Da li si siguran da je 20A max za taj regulator ili je to samo marketing?

Jer po tim specifikacijama koje si dao on nikad nece moci da trpi preko 11-12A, sto je vrlo moguce jer idu na to da se na njega kaci samo jedan panel koji daje max 8A.

nisu ti paneli ko ringle pa da množiš struju i napon.
ako misliš da jesu, daj marku i model pa da se vidi.
ako lepo piše 8 i kusur ampera PRI naponu od 30 volti, mogla bi se primeniti ringla-matematika.
pre će biti napon bez opterećenja i struja kratkog spoja, naravno cela priča "po suncu"..
kakogod, u pisaniju za konkretni epsolar, kako su oni lepo predstavili:

Since power is the product of voltage and current (Volts×Amps), the following
is true* :
(1)
Power Into the Tracer = Power Out of the Tracer
(2)
Volts In×Amps In=Volts Out×Amps Out

* Assuming 100% efficiency.
Actually, the losses in wiring and conversion exist.
If the solar module’s Vmp is greater than the battery voltage, it follows that the
battery current must be proportionally greater than the solar input current so that input
and output power are balanced.
The greater the difference between the maximum power voltage and battery voltage, the greater the current boost.
Current boost can be substantial in systems where the solar array is of a higher nominal voltage than the battery

u pitanju je pretvarač, a navadenih 20 ampera ka bateriji iz tracera je zasigurno praćeno i ograničeno na tu vrednost,
ne verujem da je u pitanju rešenje tipa 20A osigurač..
uostalom ti si pre ovih panela imao "igračku od 100w" pa je radilo (i naravno bilo ograničeno monitoringom panela šta uopšte daje)

Pa tako piše u uputama, a kada sam ga kupovao cijena je bila 150€. Pronašao sam na internetu da može izdržati 20A. jer ako piše 260W na 12V sustav onda mi to ispada 260/12 =21.6A ili 520W na 24V sustav tj 520/24 = 21,6A. U uputama piše maximum 20A.

_{[Ovu poruku je menjao hvarovic dana 06.02.2014. u 02:33 GMT+1]}

ne znam, kada sam ih mjerio pokazivao mi multimetar napon od 33V i struju od 7.3A i to oko podneva kad je bilo dosta jako sunce( u praznom hodu su 37.2V i IKS struja 8,87A). inače model je canadian solar cs6p-250p. Ja sam uzeo 30V jer tako piše u Datasheet-u.

Da to sam skužio da taj mppt radi kao elektronički trafo, ali ne znam ako ja npr. stavim ta dva panela u paralelu da li će software u mmpt tražiti maksimalnu moguću točku ( a to bi onda bilo 500W) pa da mi ne izgore mosfeti ili nešto ako on skuži da je sustav 12 V a na ulazu je 500W. Ja mislim ovako.... ako imam npr potencijalnu snagu od 500W, a koristim npr 220W ( struja od 18,4A * 12V) da bi preostala snaga bila neiskorištena i da se nebi smjelo ništa dogoditi. Jer recimo da imam kapacitet akumulatora od 400Ah na 12V, struja punjenja bi bila max. 40A (40*12=480W) što bi definitivno spalilo regulator. Ako imam dva akumulatora svaki po 200Ah na 24V, onda bi struja punjenja bila max 20A (20*24=480W) pa bi to sve funkcioniralo.

Što se tiče zaštite, ima mislim neku elektronsku zaštitu kad nisam nigdje vidio osigurač.

datasheet panela je 1.7Mb u pdf pa ga ne mogu staviti ovdje.

pretvarač je u pitanju, mislim da nema teorije da da struju preko navedenih 20 ampera tj da se spali na 40a jer ih elektronika kontrole neće dozvoliti.
što se tiče veće moguće (ulazne) snage kada je u pitanju 24 voltni sistem, opet je vezano za maksimalnu ulaznu struju pretvarača
(struja je ista ali je napon krivac što izgleda da je u pitanju dupla snaga kad se poredi 12v i 24 voltni sistem na izlazu)
drugim rečima max ulazna struja je 20 ampera a i izlazna pa se prividno stiče utisak da je to povezano, al nije pošto tvoj napon solaraca nije isti ko napon baterije već
veći preko 2 puta.
sobzirom da je maksimalni ulazni napon na tvom traceru 100v, ti bi mogao čak panele da spojiš i u seriju a ne paralelno

