrijavanja. Motao sam ovako, po uzoru na tvornički motane transformatore, prvi dio sekundara, pa zaštitna folija, pa prvi dio primara, pa zaštitna folija, pa drugi dio sekundara, pa zaštitna folija, pa drugi dio primara i zaštitna folija. Testiran je transformator, struja u praznom hodu je 1.07 A, s tim da je frekvencija oko 20 kHz a on je proračunat za 40 kHz. Očekivana struja praznog hoda, tj struja magnetiziranja bi trebala biti 10% nazivne struje, tj oko 0.6 do 0.7 A. s obzirom na moju skalameriju i duplo nižu frekvenciju, mislim da je posao dobro obavljen i da bu to bilo sigurno 0.6 A pri 40 kHz.

Prvi dio sekundara namotan:

Zaštitna folija:

Prvi dio primara namotan (4×0.4mm):

Drugi sloj zaštitne folije:

Drugi dio sekundara namotan:

Zaboravio slikat treći sloj folije, pa ide drugi dio sekundara:

I gotov transfromator :D

[ macolakg @ 07.10.2012. 23:34 ] @

@gigabyte091

Svakako da sam ocekivao pravi odgovor na pitanje o tome gde se nalazi podatak o common mode sposobnosti ulaza za strujni limit kod SG3526.

Poenta je u tome da te (kao stariji kolega) usmerim na mogucnost postojanja veoma vaznog podatka, a koji se krije u manje od 0,01% teksta iz nekog datasheet-a.

Verujem da ce ti se zbog ovog pitanja (a i odgovora), jako povecati pozornost kod proucavanja datsheet (i ako je tvoja pozornost nesumnjivo vec bila na neobicno visokom nivou).

Svrha pitanja je u potpunosti postignuta, cak i da nisam dobio odgovor :-).
Verujem da ces u buducnosti imati koristi od ovog sicusnog pitanje-odgovor pokusa.
----------------------------------------------------------------------------

Inace, trafo fino izgleda, i rekao bih da ima odlicnu popunu bakrom, pa snage nece nedostajati.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 08.10.2012. 09:23 ] @

Evo malo eksperimentiranja, dobio sam slijedeće rezultate, frekvencija sklapanja oko 10 kHz, struja u praznom hodu, 1.2 A, kad se niš ne dira po pločici hehe. ak se prčka oko pina 9 za kompenzaciju onda ide čak do 3 A pa do 200 mA. Napon koji sam dobio u praznom hodu je 25.3 V i polagano se penje kad se uključi sklop. U prvom mjerenju sam dobio 0.8 V dok nisam skužio da je jedna od dioda tvornički neispravna.

Na slici se vidi napon praznog hoda, ispravljeno sa 2 diode, pa stavljena prigušnica i elektrolitski kondenzator 1000uF 63V. Ampermetar ima mjerno područje 6, ne 60A

[ macolakg @ 08.10.2012. 10:43 ] @

@gigabyte091

Frekvencija je preniska, i verovatno jezgro u svakom polutalasu odlazi duboko u zasicenje, a i ako nije i dalje ce postojati problem.

Nece to tek tako lako spaliti IRFZ44, ali ce ih beskorisno zagrevati, i praviti snazne spikes.

Rad sa tako niskom frekvencijom ce dovesti do "punjenja" jezgra velikom kolicinom energije, sto je kod forward pretvaraca stetna pojava. Ta energija se negde MORA isprazniti, delom nazad u napajanje kroz body diode Mosfet-a, delom u sekundar, delom ce se pretvoriti u toplotu na jezgru, izlaznim tranzistorima...

Trafo kod forward pretvaraca (push-pul pripada toj porodici, samo sto radi protivtaktno), se opterecuje minimalnim magnetisanjem jezgra (samo onoliko koliko je nuzno potrebno). Akumulacija se vrsi u storage prigusnici, kojoj se jezgro snazno magnetise.

Frekvenciju treba podici na bar 40KHz.

Inace, napon praznog hoda ne bi smeo biti veci od onog koji je diktiran povratnom vezom.

Jedino flyback zahteva bleeder otpornik na izlazu, jer postoji izvesna manja kolicina energije u rasipnim induktivitetima, koja nije pod kontrolom povratne veze.

Kod ovog tvog pretvaraca, u slucaju da se prekoraci zadat napon, pretvarac mora smanjiti sirinu impulsa ili cak prestati sa radom (intermitirajuci rad), sve dok je izlazni napon veci od zadate vrednosti.

Ni u kom slucaju izlazni napon ne sme biti veci od zadatog (realno sme, ali nekoliko desetina mV).

Tu nesto nije u redu sa povratnom vezom. Pogledacu shemu, pa cu reci misljenje.

Jedno vazno pitanje: da li posedujes osciloskop? Ako ga nemas, valjalo bi da ga nabavis, jer je to neophodna alatka za rad sa SMPS.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 08.10.2012. 10:48 ] @

Ma, nije shema ona napravljena, ovo je test sa onom skalamerijom koju sam prvobitno napravio, tek toliko da vidim jer radi transformator. Naravno ta frekvencija će biti oko 40 kHz kada bude gotovo sve, ovo je samo test da vidim jel dobro namotan transfromator. Tu čak nema ni povratne veze, ovo nije gotov uređaj. osciloskop nemam, mogu do bivše škole otići, dogovorio sam se sa profesorom iz energetske, imat ću labos energetske elektronike na raspolaganju.

[ macolakg @ 08.10.2012. 10:54 ] @

@gigabyte091

Ovako kako si potavio shemu, raspon regulacije izlaznog napona bi trebalo da bude od 2,5V do 25VDC na izlazu.

Na shemi je ok. Ne znam da li je ralizovano tako u stvarnosti?

Dalje, RC kompenzacioni clan na pinu 9 mozes dobiti izracunavanjem (koriscenjem one tvoje literature), ali obicno ga je potrebno iskorigovati, jer vreme odziva izlaznog buck (L-storage i C_out), nije lako tek tako namestiti, zbog toga sto induktivitet storage prigusnice zavisi od struje.

To se ipak najbolje radi osciloskopom.

Pozz

[ gigabyte091 @ 08.10.2012. 10:59 ] @

Nisam još ovu shemu realizirao, želim prvo pločicu napraviti, sutra dijelove idem kupiti, ovo je samo ona prva shema, na protopločici, samo da pokrenem trafo, RC član na pinu 9 budem proračunao za frekvenciju sklopa. Vidim da je došlo do nesporazuma, sklop nije gotov, ovo je samo test bio transformatora da vidim jel dobro namotano. Sutra idem u obilasku profesora iz stručnih predmeta da vidim za pločicu i kad su slobodni labosi.

[ macolakg @ 08.10.2012. 11:56 ] @

@gigabyte091

Da. Nesporazum je bio u pitanju. Nisam mogao znati da nije kompletirano.

Nego, ako ti je maksimalni PWM na tom test sklopu, bojim se da neces "dohvatiti" maksimalnih 25VDC pri punom opterecenju.

Proracunaj trafo sa takvim naponima sekundara da vec pri 2 x 40% PWM imas 25VDC na izlazu pri punom opterecenju.

To ce ti pokriti sve gubitke, a i izvestan pad napona na napajanju uredjaja, tj. imaces izvesnu rezervu za stabilizaciju napona, ili se pomiri sa 22-23VDC izlaznog napona.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 08.10.2012. 12:24 ] @

Aha, iskreno ne znam kolki je duty cycle, nemam osciloskop da provjerim. To bi trebao ovaj tjedan u školi pogledat, shunt sam odabrao za 2A pošto sam jednostruko motao sekundar. I umjesto IRFZ44 sam odabrano IRFZ48, koji ima duplo manji RDSon od IRFZ44N, tj ima 0.012 ohm RDSon. Ako če trebati, lako dodam 4-6 namotaja na transformator (2-3 na svaku polovinu sekundara). Ima mjesta na jezgri da se to obavi bez rastavljanja transfromatora. Ostaje sutra samo kupiti komponente i bacit se na izradu pločice. Samo eagle neželi raditi kako spada na mom računalu, ne znam što ga muči... Što se tiče RC člana koji se spaja na Pin 9, za frekvenciju oscilatora od 40 kHz i izlaznu frekvenciju od 20 kHz. (flip-flop unutar SG3524 djeli frekvenciju sa 2). Po formuli f=1/RC gdje je R u kiloomima i C u mikrofaradima ispada da za 20 kHz treba otpornik od 47 k oma i kondenzator od 1 nF.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 08.10.2012. u 18:44 GMT+1]}

[ macolakg @ 08.10.2012. 23:51 ] @

Citat:

gigabyte091: Aha, iskreno ne znam kolki je duty cycle, nemam osciloskop da provjerim. To bi trebao ovaj tjedan u školi pogledat, shunt sam odabrao za 2A pošto sam jednostruko motao sekundar. I umjesto IRFZ44 sam odabrano IRFZ48, koji ima duplo manji RDSon od IRFZ44N, tj ima 0.012 ohm RDSon. Ako če trebati, lako dodam 4-6 namotaja na transformator (2-3 na svaku polovinu sekundara). Ima mjesta na jezgri da se to obavi bez rastavljanja transfromatora. Ostaje sutra samo kupiti komponente i bacit se na izradu pločice. Samo eagle neželi raditi kako spada na mom računalu, ne znam što ga muči... Što se tiče RC člana koji se spaja na Pin 9, za frekvenciju oscilatora od 40 kHz i izlaznu frekvenciju od 20 kHz. (flip-flop unutar SG3524 djeli frekvenciju sa 2). Po formuli f=1/RC gdje je R u kiloomima i C u mikrofaradima ispada da za 20 kHz treba otpornik od 47 k oma i kondenzator od 1 nF.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 08.10.2012. u 18:44 GMT+1]}

Maksimalni Duty mozes saznati bez osciloskopa na sledeci nacin:
Bez trafoa vezes oba drain od IRFZ48 paralelno, potom sa njih otpornik od par stotina ohm ka +Vcc.
Analognim voltmetrom (koji ima kazaljku), meris napon na tom otporniku. Napon ce za neki iznos biti manji od Vcc (kazaljkas ce ti pokazati srednju vrednost). Ako je +Vcc = 100%, izmeren napon ce ti biti velicina ukupnog Duty, a podeljeno sa dva velicina Duty pojedinacnog polutalasa.

-------------------------------------------------------------------------------------------------
Izaberi frekvenciju oscilatora oko 140KHz, tako ce ti radna ucestanost biti oko 70KHz.

Sa Mosfet ne moras da "stedis" na radnoj frekvenciji, oni su mnogo brzi od bipolarnih tranzistora za takve aplikacije.

Ta dva IRFZ48 mogu sa lakocom "zvizdati" i na 1MHz, samo sto bi to bilo nepovoljno po gubitke u feritu i rcoverry gubitke u izlaznim diodama, stoga je za taj tip jezgra "dobar" opseg ucestanosti izmedju 40 i 100KHz, mozda najbolje na polovini izmedju ove dve vrednosti.

Sa oko 70KHz bi imao najbolji kompromis izmedju prenesene snage, temperature jezgra, filtracije, iskoriscenja izlaznog buck, i generalno KKD.

Kada bi zamislio dijagram KKD tog pretvaraca u zavisnosti od frekvencije, gde bi na X osi imao frekvenciju a na Y osi KKD, dijagram bi bio nalik obrnutom latinicnom slovu U. Namestanjem frekvencije se moze naci najvisa tacka na ovoj krivoj.
Potpuno slicno izgleda zavisnost KKD od nagiba tranzicija na Mosfet (to se podesava sa Rg_on i Rg_off).

Na zalost, KKD zavisi od citavog skupa krivih, i njihovim sumiranjem i nalazenjem najvise zajednicke tacke se nalazi najbolji KKD.

Do oblika tih pojedinacnih krivulja se moze doci na dva nacina: racunom i pokusom.

Racunom se ne mogu predvideti bas svi parametri, pa je i dalje cak i najvecim firmama nuzna iterativna korekcija rezultata koja se dobija pokusom. Ali, matematika ce te dovesti dovoljno blizu, tako da je korekcija minimalna.
------------------------------------------------------------------------------------

Samo polako, doci ce vreme kada ces imati osciloskop (moze se pronaci polovan 2 x 20MHz za red velicine 100 eura), za sada koristi oscilokop u glavi, dobro ti ide i sa takvim :-).
----------------------------------------------------------------------
Pretpostavljam da je lapsus u pitanju: Pinovi RT i CT odredjuju frekvenciju, a na pinu 9 se vrsi frekventna kompenzacija povratne veze.

Inace, znacajan napredak je postignut upotrebom OTA (transkonduktansnih pojacavaca) kao error-amp kod narednih generacija kao sto su SG3525 i SG3526, gde se sa istim tipom RC clana na pinu za kompenzaciju dobija pravi PID regulator.

Nije lose prouciti malo OTA kao napravu. Najubedljiviji datasheet sa gomilom app. notes mozes naci za OTA CA3080.

http://www.intersil.com/conten...ersil/documents/fn47/fn475.pdf
http://users.ece.gatech.edu/~l...atasheets/ota/ca3080apnote.pdf

Stoji da je zastareo, ali ima izuzetno bogatu dokumentaciju iz koje se moze mnogo nauciti o OTA (zatrebace ti neki od OTA cim budes pravio prvi PFC, cak i ako je integrisan u nekom PFC kotroleru, valja razumeti kako radi).

Ako vec znas dovoljno o tome, mozda neko drugi ne zna, pa ce koristiti ovaj komentar.

Puno pozdrava

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.10.2012. u 01:03 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.10.2012. u 01:12 GMT+1]}

[ gigabyte091 @ 09.10.2012. 06:50 ] @

Pozdrav, ma kod nas rabljene osciloskope cijene po 300-400 eura, često i bez sondi. A kako će se trafo nositi sa povećanom frekvencijom ? on je proračunat za 40 kHz, tj za 80 kHz frekvencije oscilatora. Zar nebude onda i napon bio višlji ? mislim proračunao sam za više frekvencija, pa budem uzeo više elemenata, lako se zamjene, pa se vidi koji najbolje radi. A što se tiče RC člana na pinu 9, za njega sam po formuli koja je data baš za to računao vrijednosti. Slična je formula sa onom za proračun elemenata za pinove 6 i 7. Vidim da sam baš zastarjeli čip iskoristio :/ kad ih imam 20ak na lageru. Slijedeći projekt je obavezno sa SG3526

Evo i elemenata, naravno, ženska mi je uspjela dati trimer 1k iako sam naglasio 10k... nevjerojatno

Tranzistori montirani na hladilo:

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 09.10.2012. u 14:04 GMT+1]}

[ macolakg @ 09.10.2012. 13:38 ] @

Citat:

gigabyte091: Pozdrav, ma kod nas rabljene osciloskope cijene po 300-400 eura, često i bez sondi. A kako će se trafo nositi sa povećanom frekvencijom ? on je proračunat za 40 kHz, tj za 80 kHz frekvencije oscilatora. Zar nebude onda i napon bio višlji ? mislim proračunao sam za više frekvencija, pa budem uzeo više elemenata, lako se zamjene, pa se vidi koji najbolje radi. A što se tiče RC člana na pinu 9, za njega sam po formuli koja je data baš za to računao vrijednosti. Slična je formula sa onom za proračun elemenata za pinove 6 i 7. Vidim da sam baš zastarjeli čip iskoristio :/ kad ih imam 20ak na lageru. Slijedeći projekt je obavezno sa SG3526

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 09.10.2012. u 08:42 GMT+1]}

Za osciloskop postavi upit na forumu, pa mozda ce neko imati povoljnu ponudu.

Napon kod push-pull nece zavisiti od frekvencije.

Kao sto sam prethodno napisao, napon zavisi samo od prenosnog odnosa i amplitude napona na primaru.

Takodje nece zavisiti od magnetne indukcije jezgra (ukoliko je ispod nivoa zasicenja).

Izgleda da nije pomogla ona kratka vezba sa fokusiranjem paznje na detalje?
-----------------------------------------------------------------------

Posto radis sa nisko naponskim SMPS, manje dolaze do izrazaja razni uticaji parazitnih kapaciteta i internih kapacitativnih punjenja tranzistora, pa ti to daje pravo da frekvenciju u izvesnoj meri povecas u odnosu na onu koja je sa istim tafoom koriscena kod visokonaponskog SMPS.

Povecanjem frekvencije na 70KHz:

-smanjice se magnetna indukcija jezgra (kraci interval punjenja),

-povecace se snaga koju trafo moze preneti,

-povecace se skin efekat u zici (ali jos uvek ne toliko da bi umanjio prethodne dobitke),

-povecace se switching gubici (ali jos uvek ne toliko da bi umanjio prethodne dobitke),

-povecace se gubici u jezgru (ali jos uvek ne toliko da bi umanjio prethodne dobitke).
-------------------------------------------------------------------------------------

Literaturu oko racunanja RC clana za pin 9 imas u tvojoj arhivi koju si postavio u: "Converter Transfer Functions.pdf"

Ili znatno jednostavnije objasnjeno u "Power Suply Cookbook- MartyBrown" oblast: "Feedback Loop Compensation" pocev od stranice 201. pa do 220.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 09.10.2012. 13:53 ] @

Pomogla je, bez brige, samo sam ja radio prema datasheetu u kojem je navedena formula. Komponente sam kupio za frekvenciju oscilatora od 140 kHz. Pogledat ću u navedenim literaturama pa prema njima onda proračunati kompenzacijske elemente. Inače pločicu mi je profesor ponudio da mi izradi, tj samo dizajn, a ja ću onda pločicu napraviti. Manje izmjene na shemi, serisjki sa trimerom od 1 kiloom (trebao biti 10) su dodana dva otpornika od 4.7k, pa tako imam raspon napona od 23 do 25.5 V Evo našao power supply cookbook i proučavam trentno navedene stranice.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 09.10.2012. u 15:21 GMT+1]}

[ macolakg @ 09.10.2012. 14:35 ] @

@gigabyte091

Mozes, ako ti je potrebno, prosiriti opseg regulacije sa tim trimerom od 1K.

Evo sta bi se moglo maksimalno izvuci bez bitnih izmena sheme:

Trimer sa slike smes opteretiti sa najvise 250mW, radi sigurnosti i radnog veka treba odabrati max 150mW.

Smes ga opteretiti sa U = sqrt(P x R) = 12,24VDC (zaokruzimo na 12V). Struja koja sme teci kroz njega je 12V/1K=12mA.

Dakle: 25VDC_out - Vreff(2,5V) = 22,5V, toliko ti preostaje za Rfb.

Otpornik sa pina 1 ka masi bi bio: 2,5(Vref)/12mA=208,33 ohm, posto nije standard onda 220 ohm. Nova vrednost struje ce nam biti 2,5V/220 ohm=11,363636mA.

Na onih preostalih 22,5V do napona izlaza bi nam ukupan otpor bio: 22,5V/11,363636mA=1980 ohm.

Stavljajuci otpornik od 1K serijski sa trimerom (koji je takodje 1K) imaces raspon regulacije od: 2,5(Vreff)+(11,363636mA x 2K)=25,227V pa do 25,227V-(1K x 11,363636mA)= 14,227V
----------------------------------------------------------------------
Druga opcija bi bila da trimerom menjas Vreff vrednost na pinu 2, s' tim sto kod SG3524 je common mode tog ulaza od 1,8V do 3,4V, pa bi taj trimer delovao jedino u okviru tog raspona, dok bi Fb razdelnik napona za pin 1 mogao postavljati veoma raznoliko, po potrebi (povoljnija verzija za eksperimentalne aplikacije).

Za metodu regulacije promenom Vreff, prednost imaju IC kod kojih je common mode od 0-Vreff (poput SG3526).

Verujem da ce ovo koristiti.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 09.10.2012. 15:10 ] @

Pozdrav, nisam ni mislio imat regulaciju napona, više da se pod opterečenjem napon eventualno može namjestiti na 24V, ali imam u planu neko Laboratorijsko napajanje 0-40V 0-5 ili 10A i tu bi koristio SG3526 kojeg sljedeći tjedan mislim naručiti 5 komada pa se malo poigrat njime.

[ macolakg @ 09.10.2012. 16:24 ] @

@gigabyte091

SG3526 (2526 industrial, 1526 military) je jedan od boljih push-pull kontrolera. Nije lose to imati.

Medjutim, za Lab. izvor bih radije birao metodu PSM (Phase Shift Modulation), sa upotrebom current doublera na izlazu i ZVS osobinama.

To je jedna od najfleksibilnijih metoda SMPS, pa je stoga veoma zgodna za Lab. napajanja.

Tipican predstavnik je UCC3895, mogu se razviti veoma velike snage (njim sam pravio 60KW), regulacija od 0-100%, odlican KKD, odlicna filtracija, odlicne mogucnosti curr. limit, upotreba H bridge na veoma visokim frekvencijama (mala jezgra i odlican izbor izlaznih tranzistora), veoma jednostavan drive H bridge.

Po cenu samo malo vece slozenosti od klasicnog push-pull, dobija se znacajan broj prednosti.

Definitivno postoje SMPS i sa vecim KKD, ali nemaju tako rastegljiv opseg regulacije i opterecenja.

Pogledaj datasheet na Texas Instruments i imas dole na dnu osnovne stranice razne app. note i dokumentaciju.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 09.10.2012. 17:01 ] @

Full Bridge, trebalo bi namotati strujni transformator kolko vidim, gate drive transformator kojeg se da izvadit iz PC napajanja, i glavni transformatori. 4 komada IRFP460 bi ovdje odlično poslužili, a imali bi dosta snage za 2 transformatora, svaki da proizvodi 30V pri 15A, tako bi dobili simetrično napajanje +/- 30V 10A. To bi bilo koji veći trafo iz PC napajanja trebao biti u mogućnosti isporučit. Grec neki 10-20A 1000V i 2000-3000 uF 400V kondenzatora, pa sa tako izglađenih 320V DC na most. Neki manji SMPS za napajanje logike i ventilatora za hlađenje i mogućih digitalnih instrumenata. I višeokretni potencimetri za precizno namještavanje izlazne struje i napona. Ventilatori bi bili temperaturom upravljani, NTC otpornik na hladilu izlaznog stupnja, pa na neki komparator bi bilo dovoljno.

[ macolakg @ 09.10.2012. 17:30 ] @

@gigabyte091

Taj strujni transformator, koji je nacrtan u njihovim app. notama, i koli sluzi za curr.limit primara, je specifican i kod nas ga je izuzetno tesko nabaviti.

To je strujni transformator kome je uradjen DC pred-bias sa permanentnim magnetom, ali to nigde ne pise u datasheet (cak ni u njegovom).

Na zalost, neiskusni to ne mogu znati, pa se lako napravi greska.

Sa obicnim jezgrom se to drugacije resava, a kada budes resio da ga pravis, ja cu ti pomoci oko toga.

Vec za curr. limit laboratorijskog tipa, na DC izlazu moras imati curr. err. pojacavac sa istim pravilima frekventne Fb kompenzacije kao i za stabilizaciju napona.

Rezultati voltage err. i curr. err. se sumiraju diodnom OR logikom, i njihova suma utice na konacni PWM.

Tako se to pravi.

Postoji ovde jos jedan clan koji je zainteresovan za istu stvar (a mozda ih je i vise), pa ako to planiras, uskoro bih poceo da pisem o tome u novoj temi, da ne pisem vise puta.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 09.10.2012. 17:48 ] @

Definitivno sam zainteresiran, mislim da bi dobro bilo kada bi se razvilo takvo nekakvo napajanje, samim tim što meni, a sigurno i drugim članovima puno puta zatrebalo napajanje koje može dati malo više od 3-4 A struje. Isto tako izbjegli bi upotrebu glomaznih mrežnih transformatora i veelikih količina elektrolitskih kondenzatora i nepotrebnih gubitaka u obliku topline na kojekakvim linearnim napajanjima. Evo ja sam napravio blok shemu kako bi to izgledalo ovako ugrubo:

Registrirao sam se na stranici texas instruments pa bum uzeo par komada UCC3895 kao free sample, gledam i MOSFET drivere i ostalu ponudu, ako ima neki prijedlog ili ako ti treba neki dio, reci pa kad mi stigne pošaljem ti

Meni se ovaj driver svidio: http://www.ti.com/lit/ds/symlink/ucc27321.pdf

A i tu ima dobrih PWM kontrolera: http://www.ti.com/paramsearch/...p;uiTemplateId=NODE_STRY_PGE_T i cjelokupna ponuda: http://www.ti.com/paramsearch/...p;uiTemplateId=NODE_STRY_PGE_T

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 09.10.2012. u 19:35 GMT+1]}

[ macolakg @ 09.10.2012. 21:14 ] @

@gigabyte091

Dobar driver si izabrao, vise nego dobar :-).

Sa ovim mozes pogurati i 100A Mosfet, a manjima ni malo ne smeta.

Sa ovakvim (u TO-220) http://ww1.microchip.com/downloads/en/devicedoc/21420d.pdf pokrecem dva IGBT modula SKM300GB12V

Pozz

[ gigabyte091 @ 09.10.2012. 21:38 ] @

Znam za ove TC4421/4422 drivere, odlični su. Pošto mogu još 3 itema staviti, odlučio sam uzet ovaj: http://www.ti.com/lit/ds/symlink/ucc3808a-2.pdf, ovaj: http://www.ti.com/lit/ds/symlink/uc2823a.pdf i uspio naći UC3526 :))) Od svega po 3 komada ide.

Da se vratim na temu: Pošto 1N5822 neće izdržati 50ak volti iz transformatora, odlučio sam uzeti malo ozbiljniju diodu: http://www.diodes.com/datasheets/ds31413.pdf jedna košta 1.8 dolara na ebayu i može se montirati na hladnjak, što 1N5822 nemogu

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 09.10.2012. u 23:40 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 09.10.2012. u 23:40 GMT+1]}

[ macolakg @ 10.10.2012. 01:59 ] @

@gigabyte091

Kada je opterecena strujom vecom od 2/3 kapaciteta, sotki dioda gubi svoje prednosti u odnosu na ultrafast Si diodu.
(mozes o tome naci u knjizi Marty Browna)

Za vece struje moze priiicno zgodno posluziti MUR1560, ili neka iz serije BYWxx.

Pozz

[ gigabyte091 @ 10.10.2012. 07:12 ] @

Pozdrav, citao sam o tome, U power supply cookbook, 59 strana. Zato sam uzeo diodu od 20 ampera kojoj 2 do 3 nebi trebao biti problem jer je to 1/10 nazivne struje. Ova dioda je koštala svega 1.2 dolara, dok ovih silicijskih je bilo po 10 komada i 8 do 13 dolara. U cilju uštede sam se odlučio za ovu diodu, za 2-3 A će biti dobra, a i može se montirati na hladilo tako da zagrijavanje neće biti problem.

Evo što sam naručio kao free samples:

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 10.10.2012. u 09:38 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 10.10.2012. u 09:38 GMT+1]}

[ macolakg @ 10.10.2012. 10:17 ] @

@gigabyte091

Super! Dobar izbor.

Sada ces vec morati da razmisljas o posedovanju osciloskopa, kakvog-takvog za pocetak.

Na temi http://www.elitesecurity.org/t446664-SMPS-za-pojacalo , jedan je clan narucio USB scope za svega 75$.

Mozemo sacekati njegova iskustva sa tom napravom (mada bi po prilozenoj dokumentaciji mogao posluziti za pocetak), pa bi to mozda mogla da bude neka pocetna opcija.

Definitivno, za SMPS, DSO mora imati nekoliko puta bolje performanse od analognog skopa da bi se videli neophodni detalji, ali zato DSO pruza veoma bogate mogucnosti merenja i prikazivanja na ekranu, cak i taj minimalni od 75$.

Analognom skopom sa GBW od svega 10MHz se vec moze pristojno posluziti oko uobicajenih SMPS, pogotovo ako se snubber komponente malo bogatije naprave (zbog onih sitnica koje se ne vide), dok za slicne mogucnosti posmatranja detalja DSO vec mora "dohvatiti" GBW od bar 50MHz.

Na istoj temi sam preporucio par metoda za galvansko razdvajanje merenja (pogotovo struje), od firmi kao sto su:"LEM", "Honeywell", "Allegro microsystems" i sl. se mogu naruciti AC/DC strujni transduceri koji rade do koju stotinu KHz (za cenu od par desetina $ i mogu odlicno posluziti), dok se AC/DC strujna sonda za scope ne moze naci za manje od 500-600$, a malo bolja iznad 1000$.

Evo nekih primeraka, i ujedno prilicno povoljnog stranog nabavljaca komponenti (verovatno ima zastupnistvo u Hr): http://www.digikey.com/product...ducers/current/1966573?stock=1

Takodje se galvansko razdvajanje za merenja po visokom naponu moze napraviti pomocu HCNR200 ili sl.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 10.10.2012. 10:48 ] @

Kolko vidim ima zastupništvo u Hrvatskoj, cijene elemenata koje su dostupne u hrvatskoj su niže nego u dućanima tako da bi se isplatilo kupovati preko toga, naravno one komponente koje nisu dostupne kod nas. Dosta su jeftini ovi strujni transformatori. A budemo vidli kakva su mu iskustva sa tim osciloskopom. Stvarno mi treba, bilo kakav osciloskop.

Gledam ovaj UCC3803, 1A totem pole driver, 0-100% DC, ugrađen soft-start, netrebaju kojekakve akrobacije kao sa MC34063 da bi mogao dodat vanjski tranzistor, izlazni napon do Ucc, znači max 12V što je i više nego dovoljno za MOSFET-e. Cijena na digi-keyu je 2.2 dolara. Ovaj kontroler bi bio odličan u Buck/Boost pretvaračima. Po FEDEX-u bi u petak do 18 sati trebali isporučiti komponente.

Nezna čovjek koje da uzme, vrlo su jeftini, a velka većina njih je vrlo jednostavna za uporabu.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 10.10.2012. u 13:24 GMT+1]}

[ macolakg @ 10.10.2012. 23:08 ] @

@gigabyte091

Da, UCC380(0/1/2/3/4/5) je mladji i napredniji "brat" jednog od najupotrebljavanijih SMPS kontrolera na citavom svetu, serije UC384(2/3/4/5).

UC384x su se pokazali veoma pouzdanim i zahvalnim IC. Jos uvek se puno konstruise sa njima, i cena im je kod nas veoma niska.
------------------------------------------------------------------------------------------------

Gledao sam tvoju blok shemu...

Evo, odacu ti jednu od "malih tajni SMPS kuhinje" (cini mi se da se genijalni Hr. kuvar zove Stevo Karapandza, gledao sam nekad njegove emisije) :-)

PSM princip SMPS-a omogucava jednu (izmedju ostalih) veoma zgodnu prednost:

Posto oba half bridge UVEK rade sa tacnih 50% duty, a samo se medjusobno fazno "smiču", uvek se moze sa lakocom napraviti dodatno, pomocno, nestabilisano napajanje, za potrebe ventilatora, indikacije itd...

Jednostavno se na srednju tacku bilo kog od polumostova, prikljuci pomocni trafo, kome je serijski sa primarom vezan kondenzator (kao u ATX), a drugim krajem "oslonjen" na jedan od krajeva napajanja (bilo koji).
Za taj trafo se bira mala magnetna indukcija jezgra (<0,1T) zbog "strogo" cetvrtastog talasnog oblika, i na izlazu ima klasican LC (buck) filtar, kao kod bilo kog standardnog half-bridge.

Stabilnost ovog napajanja ce biti jednako stabilnosti mreznog napona, filtracija jednaka onoj na +Vcc (325VDC, ako je napajanje 230VAC).

To je sasvim dovoljno za neke pomocne pogone, neke referentne napone, napajanje nekog MCU sa analognim stabilizatorom iza, itd., itd...

PSM PWM, ni na koji nacin nece uticati na napon ovog pomocnog napajanja, dok taj half-bridge na koji je to zakaceno, nece ni "primetiti" nekoliko dodatnih W.

Eto "recepta".

E sad, ako se npr. jedan od polumostova (taj za pomocno napajanje) startuje poznatom metodom sa DIAC-om (vidi kako to radi u stednim zaruljama), onda se PSM kontroler moze nalaziti na sekundarnoj strani, potpuno galvanski razdvojen, i biti napajan sa tog pomocnog napajanja.

Po startu ce raditi do iskljucenja napajanja, bez obzira na napon i snagu generalnog PSM izlaza snage.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zahvaljujuci tome sto oba half-bridge uvek rade sa strogih 50% duty, bez obzira na izlazni napon ili snagu pretvaraca, drive je ekstremno jednostavan zato sto ima potpuno konstantne uslove rada, a ako je i ZVS, ukupna snaga za drive je znatno manja nego kod uobicajenih topologija (osim rezonatnih LLC/CCL, gde je drive isti), zato sto je maleno Qg.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 11.10.2012. 07:23 ] @

Pa to je onda odlicno jer pojednostavljuje stvari. ova moja blok shema je naravno ugrubo napravljena. Kolko sam vidio neka PC napajanja imaju dodatni flyback pretvarac za pomocno napajanje, a neka kineska su imala napajanje direkt sa 320 V preko otpornika i zener dioda.

[ macolakg @ 11.10.2012. 09:51 ] @

@gigabyte091

Cim dobijem malo vremena, pocecu da postavljam delove sheme koji su od vitalnog znacaja.

Bice mozda bolje da ostanemo na ovoj temi, jer ima dosta korisnog teksta.

Najbolje ce biti da radimo interaktivno: ja cu postavljati sustinske forme pojedinacnih blokova (zbog iskustva), dok ces ih ti razradjivati.

Tako cemo stici do zajednickog cilja: bice uspesno napravljen snazan Lab. stabilisani ispravljac, ti ces u potpunosti savladati oblast PSM, a ostali ce se moci posluziti konstrukcijom za svoje potrebe.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 11.10.2012. 10:16 ] @

Slažem se, u ovoj temi već ima dovoljno literature, primjera i informacija da bi se moglo napraviti neko napajanje. Nebi imalo smisla ponovo osnove pisat u novoj temi. Ako će kontroler biti UCC3895, mogu ti poslati 2 komada, sutra bi trebali prema trackingu biti dostavljeni. Naravno bilo bi dobro kada bi se još neki članovi koje ovo isto zanima uključili u temu.

[ macolakg @ 11.10.2012. 23:51 ] @

@gigabyte091

Hvala na ponudi.

Lepo od tebe, ali ja sam "profi", zivim od tih stvari, pa nema potrebe za poklanjanjem. :-)

U svakom slucaju ponovo hvala na velikodusnosti.

Imam ih bar 15-tak na lageru, kao i raznih SG, UC38xx, driver kola, itd...

Inace, koristim rado UCC3895 za indukciona grejanja, samo na bitno drugaciji nacin (PSM + PLL vodjena rezonansa + globalna fazna kontrola).
Pomenucu uz put i poprilicno toga iz te zone, pa ce i tu biti zainteresovanih.

Jos 15-20-tak dana, pa ce mi popustiti tenzija oko posla, imacu malo vremena, pa cemo komad po komad pokrenuti Lab. PSM.

Radicemo paralelno, istim komponentama. Pravicemo blok po blok, uz temeljnu proveru. Potrajace malo, ali ima puno zainteresovanih, pa ce biti zanimljivo za nas, a i za ostale.

Istovremeno ces ti steci vanserijsku "obuku" u toj zoni SMPS, a ako jos neko bude intenzivno pratio i on ce.

Znam da ti mogu izuzetno brzo preneti mnogo znanja i iskustva, jer imas veoma ozbiljan potencijal (tu se vec ne mogu tako lako prevariti), samo ti nedostaje jos puno rada i iskustva (ako je ono 091 iz pseudonima tvoje godiste, a mislim da jeste), jer vreme je znacajan faktor, ali mislim da ti to mozes malo "zipovano" :-).
Specifican model razmisljanja i vestina razdvajanja stvari po bitnosti, i to velikom brzinom, ti ni malo ne nedostaju, a meni pak nedostaje neko kome mogu preneti mnogo toga sa malo reci (nemam nameru da ovo na sta sam potrosio 2/3 dosadasnjeg zivota, nosim u groblje, kada za to dodje vreme :-).

Bice to prava mala skolica (sada na zalost medjunarodna) PSM SMPS.

Znam da ima bar 4-5 clanova foruma koji ce se odmah pokrenuti u tom pravcu.

To moze takodje biti odlican stabilisani ispravljac velike snage za audio, pa ce se i odatle ukljuciti.

