A šta niste razumeli u mome odgovoru na isto vaše pitanje koje ste ( pitanje) uputili na moju privatnu adresu elektronske pošte?

Ja se izvinjavam ali odgovor nisam ni dobio? Pratio sam sto se kaze non-stop svoj Email i Email ovde u sajtu, privatne poruke, nema nikakvog odgovora, gde je, nista nisam dobio ? U moje privatno sanduce nema?!

- Evo konkretno, primera da uzmimo frekvenciju recimo 50KHz, koju možemo dobiti na sledeći način formiranjem LC kola, povratnom negativnom ili pozitivnom spregom i dalje jednostavno usaglašavanje stepena i daljim stepenima na VF pojačivaču, odnosno na istu frekvenciju 50KHz:

- Pa možemo dobiti LC kolo sledećim vrednostima :

50,32 KHz = 10 mH + 1000pF
50,32 KHz = 5 mH + 2nF
50,32 KHz = 1 mH + 10nF
50,32 KHz = 500 microH + 20nF
50,32 KHz = 100 microH + 100nF
50,32 KHz = 10 microH + 1microF
50,32 KHz = 1 microH + 10microF
50,32 KHz = 500 nH + 20microF
50,32 KHz = 100 nH + 100microF

- I tako dalje ima kombinacija i kombinacija vrednosti. Interesuje me koje je LC kolo odavde od gore navedenih primera odabirno sa (Q faktorom) za frekvenciju 50 KHz ? I zašto baš to LC kolo u odnosu na druge date primere? Gde možemo da kažemo, e ovo je LC kolo najbolje za OSCILACIJE.

Kakve ti oscilacije hoces da dobijes koji talasni oblik napona na tom oscilatornom kolu ?
(hoces sinus, cetvrku ili testerasti napon ili sta ?)

Na Q-faktor utice mnogo "svega i svacega".

Nije to samo : zalemim u paralelu L i C , dovedem napon i udri po oscilacijama, ne radi to tako.

Hoces li ti vec jednom konacno i jednoznacno (onako na narodskom jeziku) da saopstis:

-Sta ti hoces da dobijes kao krajnji rezultat cele ove price ?

Ja mislim da sam bio dovoljno jasan. Koliko mi je poznato iz LC kola ne izlaze četvrtke, to su (sinusne) oscilacije. Ja ne znam šta nije jasno. Ovo su *sinus oscilacije, sve je jasno na onim primerima, lepo sam napisao oscilacije. Nisam uopšte spomenuo digitalizaciju, logiku ili pravljenje četvrtki,to nema veze sa oscilatornim kolom.
- Ja samo hoću da mi izdvojite, evo *1 primer od navedenih i da kažete ovo kolo je sa onim proračunom datim, kvalitetno za tu osnovnu frekvenciju 50 KHz.
- Ako se stvaraju oscilacije napisao sam u visokofrekventnom stepenu ili skraćeno VF ili pojačavaju dalje, to znači da su oscilacije sinusoidne od LC kola, gde ima od tog osnovnog signala i harmonici, al neću da zalazim još i u harmonike od osnovnog signala.
Hvala još jednom i pozdrav, odoh na posao, noćna.

Mislim da bi postavljač teme voleo da mu neko, prostim rečima, objasni ovo i ovo.

Sokole lepo ti napisa nekoliko kombinacija LC kola za tebi potrebnu frekfenciju.Najbolja kombinacija je ona koja može da se dobije u trgovini što jeftinije,a da su komponente visokokvalitetne.A postoje i drugi oscilatori zašto baš mora LC kombinacija?Ukoliko nije u pitanju detektor plemenitih metala!

Ovo su idealizovane vrednosti a u praksi ne postoje idealne komponente.
Gde ti je "induktivnost kondenzatora", "kapacitivnost induktivnosti" i otpor jednog i drugog? :)

To kada sve uzmes u obzir i uneses u model/racun tacno ces da dobijes vrednosti Q faktora koji je "presudan" parametar za izbor.

Caka je u tome sto otpornost zice u L ima veoma veliku ulogu, dosta losiji Q faktor ce imati zavojnica sa npr 100 navoja nego sa 10 a isto tako veci kapacitet kondenzatora ce imati vece gubitke nego manji i u sustini kompromis je negde izmedju. Naravno tu se jos dodatno komplikuje situacija sa skin efektom, gubici u (feritnom) materijalu ako pravis zavojnice sa jezgrom itd ...
Zato u prakticnoj primeni moras da uzmes jos dosta dodatnih parametara pored osnovne induktivnosti i kapacitivnosti …

Pogledaj jos jednom malo detaljnije ovaj link:
https://en.wikipedia.org/wiki/Q_factor

Hvala, srećom nije otišla poruka sa mobilnog, napisao sam referat.Hvala tako mi je trebao neki odgovor u vezi teme, da se nadjem u razmišljanju nekom,eto to za kondenzator nisam znao,velika vrednost.Na poslu sam trenutno,kad odem kući na kompjuteru pogledaću linkove.Veliki pozdrav

I to oko gubitaka u kondenzatoru je relativna stvar jer tu takodje dosta zavisi od vrste kondenzatora, tj vrste dielektrika koji se koristi u njemu.
Recimo aluminiumski kondenzatori moze da ima 100x vece gubitke od kondenzatora sa istim kapacitetom/naponom od recimo nekog polipropilen kondenzatora (MKP) ili metaliziranog polipropilen (FKP) …
Pa onda tu ima prica oko temperaturne stabilnosti dielektrika, recimo specificno za VF oscilatorna kola se koriste kondenzatori sa nultim temperaturnim koeficijentom (C0G ili NP0) mada ni to nije pravilo jer se mogu koristiti kondenaztori koji imaju suprotan temperaturni koficijent od ostatka kola kako bi se te temperaturne nestabilnosti medjusobno ponistile a u cilju dobijanja sto stabilnije generisane frekvencije ...

Ima tu podosta stvari koje moras da uzmes u obzir … Sve zavisi sta pravis i sa kojim trazenim perfomansama …

Zanimljivo, baš zanimljivo, odlično razumete šta sam pitao, takve informacije mi trebaju, hvala.Gledano sve to je poznato ali baš eto nisam razmišljao o kvalitetu materijala za kondenzator. Nije metal detektor plemenitih metala, VF stupnjevi u radio primopredajnim uredjajima, to je i tema gde je postavljeno pitanje, RADIO TEHNIKA. Detaljnije razmatram LC kolo, koje je primenjeno uopšteno svuda, zbog izbacivanja što kvalitetnijeg VF napona dalje na sledeći stepen, radi daljeg pojačanja ili nekom spregom na antenu, primera četvrt talasna,polutalasna, talasna itd.Naravno eto i ulazno-izlazne otpornosti onda igraju ulogu. Samo ne znam sad da li su ti otpori ulaz-izlaz vezani najverovatnije za impedansu kola, a koje je sačinjeno od reaktanse pojedinačnih vrednosti L i C iz kola? I još jedno pitanje šta bi bilo da je kondenzator (promenljivi) od bakra, a ne od aluminijuma, gde se traži promenljiva vrednost, kod velikih snaga u izlazu?Čini mi se da je po slikama u vakum kondenzatoru upravo bakar?
Treba da pravim i promenljivi snažniji kondenzator, svaki podatak,informacija mi je bitana. Eto on primera treba da izdrži visokofrekventne struje preko 100A upravo u zatvorenom LC oscilatornom kolu. Priprema mi je najbitnija od svega, nego sam rad i sklapanje svega toga.
I da se vratim na onaj Vaš odgovor gore "isto tako veci kapacitet kondenzatora ce imati vece gubitke nego manji". To me sad buni, ako se Q povećava, povećavanjem C, kako može da bude gubitaka?




Vidim da znate materiju, a ne kao pojedini ovde koji smatraju da znaju, a ne vide koliko ne znaju. Na telefonu androidu nisam najbolje video, obratio paznju ko je pisao ali tek sad vidim da ste mi Vi (mikikg) odgovorili, HVALA PUNO. Tu sam pratim i dalje Vaše odgovore.


_{[Ovu poruku je menjao SokoLSokoL dana 29.11.2015. u 08:34 GMT+1]}

Treba da pravis ovo?..



Klasifikujes i vredjas sagovornike, pocevsi temu sa laickim pitanjima, da bi se prica zavrsila sa neizvodljivom situacijom..
Nikakve "podatke" neces sakupiti ovako na kasicicu, za izradu neceg slicnog, vec lepo odresi kesu i pazari komponentu...

http://www.glvac.com/product/4551.html

Ako pravis radio komunikacioni uredjaj, u sustini nemas potrebe da pravis "snazne oscilatore" vec pojacavacke stepene gde ti nikako nije u interesu da to proosciluje. Takodje za sirokopojasne pojacavacke stepene treba ti sto veca fazna margina a to nije bas u ljubavi sa visokim Q faktorom.
Oscilatore i modulatore resavas u predhodnim stepenima i tu se operise sa vrlo malim snagama.
Za ove vakum kondenzatore, to je najbolje resenje koje mozes da upotrebis, skoro da nema sanse da tako nesto napravis u kucnoj radinosti.
Sto se tice elektroda u tim kondenzatorima, iz mehanickih razloga (trajnije i izdrzljivije) je upotrebiti bakarne elektrode nego aluminijumske.
U vazduznim kondenzatorima (otvoreni, ne u vakumu) se praktikuje aluminijum zbog cene a kod onih malo boljih se koristi nekakva bakarna legura i elektrode-plocice posrebljavaju zbog skin efekta a dodatno se i fino poliraju. Kod VF-a, zbog tog skin efekta, skoro 90% struje/energije prolazi povrsinom provodnika (zavisi od radne frekvencije koliki je taj sloj "prodiranja") i zbog toga se radi posrebljavanje.

Samo da se vratim prvo vratim za sekund, na gore «neki» navedeni komentar. Ja sam počeo temu sa : Zdravo i poštovanje svima.
Postavio sam pitanje u vezi oscilacija u VF stepenu. A mislim da nisam promašio postavljanje, jer je ovde *radio elektronika i tehnika. Znači to je u vezi te tehnike, radio uredjaji, a ne pravljenje hoby uređaja (metal-detektora) ili nečeg drugog.

Postavio sam pitanje radi više saznanja, da dođem uz konkretne primere od svih Vas, kako i šta treba uraditi. a nisam došao da bih nekog klasifikovao.
Da nismo svi istog znanja,nismo, nikad ne možemo ni da budemo, neko zna više neke oblasti,neko manje. Ono što sam napisao stojim iza toga, a onaj ko nije u to upućen, bolje da ne piše gluposti.
Ako neko piše neka se uključi u vezi teme, a ne u vezi drugih stvari, samo zato što sam napisao vrednosti u KHz, a mogao sam da isto to napišem i u MHz ili u GHz. Da li pravim ovo ili ono, praviću šta ja hoću i u skladu sa Zakonom Srbije.
Lepo jasno pitanje imam od početka oscilacije u LC kolu i kako konkretno da dođem do odabirnih vrednosti L i C dao sam primere.

Večina Vas su to odlično prepoznali hvala, a hvala i onome ko pravi na moj račun šalu, na račun mog teksta. Nisam pitao u vezi trapezoida i trouglova, već jasno u vezi oscilacija, električnih oscilacija u radio tehnici. Ne klasifikujem nikog ali prepoznajem odgovore ko mi je dao najviše korisnih informacija u onome što sam pitao. Mene ovde prvenstveno interesuju odgovori, neki specifičan proračun, formula za izračunavanje u vezi navedenog pitanja, teme koje sam postavio.
Gospodin «mikikg» je to odlično prepoznao i stvarno sam puno zahvalan na njegovim «direktnim» odgovorima u vezi teme. Sa nekoliko odgovora mi je dao usmerenje, stavio akcenat na neke stvari na koje nisam toliko obraćao pažnju, a bitne su.

Da eto može eto i taj promenljivi da bude i posrebljen, sigurno da je bolje, Hvala svima koji su mi odgovorili u vezi teme.
Mikikg ostali ste mi dužni onaj odgovor samo, u kom smislu mislite ako možete da mi objasnite ono što ste napisali da « isto tako veci kapacitet kondenzatora ce imati vece gubitke nego manji i u sustini kompromis je negde izmedju»,.Veći kapacitet valjda ima manje gubitke ? Ne razumem našta ste mislili ?

