Dedina kuća podignuta 1910 na temelju od kamena je suva kao barut, iako je voda
2014 došla na 5 metara od nje. A druge u komšiluku koje nemaju kamene temelje, a
zidane su u to doba više ne postoje. I mala kuća isto tako stoji, a ona je sigurno još
ranije zidana. I ona ima kameni temelj.

Da,ispasce to top.Evo nasao sam sliku od stale stim sto je tada zidano blatom,i stoji.

Izgleda da kamen ne moze da se napije vode kao sto beton moze.

Deda je zidao sa većim ujednačenim kamenom.
I sa malterom između. A gore cigla i malter.

Kod mene su moji deda i baka od pre II svetskog rata gradili temelje od naslaganih klesanih kamena, a između kamena su stavljali blato i evo danas miševi ulaze između kamena isterujući što više suve zemlje napolje i kameni su počeli poispadati iz svojih temelja.

Što se tiče betona za temelje, uvek se dodaje aditiv za vodonepropustljivost betona kako ne bi beton upio mnogo vode preko kapilara i ne bi pukao beton usled mraza.

Uravo to,i samo ispadaju.Kao da ih neko namerno vadi.Zato sada malterisem sa unutrasnje strane da bi spolja ostao stari smek.

Upravo sam to hteo da napišem.

Mislim, ljudi, ovo je 21. vek. Manite se građevinskih metoda iz 18. veka.

Jeste, znam, poneka kuća stoji još iz 16. veka, ali to nije razlog da se ne koriste najsavremenije građevinske metode. Dakle, zna se (odavno) kako se pravi vodonepropusni beton za temelje. Zna se i kako se temelji hidroizoluju od ostatka kuće.

U ovom slucaju, kad se kaze "temelj", verovatno se misli na "COKLU" na koju se zidaju cigle...Temelj je temelj, ukopava se bar jedan metar u dubinu (i vise), puni se recnim kamenm i gvozdjem i zaliva betonom...I na izravnatu povrinu u ravni zemlje se zida cokla i to najbolje od recnog kamena...koji se klese i redja, zaliva betonom i posle se lepo izvade fugne, tako da cokla ima lepo lice...Cokla se zida po propisu bar na o,8m...mada moze i manje..kod mene je manje...E na gornju povrsinu cokle posle se stavi sloj ter papira, pa posle preko toga se zida...Tako zidovi ne mogu povuci vlagu...Mada, ako se ne uradi dobro prva ploca, tj. ako se cokla iznutra napuni samo zemljom i izlije tanka ploca, onda zidovi mogu povuci vlagu "iznutra"...Znaci, ispuna cokle mora biti kombinacija zemlje, izolacije, sodera i debela prva ploca, i onda nema bojazni od vlage...Evo kako to izgleda kod mene...

Niti se zida kuca,niti se bilo sta radi ciglama,niti se radi o dekoraciji.

Ako znate na cemu stoji kacara,znate ako ne onda nista.Apsolutno nisam video da cela ta konstrukcija

kacare ili starih kuca ima vlaznog dela kao sto moze da bude na savremenoj kuci zidanoj savremenim

materijalima,sa savremenim aditivima,raznoraznim bitumenima i kondorima a da ima vlage sa unutrasnje

strane sto u podrumima ovakvih kuca nema.Jeste da debljina zidova ( donjeg dela temelja) je i po 1m

debljine ali nema nikakvog kondeza kako kod savremene barake ( kuce ) ima.Zato sam pitao plus sto

imam poprilicno kamena koji je ako se secam bio dovlacen iz Stragara.

Znam ja sta je savremeno,nego sam hteo objasđnjenje kako to i pored zidanja(redjanja) tog kamena

gde je vezivni deo bilo blato nije nista povlacilo vodu iz zemlje sto se u savremenoj gradnji

covek moze nacitati kakvih sve problema ima.

Konačno sam uhvatio dnevno svetlo da ti uslikam italijanski primer. Kuća je s kraja devetnaestog veka. Temelj se uopšte ne vidi, zbog klizišta. Kažu da je bila preko metar višlja. Nevažno, ovi zidovi su "malterisani" kombinacijom ilovače, peska i običnog blata. To se podudara sa mojim sećanjem tamo negde 79-81 kad je moj deda oborio staru kuću, pravljenu isto pre 100+ godina, pa zatrpavali temelj. Taj temelj je bio od onog sedimentnog kamenja, širok preko pola metra, isto povezan ovakvom kombinacijom. Gore je bila ozidana ćerpićem, ovako nekako

https://i.ytimg.com/vi/4Pw3WPq1v5Y/hqdefault.jpg

Interesantna stvar je da u mom kraju ćerpić zovu "tugla", a kad tražim taj izraz na turskoj vikipediji, dobijem ovo

https://tr.wikipedia.org/wiki/Tu%C4%9Fla

Evo i linkovi za staru talijansku

https://scrot.moe/image/nnLp

https://scrot.moe/image/noH3

https://scrot.moe/image/npFW

https://scrot.moe/image/nleZ

Da se manu ljudi cigle i betona, jakako. Beton su pronašli
Rimljani, a cigle još ko zna ko pre 7000 godina.

tuxserbia..Tuğla i jeste cigla.Hmm kod tebe se stedeo kamen.U Sumadiji je to bas redjano.

Tugla jeste cigla, crvena opeka. Ali u mom kraju, između Niša i Leskovca, tugla je ćerpič. Tuglara je kuća od blata i slame. Sinoć sam baš tražio, ali slabo ima, direkt na turske sajtove me baca. Naleteo samo na nekoliko slikica. A za ove štedljive, često su takve, ali ne padaju ;-)

Zar ti se ne čini da je koren reči isti: cigla - tuğla. Biće da su tu reč Turci preuzeli od
Grka. Grci je zovu Τούβλο kao i drugi severni Sloveni jer se na Beloruskom kaže
Cэgla , na Češkom Cihla, Poljskom Cegła. Mislim da su i Nemci povukli od Slovena
Ziegel. Interensantno je da je Bugari zovu Tuhla, a Mađari Tégla.
Rusi je zovu Kirpič (čerpić kod nas), Kazahstanci Kіrpіš, Azerbedžanci Kərpic.
Mi imamamo i naše lepo ime opeka.

I meni bilo čudno ovo oko imena. Moj kraj crvenu ciglu, opeku, znači pečenu, zove poljska cigla. Onu nepečenu, od blata i slame, zovu tugla. A kad tražiš po tom pojmu, izlaze uvek opeke, pečene cigle. Verovatno negde izgubljeno u prevodu. Važno da se razumemo, iako pričamo trijesosamipo dijalekta.

Prijatan vikend