Ako ih spojim u seriju imati ću 60V i struju 8A ( opet snaga od 480W). ali mene zbunjuje onaj podatak u uputama gdje kaže mksimalna snaga za 12V je 260W. Koliko shvacam, ako bi imao 16A na ulazu (maksimalno koliko paneli daju paralelno) na izlazu nebi smio imati preko 20A jer bi zaštita proradila. Dakle prema tome (kako god da spojim panele ili u seriju ili u paralelu) i ako imam 12V sustav ne smijem staviti kapacitet akumulatora veći od 200Ah da bi nebi došlo do pregrijavanja regulatora i prorade zaštite?

meni se čini da je kutijče jako pametno i kako gleda sam panel i ispipava optimalni režim, tako gleda i akumulatore i reguliše punjenje.
e sad, kod tebe je situacija "pomalo razbacivanje" pošto nudiš preveliki input za mppt pa te to buni.
paneli su skupi i gleda se za ono npr što imaš da se "iscedi" maksimum pa se ganja što veća efikasnost.
ti imaš dva velika panela kojima punjenje akua na 20 ampera neće biti neki problem niti će biti iskorišteni do maksimuma..
mislim da gomilanje baterija većeg kapaciteta neće biti nepodnošljiv teret punjaču, on samo neće dati više od 20 ampera pa će vreme punjenja biti duže

Ma sada čim malo zatopli ( i kad mi prođu ispitni rokovi :) ) odmah ću napraviti neku podnu konstrukciju za dva panela pa ću staviti tri ampermetra i dva voltmetra tako da mjerim struju sa panela, struju iz regulatora prema akumulatorima i struju iz akumulatora prema pretvaraču. To me zanima jer moram vidjeti odnos struja kada paneli rade i kada pretvarač radi da nebi opet pretvarač povukao nešto više struje iz regulatora.

Ja sam malo pobrkao matematiku oko mog racunanja max struje, u pravu si, nesto malo ispod 20A je. Elem, druga stvar mi je bila u glavi, sad mi je sve malo jasnije.

Kad se prave paneli, recimo za 12V aku, obicno se prave sa 36 celija, tako da napon bude 18V. To posle dioda jos malo opadne i bude taman da se puni 12V akumulator. Da ih vezes tako da dobijas 60V nema poente trenutno, imas neparan broj akumulatora, a i nisam bas cesto vidjao 48V sisteme. Ovaj tvoj panel je verovatno od 72 celije, napravljen da puni 24V akumulatore.

Sve je tu okej, taj panel je napravljen da radi sa 24V, samo treba jos dodati i diode (mislim da se ne integrisu u kontrolere). Akumulatora mozes da vezes koliko god hoces, nek bude i 1KAh, opet ce se puniti onoliko koliko max budu mogli. Kontroler ne moze da zna koliki je kapacitet istih vec ce uzimati maksimum koji moze. A sigurno na ulazu u regulator mozes da imas i preko 20A, samo ce se struja ograniciti na tu vrednost, glupo bi bilo da zakacis panel koji je deklarisan na 16A, jer svi paneli mogu da daju dosta, dosta vise pri direktnom mnogo jakom suncu. Primera radi, neki moji su davali i 30-40% vise struje od deklaracije celija.

nisam siguran sad, morao bih ici vidjeti ali mislim da imaju 60 čelija. Inače paneli su bili namjenjeni za solarnu elektranu 10 kW pa nije stalo vise na krov od kuma i tako sam dobio dva panela. Mislim da imaju diode u sebi jer se u onoj plasticnoj kutiji vidi nesto ali je zaliveno u neki silikon. to cu morati jos provjeriti. E pa to sam i ja mislio da mogu staviti akumulatora koliko želim, ali ako je 12 V sustav onda s npr jednim panelom meni je maksimalna snaga ulaza 250W i ajmo reći maksimalna snaga izlaza isto 250W u idealnom slučaju (teoretski ). onda imam ovako :
P1=250W
U1=30,1V
I1=8,3A

onda za 12 V sustav imam

P2=250W
U2=12V
I2= 20,83A maximalno jer nema odkuda stvoriti više. i da stavim akumulatore od 1kAh oni će se puniti sa maksimalno 20,83A

