Skini onaj sajt, stvarno nije ok.

ok.

Zasto spojiti serijski panele ? Spoji svih sest panela paralelno i dobices vise ampera za punjenje akumulatora ! I treba ti regulator punjenja kao na slici.


_{[Ovu poruku je menjao samuki dana 08.11.2016. u 23:53 GMT+1]}

Mislim da bi trebao da razmotriš SMPS pretvarač sa trafoom. To bi moglo da
se izvede sa TL494 ili SG3425 i nekim žešćom IGBT-ovima. I da dodaš sve
potrebne zaštite da bi to radilo dugo u radosti i veselju uz 24V i 20A.

samuki - možda redna veza nije loša ideja za tmurne dane kada je pitanje da li
će se dostići napon punjenja. Najverovatnije bi i ja išao na rednu vezu.

Verovatno bi bilo pametno i postavljanje dimmy load-a za te letnje ekstreme.

@branko tod

ok. tako nešto sam i mislio, pa moglo bi se reći i da imam iskustva sa tl494 ali mi je malo arhaično to kolo a i imam na njemu nepotrebnih stvari.
radije bi radio sa mikrokontrolerom.
potrebni su mi praktični saveti tipa:
koja topologija?
mogu li proći sa half bridgeom ?
full ?
push pull?
može li se iskoristiti neka bobina fabrički namotana iz atx napajanja. njih imam jedan kamion pun od praistorijskih iz 1991 do ovih današnjih ?
igbt? fet? darlinton? bjt? obični tranzistori ?

dajem prednost jednostavnoj i pouzdanoj izradi.

@samuki

ima zašto : sa ovim panelima u paralel vezi nemoguće je 60% vremena u mom podneblju ostvariti potreban napon za punjenje banke 24V (napon punjenja skoro 29VDC).
ovaj mppt sa tvoje slike nije pravi mppt, a i ne treba mi to.
stvar je u dobrom iskorišćenju snage panela.
mislim da razlikuješ clamping kontrolere od konverterskih kontrolera ? fn paneli su tzv strujni izvori energije , pa ako koristimo clamping tehniku za regulaciju - gubimo i do 50% snage sistema !

@cukovanny

Pohvale za ideju! Mada si se uhvatio vrlo klizavog terena :)

U sustini moras malo da preispitas svoju konstrukciju, nije jednostavno to tek tako resiti a dobiti dobar KKD, svaku komponentu moras dobro da proberes, da nadjes prvo dobre brze tranzistore sa malim Rdson i malim Qg i trenutno na trzistu ima drasticno boljih tranzisora od IRF9530, dalje drajver za njih je pola resenog problema, treba ti nesto poput UCC27211A, ISL2111ABZ, HIP4081, zatim feritni materijal za prigusnicu tu ti treba poveca prugusnica (zavisi na kojoj prekidackoj freq radis) tj prakticno jezgro za trafo tipa ETD34/39 ili slicno koje moras da gapujes ili da koristis vrlo sofisticirane materijale poput Vacuumschmelze Vitroperm/Nanocrystalline koji imaju ekstremno male gubitke i na kraju kontroler, ima ih raznih, analognih svakakvih (Linear Technology ima veoma dobre) a od skora i vrlo mocnih digitalnih PWM kontrolera (Arduino nije dorastao tim zahtevima) poput UCD9240, MCP19111 ili neki klot dsPIC 16bitni MCU sa DSP.

Dalje moras malo uraditi racun ili simulaciju izlaznog stepena pa da vidis gde se najvise gubitaka javlja ali odprilike ako ciljas visok KKD verovatno ces morati da ides na polyphase buck tj visefazni sinhroni buck gde se sa 2-4 faze drasticno poboljsava KKD jer se struja deli na pojedine grane pa imas manje pojedinacnih gubitaka.

Nesto literature za pocetak:
http://www.ti.com/lit/an/slyt449/slyt449.pdf
http://www.ti.com/download/trng/docs/seminar/Topic_7_Hagen.pdf
http://www.ti.com/tool/tida-00705
http://cds.linear.com/docs/en/application-note/an77f.pdf
http://oa.upm.es/3353/1/INVE_MEM_2008_54677.pdf

Vidi ovaka. Ja ti baš nisam mnogo jak u tvom problemu. Znam ponešto, ali nisam referenca.
Nikako se ne bih složio da su to arhaična kola, naročito SG3425. Guraju stotine miliona PS
za računare. Imaš u njima i kontrolu napona i struje. Obavezno IGBT jer su tu struje primara
žešće. Trafo sigurno možeš da napraviš od uduplanih jezgara iz PS. Mikrokontroler možeš da
koristiš za kontrolu i nadzor celog sistema. Da recimo uključuješ dimmy load, meriš napone,
struje, obračunavaš snagu, kontrolišeš stanje akumulatora i sve to imaš i zapisano

Na forumu elektronike imaš sigurno stotine strana vrlo kvalitetnih obrada i izrada kojekakvih
pretvarača, i mnogo baš korisnih saveta. Nisi gadljiv na elektroniku pa napred sa forumskim
kopanjem. Za sada toliko od mene i srećno. Ako budem mogao još nešto da pomognem tu sam.

Dopuna- ako se Miki uključio na konju si!

TL494 ili SG3425 su standardni prosecno dobri kontroleri, mana im je sto su spori i sa velikim dead-time koji pravi dosta problema za postizanje visokog KKD.
Cisto za informaciju, prosecno ATX napajanje (<100Eur) imaju KKD izmedju 60-70%, oni skuplji koji rade sa raznim kvazi rezonatnim topologijama idu do nekih 85% preko toga su "premium" napajanja uglavnom za telekom/server industriju i vrlo su skupa.

Visok KKD i cena izrade su dva kontradiktorna parametra! :)

@cukovanny

Mislim da ti je problem nastao sa prigusnicom, verovatno si prezasitio jezgro tako da ti je najlakse za probu da tu postavis ETD jezgro sa podebljom zicom da bi smanjio njen otpor.

Sva ta jezgra moraju da se gapuju jer ne trpe DC bias i proracun za prigusnicu kao i za velicinu gap-a mozes dobiti preko odlicnog programa za te namene:

TDK/Epcos Ferrite Magnetic Design Tool
https://en.tdk.eu/tdk-en/18049...s/ferrite-magnetic-design-tool

I ovo ce ti biti od pomoci:
http://www.ti.com/tool/powerst...ner&HQS=powerstagedesigner

Miki, ja poznajem dobro ove ic i volim da ih koristim. Ali isto tako, ja imam izuzetno poverenja u tebe.
Znam da ćeš čoveku da pomogneš do maksimuma i rešiš problem. doduše samo sa delovima koji će
tek prekosutra da se pojave na tržištu Malo šale pred spavanje, laku noć ljudi.

Ne vredi Branko, mora malo da se pokrene sa mrtve tacke ta SMPS tehnologija, zakucani smo u proslom veku a u medjuvremenu su se pojavile mnogo dobre komponente samo treba skupiti "petlju" i uhvatiti se toga. Princip rada je i dalje isti samo su se perfomanse poluprovodnika drasticno poboljsale i prava je steta ne probati ih.

Vidi dokle je to otislo a mi bi da se bakcemo sa TL494 :)
http://www.rle.mit.edu/per/publications/
http://www.rle.mit.edu/per/project-gallery/

Evo jos jedan koristan link pa odoh da simuliram sinhroni buck ;)

DC/DC book of knowledge
https://www.schukat.com/schuka..._Book_of_Knowledge_English.pdf

@cukovanny
Kad sve ovo budes sproveo u DELO ,

JA Častim, kompletnu Večeru !---Svako bira po Izboru !

Branko sedi pored mene, sa desne strane, .Miki sa leve strane, .a Samuki je tu OMA do nas,--da da Podršku !

Kud ces bolju EKIPU ?

Imaš nešto protiv te " koncepcije" ?

hvala vam svima na odgovorima.



@mikikg

da, razabijao sam glavu oko raznih brzih rešenja, ali izgleda da brzo rešenje u ovom slučaju ne postoji. priroda i fizika ne tolerišu sklepana pretvaranja energije.
elem , u mom slučaju kkd nije toliko bitan koliko ukupna toplotna disipacija na pretvaraču - a to dvoje su veličine u direktnoj obrnuto proporcionalnoj zavisnosti -. tako da zaključih da je kkd ipak bitan.

klizav teren jeste, a moje znanje u elektronici je skromno. u struci sam mrežnog inženjerstva.
ajmo konkretno: jezgro koje bih koristio je EI-33ASG koje imam u svakom kinezu. opcija je i E115982 iz starijih napajanja koje radi mislim do 30ak Khz.

fetovi koje bih koristio su IRF5210. to su 100voltni, 40amp a imaju najbolji unutarnji otpor koji mogu međ tim jeftinim fetovima da nađem... reda do 10milioma. imaš drugi predlog p-feta ?
opcija mi je i relativno egzotični smp3003 koji ima Vds do 75V pa je tu kritičan ali bi trebalo da bude mazga od feta.
DA ZABORAVIH VAŽNO: pretvarač mora regulisati plus granu. znači n kanali ne dolaze u obzir. tu sam malo u problemu zbog dosta suženog izbora u odnosu na širokodostupne N-channel fetove.
naručio bih možda neki namenski kontroler koji radi linear technology ali oni samo sa jednim i jako egzotičnim kontrolerom idu do +80V ulaza. sve je u smd izvedbi i neću da se bakćem sa tim. visefazni sinhroni buck bih za početak izbegao jer bi pokušao da napravim nešto jednostavnije što neće da se zapali posle dva sata. da počnem od nečega.
svestan sam da smps uključuje mnogo disciplina elektronike, magnetizma i fizike, a za temeljno razumevanje potrebno je izdvojiti do 25 god života. zato kažem da ne bi bilo loše da se započne sa nećim dostupnim i lako razumljivim, a onda trial/error metodom iterirati rezultate.

@branko tod

znaš burazeru da sam imao u podsvesti da bi trebalo probati sa igbt. negde sam u nekoj ludački velikoj temi ovde primetio da dosta rubusnih rešenja do 100Khz ide sa igbt. otprilike da to trpi svašta pa i idiotske konstruktore kao mene :)
jednom sam poravljao neki jeftini aparat za varenje 80A i video tamo četiri igbt kojima je bila izgrebana oznaka. mislim da je čak mogao biti boost flyback.
imaš neki predlog za konkretni igbt ili shemu ?

@Living Light

nemam protiv takvih druženja, volim i krku i srku i spiku
samo, dok ja sprovedem u delo te napredne topologije, možnamsedesiti da ne budemo međ živima

ne znam šta su to ETD jezgra ? dostupna su mi samo ona iz atx-a toroidna i EI.
primetio sam da zelena toroidna ne rade nikako u pretvaranju, samo ŽUTA !
radio bih ako je moguće sa EI33ASG. tu je lako napraviti procep, jel ? samo napravim gap između E i I ?