Hvala još jednom i veliki pozdrav.

F=1/(2*pi*sqr(L*C))

Osnovna jednačina iz koje možeš da izvedeš željenu vrednost potrebne induktivnosti ili kapaciteta (zvisi šta odabereš kao početnu poznatu).

Drugo, molio bih te da nam, svima, pojasniš kakve su to kvalitetne oscilacije.

Mozda nije bila bas dobro formulisana moje pisanje oko tih gubitaka u prvom odgovoru mada sam u sledecem to malo pojasnio.
Povecavanjem kapaciteta se smanjuje njegova reaktansa Xc i sa tim onda moze da tece veca struja pa na osnovu toga mogu nastati veci gubitci.
Uglavnom, kvalitet nekog kondenzatora se izrazava faktorom discipacije (D) na nekoj definisanoj ucestanosti.

Takodje i Xc (impedanca) je promenljiva velicina koja zavisi od ucestanosti i tu ima zanimljiva pojava da do jedne tacke skoro linearno opada sa porastom frekvencije do tacke gde je sam po sebi kondenzator rezonantan a posle te tacke povecavanjem frekvencije ponovo pocinje da raste.



Ovo je shema realnog kondenzatora i induktivnosti i tu se vidi zasto taj L/C racun nije bas tako jednostavan …



Mozes ovo precrtati u neki simulator poput LTspice i tu da malo probas kako koja velicina utice na rad.
Konkretno ponasanje je najlakse pratiti ako L/C kolo "pobudis" sa veoma kratkim impulsom (dirak) i ono kolo kome oscilacije ostanu da traju duze vremena to kolo ima veci Q faktor ;)


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 29.11.2015. u 19:31 GMT+1]}

Ja sam samo primetio ove detalje i izvinjavam se na pazljivom citanju, pazljivom citanju olako nabacanih potezih problrema ipogresnih koncepcija.

Takodje sam primetio opasku



S tim sto si potcenio(sa kojim pravom?) i |ocenio| neke ljude koji o toj problematici znaju daleko vise. Pa mi je malo nejasna kontroverza pocetne ljubaznosti i ovog brecanja.

Nikakv "snazni" oscilator nije potreban, vec se oscilacije pojacavaju u par stepeni pojacanja. Obicno se oscilatori za rf rade da budu stabilni, sa opsteprisutnim, jeftinim i stabilnim kristalnim osilatorima.

Ono za sta je potrebno koristiti snazna LC kola je izlazni prilagodni stepen, kojem i trebaju komponente za visoki naponi i vece struje.

@Sokolsokol, ako nemas skini knjigu Prirucnik za radioamatere i tehnicare B metzgera:
http://www.qsl.net/yu1bbv/ra_medija.htm
Pa u dijelu o predajnicima i linearnim pojacalima ima dosta toga objasnjeno.
Ako dobro stojis s engleskim na netu ima neko starije izdanje ARLL HANDBOOK-a, i tamo ima dosta objasnjeno.-

pOz

Neko kad me priupita nešto onda ja se zakomplikujem od onog što sam ustvari postavio kao pitanje, pređem na tu drugu temu ili se nadovežem sa nečim drugim i odem sa mog pitanja.
Da odgovorim prvo gospodinu ZAS011 - U vezi kvalitetnih oscilacija. Dobro ja sam se tako izrazio, podrazumevam da je sve idealno, da ne kažem perfektno u tom oscilatornom kolu Znači odrađen proračun LC kola maksimalno, sa što manje gubitaka.
- U smislu da ne dolazi ili što manje do zagrevanja induktivnosti,
- Pomeranja frekvencije (usled prethodnog primera),
- Da bude debljina žice od koje je motana induktivnost srazmernog preseka, zbog skin efekta,
- Ako je manji broj navoja, može da se namota i posrebljenom ili pozlaćenom žicom, za veci broj se bas i ne isplati,
- Stabilizacija napona,
- Da li je bolje motanje licnastom žicom,
- Ili unakrsno motanje ili slaganje navoj do navoja ili sa razmakom ili spiralno motanje,
- Da ne bude od namotane induktivnosti, da su jednaki harmonici slični kao osnovna frekvencija,
- Ako se mota na feritnom jezgru i tu su gubici..........rece neko od vas, a znam u NF -u da su zbog jezgra zanemarene niske frkvencije,
- Samim tim motanjem induktivnosti, po meni ona bi trebala da ima i valjda neki otpor upravo zbog harmonika, da ih slabi, a ustvari da ne šteti onoj osnovnoj frekvenciji i baš tu opet se vraćam na moje zablude. Tu je još i frekvencija, neka bude opet onaj primer 50KHz , a to je perioda od 20mili secundi. Može da udje u proračun i ta brzina periode 20 mili sekunde i od nje formira veličina za punjenje i pražnjenje kondenzatora. Mogu da pišem do sutra šta mi sve pada na pamet. Pa naravno kad je sinus kako treba nosiće ako treba i modulaciju, više informacija.

Vladd – ako smatraš da su svi ljudi na svetu isti sa znanjem ja se izvinjavam. Ja da sam pametan u vezi ovih oscilacija ja ne bih ni došao ovde da postavljam pitanja. Znam dosta ali ne znam sve. Uvek smatram da ima neko ko zna nešto što ja ne znam, zato i tražim nešto drugačije u tekstu. Zar je to problem? Ja ne volim ni mene niko da potcenjuje, pa ni moj tekst, kako god da sam ga napisao to je moj tekst postavljenog pitanja.

mikikg -. Pa da probao sam u simulatoru ali mogu da idem u nedogled, opet se vracam na pocetak mog pitanja, gde da stanem sa vrednostima i u simulatoru? Najverovatnije da uzmem u obzir sve moguće parametre, što mogu da iskopam, uključujući i brzinu periode,pa prema njoj formiram i C, a u odnosu na njega i L, pa da vidim gde pada frkvencija, izbacim feritno jezgro, motam sa razmakom, definišem presek žice zbog skin efekta,treba da uračunam i izlaznu otpornost tranzistora ili elektronske cevi pa da vidim gde mi je impedansa, one reaktanse sad razmisljam, dal su i one bitne *(jesu jel ih ima u onoj semi sto si upload slike postavio i to sam zapisao, vodim evidenciju svega). A ono kontra što si mi pisao L kapacitet i C induktivnost, možda su to ipak male vrednosti, zanemarene, ne znam, to moram da proverim. Svaka čast na svemu postavljenom.

miSAr
Metzger knjige imam sve kompletno (crna, crvena, braon i zelena knjiga). Nema tu posebno nesto sve se ponavlja iz jedne u drugu, sa vrlo malim izmenama. Znam ENG, nije problem ali sve to trazi vreme, trazenja po netu, a i nema to što ja hoću, ovo sto sam pitao na pocetku.
Hvala, hvala, Pozdrav.

Hvala svima što ste pisali i postavili slike, tu sam čitam, razmišljam i odgovaram.



_{[Ovu poruku je menjao SokoLSokoL dana 30.11.2015. u 14:48 GMT+1]}

Pogledaj ova dva linka, direkno pricaju o ovoj temi:
http://www.edaboard.com/thread341062.html
http://electronics.stackexchan...er-l-than-c-or-bigger-c-than-l

U sustini se svodi na to sta mozes od delova da nadjes (najpre se misli na C) i koji gabariti ti zadovoljavaju potrebe a dodatno moras da "bezis" od self-resonance obe komponente i spominju da treba da bude bar 10x veca nego frekvencija na kojoj radi kolo.

@SokolSokol, Ako u Metzgeru nisi pronasao sto ti treba, posebno u prvom (zelene korice) i drugom (crvene korice) izdanju,
onda jedino da pronadjes nekog radioamatera ili u nekoj biblioteci da pronadjes Radioamater, godiste 1976, serija clanaka
"Oscilatori za radiamaterske uredjaje" gdje su potanko objasnjeni principi i prakticno izvodjenje kvalitetnih stabilnih
Oscilatora za radioamaterske uredjaje sve do dvometarskog podrucja-naravno sve sa tranzistorima, sa posebnim akcentom na
kratkotrajnu i stabilnost oscilatora u radu.-

pOz

Posto imas dve nepoznate (L i C) pored tompsonovog obrasca ti treba i jos jedna jednacina (ono dve nepoznate, dve jednacine Druga jednacinna uzima u obzir Q faktor oscilatornog kola, a od njega direktno zavisi to sto opisno zoves "kvalitet" oscilacija. Q fktor je proporcionalan sa sqrt (L/C) i iz ove jednacine se jasno vidi da sto imas vecu induktivnost kalema imaces manji bandwith, odnosno "cistije oscilacije". Konkretan primer iz realnog zivota su ti oscilatori sa kristalom kvarca gde je q faktor samog kristala(tzv neopterecenog osc kola) ide i do nekoliko desetina ili stotina hiljada...
Na zalost druga jednacina (ova oko Q faktora) nije tako ekspicitna jer u toku dizajna ti moras da izaberes sa kolikim Q faktorom mozes da se nosis s jedne strane, a s druge koliki Q faktor ti je potreban. U rezonanci velicine napona / struje (u zavisnosti da li je ser. ili par. rezonanca) ce ti se mnoziti sa Q faktorom i mozes da imas probleme sa velikim vrednostima, te spaljene pasivne ili aktivne elemente ako radis neki high power oscilator...To je neka kratka opisna prica, manje vise korektna.

LC oscilatori se prave za konkretnu namenu. Da li ce biti u ovom ili onom sklopu, da li ce biti potkritican, nadkritican ili kritican, definise konstrukcija uredjaja, odnosno neka potreba pri konstrukciji.

Obicno se krece "sa kraja", od uredjaja i namene, formira se koncepcija, pa se tek onda definisu oscilatori, filteri ili prilagodna kola.

Praviti LC zard LC jemalo neobican zahtev, bez ogranicenja, ikakvih. U tomslucaju se kupe dve proracunate komponente i povezu, po mogucnosti najjeftinije, ako je tek neke probe radi.

Ako se spomenu struje od "preko" 100A, tada veci deo elektronike "pada u vodu", naravno proracuni stoje, namene stoje, ali u izradi dominira mehanika, sildovanje, nosaci, prikljucci, hladjenje...

Kod radioamaterskih konstrukcija, uglavnom su visi naponi a znacajno manje struje od 100A.Komponente za te struje su neobicno skupe, i lampe i poluprovodnici i kondenzatori. jedino su kalemovi "popust", mogu se motatisa bakarnimcevima, naknadno posrebriti, prikaciti olive za hladjenje i adekvatne prikljucke...za signal.

Promenljivi kondenzator se moze praviti, potrebna je malo ozbiljnija radionica, inace moze da traje beskonacno, razmak ploca utice na radni napon, ali i na kapacitet, pa treba definisati neka ogranicenja, ili prosto tretirati napon kao bitan, a sto se tice kapacitivnosti, povecati broj ploca i statora i rotora.