Ali ako je :

P1=500W
U1=30,1V
I1=16,6A
onda opet za 12 V sustav imam

P2=500W
U2=12V
I2=41,66A I tom strujom će se puniti taj paralelni spoj akumulatora od 1kAh.

jedino ako stvarno taj mppt nema neku takvu zastitu da sam ogranici struju pa da puni sa maksimalno 20A i ne šljivi to što prikačena hrpa akumulatora... A opet mi nije jasno zašto su napisali u uputama maksimalna snaga ulaznih panela za 12V je 260W?

ta kutija je PRETVARAČ.
zato one postavke da je Pout približna Pin jer ima malih gubitaka.
ako je rečeno da je izlazna struja 20 ampera, ona je takva, nema tu priče oko 40 ampera.

evo na ovom linku sam našao da Morningstar MPPT kontroleri mogu raditi sa većom ulaznom snagom.. sad je pitanje da li to isto može i epsolar
http://www.morningstarcorp.com...pport/library/MPPT-Primer2.pdf.

ovi pričaju o nekoj patentiranoj tehnologiji koja može ograničavati struju bez obzira kolika je snaga, a da kod ostalih proizvođača mppt kontroleri rade u maksimumu pa zna proraditi zaštita i ugasiti cijeli sustav. Sad dal je to marketinški trik ili nije ne znam... poslao sam upit u epsolar pa ću vidjet šta oni kažu na sve to.. naravno ako se uopce budu javili sa informacijama...

_{[Ovu poruku je menjao hvarovic dana 07.02.2014. u 03:59 GMT+1]}

Evo nakon tjedan dana napravio sam te nosače i postavio panele. Naravno odgovor od epsolara nisam dobio, ali tko zna možda odgovore do kraja godine :)). Ovako spojio sam sustav u seriju pa imam oko 77V u praznom hodu, a kad opteretim sustav onda imam oko 70V. Išao sam na rizik pa se na kraju isplatilo jer ništa nije izgorilo kad sam sve priključio. Još moram ispitati kolike su struje i priključiti invertor da isprazni akumulatore jer su sada puni. Nakon toga javim kakvi su rezultati mjerenja. to će biti sredinom tjedna jer danas više ne stignem, a nema me cijeli vikend. Evo malo slika kako to izgleda. Malo su mutne jer je slikano mobitelom.

hvarovic,
nasmeja me Ti:

To mi nešto poznato,

Sve to što radiš je pametno i DOBRO ! ..samo tako nastavi,

..ako nešto krene "niz Brdo" oma postavi ovde,vidiš i sam da ima pravih Mahera koji ne taje nauku nego uljudno žele ponuditi pomoć.
(mislim na sve učesnike u tvom post-u)

pOz

I ovi su serijski

naravno da ću postaviti ako što krene mimo plana :).


prva mjerenja su ovakva:

1. Sunčani dan
Napon panela 70V, struja 2,6A
akumulatori poluprazni
napon punjenja 14,55V struja 13,5A
akumulatori se napunili za oko 8 sati.
nakon što je nastupio mrak, napon na akumulatorima pao na 13,4V i kroz cijelu noć pao na 13,2V

2. Oblačan dan + kiša
napon akumulatora ujutro oko 8 sati i dalje bio 13,2V i upalila se signalizacija za punjenje na MPPT-u
napon panela 68V, struju nisam mjerio.
napon na akumulatorima oko 10 sati porastao na 13,75V, struja 500mA
napon na akumulatorima oko 14 sati porastao na 14,4V, struja 160mA
napon na akumulatorima oko 18 sati pao na 13,4 i sada (20:30) je 13,4V.


uskoro javim rezultate potrošnje sa invertorom... samo moram pričekati sunčano jer predviđaju nekoliko dana kiše.

Daj malo više podataka... koji paneli, sustav 12/24... ukupna snaga... koliki akumulatori,kakav regulator ?

pozdrav!