@cukovanny

Ono sto se ne prenese u KKD mora se disipirati u obliku toplote.Ona se disipira iz prekidaca (tranzistor/fet) zbog s parametra istog ili iz induktiviteta koji je u ovom slucaju akumulator energije.Pretakanjem iz case u casu pokoja kap se prospe.

KKD se kod buck-a moze "napipiti" do perfektnosti ako je ulazni napon stabilan ili u nekim manjim devijacijama,svako vece odstupanje rezultat je manjeg KKD.U tvom slucaju fotonaponski izvor (strujni izvor) imas najekstrniji izvor napajanja i buck se tu nece bas dobro provesti.Njegovi rezimi rada su brutalni.

Jesi li razmisljao od po tri panela u paralelu sa buckom i tako dva puta pa izvode buckova u seriju. Samuki je mudro razmisljao.

U 99% ATX napajanja su ETD jezgra. U nazivniku npr ETD34 je duzina gornje ravne stranice u milimetrima. Ona visocija jezgra su dvije polovice
ETD-za razliku od E I jezgra, kod ETD i jezgara sa oznakom ELR, srednji stub je okruglog presjeka, najmanja moguca duzina zice kod namotavanja
trafoa, a frekvenciju na kojoj sigurno rade nadjes iz R i C elemenata koji odredjuju frekvenciju kod kontrolera.
Za kontrolere tipa 494 i sg 352X frekvencija oscilatora je duplo visa od frekvencije trafoa-kontroleri imaju puspul izlaz, odnosno FF na
izlazu koji nedozvoljava istovremenu pobudu gornjeg i donjeg prekidackog elementa-ma sta bilo BJT, FET ili IGBT.-
Kod "kineza" materijal jezgra je najcesce proizvodnje SHINHOM -potrazi na netu njihove kataloge.-

pOz

Jezgra ETD34 i druge veliceine sa 3C90 ili 3F3 materijalom (oba materijala su dobra, 3F3 je malkice bolji, nesto manje gubitaka ima) mozes nabaviti ovde:
http://www.mgelectronic.rs/feritna-jezgra-etd

Inace iz ATX samo zuta jezgra imaju "distribuirani gap" i ona trpe DC bias, sva ostala jezgra moraju da se gapuju.
DC bias kod obicnih ne-gapovanih jezgra dovodi do drasticne promene/smanjivanja permabilnosti koja dovodi do smanjenja induktivnosti zavojnice tj skoro se ponasa kao da nemas jezgro ako tu prolazi DC struja.

>>> DA ZABORAVIH VAŽNO: pretvarač mora regulisati plus granu. znači n kanali ne dolaze u obzir. tu sam malo u problemu zbog dosta suženog izbora u odnosu na širokodostupne N-channel fetove.

Zasto P tip? To si nesto pomesao. Za pozitivnu granu (pozitivni buck regulator) standardno idu iskljucivo N tipovi tranzistora, dakle 1kom N tip MOS-FET + dioda ako je obican buck ili 2kom N tip MOS-FET ako je sinhroni buck.

Ne znam da li sam pomešao, ali minusi fotopanela i akumulatora su zajednički.
Na plusu je regulacija. Znači , sa plus pola FP dolazi 45-75V , a izlaz iz bucka (isto plus) regulisan na 28V ide na plus klemu akumulatora.

U vezi izbora tranzistora, pogledaj jos jednom knjigu koju sam linkovao:

DC/DC book of knowledge
https://www.schukat.com/schuka..._Book_of_Knowledge_English.pdf

Definitivno se koriste N tipovi za pozitivne regulatore …

Posto se u celu "topologiju" umesao i cenjeni emiSAr, onda:

Cukovanny....-Ta tvoja "možnamsedesiti" pretpostavka "nece stici do kapele".

Možnamsedesiti, (uz Božju pomoć) da na-googlamo semu,
koja ce ovde da legne k'o kec na 11.

Samo polako..

aaa poštujem :)

vidim da je emisar ovde stara kost.

a i sa dobrim poznavanjem materije.

u međuvremenu par fotki od sklopa kojeg sam zadnjeg sklepao:

voleo bih neko od učenjaka da mi razjasni ringing koji imam sa slike na osciloskopu. sonda je na drejnu irf9530. bez opterećenja, ali i sa opterećenjem stvar tako ide. kao što gore napisah , izlazni napon je stabilan i regulacija je dobra u širokom spektru ulaznih napona, ali se stvar pooomnooogo greje čak i sa 2A na izlaznom naponu. sad će slike dok savladam kako :)

Postavi i shemu po kojoj si radio.

Da mi ne bi 'el "G" i to u Leru, sa' cu zovem pomoc prijatelja,

-Kome je ova tema "mala deca" !

Samo da se latim MOB telefona...
Strpi se malo..malkice..

nema shema to je iz glave :)

klasični buck.
recimo da je ova :

[att_img]http://circuits.datasheetdir.com/42/LT1074-circuits.jpg

samo umesto ovog kola ide uC sa kog puštam 9Khz PWM i kontrolišem duty preko feedbacka sa razdelnika napona.
zavojnicu ručno motam kao na slici otpr 50uH.

DA NE BUDE ZABUNE, ovo 28V gore na slici je ulazni napon a regulišem ga na 14V. to je samo probno.
to gore pedesetak miliampera je potrošnja bucka na leru.

A da li je na tih 9kHz "četvrtke", STRMINA dovoljno brza ?

Hocu reci da li ti mozda "nesto" ne usporava brzinu porasta signala od 0.00V do U_max,

pa se tu napravi površinica (gledano na OSC), ---- koja radja to pretrano grejanje?

Nebitno što je šema iz glave. Treba je nacrtati upravo kako je nepravljena, da bi se videlo sve što je potrebno: pobuda mosfeta i td...

Nacrtaj, postavi, slikaj ceo oscilogram sa bar dva perioda.

Pomoći ću koliko mogu, mada sam tesno sa vremenom.

P.S.

Napiši željene performanse pretvarača: Uin, Uout, Iout, struju mogućeg preopterećenja, raspon frekvencija koji možeš koristiti.

Posle toga ti mogu dati najkonkretnije savete.

Ma i to sto si se uopste javio ....Z A H V A H LJ U J E M ____T I !


Samo makar da nas USMERIŠ, u kom pravcu da guramo kamen...

eh bravo imamo ekipu... :)

samo mi treba vremena da to iscrtam.
malo strpljenja ...

Još uvek ne znam zašto baš 9KHz, jer to je nenormalno niska frekvencija za storage kalem sa onim jezgrima i onako malo navojaka.

Garantovano u svakom impulsu saturira, i normalno buck greje kao "smederevac".
Za 9KHz bi trebalo možda deset puta više navojaka na tom paru žuto-belih toroida iz ATX...

Sad videh šta te muči.

Koliko ja shvatam, tebi treba pretvarač koji može podneti dosta napona zbog ekcesnih situacija sa jako sunčanim danom.
Nešto kao od 30-150V Uinput.

Evo nactaću za desetak minuta...

TOoo!!!.....Takva pomoc nam treba !

Lako cemo mi da lemimo, da motamo, da sve ostalo radimo,


-Treba nam Macola, da barem malo baci pogled, i kaze koju lepu rec,

Da bi mi odmah preskocili 3-5 uzaludno pisanih stranica ove teme,

-i da pokusamo, barem malko da razmisljamo kao on.

da. ali da može da trpi do 15ak+ Ampera na izlazu 28VDC.

Ah da zaboravih da odgovorim: 9Khz zato što mi atmel može da čita oko 10000 puta u sekundi napon na ulazu. Ne mogu da priuštim veću brzinu :)

Nije to posao za Atmel.

Taj Buck mora da radi na bar 50KHz da ti ne bi storage kalem morao biti kao cigla veliki.
Dalje, tu ti treba oko 0.5KW, a to ne može sa dva ta toroida već sa bar 3 komada. Sa dva je to tesno i grejaće, sa 3 ili 4 će to lako da radi bez napora, a ujedno ti treba dosta manje navojaka.

Sačekaj šemu.

ok. u međuvremenu šema sa slika gore:

@Living Light

pohvale za vedrinu i brzinu. ovih godina/decenija je malo osmeha i raspoloženja...

za tvoje pitanje o envelopi, merim je na izlazu uC i na izlazu drajvera tranzistora i ima pristojan uptime.
izgleda da je prb stvarno sa frkv i lošim izborom i namotajima zavojnice.

mikikg je prvi provalio situaciju. svaka čast.

Jojj bre, .....pomogao bi a'l ne umem, ne poznavam gi--- ovu oblas' :D

Samo Vas citam, i NE trepcem...

BRAVO !

Pa,

-Macola je Intravenska/Direktna/Infuzna PSIHOTERAPIJA !!!___ za ovo uspavano drustvo od 8 miliona !

I dalje, plitko disem, i Ne trepcem...

@cukovanny

Pozdravljam upotrebu digitalnog PWM kontolera, ali kao sto smo ti Macola i ja rekli, to nije za Arduino, moras koristiti nesto drasticno bolje/brze i moj predlog ti je dsPIC33EP (MC serija), oni su rodjeni za takve stvari.

Sacekaj Macolu da ti postavi shemu, bice sigurno sa analognim kontrolerom ali ako budes isao u pravcu digitalije dsPIC je pravi izbor.

Jos da mi se ispune samo 3 zelje...

Da se ukljuci mikiKG & emiSAr & Branko Tod.........gde ce nam biti kraj ?

Kraja (bukvalnog kraja,.... ne želim da bude!...nemo' neko da je pomislio ni "K" od kapele) !!!
__________________________________________________________________________

Zelim da budemo, SVI oko iste "Indijanske Vatre" !

...samo to zelim,

Edita (madjarica):
dok napisah post, prva zelja mi se ispunila (kad pre?),

-stigao mikiKG, i to expresno, Covek dos'o Japanskim voznim redom, i zna sta radi,

ok. pogrešio sam tamo na slici nacrtao sam zener 15v i 10k u paraleli između draina i sourca a prvavilno je između gatea i sourca. sać da izmenim.

drugo, VAŽNO, šta misliš o ovome: imam mogućnost da pustim sa atmela pwm do 100Khz , ali mogu da ga korigujem samo 10000 puta u sekundi. da li je to pametno ?

PS što se tiče PICa nisam odavno pisao u asembleru mrzi me da se vraćam u devedesete :)

@Living Light

kakav si ti kralj , a ja mislio da sam ja opsednut i lud

Samo da Ti došapnem:

Kad imaš overen PAPIR da si lud !!!_____Lako je posle toga biti pametan

..ja sam taj "individualac"....

Dijagnoze imam 'edno 3 kubika !

(i to šumski metar kubni, onaj sto je visok 1,2 metra)

PWM frekvencija od 100kHz je OK, to ti diktira parametre u izlaznom stepenu (izbor prigusnice i izlazni ripple).

Sto se tice osvezavanja tog PWM od 10kHz, u sustini i to je OK, to ti diktira maksimalnu brzinu kontrole tj kontrolni bandwith koji bi realno bio negde oko 3-4kHz sto nije lose (sa dobro optimizovanim L/C u izlazu).
Sad tu moze nastati problem ako hoces da implementiras i PID, e to srce zesce resurse od MCU-a zbog floating-point matematike i zato je bio moj predlog dsPIC koji ima DSP jezgro za takve namene.