>
Hvala svima na priloženim odgovorima i predlozima. Znam jednog mog prijatelja radio amatera što ima dosta tih časopisa, pa da potražim te iz 1976 godine da vidim bas sta pise.
Koliko puta tako sa nekima razgovaram o svemu tome crtaju mi formule, te ovo ovako, onako, ja kad pitam dobro sve to stoji teorija, a šta je sa gotovim uredjajem, jesi li ti to probao u praksi da sklopiš? Odgovor je ne, samo teorije i teorije. Slažem se da promenljivi C i L ujednim delom može i da zavisi od konstrukcije uređaja pa da se malo ogradi i sa dimenzijama. Što se tiče jačeg promenljivog pogotovu koji ima jedan rotor a dva statora gde da kupim to, pa i ako ima to minimum bez jedno 200e u današnje vreme ne može da se priušti. Promenljivi za rad sa dve el. Cevi ili tranzistora u push-pull spoju ja nigde nisam video da ima da se kupi?! Ma napraviću ga samo prvo da rešim ove druge probleme, on mi nije problem. Problem mi je da definišem oscilator i posle na osnovu njega idu dalji stepeni isti Q.
-Evo odradio sam neke proračune promenljivog C, ako nekog zanima može da pogleda:
---------------------------------------
Dielektrik vazduh
---------------------------------------
19 ploca, materijal Al,
sa razmakom izmedju ploca 1cm,
Velicina ploce 20 x 20 cm
kapacitet 637pF
---------------------------------------
13 ploca, materijal Al,
sa razmakom izmedju ploca 1cm,
Velicina ploce 20 x 20 cm
kapacitet 424pF
--------------------------------------
5 ploca, materijal Al,
sa razmakom izmedju ploca 1cm,
Velicina ploce 50 x 50 cm
kapacitet 885pF
--------------------------------------
9 ploca, materijal Al,
sa razmakom izmedju ploca 0,5cm,
Velicina ploce 20 x 20 cm
kapacitet 566pF
-------------------------------------
15 ploca, materijal Al,
sa razmakom izmedju ploca 0,5cm,
Velicina ploce 20 x 20 cm
kapacitet 991pF
-------------------------------------

Sad ću da uzmem da probam simulaciju opet LC kola, pa ako uspem da slikam nekako da nabacim slike za veci L , manji C i obrnuto, pa postaviću ovde. Koliko sam mogao da ukapiram sve što je veći C , veća struja, sad mi padaju misli i ono strujno i naponsko napajanje antene. Redna ili Paralelna veza upravo opet LC kola. Da li je neparan ili paran broj četvrtina talasa. Sve za LC kolo kad se nadje eto i u izlazu recimo ka anteni. Sve u svemu svako podesavanje stepena gde je LC kolo, koliko kapiram je za sebe jedinstveno i prema potrošaču najverovatnie da se podešava, zavisi i od potrošača šta traži veći napon ili struju. Pozdravljam vas sve, pa se čujemo na dalje postaviću detaljno slike testa iz simulacije.


_{[Ovu poruku je menjao SokoLSokoL dana 03.12.2015. u 16:33 GMT+1]}

Radio sam nesto slicno
http://www.orenelliottproducts.com/m73.html

za 13,56MHz, i vrlo je naporno i pipavo. Sve je problem, i Al ploca 0,5mm i obrada, i sastavljanje. Samo za te (moje)potrebe je dovoljan kapacitet par stotina pF i desetak navoja za kalem, sa izvodima na pojedinim zavojcima(laksi je tjuning, bez pokretne jezgre), bakarne zice 3mm. Za 200-300W, za vece snage je neophodan vakuumski kondenzator i hladjena zavojnica.

Za izlaz prema anteni reba da odaberes konfiguraciju, prema otpornosti i tipu antene, i prema potrebi, da li je t, p konfiguracija, ili samo lc.

P.S.
Recimo interesantna verzija za primer
http://www.coutant.org/tuner/

Metzgera treba pazljivo citati. Spominjao ga zbog ove tabele:

emiSAr - Dr.Bozo Metzger 1972 godina (zelena knjiga) strana 272.

Da naravno sve sto je jaca snaga ide i veci precnik zice, to je logicno. Dobro sad za L u LC kolu ili (VF prigusnicu) zavisi od njene induktivnosti. Tanja zica ide za veci otpor, a veci presek za manji. To je objasnjeno ovde sto i slika pokazuje.

*** Mislim da sam dosao do neke ideje da ipak idem u nekom vecem kapacitetu jer onda se razvija i veca amplituda oscilacija, u toj amplitudi oscilacija, prilikom modulisanja iste dobijaju se i veci oblici modulacije (peak to peak) sto onda i nosi vecu informaciju. Logicki, mora onda kvalitetnije da bude. Moram da konkretno probam, prakticno sto se kaze lemilica u ruke i testovi i probe, da se harmonici slabe, da se dobije sto veca struja u C, mada ja na taj promenljivi mogu i da zakacim i neki fiksni visokonaponski C, na kraj krajeva. Ne moram da postavljam bas sve promenljivo tolikog velikog kapaciteta. Promenljivi je i dovoljan do 200pF sta ce mi vise, sa nekim fiksnim ako treba neka niza frekvencija.
***Dosao sam iz nocne pa sam malo dremao, ali sad cu da uzmem simulator opet i uslikacu neke probe, postavicu ovde da vidite bas. Pozdrav.

Nije to bas tako prosto. Malo tu ima "oscilacija"

Bitan je i skin efekat, pa je prosto komplikovano prosto povecanje preseka zice, posto prakticno centralni deo provodnika ostaje neupotrebljen

A ono vaznije, za prilagodna kola se koristi Smitov dijagram, a ne jednostavne LC formule.

Evo kao što sam obećao da podelim sa vama ove moje testove. Ipak na slikama se ništa ne vidi lepo od brojki, a i ne mogu da kalkulišem lepo i da vršim što se kaže vazdan upload-ova, zato sam prešao na ispisivanje rezultata:

Ovako uzeo sam sad TEST frekvenciju od 7 Mhz, napona 100V:

1. TEST
Amplituda frekvencije peak to peak (+100v, -100v), brzina oscilacija 500ns
f= 7Mhz = 470microH + 1.1pF
- Sa vršnom strujom punjenja kondenzatora od 2mA i priključivanju L navedene vrednosti *struja je opala na 47 microA peak to peak struja opada pošto se prekinuo stalni izvor!

2. TEST - U drugom testu spustićemo induktivnost za vrednost /10 , a kapicitet povećati za x10.
Amplituda frekvencije peak to peak (+100v, -100v), brzina oscilacija 500ns
f= 7Mhz = 47microH + 11pF
- Sa vršnom strujom punjenja kondenzatora od 2mA i priključivanju L navedene vrednosti *struja je opala na 400 microA peak to peak struja opada pošto se prekinuo stalni izvor!

3. TEST - U trećem testu spustićemo induktivnost još za vrednost /10 , a kapicitet povećati za x10.
Amplituda frekvencije peak to peak (+100v, -100v), brzina oscilacija 500ns
f= 7Mhz = 4,7microH + 110pF
- Sa vršnom strujom punjenja kondenzatora od 2mA i priključivanju L navedene vrednosti *struja je opala na 900 microA peak to peak, dalje postepeno struja opada pošto se prekinuo stalni izvor!

4. TEST - U četvrtom testu spustićemo induktivnost još za vrednost /10 , a kapicitet povećati za x10.
Amplituda frekvencije peak to peak (+100v, -100v), brzina oscilacija 500ns
f= 7Mhz = 470nH + 1100pF
- Sa vršnom strujom punjenja kondenzatora od 2mA i priključivanju L navedene vrednosti *struja je porasla na 4A peak to peak, sad dalje drastično struja opada oko 200mA/sec pošto se prekinuo stalni izvor!

- Šta mogu da zaključim još iz ovih testova? Pa nije mi prvi put da radim ove testove, ali akcenat mi je sad pao pa kroz LC kolo ide struja za generator, pojačivač ANODU ili KOLEKTOR. Može eto ta struja koju vuče da kažemo generator, pojačivač da se uzme u obzir kao isto jedan od parametara i po toj struji da se proračuna kao iz napred navedenih primera L i C, naravno i za tu frekvenciju. *******E sad da li da se uzme MAX vrednost struje ili 'pak upola, posto je ovde rec o PEAK TO PEAK, trebalo bi da bude polovina struje od maksimalne koja ide primera na ANODU kroz to LC kolo. *(Bas me zanima i vase misljenje?)

- Vladd - Naći ću na NET i taj dijagram, pogledaću, hvala. Ali vidiš da mi evo palo na pamet i potrošnja struje ka davaču oscilacija ANODI ili KOLEKTORU. Pisao sam gore da samim tim
napon i struja koja protiče kroz LC kolo određene vrednosti i ona igra ulogu *iz napred navedenog.

- A još nešto probao sam praktično, zalemio otpornik jedno 5-10oma kojeg sam uključio redno u LC kolo ka generatoru, čime sam eliminisao viši spektar harmonika, oslabljeni totalno harmonici na frekvencmetru, jedva se naziru. E sad prešao sam na 20oma blokirao sam i osnovnu frekvenciju, haha. To ne valja 20 oma!

Idemo dalje, što se kaže ja upisujem sve moguće opcije ali mislim da još nismo doterali cara do "duvara" ima tu još parametara garantovano da se uzmu u obzir. Polako jedan po jedan izlaze na videlo.

Pozdrav



_{[Ovu poruku je menjao SokoLSokoL dana 03.12.2015. u 18:42 GMT+1]}

Jos nije izmisljen simulator koji moze dati realnu sliku oscilatornog kola.
Ne zaboravi da induktivnost ima vlastiti kapacitet a kondenzator preko prikljucnih zica neki induktivitet. Oboje imaju vlastite rezonantne frekvencije.
DARC (asocijacija njemackih radioamatera) negdje pocetkom 60-tih godina izvrsila mjerenja za tada nabavljive komponente, posebno
kondenzatore njihovih vlastitih rezonantnih frekvencija-iz cega je bilo vidljivo do kojih opsega se koja komponenta mogla koristiti.
Svakom simulatoru, da bi se dobili koliko toliko realni rezultati moraju se unijeti podaci o komponentama (induktivnost+parazitna kapacitivnost
koja se moze definisati mjerenjem vlastite rezonantne frekvencije induktivnosti) ali uticaj jedne komponente na drugu samo veoma
iskusan konstruktor moze naslutiti i ostaviti "prostora" za dostimavanje.-
Svako VF stepen je prica za sebe.-

pOz

Još kada bi nam otkrio za koju namenu ti treba taj oscilator,mnogo bi nekima bilo lakše da ti pomognu.

yz7myg - Sve što se kaže ono radi i kad namestiš bilo kako ta LC kola. Mene interesuje ne bilo kako da uradim, već tačno onako kako treba. Uvek može bolje od boljeg. Planiram da uradim jedan VF stepen snage. Imam i mikrotalasne cevi 100ak KW snage. Najbitnija stavka po meni u bilo kojem VF pojačivaču je upravo LC kolo. Dobro rešiću uskoro to, nakupio sam saznanja dosta i iz vaših tekstova, linkova pored toga dosta i znam i videćemo kad uključim sve parametre u proračun, neminovno da će doći rezultat, nešto posebno.

emiSAr - pa razumem te za te kapacitete i induktivnosti druge. Razmišljam pa i ako se javi kapacitet od drugog elementa, logički razmišljam sabraće se sa onim prvim kapacitetom, a induktivnost kontra, što je opet dobro. Ali je to po meni neprimetna razlika. Mislim ipak da na ove realne vrednosti pada akcenat svega, da te prave vrednosti preuzimaju na sebe glavnu snagu gde nema vreme da ode oscilacija na to sporedno, kontra. Ali dobro uzećemo u obzir i to u proračunu naravno sve ću da probam i zapišem i uporedim, pa kad se sagleda na kraju sve, videću šta je najbolje. Ima simulatora za ANDROID dosta realnih, ima neki FREE, a neki se plaćaju. Ni tamo u tom simulatoru nije dato STOP ne možeš dalje za tu frekvenciju to je kao najbolje. Možeš da teraš od henry, mili, micro, nano pa isto tako i kapacitivnosti sve da prodješ u kombinaciji sa L. Ali ima jedna problematika podešavanja u tom LC kolu simulatora. Podesavanja vrednosti koje sam naveo, dalje podešavanje frekvencije i napona. Struje nema u podešavanju?! Izgleda sama po sebi zavisi od generatora davača, a najverovatnije i potrošača ima je u prikazu različito. Ako se za određeno LC kolo, stavi neka druga frekvencija, radiće ali amplitude struje i napona neće biti iste, dok se ne stavi frekvencija koja odgovara tom kolu. Sve što se povećava kapacitet struja raste u kolu i obrnuto.

Čitao sam odavno u nekoj ruskoj knjizi, sećam se oscilatorno kolo je prikazano u simulaciji kao teg i opruga. Ali oni kažu: opruga jeste slična izgledom kao navoji kalema, odnosno induktivnosti ali u simulaciji je kondenzator, a kalem, induktivnost je TEG. I sad se vraćam na sve ovo opet. Ako uzmemo prevelik TEG, preveliku induktivnost opruga će da se istegne i odradiće par oscilacija i kraj ili pak ako uzmemo mnogo mali teg sa masom, odnosno malu induktivnost, ni tu neće da razvuče oprugu već će se praviti male preslabe oscilacije.Sredina onda, ali tu je i kondenzator onda sa istom vrednošću, na nulu. Znači ovako sad logički kako razmišljam ako je ovo tačno, da onda malo da bude razlike za vrednost , dve od nulte tačke. A to je neko i rekao od vas čini mi se u početku da razlika između L i C treba da bude za red veličine.

Pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao SokoLSokoL dana 04.12.2015. u 03:31 GMT+1]}

A hoces li da nam pojasnis kako to vidis harmonike na frekvencmetru? Ja na mojem uopste ne mogu da vidim :(.
Mada, kad malo bolje razmislim, verovatan uzrok je taj sto nije "kupovan", pravio sam ga pre 31 godinu.

Te pojave se nazalost ne mogu zameniti prostim modelima. Lepo je u edukativnom smislu, da se stvori neka poznata slika i potpomogne razumevanje, ali tu prestaje svaka dodirna tacka sa modelom.

Ipak ti prouciSmitov ijagam, i bice ti jasnije zasto su se LC kombinacije ponasale kako su se ponasale.

Izlazna impedansa doticnog generatora je kompleksna, i ponasanja sa razlicitim LC kombinacijama su potpuno razumljiva posto se u ceo eksperiment umesala i izlazna kapacitivnost cevi. Koji treba uzeti u obzir pri modelovanju LC kola.

Za te probleme, smitov diagram je smernica za resenje, pa u tododati impedansu izvora, impedansu LC kola i dobice se orijentaciono najpribliznije vrednosti. Tesko je kalkulisati neke elemnte impedanse, ali se to koriguje finijim podesavanjem u ocekivanoj zoni.

Kada proucis Smitov dijagram, i nacin rada sa njim, mislim da ce ti sve oko toga biti kristalno jasno, i upotrebljivo.
https://en.wikipedia.org/wiki/Smith_chart
https://www.maximintegrated.com/en/app-notes/index.mvp/id/742

Meni iskreno nije jasno sta ti radis. Ako pravis pojacavac snage tu su manje vise sve topologije poznate bar 50 godina neke i puno vise. Postavi semu pa cemo da vidimo. Nije sve jedno gde se nalazi LC kolo i sta mu je namena. Mozda je deo matching kola, mozda je deo oscilatora, sto bi reko jedan clan ovde, mozda su u sumi... ;) Stavi semu pa onda mozes dobiti konkretnije smernice/odgovore.

RF tehnika je zeznuta zbog nekoliko stvari:

1. instrumenti za merenje su nedostupni/skupi
2. rezultati merenja su pogresno tumaceni zbog.. vidi pod jedan
3. aktivni elementi su nedovoljo dobro karakterizirani od proizvodjaca pa nemas pojma sa cime radis (o5 ono pod 1. npr neki high power VNA pa onda load-pull merenje i snimanje pogodnih zona u smith chartu i sl.
4. paraziti elemenata, losa stampa ako idemo ka visim freq i/ili snagama.


Matematika je tu poznata i tacna naravno, simulatori rade posao muski (ali bi trebalo koristiti nesto sto je krsteno za RF; znaci harmonic balance analiza, ne spice...).

Zbog svega ovoga dosta stvari pociva na best practice i rules of thumbs principima po srpski :). Jer sve je to manje-vise zanat jednom kad se uvezbas i steknes iskustvo. Razni prirucnici mogu da pomognu puno bas zbg tog stecenog i podeljenog iskustva..

Ni meni jos uvek nije jasno sta se pravi …


LTspice je dovoljno pametan da uradi analizu ako mu se unesu svi parazitivni elementi.
Sto bolje model predstavimo to ce bolje da uradi analizu.
Takodje ima i AC analizu (FFT i bode-plot) i tu mogu da se vide sve komponente harmonika … Uz par dodatnih opcija moze da se radi analiza sa preko 250dB dinamike :)

vladd ---- Smith chart - sve sam skinuo cak i preveo, formule, a nista konkretno neki primer. Nasao sam na NET-u i softwer Smith chart, instalirao, pa ukucavao vrednosti, te ne moze ovaj parametar, te ne moze onaj, mislim se probao sam 20 vrednosti ne moze. Pokazuje mi SWR 1,2 u centru kruga Smith chart, kao mali kruzic, medjutim stavim Q=10 on pkazuje krug malte ne po obodu Smith chart,totalno od SWR-a skroz malte ne po obodu kruga, ono 50 je onda Q=50. A kad mu stavim Q=0.2 onda pada gde je SWR 1,2. Nesto mi tu nije logicno Q i SWR. Ne moze da bude SWR 1,2 a Q na tom istom mestu 0.2, ne znam. Obrisao sam ko hoce program izvolte http://fritz.dellsperger.net/smith.html Version 3.10

yugaja---- Ne pravim nista trenutno, temu sam otvorio da bih oko oscilacija u vezi induktivnosti i kapacitivnosti malo poblize nesto saznao, više, detaljnije. Mislim sad ono znamo mi sve to lepo nije da ne znamo kako treba, ali zna se kako treba. Sve ce to da radi kad se napravi ali pitanje je da li ce da radi MAX. Možda su gubici u jednom stepenu 20% u drugom 15% u trecem možda 30% a jesu sigurno neke vrednosti! Dobro ne računam toplotne gubitke, nego gubitke u LC kolu. Hocu da napravim oscilacije da budu u gubitku MIN. Jer ako to nije kako treba dolaziće i do zagrevanja L. To je isto kao kad bi spojili više tranzistora u paraleli i da rade svi odjednom da pojacavaju + i -, a zar nije bolje da se rasterete, pa da se lepo podele da jedni pojacavaju + i -, a drugi - i +. Veci je stepen iskoriscenja, a manje se opterecuju. E tako i oko ovoga smatram da postoje vrednosti koji su mi pod znakom pitanja, gde to može da radi mnogo bolje nego ono napamet da postavim otprilike za neku primera f= 7Mhz = 47microH + 11pF radice al kako će da radi !

Ma jeste i instrumenti su skupi baš, dobri RF instrumenti. Stiže mi jedan za jedno 10 dana iz inostranstva debelo sam platio, pa i njega uključićemo u ove proračune teorijske. Sve što ste mi izneli uzeću u obzir sigurno u manjoj ili većoj meri.

Hvala Vam pa se čujemo veliki pozdrav.

Imaj u vidu da i kondenzatori mogu da se greju zbog gubitaka, ne samo induktivnosti.
Vec sam spomenuo a moze i prakticno da probas, prikljuci recimo 1uF/63V ALU kondenzator na izlaz nekog half-bridge pretvaraca, recimo pravougaoni signal 10V, jedno 100kHz i meri za koliko ce sekundi da eksplodira :)
Probaj onda to isto sa MKP / FKP kondenzatorom ili MLCC SMD ... heh, hladni totalno ;)

Poenta je da za svaku primenu imaju neke odgovarajuce komponente, besmisleno je tako napamet da ista radis, treba da definises osnovne parametre:

- radna frekvencija (fiksna ili od-do)
- primena oscilatornog kola (oscilator, LPF, BPF, notch, impedance match ...)
- oblik signala sa kojim se operise (sinusni, pravougaoni, trouglasti, itd ...)
- BW ili Q oscilatornog kola
- snaga
- ulazna i izlazna impedansa

Sa tim setom parametra moze nesto konkretno da diskutujemo, bez toga je besmisleno ...

foxhunter1 ----- Ostao sam dužan u vezi harmonika da odgovorim na frekvencmetru. Pa lepo priključiš frekvencmetar ili sa neke distance ako je jači VF, okrećeš promenljivi C od oscilatora i tačno kad predješ osnovnu frekvenciju ideš ka višem opsegu ili nižem doći će do očitavanja tih harmonika na frekvencmetru, prosto. Ako postoje naravno, a postoje samo u kojoj meri? Inače je moj instumenat fabrički od 10Hz - 225Mhz sa očitavanjem vrednosti na led displeju do max 8 cifara zavisi dal je opseg u Hz, KHz i Mhz.


mikikg---------- Dobro imaću u vidu sve kažem što ste napisali. Ja sam dao primer 7Mhz, niko nije se javio da izračuna praktično sa nekim vrednostima njegovim datim za L i C (recimo za f od 7mhz = 500nH-25mH). A može i bilo koja frekvencija druga 100Khz, 50Mhz , 100Mhz , 200 Mhz nebitno ovde mene zanima na koji bi način neko i kako izračunao neko LC kolo. Ja sam dao primere neke gore uradio sam ono brzinski programom. Dajte vi sami primer nije problem. Ali da stojite iz a toga da je to tako sa tim vrednostima.

Primera:
-----------------------
f = 21Mhz
Generator R = 3koma,
Potrošač R = 50oma,
U = 100v
I = 0,5A
----------------------
Evo trebaju mi vrednosti induktivnost i kapacitivnost iz ovoga priloženog, da bih održao oscilacije i pojačavao dalje frekvenciju 27Mhz? Ako Vam je lakše može i dr. primer svih vrednosti. Nije mi bitno šta se pravi, već kako se to pravi, na koji način?..... Hvala.




_{[Ovu poruku je menjao SokoLSokoL dana 04.12.2015. u 16:14 GMT+1]}

Pa tebi treba kolo za prilagodjenje, ne? Da ne smaramo sa matematikom :) ima gomila kalkulatora na netu pa mozemo da se igramo.

Npr:

http://home.sandiego.edu/~ekim/e194rfs01/jwmatcher/matcher2.html

21MHz, 27MHz ... da nije greska?

E pa ne moze jednostavno pitanje i jednostavan odgovor, a unosi se kompleksna impedansa.:)

Prilagodni stepen se odredjuje prema elementima uredjaja i sta se zeli dobiti. Kakvo "pojacanje" oscilacija i cemu bi to sluzilo.

Naponsko, strujno, da li se zeli uticati na rezonancu "potrosaca", npr antene, da li uticati na zastitu i efikasnost izvora, da li opterecivaati vise izvor ili potrosac(recimo antenu)..

To e pocetni stav koncepcije, I tu se kriju odgovori da li "redno" ili "paralelno" postavljati kompleksnu impedansu, izastosamoLC, zasto ne 2C i 2L, ili 3C i 1L...

Iu samoj osnovi problema postojipotreba za koncepcijom, da bi se eliminisale nepotrebne i nefunkcionalne kombinacije i rasporeda kompleksnih impedansi i orijentaciono(a zatim stelovanjem) odabrale konkretne vrednosti za neke iskazane parametre, tipa frekvencije, zeljene struje ili amplitude, zeljenog prilagodnog faktora..

P.S.
Kada se ovako izabere tezi nacin, ja bih preporucio Hevisajda:)

Nema prostog resenja. Nema proste formule, a ako se zeli i konkretna ralizacija, onda je potrebna i odredjena iskustvena vestina, pozicioniranja komponenti, redjanja komponenti, nacina izrade i stelovanja komponenti....