Ima na elitesecurity vec veoma iskusnih graditelja SMPS, ali ne znam da li se neko od njih vec oprobao sa PSM, pa im posmatranje ovog nece naskoditi, verovatno ce pronaci neki zanimljiv detalj.

Ako vec dobro znas engleski, i ako ti nije tesko, mozes polako postavljati prevod sa datasheet-a od UCC3895 i njegovih app. nota.
Ja cu pak tumaciti one detalje iz tih podataka, koji lako prodju nezapazeni, a vazni su, takodje i puteve realizacije nekih detalja.
Dobro ce doci mnogima, a sigurno imas vise vremena od mene (ujedno, samo pasivno razumem tekstove na tom jeziku, jer sam u skoli ucio ruski, pa ce moj prevod sigurno biti slican google-ovom :-).

Prevodjenjem tih tekstova ces steci znacajnu korist oko razumevanja, jer ces biti prinudjen da intenzivno razmisljas o detaljima (posmataj to kao dobar trening, a ono sto ti predlazem kao preporuke od trenera, opusteno i bez povredjene sujete, rezultati ce ti reci sve).

Kroz svega nekoliko meseci ti nece biti zao ni jedne sekunde ulozenog truda.

Pozdrav drugar!

P.S.

Zaboravih: PSM je inace i metoda rada onih najmanjih a veoma snaznih aparata za zavarivanje (onih lepotana sa planarnim trafoom), pa ce i tu biti zainteresovanih.
Mislim da smo "uboli" veoma zanimljivu temu :-).

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 12.10.2012. u 01:05 GMT+1]}

[ gigabyte091 @ 12.10.2012. 07:05 ] @

aha, ah nisam znao da si vec radio sa tim cipom. Svida mi se sto ces i induktivno grijanje spomenut jer i mene ta tematika zanima. Danas budem poceo prevodit datasheet, mozda danas stignem cijeli prevest pa postavim na forum. U svakom slucaju bi trebali gledat da koristene komponente budu lako dostupne. Slazem se da bi trebali raditi dio po dio napajanja. Mozda bo bilo najpametnije prvo napisat koje bi mogucnosti bile ? I želiš li da stavljam dio po dio prijevoda ? ovo će potrajati, nije baš lako prevoditi te stvari.

Došle komponente, ja uopće nisam primjetio da sam naručio UC3808 umjesto UC3803, još ja gledam kako je za push-pull kad ima samo jedan izlaz, pogledam datasheet i neugodno se iznenadim....

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 12.10.2012. u 18:17 GMT+1]}

[ macolakg @ 13.10.2012. 00:16 ] @

Citat:

gigabyte091: aha, ah nisam znao da si vec radio sa tim cipom. Svida mi se sto ces i induktivno grijanje spomenut jer i mene ta tematika zanima.

Danas budem poceo prevodit datasheet, mozda danas stignem cijeli prevest pa postavim na forum. U svakom slucaju bi trebali gledat da koristene komponente budu lako dostupne. Slazem se da bi trebali raditi dio po dio napajanja. Mozda bo bilo najpametnije prvo napisat koje bi mogucnosti bile ? I želiš li da stavljam dio po dio prijevoda ? ovo će potrajati, nije baš lako prevoditi te stvari.

Došle komponente, ja uopće nisam primjetio da sam naručio UC3808 umjesto UC3803, još ja gledam kako je za push-pull kad ima samo jedan izlaz, pogledam datasheet i neugodno se iznenadim....

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 12.10.2012. u 18:17 GMT+1]}

Znam, mnogi su zainteresovani za ind.heat. Kroz ovu temu cu (osim tebi) odgovoriti nekolicini forumasa koji su mi to trazili.

Jednostavno, zatrpan sam sa PP, i raznim zahtevima, pa posto nemam puno vremena, u ovoj temi cu objediniti nekoliko nacina primena PSM, i tako cu pokriti sve te zahteve, a ti ces dobiti ono sto te zanima.

Jedino tako sve to mogu stici, integrisuci u jednu temu vise direktno povezanih stvari.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Upravo ta tezina prevodjenja ce doneti one benefite koji su ti kasnije od neprocenive koristi. Takvo nesto zahteva 100% angazovanje, jer svaki detalj moras prilagoditi nasem jeziku (ne smatram ga razlicitim, jer vidis da se izvrsno snalazimo :-).

Mislim da ce biti bolje, a i tebi lakse, da postavljas blok po blok.

Bice manja "kobasica" od teksta, pa ce svima biti preglednije.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Upravo ovo prevodjenje ce te postedeti neugodnih iznenadjenja :-). Za koji mesec, kada nesto porucis, vec ces skoro podsvesno doneti ispravan izbor.

(evo, vec je i pao primer potrebe za kontrolom detalja u dokumentaciji, kao i lake slucajne permutacije podataka)

Npr. kada pakujem neku spravu, sam sebe ulovim kako uopste ne gledam kako okrecem diode i elko (a nikada ne pogresim), to je preslo u podsvesni automatizam (kao komande automobila u voznji, jer malo iskusniji vozac uopste ne razmislja o pedalama i menjacu dok vozi, vec obraca paznju na ostatak saobracaja).

Kada upotrebu dokumentacije "spustis" delom u podsvesnu zonu, greske se svode na minimum, a razmisljanje posvecujes samoj konstrukciji, ne troseci previse energije na nevazne detalje.
Da bi to preslo u deo podsvesti, prethodno je potreban ekstremno visok napor oko nekoliko veoma nezgodnih datasheet (a UCC3895 je bas jedan od takvih).

Sam ovaj "posao" oko prevodjenja je prakticno uvezbavanje brzog rasclanjavanja detalja po stepenu vaznosti, a to ce istovremeno doneti efekat u programerskom poslu, gde je ta sposobnost od kljucnog znacaja (mnogo vaznija od samog poznavanja nekog programskog jezika, jer to se nauci kao i bilo koji drugi jezik, dok je programiranje vestina dobre organizacije, planiranja sa predikcijom, i dobro razdvajanje detalja po stepenu vaznosti).

Sve su to direktno povezane stvari.

Npr. kada mi je potreban nekakav mosfet za vecu brzinu rada, PRVO posmatram total Qg, i ako nije u ocekivanim granicama, preskacem sve ostalo i trazim drugi mosfet, jer ako mi treba 10W za njegov drive, imam vise stete nego koristi. Dok npr. podatak o totalnoj discipaciji mosfeta je maltene potpuno nevazan, njega pogledam samo za svaki slucaj, i ako je veci od onog sto diktira (i ogranicava) kuciste mosfeta, to je to (obicno dole negde, u "notes" pise: navedena discipacija vazi za cip, ali kuciste je ogranicava na 50W (TO-220):-). Posto ne mozemo cip unutar kucista hladiti tecnim helijumom, onda nam taj podatak nista ne znaci :-). To je jedan od primera. Ili kada mi je potrebna regulacija napona od 0-X V kod SMPS, trazim odmah common mode err amp, pa ako je ok, idem dalje.

To je taj "stos", silno vreme se ustedi, jer toga ima toliko mnogo, da je zivot prekratak da se sve pregleda :-)

Pozdrav

[ macolakg @ 13.10.2012. 00:21 ] @

@gigabyte091

Sto se tice komponenti koje cemo koristiti, potrudicemo se da sto vise toga uzmemo iz rashodovanih ATX, osim onog sto se mora nabaviti.

Pozdrav

[ macolakg @ 13.10.2012. 02:37 ] @

Evo jednog jednostavnog, hard switching, nestabilisanog PSM.

Posto je na audioforumu vec napravljeno dosta slicnih sklopova, i ovaj nece biti problem.

Razlika je u tome sto se ovom moze podesavati izlazni napon, sto moze biti zgodno za primenu kod razlicitih vrsta pojacavaca. Sve ostalo je isto.

Sa 4 "obicnih" IRF840 se moze izvuci oko 1KW max (uz prosecno hladjenje, ali manje nego kod half bridge za istu snagu).

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 09:21 ] @

Evo prvi dio prijevoda, tj prve 3 stranice, nije baš profi ali poslužit će:

BiCOS Napredni PWM kontroler sa faznim pomakom

Značajke:

Programabilno zakašnjenje uključenja izlaza.
Prilagodljiv set zakašnjenja.
Dvosmjerna sinkronizacija oscilatora.
Naponska, vršna ili srednja strujna kontrola.
Programabilno meko pokretanje i zaustavljanje te isključenje čipa preko jednog izvoda.
Kontrola Duty Cyclea od 0 do 100 %
7 MHz Komparator
Radna frekvencija do 1 MHz
Prosječna struja od 5 mA pri radnoj frekvenciji od 500 kHz
Vrlo niska potrošnja prilikom isključenja zbog preniskog napona napajanja. (150 uA)

Primjene:

Fazno pomaknuti mosni pretvarači, serveri, telefonija, moduli snage.

Opis:

UCC3895 je PWM kontroler sa faznim pomakom koji provodi kontrolu mosnog izlaznog stupnja tako da fazno pomakne uključivanje i isključivanje jednog od polumostova u odnosu na drugi. Omogućuje konstantnu frekvenciju impulsno-širinske modulacije koja je u vezi sa rezonantnim zvs-om te tako omogućuje visok stupanj korisnosti pri visokim radnim frekvencijama. Kontroler ima dva moda rada: naponski i strujni.

Ovaj kontroler zadržava funkcionalnost UC3875/6/7/8 serije i UC 3879 te donosi poboljšanja poput napredne upravljačke logike, prilagodljivog seta zakašnjenja i mogućnosti isključenja. Zato što je napravljen koristeći BCDMOS proces, radi sa puno manjim strujama napajanja u odnosu na njegove bipolarne verzije. UCC3895 može raditi na frekvenciji do 1 Mhz

Maksimalne pogonske vrijednosti:

Napon napajanja: 17V
Struja napajanja: 30 mA
Referentna struja: 15 mA
Izlazna struja: 100 mA
Analogni ulazi: EAP, EAN, EAOUT, RAMP, SYNC, ADS,CS, SS/DISB -0.3V do Vref +0.3V
Izlazi: OUTA, OUTB, OUTC, OUTD -0.3V do Ucc +0.3V
Disipacija snage pri 25 stupnjeva: DW-20 pakiranje: 650mW; N-20 pakiranje: 1W
Temperatura za pohranu: -65 do 150 stupnjeva
Junction temperatura: -55 do 150 stupnjeva
Temperatura lema pri udaljenosti od 1.6 mm u trajanju od 10 sekundi: 300 stupnjeva

Što se tiče ovog mog DC-DC pretvarača, dizajn pločice je u tijeku, al sve me nekak grebe da ga sastavim na protoboardu

Ova shema koju si postavio, nije jako komplicirana, sad sam malo pogledao, napravi se pločica, malo se potrudi oko transfromatora i to bi bilo odlično napajanje. Nema veze što nije stabilizirano kada se skoro pola elemenata iz starog PC napajanja može izvadit.

[ macolakg @ 13.10.2012. 10:20 ] @

@gigabyte091

Prevod je odlican.
Posto komanda quote nepouzdano radi, komentarisacu ovako, stavku po stavku:

>BiCOS

Sitna ispravka: * BiCMOS

>Programabilno zakašnjenje uključenja izlaza.

Izuzetno dobra osobina podesavanja "death-time", nezavisno za bilo koji od polumostova.

>Prilagodljiv set zakašnjenja.

Vazna osobina za postizanje ZVS u sirokom rasponu opterecenja. Bice razjasnjena kasnije.

>Dvosmjerna sinkronizacija oscilatora.

Vazna osobina za upotrebu spregnutih ispravljaca. Bice objasnjeno kasnije.

>Naponska, vršna ili srednja strujna kontrola.

Osobina koja omogucava siroku paletu primene IC.

>7 MHz Komparator

Ispravka:* 7MHz Pojacavac greske.

>Maksimalne pogonske vrijednosti:

Napomena korisna svima: Uz ovaj naslov obicno stoji beleska (note) da, ako se IC koristi pri maksimalnim vrednostima, njegov vek ce biti degradiran. Treba se drzati "Recommended ratings" u realnoj upotrebi.

>Analogni ulazi: EAP, EAN, EAOUT, RAMP, SYNC, ADS,CS, SS/DISB -0.3V do Vref +0.3V
>Izlazi: OUTA, OUTB, OUTC, OUTD -0.3V do Ucc +0.3V

Stavka na koju UVEK treba obratiti paznju!

---------------------------------------------------------------------------------------------
Eto, stavio sam nekoliko komentara koji ce olaksati buduci rad.

Veoma je bitno prevesti "notes", one mogu biti od kljucne vaznosti.

Inace, evo linka od datasheet doticnog ic, da bude "pod rukom" radi lakseg pracenja:
http://www.ti.com/lit/ds/symlink/ucc2895.pdf

Veliki pozdrav!

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 10:32 ] @

Hvala, pojačalo greške sam mislio to napisat, al nekak glupo zvučalo, nije poanta doslovno prevest, onda bi to izgledalo katastrofalno, zato google translate ne funkcionira xD. Tokom dana ću staviti još par strana prijevoda ako stignem.

[ macolakg @ 13.10.2012. 10:56 ] @

@gigabyte091

U ovom slucaju to i jeste pojacavac greske izmedju zadate i ostvarene vrednosti, i izlaz mu kontinualno zavisi od velicine greske, za razliku od komparatora.

Komparatori se primenjuju kod nekih jednostavnijh PWM kontrolera poput MC34063 i sl...

Pozdrav

[ macolakg @ 13.10.2012. 11:31 ] @

Osobine Laboratorijskog ispravljaca, kog cemo izraditi udruzenim snagama, bi bile:

Priblizno oko 2 x 1KW

Dualno napajanje u istom kucistu, tj. dva nezavisna, i nezavisno podesiva Lab. izvora.

Mogucnost nezavisnog rada, kao i "tracking" mogucnosti za "split suply" (spregnut rad gde jedan izvor prati podesavanje napona drugog).

Podesivost po naponu i po struji.

Izlazni naponi 2 x 60VDC (da ne predjemo granice Elko/63V, jer su oni od 80V znacajno skuplji)

---------------------------------------------------------------------------------------------
Mislim da ce ovo biti dovoljno i za najvece "sladokusce"

Upotrebicemo 6 Mosfet-a za oba izvora, i zajednicko +325VDC napajanje.

Jako me zanima kako ti zamisljas upotrebu 6 Mosfeta u dva nezavisna ispravljaca, kontrolisana sa 2 komada UCC3895?

Izbaci neku ideju, pa cemo videti da li je dobar smer razmisljanja.

---------------------------------------------------------------------
Svakako da ova tema nije "rezervisana" za @gigabyte091 i mene.

Ocekujem pitanja, predloge, komentare i sl. i od ostalih korisnika.

Siguran sam da na ovom forumu ima ljudi koji imaju sta reci o ovoj temi...

Pozdrav svima!

[ foxhunter1 @ 13.10.2012. 11:56 ] @

Vas dvojica (Mr Macola i mr GB91 (GB91 ce morati da jos poraste da dobije veliko m u mr

) me podsecate na srecne dane mog detinjstva (opet sala sa nazivom jedne popularne pesme iz Macolinog i mog detinjstva

), kada sam jedva cekao da izadje novi nastavak nekog serijala bilo u 'SAM svoj majstor-u', bilo u 'Radio-Amater-u'. Samo napred, budno vas pratimo

.
I da dodam jednu poraznu cinjenicu (po meni): izgleda da je interesovanje za elektroniku i za druge oblasti tehnike (prakticne) obrnuto proporcionalno dostupnosti literature

[ Darko_zed @ 13.10.2012. 12:30 ] @

Lepo , zanimljivo , samo mi recite po kojoj ce se semi raditi ili je tek cela prica u razvoju oko seme i celog projekta . Sta se ocekuje od datog uredjaja i koje mogucnosti da mu budu , mozda mogu pomoci i uz to nesto novo saznati ?? Pozdrav

[ rsinisa @ 13.10.2012. 13:10 ] @

Nisam hteo da smetam, vama dvojici ionako ova tema ide odlično i bez drugih.
U ovu tematiku se, na moju veliku žalost, ne razumem uopšte, ali su velike šanse da ću da napravim taj ispravljač kada sve dovršite. Samo napred.

Pozdrav.
Sinisha

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 14:35 ] @

a dva odvojena napajanja, 2 komada UCC3895, pretpostavljam da ces ih sinkronizirati, 6 mosfeta, 2 transformatora, 2 kontrolera. 6 mosfeta mogu tvorit trofazni H most. znaci 3 polu mosta, prvi polumost na prvi izvod prvog transformatora, drugi polumost kraj prvog i pocetak drugog transformatora i treci polumost na kraj drugog transformatora. nisam doma tako da nemrem si to nacrtat. to je ovak brzinsko razmisljanje. naravno mosfeti mogu i ko diode posluzit ako treba, al tak nekaj sam vidio u kontrolerima za dc motore u vozilima.

[ macolakg @ 13.10.2012. 16:19 ] @

@gigabyte091

Bas tako drugar. Odlicno razmisljas.

Postojace jedan vodeci polumost, kome se faza ne pomera, a ostala dva ce imati podesivu fazu, svako iz svog UCC.

UCC ce biti sinhronizovani, dobicemo dve naprave, ustedeti jedan polumost, i dobiti mogucnost da koristimo six pack module koji se obicno koriste za pogon motora (kada nam zatrebaju jos vece snage).

Mislim da je dobro da prevodis i "notes" ispod tekstova. Obicno je u njima skriveno puno veoma vaznih detalja, posebno oko mogucih granica upotrebe komponente.

Ovo za sada super ide.

Prati nas dosta budnih ociju :-)

Ne smemo nista da z**nemo.

Sami smo trazili, nema nazad!

Ovog trenutka sam stigao sa jednog terena, i moram odmah na drugi, a veceras cu postaviti nesto za pocetak.

Pitanje za tebe: da li se slazes da naprava bude 2 x 60VDC i 2 x1KW?

Moracemo od nekog koncepta da pocnemo...

Pozdrav

[ macolakg @ 13.10.2012. 16:31 ] @

@Darko_zed

Sami cemo razviti ceo uredjaj, to ce nam biti jedina sema.

Obojica smo iz te price, najvise volimo sopstvene konstrukcije

Pozz

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 16:59 ] @

moze, samo bi trebalo onda napraviti mogucnost da se napajanja mogu spojiti i paralelno, tek toliko ako zatreba veca struja. znaci ukupno 2 kW, nebi bio problem 2.4 kW tj 60V 20A po napajanju

[ Miodrag-ba @ 13.10.2012. 17:55 ] @

Bravo MOMCI.

Samo napred. Tu sam i ja da Vam budem za petama. Sad znamo da nam trebaju dva komada
UCC3895, 6 mosfeta, 2 trafoa,2 kontrolera, trebaće dioda, velikih elktrolita i ......

Možda bi dobro bilo napisat koje mosfeti, koja jezgra trafoa, kontroleri i ono "krupnije" što će
sigurno trebati, a teže se nabalja ili se čeka isporuka iz inostranstva da bi se već krenulo u nabavku,
a ona sitnurija neće biti sporna. Nijesam siguran da je potrebno 20A, ali mislim (zbog audiofila)
da napon treba malo podići pa i po cijeni skupljih elektrolita.

Samo naprijed, što macola reče uboli ste pravu temu.

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 18:40 ] @

A mislim da je 20A i više nego dovoljno, naprimjer punjenje akumulatora većeg kapaciteta, onda razne radioamaterske stanice, uvijek se nađe neka aplikacija di je potrebna jaka struja.

2×1 kW je odlično, samo ako bi moglo, 2×1.2 kW pa da budu 2 napajanja 60V 20A, tj +/- 60V 20A i mogućnost paralelnog spoja za 60V i 40A. Mislim da tih dodatnih 400W nebi trebao biti problem ? Samo onda možemo zaboraviti na jezgre iz PC napajanja, možda bi trebali neku ETD 49 ili 59 nabaviti za to. Neznam kakva napajanja bi koristila napon veći od +/- 60W, tj znam, al takva napajanja su po 1 i više kW a to sumnjam da će netko raditi. (mislim da borino legend-quazor radi na +/-95V)

Pretpostavljam da bumo išli na dosta visoku frekvenciju sklapanja. Kako ćemo transfromatore motat ? bakrenom trakom ili više tankih vodiča ? ako idemo na 300-400 kHz onda je skin efekt dosta izražen.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 13.10.2012. u 21:51 GMT+1]}

[ Darko_zed @ 13.10.2012. 21:00 ] @

Tranzistora ima gomilu za ovu aplikaciju , ja cu konkretno koristiti IRFP450 bez obzira za sta se ostali odlucili iz razloga sto su i vise nego dovoljni za ovo sto se radi ,a i imam ih na lageru nesto

. Diode takodje ima gomila i opet cu ja konkretno koristit byv52 ili nesto slicno , znam da su opet prejake za ovo ali opet ih imam na lageru

jbg . Jezgro cu koristit ETD49 ono je i vise nego dovoljno za 1KW . Sto se tice ostatka to je sitno ima ga po kutijama , fiokama itd

. Za drajvovanje fetova bi malo drugacije odradio sa dodatnim trafom u kome svaki tranzistor u mostu ima svoj namotaj mada je sve to opciono i moj predlog sto se ne mora usvojiti naravno ,a i nije lose napraviti dve tri varijante svi zajedno i debelo istestirati . Imam dosta varijanti koje sam radio slicni i dosta jaci od ovoga sto je u planu da se odradi ali to sada nije bitno plan je da se ovo skocka sto je zapoceto .Pozdrav

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 21:06 ] @

IRFP450 bi trebali biti dovoljni, naravno bolje je ići na IRFP460 zbog veće struje i manjeg otpora, ali i ovi će obaviti posao. Što se tiče drajvanja MOSFET-a mislim da je i bilo govora o tome da bi se namotali transformatori i za to. Bit će veselje kad će se testirat, kad se iz mreže povuće snaga povećeg bojlera :DDD Moram dodat 16A osigurač na tablu, naljepnica dolje, lab.napajanje hehehehe

[ Darko_zed @ 13.10.2012. 21:15 ] @

Irfp450 su i vise nego dovoljni mada imam i neke ct60Am IGBT 60A titane od tranzistora(cak i po gabaritima veliki ) ali mi je zao ugraditi ih u ovu aplikaciju

,a i nemam ih dovoljno mada i nisu skupi oko 5-6eur komad mislim .

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 21:22 ] @

Ja sam uvijek da se komponente malo predimenzioniraju :D al sad te mrcine stavljat, šteta bi bila ih na to potrošit, makar 5 dolara za takav IGBT je stvarno malo

[ Darko_zed @ 13.10.2012. 21:39 ] @

Ako mi verujes tek sada sam pogledao UCC3895 , nisam imao prilike da radim sa njim jer kao sto Macola rece jos je aktuelan Uc3845 i imam ih u svim oblicima i pakovanjima

. Ovo kolo me je odusevilo i veruj mi u glavi sam vec skockao semu iz njegovog datasheeta

ako mi verujes(pa sam u predhodnom postu napisao sta bih uradio ,a ono isto kao na semi ) , ja sam mislio da je to potpuno isto kao Uc3845

.
Gde mogu ovo nabaviti jer po ovim radnjama uobicajnim ga nema po Nisu sada sam pregledao kataloge .
Pozdrav

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 21:47 ] @

hehe, vjerujem ti, kontroler je stvarno vrhunski, ne znam di bi se mogao nabaviti, ja sam svoje kao free sample naručio, ako će mi htjet ovi poslat opet komponente mogu ti ja poslat. Ja se trenutno sa UCC3808 igram malo, stvarno su jednostavni za upotrebu, 12 na 5 sklepao u roku sat vremena, fala bogu pa sam imao doma djelova, napon kad zakuca na 5, stvarno ga drži na 5 :)) a ovih dana bi na red trebao doći i SG3526 kojem sam se i najviše veselio hehe. Neznam zašto sam uopće koristio MC34063, sam sam živaca izgubio, ovo čudo radi na protoboardu bez frke

[ Darko_zed @ 13.10.2012. 22:06 ] @

SG3525 i SG3526 su extra i fenomenalni su i sa njima sam bas odradio prve invertere mada sam ih koristio i za kontrolu brzine motora i sta sve ne jos , u nekim impulsnim punjacima itd itd . Stvarno su vrhunski

[ gigabyte091 @ 13.10.2012. 22:21 ] @

I jeftini, dobro SG3526 kod mene je sve samo ne jeftin :/ Pogledaj si UCC3803/UCC3808, mislim da je UC3845 dobio dostojnu zamjenu, a i UC2823 mi se isto čini jako dobrim kontrolerom.

[ Darko_zed @ 13.10.2012. 23:27 ] @

Ako je vec UCC3895 tesko nabavljiv po radnjama i mnogima ce to praviti problema onda celu pricu mozemo realizovati sa nekim drugim cipom , recimo mozemo bas uzeti dva SG3525(moze se naci na trafikama

) i odraditi ovo sto ste zamislili ,imam neke semice u glavi(al se trebaju nacrtati

) kako bi to moglo da se sve skocka u izvedbi 2x1KW to jest 2x60V/15-20A ,moze i sa TL494 , UC3845 itd , samo se trebamo dogovoriti i naci nekoga ko ce razviti PCB jer ja stvarno nemam vremena za to . Pozdrav

[ macolakg @ 14.10.2012. 00:08 ] @

Citat:

gigabyte091:
moze, samo bi trebalo onda napraviti mogucnost da se napajanja mogu spojiti i paralelno, tek toliko ako zatreba veca struja. znaci ukupno 2 kW, nebi bio problem 2.4 kW tj 60V 20A po napajanju

Kada napajanja imaju strujni limit, postaju izvori struje i mogu se spajati paralelno.

Nece biti problem za 20A, vec malo skuplje diode za tu pricu.

Probacu da "iscackam" nesto ekonomski najpovoljnije.

[ macolakg @ 14.10.2012. 00:18 ] @

Citat:

Miodrag-ba:

Bravo MOMCI.

Samo napred. Tu sam i ja da Vam budem za petama. Sad znamo da nam trebaju dva komada
UCC3895, 6 mosfeta, 2 trafoa,2 kontrolera, trebaće dioda, velikih elktrolita i ......

Možda bi dobro bilo napisat koje mosfeti, koja jezgra trafoa, kontroleri i ono "krupnije" što će
sigurno trebati, a teže se nabalja ili se čeka isporuka iz inostranstva da bi se već krenulo u nabavku,
a ona sitnurija neće biti sporna. Nijesam siguran da je potrebno 20A, ali mislim (zbog audiofila)
da napon treba malo podići pa i po cijeni skupljih elektrolita.

Samo naprijed, što macola reče uboli ste pravu temu.

Pozdrav najboljem elektronicaru medju sportskim radnicima!

2 kontrolera su ona 2 kom UCC3895, tj. oni su PSM PWM kontroleri.

Sto se tice spiska elemenata, kada se razvija nesto, mora se prvo napraviti koncept, pa shema, pa sve to izracunati, napraviti delove prototipa, iskorigovati, objediniti u celinu, ustedeti na komponentama, ponovo iskorigovati, testirati, eee onda je gotovo :-)

Kada pocnem da postavljam sheme, onda su vec sve prethodne faze uradjene, a to ne ide za jedan dan.

Strpljenja, ovo je neuporedivo teze nego nesto popraviti ili sklopiti...

Pozdrav

[ macolakg @ 14.10.2012. 00:57 ] @

Citat:

Darko_zed:
Ako je vec UCC3895 tesko nabavljiv po radnjama i mnogima ce to praviti problema onda celu pricu mozemo realizovati sa nekim drugim cipom , recimo mozemo bas uzeti dva SG3525(moze se naci na trafikama :D ) i odraditi ovo sto ste zamislili ,imam neke semice u glavi(al se trebaju nacrtati :D ) kako bi to moglo da se sve skocka u izvedbi 2x1KW to jest 2x60V/15-20A ,moze i sa TL494 , UC3845 itd , samo se trebamo dogovoriti i naci nekoga ko ce razviti PCB jer ja stvarno nemam vremena za to . Pozdrav

UCC3895 meni inace nabavlja Tagor iz Nisa, vec poodavno, uvoze sa Digi Key.

Verujem da u Hrvatskoj, onima koji zastupaju Digi Key, nabavka UCC3895 nece biti problem.
---------------------------------------------------------------------------------------

Inace, polako Dare, znam da si inzvaredan elektronicar, ali ako nisi do sada radio PSM, znaj da nije bas lak zalogaj.

Strpljenja malo, nemoj unositi konfuziju u konstrukciju.
------------------------------------------------------
Ne zameri.

Veliki pozdrav

[ macolakg @ 14.10.2012. 01:29 ] @

Tok ideja oko konstrukcije bi trebalo da tece izmedju GB91 i mene, sa veoma preciznom edukativnom svrhom (sa vaznim razlogom to treba da tece tako, potpuno cete razumeti kada se konstrukt zavrsi).

Posmatrajte, postavljajte komentare, pitanja, ali ne narusavajte i ne modifikujte usmerene ideje i resenja.

Na pitanja cu odgovarati, sklopove i funkcionisanje objasnjavati, stavljati resenja, ali sustinski protok informacija treba da se dogadja izmedju GB91 i mene.

Dakle, ovde cemo, GB91 kao mladi buduci konstruktor, i ja kao neko ko je konstruisao stotine razlicitih SMPS (medju njima i vise PSM), napraviti ovu konstrukciju kao pravi inzenjering takve naprave, od utikaca do izlaznih klema.

Za razliku od dosadasnjih stap i kanap sklopova, i nekakvih tudjih shema sa neta, ovo ce biti jedinstvena i potpuno nasa konstrukcija, a ne sklapanje neceg sto je vec neko konstruisao.

Funkcionisacemo kao mini tim, sastavljen od dve osobe.

Kada se sklop fazu po fazu iskonstruise, izracuna, istestira, izvolite onda menjati ga do mile volje, i stavljajte milion novih ideja.

Svrha ovog, u sta ulazem napor i vreme, je predstavljanje pravilnog postupka konstrukcije jedne elektronske naprave, sa jasnim obrazlozenjem svakog detalja, gde ce GB91 (sam je pristao na to), uloziti nista manji napor u sve to, sto ce proizvesti svima vidljive rezultate, i sto se same konstrukcije tice, a i sto se napretka u ovoj oblasti samog GB91 tice, i jos puno mladih elektronicara koji budu pratili ovaj projekat.

Unosenje "buke" od raznih ideja i raznih nacina razmisljanja, samo ce usporiti tok ove interaktivne "skole" i narusiti joj kvalitet.

Ako se ova tema nastavi sa jasno organizovanim postupcima i tokom razvoja pomenute naprave, svi cete imati koristi od teme, iz vise uglova posmatranja, a ne samo jedan obicni Lab. ispravljac kao produkt.

U ovoj temi nije uopste "stos" u tome da se sastavi ispravljac koji radi.

Moze se naci na stotine nekih shema koje rade, sa crtezom PCB, spiskom delova, i na ko zna koliko nacina ostvarenih.

Ovaj ce biti ostvaren na jedan jedini nacin, iskreiran saradnjom dve osobe, jedne neiskusne koja neverovatnom brzinom uci (pogledajte temu od pocetka, ko ima oci videce), i druge koja ima definitivno najvece iskustvo u ovoj oblasti od svih koji su o tome pisali po forumu (ne mogu racunati one koji su cutali, o njima ne znam nista).

Dakle, ako se neko smatra kompetentnijim da u oblasti PSM SMPS, brze, efikasnije i jasnije prenese znanje @gigabyte091, i ostalima koji budu ozbiljno pratili ovu temu (ali ne kao razonodu), neka izlozi samo par argumenata i odmah mu prepustam ovaj veoma zahtevan posao.

Pozdrav

[ Darko_zed @ 14.10.2012. 01:45 ] @

Ma nije konfuzija , nego ako mi verujes bas treba ovih dana tako nesto 2 x 60-100V 20-30A , ogranicenje struje ,regulacija napona , zastita od kratkog spoja . Pravio sam dosta malih invertora recimo na radnom stolu imam 0-40V 10A sa ogranicenjem struje od 0.5-10A i regulacijom od 0-40V . Doduse nije kompletiran u potpunosti ali radi perfektno,slikacu i pustiti neku slicicu da se vidi kako izgleda . Baziran je na TL494.
Malo zurim zato sto mi je frka i da ne nosim trafo ispravljac radi ispitivanja tezak je 30+ kg.,a u pitanju je ona prica sto sam postavio temu o gasenju tiristora ako se secas pa ti mogu reci da i prisilna komutacija ga ugasi ali bih sve to izbegavao i ipak stavio IGBT modul za upravljanje pa da sve kada to skockam imam na cemu da isprobam i ujedno da bude mobilno za teren.
Kazem ti imam ideju , nemam vremena ali se nadam da cu ipak morati i uspetu u ovako u kasne sate da ipak skockam nesto pa cu to kada zavrsim izneti ovde ali ako me opet prestignete radicu po tome.
Imam inverter aparat za varenje , frankenstajn , moje zamorce na kom se sve ispituje

, napon mu je oko 60V struja 5 - 130A , samo jos da ga modifikujem da mogu regulisati napon i ja sam zavrsio posao

.
Dragoljube ne postoje toliko teski zalogaji koji se ne mogu savladati pa makar danima ne spavao i ne mrdao se od stolice

, znas i sam ,a kad ovde imas jaku ekipu onda nema problema sve se da resiti , zar ne ??
Veliki pozdrav i mozda sam se malo udaljio od teme .

[ Darko_zed @ 14.10.2012. 02:11 ] @

Macola@
POgresan nastup druze , ako imas nesto da mi kazes , reci , ne stavljaj me u mnozini .
Drugo tvoju sposobnost i znanje nije niko doveo u pitanje i zato ne vidim razlog zasto si se nasao prozvanim i to jasno pokazao u tvojih par recenica gde si ispao malo prepotentan sto to nisam ocekivao od tebe veruj mi !!

P.S poceto je mnogo toga ali ne vidim da je i mnogo toga dovedeno kraju , obrati malo paznju i na to , lepo kazes nema nazad , zato ocekujem da ce se ovo makar dovrsiti .
I jos nesto gde gresis je da po onome sto citas ovde i vidis necije izlaganje ne mozes suditi koliko je ko sposoban i komeptentan jer ako mi verujes ovde ima ljudi koji jedva progovore rec dve ,a jednostavno su geniji u oblasti elektronike , to sam se licno uverio i terao ih da prisustvuju malo celokupnoj diskusiji ,a ne samo rec dve i kraj kao sto obicno rade na zalost.

[ macolakg @ 14.10.2012. 03:48 ] @

@Darko_zed

Ni na kakav nacin te nisam prozvao u "mnozini".

Dobro znas da te veoma cenim kao elektronicara. (Usmerio sam neke ljude na tebe kao strucnjaka, sa punim poverenjem, samo na osnovu onog sto si pisao u postovima)

U sasvim posebnom postu sam pokusao da razjasnim razloge zbog kojih jedan koncept ili projekat ne mogu odjednom "krojiti" vise ljudi.

Za uspesno ostvarenje bilo kakvog projekta, izmedju ljudi koji ga prave mora postojati direktan protok informacija i jedna veoma tesna saradnja.
Ako se odluta sa teme, projekat je osudjen na neuspeh.

Ovde se radi o upotrebi specijalizaovanog IC, koji je namenjen za Phase Shift Modulation PWM, sa posebnim zonama u njemu koje su namenjene za ostvarenje rezonantne ZVS tehnike (Adaptive delay Set), gde standardni push-pull kontroleri to ne mogu imitirati bez mnogo hardvera okolo.

Sa SG3525 ili 3526 se uz odredjene dodatke moze napraviti bilo koja topologija, pa i PSM, ali postaje veoma slozeno odrzati ZVS uslove u sirem opsegu opterecenja, pa za ovaj (sa UCC3895) Lab ispravljac oni ne piju vodu.

To je jedina opaska koju sam tebi uputio.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sposobnost i znanje koje imam su svakako ograniceni. Da budem prepotentan, ne pada mi na pamet, lose si me procenio.
Ko me iole poznaje, taj zna da ne spadam u tu vrstu ljudi.
Jos uvek ucim, i toga nece biti nikada dovoljno.