Inace PIC-evi se 99.9% sad programiraju u C/C++, retko ces imati potrebe da kodiras u ASM i ako bude imalo potrebe to mogu da budu samo neki mali segmenti programa (mesas ASM i C/C++ u sourse) ali cesto ni to ne moras da radis.

hvala na odgovoru.

evo isečak iz koda (samo control loop) da vidite da tu nešto ne grešim:



void loop()
{


// 204.8 * 9.181; // proracun napona u voltima na izlazu smps , koristi se registar od 8 bita za vrednost napona od 0-1023, analogija 0-5V

if (analogRead(A1)<313) { puls++;} // ako nema 28V povecavaj pwm duty da bi dobio 28 volti
else puls=0; // u svim ostalim slucajevima gasi pwm


pwmWrite(9, puls); // obnavljaj PWM


}



da napomenem da je pwm izlaz kod atmel 328 nezavisan od procesora , odnosno moguće je raditi druge operacije na procesoru dok pwm izlaz radi.

Evo ti šema visokonaponskog Buck, koji ima galvanski rastavljenu power sekciju, sa kontolom napona i podesivim strujnim limitom.

Sam sistem pobude podržava razne topologije: HB, push-pull, buck, boost (stvar aranžiranja sekundara drajver trafoa).
Sposoban je za pobudu mosfeta ili IGBT. To je stvar podešavanja napajanja drajverskog sklopa, gde napon napajanja određuje napone gejtova.
Pošto je power deo galvanski rastavljen, moguć je rad i sa mnogo višim naponima i strujama (stvar izbora prekidačkih tranzistora i zamajne diode).

Mosfeti dele po pola frekvencije i discipacije. Predloženi mosfeti na predloženoj šemi, u tvojim uslovima, najverovatnije neće zahtevati hlađenje, ili vrlo malo. Najviše će morati da se hlade zamajne diode SF3006.

Vidi ako imaš koje pitanje, priloži u narednih 10-tak minuta jer bih se odjavio.

Kad Macola nacrta semu ima da radi ko sat, a ima da ostane hladno kao Tastine grudi ! Poz

:-) Kao sat: čuće se iz njega TIK-TAK :-)

Sve lijepo i jasno! Pitanje slijedi kako ce ovo da radi pri niskom ulaznom naponu?.Naponu koji ce dati paneli recimo sada.
Naponu kad sam se malo pre spajao na web od jedne fotonaponske elektrane u BiH instalirane snage 120 KW a trenutna proizvodnja cca 4 KW :(
Pokretac teme je uvezao panele u seriju da iskoristi koliko toliko.

cukovanny, svaštaru jedan,

Ja samo shherinjam u ovoj temi, a zelja mi je da pomognem, ako ikako moze,

Odgovaraću kad se vratim sa ručka, za 45min.

Hahahhahah,,, kaka Banda ! Sve probisvet-do probisveta !

Jojjj ,,Fušeracijo,....Trbušnjaci me bole, odlaze u "Klinč" , Mengele me pominje,...

Srce mi ima Aritmiju + Exta-Sistole mi na nos izlaze,
Da li ste VI normalni ??

Jeste li prirodno blesavi ___ Ili ste uzimali neke "Dodatne Časove" ???

''ehbo Vas Grom !----od 500 kilo Ampera !



_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 09.11.2016. u 15:03 GMT+1]}

Prijatan Ti rucak,

Samo Ti ruckaj,
Snaga (u Watima) "Kroz usta ulazi"!

Ako ne jedes, ne mozes ni da se.h..,... konsutujes sa postavljacem pitanja.

Rekao si 45 minuta, OK,

Stisnuo sam taster na "Watchdog Timer"-u,
evo ide, odbrojavanje, ....i nemo' da mi dugo "žvačeš",...

45,....44,.....43,....42,...41,....

Cekamo te,

@macolakg

hvala na trudu. sad gledam šemu dok je svarim pa javljam...

Ma,
ja se malko salim, ali Macoli skidam šešir,

Znam da je u nekom shr..., i da je covek u gužvi,

ali mu se VELIKO Zahvaljujem što nam "Kamen Težine" otkotrlja na Pravu Stranu,

Macola, moje Klanjanje, pred Tobom.

Znao sa da "Jedan Poziv Menja Sve",

..i ovo što si ucinio verujem da itekako pomaze @cukovanny-u
da barem ide u dobrom, bez-Otpornom, smeru.

Ako smo ista postigli danas popodne, onda smo POstigli
da se stvari nekako, lekovito kanališu,
za dalje...

PS:
Naravno da sa mesta ne bi mrdnuli bez Macole,

Covek je: i Macher i Hacker ! .....svaka mu Čast !!!

@Living Light
Hajde da probamo i mi da pomognemo Macoli!

http://www.elitesecurity.org/p3711035

Izvinjavam se za off-topic ...

@mikikg Hvala Mikac.

@zica49 Radiće sve dok PWM ne dostigne nekih okvirnih 2 x 48%, tj. zbirno 96%, a to je Vout/Vin=0.96, tj. oko nekih 30-tak volti inputa.

@Living Light Slabo divanim madžarski :-)

@cukovanny Samo polako drugar.

Stigao sam i pogledaću tvoja pitanja kasnije. Taj Buck može da radi u vrlo širokom rasponu napona napajanja.

Maksimalna napon zavisi od upotrebljenih mosfeta i zamajne diode, ujedno je ograničen minimalnom širinom pwm impulsa od 1uS, gde mosfeti neće više imati korektnu pobudu. To je teoretski oko 300V inputa pri tih 70KHz kako je sad projektovan. Za napone iznad tih vrednosti, mora biti ili niža frekvencija, ili se korisiti spregnuti storage trafo.
Kao što rekoh Žici, najniži napon pri kom može održati tih 28V izlaza bi bio napon oko 30V, što je određeno maksimalnim duty kog može ostvariti SG3525.
Na samoj šemi sam opisao strujni i drajver trafo, a oba se motaju na istoj vrsti feritnog toroida, prečnika 16mm i od materijala N30 (Epcos) ili K10000 (kaschke). Ti mali torusi se mogu naći svuda jer se koriste za common mode EMI filtere. Motaju se oba žicom Cul 0.3-0,4mm, jedino su primari strujnog trafoa provučene žice ka drejnovima mosfeta (u suprotnim smerovima). Strujni trafo ima odnos 1:50 tj. na 15A je 300mA kroz Burden od 25 oma.

Možda će morati malo da se podese kompenzacioni R i C na oba TL431 (1k i 10n) radi dobre stabilnosti konvertora.

ono što je zanimljivo na tom Buck su:

- veoma pouzdan i fleksibilan drajverski sklop za gejtove, kome je podesiv napon gejtova naponom napajanja i uz veće jezgro drajver trafoa (eventualno 4 sekundara) može pokretati half bridge ili full bridge reda desetine kilovata. Raspolaže i negativnim naponima gejta tako da može raditi i sa preko 600V napajanja power tranzistora. R1, R3 i R5 određuju nagib uključenja tranzistora, dok R2 i R4 određuju nagib isključenja.
Za vreme pauze je napon na gejtovima tvrdo klampovan na nulu jer je primar drajver trafoa kratkospojen mosfetima M3 i M4, te nema zmijica i ostalih nuspojava...

- mogućnost sasvim jednostavnog merenja DC struja običnim strujnim trafoom, jer tranzistori rade alternativno i stalno menjaju smer magnetizacije strujnog trafoa, a pored potrebe za dva amnja tranzistora umesto jednog, istovremeno im je velika površina te se mogu bolje hladiti kaod nekih maksimalnih snaga.
Pri tih 15A potrebe, tranzistori pojedinačno podnose oko 7.5a srednje struje, što će izaći na nekih 7-8W po tranzistoru sa 100% opterećenja. Ako se dobro ohlade onda može skoro dupla struja od potrebne.

Obe zamajne diode SF3006 treba namestiti sa savršeno jednakim dužinama vodova da bi se dinamički simetrisale i na hladnjak ih smestiti što bliže jednu drugoj. Biće dovoljno par cm pcb ili dovodnih žica da bi se ujednačile karakteristike.

Preporučujem da namotaš 100uH na 4 žuto bela jezgra, što ti pri 150V inputa daje oko 3A ripple.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.11.2016. u 16:23 GMT+1]}

Macola, Ti si "BlehhSON" sa 9.8 Rihtera, i to kad SVi Spavaju !!!

a za taj HU, ...idemo zajedno na ovako nešto:
https://www.youtube.com/watch?v=GY591_Xab1A

..ja biram muziku koja Tebi prija,
idemo sa OSC do 500MHz, 8 INPUT-a, Sampling Rejt: No LIMIT !

Pa šta bude... ................idemo da Potonemo

....ima da u celu gužvu uvučemo i Bogdana Kecmana,
ON i ne zna šta znaći : "Hoszu Lépés" ,
Hosu lepes,--"Dugacak korak"--------------- (Translejt baj Google Translejter)

Ako uspem da Bogdana izcupam iz Te iverice, onda mi je posao za danas Zavrsen! ENDE.com
__________________________________________________________________________
Veoma mi je drago da:

-Jedan MOB poziv, skracuje temu za 12 stranica palamuhdjenja u mestu,

i da Si smogao snage, nasao vremena za nas , nebitne.....

Veliki POZ !


_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 09.11.2016. u 16:37 GMT+1]}

@macolakg

uhh nisam navikao da čitam i izrađujem srednje kompikovane sheme kao što je ova.
ako se ne varam ovo je full bridge zar ne ?

ako te ne zamaram, pitanje:
sam princip rada ovakvog pretvarača mi je nejasan ili skoro nejasan.

donji desni ugao je napajanje kontrolnog integralca. tu bi mogli malo da uprostimo sa 7812 ? da izbegnem malo otpornika i blok kond. svaka ušteda elemenata i vremena na ovakov shemi meni je dobrodošla.

oko samog principa rada, hmmm nemoj se smejati nije mi uopšte jasan :) prvo ulaz sa visokonaponskim fetovima komada dva. šta oni rade?
onda, da nastavim da lupam: gde je ovde uopšte primar a gde sekundar ili su ovo sve storage zavojnice ?

i treće, uz rizik da te naljutim, bi li se moglo ovde nešto uprostiti jer mi nisu važni EMI propisi i zaštite od zračenja i takve stvari. izlazno filtriranje je nebitno jer je u pitanju punjenje baterija gde je ripple čak i dobrodošao.

četvrto ako te nisam isterao iz takta, da li mogu da uprostim sa mojim kontrolerom jer bez problema (sad sam probao) izlazim sa 70Khz i više čak do 120Khz?

toliko na prvu. cenim zalaganje svih vas za ovaj mali projekat i čim dođem do sheme koju razumem i mogu da realizujem unutar 72h počeću sa izradom.