Paneli su od 100W 17,57V 5,68A
Imam ukupno 100Ah 12V akumulatora.
Punjač napravljen na osnovu teme https://www.elitesecurity.org/...Napajanje-racunara-drugi-nacin
Moderna elektronika sva radi bez ikakve prepravke priključena na panele.

super, onda je to dosta jaki sustav oko 600Wp. Jesi izvršio kakva mjerenja napona u različitim uvjetima (oblačno/sunčano)? kakvi su naponi struje?

evo ovo su moja mjerenja:

napisati ću vrijeme u koje sam mjerio napon panela. struju nisam mjerio jer nisam htio odspajati panele nego sam pustio spojeno tako kako je. Najprije ću napisati vrijeme pa iza napon panela.

vrijeme 19.2.2014: oblačno i magla

6:50, 12,5V - tracer detektirao napon i upalio zelenu ledicu za punjenje
6:55, 14,3V
7:00, 15,6V
7:05, 14,8V
7:10, 18,9V
7:15, 21,5V
7:20, 18,5V
7:25, 23,5V
7:30, 16,0V
7:40, 14,0V
7:50, 15,0V
8:00, 50,7V
8:03, 55,7V
8:04, 57,6V

Dalje nisam zapisivao jer kazaljka na analognom instrumentu stalno titra između 55 i 60V. Povremeno zna na sekundu, dvije doći na oko 65V pa opet padne na 55 i 60V.

pa to ti je zbog mppt-a, koji stalno traži optimalno.
kada bude sunce jako nećeš imati vidljivih titranja jer će struje biti u izobilju

Zasad mi je ovo zadovoljavajuće. Samo još da vidim kako se to ponaša na suncu i mogu montirati to na vikendicu :).

Kupio bi još onaj MT5 ali koliko sam skužio on ne pokazuje struju iz panela nego samo struju punjenja. Da li je uopće bitan podatak o struji panela? Čudno mi je to da taj MT5 to nema u sebi?

Neki januarski rezultati:
Blago sneži, 110V Opteretivo do 3,4W
Svetlo sunce se ne vidi 121V 43,56W
Nazire se sunce 125V 60W
Sunčano 128V 130W
Opterećenje se komparatorima reguliše

Tema je malo starija ali imam pitanje za iskusnije u vezi solarnih panela. Gospodin Horvat je u nekoj temi pomenuo da je jako stetno izloziti panele jakom suncu a da nisu optereceni ili da su otkaceni od regulatora. Mene interesuje ako imam regulator sa 555 i kada se napuni akumulator on odspoji panel, koje minimalno opterecenje nakaciti za vreme NEpunjenja a da bude korisno za panel? Predpostavljam da i fabricki regulatori kada napune akumulator smanje struju na minimum i tada su paneli neoptereceni. Unapred hvala.

Odgovorio sam ti već u pp, ako baš nemaš potrebe za energijom prekri ih čaršavom

Hvala na odgovoru,60w panel opteretio sam sijalicom od 5w 24v. Pozdrav.

Zašto je štetno ostaviti diskonektovane panele na suncu?

Ne znam zasto je stetno,rekao mi je da nakacim bilokakvo malo opterecenje,to sam i uradio. Pozdrav.

Neopterećen a odličnoosvetljen panel može stvorit i stostruki napon, a pošto je crne boje intenzivno se greje što uzrokuje smanjenje dielektrične čvrstoće.
Ostalo zaključite sami!

Kako stostruki napon, je li može pojašnjenje?
Panel ionako pretvara u toplotu preko 80%-90% procenata absorbovane svetlosne energije dok radi oko MPP, dodatnih 10ak % ne bi trebalo da zahteva pokrivanje čaršavom? Bilo je problema u starim panelima, noviji bi trebalo da su temperaturno stabilniji. Mislim na standardne c-Si ćelije u staklu/plastici. Štaviše, nekim panelima više odgovara veća temperatura (a-Si).

Meni treba pomoć oko izbora panela tj. snage istih.

Radi se o napajanju na placu gde je postavljena kamp kućica. Namena, LED rasveta, radio za kola, punjači za telefone i povremeno malecka pumpa za vodu u kamp kućici za pranje sudova. Sve to za neku vikend upotrebu.
Imam odličan Exide Marathon 80Ah gel akumulator, solarni kontroler 20A je negde na putu iz Kine,a solarni panel bi trebalo da se nabavi do proleća, verovatno i ranije.
Dakle, namena sistema je da se u toku nedelje puni akumulator i najčešće vikendom da se koristi nekoliko sati, zavisi...