Znam da forum posecuju mnogi briljantni umovi i veoma uceni i kompententni ljudi, ali je veoma mali broj njih bio raspolozen da utrosi ogromnu kolicinu vremena i energije pisuci tekstove koji ce koristiti drugima, a bez ikakve koristi njima samima.

Moguce je da nemaju vremena za forum, pa ce ono sto imaju reci u korist drugih, reci u nekom svom okruzenju, ili napisati neku knjigu pa je prodati.

Dobro ti je poznato da sam napisao gomilu opsirnih tekstova, sa namerom da prenesem svoja iskustva i saznanja drugima.

Od toga nemam nikakve koristi, cak naprotiv, to mi uzima ogromnu kolicinu vremena.

Stoga i dalje stoji da ako neko ima znanje, volju, zelju, strpljenje, da coveku @gigabyte091, koji je pokazao jaku zelju i volju da nauci puno u ovoj oblasti, nedeljama prenosi znanje i iskustvo, ja necu imati nista protiv toga.

Posmatracu sa strane i takodje uciti.

Medjutim, ukoliko se ne pojavi neko ko bi tako nesto radio, onda cu ja nastaviti ovaj koncept po unapred zamisljenom redu.

A u tom slucaju bi mesanje topologija i razlicitih koncepata imalo isti efekat kao kada bi u toku jednog skolskog casa bilo odrzano predavanje iz nekoliko predmeta, koji su na neki nacin indirektno medjusobno povezani.

Samo pokusavam da odrzim "ostru" fokusiranost na jednu topologiju SMPS, radi stabilnosti samog koncepta, i ocuvanja dobre discipline i tempa.

Pokusavam da odrzim unapred zamisljen redosled dogadjaja.

Rasplinjavanje ce samo usporiti stvari i smanjiti kvalitet.

Siguran sam da si kad-tad u zivotu i sam iskusio, kako rasplinjavanje moze oslabiti koncentraciju na nesto i umanjiti postignute efekte.

Stoga shvati da prethodni post nije tebi upucen, vec je uopsteno postavljen, sa namerom da ubuduce izolujem ovu temu od mogucnosti pretvaranja u "zabavnu" temu.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zapitaces se: sto bih ja odredjivao karakter teme koju je postavio @gigabyte091?

Zato sto nameravam da ulozim veliku kolicinu vremena i rada, sa ciljem dobijanja produkta od koga ce svi kojima je takav potreban imati koristi.

Da ne bih uludo rasipao energiju na stvari koje su slabo povezane sa konkretnim konceptom, prinudjen sam da ovako nesto napisem.

Na kraju, sam @gigabyte091 ce najbolje presuditi o tome, jer je on postavio temu, pa ako zeli "ostro" usmerenje na PSM, onda ce biti tako, a ako ne zeli takvo nesto, opet nemam protiv.

Mozda sam sve ovo pogresno shvatio?

Bilo sa kim mogu saradjivati npr. mailom ili slicno, potpuno van ociju javnosti, samo ce razmena korisnih informacija biti svedena na par ljudi.

Pozdrav

[ ZAS011 @ 14.10.2012. 07:37 ] @

Darko, kataloška cena UCC3895N kod Digi Key je 6,88 €. Dok to stigne u srbistan izaćiće sigurnih 10+. Za ispravljač koji Dragoljub tako zdušno hoće da podeli sa nama uz ogromnu količinu edukacije, i sa pomenutim karakteristikama, mislim da to nije visoka cena. Ukoliko bude postojalo interesovanje za ovaj ispravljač, a koliko vidim broj interesenata raste, drage volje ću se ponuditi da nabavim UCC-ove po ceni koju bude dao najpovoljniji dobavljač, a postaviću je u ovoj temi, + troškovi Post Express-a (ili, kome se isplati, lično preuzimanje)

[ gigabyte091 @ 14.10.2012. 08:57 ] @

Svi mi učimo cijeli život, nikad nećemo sve znat, a količina znanja koju neko posjeduje ovisi o volji za učenjem, netko poput @macolakg sigurno ima puno volje i voli to što radi, a neko tko nema volje će uvijek tražiti gotove uređaje pa da samo zalemi komponente... nagledao se ja u razredu bivšem kojekakvih likova koji su išli tu samo zato što imaju 5 minuta od škole pa su izvaljivali gluposti poput trofazna istosmjerna struja i slično. Ako smo počeli raditi već s tom topologijom, u cilju nam je da uređaj bude završen pa bi se trebali u tom smjeru usmjerit, naravno, ako netko ima nekakvo pitanje slobodno može postaviti ovdje. Kao što je već napomenuto, ova tema nije rezervirana samo za macolukg i mene. Ovo je forum i svi mogu sudjelovati. Možda će taj uređaj nekome biti kompliciran i činit se skupim, ali samo mrežni transformator od 2.4 kW košta poprilično i težak je, a di su ostale komponente...

@macolakg

Jesi li razmišljao da se doda i aktivni PFC u napajanje, mislim da sa tom snagom bi bilo poželjno, a nađe se jako dobrih kontrolera za PFC

Diode već imamo, u jednoj temi je jedan član tražio diode 200V 30A i bilo je par odgovora: http://www.ebay.com/itm/RURG30...main_0&hash=item1c27ef599a njegova original i FEP30JP

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 14.10.2012. u 10:13 GMT+1]}

[ Darko_zed @ 14.10.2012. 09:39 ] @

Citat:

ZAS011: Darko, kataloška cena UCC3895N kod Digi Key je 6,88 €. Dok to stigne u srbistan izaćiće sigurnih 10+.

ma Tagor mi je ispred nosa nije problem u tome u ceni jer sam i sam planirao ubaciti tranzistore u vrednosti od 40 eur. 6 kom po 6-7 eur.
Htedoh da kazem mozda ce mnoge to u samom startu odvratiti kada vide da je tesko dostupan , mada gledano sa druge strane kome treba nabavice

Citat:

Dobro ti je poznato da sam napisao gomilu opsirnih tekstova, sa namerom da prenesem svoja iskustva i saznanja drugima.

Od toga nemam nikakve koristi, cak naprotiv, to mi uzima ogromnu kolicinu vremena.

Ovo je za svaku pohvalu .

I jos jedna stvar je to da nisam video gde ste naglasili da ceo ispravljlac mora biti PSM i samo gatreba tako odraditi ,mozda sto temu nisam procitao od pocetka(zurilo mi se ) ali nema veze sada ste se izjasnili na cemu se treba bazirati cela prica ,a i ovo mi je itekako poznato

.
Pozdrav za sve i nema ljutis

[ gigabyte091 @ 14.10.2012. 09:53 ] @

Evo još jedan dio prijevoda:

Preporučeni radni uvjeti:

Napon napajanja, VDD: 10-16.5V
Premosni kondenzator napajanja, VDD (1) : 10×CREF (1)
Premosni kondenzator referentnog napona, CREF (UCC1895): 0.1 do 1.0 uF (2)
Premosni kondenzator referentnog napona, CREF (UCC2895,UCC3895): 0.1 do 4.7 uF (2)
Kondenzator takta CT (za frekvenciju sklapanja od 500 kHz): 220 pF
Otpornik takta RT (za frekvenciju sklapanja od 500 kHz): 82 kΩ
Otpornik zakašnjenja RDEL_AB, RDEL_CD: 2.5 do 40 kΩ
Radna temperatura TJ: -55 do 125°C

(1) Kondenzator napajana bi trebao biti niskog ESR i ESL, keramički, postavljen direktno na VDD i PGND izvode. Veči kondenzator bi trebao fizički biti postavlje što je bliže moguće VDD izvodu.
(2) Kondenzator referentnog napona VREF bi trebo biti niskog ESR i ESL, keramički, postavljen direktno na REF i GND izvode. Ako želite veći kondenzator, on bi trebao biti postavljen blizu VREF i spojen sa otpornikom od 51 Ω pa na više na izvod VREF. Kondenzator na VDD izvodu bi trebao biti 10× većeg kapaciteta od kondenzatora na izvodu VREF.
(3) Preporučeno je da jedna točka bude uzemljena između izvoda GND i PGND direktno ispod kontrolera. Poželjno je imati odvojeni ground plane udružen sa izvodom GND i svim komponentama spojenima na izvode 1 do 12 plus izvodi 19 i 20.
(4) Nije preporučeno da uređaj radi duži vremenski period izvan ovih uvjeta.

Električne karakteristike (VDD=12V, RT=82 kΩ, CT=220pF, RDEL_AB, RDEL_CD= 10kΩ, CREF=0.1 uF, CVDD=0.1 uF bez opterećenja na izlazu, TA=TJ TA=0 do 70°C za UCC3895, TA=-40 do 85°C za UCC2895 i TA=-55 do 125°C za UCC1895, osim ako drugačije nije naznačeno.

UVLO (Podnaponsko isključenje)

UVLO(ON) Prag uključenja: (10.2V/11V/11.8V)
UVLO(OFF) Minimalni radni napon poslije uključenja: (8.2V/9V/9.8V)
UVLO(HYS) Histereza: (1.0V/2.0V/3.0V)

Napajanje

ISTART Struja uključenja: (VDD=8V) (-/150uA/250uA)
IDD Radna struja: (-/5mA/6mA)
VDD_CLAMP VDD napon spone: (IDD=10mA) (16.5V/17.5V/18.5V)

Naponska referenca

VREF Izlazni napon: (TJ=25°C): (4.94V/5.00V/5.06V)
(10V<VDD<VDD_CLAMP; 0mA<IREF<5mA): (4.85V/5.00V/5.15V)

ISC Struja kratkog spoja: (REF=0V; TJ=25°C): (10mA/20mA/-)

Eh ja se mučio da to lijepo napravim sa oznakama i onda forum to ne prikaže

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 14.10.2012. u 11:17 GMT+1]}

[ Darko_zed @ 14.10.2012. 10:22 ] @

Citat:

Sa SG3525 ili 3526 se uz odredjene dodatke moze napraviti bilo koja topologija, pa i PSM, ali postaje veoma slozeno odrzati ZVS uslove u sirem opsegu opterecenja, pa za ovaj (sa UCC3895) Lab ispravljac oni ne piju vodu.

To je jedina opaska koju sam tebi uputio.

Moze vecina ali kao sto rece ne pije vodu u ovom slucaju isuvise slozeno .

Reci mi samo delay time napimer izmedju izlaza A i D je do koje granice moguce izvesti i u sustine je to death time zar ne?
Kako bi izgledao dijagram tog maksimalnog pomeraja izmedju izlaza . U sustini je Delay najveci kada je na njemu 0 volti ,a najmanji kada je maksimalnih 2.5V ili gresim.

[ macolakg @ 14.10.2012. 13:20 ] @

Da ne bih samo Darku odgovorio na pitanje, evo detalja koji ce razjasniti sustinsku raliku izmedju "klasicne" push-pull (u sta spadaju half-bridge i full bridge), i PSM (Phase Shift Modulation) PWM topologije:

Kod push pull se jedan kompletan period sastoji iz 4 faze:

1) -PROVODNA FAZA jednog tranzistora (ili jedne dijagonale bridge), za vreme koje se struja plasira u primarni namotaj, u jednom smeru. Za vreme ove faze vrsi se direktni transfer energije u "storage" prigusnicu i delom u izlaz.

2) -PAUZA, u kojoj ne provodi ni jedan tranzistor, u sta je ukljuceno i "death-time" kao sigurnosna mera koja sprecava mogucnost istovremenog provodjenja suprotnih grana. "Death-time" je fiksna velicina i postavlja se prema ostalim parametrima sklopa. Za vreme ove faze, visak akumulirane magnetne energije iz trafoa se vraca kroz diode koje su postavljene paralelno switching tranzistorima (diode mogu biti i unutar samih tranzistora, "body" diode).
Nagomilana magnetna energija iz storage prigusnice se prazni kroz elemente sekundara (koji formiraju buck konvertor), direktno u izlaz, pri cemu se deo te energije reflektuje na primar.

3) -PROVODNA FAZA dijametralno suprotnog tranzistora (ili dijagonale bridge), gde je smer struje primara suprotan od prvobitnog i jezgro trafoa se magnetise suprotnim polaritetom. Takodje se transfer energije obavlja u storage prigusnicu i delom u izlaz. Zbog postojanja ispravljackih dioda, struja kroz storage prigusnicu i izlaz je istog smera, u obe provodne faze pretvaraca.

3) PAUZA, koja kompletira jedan period, a dogadjaji su isti kao pod 2).

Kod push pull, se vremenom trajanja pobude pojedinacnih tranzistora (mora biti simetricno), regulise kolicina energije prenete ka izlazu.
Jedan od nedostataka push-pull je to sto je problematicna pobuda tranzistora, jer se besprekidno menja vreme njenog trajanja, pa bi bilo potrebno i menjati komponente u granama pobuda srazmerno vremenu njenog trajanja, no posto je to nemoguce, pribegava se kompromisu, pa se komponente pobude biraju za neku prosecnu vrednost.
Posebno su problematicna kratka vremena, gde se dogadja mogucnost pojave asimetrije polutalasa.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PSM topologija mora imati bar jedan puni most (bridge), ili vise njih.

Kod PSM topologije se jedan kompletan period sastoji iz sledecih faza:

1) -PROVODNA FAZA jedne dijagonale mosta, gde je prenos energije na izlaz potpuno isti isti kao kod 1). faze push-pull

2) -DEATH TIME jednog od polumostova, gde oba njegova tranzistora ne provode. Za to vreme se struja primara i njegovog rasipnog induktiviteta (koji moze biti integrisan ili spolja dodat) prazni KROZ PARAZITNE KAPACITETE oba tranzistora u polumostu koji je u death-time uslovima. Rasipna induktivnost primara i parazitni kapaciteti oba tranzistora grade (namerno formirano) oscilatorno kolo (titrajni krug), gde se death-time podesava tako da se ukljucenje sledeceg tranzistora dogodi u trenutku kada napon na njegovim krajevima tezi nuli, ili je vec pocela da tece struja kroz body diodu.
Zbog toga sto je nagib tranzicije odredjem parametrima ocilatornog kola, i nije veliki, i zato sto je na tranzistoru koji je upravo pred ukljucenjem napon na njegovim krajevima blizak nuli, IZOSTAJU reverse recovery efekti body diode i minimalno je napunjena parazitna kapacitativnost Cdg.
Posledicno, zbog izostanka reverse recoverry struja, discipacija je drasticno manja nego kod hard switching.
Takodje zbog nenapunjenog Cdg i spore promene napona, najmanji je Qg, pa je za pobudu potrebna minimalna snaga.

3) -KRATAK SPOJ PRIMARA, faza u kojoj su provodni oba gornja (ili oba donja, respektivno) tranzistora na polumostovima. Za vreme ove faze dolazi do sporog opadanja struje primara, dok se na sekundaru preslikava impendansa kratkog spoja primara, umanjena prenosnim odnosom transformatora (kvadratna zavisnost). Zbog toga, napon na sekundaru je nalik idealnom (kao da je u pitanju termogeno opterecenje), za vreme ove faze napon sekundara je blizak nuli i energija praznjenja storage prigusnice ne reflektuje oscilatorne prenaponske pojave na primar.
Izlazni buck radi sa minimalnim sadrzajem visih harmonika, tj. rad miu je identican "pravom" buck konvertoru.

4) -DEATH TIME drugog polumosta sa istim osobinama kao pod 2).

5) -PROVODNA FAZA druge dijagonale mosta, sa ciljem prenosa energije ka sekundarima (smer struje je vec promenjen za vreme rezonantne tranzicije), dogadjaji su kao pod 1).

6) DEATH TIME prvog polumosta, dogadjaji kao pod 2).

5) -KRATAK SPOJ PRIMARA, kao pod 3).

7) DEATH TIME prvog polumosta, kao pod 2).
----------------------------------------------
Ovim je kompletiran jedan ciklus (period) PSM pretvaraca.

Posto vrednost rasipnog induktiviteta zavisi od struje, a u skladu sa tim i rezonantna ucestanost Ls i Cds, UCC3895 ima podsklop ADS (Adaptive Delay Set) koji u zavisnosti od izlazne struje menja death time, i odrzava osobine uklapanja tranzistora pri nultom naponu (ZVS), odrzavajuci nisku discipaciju na njima.

Zbog veoma umanjenih switching i drive gubitaka, ovakvi pretvaraci mogu raditi na znatno visim frekvencijama, sa istim setom tranzistora kao za hard switching.

To omogucava primenu manjih feritnih jezgara za iste snage, manje ukupne gabarite, manji nivo EMI smetnji.

Pri frekvencijama istim kao kod hard switching, sa istim velicinama jezgara, toplotni gubici na switching tranzistorima su znatno manji, pa je njihova granica primene pomerena ka vecoj snazi.

Kod PSM, OBA polumosta besprekidno rade sa duty 50%, na istoj frekvenciji, nezavisno od potrosnje na izlazu.
Zbog tako jednostavnog uklapanja pojedinacnih polumostova, drive je veoma jednostavan i niskozahtevan, pa cesto biva dovoljan samo drive transformator bez dodatnih komponenti na gate tranzistora (kod manjih snaga).
To takodje omogucava lako galvansko razdvajanje upravljackog dela od grupe koja je na mreznom naponu.
-------------------------------------------------------------------
U prilogu je pdf kojim je podrobno objasnjen rad ovakvih konvertora. Pdf je za stariji tip IC, UCC3875, gde je rezonantna tranzicija kontrolisana sa death time JEDNOG polumosta, no dobro ce posluziti kao primer.

UCC3895 je moderniji i poboljsan IC za ovu namenu, pa ima death time ADS za oba polumosta i istovremeno njihov nezavisni eksterni preset, gde se uz vestiju manipulaciju moze dobiti multirezonantni rad.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 14.10.2012. 14:19 ] @

@macolakg

Što ti više opisuješ ovo, meni se sve više sviđa, ovo napajanje kada bude gotovo će moć posramiti velku većinu napajanja. Malo sam preletio kroz dokument koji si dao, danas navečer ću detaljno pročitati sve.

[ macolakg @ 14.10.2012. 14:20 ] @

Citat:

gigabyte091:

@macolakg

Jesi li razmišljao da se doda i aktivni PFC u napajanje, mislim da sa tom snagom bi bilo poželjno, a nađe se jako dobrih kontrolera za PFC

Jos uvek to ne moramo, mada bi bilo lepo napraviti ga.

To ce povecati cenu uredjaja uz prednosti malog "zagadjenja" mreze i niskog opterecenja ispravljackih ulaznih dioda.

Za pocetak, mozemo napraviti PSM bez PFC, po cenu veceg opterecenja ulaznih ispravljaca i Bulk Elko, sto neznatno povecava trosak, no PFC uvek mozemo naknadno dodati, ako predvidimo PSM za rad na 375-390VDC.

Mozemo imati cak i istu snagu sa 325VDC, ako napravimo izvod na primarnom namotaju.

Bez PFC, rad na 325VDC mu ni malo nece naskoditi, samo ce produkovati nesto manju krajnju snagu.

Predlazem obrnuti red: prvo PSM predvidjen za rad na 390VDC max., pa onda PFC kao nezavisni sklop, koji se uvek moze upotrebiti i za druge pretvarace i topologije.

Kada ga dimenzionisemo za rad na mogucih 390VDC, raspon ulaznog napona ce moci da se krece od oko 190VAC do 275VAC.
Sa upotrebom PFC, pomerila bi se donja granica AC napona.

Mislim da ce biti bolje, da uz cenu nesto vecih gabarita, spravu napravimo "na ruski nacin" sa ozbiljnim predimenzionisanjem komponenti, tako da korisnika sluzi mnogo godina bez kvara.

Kod serijske proizvodnje, na par miliona komada, mora se stedeti na svakoj sitnici, pa uredjaji imaju malu marginu bezbednosti, dok mi imamo pravo da za desetak eura vise, tu granicu pomerimo na 200%.
------------------------------------------

Imamo dva izbora oko feritnih jezgara: manje trafoe iz ATX koji su radili na 100KHz, ili vece (E33) koji su radili na 40-50KHz.

Mozda je bolja odluka uzeti one vece, pokrenuti ih na 70-80KHz, jer ih ima vise rashodovanih. Uz snizenu magnetnu indukciju, odrzacemo istu temperaturu u njima uz izvesnu rezervu snage.
Trebalo bi ih upotrebiti 4 komada (identicnih) po ispravljacu, jer se radi o velikoj snazi, a posto ovo treba da bude Lab. ispravljac, koji je namenjen za razna "maltretiranja", necemo da nam se jako greje, pa cemo feritna jezgra predimenzionisati znacajno.
To ce veoma olaksati motanje, posebno uz primenu current doubler izlaza.
Svako ce moci to namotati "iz ruke", posto ce broj navoja biti veoma mali. i bice jednostavan za izolaciju, jer ce imati samo dva namotaja bez "ucesljavanja", jednostavno jedan preko drugog, sto ce nam dati potreban rasipni induktivitet.

Za Lab ispravljac necemo preterano stedeti gabarite, jer to nije portabl uredjaj. Bice nam vaznije da moze veoma pouzdano raditi sa 100% opterecenja 24h/7dana, uz potpuno izbegavanje ventilatora.

U svakom slucaju ce biti manji i neuporedivo laksi od verzije sa klasicnim 50Hz transformatorom, i zagrevanje ce biti neuporedivo manje u odnosu na Lab. izvore od svega 5A struje.

Za izlazni ispravljac ce takodje biti potrebno 4 storage MPP jezgra i veoma snazne diode.

Takav ispravljac, zbog buck na izlazu, ako pri maksimalnom naponu "daje" npr. 20A, pri pola izlaznog napona moze "dati" 40A.

Krajnja jacina struje pri niskim naponima ce nam biti odredjena debljinom zice u sekundarima, storage prigusnicama i velicinom izlaznih dioda.
Dakle, izlazni buck i njegov storage induktivitret se vec ponasaju kao svojstven transformator.
Sam islazni buck, kao i bilo koji drugi buck ili flyback, radi kao izvor konstantne SNAGE, sto znaci da mu sa smanjenjem izlaznog napona linearno moze rasti moguca struja potrosnje.
Mozemo to lepo iskoristiti dodajuci adaptivni strujni limiter, koji ce maksimalnu granicu odredjivati prema velicini izlaznog napona.

Konacno, za paket od oba ispravljaca ce nam biti potrebno 8 komada E33 jezgara iz ATX, i takodje 8 MPP toroida.
Trebace nam dakle 8 istih rashodovanih ATX, a zbog cene se mozemo posluziti i njihovim Elko ako su ispravni (i ako je to losiji izbor, vec sam pisao o tome, no smanjicemo potrosnju novca na minimalnu).

Uz malo truda se moze prikupiti 8 rashodovanih ATX napajanja sa ISTIM magnetnim komponentama, sto ce ustedeti znacajan novac.

Pozdrav

[ macolakg @ 14.10.2012. 14:33 ] @

Citat:

gigabyte091:
@macolakg

Što ti više opisuješ ovo, meni se sve više sviđa, ovo napajanje kada bude gotovo će moć posramiti velku većinu napajanja. Malo sam preletio kroz dokument koji si dao, danas navečer ću detaljno pročitati sve.

Ova topologija je jedna od najboljih za velike snage pri sirokom rasponu regulacije i opterecenja.

Za uze raspone regulacije i opterecenja je bolja LLC ZVS topologija (znacajno manji broj komponenti, manji gabariti, slozenost i cena), no nju necemo za ovaj slucaj birati, jer za Lab.ispravljac je neophodan maksimalan opseg regulacije i opterecenja.

Trudicemo se da ZVS osobine smestimo u opseg vecih opterecenja, jer kod manjih ce nam KKD biti od nizeg prioriteta.

Mana ove topologije je sto je veoma slozena i zahteva znacajan broj komponenti, no izdrzljivost i snaga koju pruza nadoknadjuju ove nedostatke.

Na zalost, samo UCC3895, i ako je najunapredjenije, zato sto je namenjeno za mogucu kontrolu vise desetina KW, ima veoma slabasan sopstveni driver, pa je neophodno koristiti eksterni.
To nas bezuslovno ceka. (ti si ih vec nabavio, pitanje je da li imas 4 komada, ili dva dvostruka).

Ako se bude imalo vremena, sastavicu i diskretnu verziju drivera (zbog lake nabavljivosti).

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 14.10.2012. 14:39 ] @

U potpunosti se slažem da predimenzioniramo komponente, to ja i sam radim kada nekaj sklapam, možda malo više koštaju, al zato su pouzdaniji uređaji. PFC onda možemo i naknadno napraviti pa dodati uređaje. ATX napajanja ima po raznoraznim servisima i dvorišta za elektronički otpad (tamo sam svega pronalazio, ispravan UPS 2 kVA, neispravan je bio samo jedan jedini relej na punjaču akumulatora, a kaj je najbolje, čisti sinus i nije imao mrežne transformatore, pa je imao svega 4-5 kila) Transformatore nije problem namotat, samo žalosno je što vjerojatno velki broj ljudi će upravo ovo odvratit od izrade ovog napajanja. Što se ulaznih ispravljača tiče, ja sam za to da uzmemo pojedino diode i sami napravimo punovalni ispravljač, diode bi bile u TO-220 kučištu, ovi kineski greatz-ovi kaj su deklalirani na 50A nemogu ni prismrdit toj struji, a i masovno su mi krepavali na 7 A pri punjenu akumulatora bez obzira što su imali dobar hladnjak. Elektrolite se isto možemo iz napajanja, 680uF 200V su uglavnom, po 2 komada serijski spojena. Ventilatore možemo izbjeći, ali ima tihih 120 ili 140mm ventilatora za PC, 12V tek toliko da ima strujanje zraka kroz kučište.

[ macolakg @ 14.10.2012. 19:38 ] @

@gigabyte091

Transformatore ce biti izuzetno lako namotati. Daleko lakse nego za hard svitching pretvarac.

Pa naprotiv, verujem da ce upravo zbog jednostavnosti motanja dosta njih to uraditi.

Pozz

[ gigabyte091 @ 14.10.2012. 20:03 ] @

U redu, dobro smo počeli :) zanima me kako ćemo riješiti instrumente, 2 LED voltmetra crvena i 2 ampermetra, zelena naprimjer, za svako napajanje po jedan ampermetar i voltmetar, napravljeni sa ICL7107

[ ZAS011 @ 14.10.2012. 20:22 ] @

Umesto ICL, jedan mikrokontroler i, recimo, 4x20 LCD.

[ gigabyte091 @ 14.10.2012. 20:59 ] @

Nebih ja mikrokontrolere uključivao u ovo, iako je dobra ideja, bilo bi šteta potrošiti mikrokontroler, a i nepotrebno kompliciranje za samo prikaz struje i napona. Mislim da je jednostavnije sa ICL7107 to odradit. Ovak treba napisat program za mikrokontroler, pa će onda ljudi trebat i programatore, a i LCD samo poskupljuje stvar.

[ macolakg @ 14.10.2012. 23:10 ] @

Citat:

gigabyte091: Nebih ja mikrokontrolere uključivao u ovo, iako je dobra ideja, bilo bi šteta potrošiti mikrokontroler, a i nepotrebno kompliciranje za samo prikaz struje i napona. Mislim da je jednostavnije sa ICL7107 to odradit. Ovak treba napisat program za mikrokontroler, pa će onda ljudi trebat i programatore, a i LCD samo poskupljuje stvar.

Cena mikrokontrolera i LCD displeja bi bila dvostruko manja nego cena 12 LED cifara i 4 kom ICL7107 (dva puta struja + dva puta napon, u formi xx,x).

MCU nudi i mnogo dodatnih mogucnosti, u smislu memorisanja mnogo presetovanih vrednosti, arbitracije startupom, overload-om, tekstualne poruke, razna upozorenja, kontrole "slope" napajanja, itd.

Za program i programator i nije neki problem, ima mnogo shema jevtinih programatora za MCU.
Program mogu ja napisati (samo mi je za sada vreme problem).
Takodje na forumu ima mnogo ljudi koji mogu uraditi program.
Tu bi veci problem bio galvanski razdvojen interface za bar 4 A/D konvertora, i manji problem za 4 izolovana PWM.

Interfejsi za galvanska razdvajanja mogu dostici cenu MCU+LCD.

Mozda bi u tom slucaju bilo pametnije napraviti potpuno zasebne Lab. izvore, gde bi MCU mogao biti prikljucen bez galvanskog rastavljanja.

Takav koncept bi imao standardna 4 Mosfet, UCC3895, MCU i svoj LCD.

Korisnik bi onda mogao napraviti samo jedan izvor, a dva ili vise ako mu je potrebno.

Dobro resenje bi se moglo napraviti jednostavnom galvanski razdvojenom komunikacijom (koja je jevtina) izmedju MCU u pojedinacnim napajanjima.

Cilj komunikacije bi bio sprezanje dva ili vise takvih Lab ispravljaca, gde bi jedan bio proglasen "masterom", a ostali bi bili "slave", radi "tracking" funkcije, gde bi se promenom napona i strujnog limita na masteru, diktirao nacin ponasanja ostalih "slave" Lab ispravljaca.

Posebno je zgodno sto se u medjusobne relacije Lab izvora mogao uneti i nekakav algoritam zavisnosti, koji ne mora biti linearni "tracking", gde bi napredniji korisnici mogli i sami dograditi deo software prema svojim potrebama.

Prakticno bi se konstrukcija svela na jedan Lab izvor, sa konektorom za komunikaciju, i izborom master/slave moda (to je vec samo software).

Onda bi se povezivanjem komunikacije izmedju takvih, bilo moguce spregnuti ih nekoliko, sa uzajamno povezanim ponasanjem, a i raport ka PC, ili unos komande iz njega bi bio izvodljiv.

Ovo samo "glasno" razmisljam...

Znam koliko sam "tesno" sa vremenom, ali uz ostatak konstrukcije bih ponudio algoritam, pa bi se mozda nasao dobrovoljac da napise program za MCU (tesko da mogu stici sve to, a i da normalno radim svoj posao).

Mozda bi ovo bio do sada najinteresantniji koncept, i mozda najprakticniji, sa razumnom cenom izrade.

Tipican MCU za takve aplikacije je oko 3-5 eura (treba mu 2 A/D 10bit ulaza, i dva 10bit PWM), dok je 2 x 16 LCD oko 6-8 eura (veci oko 10-tak).

Bas me interesuje odziv na ovakav predlog osnovnog koncepta.

Dakle, predlog bi bio ovakav:

-Jedan samostalan Laboratorijski stabilizator, snage 1,2KW.
-MCU i LCD u njemu.
-komande tasterima
-komunikacioni port i protokol za sprezanje vise takvih radi "tracking" po struji i naponu
-izbor statusa master/slave
---------------------------------------

Neko je upitao o maksimalnoj velicini izlaznog napona.

To odredjuje broj navoja na sekundaru i par otpornika u povratnoj vezi, ostatak sklopa ostaje isti, pa nije uopste problem napraviti i neke drugacije napone poput +-100V ili slicno. (svakako diode, Elko, i debljina zice u sekundarima i na MPP toroidima, moraju biti dimenzionisani za te napone i struje)

Svakako da cu uz shemu dati i model proracuna izlaznog napona, u nekoj najjednostavnijoj formi (navoja po voltu, kiloohm po voltu i slicno tome, pa korisnik moze napraviti izlazni napon po svom nahodjenju).

Program u MCU bi se mogao tako napraviti da ima postavljanje velicine opsega izlaznih struja i napona, pa kada korisnik namota trafoe sa njemu potrebnim naponom, jednostavno unese radne opsege i memorise ih.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 14.10.2012. 23:24 ] @

E ovo je već iskorištavanje potencijala mikrokontrolera, ja sam onda za da se napravi tako, jer svatko onda može da prilagodi napajanje svojim potrebama. LED voltmetar sam uspio kupiti na ebayu za 4 dolara, tako da ima jeftinih opcija. Kad se već koristi mikrokontroler, onda bi se mogla i temperaturna zaštita dodati, pa naprimjer razni modovi za punjenje baterija raznih, ne samo olovnih sa tekućim elektrolitom.

[ macolakg @ 14.10.2012. 23:38 ] @

Jedna VAZNA cinjenica koju sam odavno trebao napisati:

Konvertori kao sto su: hard sw. push-pull, half-bridge, full-bridge, forward, ili rezonantni kao: PSM, LLC, itd.,
mogu stabilisati SAMO JEDAN NAPON na svom izlazu.

Jedini izuzetak bi bilo napajanje audio pojacavaca, ili kakvih drugih simetricnih opterecenja, gde je prakticno split napajanje troseno sa apekta krajnjih tacaka, a gnd bila samo njegova polovina.

Kada se na bilo kom od prethodno nabrojanih konvertora napravi split napajanje, asimetricna potrosnja izmedju +Vcc-GND i -Vee-GND, rezultovace promenom napona na onom izlazu na koji nije prikljucena povratna veza.

Ako je potrosnja simetricna, onda ce sve biti u redu.
Vec podesen i ispravan audio pojacavac ce imati simetricnu potrosnju.

Za laboratorijski izvor split napona je neophodno koristiti dva stabilisana izvora (prakticno dva konvertora), gde svaki od njih stabilise svoj napon, i svaki kontrolise svoj strujni limit, pa ih povezati kao split napajanje.

Jedini SMPS koji moze imati vise stabilisanih napona u isti mah je flyback, no njega je veoma problematicno napraviti za >300-400W, a u specijalnoj dvoprekidackoj DCM mode izvedbi najvise 700-800W

Pozdrav

[ macolakg @ 15.10.2012. 00:10 ] @

Citat:

gigabyte091:
E ovo je već iskorištavanje potencijala mikrokontrolera, ja sam onda za da se napravi tako, jer svatko onda može da prilagodi napajanje svojim potrebama. LED voltmetar sam uspio kupiti na ebayu za 4 dolara, tako da ima jeftinih opcija. Kad se već koristi mikrokontroler, onda bi se mogla i temperaturna zaštita dodati, pa naprimjer razni modovi za punjenje baterija raznih, ne samo olovnih sa tekućim elektrolitom.

Svakako.

Neki MCU poput PIC18F252 ili sl. vec ima 5 A/D 10bit konvertora i 2 10bit PWM (kao D/A za komande struja-napon), pa osim merenja struje i napona (2 A/D), moze meriti i temperaturu unutar lab izvora, temperaturu AKU koji se puni, i jos jednu velicinu (5. A/D ulaz), istovremeno pokretati LCD i komunikaciju, skenirati tastaturu, i preostaje jos koji slobodan pin za nekakve dodatne primene.

Dodati algoritam inteligentnog punjenja raznih tipova AKU, njihovog praznjenja, testa kapaciteta, testa Ri, je samo stvar maste i znanja programera, uz dodavanje svega par hardverskih komponenti.

Ideja o mogucnosti punjenja je odlicna.

Uvrsticu je kao parametar za konstrukciju (nekoliko hardverskih detalja).

--------------------------------------------------------------------------
Nego, posto nameravamo raditi sa izlaznim strujama reda 20+A, cena kvalitetnog shunt-a je vec reda 10-tak $, a discipacija na svega 10 miliohm vec 4W, za 40A bi vec bilo potrebno nesto reda 5 miliohm i grejalo bi citavih 8W.

To nije mala discipacija (toplota koju proizvode dve upaljene cigarete), takodje vec postaje problem ispravno se "prikaciti" na shunt (ako nema posebno izvedene krajeve za to).

Zato sam nasao par solucija umesto shunt-a, koje nisu skupe, a ne discipiraju:
jevtinija SMD:
http://www.digikey.com/product...R-35BB-T/620-1336-1-ND/2195930
skuplja, true hole:
http://www.digikey.com/product...050B-PFF-T/620-1320-ND/2042745

Oba transducera su bidirekcionalna zbog opcije praznjenja AKU.
Ne bi bilo lose nesto ovakvo upotrebiti za merenje i povratnu vezu po struji, pogotovo ovaj prvi, bez obzira sto je SMD, jer ima i dodatni, programabilni, overload-fault, a i jevtiniji je.

Pozdrav

[ macolakg @ 15.10.2012. 00:40 ] @

Nesto oko transformatora, dok sam jos pri koncentraciji:

Vec prvi grubi proracuni kazuju da za PSM koji bi radio na 325VDC i opciono na 390VDC (za rad sa PFC),
pri upotrebi 4 jezgra EE ili EI 33 iz ATX, za rad na 75KHz, bi imali sledece podatke o namotajima:

Primar: 11+4 navoja (325/390VDC napajanja)

Sekundar: 6 navoja (60VDC izlaznih pri 2 x 33% duty, radi uspesne stabilizacije u rasponu napajanja od 190VAC do 260VAC)

Svi primari bi bili povezani serijski (sa upotrebom odgovarajuceg izvoda prema naponu napajanja PFC-noPFC), takodje i svi sekundari bi bili povezani serijski (180VAC na krajevima, upotreba current doubler izlaza).