Ovo je najobičniji Buck, gde je jedan tranzistor zamenjen sa dva koja rade alternativno.
Pogonjeni su iz klasičnog push pull kontrolera, koji je jevtin i nabavljiv na trafici maltene.

Razlozi takvog rada su višestruko korisni:

- što može da se koristi standardan i jevtin push-pull kontroler, u nekoliko topologija sa prelociranjem power komponenti,
- što umesto jednog jakog tranzistora mogu da se koriste dva manja, sa boljim performansama hlađenja,
- što njihovo upravljanje može da se izvede pomoću driver trafoa T1, sa galvanskim razdvajanjem,
- što je driver multifunkcionalan i može raditi do višekilovatnog ranga i za razne topologije kao i za razne vrste tranzistora,
- što pouzdanost PWM kontrolera višestruko nadmašuje čak i specijalizovane MCU za to, a kamoli Atmel,
- što ti želiš 0.5KW a nisi napravio ni jedan od bar 50W, a treba da ti radi na keca,
- što može da se koristi običan strujni transformator za merenje i strujni limit, koji ne discipira i može da radi u rasponu od mA do stotina A,
- što je to sklop iz kog onaj ko želi da nauči nešto, može naučiti par vrlo ozbiljnih "caka"...

To je Buck koji će raditi na keca, sa dobrim iskorišćenjem i ruskom rezervom od 200%.

Oko čitanja i razumevanja ti već ne mogu pomoći jer nemam vremena da to radim umesto tebe.

Koristilo tebi ili ne, znam da će ovo koristiti stotinama članova foruma.

Mislim da nisam bacio vreme...

Pozz

I konačno (ali nemoj da se ljutiš), mislim da ne razumeš kako radi i taj buck koji si prethodno napravio, te čekanje šeme koju razumeš ne pije vodu...

Nemoj ti sada da se ljutiš na mene.

Do svih delova možeš da dođeš za dan, jer sam o tome vodio računa kad sam crtao:
- ITC,
- Retam,
- Mikroprinc

Sklop ima podesiv napon i podesiv strujni limit, što ti za punjač neminovno treba.

Macola,
jel moze On da sa ovom spravom da "vozi" taj Buck ?

-da ga Šoferira do besvesti,

Mislim da je sprava dovoljno dorastla...

Roberte,

Kao prvo: ne mogu se akumulatori nasumično puniti tek tako, posebno ako su skupi.
Mora se voditi računa o njihovoj struji i naponu jer su skupi.
Koliko vidim iz njegove šeme, kontrole struje nema.
Ne znam šta cukovany radi sa Atmelom, ali to mora imati širok raspon rada i potrebna merenja u closed loop.

Evo , ja mu pored gornjeg mini instrumenta nudim i da vidi ŠTA RADI,
Ovo:



Ja nista od toga bolje nemam,

imam jos neke FLUKE DMM-ove, to mu tu ne pomaze,

Pitanje: odakle je covek ?? Postavljac teme ?

Tektronixa, 16-kanalnog, koji šamara do 1000MHz u "oba 3 moda", Anal-Oral-Digital...
još nemam,

Možda sam GLUP k'o noć, i ograničen k'o Terasa, i totale Beskoristan,

ali takav Instrument još nemam ..............na žalost nemam....

@Living Light

hvala na pitanju :) sa snegom prekrivene planine Zlatar. na bezbednoj distanci od poroka ravnice :)


@macolakg

razumeo situaciju, čak pročitao i ovo što si editovao na prethodnoj strani.

cukovanny,
Nemo da Te djavo nosi, ...da nisi procitao ( Šta pročitao? ---UPIO, kao sundjer !)
to sto je editovano,...

Na vreme moras da "Vatas" izjave "....Znas Ti Macolu:

On se drzi izjave: Ovo Govorim samo jednom ! ...a to je ovako nekako :

https://www.youtube.com/watch?v=dSUWF0yThYI

Ok drugar,

Ta moja šema nije posebno komplikovana i na njoj piše dovoljno podataka oko potrebnog.

Treba ti 4 komada žuto-belih jezgara iz ATX i na njih namotaš 100uH. To ti je storage L6.

T2 (L1 ,L2 i L7) su strujni transformator na toroidu od 16mm. L1 i L2 su provučene dve žice od drejnova,kroz rupu na toroidu, u suprotnim smerovima (jedno provlačenje je jedan navoj).

T1, drajver trafo je takođe na malom toroidu od 16mm, trifilarno (sve tri žice zajedno) se motaju sva tri namotaja.
Tačke na namotajima su počeci svakog za jedan smer motanja kroz jezgro.

Mosfeti su za 200V, za najgore uslove neopterećenih i jako osvetljenih panela (rezerva 200%).
Snažni su i lako nabavljivi i sposobni za tih 500W okvirnih koje želiš.

Tebi treba buck za 28V i 15A a to je domaćinska snaga. Pri čemu treba da podnese i možda više od 100V ulaznog napajanja.

Tu više nisu naivni ni struje ni naponi i sprava mora da radi dobro i pouzdano.

To što ga za početak ne razumeš, ne znači da ne treba da ga praviš.

Atmel se može i dalje koristiti za monitoring i nadupravljanje ovim čoperom, tako što iz njega možeš ući u upravljačke elektrode oba TL431, kroz neki veći otpornik, pa onda vršiti korekcije strujnog limita i napona pretvarača.

Klasični MCU mogu biti nepouzdani za PWM konvertere ukoliko nisu posvećeni samo tome. Kod pretvarača nije dopuštena latencija interrupta i neko cimanje levo desno u vremenu.
Dalje, sa 500W pwm galame u neposrednoj blizini MCU, sa malo dužim žicama to zna da padne
, jer sumnjam da imaš iskustva da sprečiš prodor buke ka MCU.

Specijalizovan SG3525 tu radi kao sat i nećeš imati problema, tj. na keca će da ti to proradi korektno.

Pozz

Slušaj Ti Macola jedan !
( Jer nemaš zamene, Ti se NE ponavljaš, na ovoj Plavoj kugli)

Drago mi je & Milo, što si odvojio (ne od Komšinicijih grudi Br.6, nego ) od svog vremena,
da pomognes "tamo Gde Je zapelo",

Ponavljam, Znam da Li Si u vremenskoj Gužvi, ....Znam da Si u "Cajt-Notu" ,

Zahvaljujem Ti se, i za ovo do-Sadašnje !

Ee, Jesi frajer sa 160 Oktana !!! .....pod Pazuhom,. A zamisli tek na "izduvnoj Grani ???


Tu je tek,.....Kavitacija...------------------------------------------------------------------------------------____________________________________________________________________

...šta god budem još dodao, samo ću da nešto ushherhem,

Čutim, čitam, i NE Trepčem......

ne bih želeo da se ova tema pretvori u razgovor mene i druga macole, pa pozivam ostale pregledače teme da slobodno daju komentare.


@macolakg

samo još jedno pitanje majke mi: da li čitav buck može da se uprosti sklanjanjem dela za kontrolu struje?
to mi realno ne treba jer će prirodno kako raste napon baterije prema 28VDC tako padati struja koja teče iz panela/bucka u nju..
eventualno ako budeš imao volje i vremena da nekad to nacrtaš/uprostiš ili kažešš ššta da izbacim. imam ja strppljenja mogu čekati.
a dok budem lemio to sve, sigurno će princip rada postati bar kroz maglu jasan.
tek sad sam shvatio da je ta kontrola struje jako zakomplikovala šemu.


nešto sam prebirao i trebalo bi da imam većinu komponenti



umesto ovog lm317, može da ide 7812 ?
nemam ove 3k3 što idu između +12 napajanja i gatea od irf9530. može li 2k2 ili 4k7 ?
EDIT: T2 i T1 idu od zelenih ili žutih jezgara 16mm ?
ove sf3006pt su u datasheet duple diode a na shemi macolakg je iscrtao single?



bez pcb ovo će da bude pravo svračije gnezdo !



_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 09.11.2016. u 18:58 GMT+1]}

Pravi PCB neces od tog imati upotrebljiv sklop ako ostavis svracje gnijezdo.

Zavojnica 100uH od zuto bijelih.

Evo nacrtao sam bez strujnih limita (u prilogu). Buck će sada gurati maksimalno struje koliko mogu dati paneli.




Može



Može i jedan i drugi samo oba ista na gejtovima i ne manje od 2k2.



To već ne može. Rekao sam šta tačno mora biti tu: http://www.retam.co.rs/katalog#RmVyaXQ=
RIK 16 K10000



Nemam simbol za duplu diodu.

L6 od 4 žuto bela storage toroida iz ATX, kao što si već koristio, 100uH, žica za 15A



Nije ni to ništa strašno kada radi dobro.

B R A V O !!!!

ne znam čime sam i da li sam ovo zaslužio ali možda nekad bude slučaj da se odužim :)

... ma nekako mi se razbistri i progleda ova šema kako nestade strujne kontrole :)

večeras ću se baviti uvezivanjem nekih delova, a sutra bistre glave da namotam te špulne.

... pa kobogda ako sve proradi , da se sa atmelom napravi i 16x4 displej sa Vulazni / Vizlazni, zatiim strujom koja teče kroz reg, ali i brojem kWh koji su prošli kroz nj.

Samo guraj...

Kako ne znas? Nemo' "si deca" !

Macoli obicno izbija totalna Alergija, po celom telu, Sav se Ospe, "prelazi u Koprivu" od:

-Jagnjetine, i od,
-Prasetine (punjene odkoščanom Piletinom)

Eto, mor'o sam da ti dosapnem,

pa makar prase bude REŠ-Pečeno


pOz

pošto sam ja na 80ak kilometara od granice sa bosnom, to slabije "kontam" :) pa sam tek "skonto" da je čitav gornji deo ššeme klasični buck, samo što je punjenje storage zavojnice podeljeno na dva visokonaponska feta, a da red okidanja tih fetova kontroliše meni misteriozan donji "sprat" šeme.

koju literaturu da konsultujem da bih saznao zašto je potreban ovako složen driver koji se sastoji od dva P i dva N feta ? i to baš preko trafoa ? zaššto ne direktno?

fidbek preko t431a i razdelnika napona na optokapler pa na 2 pin sg3525 je jasan.
napajanje samog sg3525 je jasno.

I meni se taj dio sheme sa mostom bas ne svidja.
Buduci da uredjaj nije galvanski odvojen iso bi direkt bez transformatora i tog mosta na gejtove.
Do duse bez puno komplikaija mosfeti bi trebali biti P tip.

Ako se pazljivo procitaju Macolini postovi-jasno receno da je kontroler izolovan od visokog napona. Kako se fetovi otvaraju protutaktno-puspul,
namece se kao najjednostavnije i najefikasnije pobudjivanje trafoom, a fetovi u pobudi su iskoristeni malo neobicno, ali efikasno daju gejtovima
rednih fetova dovoljno energije za pobudu.
Umjesto fetova u pobudi trafoa mogli se iskoristiti po izlazu SG 3525 i puspul topologija BJT reda 1,5-2A koju neki zovu totem pole, koji takodje
pogone primar pobudnog trafoa, ali ima i ona "tim koji dobro igra ne treba mijenjati".-
pOz

Vidi, vidi SG3525

Ova ideja koliko ja shvatam naizmenično okida fetove M1 i M2. Meni se sviđa.
Jedino je maca pojela strujnu kontrolu, ali i to može lako da se doda.