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 04.12.2015. u 19:50 GMT+1]}

Evo nadjoh i odgovor na postavljeno pitanje koju L i C izabrati na mom omiljenom YT kanalu … ovaj lik W2AEW nema los tutorial, SVI su mu fenomenalni !!!!!! To treba sve redom odgledati .. bez sale! :)

yugaja - Impedance Matching Network Designer
Bas ovaj ONLINE proračun, eto nisam dotakao sad će da vidimo i to. Brzinski sam pogledao, to su FILTERI: PI , T i njihova kombinacija za sečenje visoke i niske frekvencije nekog opsega. LC kolo ne vidim! Hvala lepo, odlično je i ovo na kompjuteru kažem nisam imao, na mobilnom imam.

mikikg - hehe, baš si me nasmejao i to dobro kad sam pročitao: "21MHz, 27MHz ... da nije greska?" Dobar si. Ma nije greška stvarno mi je nebitna frekvencija ne ynam više koju da napišem. Pisao sam kiloherce, neko reče pravim metal detektor, pa sam pobegao na 7, pa na 21, nije 27(beše neki gradjanski opseg?Nebitno.). Mene zanima diskusija sa Vama i malo dubina srž neka nepoznata, ako mogu da otkrijem oko tih prokletih oscilacija, iz vaših postova, što i jesam otkrio neke sitnice na koje niam obraćao pažnju i ja sam zahvalan. A mislim na dalje, da ću još više da se približim odgovoru.

vladd - Potrošač je "antena" i strujno napajanje i LC kolo redno, pa da ono daje strujno napajanje. Ali to nije bitno to je podeseno FULL. Bitno je ovo prethodno LC kolo, gde ide na GENERATOR koji je OUT=3000 oma. Čemu bi služilo? Pa došao sam u temu "Radio elektronika i tehnika", znači radio tehnika, primo-predajni uredjaji. Nego da se vratim na odgovore, na temu. Ne redno, redno biće ka anteni to je OK,strujno, regulisano, to već znam kako ću. Problem mi je sa paralelnim kolom ili rednim uz otpornost generatora, odnosno neke elektronske cevi ili tranzistora. Pitanje je za paralelnu vezu L i C, paralelna. Ja se izvinjavam, ne može niko misli da mi čita, trebao sam pre da napišem najbitnije, sve se bazira na INDUKTIVNU SPREGU. Od tog LC kola ide drugo L kolo u *polju. Al opet to nema veze sa oscilacijama u LC kolu. Znači na to ne obraćajte pažnju ipak je bitno opet LC kolo. Sve me pitanje vraća samo na LC kolo. Ta druga induktivnost, to je prilagođenje ka otporu potrošača 50 oma. To sad kad razmislim, nema nikakve veze sa LC kolom. Da je kondenzator direktno priključen na neki navoj onda bi mislim imalo uticaja, ovo je sprega u magnetnom polju. Antena samo crpe energiju prilagodno preko tog L(koji je prilagodjen za 50-oma) iz onog LC kola. Ali tražili ste parametre pa sam upisao i to potrošač 50 oma i to je to.

mikikg - U tom videu koliko razumem objašnjava SKIN za 1Mhz je = 0,007cm odnosno 0,00275 incha, ma to mu je debljina žice 7mm pa da. A skin je za 1Mhz = 65.1956 μm ili je on pobrkao nešto. Nije bitno, lepo sve ostalo objašnjava video je odličan eno ga i Q=XL/Rs reaktansa/otpor , veoma, veoma zanimljivo. Kapacitet mu radi na 5,5mhz promašaj. E to je već nešto da se ispita i gde rezonuju i sami elementi, to mi treba takve informacije.To kad mi stigne instrumenat, moći ću da ispitujem i ja.mikikg sila si, hvala svaka čast, naravno da sam bogat za još informacija. Poznat mi ovaj glas što priča najverovatnije da sam već gledao još neki tutorijal sa ovim likom ali ovaj nisam.
Sve u svemu mogu da zaključim da C nije toliko problematičan, koliko je problematičan L. L sasvim drugačije se ponaša i od induktivnosti od C, a da ne spominjem evo na snimku se vide zamisli "kapaciteti od svakog navoja induktivnosti" to su parazitske oscilacije, eto gubitaka, znam ja da negde ima gubici samo treba da se nadju.

Hvala svima tu smo i dalje, nastavljamo.

trebao sam pre da napišem najbitnije, sve se bazira na INDUKTIVNU SPREGU. Od tog LC kola ide drugo L kolo u *polju. Al opet to nema veze sa oscilacijama u LC kolu. Znači na to ne obraćajte pažnju ipak je bitno opet LC kolo. Sve me pitanje vraća samo na LC kolo. Ta druga induktivnost, to je prilagođenje ka otporu potrošača 50 oma. To sad kad razmislim, nema nikakve veze sa LC kolom. Da je kondenzator direktno priključen na neki navoj onda bi mislim imalo uticaja, ovo je sprega u magnetnom polju. Antena samo crpe energiju prilagodno preko tog L(koji je prilagodjen za 50-oma) iz onog LC kola.

Znamo mi da je u temi, u kojoj je, ali namena LC kola je tek sada jasnija(malo jasnija ali nejasna), ne opsta namena vec preciznija lokacija LC kola u uredjaju..

Sa tom kombinacijom vazdusne sprege ces upropastiti energiju predajnika,kolikomogu da primetimu pitanju je prakticno konfiguracija izlaznog dela predajnika.

Taj "prilagodni kalem" na anteni je redno ili paralelno. Da li si siguran da je u pitanju 50 oma, nisu antene "duzne" da budu na 50oma, jedino je dami load, otporno opterecenje, na 50 oma. Antena se modeluje da bude u zoni 50oma, posto su svi rf uredjaji i medjukablovi, sa tom radnom otpornoscu.

vladd - Preciznija lokacija LC kola u uredjaju? To sam rekao nekoliko puta, ako je elektronska cev u ANODNOM delu, a ako je tranzistor u KOLEKTORSKOM delu. U uredjaju LC kolo se pojavljuje od OSCILATORA, pa sledećeg stepena koji pojačava oscilacije od oscilatora pa dalje. A ako ima još pojačanja isto u tom stepenu ANODE ili KOLEKTORA. Ja drugi sistemi vezivanja nisam radio, možda u kolu KATODE ili EMITERA, to nisam radio može i odatle, ali je onda suprotna faza. Ja suprotnu fazu pojačavam kasnije u stepenu bifilarno namotajima. Mislim da sam dovoljno jasan. Nije znači u pitanju LC kolo samo izlaza. U ovom primeru što sam dao jeste, pošto su traženi parametri, parametri , parametri lakše oko antene sam dao. U tome i jeste problem što ti recimo možda računaš na neki svoj način, ja računam na svoj, neko treći računa opet na neki treći način. Ti kažeš da je primera tvoj način najbolji, ja kažem da je moj i stojim iza toga, a neko treći, četvrti opet svi imaju nešto svoje. U nečemu se svi slažemo sa pretpostavkom, a u nečemu sigurno i nećemo ti ćeš da tvrdiš svoju verziju, onaj neko drugi svoju verziju koju je isprobao praktično, ja isto svoju. Ne radimo svi isto ni prilagodjenje stepena na stepen ti kažeš da ću "sa tom kombinacijom vazdusne sprege da upropastim energiju predajnika", ja kažem da to nije tačno već da je tu najveći stepen iskorišćenja i prenos KVALITETA. Da nisu antene dužne da budu 50 oma, ali uzeli smo parametre za računanje. Zavisi da li je 1/4 talasa ili 1/2 ili ceo talas biće i različiti otpori, gore dole manje ili više. Ono što znam iz praktičnog iskustva kad smo već tu kod te teme, napajanje antene zavisi upravo od ovih navedenih veličina, takodje zavisi od napojnog voda i njegove impedanse, ako postoji napojni vod?! Najbolje je da ga nema. Dalje da li će kolo oscilacija biti redna ili paralelna veza L i C, zavisi opet i od dužine antene i napojnog voda da li postoji ili ulazne impedanse pojačivača daljeg stepena. Zavisno od četvrtina u pojačavanju tako se i napaja i vrši prilagođenje L i L induktivne sprege. Po meni ta sprega je najbolja, dopušta da kada prolazi i MODULACIJA u signalu radi nesmetano u plus i minus amplitudi, dok kad staviš kapacitet, odnosno kapacitivna sprega, dolazi do sečenja u nekom delu i izobličenje. To sam sve isprobao, praktično godinama ispitivao, da je jednostavno nije induktivna sprega, da je jednostavno to bi svako radio ali svi uglavnom ili da kažem većina prave jednostavno linearac. Veži u paralelu pojačivače i gruvaj, a da može još bolje, može i to samo odabirno LC kolo, pravilno da se proračuna i tu sam stao. Pitao sam ako neko zna hoće da podeli to ovde u redu je, a možda neće nije to ni problem svako ima neke tajne možda nije ni za javnost tek tako da se napiše, na brzinu nekom, a nije problem. Hvala u svakom slučaju uopšteno svima i koji su postavili i koji nisu. Otkriću ja sam to vrlo brzo, taman dok traje zima, koje su vrednosti L i C za neku datu frekvenciju najbolje. Sklopiću sve moguće podatke, koje imam već dosta zapisane i one formule i praktično što je najbitnije iz teorije mora da se sve poklopi inače proračun pada u vodu.
Nadam se da smo se razumeli vladd prijatelju dragi, toliko od mene. Ceo dan sam radio na poslu, malopre sam došao i umoran sam i nisam idem da ručkam nešto laganica pa idemo dalje, što se kaže - za iste pare. Biću tu kasnije. POZDRAV.

Ovako uopsteno mozemo do "bogojavljenja"
Postavi blok semu sta imas na umu da radis, anodni napon, nivo snage, tip modulacije i impedansu prenosnog voda ka anteni.
Da li je predajnik namijenjen za jedan opseg ili za vise opsega? Od ovoga zavisi kakav PA se moze uraditi.
Ako je za jedan opseg-frekvenciju, nema nikakvog preklapanja onda se moze igrati i sa tipom pojacivaca (puspul).
Po blok semi se moze diskutovati-ulazna i izlazna impedansa pojacivaca, klasa pojacivaca (zavisi od potrebne modulacije).
Veoma bitno za medjustepene je prilagodjenje jednog stepena na slijedeci stepen.
Blok sema ce puno toga reci.-

pOz

emiSAr - Prijatelju, stvarno ne razumem dokle više da postavljam i šta da postavim više stvarno ne razumem? Toliko jasno pišem da je to neverovatno, kakve blok šeme sad za LC kolo šta će mi to sad? Reč je o jednom, jedinom uopštenom LC kolu koje se sastoji iz induktivnosti i kapacitivnosti i koje pokriva 1 frekvenciju. Ja sam uzeo LC kolo, neću druge vrste: Sa IC kolima, RC elementima itd. Jedna jedina frekvencija je u pitanju, a nikad nisam spominjao više opsega. Tražim vrednosti LC kola koje su najidealnije, najkorisnije, da nema prigušenja, da se elementi ne greju, da skin nije izražen već da se odvija Q proces u MAX dozvoljenim vrednostima. Ponoviću pitanje opet nije mi teško.

- Za datu frekvenciju 7MHz formirajte oscilatorno kolo koje se sastoji od L i C nekih vrednosti datih dole u primerima? Potrošač je neko tražio, kažem oko 50 oma. Jel treba generator? Evo otpornost 3000 oma. Napon U=100v, Struja I=1A, debljina žice = 1mm, Materijal Cu, dielektrik vazduh =1.0. Zar odlučuju za LC kolo vrednosti koje mogu da kupim recimo C u prodavnici ako ima 2pF(kupiću), a ako nema 5,17pF (neću)? Pa mislim definitivno da ne, moraću da namestim tačno onoliko koliko treba za frekvenciju, odnosno oscilacija od 7MHz.

Vrednosti su date sa približnom što manjom tolerancijom uz f=7Mhz, ni to nije bitno al eto da napomenem.

__f_______L______C
----------------------------
7Mhz = 510microH + 1----pF
7Mhz = 470microH + 1.1--pF
7Mhz = 300microH + 1.72-pF
7Mhz = 270microH + 1.8--pF
7Mhz = 258microH + 2----pF
7Mhz = 150microH + 3.44-pF
7Mhz = 100microH + 5.17-pF
7Mhz = 80microH + 6.46--pF
7Mhz = 47microH + 11----pF
7Mhz = 30microH + 17.2--pF
7Mhz = 22microH + 23.5--pF
7Mhz = 11microH + 47----pF
7Mhz = 4,7microH + 110--pF
7Mhz = 3microH + 172----pF
7Mhz = 1microH + 517----pF
7Mhz = 800nH + 646-----pF
7Mhz = 600nH + 860-----pF
7Mhz = 470nH + 1100----pF
----------------------------

Odaberite L i C za 7 Mhz prema gore datim vrednostima i obrazložite zašto ste baš te i izabrali ?

LC kolo moze biti paralelno-impedansa u rezonansi maksimalna-beskonacna i serijsko redno, impedansa u rezonansi nula-kratki spoj.
Tu zavrsava diskusija o LC kolu.
Pominjanje napona i potrosaca je sasvim druga prica. Tu pocinje prica o blok semi.-

Tompsonov obrazac daje matematicki tacne vrijednosti ali iste se kose sa realnoscu.
510uH+1pF matematicki daje 7MHz-prakticki neizvodivo-vlastiti kapacitet zavojnice?