Iz ovog grubog proracuna se vec vidi koliko ce to biti jednostavno za motanje.

Primar bi bio namotan do srednjeg stuba, dobra izolacija, pa sekundar preko njega, radi lake naknadne izmene izlaznog napona, eventualno, ako nekom treba.

Pozdrav

[ mikikg @ 15.10.2012. 01:27 ] @

Citat:

macolakg:

--------------------------------------------------------------------------
Nego, posto nameravamo raditi sa izlaznim strujama reda 20+A, cena kvalitetnog shunt-a je vec reda 10-tak $, a discipacija na svega 10 miliohm vec 4W, za 40A bi vec bilo potrebno nesto reda 5 miliohm i grejalo bi citavih 8W.

To nije mala discipacija (toplota koju proizvode dve upaljene cigarete), takodje vec postaje problem ispravno se "prikaciti" na shunt (ako nema posebno izvedene krajeve za to).

Zato sam nasao par solucija umesto shunt-a, koje nisu skupe, a ne discipiraju:
jevtinija SMD:
http://www.digikey.com/product...R-35BB-T/620-1336-1-ND/2195930
skuplja, true hole:
http://www.digikey.com/product...050B-PFF-T/620-1320-ND/2042745

Oba transducera su bidirekcionalna zbog opcije praznjenja AKU.
Ne bi bilo lose nesto ovakvo upotrebiti za merenje i povratnu vezu po struji, pogotovo ovaj prvi, bez obzira sto je SMD, jer ima i dodatni, programabilni, overload-fault, a i jevtiniji je.

Pozdrav

Hmm, sto je ovo pismena "sprava"! Odlican izbor!

Inace imam jedan mali predlog, obzirom da se pravi LAB ispravljac sa podosta ampera, nebi bilo lose da se doda i remote sensing.

A vidim da ce biti ovde i SMD + procesora, dakle i ozbiljne dvoslojne PCB, hmm to moze biti problematicno za veci broj korisnika.

Inace pratim temu, necu da smetam ...

[ macolakg @ 15.10.2012. 01:47 ] @

@mikikg

He he, kod mene ti je remote sensing obavezan, ja to stavljam i tamo gde nije bas najnuznije :-).

Bez toga se ovako nesto ne pocinje.

Pri 40A, na kablovima od 30-tak cm ce se pojaviti pad napona od 2V, a to ova decica nisu imala prilike da iskuse :-)

(pocetnici koji su se vec igrali sa 40+A neka se ne vredjaju, mislio sam na one koji jos nisu videli kako to greje zice :-)

Ti si stari vuk sa velikim strujama, pa znas to odlicno.

Dobri su ovi Alegro senzorcici, mozda najjevtiniji prema performansama.

Imao sam prilike da probam jedan malecki od +-5A, i to izvrsno radi.
-----------------------------------------------------------------
Ako se "Alegro" senzor stavi sa donje strane, mogla bi se izbeci dvoslojna PCB, a MCU plocica bi bila posebna, pa konektor (izvodljivo je na jednoslojnoj).

Pozdrav prijatelju!

[ tomam @ 15.10.2012. 06:41 ] @

Citat:

macolakg:

Dakle, predlog bi bio ovakav:

-Jedan samostalan Laboratorijski stabilizator, snage 1,2KW.
-MCU i LCD u njemu.
-komande tasterima
-komunikacioni port i protokol za sprezanje vise takvih radi "tracking" po struji i naponu
-izbor statusa master/slave
---------------------------------------

Neko je upitao o maksimalnoj velicini izlaznog napona.

To odredjuje broj navoja na sekundaru i par otpornika u povratnoj vezi, ostatak sklopa ostaje isti, pa nije uopste problem napraviti i neke drugacije napone poput +-100V ili slicno. (svakako diode, Elko, i debljina zice u sekundarima i na MPP toroidima, moraju biti dimenzionisani za te napone i struje)

Svakako da cu uz shemu dati i model proracuna izlaznog napona, u nekoj najjednostavnijoj formi (navoja po voltu, kiloohm po voltu i slicno tome, pa korisnik moze napraviti izlazni napon po svom nahodjenju).

Program u MCU bi se mogao tako napraviti da ima postavljanje velicine opsega izlaznih struja i napona, pa kada korisnik namota trafoe sa njemu potrebnim naponom, jednostavno unese radne opsege i memorise ih.

Pozdrav

:)) Prelaz sa konvencionalnog misljenja na "moderno" == realnost
Iako sam "mator" (odavno u penziji) , mislim da ne treba bezati od mikrokontrolera , nema razloga za strahove , vec treba iskoristiti njihove mogucnosti i pojednostaviti ceo projekat , a time ga uciniti i fleksibilnijim.

Macola , HVALA , u ime onih koji su spremni da uce i nauce nesto novo , na volji , trudu i energiji koju ulazes u to.
Bili bismo srecniji da ima vise takvih :)

Pozdrav

[ ZAS011 @ 15.10.2012. 08:00 ] @

Nije problem napisati softver za uC, samo da se finalno definiše hardver.

[ gigabyte091 @ 15.10.2012. 08:51 ] @

Haha, dobro kažeš macola, da 40+A ugrije žice, trebaju vidjet kako 400A pomiče kablove ;) i ugrije vodiče. Mislim da je bolje koristiti obične komponente jer sigurno nemaju mnogi opremu za SMD.

[ macolakg @ 15.10.2012. 10:56 ] @

Citat:

ZAS011:
Nije problem napisati softver za uC, samo da se finalno definiše hardver.

Napravicu hardver tako da se moze "prikaciti" proizvoljni MCU koji zadovoljava potrebe.

Takodje cu napraviti osnovni algoritam, pa ce biti lakse za pisanje programa.

Pa ko bude bio raspolozen...

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 15.10.2012. u 14:06 GMT+1]}

[ macolakg @ 15.10.2012. 13:36 ] @

@gigabyte091

Interesantan link za nabavku ferita u Hr.:

https://www.distrelec.com/isho.../is/01/and/node/is/CL_150.html

Pozz

[ milan_obr @ 15.10.2012. 14:15 ] @

Pozdrav Kolegama.

Što se tiče prikaza, MCU je dobar izbor.

Napon i struja na color led 20mm sa 595 šift registrima, ostala podešavanja na LCD. (3 pina MCU za led + 6 pina LCD).

Bez šiftova:
Segmenti cifara (struje i napona), se vezuju paralelno. Prikaz struje sa zaj anodom, napona sa zaj. katodom, takođe paralelno.
MCU drajvuje zaj. A+K, preko totem pole pojačavača. Broj pinova MCU=12 za 4+4 cifre.
Isti pinovi se mogu koristiti i za LED i LCD.

Takođe, moguće je i prikačiti više LCD-a (po potrebi), na iste pinove. (Dodaje se E za svaki novi LCD).
Tasteri za zadavanje parametara smaraju, enkoder sa centralnim tasterom je zakon.
Obavezan taster (ili SW), za Output Enable/Disable.

Šent se pravi sa parčetom žice (bakarne) + opamp sa podesivim pojačanjem. (Provereno dobro).

Ventilator sa kontrolom brzine, za teže uslove rada, nije luksuz, već potreba.

Od upravljanja:
CV, CC, oblik karakteristike, ravna/povijena, merenje R potrošača, energije u Ah itd.
---------------
Predlog:
Hajde da delegiramo poslove (module).

1. Mehanik: Dizajn, predlozi, izrada,
2. Štampane ploče: Nacrt, izrada
3. Software: Želje, mogućnosti (izbor MCU, pratreći hardver)
4. Dizajn SMPS: osnovni model - 1. podesivi izvor, proširenje - dodatak galvanski odvojenih izvora, (fiksnih, promenljivih). Izbor širine parametara po max snazi izvora.
5. Ostalo: (nabavka specifičnih komponenti)

Očekujem Vaše predloge.

Milan.

[ mikikg @ 15.10.2012. 15:31 ] @

Ja mogu da se pozabavim sa PIC software-om. Tacnije, ako bi ovo radili kao "open-hardware" i "open-software" projekat, u tom smislu mogu podici GIT/SVN repozitorijum recimo na SourceForge za firmware kako bi moglo vise developera da se ukljuci (iskusni programeri znaju o cemu pricam). Inace predlazem da se koristi PIC MikroE C kompajler.

[ macolakg @ 15.10.2012. 15:56 ] @

@milan_obr

Citat:

Šent se pravi sa parčetom žice (bakarne) + opamp sa podesivim pojačanjem. (Provereno dobro).

Provereno je temperaturno zavistan, pa za dt od 50^C napravi poprilicnu gresku.
Ja to pravim od kantala DS koji ima veoma malu temp. zavisnost.

Ovde ce discipacija na shunt od 5 miliohm @ 40A biti 8W.
Prilicno to greje, zato sam predlozio "Alegro" transducer. Ne greje, a nije skup, i neiskusnom korisniku ce meriti tacno (problem mernih krajeva na shunt od 5 miliohm).

Citat:

Tasteri za zadavanje parametara smaraju, enkoder sa centralnim tasterom je zakon.

Sa ovim se slazem u potpunosti, to je najbolji izbor.

----------------------------------------------------------------------------
Vec sam poceo da dizajniram power deo (SMPS).

Predlog za podelu posla je odlican, pojedinacno cemo biti manje optereceni.

Pozdrav

[ Miodrag-ba @ 15.10.2012. 17:34 ] @

Uf Uf......

gigabyte091, ZAS011, Darko_zed, mikikg, milan_obr.....

Sve profesionalac do profesionalca. Mikrokontroler, SMD, dvoslojna ploča.
Bojim se da ja i moje društvo amatera i mnoga ona omladina koja jedva
čeka jedan ovakav projekat nećemo imat ovdje šta da tražimo.

[ Sasa Maletaski @ 15.10.2012. 17:49 ] @

@macolakg može li se upotrebiti fabrički shunt od 50A 75mV ima da se naruči kod jedne domaće firme veoma povoljno 6 eura samo što nisam siguran dali je veleprodaja ili maloprodaja.

[ macolakg @ 15.10.2012. 23:07 ] @

Citat:

Sasa Maletaski: @macolakg može li se upotrebiti fabrički shunt od 50A 75mV ima da se naruči kod jedne domaće firme veoma povoljno 6 eura samo što nisam siguran dali je veleprodaja ili maloprodaja.

Moze, ali je "Alegro" transducer jos uvek jevtiniji. U USA je 3,48$, ovde stize za oko 4 eura. Opseg mu je +-75A, napaja se sa +5VDC (isto kao MCU). Jeste SMD, ali to ne predstavlja nikakav problem, jer se moze zalemiti sa donje strane PCB.
Unutrasnja otpornost mu je 1,1 miliohm, pa bi mu discipacija pri punuh 40A bila 1,76W, sto se lako ohladi samom PCB posto je sa mnogo nozica spregnut sa njom. Evo linka sa cenom, a na ovoj stranici imate i datasheet:

http://www.digikey.com/product...R-35BB-T/620-1336-1-ND/2195930

Od Digi Key sam dosada nabavljao od Tagor, i veoma sam zadovoljan uslugom.

Spravica ima i programabilni overload fault izlaz, sto se moze kod nekih nacina pogona vrlo korisno upotrebiti

Pozdrav

[ macolakg @ 15.10.2012. 23:15 ] @

Citat:

Miodrag-ba:

Uf Uf......

gigabyte091, ZAS011, Darko_zed, mikikg, milan_obr.....

Sve profesionalac do profesionalca. Mikrokontroler, SMD, dvoslojna ploča.
Bojim se da ja i moje društvo amatera i mnoga ona omladina koja jedva
čeka jedan ovakav projekat nećemo imat ovdje šta da tražimo.

Cilj je da se iskonstruise na takav nacin da bude jednostavan za home made pravljenje.

Sam SMPS cu iskonstruisati da bude kompatibilan sa MCU, ali da moze bez njega. Moci ce da radi i sa obicna dva potenciometra i najprostijim voltmetrom i ampermetrom.
Cena kompatibilnosti ce biti nekoiko op-amp vise, ali to je veoma jevtina stavka.

A program bi trebalo da bude open source, a za manje zahtevne korisnike, na forumu hex fajl i shema jednostavnog programatora, pa MCU moze bilo ko "napuniti".

Pozdrav

[ macolakg @ 15.10.2012. 23:38 ] @

Najradije bih izbegao dvoslojnu PCB, jer se to moze napraviti i sa jednoslojnom uz malo vise truda.

To je veoma vazna stavka, jer mnogi koji bi pozeleli ovaj ispravljac, nemaju uslova za dvoslojnu PCB, a zele da je prave sami radi minimizovanja troskova.
Takodje, dvoslojna PCB kod 40A nece mnogo pomoci, jer se za takve struje koristi vise slojeva povezanih sa "via".

Putanje najvecih struja se mogu obezbediti snaznim jumperima sa gornje strane, koji su povezani sa sirokom pcb odozdo.
(o tome cemo kasnije, ali postoje dobra resenja za to)

Zato sam za izlazni deo izabrao current doubler topologiju, jer neposredno do samog izlaznog Elko dolazi po pola izlazne struje.

Takodje su zica u sekundaru, i zica na MPP toroidima, opterecene polovinom radne struje.

Takvim deljenjem struja se smanjuje zahtevnost motanja i PCB.

Oni koji su raspolozeni za izradu PCB bi trebalo da se strpe i da sacekaju kompletnu shemu i sve sugestije oko PCB.

Velike struje su zahtevne za razvodjenje, pogotovo sa jednoslojnom PCB. Tu se treba pribeci raznim "stosevima" da bi bilo dobro.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Evo upravo radim na proracunu transformatora snage. Kada zavrsim, postavicu konacne rezultate.

Mozda ne stignem veceras, ali cu sutra uvece sigurno zavrsiti sa tim delom.

Posto ovaj ispravljac moze raditi kao izvor konstantne snage, moguca struja opterecenja linearno raste sa smanjenjem izlaznog napona.

To treba iskoristiti, ali ne treba preterivati.

Posao bih od toga, da ako ispravljac pri 60VDC moze dati 20A, zavisno od napona povecavam granicu strujnog limita do 30VDC 40A.

Preko tih struja sve izlazne komponente postaju veoma zahtevne i naglo im raste cena, pa bi to bio neki konacni limit za sve napone manje od 30VDC. (teoretski se moze dobiti 1200A pri 1VDC izlaznog napona, ali u praksi je to malo teze odraditi :-).

Pozdrav

[ Darko_zed @ 16.10.2012. 07:39 ] @

Macola@
Ti se samo zezaj ,a ja sam vec kutiju poceo da pravim

jos mi ostaje tvoj finis da vidim kakvu sito stampu da odradim na prednjoj strani. Sta mislis kojih bi gabarita bila cela naprava , ploca , hladnjaci i ostalo .
Ovo sto sam ja napravio je poprilicno malo ,a i veci deo delova sam koristio iz PC napajanja pa tako mislim da ce ovo biti dosta vecih gabarita .
Pozdrav

[ gigabyte091 @ 16.10.2012. 08:37 ] @

@macolakg, hvala na linku, pogledao sam, jezgre su dosta jeftine, mislim da bum rađe nove jezgre kupio pošto su jeftine. Sviđa mi se što za mjerenje struje nečeš ić na obične shuntove, i mogućnost da se ne koristi mikrokontroler. Jesi odlučio koje MOSFET-e ćemo koristiti u mostu ? I ispravljačke diode na izlazu ? Što se dimenzija tiče, trebali bi pričekat prototip :D ali nebi trebalo biti veliko. evo samo primjera LED voltmetra 0-99.9V za 2.22 dolara http://www.ebay.com/itm/Mini-D...main_0&hash=item43b021a1c8

[ macolakg @ 16.10.2012. 17:37 ] @

@Darko_zed

Pa nece bas biti malecko :-).

Zbog upotrebe delova iz PC napajanja (usteda novca), gabariti ce biti poveliki za jedan takav SMPS.

Ide u njega: 8 Elko iz ATX, 4 trafoa, 4 MPP jezgra, nekoliko izlaznih Elko.

Treba sve to staviti negde.

Ipak cu istovremeno postaviti malo izmenjen shematic sa jednim ETD49 i jos dva manja ETD za storage prigusnice, kao i za 2 400V bulk Elko, koji moze biti znacajno manjih gabarita, pa ko bude mogao ekonomski to pokriti moze takav da uradi (tu moze jos vise snage, a kod delova iz ATX me ogranicavaju trafoi i MPP toroidi jer je to otprilike njihov maksimum bez posebno forsiranog hladjenja).

Pozdrav

[ macolakg @ 16.10.2012. 19:07 ] @

Citat:

gigabyte091:
@macolakg, hvala na linku, pogledao sam, jezgre su dosta jeftine, mislim da bum rađe nove jezgre kupio pošto su jeftine. Sviđa mi se što za mjerenje struje nečeš ić na obične shuntove, i mogućnost da se ne koristi mikrokontroler. Jesi odlučio koje MOSFET-e ćemo koristiti u mostu ? I ispravljačke diode na izlazu ? Što se dimenzija tiče, trebali bi pričekat prototip :D ali nebi trebalo biti veliko. evo samo primjera LED voltmetra 0-99.9V za 2.22 dolara http://www.ebay.com/itm/Mini-D...main_0&hash=item43b021a1c8

Nema na cemu.

Mosfeti ce biti stari dobri i jevtini IRFP460. Sasvim su dovoljni za jedan blok od 1,2KW, sa znacajnom rezervom, i zbog relativno male struje u odnosu na maksimalnu manje ce se zagrevati.

Potrazicu neke zgodne diode za sto manju cenu. Trebalo bi da budu kapaciteta:min 30A, min. 200V, <50nS, a za sinhrono ispravljanje, umesto dioda bi mogli i Mosfeti, 4 kom. IRFP260, sa vise nego dvostruko manjom discipacijom od dioda (ovo ce biti opcija).

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 16.10.2012. 19:30 ] @

pozdrav, mislim da je ideja sa sinkronim ispravljanjem bolja ideja, samim tim što možemo postići veći stupanj korisnosti, i definitivno manje grijanje, mislim da bi neke bolje diode isto koštale kao i 4 komada IRFP260. Sinkrono ispravljanje bi značilo da bi trebalo dodati još par komponenti, al mislim da to nebi trebao biti problem ?

[ macolakg @ 16.10.2012. 19:34 ] @

U Srbiji sam nasao prilicno povoljno odgovarajucu diodu, a i cena IRFP460 i IRFP260 je dobra.

http://www.retam.co.rs/#QWt0aXZh:RGlvZGE=:dWx0cmEgYnJ6YQ==:MzBB
http://www.retam.co.rs/#QWt0aX...3Rvcg==:Ti1GRVQ=:MjAwVg==:NTBB
http://www.retam.co.rs/#QWt0aX...bnppc3Rvcg==:Ti1GRVQ=:NTAwVg==

Ne znam kako stoji stanje u ostalim ex YU republikama?

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 16.10.2012. 19:39 ] @

Ova dioda jedino izvana da se naruči u Hrvatskoj, IRFP 460 ima po 2-3€, IRFP 260 oko 3.5€. Al ja namjeravam na ebayu kupovat, iste komponente dobijem jeftinije.

[ macolakg @ 16.10.2012. 20:12 ] @

Citat:

gigabyte091:
pozdrav, mislim da je ideja sa sinkronim ispravljanjem bolja ideja, samim tim što možemo postići veći stupanj korisnosti, i definitivno manje grijanje, mislim da bi neke bolje diode isto koštale kao i 4 komada IRFP260. Sinkrono ispravljanje bi značilo da bi trebalo dodati još par komponenti, al mislim da to nebi trebao biti problem ?

Pa trebace jos dva komada drivera, istih kao za H bridge, i jos jedan driver trafo.

KKD ce pri vecim izlaznim naponima biti i vise nego dobar, no kako je napon nizi, sve je manji odnos izmedju izlaznog napona i pada napona na ispravljackim diodama (koje pri tim strujama imaju pad napona i po 1,3-1,4V), pa npr. kod 3,3V izlaznog napona sekundari moraju da generisu sledece: izlazni napon (3,3V) + pad napona u zici samog sekundara (oko 0,2-0,3V) + pad napona u zici storage kalemova (oko 0,2-0,3V) + pad napona na diodama (oko 1,4V).

Kada saberemo padove napona bez izlaznog napona, dobicemo: 0,3 + 0,3 + 1,4 = 2V.

3,3V+2V=5,5V 3,3V/5,5V=0,6

Dakle, imacemo KKD od svega 60% i to samo zbog sekundarne strane (primarnu stranu nismo racunali, ali i ona ce "ukrasti" nekoliko % ).

Kod 60V izlaznog napona je sledeci slucaj: 60V+2V=62V 60V/62V=0,967
Sada nam je KKD sekundarne strane skoro 97%, i kada primar ukrade nekoliko % imacemo KKD oko 90-92%.

Situacija se znatno popravlja sa sinhronim ispravljanjem, posebno kod niskih napona:

Kod 40A izlazne struje imacemo 20A po paru IRFP260, ciji je ukupni Rds = 20 miliohm, tj. imacemo pad napona na ispravljacima oko 0,4V, sto je drasticno povoljnije u odnosu na diode.

0,3V + 0,3V + 0,4V = 1V

Pri 3,3V izlaznog napona odnos ce biti ovakav: 3,3V/4,3V=0,767 tj. oko skoro 77% KKD sekundara, sto je bitno bolje.

Izborom malo boljih (i skupljih) Mosfeta za sinhrono ispravljanje, sa jos manjim Rds-on, moze jos porasti KKD kod niskih izlaznih napona.

Kod ispravljaca koji ima npr. fiksni napon od 3,3V, puno je lakse, jer za tako male napone je relativno lako naci mosfete sa svega nekoliko miliohm Rds-on, pa KKD moze preci 92%.

Na zalost, ova nasa naprava mora raditi u veoma sirokom opsegu napajanja (0-60V), pa se moramo pomiriti sa manjim KKD pri nizim naponima, ili cemo zrtvovati poprilican novac za 200V mosfete sa veoma malim Rds-on.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 16.10.2012. 20:52 ] @

Pričekajmo ostale članove, da vidimo i njihovo mišljenje. Bolje performanse u zamjenu za nešto više uloženog novca. Inače što se tiče sinkronog ispravljanja, našao sam jedan zanimljiv PDF u vezi između sinkronog ispravljanja i ispravljanja običnim diodama. Vrlo zanimljiv dokument, ako nekoga zanima http://ntrs.nasa.gov/archive/n...gov/20060012149_2006012537.pdf A evo i zlatne koke :DD Control Driven Synchronous Rectifiers In Phase Shifted Full Bridge Converters U ovom PDF-u se vidi na shemi naš UCC3895

[ macolakg @ 16.10.2012. 21:40 ] @

Naravno da su "zlatne koke" svuda prisutne :-), samo treba zaviriti po Unitrodinim App. notes i videti sta su samo Laszlo Balogh i Bill Andreycak pisali, a ima i ostalih...

Svaka firma daje ozbiljne App. notes za svoje IC.

Nekada je National Semiconductors bio pravi sampion u tome, znali su da za najobicniji op-amp postave nekoliko desetina aplikacija sa dobrim objasnjenjem (IC sa prefiksom LM).

Ima posvuda toga.

Pozdrav

[ macolakg @ 16.10.2012. 21:45 ] @

Inace, sinhrono ispravljanje se moze predvideti na PCB, a ako se PCB inteligentno osmisli, moze biti izvedeno kao opcija koja se ne mora popuniti komponentama (par jumpera i koriste se samo diode).

[ gigabyte091 @ 16.10.2012. 22:11 ] @

To bi bilo odlično, da se ostavi na konstruktoru napajanja da odluči kakvo ispravljanje želi. Al da bi se poštedilo muke konstruktoru PCB, možda je bolje da se odlučimo odmah samo za jednu vrstu ispravljanja ?

[ macolakg @ 16.10.2012. 22:17 ] @

Ma nije to tako strasno.

Samo se ne stave driveri, i driver trafo, a ako se diode i mosfet-i izaberu u istom kucistu, npr. TO-247, onda se jednim jumperom resava razlika izmedju diode i mosfet-a.

Npr. onoj diodi koju sam pomenuo ( SF 3006PT) treba samo spojiti krajnje nozice debelim jumperom (ono sto bi na mosfet-u bilo gate i source). I to je to.

Inace ima jos puno takvih dioda "zgodnih" za ovakvu mogucnost.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 16.10.2012. u 23:54 GMT+1]}

[ macolakg @ 18.10.2012. 00:16 ] @

U nekoj sam strahovitoj guzvi.
Imam problem sa vremenom, pa jos nisam uradio najbolju popunu bakrom za trafo.

Za to treba nekoliko sati, a trenutno ih nemam.

Izvinjavam se svima koji cekaju.

Utilizaciju moze uraditi neko ko ima iskustva, a ima viska vremena.

Koriste se 4 ista jezgra iz ATX, velicine EE 33 ili EI 33 (mogu se i kombinovati), sva 4 se motaju isto.

Radna frekvencija je 70KHz, ovaj broj navoja primara je za 325VDC napajanja (bez PFC).

Primar: 12 navoja visestrukom Cul H ili F klase, srednja struja 3,8A_cont, najveca debljina pojedinacne zice u snopu 0,5mm (a moze tanja), bocne margine za primar su 2 x 4mm, tehnika motanja primara je "Progressive Windings" (obavezno zbog parazitnih kapaciteta i naponskog "koraka", a nema potrebe za medjuslojnom izolacijom, povratni navoj se izvodi van prozora jezgra), visina primara u prozoru 2,6mm, izolacija izmedju primara i sekundara min 0,3mm poliester film.

Sekundar: 6 navoja visestrukom Cul H ili F klase, srednja struja 20A_cont, najveca debljina pojedinacne zice u snopu je 0,5mm (a moze i tanja), tehnika motanja je linearno u jednom sloju ili progressive windings, bocne margine 2 x 2mm , visina namotaja u prozoru je ostatak prostora -0,5mm od jezgra, izolacija preko nije potrebna (bolje je hladjenje).

Oba namotaja se mogu izvesti i bakarnom trakom sa znacajno boljim rezultatom, bocne margine moraju ocuvati minimalnu distancu od 6 mm izmedju bilo kojih tacaka primara i sekundara koje nisu pokrivene izolacijom (dakle i dalje za primar 2 x 4mm, a za sekundar 2 x 2mm), visina primara u prozoru moze zauzeti max 2,6mm, medjuslojna izolacija za primar je poliester film d=0,05mm.

Na izvode primara obavezno treba navuci buzir cevcice i uvuci ih do samog namotaja.

Krajeve primara treba izvesti na jednoj strani jezgra (jedan na pocetku tela za motanje, a drugi na kraju), krajeve sekundara sa suprotne strane trafoa, takodje sa razlicitih strana tela za motanje.

Objasnicu malo ovo sa izvodima: na jednoj strani jezgra je jedan izvod primara do nozica trafoa, dok drugi kraj slobodno izlazi sa gornje strane trafoa i povrce se preko svih namotaja (vani) da bi izasao dole. Isto tako i sekundar, samo sa suprotne strane jezgra.

Sto manju gustinu struje po mm^2 postignete, to ce biti bolji trafo. Kod zice se najbolji rezultat dobije sa nekoliko namotavanja razlicitim debljinama pojedinacnih zica u snopu (zbog dobrog "pakovanja" navoja ), merenjem tezine bakra u pojedinacnim pokusajima se nadje namotaj koji ima najvecu tezinu bakra, kako za primar - tako i za sekundar, pojedinacno.
----------------------------------------------------
Ako bude problem, onda me sacekajte par dana, dok ne odradim ono sto moram i od cega zivim.

Pozdrav

[ milan_obr @ 18.10.2012. 10:01 ] @

Pozdrav Kolegama.

Prva verzija energetskog dela PSM izvora.
Trafoi su iz ATX ps (dve verzije).
VN elko (330uF 200V), takođe.
Niskonaponski elko 2,2 mF/63V LOW ESR.
Prigušnice na izlazu 80 X 35 mm.

Pobuda gejtova je preko upredenih parica iz drajverskog dela PSM (Ucc 3895).
Dimenzije osnovne ploče: 200 X 285 mm.
Predviđeno je za duži rad uz prirodno hlađenje.

Svaka sugestija je dobro došla.

Milan.

[ gigabyte091 @ 18.10.2012. 10:14 ] @

Pozdrav, ploča izgleda odlično napravljenja, al to bi trebao komentirat netko tko ima više iskustva u dizajniranju PCB-a Jesi li na ploči predvidio mjesta za jumpere ako će se ispravljanje vršiti preko običnih dioda ?

[ emiSAr @ 20.10.2012. 20:48 ] @

Pozdrav najboljoj ekipi. Dugo me nije bilo ( zdravstveni problemi).
@gigabyte091 ,srdacna dobrodoslica, iako sa zakasnjenjem.
Tema za 10+. "Kocijas" (driver) serije UCCX895 koji ce biti upotrijebljen obezbjedjuje veoma upotrebljivo i
vec zadato napajanje (60V/20A). Jedini problemi koji se mogu javiti su cisto mehanicke prirode (jakostrujni
vodovi) ali maher za te stvari @macolakg, kojeg od srca pozdravljam ce se vec izboriti sa tim.
Pratim vas i zelim vam srecu u zavrsetku projekta.-

Veliki pozdrav za sve

[ macolakg @ 20.10.2012. 21:11 ] @

@emiSAr

Pozdrav druze! Nadam se da si sada dobro?

Evo na kratko "navratih" na forum, i ako cu zbog tog raditi do duboko u noc.

Nisam mogao da odolim a da ne "zavirim" malo :-).

Samo cu imati vremena da pogledam PCB cenjenog milan_obr, na kratko iskomentarisati, pa moram da pisem neki program.

Puno pozdrava prijatelju!

[ gigabyte091 @ 20.10.2012. 21:19 ] @

@emiSAr hvala na dobrodošlici :)

[ macolakg @ 20.10.2012. 21:37 ] @

@milan_obr

Potpuno pravilno uradjena PCB.

Potrebno je samo lokalnim decoupling Elko, koji su neposredno do half-bridge, staviti paralelno MKP blok kondenzator, tako da MKP bude najblizi polumostovima.

Izmedju transformatora se moze smanjiti rastojanje na svega 10 mm, tek dovoljno za dobru cirkulaciju vazduha.

Inace, izlazne prigusnice (pojedinacno) bi bile napravljene od po dva ATX-ova MPP toroida, zalepljena medjusobno, i tako kroz oba namotane.

Na gate Mosfet-a za sync. ispravljanje, treba napraviti takodje siroku PCB, tako da moze "primiti" deblji jumper kada se koriste diode (rupe za jumper bi trebalo da budu sto blize nozicama).

Na izlaznim visokostrujnim PCB bi trebalo (i ako na prvi pogled izgleda besmisleno) staviti niz debelih kratkih jumpera, cije su rupe tesno jedna do druge, tako da preuzmu znacajan deo struje, jer PCB nema dovoljni poprecni presek za 20A (debljina bakra je svega 25-40 um, zavisno od toga sta se kupi, a najcesce je to 25um, osim ako se ne trazi bas ona deblja, a i ona nije dovoljna). To sa jumperima je mnogo bolje nego "debelo" kalajisati PCB.

Neposredno na kraju ove centralne, debele, izlazne PCB (-), bi se moglo predvideti mesto za onaj "Alegro" transducer, a sa dodatnih par rupa, za eventualni shunt (uz izvesno povecanje duzine cele plocice).

Mozda bi se kontrolni sklop mogao smestiti na posebnoj PCB ispod ove, "spratnom" montazom, radi optimalnih rastojanja vodova, a medjusobne veze bi se mogle uspostaviti visokim "heder" konektorima.

Puno pozdrava!

[ milan_obr @ 21.10.2012. 07:30 ] @

Pozdrav Kolegama.

Za poboljšanje provodljivosti PCB-a, koristim metodu "armiranja" bakarnim licnama
ili bakarnom žicom punog preseka, utopljenom u kalaj.
Bušenje i provlačenje džampera, tad gube smisao.

Imam još rešenja PCB-a ali sam, iz edukativnih razloga, a u tradiciji ES foruma,
ostavio za "domaći" da se mlađi konstruktori angažiraju malo.

Nisam očekivao da stariji/iskusniji rade domaći. (Macola).

Dakle, omladino, miša i tastaturu u ruke pa zapnite.
Macolo, idi na zasluženi odmor par nedelja.

Milan.

[ gigabyte091 @ 16.11.2012. 13:24 ] @

Da se vratim malo na prvobitnu temu, pretvarač nije napravljen sa SG3524, nego sa puno modernijim UCC3808 za kojeg je bilo potrebno puno manje komponenti, a performanse su odlične. MOSFET-i se ugriju do oko 28 stupnjeva pri struji ulaza od 6A !! Transformator i dioda, te prigušnica za filtriranje hladni. Jedino je jedan UCC3808 ispustio bijeli dim jer nisam pazio na polaritet :( Struja opterečenja na 24V je zasad 1.41A , pad napona ne znam jer u praznom hodu imam 24.1V i pri 1.41A imam 24.1V. Korisnost je 64.5% :(( pošto napajam pretvarač preko 7 metara 0.75 kabla imam pad napona, pa tako napajam sklop sa 9.6V umjesto 12V i tu povuče oko 5.6A Neznam zašto je mala korisnost kad je sve praktički hladno. Transformator se uopće ne ugrije, kao ni diode, jedino MOSFET-i malo

[ macolakg @ 16.11.2012. 22:20 ] @

gigabyte091

Konacno se vratih u svoj grad...

KKD nije jednostavno izmeriti. Ampermetar i voltmetar moraju pokazivati srednju vrednost. Cak i oni sa kazaljkom mogu "lagati" kada su gradjeni kao univerzalni multimetri. Problem je prisustvo diode na jednoj strani kretnog kalema, koja sluzi kao ispravljac za AC merenja.

Kada merimo nesto na SMPS, sve sto je vezano za tu diodu ponasa se kao antena sa AM demodulatorom iza...

Hard switching SMPS imaju harmonicne komponente koje dosezu i nekoliko desetina MHz, pa ih dioda u multimetru demodulise i pobudjuje kretni kalem.

Da bi se pouzdano merilo sa "kazaljkasem", diodu treba ukloniti ili kratkospojiti. Onda cemo imati realnu srednju vrednost DC struje, i to ako je induktivitet i parazitni kapacitet celog mernog sklopa malen.

Digitalne multimetre necu ni pominjati, jer su veoma retki oni koji ce tacno meriti u prisustvu "buke" iz SMPS.

Kod nestabilisanih SMPS najcesce dolazi do uobicajene greske u merenju, gde se zbog nedostatka kolicine merne opreme mere istim instrumentima ulazna snaga, pa potom izlazna snaga.

Obe treba meriti istovremeno, sa dva kompleta instrumenata. Jedino je to pouzdana metoda, jer najcesce dolazi do znacajnog pada snage na izlazu dok merimo snagu na primarnoj strani.

Kod stabilisanih SMPS je slucaj puno jednostavniji: stavimo poznat otpornik na izlaz (pazeci pri tom da mu se otpornost ne menja sa temperaturom) i jednostavno merimo DC napon na krajevima, gde je jedini uslov da napon bude dobro filtriran.

Razlika snage koja se pojavi izmedju izlaza i ulaza na SMPS, se MORA pojaviti kao toplota negde u samom SMPS, sa nesto malo mehanicke energije u vidu ultrazvuka na samom feritnom jezgru, no ova mehanicka komponenta je dovoljno mala da se moze zanemariti.

Ukoliko ne postoji odgovarajuca emisija toplote, sigurno imamo gresku u merenju!

U tvom konkretnom slucaju imamo na ulazu 9,6V x 5,6A = 53,76W, dok izlaz ima 24,1 x 1,41A = 33,98W.

53,76W - 33,98W = 19,78W, sto je kolicina toplote koju emituje prosecna lemilica ili 4 zara cigarete! Posto tu kolicinu rasute toplote ne primecujes, sigurno imas gresku u merenju.