NE postoji Literaturnija LITERATURA od Macoline Pisanije !

Polako, pogoreces nesto u jednom -Jedinom danu !
Aj, smanji malo brzinu,

Vidim, da Ti je "Ping" na 2-3 ms, a rokaš ga sa 9.8 Mb/s

Aj, malo, "Dramski odmor" od par "sekunada",

čisto da se uzme Vazduha, sa Penđera...

i da presvucemo Gace, Čiste,...valja se

jeste pametno i elegantno to što je logika odvojena od visokog napona.


jel ovaj macolin driver most sa P i N fetovima ima neko ime ?
kako da ga nađem u literaturi ?

Emire jasna mi je zamisao o galvanskoj odvojenosti ali u ovom slucaju to nije tako.
Da bi sklop uopste proradio mora imati nakacene akumulatore 24 V.
Na shemi sam povukao vezu kojom se ponistava galvanska odvojenost bez koje nema rada a tu je i masa.

[att_img]

bila je strujna kontrola ali na moj nagovor gosn autor je gumicom obrisao :)

Veliko je pitanje da li je potrebna galvanska odvojenost. Ali mora da postoji zaštita
od proboja fetova jer u tom slučaju akumulatori hoće da se naduvaju. Sa trafoom bi
to bilo već odrađeno. Ovako se to mora dodati.
Mislim da je strujna kontrola neophodna.

Ni izvorna ni shema bez mosta ni sema sa ograicenjem struje,ne spasava akumulatore od naduvavanja u slucaju proboja jedog ili obadva mosfeta.
Driver je impresivan ili bolje receno "brutalan" jedina mana eventualni proboj mosfeta.

da ali to mogu da rešim lako tako što uvežem zenericu 30V prema plusu akumulatora, pa kad ona provede ( a to znači da je fet probio i da je stvar otišla u nekontrolisano) da upali neki jak tiristor koji će da dovede sve fotonaponske panele u kratak spoj preko nekog 10A osigurača...
dobra i jednostavna sprega ...

Ivice,

Ne budimo "na kraj Srca" ,

Fetovi ne probijaju svaki dan, ceo dan , po 100 puta dnevno,

Ako vise nicemu ne verujemo, onda da iskljucim lemilicu, okrenem POT na Nulu,
i pokrijem se debelim jorganom...

Ipak, necemu treba verovati,...

Roberte ne probijaju naravno ali postoje losi momenti.
I tako ja sa nekim buck pretvaracem sa 48V na 12V spojim router koji kosta preko 1000€. Ono akumulatori od 48V koji su backup za mnogo 48V POE uredjaja.
Router vozio nepun amper milina bozja sve radilo perfektno preko godinu,nestane struje ima bakup napajaje.
Zagrmilo i katastrofa mosfet u buck chipu proveo :(

Sa iglom te ne mogu presjeci ali probosti mogu....kaze grom mosfetu i bi tako :(

Električni pajser (crowbar) sa tiristorom je dobro rešenje, ali moraš da paziš da se
ne javi tok iz aku preko crknutog feta i tiristora. Ma koliko ne izgledalo moderno i
bilo rešenje iz prošlog veka, ja bi tu strpo i jedan moćniji rele. Regulacija struje ti
treba da bi pravilno punio aku, i tako zaštitio i njih i elektroniku.

Light - sve probija. I u devojke se desi dete, a kamoli fet.

Jos ako je sa ruskih 200% …
Mislim stvarno sto ste izbacili strujnu zastitu, sto vam smetalo jes nesto sitnih delova, sta te ustedeli?

Anegdota jedna, ispada kao vic, prijatelj iz Niša hteo da postavi alarm u firmi i prica kako mu je neko nudio da se ugradi 7 senzora i to bi ga kostalo 1000E, tu jedan drugi lik vice "ih toliko, ja cu ti to odradim jeftinije", i tu pocinju da broje gde bi sve senzore postavili u prostoriji/prozorima, broje, 1,2,3,4,5,6, i koliko bi to ispalo "pa isto 1000E" … Pa cek brate sta sam ustedeo? Pa senzore :D :D :D

Pa nisu bas sve životne situacije sa 9.9 Richtera, drmanja.

Ako tako mislimo, i ako tako živimo,

Onda idem da kupim Grobno mesto (ako je na Akciji) ,
--dok jos mogu da biram gde da legnem !

Uu, bre Ivice, ala Si oštar k'o Skalpel (Skalper) ,

Mora li TO tako ?...Ti loši momenti i ta chuda+muhxda,

...halo Požega,

nije bas da nam ni WC kotlic ne dihtuje, pa sve ide niz Reku....

Miki, ona kuca tebe pozdravlja

Roberte, jesi navro ko ... Taj sistem sigurno stoji u nekoj pustari. Bez nadzora.
Još kako zaštita treba. Dovoljno je da lizne munja na km od svega i da dobiješ
pik od par kv. A zaštita ne košta ni 1-2 kdin.

pa stvar je jedostavna i jasna : punim banku akumulatora 24V-400Ah sa vezom FN panela - Buck , na čijem izlazu u najoptimalnijim uslovima može da se pojavi do 20A na 28V (pitanje je da li će biti punih 28V jer ima tu malo pada napona).
kritičnu struju punjenja od 40A nikako ne mogu doseći.
zato mi strujna regulacija u ovom slučaju ne treba.
da je u pitanju sistem dva aku od 24V u serijskoj vezi, onda bi stvar u nekim situacijama bila kritična. ali ovde je osam (8) aku , četri sistema u red pa sve to u paralelu.

..ko Marica na krivi Q ! ....Znam,

Navro sam, navri i ti,
i nemo' da mi "diluješ Psihoterapiju",

- nego pomozi i TI ,

da coveku olakšamo da resi stvar !...ako je ikako moguće.

...a kad resimo,...

posle idemo SVI zajedno na "Kotlic ( u svim varijantama) + Roštilj + Guska iz zemljane posude"

..pa kad ti kane na "Belu Košulju",....

tad mi kazi, Roberte,.... OVO ništa NE valja .....Curi niz Lakat....


Eeh moj Branko,.....

drag si mi, .......NEbitno na koliko Ti je podešen Termostat

http://www.ti.com/lit/ds/symlink/sm72295.pdf

http://www.ti.com/lit/ug/tidu219/tidu219.pdf

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 09.11.2016. u 22:39 GMT+1]}

e a mogu da pitam jednu stvar a da mi se ne smejete ?

jeli normalno da su na macolinoj šemi glavni snagaški fetovi (irfp250) N-tipa , dakle negativni fetovi a nalaze se na + grani bucka ?
ova dva feta su u paraleli, samo što su pretpostavljam okidani fazno pomerenim pwm-om.
drain im je na ulazu visokog napona, a source vezan na storage špulnu.
oćel to da radi ? :) uz svo poštovanje, mama me je učila da uvek preispitujem autoritete :)

Izvedi analogiju iz PNP i NPN tranzistora, N tip -plus na drainu.- Zbog toga i trafo u pobudi da izmedju gejta o sorsa moze generisati dovoljan
napon i struju da brzo otvori N chanel fet.-
pOz

Ne razumem pitanje. Imaš trafo pa on rokne pozitiv na gate i fet kaže ON.

Momci,

To je dobar i proveren buck, a glatko može biti još nekoliko topologija.

Da se ne ponavljam:

- delovi sa trafike,
- dobro iskorišćenje,
- proizvoljni naponi i struje, stvar izbora power elemenata,
- ako malo prepakujete power elemente, eto ih: boost, boost-buck, push-pull, HB, a sa 4 sekundara i FB,
- mnogo topologija se odradi sa ovim drajverom bez izmene donjeg dela sklopa,
- drajver je relativno složen i ne mora koristiti toliko snažne mosfete, ali izbor je bio vezan za nabavljivost sa trafike. Ja tu obično koristim male u TO-251 od 15-tak A onda sve stane u kockicu za jamb.
- Taj drajver veoma čvrsto klampuje nulti plato između dva impulsa, što se ne može sa BJT, a posledica je prenos pwm u veoma čistom obliku teoretski od 0-100% i ograničenja su vezana za SG3525 a ne za drajver. Bez raznih odzvonjavanja i zmijica, kao i veoma čvrsto vođenje gašenja bez pomoćnog tranzistora, takođe i negativan napon za 600+V aplikacije, upravo u trenutku kad je potreban, tj. kad kreće suprotan tranzistor.
- bilo koji PP kontroler može ispred, posebno ako se donji mosfeti u drajveru izaberu sa TTL gejtom. Onda može i MCU.
- identičan drajver sa nešto većim jezgrom drajver trafoa gura jedan TIG aparat od 24KW, već godinama.
- IGBT nije problem jer se amplituda impulsa gejta namešta naponom napajanja istog drajvera.
- Šema je proverena, ali istovremeno edukativnog tipa da vas naučim nešto korisno. Naime, između dva impulsa oba gornja P feta u drajveru vode i kratkospajaju primar trafoa. To formira veoma nisku impendansu sekundara, u pauzi. Obezbeđuje izvrsnu imunost na visok dU/dt od suprotnog tranzistora i održava tok reaktivne struje primara drajver trafoa za vreme pauze, što omogućuje kontrolu prednjeg čela impulsa otpornikom u sorsovima donjih tranzistora.
- Dva mosfeta alternativno u ulozi buck obezbeđuju sasvim lagodno korišćenje običnog strujnog trafoa ZA MERENJE DC STRUJE, pošto je moguća promena polariteta polja alternativnim radom dva tranzistora.
- dva mosfeta imaju veću površinu, a dele po pola discipacije, što obezbeđuje izvrsno hlađenje. Takođe rade i sa pola frekvencije i imaju po pola sw. gubitaka (što je jako povoljno za upotrebu IGBT). Ništa lakše nego napraviti ZCS buck sa DVA spregnuta storage kalema i dve diode, ili sa jednim spregnutim komutacionim kalemčetom, jednim storage i dve diode.
- Sa maleckim flajbekom sa aku, za napajanje drajvera, može se obezbediti totalna galvanska razdvojenost.
- Pošto je drajver trafo u pitanju, nikakav problem nisu lebdeći drajvovi na raznim potencijalima...
- lako pokreće desetine kilovata sa većim jezgrom drajver trafoa, a bez izmene sklopa.
- crowbar nije problem dodati, kao i na bilo kom drugom konvertoru.

Nadam se da ćete nešto naučiti iz ovoga, a ne samo da vas dobro služi.
A specijalizovanih čipova za tu svrhu ima na desetine, počev od LTC3780 pa na dalje. Naravno da znam za njih ali nije štos u tome...