Po nekim iskustvima da li bi za ovu namenu bio dovoljan panel od 20W? Zna li neko koliko struje može da proizvede takav panel u toku prosečnog prolećno-letnjeg dana? Specifikacije kažu da daje oko 1A, dakle otprilike 1Ah na sat vremena, ali pretpostavljam da je to maksimalno u podne po jakom letnjem suncu?

Foto paneli su uprošćeno rečeno, diode, koje su vezane na red.
Ne vidim razlog zašto bi napon na njima porastao nekoliko puta
više od deklarisanog. Ono što sam uspeo da pronađem o zaštiti
se odnosi samo na vezivanje većeg broja panela paralelno i
redno i ta zaštita se izvodi diodama. Postoji i preko naponska
zaštita, ali to je zbog pretvarača. Probaću još malo da pročitam
pa ću napisati.

remark78

Smatram da ne bi trebao da ideš ispod 50 W panela. Koliko sam video paneli su i kod nas jeftini,
a ti si uložio dosta u akumulator i kontroler. Nemoj posle da bude da čekaš da se napuni kada
ti najviše treba., a ono kao kad voda kaplje u čašu kap po kap a ti žedan

Remark78 kakva ti je to malecka pumpa,daj malo opis iste.

Dobio sam je sa kamp prikolicom, potapajuća je, potopim je u balon od 20 lit vode i čim podignem slavinu u sudoperi pumpa se aktivira. Na njoj nema nekih posebnih podataka sem da je 12v. Prečnika oko 3-4 cm i dužine 10-ak cm (valjak)

Ali one imaju zasebnu bateriju 2X6V izpod umivaonika u kupatilu!
A ovo za napon da se ne bismo ubeđivali do jula nabavite baštensku svetiljku pa merite.
Ako bude sunčanih dana sa svežim snegom i zimi može dat visoke napone.
Slab si panel naručio, na pumpu nakačiš duže crevo izbuškaš ga iglom, staviš na krov prikolice.
Što je toplije više vode se izparava s krova prikolice

Prilično sam siguran da ne može da se generiše tako visoki napon, što mereći "baštenske svetiljke" to i razne ćelije i module, ali opet, nisam neki ekspert. Uzgred, napon zavisi logaritamski (ln) od intenziteta svetla, velike promene se ne odražavaju mnogo na napon.

Horvat Ovo je forum na kome svi otvoreno diskutuju o elektronici, traže pomoć, a nadam
se, isti je tako besebično pružaju. Znači ne govorim ja tebi da ti ne znaš i da nisi u pravu,
već me,na osnovu mog znanja i iskustva u elektronici , tako nešto zbunjuje i deluje mi
nelogično. Ako ti imaš neka saznanja i merenja koja si vršio, bilo bi kolegijalno i pošteno
da nam ih preneseš pa i da mi vidimo dalje. To je nešto što me interesuje i ne bih da
čekam iduću godinu.

Horvat je rekao ono sto je tacno.Izvedba panela kako kolega spomenu serijski spojene diode
i vodovi kojim su povezane u pojedinim slucajevima imaju ekvivalentnu shemu kao kod visoko naponske kaskade.
Nema tu neke energije ali napon zna biti toliko visok da probije diodu/celiju na panelu.Noviji paneli imaju naslojene visokoomske otpornike koji odrzava nekakvu struju curenja celija, dok se kod starijih to nije koristilo.
Desavalo se uglavnom kod starijih panela od pre dvadesetak godina u trenutku otpajanja potrosca, ako je jako osvijetljen udarac kao iz elektricnog pastira :)

Zica49 jel to znaci da ne treba nikakvo opterecenje na panelu? U mom slucajno relej ukljucuje i iskljucuje panel. Nisam znao za ovo sa visokim naponom, mada kada se razmisli ima tu logike. Diode su prisutne a i kapacitivnost takodje, eto kaskade.