U zavisnosti od mjesta primjene bira se L/C odnos. Pominjanje ulazne otpornosti, maksimalnog napona i izlazne otpornosti se ulazi u sferu
koja nije vise prosto LC kolo-u sferu kola za prilagodjenje impedansi, a to nisu vise prosta LC kola.-
Parametri koji uticu na finalni rezultat su karakteristike aktivnih elemenata, cijevi ili poluprovodnika, koji svi imaju i neke
kapacitete i induktivitete koji se moraju uzeti u obzir- sve to cini kompleksne impedanse cije vrijednosti ovise o radnoj
frekvenciji.-
Projektovao sam oscilatore i stepene predajnika i antenske isteme kada je PC i SW za nesto bio imaginacija-nije postojao.-

Sve pocinje od blok seme-sta ti treba.-

pOz
.

Odgovor na pitanje u kome se izbegava definisanje mesta i uloge LC osc. kola je vrlo prost: prihvatljiva je bilo koja kombinacija elemenata L i C za koju (kombinaciju) je rezonantna frekvencija jednaka 7MHz. Međutim, izbor se sužava ako se u igru uvede i Q faktor osc.kola. Uopšteno govoreći u RF tehnici prijemnika traži se veliki Q faktor a u RF tehnici predajnika, pojačavači snage, traži se što manji Q faktor. Ovo bi moralo da bude dovoljno za nekoga ko sa radio-tehnikom očigledno nema dodirnih tačaka a želi da sagradi kilovatni predajnik.

I pogotovo sto se "spregnuti kalemovi", "rezonantni LC" koriste u prijemnicima. Na samom ulaznom stepenu od antene do prvog pojacavaca...

U snaznom delu, na izlazu predajnika sa lampom ili lampama se koriste izlazni rf transformatori, narocito kod pus pula, ali LC sluzi za prilagodjenje, i gleda da po smitovom dijagramu, sklop antene upodobi sto blize 50 oma..

Izlazna prilagodna mreza treba da ponisti susptansu, imaginarni(reaktivni) deo admitanse. A to, u realizaciji, ne moze bez smitovog dijagrama, koji ce odrediti grubi okvir komponenti, dok ce fino stelovanje dovesti do finalne situacije, maksimalnog iskoriscenja antene..
Uz naravno odabir tipa prilagodne mreze, konfiguracije kapaciteta i induktivnosti...

Nikakva "rezonancija" u izlaznom delu se ne kalkulise...

emiSAr - Taj 1pF se gubi u takvom primeru, al opet zavisi od parametara drugih, odnosno datih. U ovom slučaju ta kombinacija nema šanse da bude, može ako je samo VF prigušnica, al nije o tome reč. Ne idemo kapacitivna sprega, nego induktivna. Mora da postoji magnetno polje, a postoji i L i C.

RoRa - Prijatelju pa ne može bilo koja kombinacija, sve ima svoje od napred navedenih parametara, sve lepo piše gde i šta stoji !? Da ponovim ? Stoji od VF generatora u pozitivnom napunu 100v, a struja ide kroz to kolo 1A.

vladd - U izlaznom delu nisam ni rekao da kalkulišemo ? Ka anteni ne ! To nisam rekao, jesam spomenuo, da je priključeno prema anteni još jedna induktivnost, ako neko hoće da uključi i te parametre i antenu posle 50 oma. To nema veze sa primarnim LC kolom.

ZAKLJUČAK: Ne vidim opet konkretan odgovor na pitanje konkretno koje sam postavio?!


- Ispitujem ja unajveće praktično, daću ja sam sebi odgovor na to pitanje kad tad u skorijem vremenu. Mislio sam da dođem brže do odgovora sa komunikacijom ali ne može, polako pa kad ispitam. Stao sam kod toga da mora da u proračun bude uračunat i širina propusnog opsega za datu f.



Zahvaljujem se na odgovorima svima Vama, ko je koliko imao saznanja, toliko mi je pomogao u predlozima, sugestijama, linkovima, ja isto pošteno ne znam sve.
Hvala i veliki pozdrav.

Nemas ti konkretno pitanje, vec vise uopstenih, to je problem, a konkretan odgovor je prakticno nemoguc.




Sta to odredjuje kvalitet?

Kvalitet odredjuje proizvodjac, materijal..to bi bio "konkretan" odgovor. Na kvalitet "cega" se mislilo..?

Na "kvalitet oscilacija", mozda, pa sve su kvalitetne, neke su kvalitetno vece neke kvalitetno manje manje, sta kome treba. Sto smoprobali da lociramo...

Zaci, NEJASAN je tip "kvaliteta", sta podrazumevas pod kvalitetom, amplitudu, trajnost, linearnost, stabilnost...

Da li se LC kolo napaja vecim naponom ili vecom strujom..

Lc kolo je po prirodi svoje karakteristike imuno na "napone i struje", ali komponente treba da izdrze napor. za vece struje se koriste veci kondenzatori i debele zice na kalemu. Za manje struje a vece napone se koriste kondenzatori za visoki napon, a zavojnica debljine zice srazmerno struji..

Skin efekat se proracunava za odredjene frekvencije.


Izlazna "otpornost"(da podsetimo da je komleksna, reaktivna) se definise smitovim dijagramom, koji uporno zanemarujes i izbegavas, a NEMOGUCE ga je izbeci.

Trazis "konkretan odgovor" tipa koliko ima milimetara do malog sela blizu Cacka, ako se krene tu negde iz neke kuce...pa ako to ne razumes,, probaj, eksperimentisi, nadaj se da si dovoljno mlad da dozivis rezultat...

Na rezonantnoj frekvenciji je impedansa nula.....


P.S.
Pa sad vidi, ako povezes rezonantni sklop paralelno sa anodom, imaces preopterecenje anode minimalnom impedansom, a ako stavis redno prema izlazu, kao da za tu frekvenciju nisi stavio nikakav "prilagodni" element..

Ne stavlja se "rezonantni" LC u izlazno kolo...ovako kako si zamislio, zato "davimo" opotrebi, kojoj potrebi, kojoj konstrukciji, cemu ce da sluzi u sklopu, zasto uopste dodajes LC?

Da, skoro nikad se ne stavlja nista rezonantno (ni serisko ni paralelno LC kolo) na izlaz iz nekog pojacavackog stepena (VF generatora) osim u vrlo retkim slucajevima kada to rezonantno kolo mora da bude potrosac recimo kod nekakavih masina za indukciono grejanje / kaljenje / varenje.

Da pokusam da pomerim temu sa mrtve tacke, kazi mi recimo u ovoj shemi koja predstavlja tipican push-pull pojacavacki stepen, na koje L i C (ili T) konkretno mislis?

BTW: U ovoj shemi nema ni jedno rezonantno kolo! Da ga ima, pri prvom ukljucenju sve bi odprilike zavrsilo u dimu :)
Mozda ih i ima ali samo kao posledica parazitivnih pojava ali na frekvencijama koje su daleko van opsega kojim se ovde operise ...



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 06.12.2015. u 16:47 GMT+1]}

[quote]vladd:
Nemas ti konkretno pitanje, vec vise uopstenih, to je problem, a konkretan odgovor je prakticno nemoguc.

Problem su mikrotalasne lampe od 100KW.

vladd - Najprostije sam pitao, odaberi ti meni prijatelju vrednosti za 7Mhz, pa napiši induktivnost i kapacitivnost i objasni zašto su te vrednosti uzete? Jasno pitanje kao dan.

- Dalje, ne izbegavam nista, sve sam pogledao i taj Smitov diagram, svaki link koji je ovde postavljen ili video snimak. Dobro videću ponovo detaljnije još Smitov dijagram, nešto mi nije išlo iz prve ruke u vezi njega, nisam oduševljen. Ako već hvališ toliko Smitov dijagram, izvuci po tebi određene vrednosti L i C za 7Mhz i napiši.

- A kvalitet frekvencije, frekvencije koja nosi sve ostalo, naveo sam u primeru, jedne jedine 7Mhz. Veliko iskorišćenje, koristan faktor, amplituda, Q. Zar to sve ne vuče ka kvalitetu? Kvalitet koji spominjem. Ne pričam ja u pradavnici sam otišao pa koji kvalitetan deo da kupim, pišem o LC kolu.

- U vezi napona i struja slažem se sa tobom, veći napon, manja struja, manji kapacitet i obrnuto. Ja samo ponovo se vraćam na pitanje gore navedeno. Imamo napon, imamo struju, imamo frekvenciju imamo i neke primere LC, ako imaš predlog za neki bolji "primer konkretno L vrednosti i C vrednosmti" - izvoli pratim te, pretvorio sam se u "uvo" što se kaže. Dalje od ovoga nisam pitao ništa! Jednostavan primer vrednosti za frekvenciju 7MHz. Neću da ponavljam više definitivno jedno te isto.

- Kažeš "P.S. Pa sad vidi, ako povezes rezonantni sklop paralelno sa anodom, imaces preopterecenje anode minimalnom impedansom", opet i ta impedansa se računa iz L i C,njihove reaaktanse,mogu u kolu koje je predviđeno za neku f, da povećam kapacitet i dobiću ne onda otpor mali nego ići će ka većoj vrednosti. - Ma gde sam to napisao da mi je da znam da LC kolo proračunavam za izlaz? Izlaz je baš direktan na antenu, to sam rekao da mi ne treba, to znam. Prethodni VF stepen LC kola.
- I ova zadnja rečenica mi je malo nejasna što si napisao: "zasto uopste dodajes LC?" ? Zašto dodajem, misliš da je dovoljno da namestiš samo VF prigušnicu i to je to? Naravno da nije dovoljno, meni treba primera pojačanih samo 7Mhz, ne treba mi 14, 28 itd, ako me razumeš u ovom primeru od 7Mhz.

* Ali da mene neko pita , a koje bi to vrednosti uzeo iz navedenih primera, kao ja što sam pitao? Dao bih konkretan primer vrednost L je ta, a vrednost C je ta. Posle ovih mojih ispitivanja i proračuna doćiću ja ponovo ovde, pa ću da napišem vrednosti L(induktivnost) i C(kapacitovnost) za gore navedene parametre koje sam dao. I te vrednosti će da se ponavljaju u svakom VF stepenu pojačavanja. Treba mi vreme da izračunam od onih parametara, što se kaže sve da se to uveže i uklopi ali izračunaću. Ne treba do života kao što kažeš ali za neku nedelju ili mesec. Sa ovim završavam više temu LC kolo, dobio sam šta sam dobio, hvala, dalje nastavljam u svojoj bazi sa eksprerimentima, kako teorijski tako i praktično.

Puno hvala na svakom vašem tekstu, što ste odvojili za mene, dosta ima korisnih informacija. Hvala i veliki pozdrav.

|To sto ti hoces, to je nekorektan odgovor,koji ce tesko neko da isporuci, bez debelog razmatranja ostalih okolnosti.

Mislim da niko od ucesnika nece prihvatiti da lupi odgovor te vrste. Jednostavno ne zelimo dalupimo neupotrebljiv odgovor, ako je vec moguc koristan odgovor.

Ko zna kakve bito tek implikacije izazvalo, kada moje preporuka sa se koristi jedini ozbiljan alat(da si pitao za zakucavanje eksera, predlozio bih cekic), proizvela "hvaljenje" smitovog dijagrama.

Prilagodno kolo se ne moze postici bez doticnog, probanjem. Moze da se koristi neka gotova i probana konfiguracija, pa malo modeluje, da se izbegne smit..

Ako zelis povecas amplitudu na anodi, sa nekim lc sklopom, prakticno je nemoguce da prebacis B+ napon anode.

Ako si zamislio da sa nekim pomeranjem faze, i Lc rezonantnim kolom izazoves podizanje napona, to je vec meni operativno nepoznata zona.
U daljini lici na teslin trafo, gde primar i kapacitet u rezonanci, pri izvoru sirokopojasnog suma, izazovu na sekundaru ekstremno visoke rf napone...

Parametri koje bi trebao da uzmes u obzir su karakteristike lampe, izlazna otpornost, napon napajanja i maksimalna anodna struja.

Anodna struja moze da bude orijentir za odabir komponenti, prema njoj mozes da odaberes velicinu kondenzatora, i napon, bar 2x veci od anodnog napona

P.S.
Mozdabi trebao da probas sa antirezonansom,tada je otpornost kola izuzetno visoka i omogucava da anodni napon bude maksimalan, rasterecen..

