Teorija velikih brojeva.

Novčić je u teoriji verovatnoće samo apstrakcija. Stvarni novčić uopšte ne mora da ima fer raspodlu, već se to mora statistički proveravati.

nedeljko, pretpostavlja se fer novcic.

rajco, teorija velikih brojeva samo opisuje, ne objasnjava verovatnocu.
zanima me zasto se na milion bacanja ne predvidja sansa od 90% za pismo i 10% za glavu? ne postoji ama bas nikakva (vidljiva) smetnja za takav ishod.

Mozda je u nekom paralelnom univerzumu takva raspodela, da je ekvivalnet raspodeli 90%-10% u nasem, normalan.. :)

Vidim da provlacis to (zasto) pitanje kroz nekoliko tema..

Niko ne zna odgovor na univerzalna pitanja "zasto". Odgovor na pitanje 'zasto' pretpostavlja neki referentni sistem u kome onaj ko postavlja to pitanje moze da prihvati objasnjenje u poredjenju sa necim sto mu je poznato, i da ga prihvati kao nesto tacno. Za sada ne postoji odgovor na to pitanje koji bi ljudima mogao biti predstavljen u sistemu stvari koje poznaju. Drugim recima, moguce je da ne postoji definitivan odgovor na to pitanje, ili da ljudski um nikada nece biti u mogucnosti da ga spozna. A moguce je naravno da jos nismo na stupnju u kome nam moze biti jasan odgovor na to pitanje, ali da cemo do tog momenta doci...

Posto trazis odgovor na "nauka" forumima, ovo je jedini iskren odgovor koji ces dobiti od bilo kog (ozbiljnog) naucnika. Nauka se ne stidi da prizna da ne zna odgovore na sva pitanja, i da (za sad, za dobar deo stvari) jedino moze da odgovori na "kako" pitanja. Ljudi uglavnom imaju pogresnu predstavu o ovome.. i misle da nauka (tj. naucnici) tvrdi da znaju odgovore na sva pitanja (a pogotovu na "zasto" pitanja).

Odgovore na ovo uvek mozes da probas da potrazis i na nekom "filozofija" ili "religija" forumu, u zavisnosti od toga ciji ti je mehanizam saznavanja "istine" prhvatljiviji... S tim da nisam imao nameru da filozofiju stavljam bas u isti kos sa religijom, u filozofiji je ipak racionalni argument bitan.

zato što je tako pretpostavljeno u prethodnoj rečenici :D

optix, hvala na iscrpnom odgovoru.

backy, i tebi hvala na... nemerljivom doprinosu ovoj temi :D

optix, razumeo sam da niko ne zna, a to opet ne znaci da se ne moze raspravljati i pokusati razumeti.

lm, sta se desava ako postavimo suprotnu tvrdnju?

pretpostavimo hipoteticki svet gde verovatnoca ne radi, eto ne mozemo izracunati sansu da ce se neki dogadjaj desiti jer su stvari nasumicne.

kako izgleda taj svet, da li uopste postoji?

hocu reci, da li je mozda mogucnost izracunavanja verovatnoce- uslov postojanja sveta, ili je ta mogucnost posledica nekog drugog fenomena koji omogucava postojanje sveta.

konkretno, sa stanovista fizike- kako izgleda paralelni univerzum gde verovatnoca ne radi?

Definicija fer novčića je da mu je raspodela fifti-fifti. Ako si to pretpostavio, pa ne možeš se pitati zašto je tako. Tako je po pretpostavci. To je kao da pitaš zašto su svi crni kišobrani crne boje. Pa, da nisu crne boje, ne bi bili crni kišobrani.

Nefer novčići sa druge strane postoje u ovom univerzumu. Nije potreban nikakav paralelan. E, sad, možemo se pitati da li je moguć novčić koji pada nasumično, ali nipokakvoj raspodeli. Pazi, ima i to. Ako imaš dva ishoda i bacanja su koliko-toliko nezavisna (važi Lindebergov uslov), onda po centralnoj graničnoj teoremi niz ishoda ne može biti baš bilo kakav (u konačnom slučaju sa značajnom verovatnoćom, a u beskonačnom nisakakvom pozitivnom verovatnoćom). Ako pak dobiješ nešto što je isključeno centralnom graničnom teoremom, onda novčić možda ne podleže nikakvoj raspodeli, ali onda nikako nije fer. Nešto takvo (pa čak i garantovano bez zakona verovatnoće) se može dobiti Koenovim forsingom, ali ne mogu ukratko da objasnim šta je to. Shvati da niz ishoda može da se veštački naniže da se dobije budalaština koja ne podleže ni zakonima verovatnoće.

