Imas gotovih resenja koje rade, npr.

"Fantomski", tj. beztransformatorski ispravljac napaja MCU, R4 i R7 zajedno sa clamp diodama ulaza PB1 su deo zero-cross detektora, a razdelnik napona koji cine R2 R3 i R8 dovodi pozitivne poluperiode na analogni ulaz ADC1.
MCU vrsi merenja, i rezultate prosledjuje preko galvanski izlovanog izlaza. Mozes koristiti vise od jednog signala. Recimo ADUM1401BRWZ koji mozes nabaviti u Comet-u prosledjuje 3 linije u jednom, i jednu u drugom smeru, pa mozes progurati 4-zicni SPI.
Naravno, moras voditi racuna da su na sklopu prisutni naponi koji su opasni po zivot!

Naponski mjerni trafo radi savrseno.
Masa mjerenja u ED i industriji se rade mjernim transformatorima.
Mozes li malo opisati kako to brlja i sta se desava, ako i da zakacis semu.
Jednostavno to mora da radi.

Imas HCPL-7520. Jeftinije od trafo-a, optoizolovano, moze i za struju. Mada trafo mora raditi 100%....

Ne znam koliko ti to brzo treba, mislim na ucestanost merenja?

Pozdrav to nije naponski trafo, klasicni trafo je 220V/12V, ucestalost merenja jednom u sekundi. Problem je sledeci, sracunao sam da za napon od 220V napon na ulazu u ADC treba da bude 4.23V i tako podesim napon, po istoj logici kada je napon 180V napon na ADC-u bi trebao biti 3.46V a ja izmerim 3.64V

Hvala

Dabome,
sa seme se vidi da princip mjerenja nije dobar.
Prvo, imas pad napona na grecu koji zavisi od mnogo faktora.
Drugo, jos gore, ti kondenzatori pokusavaju da odrze Umax,
tome se protivi struja praznjenja kroz 7805.
Dakle imas optereceni naponski mjerni trafo sa nelinearnim diodama.
Probaj sam da nadjes neke principe mjerenja a ako zapne tu smo.

To definitivno ne valja, mozda da stavis drugi trafo koji sluzi samo za merenje.
Te ne-linearnosti mozes da ispeglas sa nekom "lookup" tabelom (nadam se da te interesuje neki opseg recimo 170-240V ne 0-240V).
Ne znam kako radis, valjda ne uzimas samo jedan uzorak, bolje je da uzmes sto vise uzoraka u toj jednoj sekundi, sumiras ih sve pa da to podelis sa brojem uzoraka.
U mrezi se stalno menja napon drasticno..

Posto i dalje nisam uspeo da resim problem pokusao sam na drugi nacin, prilazem semu i rezultate merenja, ali i dalje imam odstupanja

Ako imas osciloskop valjalo bi da pogledas kako izgleda napon na A/D ulazu, to ce najverovatnije pokazati konkretne probleme.
Sumljam da imas problem sa ulaznom impedansom u A/D (traze relativno nisku, reda 100ohm ili manje) tako da je moguce da moras postaviti buffer pre A/D ili povecati kondenzator sa 1uF na nekih 10uF.
Ima tu jos mesta gde moze da se javi greska a najcesce je vezana za rutiranje vodova na PCB.

Inace od transformatora ja ne znam da li postoji nesto linearnije i prostije za primenu kod merenje mreznog napona, to ne masi jedino ako nesto kardinalno gresis ...

Evo ti jedan brzinski check da vidis da li je do impedanse A/D, postavi voltmetar (unimer) na nozice A/D ulaza, prati napon, onda ubaci MCU u reset i ako ti se na voltmetru poveca napon onda je to uzrok problema.

Izvini šefe, ali ovo ↑↑↑ nije tacno.

Razmisli malo...

Sto Robi, sta je sporno sa transformatorom, ozbiljno pitam?

pa izlaz iz njega je mnogo lepsi nego ulaz, pojesce trafo brdo
tranzijenata, opravice felere na sinusu ..