Takodje, push-pull, half-bridge i full-bridge vracaju znacajan deo reaktivne struje nazad ka izvoru, a ampermetar moze "videti" i to. Jednostavnim stavljanjem snazne diode posle osnovnog izvora iz kog napajamo SMPS mozemo "izolovati" izvor od povratka energije ka njemu, pa ce sve ostati u "bulk" Elko, a mi cemo ampermetrom ispred bulk Elko videti struju kojom se on dopunjava, sto je stvarna kolicina koju "konzumira" SMPS. Ovo poslednje pogotovo vazi za izvore poput akumulatorskih baterija, tj. izvore koji mogu i "primiti" energiju.

Ukoliko ulazni naponi i struje poseduju snaznu talasnost, vecina DVM nece moci to da izmeri ispravno (cak ni true RMS, jer to uglavnom vazi za sinusni talasni oblik i retko kada za vise od nekoliko KHz, osim kod prilicno skupih DVM, a i tu retko kada preko 20-tak KHz, sto treba pogledati u dokumentaciji samog DVM).

Ako je ikako moguce, merenja snage treba vrsiti na tackama gde su najnize ucestanosti, najbolje dobro isfiltriranu DC.
Sto veca ucestanost - veci su problemi.

Greske u merenju su veoma cesta pojava. Prakticno su neizbezne, no trudimo se da ih svedemo na najmanju meru.

Najcesce su tesko uocljive, pa se zato "provuku" do krajnjeg rezultata. Uvek treba paralelno pratiti jos nekoliko posrednih "dokaza" da bi smo mogli verovati merenju.
Kada postoji i najmanji trag sumnje, merenja treba visestruko proveriti, i meriti sa vise metoda, jedino cemo tako znati pravi rezultat.

Instrumentima ne treba slepo verovati, obavezno treba znati njihovo ponasanje u neregularnim uslovima (sto su merenja kod SMPS), i uvek sa vise razlicitih instrumenata uporediti merenja da bi smo se uverili u pouzdanost onog sa kojim cemo konacno meriti...

Vece firme koje se bave proizvodnjom izvora napajanja, merenja struje i napona vrse termickim ampermetrom i voltmetrom, koji su neosetljivi na talasni oblik. Ta metoda je veoma pouzdana cak do ucestanosti od nekoliko stotina MHz (sa posebnim izvedbama za minimizovanje induktiviteta i skin efekta).

Boljim osciloskopom se takodje moze veoma pouzdano meriti, metodom koriscenja diferencijalnog merenja sa dva kanala i dve sonde po jednom mernom mestu.

Pozdrav

[ macolakg @ 16.11.2012. 22:44 ] @

gigabyte091

Dopunicu prethodni tekst:

Kod merenja na SMPS, najcesce se greske javljaju tamo gde se meri struja potrosnje SMPS.

To treba meriti ovako: (vidi pdf).

Pri tome treba paziti da se merni krajevi ampermetra izvedu najkrace moguce, takodje i krajevi Elko. Najbolje je sve to namontirati na sam ampermetar. Taj merni sklop treba drzati dalje od visokostrujnih vodova kroz koje teku naizmenicne komponente, i truditi se da osa induktivne petlje koju formira sam ampermetar, bude pod pravim uglom u odnosu na petlju iz koje mozemo ocekivati snaznije AC magnetno polje.

Pozdrav

[ macolakg @ 16.11.2012. 23:50 ] @

Za onaj PSM Lab. izvor se moze za povratnu vezu po struji i naponu upotrebiti ovakav sklop (zaokruzeno na prilozenom pdf).

Ostatak sklopa je za neku drugu diskusiju. Shema je preuzeta sa druge teme (http://www.elitesecurity.org/t...dacko-napajanje-pitanje-je-sad), i ostatak sklopa nije u potpunosti primenljiv na nas Lab izvor, no ovo zaokruzeno se u potpunosti moze upotrebiti (s' tim da op-amp budu za >10MHz GBWP).

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 17.11.2012. 13:04 ] @

Već sam se zapitao gdje si :) A onda izgleda da je greška u mjerenju, koristio sam DVM i običan iskrin ampermetar. Ispravljač, trafo hladni, a MOSFET-i eto kao što sam i napisao tako da je meni čudno bili gdje ja gubim tolku snagu ako se ništa ne grije...

EDIT: Sad kad je zalemljeno na pločici, imam 11.35V ulaz pri 3.7A i izlaz 24.1V pri 1.45A, (Prvo je pokazivao stabilan napon, a onda u nastavku je počeo od 22.6 pa do 25V, bez obzira jel ja vučem 3A iz njega il nema opterečenja na izlazu) al moram kupiti novu bateriju za multimetar jer mi pokazuje da je slaba, a i napon pleše od 22.8 na početku do 25V kad napokon prestane rast, a ampermetar miruje tak da sumnjam da imam tolke promjene napona jer bi se vidlo na ampermetru kako raste struje s porastom napona na izlazu (konstantan otpor + veći napon= veća struja na izlazu a samim tim i na ulazu)

Evo sheme:

Izvor napajanja je bilo napajanje od računala

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 17.11.2012. u 19:36 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 17.11.2012. u 21:00 GMT+1]}

[ gigabyte091 @ 19.11.2012. 08:57 ] @

Plesanje napona je bilo uzrokovano slabom baterijom multimetra, napon 22.6V u praznom hodu, 22.5V pri 3.05 A. Promjenit ću otpornik u feedbacku sa 10 na 11 k da dobijem oko 24V na izlazu. Zasada nema strujne zaštite jer nemam doma odgovarajućeg otpornika

[ gigabyte091 @ 20.11.2012. 11:16 ] @

Otpornik kupljen, 0.1 Ohm, po datasheetu, na 750-800 mV proradi strujna zaštita, znači taman za oko 8A primarne struje, tj oko 3.1A na 24V. (Napon na izlazu je 23.7V sada)

Mase kontrolera i ventilatora vezane direktno na masu, mosfeti su vezani preko tog otpornika na masu.

Problem je sljedeći, spojim pin 3 na izlaz MOSFET-a, uključim pretvarač, na izlazu imam 7V i čim spojim neko opterečenje, 0V imam, spojim natrag na masu pin 3, sve funkcionira normalno.

Napon na pinu 3 mi je 50ak mV, znači debelo ispod limita. Shunt je na posebnoj pločici, dodao sam RC filter kako bih ublažio šiljke koji se javljaju prilikom sklapanja.

Zanimljivo je ovo, ako spojim pin 3 na masu, koja izlazi iz shunta, čip obruši napon, a ta masa je direktno vezana na masu napajanja. Ako spojim pin 3 na vod mase od čipa, sve normalno funkcionira, a ta masa opet ide na izlaz shunta i na masu napajanja.

[ pedja089 @ 20.11.2012. 11:31 ] @

Meni se cini da ti nesto nije u redu sa masom. Najverovatnije nije pravilno povezana... Ne znam kako to probavas, ali ako si spajao zicama, ako su duze ili ih nisi pravilno vezao, moguce je lako da se u tim zicama stvara dovoljan pad napona da se aktivira strujna zastita na mnogo manjim strujama.

[ gigabyte091 @ 20.11.2012. 12:33 ] @

Nije problem u spoju masa, evo naprimjer, spojim na masu pin 3, na pločici, di se spaja žica mase sa pločicom, 23.8V, spojim na pločici di je shunt, di se spaja na masu ista ta žica, ne želi raditi, a govorimo o duljini žice od 9cm. Jedino objašnjenje bi bilo da kako prolazi pored žica koje vode na gate tranzistora tako kupi taj signal i blesira čip. Sad se malo poigrao sa potenciometrom i pinom 3, zalemim na masu na pločici di je čip, na 600 mV se ugasi, prije tog ne mrda. zalemim 9 cm dalje na početku mase čipa, di se spaja sa glavnom masom, 10.6V, max struja 100 mA, naravno ugasi se kad dođe do 600 mV

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 20.11.2012. u 13:50 GMT+1]}

[ pedja089 @ 20.11.2012. 12:50 ] @

Tih 9cm je sasvim dovoljno da napravi problem... Kroz vodove za gejt prolazi mala struja tako da ne bi trebalo da bude problema sa njima.
Masa kontrolera bi trebala biti spojena direktno na kraj otpornika koji je na masi. Tako da ti kontroler uvek vidi samo pad napona na samom otporniku, a ne pad napona od napajanja kroz vodove, zice, itd...

Mozda i nisam u pravu, nemam neko iskustvo sa smps...

_{[Ovu poruku je menjao pedja089 dana 20.11.2012. u 14:06 GMT+1]}

[ gigabyte091 @ 20.11.2012. 13:43 ] @

Ništa, dodao kondenzator prema masi i pinu 3, ništa, počne sa 0.1V pa na 0.5V i onda prebaci na 12V. Nemam više ideja šta bi moglo biti

[ gorso6973 @ 20.11.2012. 16:32 ] @

gigabyte091:
Bilo bi dobro kad bi nacrtao šemu kako ti sklop sad izgleda i sa vrednostima koje su na sklopu jer sa tim vrednostima na šemi za oscilator na primer sklop ti radi na oko 5,5kHz.

Pitanje za macolakg:
motao bih trafo za lab. ispravljač po specifikaciji koju si nam dao ali sa bakarnom trakom.E sad traka je 43x0.15mm pa je trebam seći jer je široka a muči me što prilikom sečenja ostaje pucna ,kako to da rešim? Drugo je pitanje ako želim da povećam presek pa trake motam istovremeno(2-3 kom) dali treba između njih da stavljam izolaciju.Od izolacije imam papir za tu namenu i "hostafon".
Hvala unapred!

[ gigabyte091 @ 20.11.2012. 17:05 ] @

Pozdrav, mora da si nekaj krivo proračunao, frekvencija oscilatora je oko 54 kHz, provjereno. Trenutno čekam da mi dođu novi čipovi, jer ovaj je izdahnul očito, uključim napajanje i čeka sekundu i napon skoči na 50ak volti... Na netu nema nikakvih shema sa ovim čipom, a opis im je blago rečeno katastrofa, nema primjera nikakvih za spajanje pojedinih pinova, formula, samo gotova shema i formula za frekvenciju. Možda snubberi rade probleme ? Da i njih direktno spojim na masu napajanja ?

[ gorso6973 @ 20.11.2012. 21:46 ] @

Frekfencija je 1,41/RC znaci da ti kondezator nije 10n nego 1n.Postavi semu ako ti nije problem pa da onda prodiskutujemo a usput i pitanje koji su podaci za trafo , napravio bih isti sklop pa da vidim kako ce se ponasati da uporedimo.

[ gigabyte091 @ 20.11.2012. 22:15 ] @

postavim sutra shemu za strujni limit.

[ gigabyte091 @ 21.11.2012. 08:40 ] @

Evo, shema kako mislim spojiti, znači nebih snubere vezao na početak shunta, nego na masu direktno.

A ovo je shema kako je dosad spojeno, sa ispravnim vrijednostima komponenti.

Vrijednosti za transformator su date na prijašnjim stranicama, sad se ne sjećam točno za sekundar, ali primar je 4+4 namotaja 4×0.5mm2 žica, a primar je 16+16 namotaja, 1×0.75mm2 žica

Inače UCC3808 nisam našao kod nas za kupiti, čak ni na ebayu nema baš. Jedino digikey, al tam ko zna kolka je poštarina.

[ gigabyte091 @ 21.11.2012. 10:49 ] @

Mali update, snubberi direktno spojeni na masu, strujna zaštita sada radi, ali nisam zadovoljan, teret koji je dosada pretvarač normalno napajao, obruši napon na 16.7V i počinje pištati, kao da obrušava frekvenciju. Kad prebacim na masu pin 3 sve radi normalno. U kratkom spoju frekvencija padana 4 kHz i imam 6A u kratkom spoju. Možda da prebacim shunt na izlaz ?

još jedan update: Prelemio na novu pločicu shunt, dodao trimer za podešavanje, i dalje malo zuji, i duljina žice do pina 3 je itekako bitna, što kraće to bolje. I 5W otpornik nije dovoljan, 10W bi bilo taman. Neznam zašto se ne ponašao kao sa testom sa otpornikom. Do 600mV napon stabilan, poslije toga se odmah ugasio, bez ikakvih zvučnih efekata.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 21.11.2012. u 12:51 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 21.11.2012. u 12:52 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 21.11.2012. u 13:11 GMT+1]}

[ gigabyte091 @ 25.11.2012. 12:30 ] @

Problem sa strujnom zaštitom još nije riješen, pin 3 prebačen na masu kako bi napajanje moglo normalno funkcionirati, ispitano je sa strujom za koju sam ga dizajnirao, 3.25A, prazni hod 23.8, sa tim opterečenjem dođe na 23.9V pa se spusti na 23.8V u djeliću sekunde. Dodat ću i prenaponsku zaštitu:

Zasad samo u programu testirana, reagira na oko 26.7V, i ostaje uključena dok se napajanje ne isključi sa izvora napajanja. Sklop je zapravo standardna crowbar overvoltage zaštita, samo sa dodatkom optokaplera, kako bi izlaz mogao ostati galvanski odvojen. Jedina razlika je to što iskorištavam jednu od mogučnosti UCC3808, a to je da se izlaz gasi ako se COMP (Pin 1) spoji na masu. Tako da umjesto da radi kratki spoj na izlazu, ja samo uz pomoć tranzistora spojim pin 1 na masu i tako gasim izlaz.

[ pedja089 @ 26.11.2012. 00:11 ] @

Ja garantujem da ti je losa masa za tu strujnu zastitu. Spoj zicom direktno pin 5 kontrolera na kraj otpornika R11 koji je na masi, pin 3 na spoj R12 i C9. C9 bi isto treba spojiti sto blize R11....
R12 mislim da je premali. Ako se ne varam vrednost u datasheetu je 2K a za C9 je 330nF.

Sto se tice ove seme za zastitu, bas mi i ne uliva neko poverenje, jer nemas nikakvo strujno ogranicenje u kolu V+ zener, spoj BE, led. Sto znaci kada skoci napon, struja ide direktno kroz zener, BE led i masu. A ako nista nema da je ogranici najpre ce ti stradati led, jer mislim da izdrzava najmanju stuju. Radije stavi TL431, umesto zener tranzistora itd...
Druga stvar je sto nemas tiristor na izlazu, u prevodu, ako dodje do velikod prekoracenja napona, taj napon ti ostaje u kondezatorima na izlazu, i potrosac se sa njim i dalje napaja iako si ti iskljucio napajanje.

[ macolakg @ 26.11.2012. 01:13 ] @

@gigabyte091

Pedja089 je potpuno u pravu oko crowbar zastite. Prvo malo duze prekoracenje napona ce ti odseci bazu tranzistora i LED na optokupleru.
To treba izmodifikovati. Nesto mora ograniciti struju baze i LED za vreme dok ne odreaguje tiristor i optokupler, a to vreme moze biti i do 15-uS (prilicno dugacko zar ne).
Imas dobro resenje u datasheet-u od TL431, pa ga izmeni na svoj nacin.

Sto se strujne zastite tice, ako si stavio zicani otpornik 0.1R (a verovatno jesi), on ima prilicno znacajnu induktivnost za te frekvencije, pa mu treba paralelno dodati neinduktivni 1R, mozda i keramicki blok kond od 100n.
To i preveliki kondenzator na pinu 3 su uzrok pistanja (izrazeno intermitentnog rada).

Ako ides sa duty preko 2 x 25%, neophodna ti je slope kompenzacija. Kako ces je izvesti videces u datasheet-u od samog UCC3808 na strani 7. Jednostavno iskopiraj sve to, vazi potpuno za tvoj slucaj, jedino se razlikuje 0.1R, jer naravno taj odgovara tvom limitu.

Pozdrav

[ gigabyte091 @ 26.11.2012. 08:18 ] @

Hvala @pedja089 i @macolakg Definitivno ću izmjeniti shemu, zato sam i stavio, da vidim i tuđa mišljenja jer to je nabrzinu napravljeno (ne stignem baš zbog obaveza) i nisam ni primjetio da sam zaboravio staviti otpornik na bazu prvog tranzistora.

Prvo sam i mislio sa TL431, a i sa LM358 jer imam 2 komada doma. Al mi je sa zenericom nekako previsoko ta zaštita, a sa TL431 ipak mogu podešavati napon koji želim, a i preciznije je, al vidio da doma imam skoro sve djelove pa sam ipak sa zener diodom mislio izvest. Htio sam izbjeći stvaranje kratkog spoja na izlazu, al izgleda da bi to ipak bilo najbolje rješenje ?

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 26.11.2012. u 09:39 GMT+1]}

[ pedja089 @ 26.11.2012. 09:37 ] @

TL431 imas u svakom PC ili slicnom napajanju... Tako da su velike sanse da imas i njega kuci.

Sto se tice kratkog spoja, stavis osigurac, i jaci tiristor, i siguran si da ce odraditi zastita. Druga opcija bi bila neki manji otpornik, i triak, i naravno ostaviti ovo tvoje iskljucenje drajvera. Mada to nisam vidjao da je neko radio...

[ gigabyte091 @ 26.11.2012. 10:31 ] @

Evo ovako nešto bi bilo dobro, trimer je višeokretni pa se može precizno podesiti željeni napon. Umjesto tiristora ide trijak jer sam našao doma par komada za 10ak ampera i 800V

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 26.11.2012. u 12:11 GMT+1]}

[ gigabyte091 @ 27.11.2012. 16:28 ] @

Evo mali update:

Prekostrujna zaštita složena prema preporuci @macolakg, rezultati, prilikom uključenja, nema više resetiranja napajanja, izlaz prvo počne polagano dizati napon, i onda na oko 10V skoči na 23.4V, svojevrstan soft-start.

Opterečenje 400 mA, napon sa 23.4 pada na 23.3, na shuntu oko 140 mV.

Opterečenje oko 900 mA, napon pada na 23.0V, na shuntu imam 200 mV.

Opterečenje oko 1.2A, napon je sada 18.0V, a na shuntu 225 mV.

Nazivno opterečenje od 3.25A nemogu postić jer na 600mV se čip gasi i počinje soft-start ciklus.

Koristio sam 2N2905, otpornici umjesto 86.6k i 2.8k su 82k (mjereno 80k) i 2.7k (mjereno 2.64k) Shunt su 3 otpornika od 0.33 oma jer nemaju jedan velki od 0.1 om.

Uglavnom, zaključio sam da napajanje neželi povuć više od 2.5A struje iz izvora napajanja jer se vrti oko 200-230 mV napon na shuntu i to je to.

U kratkom spoju imam struju od 250 mA na izlazu

Iako je cijelo napajanje na bušenoj pločici sa linijama, radi savršeno, sve viškove sam poskidao, evo sada i zaštita polagano dolazi na svoje.

[ pedja089 @ 27.11.2012. 20:48 ] @

Ajd stavi 10K za R12, pa probaj...

[ gigabyte091 @ 27.11.2012. 21:05 ] @

Stavio sam 10k, i ništa, polagano se pali, čim stavim opterečenje, napon pada na 0.7V i onda sam nekaj dotaknuo na pločici i napon je skočio na 23.5V sa opterečenjem. Negdje između emitera i otponika,

[ pedja089 @ 27.11.2012. 21:20 ] @

Ajd malo poslikaj to sto si ti radio...
C9 je 220nF ili 330nF?
Edit:
Ili bar skiciraj u paintu...

[ gigabyte091 @ 27.11.2012. 22:00 ] @

sutra cu sve detaljno poslikati, makar sigurno je do plocice problem.

[ macolakg @ 28.11.2012. 02:53 ] @

Citat:

gigabyte091: sutra cu sve detaljno poslikati, makar sigurno je do plocice problem.

UCC3808 spada u familiju "current feedback" regulatora.
Radi na potpuno isti nacin kao npr. UC3842, osim sto je push-pull.
O UC3842 i slicnim je napisana gomila literature i treba se posluziti time da bi se razumeo rad "current feedback" regulatora.

Ovakvi regulatori nemaju unutra bas nikakav PWM.
Dogadja se sledece:

Oscilator je obicni RC, cija rampa se krece po eksponencijalnoj krivoj punjenja. Namena mu je iskljucivo odredjivanja vremena perioda (ili poluperioda kod push-pull).
Setuje se PWM latch RS flip-flop, istovremeno pocne da raste napon na rampi oscilatora, cim je istovremeno pokrenut jedan od gejtova izlaznih mosfet-a.
Doticni gejt ce ostati ukljucen sve dok napon na CS pinu ne dostigne prag koji je dodeljen COMP pinom. U slucaju da nema napona na CS pinu, pobuda tog gejta ce ostati sve do isteka rampe oscilatora. Kada rampa oscilatora dostigne svoj tresshold, kondenzator ce biti naglo ispraznjen nekim niskoimpendansnim tranzistorom unutar cipa, a ta pojava istovremeno resetuje PWM latch. Posto se C oscilatora ne moze tenutno isprazniti, za vreme njegove silazne ivice nastaje kratka pauza gde nije pobudjen ni jedan od gejtova. Dakle, silazna ivica oscilatora gradi death-time. Death time se moze podesavati na sledeci nacin ( ako nam je potrebna ista frekvencija): izborom manjeg R a veceg C imacemo vece death-time, jer ce praznjenje C trajati duze, a izborom veceg R a manjeg C, krace death-time.

Na CS pin dolazi linearno uzlazni napon, kao posledica linearnog narastanja struje u primaru transformatora.
Prakticno se tu formira PWM.

Na brzinu sam pogledao shemu i video kondenzator od 220nF !!! na CS pinu. To mi je znak da nisi razumeo princip
"current feedback" regulatora. ( a mislim da ce ovaj tekst koristiti i drugima )

Stoga, temeljno treba da proucis UC3842 kao jedan od baznih modela za ovaj princip rada. Odmah ce ti biti potpuno jasan UCC3808.

Inace, kondenzator na CS pinu sa otpornikom koji dolazi od CS otpornika, formira niskopropusni filter cija je namena da "proguta" kratak "siljak" koji potice od punjenja parazitnih kapaciteta u trafou i van njega, a za koje vreme potekne veoma velika struja kroz CS otpornik. Takva tehnika se zove "leading edge blanking". (naziv ti moze koristiti za prekopavanje po literaturi)

Dakle, ponovicu proces koji se ogadja u ovakvim kontrolerima:
-setuje se PWM latch (i izlazni pin), istovremeno se setuje uzlazna rampa RC oscilatora,
-ocekuje se njegov reset kao posledica prolaska CS napona kroz treshold koji je "odredio" COMP pin,
-na CS pinu se pojavljuje linearno uzlazna rampa (ukoliko su trafo i izlazna storage zavojnica korektno dimenzionisani), kao posledica linearnog narastanja struje induktiviteta koji je napajan konstantnim naponom i=U/L x deltaT,
-ukoliko se ne pojavi dovoljan signal na CS, isticanje RC vremena oscilatora ce bezuslovno resetovati PWM latch, poput neke vrste watch-dog timera, cim ce odrediti maksimalno trajanje impulsa (kod UC384x perioda, a kod UCC3803 poluperioda), ujedno, pre isteka RC rampe se ne moze ponovo pobuditi gejt (bez obzira i ako se CS "vrati" na nizi napon od COMP tresholda) sve do sledece uzlazne RC rampe (to se zove "double pulse protection").
-posle se igra ponavlja.

Ovakvi pretvaraci, kada im je konstantan napon na pinu COMP, rade kao izvori konstantne SNAGE, tj. sa povecanjem opterecenja na izlazu, struja ce rasti a napon opadati, a njihov umnozak ce biti priblizno isti. Tu stupa na scenu FB pin, koji pomera vrednost COMP napona u cilju odrzavanja konstantne jedne od izlaznih velicina (struje ili napona, zavisno cemu smo podredili FB).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Inace, evo ti u prilogu jedno od mogucih resenja za crowbar + latch-shutdown + reset + softstart posle reseta.
Na shemi sam ti napisao pravila.
To je jedno od bezbroj mogucih resenja, ali mislim da je ono sto zelis da radi u tvom slucaju.

Pozdrav

P.S.
Zaboravio sam: C2 je reda koju stotinu nF a otpornik na gejtu BT151 je reda 100-500ohm.

I jos nesto: neki od SMPS kontrolera zahtevaju bas nulti napon na COMP pinu da bi prestali da rade, a to se moze postici mehanickim prekidacem ili mosfetom, pa je daleko bolje izvrsiti blokadu uticajem na CS ili FB.
To ce sigurno raditi na svakom SMPS kontroleru.

Da napomenem jos nesto bitno:
Prednosti "current feedback" SMPS je u tome sto su veoma otporni na kratak spoj ili preopterecenje, istovremeno (ako su push-pull) se "brinu" o nultom DC bias jezgra, jer ukoliko je jezgro u jednom polutalasu zasicenije, struja ce biti veca a impuls kraci, pa se sve fino prirodno simetrise. Veoma su "zgodni" za primenu upravo kod klasicne push-pull izvedbe (sa srednjim izvodom primara, ili kod full-bridge topologije ako zelimo izbeci serijski kondenzator sa primarom).

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.11.2012. u 04:09 GMT+1]}

[ gigabyte091 @ 28.11.2012. 07:31 ] @

Joj vidim da sam umjesto pikofarada stavio nanofarade, inače taj kondenzator je u originalu bio 220 pF, ne nF, moja greška prilikom upisivanja vrijednosti. Sada je kao po shemi, 330 pF i 2k otpornik.

Pitanje za @macolakg, vidim da na ovoj tvojoj shemi u PDF-u nema komponenti za slope compensation, to si odlučio izbaciti ?

Meni je COMP vezan na FB preko 26k otpornika i 1n kondenzatora, keramičkog, kolko sam shvatio, možda bih trebao neke modifikacije oko komponenti na COMP napraviti kako bih izbjegao te padove napona ?

Inače evo par slika:

Shema:

Pogled na cijeli pretvarač

Pločica za prekostrujnu zaštitu

Glavna ploča

Upravljačka pločica

EDIT: Sad sam isključio onaj tranzistor i približio pločicu za mjerenje struje upravljačkoj pločici, bez slope kompenzacije imam 19V, a sa kompenzacijom 15V, i prazni hod je 23.6V

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 28.11.2012. u 09:36 GMT+1]}

[ macolakg @ 29.11.2012. 00:14 ] @

Citat:

gigabyte091: Joj vidim da sam umjesto pikofarada stavio nanofarade, inače taj kondenzator je u originalu bio 220 pF, ne nF, moja greška prilikom upisivanja vrijednosti. Sada je kao po shemi, 330 pF i 2k otpornik.

Pitanje za @macolakg, vidim da na ovoj tvojoj shemi u PDF-u nema komponenti za slope compensation, to si odlučio izbaciti ?

Meni je COMP vezan na FB preko 26k otpornika i 1n kondenzatora, keramičkog, kolko sam shvatio, možda bih trebao neke modifikacije oko komponenti na COMP napraviti kako bih izbjegao te padove napona ?

EDIT: Sad sam isključio onaj tranzistor i približio pločicu za mjerenje struje upravljačkoj pločici, bez slope kompenzacije imam 19V, a sa kompenzacijom 15V, i prazni hod je 23.6V

Ma nisam izbacio slope kompenzaciju, vec sam nacrtao samo crowbar+lached shutdown, a onih par komponenti koje sacinjavaju current limit pretvaraca, samo kao slikovit primer, da shvatis razlog onakvog dimenzionisanja otpornika ispred LED, jer struja kroz njega treba da na 2K da izazove dovoljan pad napona da (bilo koji) SMPS to "shvati" kao maksimalno strujno prekoracenje, a da mu pri tom ne predjes dozvoljen napon za CS ulaz.

Primer je uopsten, neki (bilo koji) SMPS, ne mora u leading edge blanking filtru imati bas 2K. Moze to biti i neka druga vrednost otpora.
Npr.: ako imamo neki SMPS kontroler kome je maksimalna vrednost za potpuno ogranicenje struje recimo 2V, onda shutdown sklop treba da "ugura" u tu tacku onoliko struje da izazove bar 2,1 sigurnih volti, a to nije mnogo preko granice (a ipak dovoljno), jer vecina analognih ulaza na SMPS kontrolerima tolerise bar nekoliko volti (to uvek treba pogledati u datasheet-u).
Dakle, ovaj sklop koji sam postavio, radice uspesno u vecini SMPS, uz izvesno prilagodjenje vrednosti komponenata.

Jasno sam napisao da se ovim sklopom takodje moze delovati i (ili) na -FB ulaz, rezultat je isti, takodje sam napisao i zbog cega.

Razvoj toga i "borbu" sa tim sklopom potpuno prepustam tebi (bez muke nema nauke), a ja cu i dalje pisati o pravilima i merama koje treba primeniti da bi se nesto dobilo ili sprecilo.

-------------------------------------ovo dalje vazi za tebe a i ostale korisnike foruma----------------------------

Retko cete zateci da postavim "sazvakan" gotov sklop.

Kada imam potrebe za konkretnim sklopom, tek onda cu ga praviti, prvenstveno zato sto mi je potreban, jer od tog posla zivim i ako bih za svakih par recenica koje napisem na forumu pravio konkretan primer (radni prototip), onda ni za vodu ne bih zaradio.
Takodje mogu lako da smislim neku desetinu sklopova dnevno, a prekratak je zivot da bi se sve to napravilo :-).
Kada vec imam konkretan sklop za neku primenu, nije mi tesko da ga postavim na forum (vec sam to vise puta uradio).

Svrha svega ovog sto pisem je da citaoca natera na upotrebu sopstvene glave, jer jedino tako ce stvarno nauciti.

To je najkvalitetniji nacin prenosenja znanja, sa ostavljanjem slobode za naknadnu kreativnost onog koji cita tekst.

Pravila koja sam napisao za odredjivanje vrednosti komponenti su krajnje jednostavna i rade, ali jedino ce imati pravu svrhu ako se citalac zapita "zasto bas tako?", istog momenta ce se u njegovom umu pokrenuti citav lanac razmisljanja i shvatice jos mnogo toga okolo, pored razloga primene nekog jednostavnog obrasca koji u sustini i nije bitan koliko razlog zasto bas tako.

Sheme koje postavljate, takodje i fotke, samo letimicno pogledam. Nemam dovoljno vremena da se bavim gomilom shema na ovom forumu.
Zao mi je, ali nemam ni najmanju zelju da sav zivot potrosim na sheme sa elitesecurity (ima ih vec bezbroj) :-).

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pozdrav

[ macolakg @ 29.11.2012. 02:49 ] @

Ljudima koji imaju dovoljno znanja o ovome, ovaj tekst nece biti potreban, ali pocetnicima moze biti dragocen.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pojednostavicu malo pravila oko -FB (povratne veze pomocu koje stabilisemo napon) plasticnim opisivanjem njenog delovanja.

Povratnu vezu kod SMPS obicno sacinjava jedan operacioni ili transkonduktansni operacioni pojacavac (OTA), udruzen sa nekom eksternom RC mrezom, manje ili vise slozenom.
Obe vrste imaju svojih prednosti i mana, ali se sada necemo zadrzavati na tome.

Cesto se na samom SMPS kontroleru interni -FB op-amp stavi u mod jedinicnog pojacanja, pa njegovu ulogu preuzme neki sklop na sekundarnoj strani SMPS, poput mnogo koriscenog TL431 i sl., koji je u stvari pravi i dobar op-amp sa interno vezanim referentnim izvorom za neinvertujuci ulaz (sve je to izvedeno unutar TL431), i open kolektor izlazom, a kroz sam izlaz je izvedeno i napajanje cipa.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Postoji nekoliko tipova povratnih veza: P (proporcionalna), PI (proporcionalno integralna), PD (proporcionalno diferencijalna) i PID (proporcionalno integralno diferencijalna). Redosled je po slozenosti, istovremeno i po kvalitetu rezultata koji se dobiju njihovom primenom.

Dakle, P je najjednostavnija (i najlosija), dok je PID najslozenija i najkvalitetnija.

Postoji i jos dodatnih mogucnosti: primenom MCU u povratnoj vezi mogu se ostvariti veoma slozeni i veoma kvalitetni zakoni upravljanja (Fuzzy, neuronske mreze td...), no necemo sada o tome zato sto ce od neceg sto treba da pojednostavi razumevanje povratne veze napraviti veoma kompleksan tekst.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Prvi i osnovni problem kod primene povratne veze je KASNJENJE povratne informacije u odnosu na zadatak koji smo postavili.

Plasticno cu opisati problem:
Kada treba da podesimo smer TV antene na krovu, pa gore posaljemo prijatelja, a mi posmatramo TV i mobilnim telefonom govorimo prijatelju sta da radi, ceo proces ce potrajati, uz mnogo promasaja, i na kraju nikad necemo biti potpuno zadovoljni rezultatom :-).

Slucaj se vec neverovatno poboljsava ako na krov ponesemo mali baterijski TV, prikljucimo ga na antenu i odmah namestimo pravu poziciju.

Ono sto sustinski razlikuje ova dva slucaja je razlicito vreme kasnjenja povratne informacije.

U prvom slucaju je kasnjenje znacajno, i ako mislimo da nam prijatelj dobro namesti antenu uz nasu telefonsku asistenciju, mi se moramo baviti PREDVIDJANJEM brzine kojom on pomera antenu, te mu pravu informaciju poslati RANIJE.

U drugom slucaju povratnu informaciju dobijamo maltene bez ikakvog kasnjenja, pa cemo sa lakocom namestiti antenu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na zalost, kod SMPS postoji citav lanac kasnjenja izlaznog stanja u odnosu na zadato stanje PWM.
Pocev od malenih kasnjenja u samom PWM i driverskom sklopu, preko znacajno veceg kasnjenja zbog punjenja gejtova mosfet-a ili "storage" vremena baza BJT, pa do veoma masivnog kasnjenja u izlaznom storage kalemu kao posledice velike LC konstante njega i izlaznog elko (a biramo sto vecu radi bolje filtracije :-).
Dodatna primedba: Kod flyback pretvaraca ulogu storage zavojnice ima sam trafo, tj. njegovo jezgro i najvise procep na njemu.

Posledica je da se po zadatom PWM-u, ocekivano stanje na izlazu moze uspostaviti i cak posle nekoliko ili nekoliko desetina perioda samog SMPS.

Primer u kom cemo zamisliti P (proporcionalnu) povratnu vezu sa veoma velikim pojacanjem (gde cemo veoma pogresno ocekivati visoku tacnost dobijenog rezultata):

Zadamo 50% izlaznog napona PWM-om i povratnom vezom posmatramo izlaz.
U prvom trenutku ce izlazna velicina biti nula, povratna veza ce odmah nas zadatak povecati na maksimalan, jer nije dobila ocekivano.
Povratna veza ce "drzati" maksimalan zadatak sve dok ne "dobije" tih zeljenih 50% napona na izlazu.
Ali, posto je prilicno trajao zadatak od 100%, storage zavojnica je nagomilla ogroman visak energije.
Kada porast napona na izlazu "presece" ocekivanu tacku, povratna veza ce odmah smanjiti zahtev na nulu, no vec je kasno, nagomilana energija u storage kalemu ce se neminovno isprazniti u izlazni elko, i na izlazu ce napon znacajno premasiti ocekivanu vrednost.
Zbog toga sto je na izlazu vrednost veca od ocekivane (a to ce potrajati sve dok potrosac ne potrosi taj "visak"), povratna veza ce "drzati" zahtev na nuli.
Kada napon konacno opadne na samo "dlaku" ispod nasih ocekivanih 50%, povratna veza ce odmah prokrenuti stvar ka maksimalnom zahtevu, no na zalost, opet je prekasno, islazni storage kalem je vec duboko potpraznjen i potrebno mu je vreme da nadoknadi potrebnu kolicinu energije.
Napon ce znacajno opasti ispod ocekivane vrednosti, i potrajace (nesto krace nego prvi put) dok na izlazu dobijemo zeljeno stanje.

Igra se tako do u beskonacnost ponavlja.

Srednja vrednost tih kolebanja napona ce nam biti TACNO tih 50% koje smo trazili (jer povratna veza sa velikim pojacanjem to garantuje), no avaj, u izlaznom naponu imamo snazne oscilacije testerastog oblika na ucestanosti nekoliko puta nizoj od PWM ucestanosti sa velikim premasajima i podbacajima u odnosu na zeljenu velicinu, a to vec nismo hteli. :-)

Ucestanost tih suboscilacija na izlazu je odredjena kasnjenjem celog sklopa i od vitalnog je znacaja za kasnije odredjivanje "dobrih" parametara slozenije provratne veze.