Slusaj da li treba to ne znam,ne bi rizikovao da ja radim sa tim ako paralelno sa panelima spojis nekakav termogeni otpor koji ce da cucla do 2% korisne energije nije nikakav problem ako ces ga time sacuvati.Mozda ima to u sebi! Treba citati dokumentaciju!
Moj dodir sa panelima nije bio bas cesto ali onaj udarac kao od pastira ne zaboravljam pa sam trazio sta me to "mlatnulo".

zica49

Ono što je Horvat spominjao je statički rad, a ne dinamički. Znači rečeno je:Neopterećen a odličnoosvetljen panel može stvorit i stostruki napon, a pošto je crne boje intenzivno se greje što uzrokuje smanjenje dielektrične čvrstoće.
Ono što ti spominješ je dinamički mod rada i to nema veze sa tom pričom.
Pogledajmo šta je rekao Hvarović :Ovako spojio sam sustav u seriju pa imam oko 77V u praznom hodu, a kad opteretim sustav onda imam oko 70V.
Rekao je u praznom hodu. Inače postavljaju se paralelne i redne diode za zaštitu većeg broja panela zbog različitog rada panela (npr. oblak ). Ti spominjes visokoomske
otpornike a no nije, priznaćeš, sijalica od 24V.

Stavio sam opterecenje, sijalica 24v 5w, panel 60w.Sto se tice visokoomskih otpornika ja sam to razumeo da se prilikom izrade celije u nju ugradjuje taj otpornika,u samom pn spoju. Pozdrav

A evo i karakteristike ćelije. Obratiti pažnju na opadanje napona neopterećene ćelije sa porastom temperature.

A koji je mod ako je panel jako osvijetljen i iz njega se vuce takoreci maksimum pa se odspoji teret.Govorio sam o tom trenutku jer sam rukama peljao nesto sa zicama i mlatnulo me isto kao sto zna iz induktivnog tereta po iskljucenju.

Žica, ko zna šta je tebe mlatnulo . Sigurno sa strane portošača.
Ako je bio vezan električni pastir onda si dobio šok najverovatnije preko mase.
Promuvaj se noću po Marinkovoj bari, mlatnuće te nešto ili neko .


Mi pričamo o statičkom radu, a ne o nedefinisanim prelaznim trenutcima.

U poverenju, bolje da si ti nešto mlatnuo.

He he he cuj kad tebe mlatne i ja cu se smjeskat samo da znas zivio ti meni... :)

Nije valjda svako kolo sa rednim diodama i kondenzatorima kaskada? Kada se prekine struja uvek će doći do prenapona, energija će zavisiti od struje i induktivnosti voda, ali nije o tome bila reč.

Veruj mi mene je dosada mlatilo toliko da nemožeš ni da zamisliš

@branko tod nemoj izvlačit iz kontesta! Odgovorio sam @zoksy_u gde je itekako dinamično. Inače događaj nisam uspeo izmerit jer je digitalac prosvirao kod preletanja jata golubova
@zica49 ne vredi s teoretičarima raspravljat zato sam se i ja povukao iz teme

Horvat I,

Jako se izbinjavam što vas je jedan teoretičar uvredio svojim nebuloznim naklapanjem
o karakteristikama panela. Neću više, časna reč. Kupiću na proleće jedan panel, a već
par godina hranim golubove na terasi tako da ću imati sve preduslove za predstojeće
eksperimente. Primite puno pozdrava od mene

Rečeno je:

To se neće desiti i ako preleće jato golubova preko neopterecenog, odlično osvetljenog panela. Bilo bi lepo kada bi umesto povlačenja iz teme čuli objašnjenje ili koji su to zoksy-uslovi pri kojima dolazi do toga, da bi neko ko čita i radoznao je bio potpuno siguran zašto da pokriva čaršavom panel. Forum služi za to, ne?