Sa treće strane, za sada nisu uočene takve prirodne pojave koje odstupaju od zakona verovatnoće. Slikovito govoreći, pri slučajnim ishodima Bog brine o poštovanju zakona verovatnoće.

_{[Ovu poruku je menjao Nedeljko dana 06.05.2013. u 22:25 GMT+1]}

mm...ne, to je izvedena definicija,

definicija fer novica je da je- fer. kao sto je definicija fer kockice da je fer. a to znaci- striktno (fer) postovanje zakona verovatnoce bez drugih uticaja, a iz cega onda sledi da je verovatnoca dogadjaja nakon jednog bacanja 1/2, tj 1/6.

ovo ostalo ima zanimljivog, evo pogledacu kad posaljem koment (nesto nece da kvotuje odjednom).

U tom slučaju verovatno ne postoji onda ni smetnja da dobiješ 100% pismo i 0% glavu, zar ne?

iskreno, uglavnom nisam razumeo sta si napisao dalje (do mene je, nedostatak znanja o tome sta pricas), tako da... ne znam sta bih ti odgovorio :))



e ovo je pravo u sridu.

svodi se na pocetno pitanje: zasto u prirodi nema odstupanja od zakona verovatnoce.

zato sam pokusao misaoni eksperiment, i paralelni univerzum u kome bas nista ne podleze zakonu verovatnoce. da li se u tom slucaju dobija... recimo, neka vrsta haosa?

ako jeste (nastavljam misaoni eksperimet :)), da li je u prvim trenucima nakon nekog big benga postojalo takvo stanje, gde zakon verovatnoce nije postojao.
ako je ovo tacno, da li je on (zakon verovatnoce) posledica postojanja/nastajanja bilo cega uredjenog (na pocetku svemira), prema nekom nama nepoznatom mehanizmu.

dodatno pitanje: da li hajzebergov princip neodredredjenosti ima veze s ovim, ili nesto tripujem?



ko je rekao "bog se ne igra kockicama"?


_{[Ovu poruku je menjao number42 dana 06.05.2013. u 23:14 GMT+1]}

mm...da!

(mada postoji verovatnoca i da novcic ostane u vazduhu, mada je ona manja od nule :P )

jer pazi, to mi nekako izgleda logicno, da na kockicama dobijes npr snejk ajs 5 puta za redom, a onda 5 puta po dve sestice, zasto da ne.

e zanima me zasto postoji nelogicna stvar (iz naseg ugla) kao ta verovatnoca.
na nekom nivou- sigurno mora postojati logika po kojoj funkcionira zakon verovatnoce.

Napamet ili diletantski što se kaže, ako pričamo o stvarnom novčiću ili kockicama u velikom broju bacanja, to bi onda moralo značiti da ima neke razlike (u materijalu/težini, načinu bacanja, nagibu stola itd) koja favorizuje jednu stranu

da, da.

nediletanstki, kazina su uglavnom podesena na 30/70%, to je neki odnos koji su kroz iskustvo decenijama nasli (mislim da su skontali u vegasu), pri kome ce kockari i dalje da dolaze, a oni da budu na dobitku.

i ovaj odnos kao konstanta je jako zanimljiv, al to je vec druga prica...

A šta znači da je fer? Striktno poštovanje zakona verovatnoće? Pa, ponovi pitanje samom sebi u razvijenom obliku - zašto novčić koji podleže zakonima verovatnoće podleže zakonima verovatnoće. Pitanje nema baš previše smisla. Možda si hteo da pitaš zašto novčić koji podleže zakonima verovatnoće ima fer raspodelu. Pa, ne mora da je ima (i obično je nema). Sa druge strane, može se zamisliti novčićć koji ne podleže nikakvim zakonima verovatnoće nipokakvoj raspodeli. Međutim, takve pojave koje ne podležu ni zakonima verovatnoće nisu uočene.