Pozz

Nisam ga obrisao već napravio drugu šemu. Prva šema je i dalje na temi i zove se HV_buck.pdf.
http://static.elitesecurity.org/uploads/3/7/3711015/HV_buck.pdf

Macoja, mene je još juče šema oborila sa nogu. ( Što i nije teško ovako feleričnog )
Stvarno je vrlo jednostavna i igeniozna, a cena je smešna. Po meni treba dodati još
ono više puta napisano od zaštita i uz procesor arhivom imati super spravu.
Mikija vojim malo da "kinjim" zbog njegovih težnji prema komponentama od prekosutra,
ali neko mora i da bude lokomotiva i da vuče napred. Mlađi treba da vide i dalje od nas
matoraca.
Ispade na kraju polifazni sistem za dž.

@branko Tod

Iskreno, drago mi je da me tako vidis kao "lokomotivu".
Priznajem volim te "specije" a to me je muka naterala na to jer kod nas ne mozes da nabavis nista bolje od LM324, 7805 i slicnih komponenti iz proslog veka a kad vec moram da se cimam i nabaljavm delove preko 7 gora i 7 mora e onda cu da nabavim najbolje komponente koje postoje na trzistu i to po boljim cenama nego sto nas ovi nasi deru za obicne komponente i to bez rizika da mi uvale fake!

zauzet sam poslom od kog "ljeba jedem" ali evo uspeo da odvojim posata za storage špulnu...

Miki, ja imam minimum 300 LM324, 100 LF444 i hiljade koječega. Po onim cenama sigurno mnogo žestok auto.
Moje konstrukcije se baziraju na tim ostatcima iz predhodnih poslova. Recimo gomile alarma i min 4000 PIR
senzora. Kojekakvih mašina, inkubatora, uređaja za cerviks, rampi, skidača žvaka, strujomera i drugih ludorija.
Zato ja moje konstrukcije zasnivam na mojoj "furdi".

cukovanny - mnogo si mi to utanjio! Pojačaj 5,6,7,8 puta žicu pa motaj.

Kako su fotonaponski paneli visokoimpedantni izvori sa limitiranom strujom, a komponente "ruski" dimenzionisane, prekostrujna zastita u direktnom
smjeru, kada pretvarac radi i nije neophodna-prvi bi se bunio protiv izbacivanja iste. Ipak ulaz u kompletnu elektroniku treba makar topivim osiguracem
zastititi od havarije na instalaciji-dovodnom kablu. U slucaju kratkog spoja istog, izvoru-fotonaponskim panelima nece biti nista, ali zbog body dioda u
fetovima pretvaraca, akumulatori bi bili u kratkom spoju i u slucaju nastavka rada kontrolne elektronike koja se napaja sa akumulatora i kod
iskljucenja kontrolne elektronike.Osigurac dimenzionisati prema provodniku prigusnice.-

pOz

Ne znam koliko je taj instrument tacan pri merenju tako malih induktivnosti. Nemam iskustva sa njim ali ovaj koji ja imam uopste nije tacan ispod 1mH.
Za merenje takvih induktivnosti koristi RLC bridge ili meris indirektno pomocu generatora i frekvencmetra ( meris rezonantnu frekvenciju oscilatornog kola koje cine poznat kapacitet i nepoznata induktivnost)

Ceo ostatak sistema košta 1000x više od ozbiljne zaštite. Zaključak je vrlo jednostavan.

@branko tod

Nisam siguran da moze da "pojaca" toliko zicu na ovim prigusnicama. Mora da se ispostuje nivo magnetne indukcije za ta jegra da ne dolazi do zasicenja, tj pocetni orijentir je broj navoja i debljina zice (amper-navoj) koja je bila originalno na tim prigusnicama kada je izvadjena iz ATX (uvek praktikujte da prebrojite navoje i izmerite debljinu zice pa onda rasturanje/razmotavanje jezgra), ovako odokativno to je taj broj navoja koji je originalno bio ...

Tehnicki moze da se stavi deblja zica ali samo u cilju dobijanja manjeg otpora zice (manji DCR) ali struju koja tu prolazi ne moze da se povecava.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 10.11.2016. u 13:36 GMT+1]}

a čekajte sad mi pade na pamet, krenuo sam na teren, pa se setih da pitam i ugasih auto i vratih se pred komp.

pitanje glasi:

macolina shema sa ili bez strujne kontrole svi se slažete dobra i on kaže proverena to je ok.
e sad stvarno pitanje: ako se ova dva visokonaponska feta okidaju preko pobudnog trafoa, u to pretpostavljam sa pulsevima koji su jedan u odnosu na drugog pomereni za 180st, koja je kvalitativna razlika ukoliko bi se na tom mestu stavili P channel fetovi solidni, da budu sa RdsON manjim od 0.08OHM - i okidala sa nekim kontrolerom preko tranzistora koji bi ih spajao "prema dole" tj. prema gnd ???

čovek kaže i verujem mu da je ovako bolje. ali zašto ?

Miki, samo na to i mislim. Kada piči 20 A ne mora da prigušnicu greje i otpor žice.

evo sam sebi da odgovorim na pitanje:



ostaje samo pitanje zašto takav kvalitet izlaznog pwm ne mogu da obezbede dva smp3003/irf5210 u identicnoj situaciji samo vođeni direktno preko npr h945 koji ih spaja prema dole i koji je vezan na izlaz uC?

jošš nešto: ima li neki uređaj koji koristi pomenuta jezgra R16, N30 ili K10000 da može da se iščupa iz nj ? mrzi me da čekam do srede isporuku....


<sub>[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 10.11.2016. u 20:30 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 11.11.2016. u 06:55 GMT+1]</sub>

Uuuu EBT,
nisam bio tu pola dana, a Vi već vozite Đerdap na Solarno !

Kasnim sa casova....

Na pitanje jedino mogu da ti odgovorim literaturom. Ako već želiš da saznaš, onda će biti neophodno da čitaš.
Forum nije mesto za prenošenje rafinisanog znanja jer nema ni prostora ni vremena za to.

Gate drive tema zahteva nekoliko stotina stranica da bi se moglo reći da je recimo 90% znanja oko toga prenešeno.

Već sam izbor mosfeta nije ni malo naivna stvar, no mogu ti reći jedan lak empirijski "štos" za najbolji izbor u nekoj aplikaciji:
- mosfet određene naponske klase, koji ima najmanji umnožak sledećih veličina: Cds, Qg, Rds_on, Crss, Qrr, trr i Ls, je najbolji izbor za neku aplikaciju.

Evo u prilogu neke literature, mada je taj članak daleko od dovoljnog, ali površiće posao za početak, pa ako misliš dalje od toga onda...

P.S.

Mislim, zaboravi youtube kao obrazovnu instituciju. Ljudi ponekad budu u zabludi, ili se malo precene, kad pomisle da će iz naslova teksta naučiti nešto što se uči decenijama...

Da bi u potpunostoi razumeo sve detalje iz ovog relativno jednostavnog dokumenta u prilogu, moraćeš da potrošiš deceniju intenzivnog rada, jer iza tih nevidljivih detalja stoje decenije rada stotina stručnjaka.
No, to nije razlog da pročitaš i usvojiš upravo koliko možeš ovog trenutka.
Ako to postane nešto čim ćeš se dublje baviti, onda ćeš taj isti dokument sasvim drugačije videti kroz deceniiju vremena. Otkrićeš ono što sada ne možeš videti bez prethodne zalihe znanja.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.11.2016. u 11:00 GMT+1]}

Izvinite na ponavljanju gradiva,

Ovo je STRAHOVITO !.... Dobro:



pOz

@macolakg

upijam dokument. relativno laka i razumljiva literatura.

in the meantime, pravim neke delove tvoje šeme...

glavna storage špulna je gotova.
motao sam je sa 2x1,4mm žicom. okruglo 10uH ako ne lažu dva instrumenta... kačio sam je na ovaj moj buck sa jednim p-fetom i atmelom i cvrči ko da slušam prženje jaja ... a i greje se do 95C (nisam išao dalje) kad ulazim sa 62VDC a izlazim sa 14VDC na vuči od 3A sa izlazne strane.

driver sa ova četri feta sa svim otpornostima okolo i napajanje preko lm7812 (jer fetovi su nam u izlazu) su gotovi.

skockao bi ga za weekend ali nemam ovo jezgro za driver trafo. da li ga mogu naći u nekom crt monitoru, invertoru, aparatu za zavarivanje, plasmatv, atx-u, napajanj za laptopp, usisivaču, frižideru, bilo gde ???

Imas ovde RIK16 K10000 i kosta 65 dinara, znas tacno sta kupujes dok to kad izvadis iz razhodavanih uredjaja mozes da nagadjas samo od kog su materijala ...
http://retam.rs/katalog#RmVyaXQ=:dG9ydXM=

hvala, video sam da ima, nego to mogu da dobijem tek u sredu, a relativno sam dokon do ponedeljka pa bih mogao da složim čitav buck.

Pozdrav svima, Cukovanny možeš li da uslikas nalepnicu na zadnjoj strani panela?

evo burazeru prekopaću po arhivi slika, trebao bih negde imati ali ne obećavam....
elektrana je otprilike 50km od mene planini jabuka pa čim gotovim ovaj buck i proradi mi, idem tamo na montažu pa ću da slikam.
znam sigurno da su paneli Silken-Španija i da je nazivna struja nepunih 4.5-5A na Vo~35-38V.
poz

nemam sliku ali evo o ovom panelu se radi:

to je bilo u ponudi specifikacija kad s ljudi kupovali 6 komada. na ovoj stranici možešš videti sve detalje.

[att_url] http://www.posharp.com/slk72p5...m-siliken-sa_p1676335875d.aspx

@mikikg

ovo K10000 jezgro ima faktor induktivnosti 6400nH, meki je ferit i ima 16mm pa ću da tražim nešto matodom trial and fail dok ne stigne pravo jezgro.
e sad ova veličina AL=6400nH , je li to ono šššto ti zoveš ampernavoj ? ili ? objašnjenja na engleskom su mi slabo ili loše prevodiva na srpski da bih mogao uporediti sa onim što ti pišeš.
veoma rado bih pronašao gde ima tih jezgara, kako ih u budućnosti ne bih kupovao već uzimao iz tona otpadne elektonike koju imam konstantno.
naime, bavim se poslom u održavanju rač. mreža i mrežne infrastrukture tako da sam non stop na terenu i donosim dosta otpadne elektronike...

Svakako nabavi ovih jezgara, jeftina i dostupna...
Za ljutu nevolju rasturi pobudni trafo od ATX ili jos bolje AT napajanja. Primar je motan za puspul rad i broj navojaka jedne polovine primara
je broj navojaka koji ti treba. Jezgro treba biti EI16 ili jos bolje EE (ono visocije). Trafo motas trifilarno zicom sa dobrom izolacijom,
a Macola na semi obiljezio kako ga treba povezati.-
R10 ima Ae nepunih 20mm kv kao i EI ili EE16 jezgro pobudnog AT ili ATX trafoa. Treba jezgro sa visokom permabilnoscu kakvi su materijali N30 ili K1000.
Od slicnih materijala su i jezgra pobudnih trafoa AT i ATX napajanja.-
Ako naletis na pobudni trafo vece dimenzije od EI 16, upotrijebi njega.-

pOz

hvala na kvalitetnoj informaciji.

upravo gledam EE16 pobudni , a pored njega EE19 pobudni.
imam starih compaq napajanje iz 98 i 99 pa da vidim šta ima u njima...