Vraćate me u kolo opasno. Tu sam pratim ja sve sto kažete. Kako se ne stavlja, odakle sad to, da se ne stavlja? Da ne valja ne bi bio SWR 1.2 mada zavisi mnogo i od antene. 25godina stavljam LC kolo u kolu generatora, sada samo hoću sebi da potvrdim, da izvučem maksimum od maksimuma, još malkice da ga doteram sa parametrima. Ne kažem da ne znam, znam ali što se kaže hoću neke "detaljnije" neverovatnog podešavanja da izvučem, reče vladd primera eto AMPLITUDE od tog kola. Znam izvlači se povećavanjem C, a može i NF signalom koji "moduliše tu amplitudu".

mikikg - To je T2 kolo, mada u ovoj šemi je koliko vidim "kapacitivna sprega" koja ide ka LC filterima. Tako sam i pisao celo vreme, u kolu generatora. Slično, slično to je i u pred-stepenu T1 samo sa manjom snagom.

Hvala Vam još jednom.

U prikazanoj shemi T1 je sirokopojasni "balun" tj transformator koji obezbeduje pretvaranje sa nebalansiranog u balansirani signal da bi moglo protivfazno da se guraju tranzistori.
Posto je sirokopojasni, taj trafo ima veoma mali Q faktor jer nam je u interesu da ima relativno konstatnu impedansu u sirokom frekventnom opsegu.

U shemi T2 je prigusnica koja ima ulogu da propusti DC napon za napajanje tranzistora a istovremeno da spreci VF da se vrati nazad u napajanje. To je cela njena uloga! Tu nema nikakve rezonance …
Tu nam treba sto veca induktivnost da bi sto bolje potiskivalo VF (u kombinaciji sa C5 i C2). Naravno postoje prakticne granice do koje mozemo da povecavamo induktivnost a ticu se maksimalne magnetne indukcije koje jezgro moze da trpi, otpornosti zice i kao krajnja sto manja kapacitivnost namotaja da se nebi priblizili zoni gde je sama prigusnica rezonantna usled parazitivne kapacitivnosti.

Kod tih transformatora na shemi se primecuje isprekidana linija koja predstavlja jezgro a znaci da je napravljen od materijala koji "trpi" DC komponentu (GAP-ovano jezgro tj distribuirani GAP), najcesce sinterovano jezgro od gvozdenog praha.

Ee Sokole moj prijatelju. T1 i T2 su transformatori i to širokopojasni pa još sa raspodeljenim parametrima. Induktivnosti su označene sa L1, L2 itd. i imaju svoju ulogu u niskopropusnom filtru koji se nalazi na izlazu svakog širokopojasnog RF pojačavača snage. U celom pojačavaču NEMA LC oscilatornog kola podešenog na RADNU frekvenciju pojačavača.

_{[Ovu poruku je menjao RoRa dana 07.12.2015. u 12:06 GMT+1]}

Ja odprilike tek sad uvidjam sta postavljaca teme muci, prilagodna Pi mreza (Pi Match Network) u anadnom kolu … :)

Jeste da tu ima nekakvih dugmica za stelovanje L i C ali to nema nikakve veze za rezonansom vec sa impedansom anodnog kola naspram potrosaca/antene ...

Pa rekoh ja evo gomila kalkulatora online. Da se igramo i da se ne umoris od racuna.

Inace da nije sva ta skalamerija negde na kraju skale, malo preko 1.6MHz?

Gomila dobronamernih ljudi je terala zeca a isterali smo lisicu. Mangup, to je prava reč, pokušava da napravi kilovatni predajnik na "vrhu" srednjetalasnog područja, područje je inače praznjikavo, i vuče za nos dobronamerne posetioce sajta ES.

Odprilike je 2MHz u pitanju ... Tu se pojavi povremeno zanimljiv programski sadrzaj i moram priznati da se fino cuje preko SDR, lepa i cista AM modulacija izmedju par sagovornika :)

Ali necemo napamet da pricamo, postavljac teme je spominjao 7MHz … :)

Da bi dobio odgovor duzan je na blok semi bilo sta da pravi tacno oznaciti mjesto oscilatornog kola zbog Q (faktora dobrote kola)
koji je itekako bitan i ulazi u sve racune- L/C odnos je druga prica mada i od njega zavisi Q.


Na pocetku teme pominjana mikrovalna 100KW cijev je radarska tehnika, gotov oscilator na koji se flasnom veze direktno
talasovod. Nema veze sa postavljenim pitanjem.-

pOz ekipi

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 07.12.2015. u 12:48 GMT+1]}

Novi bora radar u 100 kW izdanju

100KW je nas najsnazniji radar, u impulsu, mislim americki ali nas TPS 70..

Sa tom klistronkom nema sale a prilagodjenja su kilogrami mikrotalasnog ferita u cirkulatorima, sve zajedni hladjeno bidestilovanom dejonizovanom vodom sa antifrizom, kakav crni LC:)

Maksimalna amplitida se moze izvlaciti mecing networkom, ali njega treba koncipirati bas za taj posao, postoji i druga osobina, a to je da stiti predajnik od povratnog stojeceg talasa.

Tako da se koncepcijom, moze dobiti maksimalna amplituda na anodi, ali losija amplituda na anteni, ili nesto manja amplituda na anodi, ali veca(ne veca od anodne), na anteni..tj potrosacu..

Stvar potrebe...i nisu nezavise stvari, posto anoda "vidi" sve, od prikljucaka, prilagodnih kola do potrosaca..vidi sve zajedno kao kompleksnu radnu otpornost

I nije obaveza da antena bude 50 oma, to je konvencija zarad kompatibilnosti, moze se antena praviti da bude 135 oma, 800 oma...

mikikg - Dobro sve znam da čitam sa šeme, šta je šta i kako se mota, sve se slažem sa tobom i odlično se razumemo i u prethodnih izlaganja. Pitao si me na koje kolo mislim, napisao sam to je kolo T2, gde je T2, samo što nema jezgra i ima C, bez VF prigušnice. VF prigušnica je ujedno taj L za napon jer napon prolazi fizički kroz njega, naravno ima naponsku blokadu C. I to se slažem sa tobom , to je i svrha mog pitanja ovde od početka lepo si rekao i sam "Naravno postoje prakticne granice do koje mozemo da povecavamo induktivnost, a ticu se maksimalne magnetne indukcije", a ja dodajem za neku datu f i to pitam od početka. Eto to je suština mog pitanja od početka, a razumemo se. Do koje vrednosti se može povećavati, odnosno smanjivati. Jer ako je veći Q kola onda ide na smanjivanju L, a povećavanju C. Dobro sad zavisi i šta mi tamo dalje treba, veća struja ili veći napon, onda "bi trebalo" da se uzme veći C ili veći L. Ali opet sde vraćam na one primere, gde postoji jedna i jedina vrednost najbolja za L i C gde taj napon i struja MAX rade u kolu.
mikikg Ne PI mreža, PI filter ne, LC kolo.

RoRa - Samo malo prijatelju, pazi ovamo. Rekao sam T2, a T2 je mesto gde stoji LC. Ovu šemu je stavio mikikg mene ta šema ne interesuje ali on je dao kao primer da mene pita na koje kolo, mesto mislim. Ne komentarišem ovu šemu, nisam to ni tražio, a elementi znam zašta i kako koji čemu služi. Udaljavaš se u nekim drugim temama NF signal i VF prigušnica. Sve to postoji ali uzmi izračunaj. Ja mogu na 100načina da povežem to ima da radi. Radiće odlično onako srazmerno, brzinski, proračunam i postavim elemente u odnosu na napone i struje u LC kolu. A Da li je to sve baš tako, ali bitno da radi.
***Dalje, na ovakve reči molim te obrati pažnju da ti se ne ponove, ja sam jasan sa pitanjem ako ne znaš da tumačiš L i C nemoj da vređaš nikoga i jednostavno , ne znaš konkretno, nemoj da komentarišeš! Od takvih mi ne treba komentar na takav način, zaobidji me sa tim tvojim lošim mislima "i vuče za nos dobronamerne posetioce sajta ES." Je li da te pitam odakle ti ovakav stav šta lupetaš !? Ako ne znaš da odgovoriš konkretno na pitanje, nemoj da izmišljaš neke stvari, od samog početka to radiš i tolerišem te maksimalno, kako te nije sramota, tako nešto da pišeš u moje ime!?

Neko reče ne sme da se upušta da kaže primere neke, od onih koje sam naveo. Zar je toliki strah da se ne pogreši, bitno je suočavanje različitih mišljenja i sužavanje kruga ka cilju, da se objasni zbog čega baš te vrednosti.
Kažem rešiću vremenom, bitno je da znam šta tražim, "Granične vrednosti" L i C za neku frekvenciju. I tu je kraj.

* Ko mi je normalno odgovorio veoma sam mu zahvalan prepoznaće se u normalnim odgovorima. Ovaj što vređa malo nek obrati pažnju na svoje ponašanje i šta ispisuje. Ne znaš da mi odgovoriš, nemoj da pišeš i da izmišljaš svašta.


Pozdravljam sve.



_{[Ovu poruku je menjao SokoLSokoL dana 08.12.2015. u 16:43 GMT+1]}

To vazi samo kada se koristi jezgro za prigusnice, ono je podlozno saturaciji (zasicenju).
Kada se prave induktivnosti bez jezgra onda nema tih problema jer vazduh ne moze da se zasiti ;)
Ali sve ima svoje, sa jezgrom mozemo da dobijemo dosta vece induktivnosti sa manje navoja pa je manja DC otpornost zice, manja parazitivna kapacitivnost namotaja …

Takodje vezano za spregu dve induktivnosti (trafo), drasticno bolju spregu mozemo da ostvarimo sa jezgrom nego bez njega …

U toj RF tehnici kao i u SMPS koja isto "pati" od tih raznih L i C problema, sve se svodi na nekakav kompromis, ti pokusavas da povecas/popravis tamo neki parametar ali ti se zato neki drugi pogorsava …
Do zlatne sredine se dolazi uglavnom kroz iskustvo i tu bi mogli da pomognu samo nekakvi merni instrumenti koji su poprilicno kompleksni i skupi … Recimo za RF ubedljivo najkorisnija merna sprava je vektorski mrezni analizator tj VNA ali takve sprave ne mozes da nadjes ispod 500$ i to u nekoj amaterskoj varijanti a profi sprave se predstavljaju 5 ili 6-cifrenim cenama!

Ako budes razmisljao o kupovini neke RF merne sprave, pogledaj ovo, to je vrlo solidna sprava sa koliko-toliko pristupacnom cenom, par kolega je kupilo tu spravu i vrlo su zadovoljni sa njom:
http://sdr-kits.net/VNWA3_Description.html
Do pre par godina je bio u ponudi kit komplet za samogradnju sa nesto nizom cenom ali vise nema to u ponudi, sad je u prodaji samo sklopljen uredjaj.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 08.12.2015. u 11:33 GMT+1]}

- Sve se slažem sa tobom, definitivno si u pravu i znam da treba neki takav instrumenat, dobar da se uloži novac i da se proprate vrednosti. Od tih uredjaja sve u inostranstvo ima, kod nas nisam video negde da ima da se prodaje? Niko to ne donosi, najverovatnije iz razloga upravo kao što si rekao što je "skupo" 500e. Gledao sam ovaj link, ma šta sve nisu napravili i izmislili samo novac. Ja dosta googlam što se kaže, ali izgledami "nedovoljno" ima softwera milion, ali mora da isprobavamo sve i svašta. Odakle znam i nešto što instaliram da li radi kako treba, osim ako ne potvrdim to sa znanjem koje imam i teorijski. Naručićemo instrumenat, platiš pa radiš i dobiješ sve odgovore sa njim. Ako imaš saznanja gde bih mogao da kupim tako neke instrumente kod nas u Srbiju, da te zamolim, ako nije problem da pošalješ link. Za inostranstvo to sve znam da ima ti linkovi nema potrebe da šalješ, tako hvala ti još jednom, pa se čujemo, pozdrav.

Bas je oskudna ponuda kod nas oko tih mernih sprava.

Povremeno se pojavi po neki polovan primerak na oglasima:
http://www.radista.info/oglasi/
To moras da pratis mesecima i da merkas i cim se pojavi nesto zanimljivo da odmah kontaktiras prodavca.

Od novih sprava sa ne tako sjanim cenama imas ovde (ja sam pazario DSO kod njih):
http://www.3me.rs

VNA generalno nema nigde kod nas u ponudi a pored njega korisni su VF signal generatori, osciloskopi, vobleri ...