Kada nam P tip povratne veze ima veoma veliko pojacanje, regulacija se svodi na on-off regulaciju, a posledice su prethodno opisane.

Najbolje bi bilo kad bi smo mogli predvideti brzinu promene izlaznog dogadjaja pa povratnu vezu ranije prigusiti da ne dodje do preterivanja, no na zalost ne mozemo videti nesto sto ce se tek dogoditi (mozda to mogu jedino neke ekstrasenzitivne licnosti :-).

Stoga se moramo posluziti vec vidjenim modelom promene, koji (posto je ponovljiv) moze posluziti za korekciju takve SLEDECE promene.

Dakle, u delovanje povratne veze moramo uneti tacno onoliko kasnjenja koliko je kasnjenje celog lanca u SMPS.

Na taj nacin ce povratna veza posmatrati SLEDECI potencijalni period onih stetnih suboscilacija, i poput posmatranja u buducnost, preduprediti te iste oscilacije.

Metoda se zove frekventna kompenzacija povratne veze, a krajnji proizvod je stabilan izlazni napon bez oscilacija.

Dakle, zakljucak je da povratna veza mora imati potpuno isto vreme kasnjenja, tj. istu periodu kao potencijalne suboscilacije, samo prevrnutu kao u ogledalu, tj. fazni pomeraj od 180 stepeni. Na taj nacin se ponistavaju potencijalne suboscilacije i ceo sklop nam stabilno radi.

To nije jednostavan zadatak, i pogotovo kod pojedinacne rucne proizvodnje, gde nam je tolerancija vrednosti induktiviteta (a koji unose najvece kasnjenje) prevelika, jer nam nije poznato vreme kasnjenja celog sklopa.

Kod @gigabyte091 je u negativnoj povratnoj vezi upotrebljen otpornik paralelno sa kondenzatorom.
To je klasicna pocetnicka greska nasledjena iz uobicajenih nacina primene op-amp (audio i slicno, gde je takav tip povratne veze potpuno pravilan).
Nije mu za zameriti, jer se veoma kratko bavi ovom oblascu, i mnogo novih stvari je saznao za kratko vreme, a tek ga uzasna kolicina informacija ceka :-).

Ispravan nacin je: staviti SERIJSKI otpornik i kondenzator izmedju COMP i -FB pina.

To je jedan od najjednostavnijih filtera kojim mozemo dobiti pravu PI regulaciju, koja je u mnogo slucajeva potpuno zadovoljavajuce resenje.
Udruzena sa slope kompenzacijom kod current tipova SMPS, ovakva povratna veza moze odrzati stabilnost rada SMPS u veoma sirokim granicama opterecenja.

Prekinutom DC povratnom vezom izmedju -FB i COMP dobijamo "pravi" integrator koga obezbedjuje kondenzator serijski sa otpornikom.

Pojacanje za AC promene (potencijalne suboscilacije) odredjuje otpornik serijski sa kondenzatorom, i ono ne treba da bude veliko (cak od 0.1 pa do svega par desetina puta, dakle moze biti i slabljenje u pitanju).
Odnos tog otpornika i velicine otpora razdelnika napona kojim posmatramo izlaz, odredice AC pojacanje naseg error amp. (vrednost otpora razdelnika se racuna kao da su paralelno vezani, jer sa AC aspekta i jesu paralelno posto je izlazni elko za AC komponentu priblizno kratak spoj)

Istovremeno nam je za DC vrednosti pojacanje maksimalno, tj. onoliko koliko pise u data sheet za vrednost "open loop gain". Rezultat toga ce biti dobar rad naseg novonastalog integratora.

Ostaje nam samo da direktno izmedju -FB pina i COMP pina direktno vezemo jedan kondenzator malene vrednosti (nekoliko do nekoliko stotina pF), cim cemo spreciti HF oscilacije samog error amp i istovremeno umanjiti osetljivost na "ringing" oscilacije (koje su obicno u zoni MHz), a poticu od raznih rasipnih induktiviteta i parazitnih kapaciteta.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Postoji vise nacina dobijanja ispravnih vrednosti te dve komponente:

-iterativnom metodom: promenom vrednosti pojedinacnih komponenti sve dok ne dobijemo najmanji ripple na izlazu. U slucaju neposedovanja osciloskopa mozemo se posluziti obicnim audio pojacavacem, kojim cemo kroz blok kondenzator od nekoliko uF "slusati" napon na izlaznom elko, jer obicno su suboscilacije u audio opsegu (sto se cesto cuje i u samom jezgru trafoa).
U slucaju posedovanja osciloskopa, sigurnost dobrog "pogotka" je veca, jer njim mozemo posmatrati znatno sire od audio opsega, jer suboscilacije (mada retko) mogu biti i van audio opsega (i to van obe margine ili kombinovano).

-metodom namernog izazivanja suboscilacija i merenjem njihove periode, potom jednostavnim proracunom RC elementa u povratnoj vezi.

-metodom direktnog proracuna doticnog RC clana na osnovu vrednosti kasnjenja celog sklopa.
Ovaj metod je najzahtevniji, jer moramo poznavati tacnu vrednost kasnjenja svakog detalja sklopa, sto je cesto nemoguce jer nemamo dovoljno podataka o tome, a svakako je najteze saznati uticaj parazitnih vrednosti koje su posledica nesavrsenosti komponenti. Iz tog razloga se i najveci proizvodjaci SMPS, posle proracuna kojim se priblize pravoj vrednosti, iterativno je fino iskoriguju pomocu testova na prototipu i tako konacno dobiju pravu vrednost.
Posle toga se trude da odrze sto manje rasipanje karakteristika elemenata SMPS da bi ostali u granicama stabilnosti SMPS kod serijske proizvodnje.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kod home made SMPS, na zalost ne postoji dovoljno dobar "recept" za odredjivanje ovog kriticnog RC clana.

Problem su velike tolerancije induktivnosti i izlaznog Elko u odnosu na ono sto smo zamislili. Takodje su prevelike tolerancije parazitnih vrednosti obe komponente (kod L, Ls, Cp, dok kod Elko, ESR,ESL i sam kapacitet koji moze varirati cak od -20 do + 50% od onog sto pise na njemu).

Sledi da su upotrebljive iterativna, i metoda namernog izazivanja suboscilacija.

Veliki proizvodjaci SMPS, za jednu seriju naruce po nekoliko desetina hiljada komponenti, koje su od istog proizvodjaca i u uskom vremenskom intervalu proizvedene, pa im je tolerancija vrednosti u veoma zadovoljavajucem nivou.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kod home made SMPS, pravljenog po nekoj "fabrickoj" shemi, retko kada nije potrebno "doterati" kompenzaciju povratne veze.
Zakljucak je da od stotine SMPS koji su home made pravljeni, a svi po istoj shemi, ni jedan nece inicijalno isto raditi.
Svaki ce pojedinacno imati sopstvenu brzinu odziva i stabilnost, ali uz "doterivanje" kompenzacije povratne veze, svi se mogu svesti na iste osobine.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Drugi vazan problem kod povratne veze je nelinearnost promene izlazne velicine u odnosu na zadatak.

Necu mnogo o tome u ovom postu, samo cu reci da se velikim open-loop pojacanjem znacajno ispravlja ovaj problem.
A u tezim slucajevima, znatno slozenijim RC mrezama u povratnoj vezi.

Jedna od metoda borbe protiv nelinearnosti rezultata u odnosu na zadatak je upravo nedavno pominjana slope kompenzacija.
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pozdrav svima!

[ gigabyte091 @ 29.11.2012. 08:56 ] @

Uff, svaka čast, svaki put se dobro pomučiš pisajući sve ovo :) istina, ovo sa paralelnim RC članom ostalo još od elektroničkih sklopova iz srednje. Svoju grešku u vezi kompenzacije sam jučer uočio prilikom čitanja kojekakvih foruma i app notesa u vezi UC3842, promjenio sam ju, sada su serijski spojeni keramički kondenzator od 1 nF i otpornik od 26kR, a paralelno njima je dodan keramički kondenzator od 680pF. Bez tog paralelnog kondenzatora napajanje drži napon, ali pišti, sa tim kondenzatorom napajanje ima tihi rad. Napon je pao na 23.2 u PH i 23.3 pri punom opterečenju, korigirao sam stoga i otpornik u povratnoj vezi kako bih imao potreban napon. Trenutno imam za učit, pa bum navečer dodao strujnu zaštitu i nadam se da će sada proraditi

[ gigabyte091 @ 29.11.2012. 11:31 ] @

Vrag mi nije dao mira, išao nanovo zalemiti prekostrujnu zaštitu.

Prvo, mase su bile preudaljene, pa sam imao samo 9V i velke padove napona.

Zatim sam masu sa shunta zalemio direktno na masu čipa, upalim, 23.2V, kratko spojim, imam 280 mA.

Opterečenje 500 mA, napon 23.3V
Opterečenje 1000 mA, napon 23.3V
Opterečenje oko 1500mA napon 21.6V

Znači blizu sam limita, zaštita očito funkcionira, samo sada trebam prilagoditi svojim potrebama. Možda dodati još jedan 0.33R otpornik.

U svakom slučaju, zahvaljujem @macolakg i @pedja089 na pomoći, pretvarač je sada u potpunosti funkcionalan. Uskoro bum stavio i app notove koji su mi isto pomogli oko current-mode PWM kontrolera.

[ macolakg @ 29.11.2012. 14:03 ] @

@gigabyte091

Nema na cemu!

Cilj mi je da citalac shvati sustinu rada neceg. Pokusavam to razjasniti jednostavno i plasticno.

Mozda je ovo neki laksi nacin, a nadam se da uspevam u tome.

Kada budem dobio dovoljno vremena, objedinicu svoja iskustva u jednoj knjizi, a verujem da ce biti zainteresovanih.

Vec imam ideju o naslovu. Mozda ce to biti " SMPS na lak nacin" ili nesto slicno...

Pozdrav

[ macolakg @ 29.11.2012. 14:56 ] @

Citat:

gigabyte091:
Vrag mi nije dao mira, išao nanovo zalemiti prekostrujnu zaštitu.

Par malih a vaznih primedbi:

Current mode SMPS u sustini svog rada NEMA prekostrujnu zastitu, tj. ne mozemo je nazvati zastitom!

Limit struje je osnova njegovog rada i pomocu njega se formira PWM.

Zbog toga sto je limit struje bez prekida aktivan, i podredjen error pojacavacu, mozemo smatrati da nam je prekidacki tranzistor u primaru stalno pod dejstvom strujne zastite.

To pravilo ne vazi za sekundar, i ponovo naglasavam, current mode SMPS su izvori konstantne SNAGE, a to znaci da cemo u kratkom spoju na izlazu imati veoma veliku struju a mali napon.

Jedan od redjih izuzetaka je upravo UCC3808, gde je vestom manipulacijom unutar cipa, primenom dodatnog komparatora za CL, napravljena prava strujna zastita, koja upravo iskoristava izvesne nelinearnosti u zavisnosti od opterecenja, pa na taj nacin stiti i sekundarnu stranu od prevelike struje.

Vecina ostalih cipova poput UC384x nema taj dodatni komparator, te ce mu kod kratkog spoja struja na sekundaru biti ogranicena samo padom napona na izlaznoj diodi i termogenim otporima namotaja sekundara.

Izvori konstantne snage imaju neke zgodne osobine: npr. ako nam je potrebno na izlazu 10V 2A, kada mu izlazni napon podesimo na 5V mozemo imati struju od 4A. Slozicete se da to ponekad moze biti veoma korisna osobina.

Kod UCC3808, prisustvo tog dodatnog komparatora suzava sirinu primene current mode SMPS, upravo mu uklanjajuci osobinu izvora konstantne snage koja je u mnogo slucajeva izuzetno korisna.
Medjutim, za jednu konkretnu namenu, dodatni komparator pruza prednost, jer se ne moramo baviti dodatnim ogranicenjem struje na sekundaru, pa se sklop pojednostavljuje.
Dakle, bez obzira na suzenu oblast manipulacije njim, UCC3808 nudi resenje sa malim brojem komponenti i veoma jednostavne gradje.

Na srecu, mi uvek imamo mogucnost izbora current mode kontrolera, pa kada nam je potrebna osobina izvora konstantne snage biracemo jednostavniji cip, poput UC384x i sl... ili nesto poput LM5033 za push-pull.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Strujnom zastitom mozemo nazvati strujni limit kod SMPS u naponskom modu rada, gde je sam strujni limit u akciji SAMO kod prekoracenja izlazne maksimalne struje.

Kod current mode SMPS je strujni limit bez prekida akivan, u svakom pojedinacnom ciklusu SMPS, i osnova je njegovog rada. Zastita kao takva se dobija jedino ugradnjom dodatnih mera poput drugog komparatora u UCC3808 ili "hickup" moda kod jednostavnijih cipova (koriscenjem sporog startup i samonapajanja cipa sa sopstvenog trafoa).

Pozdrav!

[ gigabyte091 @ 29.11.2012. 15:22 ] @

Onda sam dobro i izabrao kontroler. I na stranim forumima spominju overcurrent protection kad su u pitanju ovi shuntovi. i to u slucaju uc3842. sada, kada je cijelo napajanje funkcionalno, samo treba podesiti sada da mi napon ne pada prije 3A a to sam mislio postici dodatnim otpornicima za mjerenje struje. Inace trebao bi napisati knjigu, ja bi bio prvi kupac.

[ macolakg @ 29.11.2012. 20:48 ] @

Citat:

gigabyte091: Onda sam dobro i izabrao kontroler. I na stranim forumima spominju overcurrent protection kad su u pitanju ovi shuntovi. i to u slucaju uc3842. sada, kada je cijelo napajanje funkcionalno, samo treba podesiti sada da mi napon ne pada prije 3A a to sam mislio postici dodatnim otpornicima za mjerenje struje. Inace trebao bi napisati knjigu, ja bi bio prvi kupac.

To sto na stranim forumima pisu za UC3842 da shunt sluzi za zastitu, me ni malo ne iznenadjuje.
Podjednaka kolicina gluposti se zatice kako na stranim, tako i na nasim forumima.

Stranci tu ni malo nisu u prednosti :-).

-----------------------------------------------------------------------------------

Evo neke korisne literature:
http://www.ti.com/lit/an/slua101/slua101.pdf

Pozz

[ gigabyte091 @ 29.11.2012. 22:43 ] @

Sada i ja vidim da su na par foruma totalno krivo shvatili current mode PWM kontrolere. Skupljam trenutno literaturu vezanu i za current mode i voltage mode kontrolere pa cu to dodati na forum ako nekoga bude zanimalo, a i sigurno ce biti od koristi kad cemo radit na ovom napajanju.

[ macolakg @ 29.11.2012. 23:18 ] @

Opet tekst koji ekspertima nije potreban, dok pocetnicima moze biti dragocen...
----------------------------------------------------------------------------

Nesto o reaktivnim elementima u SMPS...

Zavojnicu (kalem) i kondenzator nazivamo reaktivnim elementima.

Samo im ime kaze, da ako se na njih primeni akcija, oni ce uzvratiti reakcijom.

Takodje, oba elementa mogu akumulirati izvesnu kolicinu energije, i naknadno je vratiti.

Ta dva elementa, pocetnicima nisu laka za razumevanje, jer im nedostaje vizuelno-misaona predstava o tome.

Mnogim laicima sam uspevao objasniti principe rada ova dva elementa, predstavljajuci ih modelom iz neke druge grane fizike.

Uradicu to i sada.
Veceras cemo obraditi induktivitet.

------------------------------------------------------------------------------------------------
Zavojnica, (kalem, induktivnost, trafo), moze se predstaviti jednostavnim mehanickim modelom:

Zamislimo da na nekoj potpuno ravnoj povrsini imamo kolica sa tockovima koji se veoma lako kotrljaju.
Takodje zamislimo da su kolica tako napravljena, da se teret moze nositi u gajbama koje se postavljaju jedna na drugu, pa natovariti na kolica.

Mozemo poceti sa ekvivalentnim pojavama:

-SILA kojom mozemo delovati na kolica je ekvivalentna NAPONU koji dovodimo na krajeve kalema.

-BRZINA kojom se kolica krecu je ekvivalentna STRUJI kroz kalem.

-ukupna MASA kolica je ekvivalentna INDUKTIVITETU kalema.

-BROJ NATOVARENIH GAJBI na kolica je ekvivalentan BROJU NAVOJA kalema.

-SPECIFICNA MASA (tezina) sadrzaja gajbi je ekvivalentna PERMEABILNOSTI JEZGRA.

-OTPORI KOTRLJANJA tockova i aerodinamicki otpori su ekvivalentni TERMOGENOM OTPORU kalema.

-PROMENA SMERA kretanja kolica je ekvivalentana PROMENI SMERA struje kroz kalem.

-PROMENA BRZINE (ubrzanje, za lose fizicare i usporenje) kolica, je ekvivalentno PROMENI JACINE STRUJE kroz kalem.

-KINETICKA ENERGIJA kolica u kretanju je ekvivalentna MAGNETNOJ ENERGIJI u jezgru kalema
(jezgra su vazduh i vakuum takodje).
-MASA MIROVANJA je ekvivalentna INDUKTIVNOSTI kalema kroz koji NE TECE STRUJA.

-SUDAR kolica sa beskonacno krutom preprekom je ekvivalentan PREKIDANJU ZICE kalema.

-SLOBODNO KOTRLJANJE je ekvivalentno KRATKOM SPOJU kalema.

-----------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------
Ako nekom silom (napon) delujemo na kolica (kalem) natovarena sa nekoliko gajbi (navoja) u kojima je kamenje (jezgro sa velikim permeabilitetom), kolica (kalem) ce pocev od mirovanja (nulta struja) ubrzavati (raste struja) po linearnom zakonu.

Za postizanje odredjene brzine (jacine struje), potrebno nam je izvesno vreme, i brzina (jacina struje) ce linearno zavisiti od vremena za koje smo silom (naponom) delovali na kolica (kalem).

Sa odredjenom masom kolica (induktivitetom kalema) ce nam za postizanje vece brzine (vece jacine struje) biti potrebno ili veca sila (veci napon) ili duze vreme za koje sila (napon) deluje.

----------------------------------------------------------------------------------------------
=>Dakle, postignuta jacina struje u kalemu je direktan umnozak napona i vremena.
----------------------------------------------------------------------------------------------

Ako prestanemo delovati silom (naponom) na kolica (kalem), kolica (kalem) ce nastaviti slobodno kotrljanje (kratak spoj kalema), sve dok se kineticka energija (magnetna energija) ne potrosi na otporu kotrljanja (termogenom otporu).

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
=> Dakle, u kratkospojenom kalemu kroz koji je vec tekla struja, struja ce teci jos dugo, poput vec ubrzanih kolica koja se slobodno kotrljaju.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ako ispred kolica (kalem) koja se krecu (tece struja) postavimo krutu prepreku (prekidanje zice), dogodice se sudar pri kome ce se razviti veoma velika sila (napon).

Posto se kolica (kalem) ne mogu ni u kom slucaju trenutno zaustaviti (prekinuti struja), njihova brzina (jacina struje) ce opasti u zaustavnom putu sudara (varnica), pri cemu ce sila (napon) biti veca ako zaustavni put (opadanje struje) krace traje.

Sila (napon) ce takodje biti veca ako su se kolica (kalem) brze kretala (veca struja) i ako su imala vecu masu (induktivitet).

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
=>Dakle, sto je naglija promena struje u kalemu, to ce se veci napon pojaviti na njegovim krajevima, ili sto naglije zelimo promeniti struju kroz kalem, to moramo primeniti veci napon na njemu.
Ako je kalemu veca induktivnost, trebace nam veci napon za bržu promenu jacine struje.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ako kolica natovarimo sa mnogo gajbi (navoja), napunjenih perjem (vazdusno jezgro), mozemo imati istu masu (induktivnost) kao kada bi ih natovarili sa nekoliko gajbi (navoja) napunjenih kamenjem (jezgro sa vecim permeabilitetom).

Kolica (kalem) sa mnogo gajbi (navoja) napunjenih perjem (vazdusno jezgro) imace znacajno veci aerodinamicki otpor (termogeni otpor) od kolica (kalema) koja su natovarena sa malo gajbi (navoja) napunjenih kamenjem (visokopermeabilno jezgro), i ako imaju istu masu (induktivnost).

Pri istoj brzini (jacina struje) kolica (kalema), imacemo vecu kineticku energiju (magnetnu energiju) ukoliko nam je veca njihova masa (induktivnost).
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Njutnovi zakoni su potpuno analogni zakonima koji vaze za kalemove, ako zamenimo velicine kao u prethodno napisanom tekstu.

Ko ovo ne bude razumeo, morace obnoviti gradivo iz sedmog razreda osnovne skole.

Nadam se da je bilo dovoljno plasticno objasnjeno, i da ce mnogima olaksati razumevanje stvarnih dogadjaja u kalemu.

Oni koji nisu u potpunosti razumevali ove pojave u kalemovima ne treba ni malo da se stide.

Meni je trebalo puno vremena dok mi nije postalo kristalno jasno.

Bavio sam se elektronikom kao decak, vise godina, praveci razne stvari, i misleci pri tom da ih potpuno razumem...

No tek posle nekoliko godina, jednostavno mi se upalila sijalica (žarulja), i shvatio sam da se neverovatan broj pojava može svesti pod nekoliko fundamentalnih zakonitosti, i pomocu njih lako shvatiti.

Od tog trenutka sve funkcionise jednostavno i lako.

Svakom od vas želim to jednostavno "prosvetljenje", koje neverovatno dobro otvara oči.

Pozdrav!

[ gigabyte091 @ 30.11.2012. 09:34 ] @

Odlična usporedba i vrlo jednostavno objašnjeno, dobro dođe i onima koji nisu pazili na satu osnova elektrotehnike, imam predodžbu kako će biti i kondenzatori objašnjeni.

Probao sam malo povećati strujni limit, dodao sam otporniku R12 (2k) još jedan otpornik od 1k, limit podignut na 1.85A, napon stabilan. Samo se javlja zujanje pri 1A, na oko 6-7 kHz.

Zatim dodao još jedan od 470R, spojim opterečenje, napon stabilan, ali napajanje ko da krči, i onda za sekundu dvije, konstantno zujanje i napon pada na 21.6V, a u kratkom spoju imam skoro 3A.

Probao sam zalemiti još jedan otpornik od 0.22R, ali počinje pištiti napajanje i napon pada.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 30.11.2012. u 12:38 GMT+1]}

[ pedja089 @ 30.11.2012. 12:59 ] @

Mislim da ti je pogresan pristup... Ukoliko povecavas otpor izmedju izmedju santa, i kondezatora, menjas i RC konstantu, pa ce ti sporije rasti signal na pinu 3, pa mozes da pokvaris PWM...
Najjednostavnije ti je da stavis trimer 100oma ili manje, paralelno shuntu. Pa sa klizaca vodis na otpornik 2K.
E tu onda mozes stelovati struju od minimalne(ceo napon shanta) ili maksimalnu (napon na pinu 3 je nula).
Ili ako bas neces da ides na minimalnu, onda stavis neki manji otpornik izmedju mase i jednog kraja potenciometra... Sve se to lako moze izracunati, pa to ostavljam tebi...
Otpornost pot treba da bude dosta manja od 2K, tako da ne utice puno na RC konstantu...

[ gigabyte091 @ 30.11.2012. 13:59 ] @

Napisao sam ti na PP, al bum i ovdje, mislio sam prvo sa djelilom napona izvest, ali mi je jednostavnije bilo promjeniti taj jedan otpornik, a pritom nisam ni razmišljao o kondenzatoru i R×C

[ gigabyte091 @ 30.11.2012. 16:10 ] @

Evo probao jesam, rezultati su slijedeći:

Struja(A)/Napon(V): 0/23.9; 0.37/23.9; 0.93/23.9; 1.37/23.9; 1.81/23.9; 2.09/21.7

Tereti su bili 5 otpornika 50R 25W, žičani. Pri 5 otpornika u paraleli, tj 2.09A struje nema zvukova iz napajanja, u svim ostalim mjerenjima se čulo zujanje i mjenjalo je intenzitet prilikom opterečenja.

Na 6 otpornika napajanje počinje cviliti, i kad ga maknem, s ostalih 5 cvili i struja padne na 1.4A dok se teret ne makne, onda prestaje i počinje sa 5 otpornika normalno radit.

2.1 A je maksimalna struja koju sam uspio postić i ne želi dati više od toga.

[ Dragan100janovic @ 01.12.2012. 17:01 ] @

Pozdrav svima iz Slovenije-Koper!

Zaciklao sam se tražeći ŠTOŠTA po netu, pa sam sudario s vama, pratim vas ponekoliko dana, i stvarno,
Bravo MacolaKG i Bravo Gigabyte091 (pišem velikim početnim slovom JER STE STVARNO VELIKI na način izražanja i podavanja informacija)
držite se tim redoslijedom protoka informacija!

Majstor učeniku DA za razmišljat, odgovor učenika MORA biti precizan (95-100 %), DALJE se inače od te točke ne ide!

AN vrlo su važni!!! ...ima tamo iako nisu napisane stvari 90 % informacija bitnih za daljnji rad, pa su možda naglašene ili "skrivene" u taj 1 posto ili dva!
...ili možda samo u grafima, nacrtano, u priloženoj shemi...
Treba to naći!

Prijevodi su težki, moje mišljenje je iako !neznačajno!, ja se držim engleskog, jer čak slovenski ne znam što pojedine stvari znače!

Bravo MacolaKG, iztisnuti (uzipati-se) još ono malo slobodnog vremena kojeg imamo, da podijelimo znanje komu zatreba!
Šta reći: BBB, BravoBravoBravo, (Može to samo dvaput, ili N-1 puta, da si svatko može sebi naći SVOJ broj)!

Podradite osnovne sklopove u nulu! To znači da za svaki sklop odradite one elemente koji su značajni, zašto su tamo, čemu služe, kako ih izračunamo,
...kasnije kako dobivane rezultate komentiramo, kako to korigiramo...i tako na kraju zašto smo dobili TAJ elemenat NA TOM mjestu TE vrijednosti,
I ŠTA JE NAJVAŽNIJE: kako i gdje ga na kraju zalemiti na pločici (Blizu ovoga i onoga i zašto, kojom minimalnom površinom bakra, što je dobro zalemiti još pored njega
....kako ga okrenuti, da ne pravi smetnje sljedećem sklopu...!!!SMETNJE IMAMO UVIJEK I SVUDA, treba elemente tako postavit u sklopu, da se smetnje samih elemenata međusobno što više poništavaju.

A TU DOLAZE MAJSTORI!... imaju golema iskustva, pa ako ZNAJU još to i napisati (MacolaKG !!! ...to svaka čast (N+1)*NnaN (%) zna...)
čitajte to, i više puta isto, da vam razmišljanje (i to ono PRAVO) uđe u krv
!
!!! i pazi sad: tražite mu slučajne ?greške?!,
ako ih uopće ima!...svi griješimo, i kad mislimo da smo naišli na "grešku" - postavimo pitanje:
"Zašto si, majstore, odabrao to i to, a zašto ne to i to na ovom mjestu?" (predložite mu svoj stav s izračunima, pa će vam bez ikakvih problema odgovoriti, jer sad FINO vidi da ga pratite i UČITE)

EEE... tada je prava interakcija između učenika (to smo svi) i majstora!

LAB PSM- ju odredite sve sklopove od ulaza pa sve do izlaznih klema (Od kučišta, što će bit na pojedinačnoj pločici, ulazni aktivni PFC, PSM, izlaz...mjerni instrumenti...)
to napravite tako da si svatko može odabrati sebi što mu treba u više varianti izrade (jedino če centralni PSM diktirati dalje...)

I znam da imate poteškoća uopće što u inozemstvu nabaviti, ako utvrdite da se to MORA u tom sklopu IMATI,
pokažite gdje i kako se to nabavlja! (ja inače najviše nabavljam na farnell.com, pa ako ima toga u EURO zajednici, dolazi brzo i za samo nekoliko € poštarine)

Evo javio sam se vam, pozdravljam vas sve puno, nadam da sam vam dao još dodatne energije da to završite, jer vas gleda međunarodno puno ljudi!

@MacolaKG: napiši tu knjigu : SMPS na laki način! !!!bit će ogromno interesenata!!!

P. S.: Evo nešto na kratko, neću nadalje više smetati protoku informacija (inače mogao bi se raspisati za knjigu i pol na temu)
DA!!!... IMA OKOLO DOSTA GENIJA po forumima, (nisam ja iz tih krugova!
i pravo kako kaže MacolaKG, ima dosta genija okolo koji prate forume, ali ne napišu ništa jer jim je to ili ispod "njihove razine razmišljanja" ili (sigurno) neznaju što uopće napisati i uobće KAKO i kojim redoslijedom!!!
Nijansi između NAS ima 16Mio +++

Kolege: Pratit ću vas još dalje i SVIMA sretno!

_{[Ovu poruku je menjao Dragan100janovic dana 01.12.2012. u 18:56 GMT+1]}

[ Darko_zed @ 01.12.2012. 22:46 ] @

Dokle je stigao projekat za lab. SMPS ispravljac 1KW 60V ????
Nemojte da citiram sebe

iz predhodih postova .
Veliki pozdrav

[ macolakg @ 02.12.2012. 02:43 ] @

@gigabyte091
Evo neceg za vezbu, kao priprema za PSM ispravljac, posto trenutno radis sa UC3808:
http://www.ti.com/lit/an/slua323/slua323.pdf

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

@Darko_zed

Polako izlazim iz strahovite guzve koju sam imao.(vidis po vremenu kada pisem postove)

U medjuvremenu sam stigao da skockam driverski deo i parce PSM kontrolera.
Jedva toliko.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------

2-3 veoma naporna meseca forsiranog terena uzelo je svoj danak.

Ne mogu brze, a nikom ovde nista ne dugujem, osim obecanja (gde nisam odredio rok zavrsetka projekta).

Ono sto sam obecao, ispunicu, samo mi treba vremena.

Sigurno necu zrtvovati sopstveni posao da bih ubrzao razvoj PSM.

Konacno, takvo LAB napajanje je i meni potrebno, jer imam neke razudjene i improvizovane varijante, pa cu ga sigurno uraditi.

Ako se bilo kome veoma zuri, usmerio sam na najefikasniju metodu, postavio literaturu, uradio proracun trafoa, objasnio principe rada i jos mnogo toga, pa izvolite praviti brze...

Evo dovoljno literature za one koji mnogo zure:

slua107
slua121
slua122
slua246
slua255
slua275
slua287
slua323
slua501
sluu109
slyt382
slup111

Sve su ovo app. notes, koje se mogu skinuti sa Texas Instruments sajta.
Tu ima sasvim dovoljno (znatno vise od dovoljno) podataka za takav projekat.
A evo i jos neke vazne literature vezane za temu:

http://itee.uq.edu.au/~aupec/aupec99/li299.pdf

http://www.google.rs/url?sa=t&...CNFjjuXPUwz5zor3EtzsgOoTUI1vlw

http://www.deltartp.com/dpel/dpeltechjournals/01224468.pdf

http://www.ann.ugal.ro/eeai/ar...Deepak_zvs%20dcdc%20pp5-12.pdf

http://thesis.library.caltech.edu/1158/1/Dauhajre_aa_1986.pdf

Pozdrav!

[ gigabyte091 @ 02.12.2012. 08:51 ] @

@macolakg

Nikud nam se ne žuri, sve će se napraviti :)

Imam taj app note, jedan od prvih koje sam skinuo u vezi sa sinkronim ispravljanjem, nabavio sam i MOSFET driver (nažalost ne ovaj koji je u app noteu, ali sličan) i sada gledam neki mali transformatorčić da premotam za tu svrhu.

[ Dragan100janovic @ 02.12.2012. 11:20 ] @

Citat:

gigabyte091:

2.1 A je maksimalna struja koju sam uspio postić i ne želi dati više od toga.

Pošto "experimentiraš", i to bez nekog osciloskopa:

Trafo si uredno složio, pa sada moraš probati tehnikom zavoj više i zavoj manje!

I sekundarni induktivitet izračunaj još jednom, podaj izračun i šta si izabrao i zašto, koju jezgru (PDF) pogotovo njegov Al (nH/N),
ako neznaš, kako ga možemo izmjeriti!
koju žicu (max struja),
izračun kalema za koju topologiju i komentiraj zašto baš tako
(to več znaš ali je to drugima isto dobro napisati).

Sad si negdje 80-90% več napravio oko tvojeg napajanja a sad dalje:

Probaj:
1. Zavoj manje, a na sekundaru probaj sa kalemom +/- 10-20 % izračunanoga, zapiši merenja! (znači 2, 3... kalema, pa u tabeli rezultate),
izračunaj još jednom na sekundaru kondenzatore izpred i poslije kalema! Pazi barem na njihov ESR!
2. Zavoj više (najverovatnije ti če več otič u nasičenje jezgra - ali za experimentiranje i učenje je to ODLIČNO) pa ponovi ostalo pod tačku jedan

Stavi što bliže uz primar veči kondenzator i pažljivo izaberi koji, ...i ne samu njegovu vrednost!

ONDA možeš se još "poigrati" dalje, da vidiš šta se dešava u sklopu primara (sekundar tako i tako ga "samo " prati...)

Probaj još koji zavoj manje/više
(znači dva manje nemoj (mislim da si odabrao primar= 4+4?!!) ,
negdje minimum ti je barem 2 na 12-14V (push-pull =2+2, to je cca max 5-6 V/zavoju N)!!!,
pa i dosta riskantno ti je to po (u ovom primeru) mosfetima (struja/t ... u zavisnosti od frek. oscilatora),

(!zavisi i o PowerMosfetu primara DALI MOŽE povuč veču struju, duty-cycle če se pomerati i podešavati kolko-tolko izlaz preko FB napona ... a i fino bi to bilo gledati na oscilo...)

...onda probaj i dva više zavoja od izračunanoga,
(mada je to PRAVA vrednost koju si izračunao - ako znaš tačno koji materijal i dimenzije jezgre))

Dobičeš na kraju iskustva experimentiranja, a isto značeš šta se u izabrani topologiji dešava!
Pa ako nisu skupi Mosfeti kojih imaš, ti jih slobodno maltretiraj, pa i ako mrknu!... na kraju značeš šta se dešave i nečes izjeb..i ONE skupe @ 300 i + EURA!

P:S: Sinhrono izpravljivanje svakako obradite, to je odlična stvar (samo vi pratite BALOH-a)

Pozdrav svima!

Nešto literature: http://ww1.microchip.com/downloads/en/AppNotes/01114A.pdf

_{[Ovu poruku je menjao Dragan100janovic dana 02.12.2012. u 15:15 GMT+1]}

[ gigabyte091 @ 02.12.2012. 11:33 ] @

Pozdrav, mislim da nema potrebe sa igranjem broja namotaja pošto kada je pin 3 na masi, sve funkcionira odlično tako da bi se trebalo pozornost obratiti upravo na dio koji mjeri struju jer je on vjerojatni uzrok nestabilnosti.

To je ono što me muči, bez tog djela koji mjeri struju, napajanje radi odlično, nema nikakvih zvukova.

Imam kondenzatore i na primaru, bez brige.

Bez osciloskopa ovo je kao hodanje u mrklom mraku...

[ macolakg @ 02.12.2012. 15:29 ] @

@gigabyte091

Morao sam da se "zavucem" u tvoju shemu jer vidim da nesto ne ide.

Posto nemas osciloskop, preduzecemo sve mere predostroznosti da bi ti to proradilo.
Ovakvim izvodjenjem cemo eliminisati "fantomske" pojave.

Za pocetak ces postaviti izlazni elko sa bar trostruko vecim radnim naponom od ocekivanog (kasnije ces videti zasto).

Posto pretpostavljam da ces ovaj pretvarac napona napajati sa Pb akumulatora, kao opseg ulaznog napona cemo uzeti
raspon od 10,8V - 14,6V.

Slika govori vise od reci. Postavio sam pdf sa napomenama.