Ok ako nema objašnjenja, ali ne treba davati uputstva na osnovu jednog "merenja" (rukama, ili instrumentom kojem pritom pregori), ubaciti par pojmova (kaskada, dielektrična čvrstoća, termalne osobine...) pa ostaviti čitaoca da sam donosi zaključak.

acho

Ja shvatam forum kao tribinu na kojoj ljudi argumentovano iznose svoja znanja i potrebe
i diskutuju međusobno razložno i argumentovano. Argumenti su prvenstveno realna znanja
stečena učenjem ili iskustvom. Znači razmena znanja koja su se godinama skupljala na razne
načine. Na žalost, nemam utisak da to veliki broj forumaša poštuje. Argumentacije na ovom,
ipak, stručnom forumu su uglavnom pištoljskog tipa, sa prilično prisutnim omalovažavanjem
sagovornika ako iznosi neke drugačije stavove. Ono čemu ja težim ako dajem primedbe na
nečije iznesene sadržaje, je teoretska argumentacija. Primetio sam , čitajući ranije teme, da
većina izuzetno kvalitetnih forumaša više nije prisutna na forumu, tako da sa njima nisam ni
stupio u kontakt, jer sam ja, na moju žalost, nov na forumu. Ljudi su jednostavno napustili
forum ne želeći da troše svoje vreme u borbi sa vetrenjačama.

@branko tod
Slažem se, prethodni post je bio za Horvat I, ako si pomislio da sam ga tebi uputio.

Imam skromno praktično iskustvo sa PV modulima, mereći električne i termalne osobine napolju ili unutra u solarnom simulatoru da bih dobio modele za dalji rad, pa me interesuje kako se generiše stostruki napon u neopterećenom osvetljenom modulu. Jedino što mi pada na pamet je udar groma, direktni ili u blizini, ali ne verujem da bi tada čaršav pomogao... jedino da se pokrije koprivom.

Kad sam planirao rešavanje energetskog problema kod dosta panela je je postojalo upozorenje u stilu da se paneli ne ostave neopterećeni jer se može pojaviti napon reda kilovolta
Sadašnji podatci se uveliko razlikuju, Mala razlika napona opterećen/neop, više neg dupli vek trajanja (pad izpod 80%)

acho

Znam da nije bio upućen meni. Ja sam ga samo iskorisio da uputim moje mišljenje
svim forumašima. Ne Horvatu, nego je to moj pogled na forum koji umire !
U mom profilu svako može da pročita moj stav i ko sam ja. Drago mi je da i ti imaš
sličan stav i pored tvoje , relativne mladosti.

Onih 1000V je koliko znam maksimalni napon sistema tj. DC bus-a tj. redne veze (stringa) modula tj. ono što ulazi u invertor, a razlog zašto ga pominju je jer se metalni okvir modula uzemljava, a ćelije unutar modula ne mogu da plutaju na proizvoljno visokom naponu.

http://www.mitsubishielectric....odules/pdf/L-175-2-B9064-A.pdf
http://www.europe-solar.de/cat...x.php?main_page=page&id=44

Ovo će biti najispravniji odgovor na "mlatnuti".

Ukupna površina svih kontura koje zatvaraju serijske veze samih ćelija i priključnih provodnika nije ni malo naivna te ima solidan induktivitet.
Osim toga na samom pretvaraču je na primarnoj strani trafo ili kalem, i kod naglog rastavljanja dođe do prenaponske pojave koja lepo može da "mlatne".

Pozdrav

P.S.

Ako nema naglih promena struje dI/dt nema šanse da napon bude veći od deklarisanog u praznom hodu.

macolakg

Po tvim postovima ti si za mene referenca i voleo bih da imam količinu tvog znanja.
Ali mi ovde pričamo o statičkom ponašanju kolektora koji bez optrećenja može,
navodno da postigne napon veći stotinu puta od nominalnog. Svi savremeni paneli,
ako nisu kineska treća klasa imaju zaštitne paralelne diode integrisane u panelima ,
dok se redne dodaju naknadno u kolu. Isto tako su već svojom konstrukciom rasteretni
visoko omski otpornici ukljćeni u panele. Pogotovo na višim temperaturama kada
paneli počinju na " piške" na suprotnu stranu. Ja smatram da je značajno važniji
uticaj kapaciteta panela nego induktivnosti istih. Možda si ti malko više opterećen
problemom induktivnosti zbog tvoje orijetacije, ali ja nisam našao nigde podatak,
a čitao sam večeras dosta da se igde javlja takav problem. Ja smatram da se svi
eventualni problemi nekih statičkih pojava mogu na panelu od 30 V eliminisati
otpornikom od 10 Koma, a ne sijalicom od kola. Šta će neko priključiti nije tema
rasprave, jer ako neko priključi bobinu og kola sigurno će ga mlatnuti i kad priključuje
i kad je skida.

