Pa manje pokisne onaj koji trci jer brze stigne na odrediste gde nema kise :)
Sad ako uzmemo tvoj uslov da su izlozeni kisi isto vreme onda ce isto i da pokisnu zar ne?

Ja sam pre koju godinu procitao negde(cini mi se na teletxtu) da je prema nekom istrazivanju dokazano da covek koji trci vise pokisne.

Ako pretpostavimo da su podjednako vreme izlozeni kisi, najlakse se analizira kada se uzmu dva extremna slucaja.
Jedan stoji, a drugi se krece beskonacnom brzinom.
Zar nece drugi telom pokupiti svu kisu sveta?
Mislite o tome ;-)

Hm. Mislim da nisi trebao da kazes "beskonacna brzina" jer je to nepojmljivo (za razliku od stajanja :)) tako da u tom slucaju covek koji toliko brzo trci (beskonacno) nece uopste da pokisne. Zar ne?

Evo jedne zanimljive stranice - http://www.dctech.com/physics/features/0600.php ovo je kalkulator uz pomoć kojeg možete izračunati koliko ćete pokisnuti u određenim uslovima.

Naravno da nece. Pokupice samo onu kisu koja je u njegovoj visini i sirini do odredista. A onaj koji stoji ili se jako polako krece ce pokupiti mnogo vecu kolicinu kise. Kada kisa pada vertikalno onda je uvek bolje sto brze ici (izracunajte pa vidite) ali kada pada pod nekim uglom onda se rezultat razlikuje i postoji optimalna brzina kojom covek treba da ide da bi sto manje pokisao.

Naravno da nije tako. Naime, u slučaju beskonačne brzine će ovaj što trči pokupiti mnogo više. Svake sekunde ovaj što trči "naleti" na mnogo kapi jer se kreće jako velikom brzinom, dok na ovog sto stoji padaju samo kapi na njegovu glavu i to mnogo manjom brzinom. Da bih bolje ovo objasnio, vežemo referentnio sistem za kišu. Ovaj što stoji se kreće naviše jako malom brzinom i kišu zahvata svojom glavom, dok atomski mrav ide mnogo većom brzinom, a i površina kojom zahvata kišu je celo telo, što je veće od glave.

Slazem se sa Bojanom Basicem. Kada vozite kola po kisi i kad stojite na semaforu, brisaci su ukljuceni na jednu brzinu. Cim se upali zeleno i vi nagarite po gasu brzina brisaca mora da se poveca da bi se video put. Ako covek miruje kisa pada upravno na njega, a ako se krece odredjenom brzinom, sada ce zbog slaganja brzina kise i coveka ravan coveka biti pod uglom na pravac kise od arctg(Vkise/Vcoveka), a samim tim ce biti i veca okvasena povrsina coveka.

Cini mi se (mozda mi se samo cini) da niko nije u pravu, odnosno da ste svi pomalo u pravu. Naime!
Da li ce covek koji trci pokupiti vise ili manje kise zavisi od vise stvari:
Da li trci tako da kisa pada njemu "u lice" ili trci tako da mu kisa pada "za vrat" da tako kazem
Treci je slucaj da kisa pada izravno na njega.
Ukoliko kisa pada ka njemu, "u lice" pokupice vise kise od coveka koji ide sporije
Ali ako pada "za vrat" treba da bezi koliko ga noge nose
I u slucaju da pada izravno na njega, treba da trci priblizno onom brzinom koliko brzo pada kisa...znam, nije lako odrediti tu brzinu ali ipak, na osnovu neceg sto sam davno citao cini mi se da tako bese...
To je ako se ne varam iz neke zanimljive fizike ili tako nesto...
U istoj knjizi se pita i sledece: Zasto indijanci prislanjaju uvo na zemlju kad osluskuju da li ko dolazi???
Zna li ko?

Što se tiče onog što sam ja napisao, to se odnosi samo na primer kada jedan čovek stoji a drugi ide beskonačno velikom brzinom, i tom prilikom kiša pada odozgo. Ovo što ti pričaš za pravce je svakako tačno.

A što se tiče Indijanaca, iako je off-topic, razlog je što se zvuk brže prostire kroz čvrsta tela nego kroz vazduh.

NETACNO!!!
Brzina zvuka tu nema veze. Zvuk se prostire tako brzo da je razlika u prostiranju kroz vazduh i kroz zemlju tako zanemarujuca-zapravo je nemoguce i primetiti je.
Pravi razlog je to sto se kroz zemlju zvuk BOLJE prostire, sa manje rasipanja za razliku od prostiranja kroz vazduh gde dolazi do neizbeznog rasipanja zvuka.

Neka je za utehu, vecina se prevari i pomisli da je zbog brzine. Nije...