Sa prvog linka već sam naručivao, a ima neke stvari mi da kažem "pobegle" istekli linkovi, kad sam spor, a sa drugog nisam ništa, jer cene su opasne. Hvala ima zanimljivih uredjaja i pristupačnih sa cenom u dr. linku. Pozdrav.

SREĆNI BOŽIĆNI PRAZNICI - HRISTOS SE RODI !

- Obećao sam da ću da dodjem sa odgovorom u vezi moje problematike (ali i oko uopštenog) LC kola i posebnog mog detaljnog pitanja sa prethodne ovde stranice (3.) od dana 06.12.2015. u 01:24časova. A pošto sam do izračunavanja došao mukotrpnim radom daću ja odgovor?
Ukratko ću ponoviti pitanje koje je bilo, uključujući i parametre u vezi formiranja *najboljeg LC kola za datu frekvenciju od 7MHz:
- Potrošač ……………………...Rp=50 oma,
- Generator izlazne….................Rg=3000 oma,
- Napon napajanja……………..U=100V,
- Struja koju vuče generator…..I=1A,
- Debljina žice je data………….d=1mm i onda sam naveo različite primere LC kola da se odabere samo *jedna vrednost koja je odgovarajuća za navedene parametre:
__f_______L______C
----------------------------
7Mhz = 510microH + 1----pF
7Mhz = 470microH + 1.1--pF
7Mhz = 300microH + 1.72-pF
7Mhz = 270microH + 1.8--pF
7Mhz = 258microH + 2----pF
7Mhz = 150microH + 3.44-pF
7Mhz = 100microH + 5.17-pF
7Mhz = 80microH + 6.46--pF
7Mhz = 47microH + 11----pF
7Mhz = 30microH + 17.2--pF
7Mhz = 22microH + 23.5--pF
7Mhz = 11microH + 47----pF
7Mhz = 4,7microH + 110--pF
7Mhz = 3microH + 172----pF
7Mhz = 1microH + 517----pF
7Mhz = 800nH + 646-----pF
7Mhz = 600nH + 860-----pF
7Mhz = 470nH + 1100----pF
----------------------------
- Pa iz nekoliko pojedinačnih proračuna za struju, napon, otpor, reaktansu i ukupnu impedansu došao sam do rezultata da je iz ovih mojih primera gore najbolje kolo za datu frekvenciju od 7Mhz:

7Mhz = 1microH + 517pF

Upravo navedeno kolo izdržava maksimalnu struju do 2,32A što je u granicama onog 1A što sam ja tražio, čak i predimenzionisano.

Srećni praznici sve najbolje u NOVOJ 2016 godini.


_{[Ovu poruku je menjao SokoLSokoL dana 07.01.2016. u 11:03 GMT+1]}

Sve najbolje i tebi u novoj godini.

Damo da te podsetim, na neke "realnosti", metar prave zice ima induktivnost oko 1500nH, znaci da bi za doticni "kalem" trebalo oko 70cm zice..

Koaksijalni kabal, tipa RG58, ima oko 80pF po metru..


Pa bi recimo, tu kombinaciju mogao da dobijes sa 70cm koaksijalnog kabla i 470pF na kraju....

Slazem se, 1m= oko 1440nH, a kapacitet C= oko 360pF, to je za 7MHz slazem se sa tobom, Do, do oko 25MHz moze tako da racunas, posle to vise ne vazi ! Drugacija je induktivnost, smanjuje se ! Na 30Mhz recimo taj 1m ima oko 900nH.
Ovde u primeru ukljucuje se i debljina zice, odnosno imamo struju MIN 1A koja ide do MAX 2.32A, zica treba da bude dimenzionisana za MAX 2.32A to je 1mm i ne ispod. Koristim RG213 ne koristim RG58. Mogao bi da dobijem i sa tim parcetom kabla, da ali ne formira se el.magnetno polje isto na toj liniji 70cm i kad je primera na 5x5cm zica. Ne mogu da uzimam iz te linije za dalje induktivno, vec lakse iz kalema, kad su navoji priblizeni jedan uz drugi. Namotam lepo kalem, pa drugi unutra i vodim gde mi treba, ujedno pravim i prilagodjenje na dr. krug.

POZDRAV.

Dao sam orijentacioni primer na sta treba obratiti paznju, a svako ce prema sopstvenoj zici(i potrebi) da obracuna sta mu treba.

P.S.
Usput da pitam, doticna struja je kako merena, derivativnom sondom?

Rucno sve sam izracunavao, trenutno radim na programiranju polja u EXEL fajlu formulama, pa sve formule operacije uvezujem i posle ubacujem vrednosti i dobijem rezultate, ali jos to uvezujem.
- Ovo sam racunao pojedinacna struja u Elementu L ili C. Dati napon 100V kada podelis sa reaktansom jednog elemenata 43oma dobijes struju koja prolazi kroz L ili C a to je 2.32A. Nisam uzeo u obzir ukupnu tu struju sa oba elementa ako si na to mislio? Onda je puta 2, 2.32x2=4.64A. Dobro nisam pisao dalje impedansa Xc-Xl. Ne moze da se formira impedansa dok se ovo prvo ne odradi.Impedansa je najbolja kad je sto manji otpor naravno, ali i manje su greske kad je manji otpor nego kad je veci. Veca je tacnost prilagodjenja kad je Z manje, nego kad je vece.

Vise sam mislio na
http://www.interferencetechnol...ads/2012/04/Wyatt_NA_DDG12.pdf
http://emcesd.com/pdf/iprobe98.pdf

Evo kako merenje derivativnom sondom izgleda nakon merenja plazme 13,56MHz u plazmi, u laboratoriji gde radim..

Eh nemam ja laboratoriju kuci, hehe. Trudimo se mi ovako da bude sve u maksimali, ovako amaterski. Gledao sam i ove PDF formate prilagodjenja na impedansu, sve je bitno.Dobro ono sto ne znam, ucim, citam knjige literature, guglam. Dalje to LC kolo kad se prikljuci na sve tacke u kolu, onda od drugih elemenata menja svoje karakteristike, pa opet mora da se vrse korekcije podesavanja. Nije to velika razlika, ali bitan je i 1 om. Koliko sam mogao da uvidim iz mojih ovako rezultata, velika je razlika struje u samo 1 om, cak duplo.Hvala na tim podacima.

To je laboratorija za plazmu, ali je jedna tema RF plazma, na 13,56..sa svim "problemima" koje rf tehnika nosi. Snage su najcesce nekoliko stotina w, retko do 1 KW...

Neophodno je znati koje su energije u pitanju, pa je to razlog merenja i napona i struje, i faznih pomeraja...

Inace derivativne sonde ne uticu na signal vise nego sto uticu par konektora, s tim sto postoji i merenje struje sa feritnim torusima, koje deluje manje invazivno, ali sve te merne sprave se moraju bazdariti...

- Jasno mi je sve bez kontakta merenja, samo iz el.magnetnog polja.Ono tako je najbolje ali treba da se prilagode instrumenti, bazdare sto kazes za tu svrhu, kapiram nesto slicno kao sto radi "dip-metar" samo ne na hladno podesavanje nego pri strujama i naponima. Slazem se sa tobom ali opet zavisi u kom je spoju i taj stepen, primera sa elektronskom cevi ili tranzistorom: zajednicka katoda ili emiter, zajednicka resetka ili baza, zajednicka anoda-kolektor, jer u svakom spoju ima odredjene mane i prednosti u pojacanjima i dobivenim snagama, a ujedno i prilagodjenjima.
- Pa nije isto ni ista snaga kad se poveze sa "jednim" ili kad se povezu "dva" pojacavacka stepena, opet zavisi u kom spoju: redno, paralelno, push-pull. Mozda je dobijeno toliko snage nekoliko stotina sa jednim elementom pojacanja.

-Ta dobijena snaga nekoliko stotina wati, interesuje me sa kojom spregom (licno koristim samo induktivnu) je to testirano i u kom spoju? Najverovatnije od jednog elementa,(jedan tranzistor ili jedna elektronska cev), mada pre ce da budu cevi?!

Kakav god da je spoj, mora se dobiti produkt energije na nekoj frekvenciji...

Produkt napona i struje, pa sad, da li ce biti veliki napon a manja struja, ili nizi napon a veca struja, to je stvar konfiguracije i prilagodnog kola.

Plazma ima kompleksnu impedansu, pa joj nije toliko vazno, ali i antene ne moraju da budu 50-omske

Slazem se u potpunosti sa svime napisanom.Naravno da mora da se dobije neka snaga, neko pojacanje ali nije u svim spojevima isto, a nije ni ista "pobudna snaga" ako gledamo da struje i naponi ostanu u svim spojevima isti. Da dobija se produkt napona i struje, u svakom slucaju kad je impedansa mala, ako je velika prelazi u toplotnu energiju. E sad u ovim mojim proracunima vidim da moze da se dobije ta mala impedansa u nekoliko razlicitih primera da kazem "ISTO". Interesuje me sta se dobija kad je u igri velika induktivnost mali C i mala induktivnost veliki C, a opet smo sa tom impedansom na istu vrednost?
- Po meni logicno je da veci otpor L utice na nize i vise frekvencije od rezonantne, gde ih vise slabi, a u ovom drugom primeru vise ih propusta, veca je i struja logicki, a u onom prvom primeru onda obrnuto?
- Dalje vidim spominjes rec "plazma" do sad u radio tehnici nisam se susreo sa tim izrazom? Ili je to neki izraz iz laboratorije? Da li mozete da mi pojasnite malo poblize to znacenje reci na sta se odnosi, da bih i bolje razumeo na sta ste mislili? Hvala unapred.

Nisu iste impedanse, nikako, moze da im bude ista rezonantna frekvencija, ali nikako impedansa.

U tome je i deo sustine, posmatranja karakteristika "potrosaca", da bi se kompenzovala dominantna karakteristika.

Inace mi je radno mesto u grupi za nonequilibrium plazmu.
http://mail.ipb.ac.rs/~cep/lge/Research/rfplasmas.htm

@SokolSokol, u pretrazivac koji koristis ukucaj kljucne rijeci "plazma fizika"-nije ni krvna plazma a ni "plazma" keks.
Po ovoj pretrazi na razumljivom jeziku mozes dobiti osnovna saznanja o plazmi o kojoj je rijec. Kad to proucis, ista pretraga
ali na engleskom , mozes dobiti vise podataka.-

pOz

Testirao sam na 1.5KHz, uzmem vrednost veliku L i mali kapacitet C i dobijem impedansu 300oma. E sad uzmem kontra za istu frekvenciju 1.5Khz, malu vrednost L, a veliku vrednost C i izracunam dobijem impedansu 5oma. Definitivno si u pravu VLADD REZONANTNA frekvencija je ISTA ali impedanse su razlicite. Dalje sam uvideo da ako sa smanjenim L, a vecim C, Q se povecava odnosno sirina propusnog opsega se suzava, ako pak povecavam L, a smanjujem C ide u sirinu propusni opseg je veci, Q je manji. Ovo je ludilo i otpor koji sam hteo sam dobio ali zato mi C otisao 3 puta u vecoj vrednosti. Hvala na LINKOVIMA, idem sad da vidim tu PLAZMU o cemu je rec. Pozdrav.

Zato postoji Smitov dijagram, da se bar vizuelno suocis sa karakteristikom imaginarnog dela impedanse, kada je vise induktivna a kada kapacitivna.

Pa tu korelaciju uskladjujes sa "potrosacem", bila to plazma, antena, ili recimo sledeci stepen pojacanja...

Sto se tice propusnog opsega, kombinovanjem LC elemenata u kolu dobijas mogucnost da pravis nisko ili visoko propusne filtere.
Ako redno vezes L a C paralelno dobijas niskopropusni (low pass) filter ili atenuacija/slabljenhe visokih frekvencija
Kad je obrnuto C redno L paralelno dobio si visokopropusni (high pass), slabljenje niskih frekvencija

Sto se tice filtera, to je ok slazem se, hvala.
A sto se tice SMIT-ovog dijagrama postoji, instalirao sam dva programa i svaki pokazuje nesto svoje, svako je pravio na svoj nacin, nesto sam ukapirao nesto nisam. Kad imam vise vremena pozabavicu se tim dijagramom. Svako je nesto izmislio, treba da se nauci kako da se to koristi, a i za sve treba vreme.