:)) nice try




eto vidis :))
upravo to sam i rekao, preformulisano:

-zasto zakon verovatnoce predvidja bas takvu raspodelu kakvu predvidja a ne neku drugaciju

ostala potpitanja bi mogla biti:

-kako je nastala pravilna raspodela verovatnoce (tokom vremena, milijardi godina, ili je geneza drugacija, i da li uopste postoji geneza verovatnoce ili je postojala)

-kako i zasto je uopste nastala bilo kakva verovatnoca, jer se to kosi sa logikom, logicno bi bilo da se dogadjaji desavaju nasumicno

-kako to da u prirodi ne postoji odstupanje od zakona verovatnoce (izuzev bilbroksovog broda na pogon neverovatnoce u adamsovom "vodicu" :P)

-koji mehanizam omogucava da ostvarimo nelogicnu stvar poput izracunavanja sanse da se neki dogadjaj desi?

-da li je verovatnoca uslov uredjenog postojanja sveta, ili je mozda posledica nekog drugog procesa koji omogucava nehaoticno postojanje

i sve sam to pokusao da uguram u maksimalno simplifikovano pitanje kao naslov teme, koje bi obuhvatilo sva potpitanja

-zasto verovatnoca radi

btw, malo iznad ostao si duzan odgovor za hajzenberga i ajnstajna, i da li ta prica ima neke veze s ovim ;)
ako ima, mislim da bi bilo jako zanimljivo.

Mislim da je problem nesto drugo:

Verovatnoca nikada nije uspesno predvidjala jedan dogadjaj. Ne postoji nikakvo pravilo da je raspodela pravilna, stavise u svakom pojedinacnom nezavisnom dogadjaju raspodela je potpuno slucajna. Ako 1000 puta bacis novcic i 1000 puta padne pismo ne postoji nijedan razlog zasto bi 1001-vi put pala glava. I dalje je sve slucajno.

Verovatnoca se bavi velikim brojevima. Ona samo pokusava da obradi slucaj kad bacas 1000 novcica - e onda ima velike sanse da dobijes preko 450 puta pismo i preko 450 puta glavu.

Jedan novcic nema fer raspodelu, nikada. Hiljadu novcica ima priblizno fer raspodelu, ali ni ona nikad nije potpuno fer. A ta raspodela koju zoves fer je zapravo raspodela koja pociva na tome da je sve moguce (ima 2 moguca ishoda, oba su moguca) i samo pretpostavlja da nema razloga da jedna strana bude favorizovana.

Pa, ne predviđa je. Kakva je raspodela, određuje se statističkim testovima.

može li primer odsustva verovatnoće biti novčić bačen u bestežinskom stanju?

Ne. To nema veze sa verovatnocom bacanja novcica - jer bacanje ne postoji u tim uslovima.

paa... ne. statisticki testovi se odnose na statisticku verovatnocu, ne i matematicku.

zanimljivo razmisljanje.

meni je nesto slicno padalo na pamet, recimo da li je odsustvo verovatnoce povezano sa nultom gravitacijom, vakuumom, nekom varijantom modela subatomskih cestica, haoticnim sistemom, ili je mozda povezano sa pocetnim stanjem svemira, koje se danas moze reprodukovati.

nkrgovic, da li to tvrdis da kada bacas jedan novcic 1000 puta- verovatnoca ne postoji, ali kada bacis 1000 novcica jedan put- onda postoji, i otprilike je fifty-fifty? hm, zanimljivo.

ovo me potseca na onaj vic, kada su pitali muju da li bi jedanput sa brenom ili 3 puta sa hasom, a on kaze "brena je brena, ali triput je triput".

pazi, ne znam, koliko se razumem u ovo, zakon verovatnoce predvidja da je ista u oba slucaja.
al ako se prakticno moze ispitati ovo sto ti tvrdis, to bi bilo ono, kao, fenomenalno.

Vjerovatnoća kao grana matematike razvila se iz igara na sreću.Dakle na praktičnom iskustvu.Na svega nekoliko aksioma i uz pomoć kombinatorike napravljen je jak napredak za statističke obrade podataka.Veoma koristan i gotovo neophodan alat u razvoju nauke.

Vjerovatnoća kao iskustvo u praktičnom životu obično se doživljava kao puka slučajnost,a šansa ostvarenja je prirodnim zakonom određena.Ali postoje ozbiljni filozofski pravci koji zagovaraju da ništa nije slučajno i da uvijek postoji uzročno-posljedična veza na bazi osnovnih zakona fizike.Samo što je ponekad upleten ogroman broj faktora koji međusobno djeluju tako da je to nemoguće matematički obuhvatiti i predviditi konačni ishod.