Bojane, nisi u pravu. Covek koji ide beskonacnom brzinom ce stici na odrediste za beskonacno malo vreme. Limes kolicine kise koju pokupi je povrsina njegovog tela (gledano spreda) pomnozena sa duzinom puta.
Ali ako covek stoji ili se krece 1mm po satu njemu ce na glavu i ramena da napada mnogo vise kise.

Srki, pročita li ti da je vreme kretanja isto za oba čoveka, dok je put različit?

Ne :(
Moja greska. Mislio sam da je zadatak blizi realnosti i da je put isti a ne vreme.

Ovako,



ne, jer kupi kapi telom koje su od zemlje do njegove visine, dok covek koji stoji uopste ne kupi kapi, jer stoji!





Da nece bas svu kisu sveta ali je to malo pesnicki receno (zamena za mnogo :))


Cini mi se da je ovo stvar postavke zadatka.
Ne mislim da zadatak ima smisla ako kazemo da su oba coveka na kisi isto vreme.
Mislim da je covek onoliko pokisao koliko je mokar.
Pozdrav

Ocigledno da niko ne moze sa sigurnoscu da kaze resenje tj. da da odgovor tako da cu da dam malo vise uslova.

Pretpostavimo da su obojica izlozeni uticaju kise isti vremenski period.
Da ne bi bilo zabune pojasnicu, znaci oba coveka ce biti izlozena kisi 10s, znaci covek koji hoda ce pri brzini od 1m-s preci 10m dok ce onaj koji trci ako se krece brzinom od 2m/s preci 20m.
Tako dje pretpostavimo da kisa pada pod uglom od 75 stepeni.
Mislim da je ovo dovoljno da se dodje do nekog konkretnijeg odgovora.

Na koju stranu? U smeru kretanja coveka ili u suprotnom smeru? Ako je u suprotnom smeru onda mu se ne isplati da se krece a ako je u istom smeru onda je bolje da se krece brzinom v*cos(75°) gde je v brzina kapljica.

U smeru kretanja coveka. Znaci kisa mu pada '' u lice '' .

Onda je najbolje da trci brzinom od -v*cos (75°) tj da trci unazad :-)

Ako se krecu suprotno kisi, t.j obojica idu u suprotnom smeru od smera kapljica, opet ce ovaj brzi vise pokisnuti.
Kada bi isli bezeci od kapljica (u istom smeru), to ima smisla.Ovo dole mislim da nema:

kisa
\
\ <== covek
\
\

Kojom brzinom padaju kapljice?

KAko ovo moze da utice na konacan rezultat???

xe xe

kada se covek krece beskonacnom brzinom razvice se veliki otpor vazduha koji ce prouzrokovati visoku temperaturu na povrsini tela (tj. coveka) i ista ce dovesti do isparavanja vodenih kapljica i on ostaje suv :).

jet another opinion

Ako covek prekoraci brzinu kise po x koordinati (ako ide unazad), onda kisne po ledjima

Kod ovakvih problemčića obično je najveća „muka“ utvrditi šta ko misli kada kaže više pokisnuti.

Dokle god nije precizno definisano šta se pod time podrazumeva, biće i nedoumica na koju stranu da se krene. Zato je dobro da se stvar definiše kako treba. Pretpostavio bih da je kiša homogen fluid koji se kreće na neku stranu (imamo brzinu kiše). Čovek opet ima svoju brzinu i obe su date u odnosu na zemlju. U sistemu vezanom za čoveka, brzina kiše — od koje direktno zavisi koliko će čovek pokisnuti — se formira kao zbir brzina kiše i čoveka u odnosu na recimo zemlju.

Još da definišemo šta znači pokisnuti. Čovek „više“ pokisne ako pokupi više „negativnog“ fluksa kiše, dakle onaj deo kiše koji „ulazi“ u površinu koja ograđuje njegovo telo, orijentisanu ka spolja. Ostatak se svodi na računanje fluksa kiše u dva slučaja i njihovo poređenje.

f

Tako je, jos ako uzmemo pretpostavku da ukupna povrsina covekovog tela sa jedne njegove strane iznosi 1.5 m2 mozemo izracunati koliko ce jedan od njih manje odnosno vise pokisnuti u zavisnosti od toga kako se krece...

Pa kako ne moze?
Sto je veca brzina kapljica, to je veca brzina horizontalnog kretanja fluida, jer je brzina horizontalnog kretanja fluida= (brzina kapljica)*cos(75)
Optimalno kretanje coveka je da se on krece brzinom horizontalnog kretanja fluida.
Krece li se brze ili sporije od te brzine vise pokisne.
Zar ne?

