Ovo je najcitiranija recenica u zadnja 24 sata po tech sajtovima koja je protumacena od vecine kao kraj RT-a. Cini se da ce Mirkosoft groblje do kraja 2014. dobiti novog stanara.

http://www.theguardian.com/tec...t-kill-windows-rt-larson-green

Priključiće se časnim starinama, Windows NT-ima za Alfu i MIPS R-4000.

Svojevremeno je Matematički institut SANU razmatrao kupovinu DEC Alpha računara, ali je odustao jer je "radio brzo koliko i 486". Pitam ja, a sa kojim sistemom, a oni kažu sa tadašnjim Windows-om NT. Pa, rekoh, ako ste koristili emulaciju PC-ja, naravno da otpada deo performansi. Trebalo je da koristite onaj UNIX koji je išao uz njega. Kažu da ne mogu da nađu sw za njega. E, pa, jbg. Taj komp je za zahtevna izračunavanja, a ne za imitaciju PC-ja.

Nije tu bio problem OS, koji je prepevan za Alfu, već ostali softver koji su hteli da koriste (ako su uopšte uspevali da ga pokrenu). Isti problem kao i sada, džabe ti Windows koji radi na ARM-u, kada nemaš ostali bitan x86 softver.

Ova dva linka vode ka člancima iz majskog izdanja Računara iz 1994 godine, gde su preliminarni utisci o prvim alfama, kao i detaljniji test. Korištene su dve DEC-ove mašine, Alfa i DEC-ov pc sa Pentiumom. Brzina emulacije x86 softvera je bilo ono što ga je zakopalo.

http://pc.sux.org/SK/RA/1994/05/RA_94_05_008.jpg
http://pc.sux.org/SK/RA/1994/05/RA_94_05_015.jpg

Koliko znam, takvi računari se koriste za zahtevna specifična izračunavanja, a ne zs izvršavanje komercijalnog softvera za PC. Znači, imaš C kompajler i matematičke biblioteke za njega, pa udri.

I to ga je i ubilo :) Low volume, high cost...

Pa, šta znam, superkompjuteri se proizvode i dalje (a alfa to nije ni bila, nego nešto između). Naravno da postoje noviji i bolji primerci, a obzirom da tu nema serijske proizvodnje, jasno je da je "rok trajanja" pojedinačnog primerka ograničen.

Alfa je itekako planirana kao superkompjuter, tj. hteli su da pokriju ceo spektar primena, od desktopa do mainframe-a. Školski primer kako loše odluke menadžmenta (kako DEC-a tako i Compaq-a) ubiju dobar proizvod. Stvarno šteta.

Ovaj tekst daje (kranje navijački i neobjektivan, kako se ispostavilo :D) presek mogućnosti i budućih planova za Alfu. Ipak ne sme se podceniti koliko je ta tehnologija bila napredna za to vreme (laserski štampač sa risc procesorom koji pljuje 40-60 strana u sekundi nevezano za to šta štampa, kontroler koji ima propusnu moć od jednog gigabajta u sekundi,itd... ), govorimo o periodu od pre dvadeset godina. Meni je bio interesantan podatak i da je DEC 1984 imao risc mašinu koja je mogla da izvuče 15 mipsa, što je cifra koju su 68040 i 80486 dostigli tek nekih pet godina kasnije.

http://pc.sux.org/SK/RA/1993/10/RA_93_10_036.jpg
http://pc.sux.org/SK/RA/1993/10/RA_93_10_037.jpg
http://pc.sux.org/SK/RA/1993/10/RA_93_10_039.jpg
http://pc.sux.org/SK/RA/1993/10/RA_93_10_041.jpg
http://pc.sux.org/SK/RA/1993/10/RA_93_10_043.jpg

btw. nisu oni gurali unix već open vms :)

Alfa tehnologija jeste bila enormno napredna za to vreme.

Prava steta sto su se bolidi iz Compaq-a nalozili na Itanium i odlucili da zapostave Alfu.

Takodje, jos veca steta je sto Intel skoro nista nije uradio sa Alfom kada su kupili IP:

http://www.techuser.net/grove.html

Neke dobre stvari koje danas imamo u danasnjim Xeonima, kao sto je recimo QPI bus su kreirani uz pomoc ostataka Alpha IP-a koji je Intel kupio. Da su u Intelu bili malo pametniji i umesto tadasnjeg Itanium vaporware-a odabrali Alpha arhitekturu, danas bi verovatno imali jos mocnije CPU-ove.