Postoje i druge filozofije pa uzimamo ko šta više voli ili se upustimo u kreiranje nove.

uzrocno-posledicno objasnjenje verovatnoce u filozofiji povlaci tvrdnju da ne postoji slobodna volja, vec je sve sudba, jel.

s druge strane, u fizici je determinizan o kome govoris opovrgnut, ako dobro razumem ovo objasnjeje o kvantnoj mehanici.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Relacije_neodređenosti

"Hajzenbergov princip neodređenosti: što je preciznije jedno svojstvo izmereno, to se manje precizno drugo svojstvo može izmeriti."

Ispravi me ako gresim, ali ovo ukida verovatnocu u mikrosvetu, zar ne? tacan citat je:

"Standardna devijacija statističke raspodele u kvantnoj fizici predstavlja neodređenost datog merenja i što je ona veća, to je veća i neodređenost".

ili

"što preciznije merimo položaj kvantnog objekta, istovremeno merenje impulsa će biti neodređenije i obrnuto."

ovo je specijalan slucaj, ali vidim da ima i uopstenje.
medjutim, nasao sam da je ajnstajn kritikovao ovaj princip, al ne znam u cemu se sastojalo opovrgavanje, osim onog "bog se ne igra kockicama".

dakle, velika neodredjenost, nasumicnost ponasanja neke promenljive- onemogucava buduce izracunavanje njene vrednosti, kao i izracunavanje verovatnoce, eto npr za neku cesticu- da li ce se nakon vremena t1 pojaviti u tacki x, ili y, ili z...

eto, malo odosmo u komplikovanje... ne verujem da se iskljucivo strucnom pricom moze odgovoriti na ovo pitanje iz naslova, ali pretpostavljam da se kombinovanjem laickog, kreativnog i strucnog razmisljanja u nauci moze postici optimalna sinergija, ne samo oko ovog pitanja.

tako da mi je drago da si i sa strucne strane pokrenuo raspravu, u obliku koji svi mogu da razumeju, preko uzrocno-posledicne pojave.

Šta ti je sad pa to?

Statistički se određuje približna vrednost verovatnoće sa verovatnoćom manjom od X da greška bude veća od Y, pri čemu su X i Y uzajamno zavisni.

Hm, ne razumem uopšte o čemu vi ovde raspravljate.

Ali, moram da vam ukažem da verovatnoća da novčić padne na neku stranu nije 50:50. Meni se jednom u životu desilo da je novčić ostao uspravan nakon bacanja. Eto, uračunajte sada i to u celo teoretisanje

Hahahaha zaista dobar odgovor @pisac

postoji li verovatnoća od 100%?

dobro.

jednom ti je ostao uspravan nakon bacanja? zanimljivo, i meni se to jednom desilo, cudan osecaj. ne znam koja je verovatnoca za to.

odlicno pitanje! valjda i 0% i 100% zvanicno pripadaju teoriji verovatnoce, al mislim da ne bi trebalo jer se radi o:

-sigurnom dogadjaju koji ce se desiti (100% verovatnoca)

-sigurnom dogadjaju koji se nece desiti (0% verovatnoca)

kako nema sta da izracunavas sansu da se dogadjaj desi, onda ih ne bih ubrajao u verovatnocu.

dogadjaji s ovom "verovatnocom" bi potpadali pod uzrocno-posledicni koncept o kome je pricao @zzzz, koje tacno mozemo da predvidimo, i apsolutna su suprotnost od nasumicnog.

i, ovo bi bio izuzetak od verovatnoce u prirodi.

backy, ima tu necega ;)

number42 : 8==D

Predavanja iz verovatnoce i statistike su, kao i druga, javna i moze
ih svako posetiti . Odrzavaju se cak na vise univerziteta sirom
Srbije. Sumnjam, medjutim , da je neko medju
vama Dobri Vil Hanting. Vrlo je mala verovatnoca.

Inace , Nedeljko se potrudio bas svojski da vam objasni
relativno jednostavne stvari.

Koliko vidim, nekoliko vas je relativno skoro otvorilo naloge.

Kad bacas novcic 1000 puta to su nezavisni dogadjaji. Svaki pojedinacni put je verovatnoca pola-pola (OK, osim ako ne padne na ivicu), tj. svaki put moze bilo sta da se desi. Nema pravila, potpuno je podjednako verovatan bilo koji ishod.