Pa zar nam to ne ide u korist? :)
Inace, koji ce to instrument da pokaze "tranziente" iz mreze sa 1-10 semplova u sekundi? :)

Valjda ovakvi...

ja samo rekoh ulaz != izlaz .. dal je to u prilog ili ne zavisi sta se
meri ... neko je spominjao oblik u temi (mozda sam i pomesao) a to se
deformise kroz trafo ... sad sta je Robert mislio, pojma nemam, mozda
to, mozda nesto drugo

Roberte,
jasno i nedvosmisleno je da postavljac teme zeli mjeriti mrezni napon.
Mrezni napon je, uz neke aproksimacije, sinusnog talasnog oblika frekvencije 50 HZ.
Naravno da postoje manja odstupanja kako po freq tako i po obliku, ali to je akademskog znacaja.
Prakticno se moze pretpostaviti sinus 50Hz.
E tu trafo radi u granicama mjerne nesigurnosti.
Generalno, akademski govoreci, ne postoji tacno mjerenje.

Predpostavljam da postavljc teme zeli da izmeri mrezni napon sa nekom malom tacnoscu
sa sto jednostavnijim hardverom .

Neka samo premesti D1 na ukaz ispred R1 i to bi bilo to najverovatnije , R2 ne mora biti od 2 W

Da zelim da merim napon sto jednostavnijim hardverom, sema je u postu #9 i merenja su bez ikakvog AD konvertora instrumentom. Posto mi tu vec brljavi nema smisla dodavati bilo kakav MCU, dok ovo ne resim.

Hvala

_{[Ovu poruku je menjao danne dana 12.10.2016. u 20:13 GMT+1]}

danne,

Mislim da cemo da resimo tako da "Ne Brljavi" merenje,
samo polako,

Prava resenja se ne vade za 2 sekunde iz rukava..

Scoolptor ti je dao gotovo rešenje. Šta ti konkretno kod tog rešenja predstavlja problem?

Da li neko može ukratko da objasni kako se dimenzionišu R1 i C2 u ovom i sličnim kolima?
Koliko vati treba da bude R1 i kako se to računa. Kako se računa njegova otpornst. Pretpostavljam da C2 mora da bude za više od 240V, idealno 400? Kako se računa njegov kapacitet? Da li igra i potrošnja sklopa posle njega, kao što je u ovom slučaju ATTINY taj koji troši, ili je struja nebitna? Zašto između D6 i D1 (D4) nema otpornik nego je kretak spoj, zar to ne preopterećuje D6? Šta uopšte limitira ovde R1-C2 kombinacija?? samo struju?

Pogledaj ove izvornu temu na DP forumu oko te konstrukcije, uglavnom su odgovorili na tvoja pitanja.
http://dangerousprototypes.com...ewtopic.php?t=4762&p=46160

Cela caka je sto ima taj C2 kondenzator koji ogranicava struju iz mreze pa se na zenerici 5V1 dobije napon za napajanje MCU, koristi se reaktansa kondenzatora kao otpor za ogranicavanje struje i ona je definisana sa Xc[Ω]=1/(2*Pi*50Hz*C)

Hvala za link. Vidim da je tu C2 strujni limiter ali gledajući temu sa linka i dalje ne vidim baš kako se šta dimenzioniše.
Pretpostavljam da je pad napona na R1 za 20 mA nekih 5.4 V, dakle on mora da bude 1/8W ili veći što nije problem. Da li možda mora da bude dugačak?
Da li C2 treba da bude neki poseban da se ne bi grejao", tu je već pad napona mnogo veliki ali ne znam kako se on ponaša ovde u kolu, tj pošto nije otpornik on tih 230 V * 20mA ne pretvara u toplotu već?!

Prica oko reaktanse je nesto slozenija, potrazi tekstove oko toga ako te vise interesuje.
Uglavnom, C2 se nece grejati, tj ni priblizno koliko bi se grejao obican otpornik za iste struje. Grejace ce minimalno (verovatno ne mozes ni da primetis) i to malo grejanje potice od njegovog internog ESR koji je relativno mali, delovi Ohm-a su u pitanju.
Za C2 treba izabrati neke iz recimo MKP ili MKS serije, to su polipropilen kondenzatori, radni napon 250V~ ili vise.
Npr:
http://retam.co.rs/katalog#S29...3I=:Ymxvaw==:MzMwbkY=:Mjc1Vn4=

Evo ti i link na jedan Microchipov dokument na temu "transformerless power supply"

http://ww1.microchip.com/downloads/en/AppNotes/00954A.pdf

Ima jedan prost i tacan metod koji sam više puta koristio.