Superkompjkuter za desktop? To nekako ne ide jedno sa drugim. Biće da su ciljno tržište bile radne stanice. U to vreme su to bile "malo" jače mašine od desktopa. Da, stajale su na sto, ali je to svaka sličnost sa desktopom. Za superkompjuter pre treba hala nego pisaći sto.

Na slici iz "računara" se vidi da je pored OpenVMS-a u ponudi bio i OSF/1 (unix), a inače je Windows NT bio podržan samo kroz emulaciju, a to nije to.

Kako vi poredite babe i zabe to je strasno MIPSove za RISC i CISC platformu?

Alpha je bila ok kad se pojavila, ali u osnovi je cip koji ima ono sto generalno nije bilo potrebno sem sacici naucnih institute (FP) a nije imala ono sto je trebala da ima da bi se odrzala na trzistu radnih stanica i servera. Kompatibilnost.
I sam intel od 1995 ima hybrid procesore I op decode iz CISC u interni RISC, nije bas da ne slusaju na casu kako vi tvrdite.

I sve te price o povampirenju Alphe su smesne isto, za koga? Kome danas treba FP, kupice CUDA karticu odgovarajucih gabarita i vozi misko.

@Nedeljko,



Da li si siguran? Koliko se secam NT je imao native port za Alfu, doduse 64-bitna verzija nije dozivela RTM.

To sam upravo pročitao na vikipediji.

mmx

Kompatibilnost sa čim? Od softvera je imalo ono što je trebalo za taj segment.

Imalo je sa onim sto je tebi trebalo, matematikom. I ono sto se prodalo Alphi prodalo se manje vise matematicarima koji su znali kako da ga iskoriste. Za opste radne stanice Alpha je bila teski overkill. A productivity alatke su vec postojale uveliko za x86 platformu, Wordstar, Quatro, MS se probijao, itd, a komparativno cena x86 platofrme je bila niza. Sve je to zato preskocilo Alphu i ostavilo je bez mogucnosti da opstane samo na prodaji niche marketu. jos kad cujem kako je bio "ispred svog vremena", nije on bio ispred nego je bio neprilagodjen svom vremenu. Kao i Window 8

Ne, meni to uopšte nije trebalo. No, ima kome jeste i njima se prodavalo. Čuj, na mašinu sa 14 GB RAM-a da stavljaš ofis. Naravno da tome nije služila. A da je bila ispred svog vremena, to je očigledno. U to vreme te performanse po toj ceni niko drugi nije mogao da pruži ni približno.

Ne znam kakvu tezu ti zastupas ovde, neka teorija zavere? Naravno da je bila neprilagodjena. Sta zapravo znaci "ispred svog vremena"? Da li mislis da AMD, Intel, Nvidia, etc, nemaju know how da naprave neku arhitekturu koja je daleko "ispred" svog vremena? 512bita Petaflop masinu sa 32Tb rama? Kome mislis da oni prodaju to posle u dovoljnoj kolicini da se isplati r&d, retooling, itd?

DECa se malo istrcala i napravila nesto sto nije imalo apsolutno nikakvu ekonomsku logiku i tako su i zavrsili, kao Intelov biach. Ovo plakanje za prosutim mlekom je malo degute... Siguran sam da je sav upotrebljiv IP Intel vec iskoristio, tako da su vase zalopojske SBKBKBB projekcije stvarno neutemeljene u bilo cemu...

mmix, ti baš mrziš dinosauruse Držiš li na zidu metu sa logoima Unisys-a i Control Date?

Hah, pa na kom nivou je bio Intel 1993? Topljeni bagoviti Pentium i 486SX? AMD? Motorola? Harris? Ako je profil mašine kao što je bila Alfa bio nepotreban, čemu su onda služile HP Apollo, Sun Sparc, Silicon Graphics i slične radne stanice iz tog perioda? DEC-ov problem je bio jako sličan Novelovom a rešenja slična Komodorovim. U DEC-u su inženjeri vodili glavnu reč, ne marketing poput MS-a ili Applea. I Novel je propao jer je svoj proizvod prodavao inženjerima po kompanijama koji su trebali da upotrebljavaju to što je prodavao (Dilbertu )a ne direktorima finansija ili marketinga što je bila strategija MS-a. Poput Komodora koji je prodavao Amigu (još jedan računar ispred svog vremena - koliko ih je imalo grafiku u boji, zvuk i multitasking kao deo standardne opreme?) bez marketinga i DEC-ov šef je mislio da je dovoljno da kompanija napravi kvalitetan proizvod i on će se prodavati.