Kad bacas 1000 novcica ZAJEDNO to su povezani dogadjaji i onda ces dobiti odgovarajucu raspodelu, slucnu onoj koju predvidja teoretski model.

e pa ovo bi bilo kul, ono kao odjednom se iz kese istrese hiljadu novcica i kako medjusobno reaguju i sudaraju se, znaci povezani su i to bi moglo da znaci da imaju verovatnocu.

al ovo treba proveriti u praksi dal funkcionise.
i moglo bi da znaci da medjuzavisno kretanje novcica (cestica, tela) proizvodi verovatnocu.

medjutim, i tu fali odgovor na osnovno pitanje iz naslova- zasto verovatnoca radi. naravno, niko na svetu nema odgovor, bez obzira koliko bio edukovan.

btw, cini mi se da se nabacivanjem raznih ideja odgovor moze naslutiti, da se raspravom na nivou koji svi mogu razumeti, u razmeni ideja i medjusobnom dopunjavanju medju laicima, kreativcima i strucnjacima- moze naci makar put ka odgovoru. u vezi ove a i mnogih drugih neodgovorenih naucnih tema, koje naucnici sami ne mogu naci zbog manjka kreativnosti jer su prosto edukacijom nauceni da "idu jednom stazom", da razmisljaju na jedan nacin, ne mogu "izaci iz kutije". odlican izraz je "overeducated".

tako da je moje misljenje da je u vezi ove i slicnih tema uloga laika i polulaika i kreativnog razmisljanja i nabacivanje raznih ideja- kljucna, naravno uz pomoc naucnika, kojima nesto slicno nikada ne bi palo na pamet.
eto, od sto ideja koje ljudi nabacuju nek je 90 bzv a samo 10 validnih, opet je jako dragoceno. bar ja tako vidim komentare na ovoj temi, kao dragocene u kontekstu naslova.

a strucno opisivanje "kako" verovatnoca radi a ne spekulisanje "zasto", i dizanje na nivo nerazumljiv prosecnom coveku- je potpuno bezvredno za ovu temu.
a i ne mogu da shvatim ljude koji naredjuju drugima da razmisljaju kako oni odrede, u nauci il umetnosti, svejedno.

tako da ljudi, kao pokretac mogu reci- sto se tice ove teme, samo pustite masti na volju, svaki takav komentar je vredan u za ovu temu, bez obzira da li izgleda besmislen na prvi pogled ;)

Prvo, ne znam da li reč "edukovan" uopšte postoji u rečniku srpskog jezika matice srpske. Definitivno ću da ga kupim. Koristi reč "obrazovan".

Drugo, koliko god da je neko obrazovan, ne može odgovoriti na pitanje koje nije dobro i jasno formulisano. Poštovanje zakona verovatnoće od strane novčića ne znači da su mu glava i pismo jednakoverovatni i teorija verovatnoće to i ne tvrdi.

Ako si hteo da pitaš nešto drugo, onda jasno formuliši pitanje.

Tako je Nedeljko, ali to bi trebalo da važi i za druge reči, na primer "formulisati". Kako bismo nju preveli, da li kao "sročiti", "odrediti" ili još nekako?

evo pregledam temu i pala mi na pamet jedna teza na osnovu komentara.

ako imamo odstupanje od verovatnoce u 2 slucaja- siguran dogadjaj i nasumican dogadjaj, onda bi verovatnocu mogli da smestimo izmedju njih.

siguran koncept ili koncept izvesnog, je zapravo posledica uzrocno-posledicnog koncepta, i u teoriji verovatnoce se predstavlja sa 100% ili 0% (dogadjaj ce se sigurno desiti ili se nece desiti).
predstavlja odstupanje od verovatnoce jer nema potrebe da se izracunava sansa da se desi (sigurno ce se desiti ili nece, npr pri bacanju novcica- sigurno ce pasti, i sigurno nece ostati u vazduhu)

druga stvar koja odstupa od verovatnoce je nasumican koncept, koji je potpuna suprotnost uzrocno-posledicnom konceptu. kod nasumicnog koncepta verovatnocu je nemoguce izracunati.

ako siguran i nasumican koncept stavimo na dva pola, izmedju njih ce biti verovatnoca. verovatnoca ce se preciznije izracunati za trazeni dogadjaj ako je blizi sigurnom dogadjaju, a manje precizno ako je blizi nasumicnom dogadjaju.