U većim sistemima ukupna induktivnost može da bude znatna, zbog toga sam i pomenuo grom.
http://www.pvtest.ch/fileadmin...en/Bypassdiodes-07-mit_K_F.pdf

Ali mi ovde stalno govorimo o jednom ili dva panela koji treba da
se pokriju čaršavom da ne bi, navodno, crkli !

"Mlatnuti" se desilo jos davne 1993 ratne godine.Solarni paneli u to vrijeme su bili takoreci tehnologija zvjezdanih staza ne bas cesti kao danas.
Nema struje,nema goriva za agregat,nema cigara a ima se za cilj na neki nacin napuniti akumulatore na centru veze.Odakle mi uopste ikakav pretvarac (koji bi u sebi imao induktivitet).Znaci po svaku cijenu direktno akumulator po akumulator na panel.Buduci da sam kontao razliku izmedju plusa i minusa ja sam to radio.
Imas vani brdo akumulatora ispravnih,poluispravnih jer vozila ne vozaju nema goriva.
Neko je gore citirao i mene i Horvata "mjerenje golim rukama i multmetrom koji pri tome crkne" Da bile su gole ruke ono kontas bezopasan 12 voltni akumulator,nisam bas konj :)
Jednom rukom odvrtao jednu drugom drugu i u trenutku kad sam odspojio sa akumulatora udarac iz panela pretpostavljam reda kV ,vrisnuo sam da su pomislili da sam dobio od nekud metak.
To se ne zaboravlja...jedinstven osjecaj :) Nekad krajem devedesetih sam se dokopao neke literature(koliko mislim Elektor) u kojoj je opisana pojava koju sam naveo u svom prvom postu.
Sad da li me je mlatnuo taj kaksadni efekat? Da li ono sto Macola navodi da je potrebna nagla promjena struje dI/dt nemam pojma(da li je panel imao u sebi neki induktivitet ni to ne znam nisam zavirivao,bilo prevrijedno da bi se smilo sa tim eksperimetisati).
Da li paneli novije generacije imaju tehnolosku doradu pa se taj efekat ne desava ne znam ali slazem se da kolega Horvat ispravno tvrdi.

Ja se predajem i odlazim sa teme dok ne nabavim panel i odradim eksperimente.

Horvat je imao promjenu kod naleta jata golubova...
Ja sam imao promjenu prekid strujnog kola..

Ima tu nesto...

Prekid kola je vrlo objašniv efekat velikog dI/dt, za jato golubova nemam pojma, možda je?

Dva panela imaju nekoliko stotina ćelijica vezanih serijski, i to je obično "zmijasto" poređano unutra, sa ukupnom dužinom vodova u samom panelu koja je daleko veća od spoljnih provodnika i meri se sa nekoliko desetina metara, a možda i više zbirno.

E sad, probajte da razvučete po livadi običnu petlju žice od nekoliko desetina metara i pustite onda kroz nju nekoliko ampera DC. Potom se čvrsto uhvatite za krajeve petlje i trzajem otkačite tih nekoliko ampera...

Domaćinski može da "mlatne"!

Može se tu nakupiti par desetina milidžula, a indukcioni kalem (bobina) kod onih starijih automobila sa platinskim dugmadima raspolaže sa tipično oko 60mJ energije, i to je ono što "mlatne" sa kabla za svećicu.

Radi se o prilično uporedivom nivou energije verovatno, i verujem da dosta vas zna kako udara sa bobine :-)

http://www.eeweb.com/toolbox/loop-inductance/

Greška je nešto posmatrati panel kao da je nulta dužina vodova unutra, a baš je naprotiv.

Pozz

P.S.

Za golubove stvarno nemam pojma. To jedino eksperiment može dokazati ili oboriti, a za induktivnost tolike dužine vodova sa tolikim površinama kontura, i ako još ima u bliskoj okolini feromagnetnih materijala, e to se da lako potvrditi i merenjem.

Crni macolakg,

Spavaš li ti ?

Ima li kakvih saznanja o tome treba li cebence preko panela u rasterecenom stanju ili ne ?
Imaju li ovi danasnji paneli visokoomska rasterecenja o kojima je bilo rijeci ?
Tema jeste stara ali je interesantna i aktuelna !