Sa Al se oznacava permabilnost (permability) jezgra:
https://goo.gl/KauNwi

Amper-navoj (Ampere-turn) je drugo, pogledaj definiciju:
https://en.wikipedia.org/wiki/Ampere-turn

Cisto informativno, u praksi se barata sa oko 10-ak razlicitih parametara oko tih feritnih materijala i jezgra a inace ima preko 30-ak razlicitih parametara koji definisu karakteristike nekog jezgra. Meni su trebale godine da pohvatam sta koji parametar znaci i nisam ih jos sve pohvatao :(
Po meni je taj elektromagnetizam jedna od najslozenijih oblasti u elektronici … Mozda je grdji samo RF ali samo zato sto je debelo vezan za elektromagnetizam :)

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 12.11.2016. u 12:41 GMT+1]}

Miki, kakva su ova jezgra iz Čačak? http://retam.rs/katalog#RmVyaXQ=:RTQyLzIw
Jeste li ih koristili, do koliko mogu vati i na koliko kHz?

hehe jes grđi RF , i wirelessu sam 12 godina, a zapamtio sam malo i analogne difuzije i problema oko toga....
treba jedno pola života da se to ispeče, i što je najgore, iskustveno se uči 80% posla.

što se tiče jezgara, skapirao sam ukupno tri parametra: permeabilnost, prekid magnetnog kola odnosno gap, i otpornost na dc tj. odnos dc struja/termičkih osobina...

btw, pitanje za macolu : pokazuje mi drajver trafo sa strane "voženja" oko 85uH, a sa strane gate-a velikih fetova po 85uH od krajeva prema sredini, i 360uH od kraja do kraja. to je ok ?

pozdrav svima.

Pozdrav svima,pocelo je sa nabavkom delova. Cukovani kada počneš sa izradom stampane plocice, odštampaj i onu strujnu zastitu,ne moras da je posle lemis ali možda ti zatreba za nešto drugo ( na primer za kontrolu ulaznog napona, uz malu prepravku) .

Nisu losa, mogu da idu do 300kHz i oko 400W za hard-switching topologije, za rezonatne oko 500W.
U MG ima bolja ponuda, imaju 3C90 i verovatno najbolji materijal kod nas u ponudi 3F3.

Cross-reference lista materijala za porednjenje:
http://www.cosmoferrites.com/D...20Reference%20Chart%202011.pdf

U, do aja ti je tabela, super. Mnogo hvala. Ide na štampu, ja sam starog kova.
MG je jači sa cenom, ali ima ETD jezgra.

Da ETD jezgra imaju okrugli srednji stub i usecene krajnje stubove pa se dobije nesto bolja popuna bakrom u odnosu na kvadratni srednji stub sto na kraju daju nesto vecu efikasnost jezgra.

kako kontrolu ulaznog napona ? ne razumem ?

anyway, ne pravim još pcb dok mi ne proradi ovaj buck. imam gadno iskustvo sa reativno složenim shemama... ne prorade na prvu, nego na drugu , treću ali i četvrtu....

... a ako prorade .... hmmm .. zna li neko neki software u kom bi amaterčina kao ja mogao da sastavi pcb ? nikad nisam to radio. sve što sam ikad pravio je bilo u izvedbi gnezda :)

Cuko, ne bih da te obeshrabrim ali projektovanje PCB-a za tako velike struje nije ni malo jednostavno jer moras da poznajes potpuno princip rada pretvaraca i tacno da znas u kojim smerovima i kojim putanjama protice struja.

Recimo masa, ide tu, tu i tu po shemi, ti tako "na red" iscrtas PCB = potpun fail koji ce ti pogori pola delova pri prvom jacem opterecenju!
Ne znam kako da ti u tome pomognem, jedino sto mogu da ti kazem je to da ne postoje idealni provodnici i da moras da primenjujes princip zvezde pri grupisanju tacaka a da bi znao kako da grupises moras da znas gde/kako/koliko struje protice …

Pogledaj npr ovu skorasnju PCB sto sam crtao za relativno slabasan LLC pretvarac, recimo levi deo i ima "cudno razvedena" masa i neki vodovi koji bi po logici trebali da se "zamazu" u jednu povrsinu, ali u tom grmu lezi zec, tu je strogo vodjeno racuna o tokovima struje … Tu PCB sam crtao vise od dve nedelje sa jedno 20-ak revizija … samo za optimalan raspored delova sam potrosio 3-4 dana …
http://www.elitesecurity.org/p3709308

Crtao u Sprint Layout 6, malo efektno programce koje ima sve sto treba …

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 12.11.2016. u 21:09 GMT+1]}

uuuu ovo je što bi britanci rekli "take no prisoner..."

ti se ne zezaš uoppšte ? :)


ali suština projektovanja pcb je da se skrate putanje velikih struja na minimum ? da se pokuša da to sve bude u conf zvezde ? i da vodovi koji mogu da se ponašaju kao antene budu što dalje jedni od drugih, ili da ih se potpuno izbegne ?

još nešto: koji stručni stepen imaš ako ga imaš a ako ne ko ti je (bio) učitelj i koliko si godina u elektronici (energetskoj) ?
izvini ako je nešto od ovoga zadire u lično ali zanima me ....
poz

Ne zeznam se kada je "struja" u pitanju :)

"Fakultet" sam zavrsio kod pokojnog oca u njegovoj tadasnoj firmi za PLC i industrisku elektroniku a "post-diplomske studije" sam upisao kod Macole :)

cukovanny - pusti mangupariju zeza te

Kupi ti samo po onu plastičnu cevku od svakog iole jačeg dela i tablu
klirita 1x1 metar min 5mm, i nemaš brige. I da ne zaboravim uzmi
obavezno i jedan aparat sa prahom za gašenje požara.

@branko tod

Pogledaj ovo, koristice takodje.

http://www.tecnoimprese.it/use...rsion%20forum%20sep%202010.pdf

@cukovanny,

Drago mi je da si razumeo da ta znanja koja su potrebna ne možeš steći instant. Potrebno je određeno vreme i puno rada. Literatura i proba. To je način.

To i dalje ne znači da nešto ne treba praviš, čak i kad ne razumeš u potpunosti to.
Naprotiv! Treba da praviš.
Tada postepeno razotkrivaš detalje koji te zanimaju jer ih dodiruješ u tom pravljenju.
Svakako da je bolje učiti na tuđim, a ne na svojim, greškama. Tako je isplativije i ekonomski a i oko nerviranja.
Manja je opasnost od prvog razočaranja, koje je mnoge potencijalno dobre elektroničare zauvek skrenulo sa tog puta.

Mi smo tu da ti pomognemo a ti moraš takođe uložiti energije u dopunjavanje informacija koje ti damo. Ipak je forum mesto koje ne može zameniti dobru literaturu, ali zato može pokazati na koja vrata da pokucaš...

Početnicima je po pravilu teže da razumeju ponašanje pasivnih reaktivnih komponenti, nego ponašanje poluprovodnika.
Zato evo jednog slkovitog primera koji može biti koristan tebi i drugim početnicima u ovoj zoni elektronike.
--------------------------

Oko drajver trafoa i izbora jezgra (nešto što nećeš naći u literaturi, bar ne na ovaj način):

Idealni kalem je niskopropusna komponenta (što znači da je za beskonačno veliku frekvenciju beskonačan otpor, dok je za DC komponentu kratak spoj).
Sam transformator je visoko propusna stvar (što ujedno znači da ne može preneti DC komponentu, upravo zato što je njegov primar kratko spoji posle nekog vremena).

Sličice će ti ispričati više nego nekoliko stranica literature. Jedna od mojih osobina je da ponekad umem složene stvari saopštiti na krajnje ogoljen i jednostavan način, te početnicima ponekad olakšam prve korake i razumevanje nekih događaja...

Evo iskoristiću to i ovog puta, sa nekoliko bitnih komentara oko sličica.

Uzgred, nije uopšte teško ni komplikovano koristiti besplatni a sjajni LT Spice koji može jako pomoći oko razumevanja događaja u sklopovima.
Preporučujem ti da to uradiš, a ujedno ću postaviti i osnovni fajl kojim sam izveo simulaciju, te kada budeš instalirao LT Spice, biće dovoljno samo dvoklik na priložen .asc fajl.
Možeš menjati vrednosti komponentama u postojećem fajlu, dok ne uvežbaš rad sa LT spice. Za početak je za promenu vrednosti neke od postojećih komponenti na priloženom Primer.asc biti dovoljan desni klik na komponentu i ukucavanje nove vrednosti.
/////////////////

Komentari oko fotke Primer.png:

- u sve tri fotke (simulacije) biće upotrebljen naponski generator V1, koji miruje u prvih 10uS (napon=0) i u desetoj mikrosekundi uključuje DC 10V koji traju potom zauvek.
- posmatraćemo samo 20uS vremena, jer sam udesio da se sve bitno dogodi u tom vremenu.

- generator je priključen na tri sklopa istovremeno: C1-R1, R2-L3 i R3-trafo.
- sve tri priključene stvari su razdelnik napona formiran od jedne reaktivne komponente i jednog otpornika.

- C1 i R1, formiraju naponski razdelnik, gde na početku prazan C1 predstavlja kratak spoj i na R1 je napon punih 10V u prvom trenutku.
Kako vreme protiče C1 se puni i sve manje napona preostaje na R1.
Kada je C1 pun, na R1 više nema napona.

- R2 i L3, takođe predstvljaju naponski razdelnik.
Na početku je L3 prazna (ne teče struja) i predstavlja beskonačan otpor (poreklom od KEMS).
Potom počinje da raste struja kroz L3 (ona se puni) i na kraju je njen otpor =0, tj. postaje kratak spoj za DC komponentu.
Naravno, na kraju je i napon na njoj =0.

- R2 i trafo, L1 je primar L2 sekundar.
L1 ima potpuno istu induktivnost kao slobodna L3 iz pretodnog primera.
Trafo je idealno spregnut (spice direktiva K1 L1 L2 1.).
Primetićeš da L2 savršeno kopira promenu NAPONA sa primara L1 (obrati pažnju na tačke koje predstavljaju smer motanja na namotajima).
Ponašanje je identiččno kao na primeru sa R2 i L3.

- Sva tri primera: V[v1], V[v2] i V[v3], imaju potpuno identičan odziv, a vrednosti komponenata ti daju orijentacioni uvid, radi osećaja koji će ti nekad kasnije biti koristan.
////////////////

Komentari oko fotke Primer1.png:

- sklop je isti kao prethodan, samo su izmenjene vrednosti: C1, R2 i R3.
- C1 je povećan dvostruko, dakle dvostruko duže vreme se puni kroz onaj R1 koji je isti kao u prethodnoj simulaciji.

- R2 smo smanjili (čitaj to kao snažniji drajver uređaj sa manjim unutrašnjim otporom).
Odziv je dvostruko duži nego u prvoj simulaciji.

