nije problem zaposljavanje u javnom sektoru, vec da li je takvo radno mesto potrebno ili ne.

Slicno i kod top menadzerskih funkcija u javnom sektoru, stvar je u tome da se dovede strucnjak koji zna da vodi preduzece u pozitivan profit. Sta je problem da se guverner plati i 100,000 evra godisnje ako zna svoj posao, kao sto ne bi vredelo da radi i za dz pa da napravi visemilionske gubitke.

Kako nije, može npr. radno mesto biti potrebno, ali ne da na njemu radi 10 ljudi.

Polako bola'n, rekao sam radno mesto mislecina radnog coveka.

Ja mislim da je u Srbiji u toku jedan sveobuhvatni eksperiment koji ima za cilj ustanoviti da li je moguće kompletno stanovništvo jedne države ugurati na državnu sisu.

Braksi i ovdje ima komentar? Pa ti sam sebe ne mozes naci u praznoj sobi a trabunjas gdje stignes?

Aj sad Braksi poslusaj covjeka:

Zahvaljujem Odinu sto je pokrenuo ovu temu, posto je moja posle nekog vremena zakljucana zbog politickog flejma.
Ekonomija je ovde neodvojiva od politike, pa tema zna da skrene u tom pravcu.
Zato apelujem da tema barem neko vreme bude striktno ekonomska - koliko je to moguce.

Par mojih zapazanja.

- Nastavlja se sa pogresnom fiskalnom konsolidacijom.
Svi znam do cega ce dovesti smanjenje plata i penzija.
Pada raspolozivi dohodak i posledicno traznja.
Zato se moze ocekivati i pad javnih prihoda, odnosno pocevanje budzetskog deficita.

Fiskalni savet vec upozorava da se opet pocelo sa praksom prikrivanja odredjenih buzdetskih stavki ("ispod crte").

- Borba protiv sive ekonomije se vodi na pogresan nacin.
Umesto da se smanjenjem poreskog opterecenja siva ekonomija ucici neprivlacnom,
samo se jure sverceri, sto ce dovesti samo do rasta njihovih cena.

- Javni sektor je i dalje najprivlacnije mesto zaposljavanja.
Razlog je jasan. Sigurnost radnog mesta i dohodak koji ne zavisi od rezultata rada.
To vodi neefikasnom poslovanju.

Nepotizam i korupcija su ovde izrazeni.

Od smanjenja preglomaznog javnog sektora ocigledno nema nista.
Partijsko zaposljavanje i arcenje drzavne imovine dodatno pogorsavaju stvari.

- Fasciniranost stranim investicijama.
Na to se gleda kao na neki carobni stapic,
a gube se iz vida oni faktori koji privlace investitore (niska korupcija, makroekonomska stabilnost).
Time se javnosti skrece paznja od onih problema koji se ne resavaju.
Doci neko drugi, pa ce da nam ucini da zivimo bolje.
Ne biva.

- Negativna selekcija.
I dalje je partijska pripadnost jedina bitna kvalifikacija.
Skorasnji slucajevi u Kragujevcu to slikovito ilustruju.
Ali to nije sve. Tako je na svim nivoima.
Guvernerka ponekad otvori po koju natalnu kartu,
a clanica delegacije u PS OEBS-a se odusevljava bioenergijom u nemackom parlamentu.

- Cini mi se da je glavni problem je izgleda nemoguce da se uspostavi zdrav sistem, cak i kad bi se to zelelo.
Sta hocu da kazem?
Zamislite da hocete da uvedete slobodno trziste taksi usluga. Sta se onda desi.
Taksisti se organizuju, blokiraju grad i od slobodnog trzista nema nista.
Nisi iz Beograda? Ne mozes ni da radis ovde, mrs!
Cudi mi kako niko ne reaguje na ovu diskriminaciju!?

Ista stvar je i sa advokatima.
Hoces da im uvedec PDV? E nes' kolega!

Ocigledno, ovde je problem kako slomiti pritisak organizovanih drustvenih grupa.
Doduse, prvo treba to hteti uraditi.

- Za kraj, procena casopisa Ekonomist svrstava Sriju u 15 najsporije rastucih privreda u svetu:

Sta mislite o desavanjima sa Zelezarom?

Nadlezni pricaju da nece vise biti na drzavnim subvencijama,
pa mi ne ulazi u glavi na cemu ce poslovati.

Slusam izvrsnog direktora (text i video) i nisam ga razumeo.
Kao, imaju obrtna sredstva, a kad nadju strane menadzere, oni preko svojih kontakata povoljnije kupovati potrebne proizvode?!?

Takodje, za lose stanje u Zelezari krivi su i analiticari koji su pricali da ona treba da se ugasi.

Ko mu je do sada branio da nađe strane menadžere? Amerikanci su otišli pre tri godine.

Posto tema nije zazivela, da prosirimo malo i predlozima mera...