Zasto umesto nekih teorijskih razmatranja (i pomalo nagadjanja) problem ne pokusamo da posmatramo iz drugog ugla. Lepo....napravimo model svega toga:

Neka je covek kvadar dimenzija 1x1x2. Neka se nalazi u x-y koordinantnom sistemu koji je podeljen horinzontalama i vertikalama sa razmacima 1 - to je fakticki koordinanta mreza. Neka dalje .... kapljice padaju pravolinijski nanize (moze i navise zavisi odakle posmatramo.... sala i neka padaju u cvorove koordinantne mreze odredjenom brzinom (koja se dosta tacno moze izracunati tako da odgovara realnom slucaju) ... dakle sa oderedjenim vremenskim razmakom (lakse ... recimo sa razmakom izmedju od 0.5m). Na "slici":
. . . . . . .
. . . . . . .
. . . . . . .
. . . . . . .

i tako dalje. Ostaje samo da jos "pokrenemo" sistem u akciju. Mislim da se sada vec lako moze izracunati koliko kapljica padnu na coveka koji trci a koliko na onog koji ide manjom brzinom (ajde moze i da stoji).
Zar ne?

trivijalno...

vise pokisne onaj koji nema kisobran

Cijenim sabrana djela Jovana Jovanovića Zmaja.Ali ipak on je jako pogriješio
u onoj čuvenoj pjesmici:"Cigan hvali svoga konja"

Tu imamo onaj stih gdje se kaže, da bježeći od kiše iz Erduta, konju pokisne
samo rep.Tu se da zaključiti da ako kiša pada vertikalno brzinom w1, a kojn
ide brzinom w2, onda je tangens ugla pod kojim kiša pada jednak omjeru ovih
brzina.

Pošto je konj očito kvalitetan i brz onda proizlazi i da je taj tangens ( a i ugao)
mali.Ispada da je konju mogla pokisnuti samo prednja strana.

Zmaj Jova je trebao završiti čuveni stih ovako:"Na mom konju sve je mokro,
a suv mu je samo rep".(to je ono kad je stigao u svoj dom lep)

30 poruka a niko da ispravi naslov...

(imho:
onaj koji trci kupi vise kise - u vecini slucajeva)

Jedan od granicnih slucajeva je osoba veceg obima nego visine

Da nije mozda brzina (vertikalne) kise irelevantna?

Covek koji se sporo krece takodje kisne spreda,kao i covek koji trci.On ce pokupiti one kisne kapi koje se nalaze dovoljno ispred-blizu vertikalnoj ravni u kojoj su njegove(ili njene) grudi (nemojte se smejati).Pretpostavljamo da kisa pada vertikalno.Pretpostavljamo takodje da je gustina kisnih kapi na putanji svuda jednaka.
Covek koji se krece sporo "kupi" manju kolicinu vode u jedinici vremena,od onog koji trci,ali njegovo kretanje traje duze,pa je pitanje da ko ukupno pokupi vise kisnih kapi.Kada bi se kompenzovala manja kolicina pokupljene kise u jedinici vremena ,duzim trajanjem kretanja do zaklona,tj. kada bi pokupili istu kolicinu kise prednjim delom tela onda bi jedina razlika bila u kolicini kise koja padne direktno na skalp,a tu ce manje da pokisne onaj koji trci,jer kolicina kise koja padne na skalp u jedinici vremena ne zavisi od horizontalne brzine(trcanje,hodanje).Tako bi i trebalo da bude ako je po pretpostavci gustina "fluida" konstantna na putanji.
Ovo je samo jedan model,sa izvesnim aproksimacijama,a vi ako imate bolji model,sa tacnijim aproksimacijama izvolte...

Citam vase odgovore ali promasili ste poentu, fokusirate na nevazne sitnice..

Kratak odgovor je:
Nije moguce apsolutno reci koja ce osoba vise pokisnuti.


Razmisliite o naj efikasnijoj brzini auta na nekoj distanci. Naj efikasnja brzina ( tj. najmanje potrosenog goriva ) zavisi od puno faktora.

Isto tako, ko ce pokisnuti vise od covijeka koji trci i covijeka koji stoji nije pitanje na koje se moze apsolutno dati jedan tacan odgovor koji ce vaziti za sve situacije.

( Za pomenutu specificnu situaciju gde kisa pada pod uglom od 75 stepeni od horizontale tom i tom brzinom, ljudi se krecu tom i tom brzinom, moze se izracunati tacno ko pokupi veci volumen kise, samo mi nije jasno zasto je to relevantno ili kako bi to nekom moglo pomoci da odluci da li da trci ili da hoda.....kao sto sam rekao odgovor ce se mjenjati od jedne situacije do druge, tako fokusirate na irelevancije koje vam nece pomoci da ostanete suvi....)

A što ne pokušate malo da to izračunate?

problem moze da se rijesi u samim pocetcima, naime trebalo bi da se utice na prvobitno stanje covjeka i primorati ga da ostane kuci ili ispred kuce (npr. udar groma, kamion, mokre i klizave stepenice), tako da ne bi imali problem oko kise i trcanja a i ako bi neko izasao na kisu, po svoj vjerovatnosti to ne bi bio nas covjek