Dopunicu napomene:
-podrazumevam da si bifilarno namotao primare i sekundare?
-podrazumevam da ti B ne prelazi 350mT za 50KHz minimalno, znam da umes da izracunas.
-na pdf, dvostruki vodovi asociraju na kratke i debele vodove
-source vodovi moraju biti veoma simetricno izvedeni, i sa njihove sredisne tacke izvesti Risense.
-sva tri voda primara upresti u triplet, pa ih sa maksimalnim postovanjem jednakih duzina dovesti na pripadajuce tacke.
-takodje veze sekundara sa diodama trebalo bi da budu potpuno simetricne (kao na slici), ukoliko su te veze duze od 2-3cm, izvedi predeni triplet kao na primaru.
-dok struja tece kroz predeni triplet ili paricu, minimalna je emisija magnetnog polja iz tog voda, takodje i minimana mogucnost da taj par (triplet) "cuje" tudje magnetno polje, zato takve vodove dovedi sto blize potrebnim tackama pa ih na najkracem rastojanju rasiri da bi ih prikljucio.
-povratnu vezu po naponu mozes dovesti predenom paricom sa samih izlaznih stipaljki.Tako dobijas pravi remote-sense, gde je kompenzovan pad napona na izlaznim kablovima.
-snubber za push-pull treba izvesti kao na shemi, to je energetski daleko ekonomicnija varijanta, ujedno se spikes kupe sa onih tacaka sa kojih se i generisu. Moze jos ekonomicnije, ali zbog predostroznosti sam stavio ovu varijantu.
Kada sve sastavis i proradi ti kako treba, povecavaces R1 do te granice da napon na zenerici tek dostigne prag njenog provodjenja pri maksimlnoj snazi pretvaraca. Tada ce biti ekonomicno.
-frekvenciju si promasio u katastrofalnim granicama (vidi na pdf koje Rt iCt sam stavio za od 60-80KHz otprilike), zato ti jezgro dugo boravi u zasicenju, strujna povratna veza ludi, okine ti drugi komparator za limit, udje u soft start i tako u krug.
- nisam izveo neku bas briljantnu slope kompenzaciju, ali ovakva ce biti dovoljna uz koriscenje veoma standardnih velicina komponenti.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
NI JEDNU LINIJU NISAM SLUCAJNO POVUKAO!

Shema u potpunosti asocira nacin razvodjenja vodova (ili pcb), ono sto treba da bude blizu necega i na shemi je tako izvedeno, takodje je i fizicki raspored korespodentan.
Posebno tesno uz -FB (pin 2) treba postaviti komponente, sa sto kracim nozicama na toj strani komponente.

Zasto bas otpornik R8 do -FB a C12 do COMP(enzacije) kada je moglo i obrnuto?
Zato sto otpornik ima MANJI parazitni kapacitet prema okolini (svodi se na duzinu njegove nozice a kada zapocne otporni deo njegov uticaj je sve manji) nego blok kondenzator (njegova nozica je vezana za kompletnu povrsinu jedne njegove strane, i ima znatno veci parazitni kapacitet prema okolini sa kog moze pokupiti "fantome"), takodje, pin COMP je niskoimpendansan pa ce znacajno redukovati uticaj takvih pojava, "pridoslih" sa kondenzatora.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sa pretpostavkom da zelis maksimalni stabilisani napon od 24V, pri punoj struji u svim uslovima, napravicemo proceduru za ostalo.

Kada prepravis sklop da ti bude povezan kao na pdf, poceces ovako:

-vezaces opteretni otpor za priblizno 2/3 ocekivanog maksimalnog opterecenja.
-dovesces napajanje od 10,8-11V
-spojices -FB (pin 2) na masu (pin 5), na taj nacin ces dobiti maksimalnu snagu koju ovaj pretvarac moze dati sa pripadajucim elemetima.
-izlazni napon ce ti biti bitno uvecan (zato izlazni elko za bar 63V, a podrazumevam da izlazne diode mogu podneti bar 100V)
-ako ti je izlazni mapon drasticno veci od potrebnog (skoro dvostruko) onda je trafo ok namotan (dovoljno je navoja na sekundaru)
-kada si se uverio da je napon veliki, smanjices opteretni otpor na vrednost od 27V/Imax (koju zelis). To je zato da bi pri minimalnom ulaznom naponu regulator imao jos izvesnu rezervu za stabilizaciju. 24V/0,9 (2 x 45% duty).
-smanjivaces Risense dotle dok ti regulator u ovim uslovima ne bude stabilno isporucivao 27V pri Imax (bez bitnog "ljuljanja" napona, sto ti je znak da si izasao iz zone drugog komparatora za strujni limit). Regulator inace treba da ima limit tek pri nesto vecem opterecenju od ovog. Dakle, znaces kada ti radi curr limit po tome sto izlazni napon ne moze odrzati 27V pri Imax (sa kratkospojenim -FB), i napon se ljulja (treperi), zbog delovanja soft starta.
-kada dobijes zadovoljavajucu snagu, otkacices -FB od mase.
-napon ce ti u trenu postati stabilnih 24VDC (ukoliko si ispravno proracunao R9)
-dovesces nominalni napon napajanja (oko 12,5V), i vratices opteretni otpornik na oko 2/3 opterecenja regulatora.
- sada ces zakaciti audio pojacavac i "slusati" izlazni napon (njegov ripple).
-zapoceces sa C12= 4,7nF, a umesto R8 ces staviti trimer pot. od 100K.
-podesavanjem R8, trazices tacku gde se na audio amp. ne cuje bas nista (osim njegovog suma i nesto ubrizganih smetni iz SMPS, a to ti je iste velicine kada spojis kratko ulaze audio amp, pri cemu je i dalje zakacena njegova masa za masu SMPS).
-ako ne mozes u celom opsegu trimera naci "besuman" rad, pokusaj sa drugom velicinom C12.
-Kada dobijes sto zelis, trebalo bi da u opsegu opterecenja od 20-tak do 100% imas miran rad. Na bas malim opterecenjima ce ti regulator mozda intermitirati, pa ces tesko bez osciloskopa skockati to pri light load.
-ako treba, mozes malo iskorigovati R8.

------------------------------------------------------------------------
To je to. Mora proraditi na "prvu".
U punom rasponu opterecenja napon ne sme da "mrdne" vise od par desetina mV.
Strujni limit bi trebalo da bude na oko 20% vise od max. struje. Tako ga namesti.

Pozdrav!

Ah da, da dodam jos nesto: Primetio si kako "izolujem" UCC3808 od power napajanja (dioda-otpornik).

[ macolakg @ 02.12.2012. 16:42 ] @

@gigabyte091

Takodje pretpostavljam da si izabrao UCC3808-2, koji moze startovati sa oko 5,1-2V u ovom slucaju.
Ukoliko je UCC3808-1, nece moci da startuje ispod oko 13,2-3 Vsup, pa bi za minimalnih 12,5Vstartup morao daizbacis diodu D3, a na zalost, to bi prilicno smanjilo imunost na "buku" od power dela, no i tako ce raditi.

Pozdrav!

[ gigabyte091 @ 02.12.2012. 17:02 ] @

Pozdrav @macolakg

Nije mi ni palo na pamet da mi je jezgra u zasićenju, pogotovo zato što nije bilo pretjerane struje u praznom hodu ili grijanja jezgre.

Danas nikako nebudem mogao izvesti ovo pošto nemam neke komponente, a i čeka me knjiga i višesatno učenje za faks.

Pitanje u vezi pojačala: Može li to biti obično audio pojačalo ? pa samo potenciometrom smanjim ulazni signal na dozvoljenu vrijednost ?

Sve je već na pločici ali mi nije problem odlemiti sve, samo da profunkcionira. Vodovi od sourcea prema shuntu već jesu simetrični, pazio sam na to kao i vodovi od dioda ka kondenzatoru i zavojnici.

Napon kad je FB na masi je oko 56V. Znači barem sam transformator dobro namotao.

I čemu služi zener dioda paralelno spojena kondenzatorima ?

[ macolakg @ 02.12.2012. 19:22 ] @

Citat:

gigabyte091: Pozdrav @macolakg

Nije mi ni palo na pamet da mi je jezgra u zasićenju, pogotovo zato što nije bilo pretjerane struje u praznom hodu ili grijanja jezgre.

Danas nikako nebudem mogao izvesti ovo pošto nemam neke komponente, a i čeka me knjiga i višesatno učenje za faks.

Pitanje u vezi pojačala: Može li to biti obično audio pojačalo ? pa samo potenciometrom smanjim ulazni signal na dozvoljenu vrijednost ?

Sve je već na pločici ali mi nije problem odlemiti sve, samo da profunkcionira. Vodovi od sourcea prema shuntu već jesu simetrični, pazio sam na to kao i vodovi od dioda ka kondenzatoru i zavojnici.

Napon kad je FB na masi je oko 56V. Znači barem sam transformator dobro namotao.

I čemu služi zener dioda paralelno spojena kondenzatorima ?

Izracunaj ponovo Rt i Ct koji si postavio na shemi, pogresio si za vise od jedne decimale. Tolika greska se najcesce i dogadja zbog previda jedne decimale (dogadja se svakom). Imam dobrog drugara, veoma iskusnog i kvalitetnog masinskog inzenjera (62 godine), koji je mnogo uspesnih konstrukcija ostavio iza sebe, koji redovno promasi za citav red velicine, a posto je svestan te svoje nehoticne osobine, uvek se vise puta vrati na sopstveni proracun radi provere :-).

Tesko da ces moci da vidis da li ti jezgro stize do zasicenja ako ti radi -FB. Struja praznog hoda je tada u svakom slucaju mala zato sto je mali duty.

Treba pogledati struju praznog hoda kada je -FB na masi, i to se radi sa iskljucenim sekundarima (kod svih forward topologija to moze bez problema, jedino ne sme kod jednoprekidackog flyback), jer ako su ukljuceni morao bi imati bar neku malu potrosnju na izlazu, da ti napon zbog spikes ne poraste i ne probije izlazni elko.
E sad, ako bi vec imao bleeder, ne bi ti struja praznog hoda bila realna, tj. ne bi saznao stvarnu vrednost srednje reaktivne struje kroz primare.

Pojacalo moze biti bilo kakvo audio pojacalo, i bas tako, potenciometrom namestiti nivo.

Napon od 56V koji si merio obecava, no pitanje je koliko ti je opterecenje bilo u tom momentu.

Uradi onako kako sam napisao i bice sve ok. Pretpostavljam da ce se tu naci po koja sitnica iz koje se moze nauciti.
Pokusaj da zapazis kako rutovanjem vodova kontrolisem putanje struja (to je najtezi deo, a istovremeno jedan od najvaznijih kod elektronskih sklopova).
U bas velikom broju slucajeva se dogadja da sklop ne radi kako treba upravo zbog nacina razvodjenja veza.

Struja nece teci samo putanjom koju smo mi (podsvesno) zamislili u glavi, vec ce teci svim mogucim putanjama gde joj je to omoguceno, i pri tom nas ni malo nece pitati za misljenje :-).

Npr. kada bi se izvele duze veze na -FB pinu, tj. porasla njegova parazitna kapacitivnost prema okolini, posto interni op-amp ima GBWP 2MHz, postoji izuzetna sansa da proosciluje, samo zbog (tesko merljivih, jer su veoma male) struja koje ce teci kroz te parazitne kapacitete, koji su reda par pF!

Bez obzira da li su nastale promenom elektrostatickog polja ili magnetnog polja, tokom kroz vodove, izolaciju, ili na bilo koji drugi nacin, nekontrolisane struje su uzrok vecine problema.

Recimo, kad bi trafo postavio horizontalno (vidjali ste i takve nacine montaze), konkretno kod ovog pretvaraca, na svakom pcb vodu koji bi prosao ispod trafoa, a koji bi bio paralelan sa namotajima, indukovalo bi se bar 1,5VAC ili vise.

Postoje sklopovi, gde je povratna veza koja je uslov za oscilovanje nekog pretvaraca, izvedena kao jedan "podmuklo" provucen pcb vod ispod horizontalno polozenog trafoa, i ako se to ne uzme u obzir, posmatrac uopste nece shvatiti kako radi taj sklop.

Vremenom se stice vestina (a nije naivna vestina, mnogo je teza nego sto se vidi na ovom veoma jednostavnom sklopu) kontrolisanja putanja struja u razlicitim uslovima rada.

Ovaj primer, i ako veoma jednostavan, veoma je poucan za sve manje iskusne graditelje SMPS, a bice potpuno beskoristan ako se posmatrac ne pita "zasto bas na taj nacin", i ako bas to sebi ne razjasni.

Ma kako bezazleno izgledalo, ovom shemicom sam vam vise rekao nego u prethodnih nekoliko postova.
Zato je treba bas dobro i pazljivo pogledati, to je jedna od najvaznijih stvari u gradjenju bilo kog elektronskog sklopa,

-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Zener dioda sluzi kao sigurnosni klamp kod startup i kod tranzijentnih promena opterecenja, jer se u tim uslovima javi izvesna asimetrija polutalasa, i naravno vrlo snazan spike. Kada se stekne dovoljno iskustva i kada se ima osciloskop, otpornik R1 se moze izbaciti, i ostaviti samo zenerica, kao i veoma smanjiti velicina C3.
Naravno, to zahteva poznavanje velicine rasipnih induktivnosti u sklopu, a posto ovde nista ne znamo o tome, pretpostavljamo najgore, i zato je stavljen "heavy-clamp".
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Inace, skoro svi moderni mosfet-i (mozda niste znali) imaju body diodu gradjenu kao zener diodu, koja moze podneti veliku "Repetitive Avalanche Energy" i sacuvace mosfet od mnogih nevolja, a na racun proizvedene toplote u njemu. Zahvaljujuci tome, mnogo, veoma, veoma pogresno napravljenih sklopova u praksi proradi, cak i onih u kojima se nalazi ozbiljna kolicina gluposti, i zbog toga se siri pogresno znanje o spikes, tj. prenaponskim pojavama, i kad tad ta zabluda naplati svoj danak.
Prava je sreca da su skoro svi proizvodjaci tu zener usvojili kao aksiomu, pa je u sve power mosfete stavljaju, jer pola tzv. "profesionalnih" sklopova bi se raspuklo posle nekoliko sekundi rada.
Prvi, najraniji power mosfeti to nisu imali, i bila je dovoljna samo jedna jedina tranzicija od par stotina nS, koja za nekoliko volti prekoracuje granicni napon mosfeta, i on je bespovratno probijao (a kostao je pravo bogatstvo).
U to vreme je se stvarno znalo mnogo o kontroli prenaponskih pojava, i snubberima posvecivala znacajna paznja.
danasnji mosfet-i su robustni na spikes skoro kao BJT (jos uvek ne bas toliko, ali blizu), dok IGBT, koji je u svom izlaznom delu BJT, je veoma robustan na spikes, i postao je nezamenljiva energetska komponenta kod vecih snaga.

Pozdrav!

[ gigabyte091 @ 02.12.2012. 19:37 ] @

Iz ovog se definitivno puno da naučiti. Dok sam radio pretvarač i sam sam se mogao uvjeriti kako raspored i duljina vodova itekako utječe na stabilnost rada uređaja.

Ispod transformatora nema nikakvih vodova.

Opterečenje je bio otpornik 50 oma, u trenutku kada je napon bio 56V, znači oko 1A struje, malo više.

[ macolakg @ 02.12.2012. 19:54 ] @

SMPS mogu biti prilicno "nezgodni" za gradnju. Razlog je sto u istom komadu SMPS "borave" ucestanosti od nekoliko Hz do nekoliko desetina (pa i stotina) MHz.

Kada gradimo neki HF sklop, mi vec u samom startu polazimo od toga da se mogu pojaviti nezeljene povratne veze vec zbog same blizine nekog voda. Stoga se sve vreme trudimo da stvari drzimo pod kontrolom.

Zabluda kod SMPS najcesce potice zbog toga sto "zdravo-za gotovo" primimo podatak o njegovoj radnoj ucestanosti.
Kazemo sebi: " 50KHz, sta je to? Nista posebno visoko."

E tu je kvaka! Najobicniji prosecni flyback ima na kolektoru/drainu strminu tranzicije od "glatkih" 500V/uS, i to sa naponom od tipicnih 650Vpk, a obican radioprijemnik na srednjem talasu ne moze raditi na tri metra ili vise od njega :-).
A tek "ringing" pojave! One mogu imati strminu od po 5KV/uS, i mogu "prodirati" duboko u UKT (UKW).

Kada gradimo SMPS, trebalo bi da ga posmatramo kao HF sklop, pri cemu treba da zadovolji i sve LF osobine koje su mu potrebne (tranzijentni odziv, LF ripple...).

Kada postanemo svesni da kroz 1cm pcb mogu proteci struje reda 50+A i to kod SMPS reda svega stotinak W, a tolike struje nastaju zbog punjenja PARAZITNIH kapaciteta (najcesce trafoa), ili body (i izlaznih ispravljackih) dioda, i bez obzira na veoma kratko trajanje (par stotina nS), u susednom vodu mogu indukovati desetine volti napona.
Svest o takvim pojavama ( a realne su) obicno dovede do dobre konstrukcije.

Tada sigurno nece doci do gresaka u gradnji.

Kod posmatranja veoma brzim osciloskopom po prosecnom SMPS, moze da iznenadi otkrice da se u doticnom krije nekoliko desetina oscilatornih kola (titrajnih krugova) sa poprilicnim Q faktorom, a njihovo dejstvo se da videti na zavrsetcima strmih tranzicija, u vidu raznih "zmijastih" talasnih oblika (prigusenih oscilacija) u veoma velikom rasponu ucestanosti.
Vecina je nezeljeno dobijena, nastala na rasipnim induktivitetima i parazitnim kapacitetima.

To su pojave sa kojima se nije lako boriti, i ako prodru tamo gde ne treba, mogu nas "gadno" namuciti dok ih otkrijemo i prigusimo, da bi nam SMPS regularno radio.

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 02.12.2012. u 21:04 GMT+1]}

[ macolakg @ 02.12.2012. 20:05 ] @

Citat:

gigabyte091:
Iz ovog se definitivno puno da naučiti. Dok sam radio pretvarač i sam sam se mogao uvjeriti kako raspored i duljina vodova itekako utječe na stabilnost rada uređaja.

Ispod transformatora nema nikakvih vodova.

Opterečenje je bio otpornik 50 oma, u trenutku kada je napon bio 56V, znači oko 1A struje, malo više.

To ce izgleda biti ok.

[ gigabyte091 @ 02.12.2012. 20:43 ] @

Sad samo kad uhvatim vremena napravit ću ove izmjene pa javim rezultate.

[ macolakg @ 03.12.2012. 01:04 ] @

Pronasao sam nesto veoma zanimljivo za PSM pretvarac, a na zestokom popustu:

http://www.digikey.com/product.../1026-STGF19NC60WD-CHP/2521308

http://www.st.com/internet/com...ATURE/DATASHEET/CD00144164.pdf

Radi se o ultrabrzom IGBT sa kontradiodom, brzem od IRFP460, sa svega 53nC punjenja, sto ga cini savrsenim za drive u PSM.

Moze glatko "poterati" >1.5KW u full-bridge PSM. I sto je veoma zgodno, ima izolovano to-220 kuciste.

A cena je tek za pricu.

Pozdrav!

[ milan_obr @ 03.12.2012. 02:19 ] @

Pozdrav Kolegama.

G. Macola, prosto tera na dublje razmišljanje o šemama (SMPS), za koje sam mislio da su odavno "razrađene" (poznate).
Pitanja (za g. Macolu) je sledeće:

Pretpostavimo da je trenutni odnos impuls pauza 50%. (Kod pušpula, 25% T1, 25% prva pauza, 25% T2, 25% druga pauza).
Posmatramo izlaznu prigušnicu:
Kod prvog impulsa, njeno jezgro (magnetno kolo) se puni magnetnim fluksom.
U momentu prekida struje kroz T1, nastaje KMS, koja je po prirodi suprotnog smera.
Kako su obe diode na sekundarnoj strani sada neprovodne, GDE se "oslanja" KMS dok u pauzi napaja potrošač akumuliranom energijom?
Dakle, pozitivan kraj, (desna strana na šemi) je spojena na elko i potrošač, na levoj strani su neprovodne diode !
Isto i za T2.

Ako KMS "potera" neku diodu (očigledno nema drugog puta), zar neće ta struja ići i kroz jezgro trafoa?
( Samo flyback trafo daje energiju kada je prekidač otvoren).
Zašto se ne vezuje, dodatna, inverzna dioda kao kod klasičnog Buck konvertora? Ili neki Sinhro-mosfet?
-----------------
Na šemi je zenerica D6, na kojoj se seku prenaponi sa snabera.
Sme li se ta energija odvesti (upotrebiti) u neko drugo kolo?
-------------------------
Kako se računa vremenska konstanta snabera. (Nisam pazio na času).
-------------------------------
Zašto su diode D1 i D2, spojene bliže tranzistorima, kad prenapon nastaje na primarima trafoa?
(HF kroz štampani vod, kraći put do RC snabera).
-------------------------------------
Ako bi bilo potrebe za više sek. napona, kako bi se upravljalo modulatorom? Sa izvoda sekundara koji odvodi najviše snage, ili sabiračem pojedinačnih napona?
------------------------------------------

Za @gigabyte091
Ako planiraš da kačiš audio pojačavač, zaobiđi za početak neki kućni i/ili skupi audio sistem.
Uzmi aktivne zv. za komp ili još bolje, neki pojačavač sa baterijskom napajanjem.
Zbog lošijeg ESR u izlaznom elku, možeš "pokupiti" i HF.
A zbog poprečnih veza u audio sistemu i uzemljenje će ti dovesti neki potencijal preko spojnog kabla.
Takođe, pazi kad nabaviš osciloskop. Početnička greška je poprečna veza uzemljene sonde osciloskopa i izvora napona koji se posmatra.
----------------------------------------

Milan.

[ milan_obr @ 03.12.2012. 02:23 ] @

STGF19NC60WD

Zna li neko, kako nabaviti 1. cevku ovog čuda?

Milan.

PS: Nemam kartice, devizne račune, tetke ni strine u USA:

[ gigabyte091 @ 03.12.2012. 08:47 ] @

@macolakg

10 komada za svega 9 dolara, praktički ih poklanjaju, sad bi još samo trebalo vidjeti kolki je shiping. Al nesmijemo zaboraviti na one koji nemaju paypal.

@milan_obr

Definitivno macolakg potakne na razmišljanje (one koji žele razmišljati o tome), inače na ovo zadnje:

Citat:

Ako bi bilo potrebe za više sek. napona, kako bi se upravljalo modulatorom? Sa izvoda sekundara koji odvodi najviše snage, ili sabiračem pojedinačnih napona?

Koliko sam uspio proučiti, uvijek se povratna veza vodi sa onog sekundara čiji nam napon treba biti najstabilniji. To je slučaj i kod nekih napajanja računala, barem ovih jeftinijih, ona kvalitetnija sigurno imaju povratnu vezu sa svih napona.

Evo primjera kako je to izvedeno kod jednog napajanja od računala:

Inače, što se osciloskopa tiče, ne brini, masirali su nas 4 godine s njim u školi hehe. Uz osciloskop ću kupiti i 100 VA odvojni transformator.

[ Dragan100janovic @ 03.12.2012. 10:21 ] @

@ Milan_obr

Tako nacrtano se stvarno pitaš zašto je izlazni kalem baš tamo i čemu služi:
Evo nadam se da če biti na kratko pa i jasno...

Q1 na prvom primaru je uključen, Q2 čeka i izključen je. Na sekundaru je otvorena jedna dioda i puni kalem i izlazni kond. Druga dioda je tada zatvorena!
(za razmišljanje: drugi primar koji "ne radi", tada "radi" kao bilo koji sekundar!!!)

Na kraju razdoblja Ton, prekidač Q1 je izključen, i isključen je za ostatak ukupnog razdoblja T(tot).

Prekidač Q2 će biti uključen tek nakon polovice razdoblja T / 2. (Ton (Q1) + „Deadtime (Q1)“) = 1/2 T(tot))
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dakle, tijekom „Deadtime Q1“ razdoblja, oba prekidača (Q1 i Q2) su isključena.
U trenutju kada prekidač Q1 isključi, njegova „body dioda“ propusti pohranjenu energiju u tom delu primara (spike bi bio popriličan ako ne bi bilo te body diode) i to obrnutim smerom
(prema napajanju, prema primarnom kond ili čak prema izvoru jer je on niskoimpendantan).

Na suprotnom sekundaru (koji je dosada počivao) se sada induktira napon (još uvek smo u času „Deadtime Q1) koji otvara sada drugu diodu i nosi polovicu energije izlaznog kalema kroz taj sekundar,
a druga polovica se prenosi prvom diodom kroz prvi dio sekundara. Sekundari MORAJU BITI ISTI (njihovi parametri identični, zato smo jih tako uredno i složili, bifilarno ili čak učešljavali).

Stoga imamo neto napon na sekundarima u vreme tog „DeadtimeQ1,“, kada su Q1 i Q2 izključeni, jednak nuli, pa tako i sačuvamo flux jezgre transformatora, da na kraju ne predjemo Bmax od našeg izabranog deltaB
(deltaB , kojeg smo izabrali u izračunu namotaja za danu jezgru)

Izlazni napon Vout primjenjuje izlazni kalem u obrnutom smjeru kada su Q1 i Q2 isključena.
Dakle, struja izlaznog kalema IL smanjuje se linearno iz početne vrijednosti IL2 (njegovog max) na IL1(njegovog min).

Fino bi bilo to i nacrtati u grafu gdje bi jedan izpod drugog crtali:
UgateQ1, UgateQ2, UdsQ1, UdsQ2 (na obema bi se tu videli i spikesi), I (Q1 + Q2), I kalema, u svim fazama ON1, deadtime, ON2, deadtima...
Potrudiču zalepiti koju slikicu, jer se bez grafa svarno NEVIDI šta se dešava u jednom T(tot) dotične topologije SMPSja!

Pozdrav svima!

[ macolakg @ 03.12.2012. 10:27 ] @

Citat:

milan_obr:
STGF19NC60WD

Zna li neko, kako nabaviti 1. cevku ovog čuda?

Milan.

PS: Nemam kartice, devizne račune, tetke ni strine u USA:

Kod nas "Tagor" iz Nisa zastupa Digikey. Tagor sada ima i maloprodaju, pa sigurno da imaju mehanizam za naplatu pouzecem.

Uvek sam sa njima saradjivao preko racuna, pa nisam imao potrebe za informacijom o tome.

Najbolje je da se raspitas kod njih: http://tagor.mycpanel.rs/tagor.rs/tagor/

http://www.tagor.rs/komponente/kontakt-komponente.htm

Puno godina kupujem od njih, i najcesce saradjujem sa: [email protected] i [email protected]

Do sada nemam ni jednu primedbu na nabavke, veoma sam zadovoljan.

Jednostavno, u mailu navedes Digikey Part Number za doticnu komponentu, sto automatski odredjuje iz kog izvora ce se komponenta nabaviti, ako Tagor ima povoljniju ponudu, predlozice sami.

Na ostala tvoja pitanja moram odgovoriti u narednom postu.

Pozdrav!

[ macolakg @ 03.12.2012. 10:43 ] @

@gigabyte091

Imas zastupnistvo Digikey u Hr.

http://www.digikey.com/hr/hr/d...mp;wt.z_afil_link=hp_toggle_hr

Pozdrav!

[ gigabyte091 @ 03.12.2012. 10:52 ] @

@Dragan100janovic

Lijepo i jednostavno objašnjeno, ovo napisano je zapravo princip rada Push-Pull topologije.

@macolakg, znam da ima, al još ću ja pogledati kolko naši to naplaćuju jer iskreno, nebih se čudio da mi za jedan oni kažu da je 6 dolara.

[ gigabyte091 @ 03.12.2012. 15:47 ] @

Drago mi je što vam mogu ovo reć: NAPAJANJE JE FUNKCIONALNO !!!

Promjenim kondenzatore, otpornike, ništa, i dalje isto, ništa ostavim ja tako i 2 sata poslije, sjetim se da bih i diode mogao staviti pa da probam, a onda kao sutra sve kako je macolakg rekao.

Stavim 1N4007 i otpornik 2W 47R, uključim, tišina, grobna tišina, nikakvih zvukova nema, ničega. 23.8V na izlazu.

Oke, stavim ja opterečenje, oko 12 oma, dobim 1.8A i kojih 20ak volti. Povećam ja R12. Ide i struja gore, nakraju uspio sam doć do 3.2A i stabilnih 23.8V, sa vrijednosti R12 od 3.9k do 4k bez ikakvih oscilacija.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Prvo da napišem izmjerene napone i struje pri različitim opterečenjima:

Struja(A)/Napon(V): 0.4/23.8; 0.8A/23.8; 1.35/23.8; 1.8/23.8; 2.2/23.8; 2.75/23.8; 3.0/23.8; 3.15/23.8-23.7; 3.2/21.1

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kao što se vidi, na 3.15A napon počinje sa padom i napajanje je namješteno na 3.2A jer daljnje terete koje sam probao je držalo na 3.2A

Ni na jednom od ovih mjerenja se nije čuo niti jedan zvuk, niti najmanji zvuk cvrčanja, pištanja, ničega.

U kratkom spoju imam 4.6A, naspram kojih 0.28A prije, sad ne znam jel to u redu, ali se napajanje ponaša onako kako bi za ovaj tip i trebalo, daje konstantnu snagu na izlazu

Jedino mi se dimi otpornik slojni od 1 om, al lako za to.

Probao sam povečavat R12 i došao do 4.3 k gdje sam dobivao 3.6A u 23.8V, a na 4.7k mi je napon pao na 18.8V pod opterečenjem. Vjerojatno je tu limit sa ovom postavom shunta. Čulo se samo blago i tiho pištanje pritom.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I da, za @macolakg, poslušao sam tvoj savjet, u vezi zasićenja, sa mojom postavom frekvencije (1nF kond i 26k otpor) jezga pri 49% duty cyclea (max za UCC3808) troši u praznom hodu neku mizeriju od struje, analogni instrument se jedva pomaknuo, a multimetar pokazuje oko 90 mA.

Naravno napravit ću izmjene koje si ti savjetovao do kraja :)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

EVO JA MISLIM DA SADA MOGU REĆI DA JE DOŠAO KRAJ IZRADE DC-DC PRETVARAČA, NEBI BILO MOGUĆE BEZ MACOLINE DOBRE VOLJE I STRPLJENJA, NARAVNO I OSTALI KOJI SU POMOGLI NISU ZABORAVLJENI :)

MODERATORIMA NA VOLJU JE AKO ŽELE OVU TEMU STAVITI DA JE SVI VIDE, MISLIM DA SVAKOM KOGA ZANIMA OVA GRANA ELEKTRONIKE OVDJE MOŽE I BUDE PUNO TOGA NAUČIO.

[ macolakg @ 03.12.2012. 17:33 ] @

@milan_obr

[quote]
GDE se "oslanja" KMS dok u pauzi napaja potrošač akumuliranom energijom?

-----------------
Na šemi je zenerica D6, na kojoj se seku prenaponi sa snabera.
Sme li se ta energija odvesti (upotrebiti) u neko drugo kolo?
-------------------------
Kako se računa vremenska konstanta snabera. (Nisam pazio na času).
-------------------------------
Zašto su diode D1 i D2, spojene bliže tranzistorima, kad prenapon nastaje na primarima trafoa?
(HF kroz štampani vod, kraći put do RC snabera).
-------------------------------------
Ako bi bilo potrebe za više sek. napona, kako bi se upravljalo modulatorom? Sa izvoda sekundara koji odvodi najviše snage, ili sabiračem pojedinačnih napona?
------------------------------------------

Citat:

Prosiricu odlicno objasnjenje cenjenog kolege @Dragan100janovic, gde cu navesti sustinsku razliku rada "standardnih" push-pull pretvaraca i PSM, gde postoji razlika u nacinu klamp-a izlaznog storage kalema.

Ujedno cu iskoristiti priliku da ga pozdravim i pozelim mu srdacnu dobrodoslicu na forum: Dobro nam dosao kolega @Dragan100janovic!

Istovremeno cu mu "pozajmiti" slicicu koju je postavio, a koja potice iz Microchip-ovog tutorijala oko SMPS.
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nesto oko samog Microchip tutorijal-a ( http://ww1.microchip.com/downloads/en/AppNotes/01114A.pdf):
U toj app. noti sam zapazio nekoliko gresaka. Neobicno za Microchip, ali to se moze bilo kom desiti. Tom tutorijalu se ne moze u potpunosti slepo verovati.

Stoga, obavezno bilo koje pravilo ili princip rada treba proveriti iz vise izvora, jer greske se potkradu i najvecima.
Necu se baviti pojedinacnim greskama u doticnoj app. note, jer je prilicno velika i to bi mi oduzelo previse vremena.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
>>GDE se "oslanja" KMS dok u pauzi napaja potrošač akumuliranom energijom?<<

Da predjemo na stvar:

1) prvo i jedno od veoma vaznih pitanja: kako se obavlja klamp izlazne storage prigusnice kod dve, na prvi pogled slicne, a u sustini razlicite topologije, klasicni push-pull i PSM (obe pripadaju push-pull i forward porodici pretvaraca)?
------------------------------------------
Da olaksamo stvari, zamislicemo da trafo ima prenosni odnos 1:1.
Posmatracemo tranzistore i diode kao idealne prekidace, radi lakseg razumevanja.
Otpornosti namotaja cemo zanemariti, tj. smatracemo da su im otpornosti jednake nuli.
Pod TACKOM cu podrazumevati tacku kojom su na shemi oznaceni poceci namotaja.
------------------------------------------------------------

Onog trenutka kada dovedemo napon na krajeve bilo kog od namotaja (ovde ih ima 4), tako da pozitivan pol napona bude na tacki koja oznacava pocetak doticnog namotaja, a sto je u nasem slucaju sa slike Np1 (otvaranje Q1), na tom namotaju se proizvodi KEMS (kontra elektromotorna sila) koja je takvog polariteta i velicine da u potpunosti sprecava pojavu bilo kakve struje u tom namotaju.

Dakle, u prvom trenutku ukljucenja Q1, polovina primara Np1 ima napon KEMS jednak naponu napajanja, magnetno polje u jezgru ne postoji, a struja Np1 je jednaka nuli.

Poput mase mirovanja u mehanici, induktivnost Np1 se protivi bilo kakvoj promeni stanja STRUJE od stanja u kom vec jeste.
Medjutim, posto napon napajanja besprekidno deluje na njegove krajeve (poput besprekidnog delovanja sile na nepokretnu masu), KEMS ce poceti da opada, jezgro da se "puni" magnetnom energijom i (poput ubrzavanja mase u mehanici) struja u Np1 ce poceti da RASTE pocev od nule, linearno sa proticanjem vremena.

Struja koja RASTE u Np1 ima smer OD TACKE.

Dakle, prvi zakljucak je da: Dok u NAPAJANOM namotaju (kome je doveden + na tacku) struja NARASTA, u svim ostalim namotajima PA I U NJEMU SAMOM ce pojaviti KEMS takvog polariteta gde ce takodje + od KEMS biti na TACKAMA.
Zbog toga sto su SVI namotaji sada postali NAPONSKI izvori i imaju + na TACKI, a pretpostavljeni prenosni odnos nam je 1:1, na ostalim namotajima ce se dogodito sledece:
-na svim namotajima, pa i u napajanom Np1, ce se u prvom trenutku (ako smo usvojili prenosni odnos 1:1, napominjem) pojaviti napon JEDNAK naponu napajanja, koji ce linearno opadati u vremenu.

Nagib opadanja napona je manji ukoliko je veca induktivnost namotaja.

Induktivitet primara se bira tolikom da linearno opadanje napona za vreme zaravni impulsa (dok se plasira napon na primar ) opadanje napona ne predstavlja znacajan udeo napona napajanja (ide se do oko max. 5% kod forward topologija, i do najvise 20% kod buck, tj. flyback topologija). O srodstvu topologija sam pisao u nekim prethodnim postovima, pa potrazite da se ne ponavljam.

Linearno opadanje svih KEMS napona ce potrajati sve dok plasiramo napajanje u Np1, posto za to vreme NARASTA MAGNETNO polje u jezgru.
To narastanje ne moze trajati beskonacno, vec ce jezgro u nekom momentu doci u zasicenje (i poslednji magnetni dipol u njemu ce biti orijentisan), tog momenta ce napon naglo opasti na nulu u svim namotajima.

Nas cilj je da iskljucimo napajanje namotaja Np1 PRE nego sto magnetno polje u jezgru dostigne maksimalnu mogucu vrednost, tj. vrednost zasicenja.