Oslabim AC napon razdelnikom na željeni napon (5Vpp). Propustim ga kroz pojačivač apsolutne vrednosti pojačanja 1 (jedan operacioni, jedna dioda i par otpornika).
Takav napon dovedem na ADC.

ADC meri 10 vrednosti na po 1ms, ukupno trajanje merenja 10ms.

Napravim sumu kvadrata merenih vrednosti, i kada tu sumu korenujem dobijam efektivnu vrednost koja ne zavisi od oblika signala.

Istom metodom možeš da meriš i snagu. Struju meriš preko strujnog trafoa, ili miliomskog šanta.

Merenje vršiš sa dva kanala, naponski i strujni. U svakom kanalu treba dodati po jedan komparator koji daje znak napona odnosno struje.

Tako dobijaš dva niza merenja (za napon i struju) sa 10 merenja sa pridruženim znakom.

Napraviš skalarni proizvod ta dva niza (množiš elemente istog indeksa) i napraviš od toga sumu.

Koren sume je snaga.

Korak @

Jel moze sema tog sklopa za merenje mreznog napona i da li se radi o galvanskoj izolaciji jer i mene interesuje taj metod da izbegnemo glomazni trafo koji zauzima puno prostora.

Nema galvanske izolacije zbog cene.

Nekim malim jeftinim mikrokontrolerom vršim merenje (na masi može biti faza) a onda preko galvanski izolovane RS485 komunikacije
je to merno kolo vezano na racunarski sistem. Jeftinije je galvanski izolovati digitalni signal nego analogni.

Šema je prosta samo mi treba vreme (prilično sam zauzet) da je pripremim za slanje.

Evo:

[att_img]
R1 i R2 čine razdelnik koji AC napon deli sa 101.
Alazni napon od 310Vpp se svodi na Ua = 3.1Vpp.
U1A je pojačivač apsolutne vrednosti. Na njegovom izlazu je idealno ispravljen AC napon.
Za negativnu polperiodu AC napona U1A radi kao invertor napona Ua u Uo.
Za pozitivnu poluperiodu izlaz U1A je na 0V, dioda je zakočena, pa se napon Ua prenosi na Uo.

Vidiš da se konfiguracija menja zavisno od znaka AC ulaznog napona.
Za negativnu poluperiodu napon Ua određuju otpornici R1 i R2 u paraleli sa R3.
Za pozitivnu poluperiodu Ua određuju samo R1 i R2.

Očito je da će napon Uo biti nešto manji za negativnu poluperiodu.
Zato je ubačen R5 sa vrednošću Rk. Otpori R3 i R4 su jednaki i mogu biti 10K.

Vrednost Rk je 0,99*R2.

Zavisno od željene tačnosti, možeš uzeti da je Rk=R2.

Na kraju je upotrebljen bafer, da ADC ne bi ulaznom impedansom unosuo nove nepreciznosti u radu
pojačivača apsolutne vrednosti.

Na kraju ti treba izvor napona za napajanje operacionih pojačivača i mikrokontrolera.
Za to ima puno rešenja, trba pogledati i naći neko jeftino. Umesto starog i jeftinog LM224 možeš
uzeti neki bolji, ali da može da radi sa napajanjem 0V umesto minus napona.

Kada MCU izmeri napon sam izaberi kako će ga digitalno poslati tamo gde treba.
Galvansku izolacijudigitalnih signala uradi optokaplerom.


<sub>[Ovu poruku je menjao korak dana 05.11.2016. u 13:17 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao korak dana 05.11.2016. u 13:36 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao korak dana 05.11.2016. u 13:37 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao korak dana 05.11.2016. u 13:39 GMT+1]</sub>