jako uprosceno bi se moglo predstaviti ilustracijom na sledeci nacin:

ako uvedemo oznake:
-s (siguran dogadjaj)
-n (nasumican dogadjaj)
-v (verovatnoca)

s---v1---v2---v3---v4---v5---v6---v7---v8---n

znaci, deset tacaka kroz koje bi se kretao neki dogadjaj, od sigurnog do nasumicnog, a preko raznih verovatnoca. ako dogadjaj ima oznaku 'n', onda ne mozemo da izracunamo njegovu verovatnocu.
ako ima oznaku 'v7' onda mozemo izracunati veroavtnocu, ali uz veliku gresku.
ako dogadjaj ima oznaku 'v2', onda izracunavamo verovatnocu sa vrlo velikom preciznoscu, uz malu gresku.
i ako dogadjaj ima oznaku 's', onda ne moramo izracunavati verovatnocu jer znamo da ce se sigurno desiti ili ne.

ako pretpostavimo da je ovo tacno, onda ostaje glavno pitanje: kako se dogadjaj na ovoj skali krece od 'n' do 's'?
kako zapravo dobija konture uzrocno-posledicnog, pocevsi od nasumicnog.

na jeziku filozovije, ovo bi znacilo- kako svet, krecuci od nasumicnosti koja omogucava slobodnu volju, dolazi do sudbine u kojoj je sve odredjeno.

odgovor bi mogao biti da se male kolicine priblizno nasumicnog sabiraju i sabiraju..., i onda dovode do priblizno sigurnog.

ovo bi znacilo i da na svetu koegzistiraju uzrocno-posledicno i nasumicno, prepleteni i na raznim nivoima, u vecitoj dinamici, omogucavajuci verovatnocu.

naravno ovo je samo teza, i razmisljanje onako... nabrzinu, kao pokusaj sumiranja komentara

Ovo gore bi se moglo nazvati pouzdanost procjenjene vjerovatnosti.Statistički testovi barataju sa tim pojmom kao jako bitnim.

Kod vjerovatnosti je informacija od ogromnog značaja.Ne procjenjuju se samo budući događaji gdje su u igri uzročno-posljedični zakoni.Mogu se procjenjivati vjerovatnosti događaja koji su se već dogodili.
Naprimjer dva igrača na sreću mogu se kladiti na ishod utakmice OFK-CZ,ako su informacijski bili izolovani tj neznaju kako se utakmica završila (0:1).
Postavlja se pitanje da li su njihovi odgovori koje će dati definisani uzročno posljedičnim zakonima.
Informacija je ta koja sprečava nastanke totalnog haosa u prirodi,misle neki.

pa nisam hteo bas da se uplicem u statistiku jer mi nesto dosadna disciplina, vise mi zanimljivo to prelivanje od nasumicnosti ka izvesnosti i nazad a preko verovatnoce. al svakako mi ono super sto je model bar ugrubo tacan, tj zaista se odnosi na nesto i nije cista spekulacija.

informacija je naravno od ogromnog znacaja. eto npr hajzenberg kaze, koliko sam razumeo, da ne mozemo istovremeno imati sve informacije, cime negira uzrocno-posledicni svet koji je nama zapravo najlogicniji.

ovim se komplikuju stvari i za neko hipoteticko putovanje kroz vreme u proslost, npr tipa "dedin paradoks" ili "efekat leptira", jer cini mi se da je i samo njihovo nepostojanje paradoksalno, a mogucnost multiverzuma ne mora da postoji, ili broj paralelnih svetova nije beskonacan.
hocu reci- nemam pojma :)), vidim samo da se stvari komplikuju.

sto se tice retroaktivnog odredjivanja verovatnoce u uslovima informacijske izoliranosti, mislim da nema razlike u odnosu na odredjivanje buduce verovatnoce. valjda upravo informaciona izoliranost ponistava uzrocno-posledicne zakone? u suprotnom- imamo neku vrstu vidovitosti, jel :))

mislim, nije nista sporno, ako se eksperimentalno moze dokazati da se izracunavanje verovatnoce u ova dva slucaja razlikuje, onda mozemo govoriti o nama nepoznatim putevima informacija. prakticno to bi znacilo priznanje postojanja gomile stvari.

poput vidovitosti, dakle da su nostradamus, i tarabici, vidovita zorka, i vidovita dzamila- celo vreme bili u pravu! :D