Prividna otpornost Np1 je u prvom trenutku beskonacno velika, sa porastom magnetnog polja ona opada, posledicno tome i narasta struja u primaru.

Dakle, ako dovoljno DUGO potraje plasiranje napona na Np1, jezgro ce se zasititi, prestace postojanje SVIH KEMS i trafo ce nam biti beskoristan.
Istovremeno ce prividna otpornost primara biti jednaka nuli, tj. bice kratak spoj.

Vreme plasiranja napajanja u primar se proracunava tako da u doticnom trafou jacina magnetnog polja bude dovoljno manja od granice zasicenja.
(inace greska kod pretvaraca od @gigabyte091, gde je frekvencija bila preniska, tj. vreme punjenja primara predugo, pa je jezgro odlazilo u zasicenje)

Dok struja u Np1 narasta (vreme trajanja impulsa na Np1, tj. njegova zaravan):
- na Np2 (posto je KEMS sa + na tacki) ce se pojaviti napon jednak naponu napajanja, sabrace se sa njim (jer mu je drugi kraj oslonjen na + Vcc), i na drejnu Q2 ce se pojaviti napon 2 x Vcc.

-ako uzmemo srednji izvod sekundara kao referentnu tacku, na Ns2 ce se pojaviti + od KEMS na TACKI i D6 ce postati provodna.
-Istovremeno ce se i na Ns1 pojaviti + od KEMS na tacki, sto mu drugi kraj cini negativnim, i zbog toga zaporno polarise D5.

Sada Ns2 predstavlja naponski izvor za storage kalem na sekundaru, i u storage kalemu struja i magnetno polje pocinju da narastaju sinhrono sa narastanjem struja u primaru, a pri cemu se kolo za storage kalem zatvara kroz potrosac (i izlazni elko).
Prakticno, pretvarac predaje energiju storage kalemu za vreme IMPULSA, otud ime forward.

Nesto o izlaznom elko: suprotno od induktiviteta, kondenzatori se protive promenama napona na njegovim krajevima, mozemo ih smatrati IDEALNIM NAPONSKIM IZVOROM u kratkom vremenskom intervalu, a cije su osobine bekonacno velika struja i konstantan napon.
Stoga ce za svaki pokusaj PROMENE napona na krajevima kondenzatora on biti NAPONSKI IZVOR.
Dakle, to pravilo vazi bez obzira na prethodnu kolicinu "napunjenosti" kondenzatora. Za svaku PROMENU napona mozemo ga smatrati izvorom cija je struja beskonacna.

Kod forward topologija (sve one koje imaju vidljiv storage kalem ili vise storage kalemova), konstrukcija se radi tako da najveci deo energije (magnetno polje) zavrsi u storage kalemu, dok se trudimo da sto manji deo enegije (magnetnog polja) bude akumulirano u jezgru trafoa.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da nam struja primara (magnetno polje jezgra trafoa)ne bi narasla preko mere, prekinucemo napajanje primara Np1 zatvaranjem Q1.

Sada se dogadjaju veoma interesantne stvari:
-kada primar Np1 ostane bez napajanja, svi namotaji istovremeno (pa i on) postaju sekundari.
-u SVIM namotajima KEMS trenutno menja polaritet u suprotan od prethodnog.
-u jezgru trafoa postoji neka (ne prevelika kod forward topologija) nagomilana kolicina energije.
- u jezgru storage kalema postoji znacajna kolicina akumulirane energije.
-kada ni jedan namotaj ne bi imao klamp (nesto u sta ce se iprazniti) napon na njihovim krajevima bi dostgao beskonacno veliku vrednost.

Dakle, kada postoji namotaj oko jezgra u kom je magnetno polje koje se menja, u kratkom vremenskom intervalu taj namotaj se moze smatrati idealnim STRUJNIM IZVOROM, cije su osobine beskonacan napon praznog hoda i KONSTANTNA STRUJA u bilo kojim uslovima potrosnje.

-zbog toga sto svi namotaji mogu dostici beskonacno veliki napon pri OPADANJU magnetnog polja trafoa (jer vise nemamo napajanje primara), svaki od tih namotaja ce "pokusati" da nadje putanju kojom ce se najlakse "isprazniti".

-Ako su svi cvrsto spregnuti medju sobom (a kod push-pull moraju biti), dovoljno je da jedan od njih bude "uklampovan" na neku poznatu vrednost napona, svi ostali namotaji ce zaustaviti porast napona na vrednosti koju odredjuju vrednost napona uklampovanog namotaja i njegov prenosni odnos prema ostalim namotajima. (nas hipoteticki slucaj prenosnog odnosa je 1:1, pa ce svi namotaji imati istu vrednost napona (opet i uvek je u pitanju KEMS)).

Dakle, onaj namotaj koji ima cvrst klamp, diktirace napon na svim ostalim namotajima.

Koji je to namotaj u nasem slucaju?

Posmatracemo ih jednog po jednog:
-Ns2 je promenio polaritet, D6 je zaporna, dakle nije on.

-Ns1 je sada pozitivan na kraju gde je anoda D5, ona je provodna, deo magnetne energije trafoa se prazni i dalje u storage kalem (tok struje ka storage kalemu nije ni prestao, samo se promenila dioda). Medjutim, rekosmo da su kalemovi strujni izvori, sto znaci da za promene struje imaju veoma veliku impendansu, pa posto nam je D5 serijski vezana sa jednim takvim, ne moze obaviti cvrst klamp trafoa.
(istovremeno je taj namotaj "oslonac" sa praznjenje L storage u ovom trenutku vremena, sto je jedan deo odgovora na Milanovo pitanje )

-Np1 ima iskljucen Q1, polaritet je njegove KEMS je sada takav da mu je pozitivan kraj SUPROTNO OD TACKE (kao i na svim ostalim namotajima). Njegov napon se sabira sa naponom napajanja i tim naponom deluje na drejn Q1 koji je iskljucen. Dakle nije ni on.

-ostaje nam Np2. Kroz body diodu Q2, napon na Np2 ce se cvrsto uklampovati na napon Vin (napon napajanja), ostalim namotajima ce "diktirati" velicinu koja je odredjena iskljucivo prenosnim odnosom trafoa. (u nasem slucaju 1:1, dakle svi imaju iste napone). Klampovanje na napon napajanja ce potrajati sve dok se magnetna energija iz jezgra trafoa ne isprazni.
Ovo je inace razlog potrebe za kvalitetnim "bulk" elko na napajanju, tj. njegova tranziciona impendansa treba da bude dovoljno niska da se kod predavanja energije trafou i vracanja energije iz njega, napon na elko beznacajno promeni.
To je jedna od garancija velicine klamp napona i velicine prenaponskih pojava na SVIM namotajima.

- Posto je energija akumulirana u trafou mala, za relativno kratko vreme biva vracena u napajanje, najvecim delom, a manjim delom ce biti predata storage kalemu kroz D5.
-kada se jezgro trafoa isprazni, na SVIM namotajima ce KEMS opasti na nulu.
-storage prigusnica ima mnooogo vecu akumuliranu energiju od jezra trafoa, koja se negde mora isprazniti.

Zakon je ovakav: induktivitet ce se po svaku cenu potruditi da odrzi vec postojece stanje struje kroz njega (smer i amplitudu), razvijajuci toliki napon na svojim krajevima, da ce struju u datom trenutku odrzati makar probijanjem izolacija ili preskakanjem varnice kroz vazduh.
Ta teznja ce prestati tek kada se SVA kolicina magnetne energije isprazni.

Zato ce TEK SADA, posto oba sekundara imaju napone jednake nuli, D5 i D6 postati otvorene jer ih teznja storage kalema da nastavi sa tokom struje u istom smeru natera na to.
- posto su Ns1 i Ns2 namotani u opoziciji i cvrsto spregnuti, tokovi jednakih struja kroz njih ponistavaju potencijalna magnetna polja, i u ovom trenutku su Ns1 i Ns2 dinamicki kratki spoj.
Kroz ovaj dinamicki kratki spoj, storage kalem se neometano i dalje prazni ka potrosacu. (to je vec drugi deo tj. potpun odgovor na Milanovo pitanje)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Storage kalem ima znacajnu kolicinu energije. Nece se potpuno isprazniti do zapocinjanja drugog polutalasa.

Ukljucenjem Q2 se zapocinje drugi polutalas, i "igra" pocinje ponovo kao sa ukljucenjem Q1, samo sto su sve pojave suprotne kao u ogledalu, osim smera struje kroz storage kalem, koji ostaje isti, i u kojoj struja ponovo pocinje da raste, sada vec veca od prvobitne vrednosti, i za nekoliko sledecih polutalasa ce dostici stacionarno stanje nominalne srednje struje.

Prethodno opisane pojave, koje se sastoje iz praznjenja energije jezgra trafoa, potom nastavka praznjenja storage kalema kroz pasivan "prazan" trafo se jako lepo vide na oscilogramima drejnova Q1 i Q2 (gornji levi ugao, tj. pocetak zaravni impulsa).

Vidi se nadvisenje iznad 2 x Vcc koje relativno kratko traje (praznjenje trafoa ka napajanju, nadvisenje potice od pada napona na body diodi), potom kratka oscilatorna pojava kao posledica "ringing" od raznih parazitnih kapaciteta i rasipnih induktivnosti, potom nagli pad na velicinu napajanja (prazno jezgro trafoa), potom skok na 2x Vcc (ukljucenje suprotnog tranzistora).

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Razlika izmedju obicnih push-pull topologija (klasican push-pul, half-bridge, full-bridge, tj. svih onih kod kojih postoji period kada ne provodi ni jedan tranzistor na primarnoj strani) i PSM topologije je upravo u tome sto kod PSM topologije uvek provode dva tranzistora.

Kod PSM topologije, kada prestane napajanje primara, onda su u provodnom stanju ili oba gornja ili oba donja tranzistora, koji kratkospajaju primar trafoa, zadrzavajuci tok struje kroz njega skoro jednakim onom sto je prethodio, preslikavajuci dinamicki kratak spoj na sekundarnu stranu odmah po zavrsetku napajanja primara.
Na taj nacin izlazni buck (diode i storage kalem) imaju povoljnije uslove rada, tj. blizi su klasicnom buck pretvaracu.

Zbog kratkog spoja na primaru, opadanje magnetne energije u trafou ce trajati veoma dugo (vratiti se na post sa plasticnim objasnjenjem rada kalema), sto odrzava dovoljan tok energije kroz rezonantno kolo koje sacinjavaju rasipne induktivnosti primara i parazitni kapaciteti mosfeta, a sto je upotrebljeno za ZVS osobinu.
Prakticno, trafo skoro nikada nije "prazan" osim kratkog trenutka kada magnetno polje prolazi kroz nulu.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
>>Na šemi je zenerica D6, na kojoj se seku prenaponi sa snabera.
Sme li se ta energija odvesti (upotrebiti) u neko drugo kolo?<<

Svakako da se sme upotrebiti. Bolje za bilo sta drugo nego za toplotu.
Kod veoma velikih snaga, ovaj "visak" energije se obicno nekom metodom vraca u napajanje.
Kod full-bridge nema potrebe za snubberima, ako je tranziciona impendansa napajanja dovoljno niska, sve se uspesno vrati kroz body diode.
Kod nekih specificnih topologija (multilevel konvertori, erozimati sa coperskim radom i sl...) se ne zali da se stavi pomocni SMPS koji ce ovakav "visak" korisno upotrebiti.
------------------------------------------------------------------
>>Kako se računa vremenska konstanta snabera. (Nisam pazio na času).<<

U konkretnom slucaju kod push-pull-a @gigabyte091, nije od znacaja RC vreme snubber-a, vec sposobnost kondenzatora C3 i C4 da prime E(Ls) = (Ls x I^2)/2, tj. svu energiju rasipnih induktiviteta, sa promenom napona delta_Uc manjom od prekoracenja granicnih karakteristika mosfet-a.
R1 i zenerica pretstavljaju potrosac tog viska sa dva nagiba. Kod manjih prenaponskih pojava, dovoljnu ulogu potrosaca ce obaviti R1, dok kod povremenog snaznijeg priliva "viska" energije, pridruzice mu se zenerica koja ce istovremeno garantovati i maksimalni napon na drejnovima do granice njenog pregorevanja.
Morao sam napraviti tako za slucaj @gigabyte091, jer mu je konstrukcija razudjena, sa puno dugackih zica i asimetricnih vodova. tako sam obezbedio da moze eksperimetisati bez straha od proboja mosfet-a.
Inace, u praksi se stavlja samo zener i omanji kondenzator (dovoljne velicine), da ne bi snubber mreza kvarila brz tranzicioni odziv kod light-load. (kada nam je poznata kolicina energije koju treba da "pokupi" snubber)
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
>>Zašto su diode D1 i D2, spojene bliže tranzistorima, kad prenapon nastaje na primarima trafoa?
(HF kroz štampani vod, kraći put do RC snabera).<<

Prenapon ne nastaje na primarima trafoa. Kod idealnog trafoa, sav visak energije se vrati kroz body diodu suprotnog mosfeta.
Prenaponi nastaju na nespregnutim rasipnim induktivnostima, u sta spadaju bilo kakvi vodovi do drejnova.
Diodama se klampuju krajnje tacke tih opasnih izvora.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
>>Ako bi bilo potrebe za više sek. napona, kako bi se upravljalo modulatorom? Sa izvoda sekundara koji odvodi najviše snage, ili sabiračem pojedinačnih napona?<<

Ovo pitanje zahteva malo slozeniji odgovor:

Jedine topologije koje MOGU imati vise stabilisanih napona na izlazima su flyback i current-feed push-pull bilo koje vrste.
Prepoznaju se po NEDOSTAJANJU storage kalemova, tj. po direktnoj vezi izlaznih dioda i elko. Izuzetak cini rezonantna LLC topologija, koja takodje ima direktno vezane diode.
(inace je jedna od gresaka u Microchip-ovoj app. noti upravo shema current feed push-pull pretvaraca, gde je nacrtan storage kalem koji tu ne pripada, cak je i stetno njegovo prisustvo)

Ono sto je upotrebljeno u PC napajanjima je los surogat stabilizacije pomocnih napona.
Takav tip stabilizacije obicno ima jedan cvrsto stabilisan napon (+5V) i par podredjenih stabilizacija pomocnih napona, gde se racuna sa poznatom potrosnjom glavnog napona. takav sistem ne tolerise veoma razlicite potrosnje na pojedinacnim izlazima. Ako se pojavi veoma razlicita potrosnja na izlazima, ostali naponi postaju nestabilisani.

Primer: pokusaj da crpes veliku struju sa +12V kod PC napajanja, ne troseci nista pri tom sa +5V.

Izuzetak cini +3,3V, koji je potpuno nezavisno stabilisan Magamp regulatorom.

Dakle, sve do jedne forward topologije mogu imati SAMO JEDAN dobro stabilisan napon.
Ako je potrebno vise dobro stabilisanih napona, bira se ili druga topologija. ili se stavljaju postregulatori poput magamp ili nekog buck SMPS.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Veliki pozdrav

[ macolakg @ 03.12.2012. 17:41 ] @

@gigabyte091

Drago mi je da si zavrsio pretvarac, a jos draze sto si stekao neka nova znanja.

Bio sam nesto u medjuvremenu odsutan, pa tek sada videh ono sto si napisao.

Mala primedba: na shemi ti je postavka za oscilator 10nF i 26Kohm. Zato sam ti rekao da je to nedopustivo niska frekvencija.

Sada kazes da je bilo 1nF i 26K, sto je drasticno blazi slucaj, ali jos uvek nisko.

Tako si napisao na shemi :-)

Pozz

[ macolakg @ 03.12.2012. 17:43 ] @

@gigabyte091

Sto se porudzbine od Digikey tice, u Srbiji Tagor tu robu isporucuje ovde tako da cenu u dolarima vidim kao cenu u eurima + jos nesto malo preko.

Verujem da je slicno i u Hr.

Pozz

[ milan_obr @ 03.12.2012. 23:12 ] @

Pozdrav Kolegama.

Zahvaljujem na nesebičnoj pomoći kolegama @Dragan100janovic, @gigabyte091 i @macolakg.

Takođe, želim dobrodošlicu na forum g. Draganu.

Pitanje za g. Macolu:
Imam knjige o pretvaračima (i ostale) g. Radojla Radetića.
Kada će biti u prodaji knjiga g. Dragoljuba - Macole Industrijska Elektronika, SMPS i druge cake?
Kako da pomognemo da se bogato iskustvo prenese mlađima (i starijim koji nisu pazili na času)?

Milan.

[ macolakg @ 03.12.2012. 23:28 ] @

@milan_obr

He he, poceo sam da je pisem jos februara prosle godine, i stigao sam do 50-tak strana.
Posle toga me je pregazio posao.

Nude mi se neke nove opcije u poslu. Postoji mogucnost da konacno radim 8h i ne budem enormno opterecen.

Ta nova opcija moze stupiti na snagu mozda u februaru naredne godine. Tada cu sigurno nastaviti sa knjigom.

Veliki pozdrav!

[ gorso6973 @ 04.12.2012. 18:49 ] @

Dobio sam ponudu od Tagor-a za STGF19NC60WD i cena je 2 eura po komadu za količinu od 25kom što bi bilo 50 eura , a na Digikey-u 25 kom košta 20,44 dolara tako da za ovaj tranzistor taj odnos koliko tamo u dolarima toliko ovde u eurima pa još malo više ne važi .E sad u mail-u mi čovek reče da je u pitanju chip outpost komponenta dali to ima neke veze?
Dali je to komponenta sa garantovanim karakteristikama ili ima neki feler.

[ gigabyte091 @ 04.12.2012. 21:55 ] @

Hehe, mislim da bu ta knjiga bila u više nastavaka kolko tu ima informacija :)

[ gigabyte091 @ 05.12.2012. 09:49 ] @

Evo samo još par pitanja u vezi ovog mog pretvarača šta me zanimaju:

Igram se malo s njim, pa sam zamijetio par sitnica.

Snubberi koje sam ja stavio su prouzročili neispravan rad napajanja, sada su odspojeni, a danas sam išao to malo ljepše lemiti i spojio sam njih natrag i opet je bila ista stvar, ne funkcionira.

Zašto kada su oni spojeni napajanje ne želi funkcionirati ?

Moj neki zaključak je ovakav: Kondenzatori su preko primara transformatora spojeni na napon napajanja te se prazne preko njihovih serijskih otpornika i shunta, a to pražnjenje uzrokuje nekakav signal na pinu 3 koji je onda blesirao čip.

Zašto kada dodajem dodatne shunt otpornike napajanje počinje tiho cviliti i što učiniti ako poželim veće struje, a samim tim onda moram dodati i dodatne otpornike, a da napajanje ima tihi rad kao i sada ?

U kratkom spoju i pri teretima nema takvog zvuka ili je jako tih dok napon ostaje konstantan.

Kada spojim potenciometar umjesto R12, koji je bio 2k, a sada 3.9k, ako povećam u praznom hodu naprimjer iznat 4.7k, počinje cvrčanje ?

Isto tako primjetio sam, ako imam teret 3.2A i povećam otpor, napon pada i počinje cviljenje, a ako dodam još jedan otpornik i struja poraste na 3.6A, nema cviljenja dok opet ne povećam otpor.

Ako spojim ampermetar da izmjerim struju na 12V, onda napon padne na izlazu i napajanje počne cviliti (napon padne volt dva) i kad idem spojiti teret, zna na kratko zacvilit, i trepne crvena ledica, u djeliću sekunde, volt metar nit ne pokaže da je napon bio pao

Evo to je par pitanja koja su mi nejasna i zanima me zašto se to događa i kako to spriječiti.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 05.12.2012. u 11:08 GMT+1]}

[ macolakg @ 05.12.2012. 11:16 ] @

Citat:

gorso6973: Dobio sam ponudu od Tagor-a za STGF19NC60WD i cena je 2 eura po komadu za količinu od 25kom što bi bilo 50 eura , a na Digikey-u 25 kom košta 20,44 dolara tako da za ovaj tranzistor taj odnos koliko tamo u dolarima toliko ovde u eurima pa još malo više ne važi .E sad u mail-u mi čovek reče da je u pitanju chip outpost komponenta dali to ima neke veze?

http://ordering.digikey.com/Help.aspx?id=Chip%20Outpost%20Terms

Zbog toga su na popustu.

Ispravne su komponente, u prethodnom linku je objasnjenje.

Hm. Odavno nisam pratio taj odnos izmedju Digikey cene u $ i onoga sto stigne ovde u eurima.

Samo narucim, ugradim i vodim racuna o ukupno potrosenoj sumi zbog konacne kalkulacije, a obicno je duzi spisak pa se ne bavim pojedinostima.
Moracu malo da se pozabavim detaljima...

Veledistributerima je marza uvek ista, oni moraju da slede promene odnosa valuta i promene cena transporta, no obicno je uvek povoljnije narucivati preko njih, jer carinu i spediciju obavljaju sa kontejnerom robe i zbog toga po pojedinacnoj komponenti to ispadne povoljnije.

Desavalo se da narucim manju kolicinu direktno od proizvodjaca, gde me je spediterska usluga kostala dvostruko vise od samih komponenti. Kada isto to narucim preko veledistributera, ispadne drasticno povoljnije.

Pozdrav!

[ Dragan100janovic @ 05.12.2012. 11:30 ] @

Najprije se moram zahvaliti na dobrodošlici i ponovo vas pozdravljam, kolege.

@MacolaKG : oduševio si me svojim pisanjem!
Način kojim pišeš, obrazložiš, daješ neke usporedbe iz drugih grana fizike, stupaš u najmanje detajle ...
...pa i drugih napomena kojih napišeš da može baš svako razumjeti!!!... ima tu podosta!!!
Šteta bi bila da svarno ne napišeš TU knjigu koju si več započeo.
PAZI! ...samo si u ovoj temi napisao za cca 50+ stranica,
pa ako staviš još uredjene formule pa i slika, več si na kraju i skoro do objave :), :)

Napravi u grubo okvire zapisaka, lako je onda lektorirati i štošta dodavati!!!
-------------------------------------------------------------------------------------------------------

@gigabyte091 (pa i drugima)

Sad kad si uredno složio PWM sa UCC3808A-2 (zbog one dvojke (2) moraš paziti na Vdd, da ti nije prenizak, več je macola na to opomenuo!!!)
i sve sada radi kako treba (ima tu još par sitnica), možeš iči dalje (ako želiš eksperimentirati dalje).

Pošto nisi (tako mislim) još napravio pločicu (pa IAKO si) možeš sada izlaznu topologiju menjati.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Zašto sad to!? Pitačeš se, pa i kako... (mislim da več znaš...)

Nacrtaču sličicu dve, pa če nam biti odmah jasnije.
Crtačemo samo stranu sekundara prema izlazu i korak po korak dobičemo »current dubling« sa skoro istim elementima.
(Lakše mi je bilo na ruku-na brzinu nacrtati nego tražeči odgovarajuči program za crtanje, pa ako neko voli da nacrta programom, sličice mi može poslati po PM pa ču njih prilepiti/objaviti)

1. Pošto su diode i sekundari vezani serijsko, možemo jim promeniti poziciju (da ali samo za vreme crtanja!!! :) ...)
2. Sekundari su naponski izvori, a kalem je strujni izvor (za objašnenje recimo jim da su idealni, pa čemo zanemariti njihovu impendansu, uzečemo samo ili njihov napon U1, U2 ili struju IL

3. Dobijemo izrazitu »zvezdu«, pa nju znamo pretvoriti u »trokut«
4. Nacrtamo sada sekundare i kalemove (sada su 2) umesto izvora
5. Promenimo mesta dioda i sekundara
--------------------------------------------------------------------------------------------
Primar nije ni osetio promenu, na izlazu pa čak imamo stabilniju struju, sa podosta manjim treperenjem! Izlazni kalemi su sada dva, a svako sada nosi po pola izlazne struje, pa se jih tako i računa.

Koje prednosti imamo u tome:
- izlazni »current ripple« se sada skoro poništava,
- izlazni kondenzator može biti zato manji (ali veči uopšte ne smeta) i nije mu neophodno imati što manji ESR,
- a sam kondenzator vidi sada kao da ga pune dve grane (ili lakše razumeti, kao da su to dve »faze«).

Največa beneficija je upravo »current ripple, koji je sada mnogo manji a topologija izlaza obeča nam još nešto!

Sinhrono usmjerivanje je sada lako izvedljivo,
sada su nam obe diode (recimo da su schottky ili neke fast, ultrafast...) na common GNDju, pa jih je lakše sada zameniti Mosfetima.

--------------------------------------------------------------------------------------------------
Za razmišljanje onima koji su spavali na času: :) :)
Mosfeti se u sinhronom usmjerivanju vežu NE u FORWARD nego oni sada rade u svom REVERSE modu
???(koji je to več kvadrant rada u U/I karakteristiki) ???
Ako nam je težko "vidjeti" kako pravilno okrenuti mosfet u sinhonom usmjerivanju, samo pratimo smjer nacrtane diode u klasičnoj shemi
a mosfet okrenemo tako da je smjer njegove "body diode" isti!!!

Struja sada teče u štartu (t1 je nešto veči od t0) po mosfet »body diodi«, a onda Mosfet otvorimo (recimo Ugs veči od 10+V),
Rds-ON (izaberemo mosfet koji ima što manji Rds-ON, recimo reda 10mOhma ili manje) stupi na snagu i preuzima skoro svu struju.
Treba nam samo paziti kada i koji izlazni mosfet otvaramo.
A to se vidi več kad posmatramo »TAČKE« na namotajima (u koju su stranu namotani)
i nacrtamo tokokrugove primara i sekundara u svim fazama rada (od to, pa na t1, pa šta se dogadja u prvom deadtimu, pa od t3 dalje sve do završetka jedne periode)!

Eeee!!! to je MacolaKG vrhunski obradio i objasnio, pa ako bi usporedno imali još koju sliku, kako su okrenuti naponi i kako teče struja onda .... :)
iako je objašljeno tako da si več vizuelno predstavljaš sve!

Topologija gigabyte091 PWM ima common GND za celi sklop, pa nam je u tom primeru lakše napraviti sinhroni drive ta dva mosfeta.
A pošto je naručio i UCC27321 (SINGLE drive, pa šteta što nije uzeo one DUAL) možemo njih staviti za svaki gate po jednoga.
Napajanje čipa drivea je sada vrlo lako,
upotrebimo ulazno napajanje stavimo izmedju još diodicu, mali otpornik i kondenzator za stabilnost rada (kako je več MacolaKG predložio u prijašnjim postovima),
pa stavimo mu (što bliže čipu drivea na Vdd i GND) još koji tantal kondenzator, tako da se bolje »oseča«
(na kraju on pokupi sve smetnje koje su se nam fantomski ugurale u napajanje do tog čipa, kojeg »čuva«!)

UCC3808 ima podosta snažne izlaze za ovaj primer (OUTA i OUTB po cca 500mA soursa, a sink mu je skoro 1A),
pa možemo drivati još ta dva mosfeta zajedno, pošto nemamo prekomerno parazitnih C na gatovima a svi četvoro (Mosfeta) na istom su potencialu (GND).

Fino imamo to več složeno u:

slua323

samo promenimo čipove drivea (sada imamo dva)
i izvedemo njihovo napajanje (transformator za drive i dodatno napajanje u našem primeru netrebamo)
namotamo sada dva manja izlazna kalema
ostavimo izlazni kondenzator isti

Pozdrav svima!

[ gigabyte091 @ 05.12.2012. 11:56 ] @

Svaka čast, i tebi i @macolakg, stvarno se trudite nama početnicima što jednostavnije objasniti ovu tematiku.

Naravno, tko želi shvatit će, tko ne želi, uvijek mu ostaje traženje gotovih shema po internetu i kopirati tuđe projekte.

Svakako da ću nastaviti eksperimentirati i učiti, u krajnjoj liniji, i za 4 godine ću i ja imat titulu inženjera :)

Ovaj pretvarač će mi poslužiti kao neko učilo, na njemu sam naučio osnove, a sigurno bum i uz pomoć njega naučio i više toga.

Naravno, nadograđivat ću ga kako budem stjecao više znanja, što ovdje na forumu, što uz pomoć literature koje sad već imam oko 4GB.

Definitivno je slijedeće na redu sinkrono ispravljanje, imam ja doma Dual MOSFET Drivera, tako da ni to nije problem :)

Evo pošto vidim da i ti znaš o ovoj tematici, možda ti možeš odgovoriti na onih par pitanja koja sam postavio ? Da macolu više ne gnjavim, njega sam izgnjavio ja mislim ko niko do sad hahaha

A da ja probam odgovoriti na tvoje:

Citat:

Za razmišljanje onima koji su spavali na času: :) :)
Mosfeti se u sinhronom usmjerivanju vežu NE u FORWARD nego oni sada rade u svom REVERSE modu
???(koji je to več kvadrant rada u U/I karakteristiki) ???

Ako se ne varam, to bi bio 3.kvadrant na U/I karakteristici, Forward mode je 1.kvadrant, i u 3.kvadrantu struja teče u suprotnom smjeru od smjera struje iz 1.kvadranta i vrijedi isti otpor i za forward mode i reverse mode.

Drain i source možemo onda gledati kao jedan otpronik, nekog određenog otpora,a njemu paralelno spojena dioda unutar MOSFET-a. I kada potekne dovoljno velika struja kroz Drain i Source, pošto ta struja sada ide u smjeru diode, stvorit će pad napona na MOSFET-u da ta dioda provede i onda struja ide i kroz nju.

Nadam se da sam na dobrom putu.

Evo grafičkog prikaza da se vidi na šta mislim:

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 05.12.2012. u 13:28 GMT+1]}

[ macolakg @ 05.12.2012. 12:42 ] @

Citat:

gigabyte091:
Evo samo još par pitanja u vezi ovog mog pretvarača šta me zanimaju:

Igram se malo s njim, pa sam zamijetio par sitnica.

Snubberi koje sam ja stavio su prouzročili neispravan rad napajanja, sada su odspojeni, a danas sam išao to malo ljepše lemiti i spojio sam njih natrag i opet je bila ista stvar, ne funkcionira.

Zašto kada su oni spojeni napajanje ne želi funkcionirati ?

Moj neki zaključak je ovakav: Kondenzatori su preko primara transformatora spojeni na napon napajanja te se prazne preko njihovih serijskih otpornika i shunta, a to pražnjenje uzrokuje nekakav signal na pinu 3 koji je onda blesirao čip.

Sam si odgovorio na pitanje. Inace, ti su snubberi "preteski" za tu ucestanost (150R + 0.47uF). Na svakom 150R bi u normalnom radu trebalo da discipira po vise od 3W kontinualno. Njihov efekat ti traje citavo vreme pojedinacnog polutalasa. 6W je baceno bez potrebe. Mogu se koristiti takvi snubberi, ali red velicine je oko 150R 500pF ili jos manje. Kada se koriste na takav nacin, blank filter (R12 C9) mora biti nesto duzeg trajanja, sto povlaci kompletno drugaciji proracun celog lanca curr.sense i slope comp., a svakako i RC kompenzacije izmedju -FB i COMP.

Onakvi snubber kakve sam postavio, su stedljivija varijanta, i svojim udarnim strujama ne opterecuju shunt. Naime, prava izvedba je da zenerici ne treba paralelni otpornik (kod tebe je zbog predostroznosti, pokusaj ga skinuti pa vidi da li zener ima razumnu temperaturu, i ako se ne pregreva ostavi tako). Vec u pvom polutalasu se C3 i C4 (u mojoj shemi) napune na 12V, njihov napon sabran sa napajanjem gradi klamp oba drejna na 24V+0.7V (hipoteticki), i vec za sledece polutalase ta mreza ne trosi ukoliko nema spikes koji su iznad te vrednosti. Velicinom zener napona dopusticemo spikes 5V iznad normalnog napona C snubbera (a normalan napon je 2 x Vcc zbog principa rada pretvaraca). kroz neko vreme ce se C snubbera napuniti na konstantnih 12+5V+0.7, pa ce zener "progutati" visak energije preko tog napona, koji je inace malen kada je ostatak sklopa dobro rutovan i trafo cvrsto spregnut (dobro bifilarno motanje i ucesljavanje).
Kada bi trafo bio idealan, snubberi ne bi bili potrebni.
Zasto zener za 5V vise od potrebnih? Zato sto ti to dopusta maksimalni napon napajanja od 14,6V(ako ti treba veci napon napajanja onda veci zener napon, napisao sam obrazac na shemi, cini mi se). Spikes smes dopustiti do svega 5-6V ispod granice proboja mosfet-a, ali zbog forward recoverry UF400x i ESR C3 i C4, je bolje drzati nize bezbednu marginu.

Citat:

Zašto kada dodajem dodatne shunt otpornike napajanje počinje tiho cviliti i što učiniti ako poželim veće struje, a samim tim onda moram dodati i dodatne otpornike, a da napajanje ima tihi rad kao i sada ?

U kratkom spoju i pri teretima nema takvog zvuka ili je jako tih dok napon ostaje konstantan.

Kada spojim potenciometar umjesto R12, koji je bio 2k, a sada 3.9k, ako povećam u praznom hodu naprimjer iznat 4.7k, počinje cvrčanje ?

Isto tako primjetio sam, ako imam teret 3.2A i povećam otpor, napon pada i počinje cviljenje, a ako dodam još jedan otpornik i struja poraste na 3.6A, nema cviljenja dok opet ne povećam otpor.

"Cviljenja" mogu poticati iz tri izvora:

- kada "dodirnes" granicu drugog komparatora, gde UCC neopozivo ulazi u soft start, a nagib soft starta je interno namesten na 1V/mS, sto ce, ako se soft start ponavlja, modulisati PWM sa audio ucestaniscu, gde modulacija ima testerast (pilasti) oblik i ucestanost oko par KHz, a to se cuje.

-kada je nedovoljna slope kompenzacija. U tom slucaju se ove pojave dogadjaju tek kada opterecenje zahteva vise od 2 x 25% PWM.
Posto slope kompenzacija uopste naivna stvar, predlazem da proucis prelazak iz DCM u CCM mod kod buck i flyback (buck imas u svom pretvaracu, formiraju ga sekundari kao naponski izvori, izlazne diode i storage kalem, i njegovo ponasanje je potpuno isto kao i kod bilo kog buck).

-nepodesena mreza izmedju -FB i COMP. Ovaj efekat se javlja ako ti je aktivna -FB, a nema ga kada je kratkospojis na masu kod pocetnog podesavanja pretvaraca (opisao sam to).
Na zalost, ova kompenzacija je u itekakvoj interakciji sa slope kompenzacijom (kod prelaska izlaznog buck u DCM mod, a sto se neminovno dogadja sa vise od 2 x 25% PWM).
Takva interakcija dodatno zamrsi stvari, pa sa tim jednostavno nije lako :-).

Citat:

Ako spojim ampermetar da izmjerim struju na 12V, onda napon padne na izlazu i napajanje počne cviliti (napon padne volt dva) i kad idem spojiti teret, zna na kratko zacvilit, i trepne crvena ledica, u djeliću sekunde, volt metar nit ne pokaže da je napon bio pao

Evo to je par pitanja koja su mi nejasna i zanima me zašto se to događa i kako to spriječiti.

_{[Ovu poruku je menjao gigabyte091 dana 05.12.2012. u 11:08 GMT+1]}

Kod pada napona napajanja u vremenu od samo koju stotinu nS na vrednost ispod "undervoltage lockout", zapocinje ti po njegovom oporavku (iznad UVP + histerezis) ponovo soft start, sa istim cujnim efektima kao i kod onog drugog komparatora za CLP.

To ukazuje na preveliku tranzicionu impendansu napajanja (zbog umetnutog ampermetra), i iza njega je neophodan bolji decoupling na samom SMPS.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sve u svemu, saznavanje svih ovih novih informacija te je tek stavilo na sam pocetak ucenja.
Potrebna je koja godina za utemeljavanje znanja samo iz ove oblasti, no to ni malo ne treba da te spreci da pravis takve sklopove.

Pravljenjem sklopova, pored teoretskog znanja ces steci i znanje o stvarima koje nigde nisu napisane, a osciloskop ti je potreban sto pre.

I najveci strucnjaci u toj oblasti besprekidno grade, "jureci" jos koji procenat KKD i manje EMI :-).

Pozdrav!