Alfa je kada se pojavila ponuđena kao veoma skalabilno rešenje, od jednog jednoprocesorskog računara za jednog korisnika pa sve do Kreja sa par hiljada procesora. Ne prihvatam tezu da čak ni tada nije postojao jednokorisnički softver koji je mogao da oznoji takvu mašinu. Fotošop 3.1 je podržavao do 256 megabajta memorije, 3D Studio 4, AutoCAD i slične beštije su i tada bile gladne kako procesorske snage tako i memorije. 3000 dolara je bilo u rangu sa brendiranim pc desktop mašinama. Razlika u odnosu na pc je bila procesorska ploča, slična onima kakve su se mogle naći za Amigu ili kasnije pc PentiumII/Athlon varijante. Još jedna otežavajuća okolnost (koja je jedno vreme kačila i Playstation 2) je bila neophodnost izvoznih dozvola za procesore.

DEC nije bio "ispred svog vremena" samo po pitanju alfe; korišćenje etherneta i email-a na nivou kompanije u svakodnevnom radu je bila dobra osnova za kasniji internet bum, koji se za kompaniju nije desio, delom i zbog učaurenosti u openvms ekosistemu.

btw. kada je registrovan domen dec.com a kada su MS,Apple, HP, Intel i ostatak družine otkrili Internet?

mmix

Ne znam da li uopšte čitaš šta pišem.

Šta je tu sporno? Nikakav problem ni danas nije napičiti performanse bez obzira na cenu, ali ako si u nekom opsegu performansi cenovno drastično povoljniji od konkurencije, naravno da si ispred vremena.

Alfe nisu pravljene nizakakve fotošopove i autokadove, već za FORTRAN i C sa naprednim matematičkim bibliotekama.

Hehe, ne mrzim, ali ni ne emaptisem mnogo sa gubitnicima u evolutivnoj trci. Ovo me sve podseca na onu pricu "kako je lepo bilo u komunizmu, pod Titom". A oba slucaja se ignorise jednostavni postulat evolucije, da je bilo uspesno I ODRZIVO, ne bi propalo.
Nije tacno da su radne stanice bile at-par sa PC masinama po ceni, bile su dosta skuplje za primenu za koju je u osnovi bila dovoljna i 8bitna apple masina, to im je zapravio bio i linchpin koji ih je udavio, jer ih je biznis, koji su btw drzali u saci, okrenuo ledja zbog cena. Jednom kad su ispali iz biznisa, to je bio kraj, jednostavno su bili previse veliki i previse arogantni da bi mogli da funkcionisu sa tako ogranicenim primanjima. I nije tacno da je DEC bio "inzenjeri za inzenjere" firma, u to vreme DEC je imao jednu od jacih sales ekipa i na marketing se pazilo veoma. Ali dzaba marketing, kad ti proizvod nije skrojen primeni i kad imas rukovodstvo koje je slepo kod ociju. Olsen je cak rekao da su radne stanice "igracke" i da ce industrija radnih stanica da prpadne brze nego sto je nastala. Toliko o tome. Sve je to deo paketa i sve mora da funkcionise.

Vi mozete njih da idolizujete koliko hocete, ali cinjenica je da su bili neprilagodjeni vremenu koje dolazi, bas kao i dinosaurusi. Plakanje za njima je besmisleno i dobro je sto su propali i sto je njihov IP uzeo neko ko moze da napravi nesto realnije sa njim.
Kamo srece da i danas tako nesto moze da se desi umesto sto ih drzava cuva jer su "too big to fail".

Hm, Apple i Intel su u prvih 100 domena, štaviše Intel je nekih 6 meseci posle dec.com:

http://en.wikipedia.org/wiki/L...gistered_Internet_domain_names

HP takođe, čak pre intela.

No, to je spisak najstarijih trenutno registrovanih domena. Koliko vidim, dec.com se preusmerava na www.hp.com.