Prokopijević: Iz javnog sektora treba otpustiti 400.000 ljudi

Ako bude tako - to je onda OK.
U principu, Banka kao institucija nema emocije - naplaćuje šta može i koliko može. Setimo se, do pre par godina su pojedina banke gašenje računa (i kartica) naplaćivale više hiljada dinara. Dok im nisu zabranili. Sad je dž.
Vreme je da se i u kartičnom poslovanju zavede red.

Znam info od bakalina iz komšiluka. Na prodaju BUS plus ima proviziju 2%. A onda neko to hoće da plati karticom, i on na tu transakciju gubi 3%. Dakle, na svaku takvu transakciju bukvalno gubi 1%. Tako, napisao čovek "Bus Plus ne može da se plati karticom".

E, još da je i kamata za kartice kao i u inostranstvu?
Za istu karticu, moj brat u Kanadi ima tačno šest puta manju kamatu?!

Šta ti je to "kamata za kartice" ? Misliš na kreditne kartice ili nešto drugo ?

Sigurno je mislio na kreditnu karticu, šta drugo. Da, kod nas su zelenaške oko 20% dok su preko grane daleko niže.

Ne znam kolike su kamate na kreditne kartice u Srbiji ali sto se "preko" tice i u USA i UK su zelenaske svakako.

Sad sam bio u Londonu pre koji dan, tamo su naterali banke da u reklami moraju navesti valjda i najgori slucaj tipa sa svim dodatnim stavkama (pretpostavljan prelazak limita mozda i kasnjenje). Bas gledao neku reklamu za kreditnu u metrou: sa tim najgora godisnja kamata je 69% (sitna slova) dok je tipicna valjda bila 18% (malo manje sitna slova) :)

18% godisnje je nekome iz Nemacke, recimo, ludilo zato sto u Nemackoj banke daju overdraft od 3 plate sa godisnjin kamatama od od 6-7% tipicno i skoro niko ne koristi prave (revolving) kreditne kartice vec tzv "charge" kartice koje povuku pare jednom mesecno da pokriju celo zaduzivanje. Tu i tamo neko nudi revolving kartice (Barclays) ali njih obicno uzimaju ljudi koji nemaju dovoljno primanja da im bankarsku overdraft radi posao. Revolving im omogucava da kupe vise ali za to bivaju solidno osisani, umesto 6-7% oni ce platiti tudj novac bar duplo vise.

Sa druge strane, u USA recimo skoro svi ljudi iz "radnicke klase" koriste recolving kreditne kartice sa prakticno sumanutim kamatama gde realno preplacuju stvari i duplo u nekim slucajevima kada se sve sracuna (kamate, late fees i sl...).

Plus, nema puno smisla porediti kamate ako valuta i drzava nisu iste zbog razlicitih baznih kamatnih stopa, inflacije i sl.

Ali, svakako, ima smisla ograniciti divljanje. Bankarsko trziste nije otvoreno i slobodno trziste (visoka barijera za ulaz i mali broj igraca) tako da je bez ogranicenja silom realno da dodje do dogovornog dizanja cena i troskova i loseg epiloga po potrosace.

USA je najbolji primer - do uvodjenja limita pre nekoliko godina, neki ljudi su placali bukvalno mafijaske troskove kroz razne skrivene troskove. I sada su kamate visoke u poredjenju sa drugim vrstama kredita ali bar ne mogu da nasviraju koliko hoce dodatne troskove.

Kamata na kartice u EUR je kod nas 20-ak %.

A taj ko ima samo 5% APR na kreditne kartice, ima cak i interes da ih koristi i kada ne treba, malo mi je to neverovatno.

Koja je logika iza ideje da se placa porez na neprodatu robu??

Logika je da kad naidje poplava kao prosle godine u Obrenovcu i odnese trgovcima robu, drzava nece da dozvoli da poplava odnese i PDV, nego on mora da se plati isto kao da je roba prodata i naplacena.

IUOP_1@ gde si to procitao?

@cika dacha

U pitanju je naslovna strana danasnjeg Blica:
http://www.blic.rs/naslovna-st...nje/1927/izdanje-za-07-11-2015

Jod nema cele vesti na sajtu, pretpostavljam da ce je u toku dana okaciti.
Pa sam mislio da razmenimo po koju rec o tome...

ok hvala.
cekamo vest da se pojavi :-)

http://www.blic.rs/Vesti/Ekono...-i-na-neprodatu-robu/komentari
Evo je :-)

Eh, novinari... Da li vas je sramota sto stavljate ovakve naslove?!

Samo je promenjen sistem obracuna, finansijski rezultati preduzeca ostaju isti (dal si sabrao 2 i 3 ili 3 i 2, isto je).
Jedina je razlika sto ce sad vrednost prometa biti veca, iako je kolicinski ostao isti.