- R3 je takođe smanjen na 500R, kao i R2.
Naravno L2 "kopira" stanje napona sa primara L1.
/////////////

Komentari oko fotke Primer2.png:

- sada smo vratili C1, R2 i L3 na prvobitne vrednosti iz Primer.png, da bi smo lakše videli posledicu promena vrednosti R3 i induktiviteta trafoa.

- R3 je sada samo 250R (ćitaj kao još snažniji drajver sklop ispred trafoa) i ujedno je induktivitet trafoa povećan (čitaj kao više navojaka na nekom jezgru, ili kao veći permeabilitet, tj. veću Al).

- Odziv je drastično duži i napon na sekundaru L2 će opasti na pola (5V) tek 10uS po uspostavljanju 10V na V1 generatoru.
////////////////

Zaključci:

Za upravljanje nekim gejtom (ne važi isto pravilo za BJT jer je tamo od interesa da čelo impulsa ima veću amplitudu struje, dakle može trafo sa manjim Al), poželjan je što veći Al jezgra i veći presek jezgra, da bi trafo imao što manji apsolutni broj navojaka (objasniću kasnije), i naravno što niži unutrašnji otpor drajverskog sklopa ispred drajver trafoa (sposobnost isporuke velikih struja, makar na kratko).
To će obezbediti dugačku zaravan impulsa, sa sporim opadanjem amplitude napona, jer je kod gejta od interesa da održimo dovoljan napon na njemu do kraja i najdužeg impulsa koji ćemo koristiti.
Ako gejtu opadne napon pre isteka potrebnog impulsa, tranzistori koji imaju gejt (mosfet i IGBT) mogu ući u analogni režim rada i prediscipirati u SMPS aplikacijama.

Potreba za što manjim ampsolutnim brojem navojaka proističe iz zakona porasta induktiviteta: Al x N na kvadrat.
Induktivitet kvadratno raste sa brojem navojaka.
Apsolutno po istom zakonu raste i neminovni rasipni induktivitet (Llk), koji je štetan iz raznih razloga kod drajver trafoa za tranzistore koji imaju gejt.

Za drajver trafo, koji je namenjen upravljanju tranzistora koji imaju gejt, poželjno je da ima što veći induktivitet sa što manje navojaka, a što manji rasipni induktivitet.

Izbor koji to obezbeđuje je veći presek jezgra sa što većim Al, sa što manje navojaka a da se ne pređe max. B za datu frekvenciju.
-------------------------

Nadam se da će ovo koristiti tebi i ostalim početnicima...

Pozdrav

@macolakg

bilo bi nepristojno ne zahvaliti se na uloženom trudu i iscrpnim objašnjenjima. zato: svaka čast.
da bi sebi i drugim malo razjasnio stvari, komentarisaću neke delove tvog posta:



da li to znači da je neki realni kalem (sa bilo kojim jezgrom feritnim ili vazduššnim) komponenta koja ima svoj idealan "bandwidth" frekv u kom može da nam igra u određenom kolu ? da li si to hteo ovim da kažeš?




razumeo da za pp sa gejtom, za uravljanje gejta treba visoka permeabilnost jezgra.
za drajverski sklop podrazumevaš sve aktivne komponente unutar drajvera zajedno sa svim pasivnim komponentama ZAJEDNO sa otporom koji činie namotaji ? ili bez otpora koji čine namotaji? kako sam shvatio, dobro je da njihova otpornost teži nuli u idealnim uslovima.
i ovo sa održanjem napona(impulsa) na gateu za vreme čitavog trajanja impulsa pwm koji želimo je jasno, inače fet/igbt uđe u međustanja izmeu on i off i eto disipacije...

ne razumem (i pored pročitane skripte o vođenjima gateovanih pprovodnika), zašto ne mogu da održim kvalitetno taj isti impuls direktnim vođenjem gateovanih pp , već se on izobličuje na razne načine ? da li tu govorimo o složenim odnosima napona/struja koji je dešavaj na relaciji zavojnica-source-gate , pa to menja nivoe napona između sourca i gatea pa to tera fet u međustanja ?

preciznije rečeno/pitano, koju od gore pomenutih veličina nisam prilagodio pri direktnom vođenju pfeta preko npn tranzistora tako da reaktivna komponenta (koja god da je) zavojnice ne dozvoljava pravilno prenesen (i održan) pwm iz kontrolera na gateu feta ?


uhhh pitanja je mnogo :) a to kažu nadrealisti: krhko je znanje :)


PS ove tri situacije u spiceu uz tvoj tekst ću da bacim na papir jedno pored drugog pa će leći vremenom...



<sub>[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 13.11.2016. u 09:28 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 13.11.2016. u 10:13 GMT+1]</sub>

Nije baš tako jednostavno...
Realni kalem ima još nekoliko parazitnih osobina. To su na primer:
- termogena otpornost žice, koja je jedina parazitna veličina kod toka "čiste" DC struje kroz kalem, i tada jezgro vše nije od značaja, kao ni induktivitet. Termogena otpornost ima pad napona na krajevima, koji zavisi od struje. Termogena otpornost zavisi i od temperature. Na termogenoj otpornosti gubici (toplotni) kvadratno rastu sa porastom struje.
- parazitne kapacitivnosti u samom namotaju, koje se mogu izraziti prividnim paralelnim kondenzatorom. Taj kondenzator će pri nekim visokim frekvencijama stupiti u rezonansu sa samim kalemom... Do nekih frekvencija će se kalem ponašati kao induktivnost, u centru rezonanse kao termogena otpornost, a iznad te frekvencije pretežno kao kondenzator.
- parazitne kapacitivnosti prema okolini i (ili) prema jezgru. Kroz te kapacitivnosti se ka okolini šire smetnje koje rastu sa frekvencijom. Kod pravougaonoh talasnih oblika postoji čitav niz viših harmoničnih frekvencija koje se šire ka okolini upravo kroz te kapacitete.
- rasipni induktivitet. Deo magnetskih silnica ne obuvata ni kalem koji ih je proizveo, pa se jedan deo reaktivne energije ne vrati u njega samog. Sprega kalema sa samim sobom je manja od jedan.
- kod kalema sa jezgrom permeabilnost koja zavisi od: temperature, amplitude i frekvencije polja. Onda saturacija jezgra, koercitivna sile, histerezisni gubici, nelinearnost magnećenja i td... Tj. tvoj kalem će imati različitu induktivnost pri različitim: strujama, temperaturama, frekvencijama... Kod frekvencija reda 50-tak KHz ti je pretežno bitna amplitudbna permeabilnost storage jezgra i nivo saturacije (maksimalni broj ampernavoja). Naravno, btna ti je i što manja Rac i Rdc, to jest motanje što većim efektivnim presekom žice.

U principu si u pravu za određen bandwith u kom je neki kalem zadovoljavajuće dobar...



Sa aspekta samog drajver trafoa, elektronika ispred, koja ga snabdeva strujom bude njegov drajver. Ona treba da ima ciljanu unutrašnju otpornost, posmatrana kao naponski generator ispred trafoa.



Mnogo je pitanja, ali nigde nisam ni rekao da ne možeš direktno pobudti gejt bez trafoa. Samo sam ti ponudio zgodno rešenje koje te lišava "ground loops" jer je upravljanje galvanski rastavljeno i primenljivo na mnogim mestima i u ogromnom rasponu napajanja sa solidnom uštedom energije. Ujedno ti nudi merenje bez "shunt" otpornika koji puno discipira, već jedno neuobičajeno rešenje sa strujnim transformatorom.

Ako želiš upravljati direktno P mosfetom, a pri tom kvalitetno, onda se to radi na način koji ćeš videti u prilogu.
To je samo jedan od mnogobrojnih načina. Ovim načinom je zadovoljena fleksibilnost za veliki raspon napajanja, a pri tom "čvrsto" upravljanje gejtom. Može se upotrebiti i neki od IC koji su high-side mosfet driver, ali tada je vrlo poželjno da ti buck radi u CCM modu.

Pozz

Izvini drugar,

U brzini sam slučajno prevrnuo diodu D2. Evo ispravke u prilogu.

hehe

temeljnost i volja. mom malom sinu pričam da su to važnije čovekove osobine.

hvala na odgovorima još jednom.

evo talasnog oblika na izlazu tvog drajver trafoa. unapred da upozorim ostale da ne primam primedbe na izvedbu :)

Baš si fino to napravio i upravo vidiš loš primer trafoa sa premalim permeabilitetom jezgra.

Zaravan impulsa ti je veoma zakošena i imaš malo nekih zmijica po talasnom obliku.
To je sve posledica niskog Al jezgra, tj. premale induktivnosti namotaja. Reaktivna energija je prevelika u odnosu na aktivnu.
Taj drajver trafo iz ATX nema neki Bog zna kakav permeabilitet jer je od materijala nalik N27.
Toroid R16 ili R20 od materijala: N30, T38, K10000 i slično, ima skoro tri puta veći Al. Toroidi su zatvorene strukture bez procepa (osim ovih za storage, koji imaju distribuiran procep, kao ono čuveno žuto-belo).

Pitao si pre nekog vremna gde da nađeš toroid za te svrhe, a iz nekog polovnog uređaja.
U nekim od tih ATX napajanja je na ulazu za 220V bio takav toroid, kao common mode filter, namotan sa duplom obučenom žicom.
Taj može drastično bolje da radi nego taj EI16 ili šta već. Taj toroid iz ATX (ako ga ima) je od materijala koji je veoma nalik materijalu T38.

Probaj na nekom toroidu iz mrežnog EMI filtera, ako iščeprkaš takav.
Zaravan treba da je jedva primetno zakošena, nikako toliko.

Pozz



<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 15.11.2016. u 18:24 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 15.11.2016. u 18:30 GMT+1]</sub>

Što se tiče primedbe na izvedbu, da sam drugačije pravio prototipove do sada ne bih napravio ni četvrtinu onog što jesam.

Mora se tako ako se misli brzo razvijati nešto.

Pogledaj fotku radionice maestra Jim Williams-a. On je bio tata nad tatama.

Ko ti da zamerku samo mu pokaži ovu fotku :-)

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 15.11.2016. u 18:22 GMT+1]}

vidi se odmah da je u pitanju dobar čovek :)

[att_img] http://m.eet.com/media/1180897/birdl.jpg

da li mu radi ovaj elektronski barometar ? dizajn je više nego cool :)





inače, sastavio sam buck i radi čini mi se mnogo "tečnije" odnosno ima mnogo bolji odziv od nekih mojih ranijih koncepcija bucka.
nisam imao vremena da ga ozbiljnije opteretim, ali probao sam ulazni napon 100VDC , a izlaz 24VDC sa vučom 0,6A i posle 10 min samo je mlaka zavojnica. fetovi i diode ladne ko zmija. sutra probamo ozbiljno opterećenje...

primedba za AI jezgra stoji, ali ovo je bilo samo za probu. sutra stiže original torus, a mislim da imam taj materija koji navodiš - protiv EMI smetnji iz napajanja.... taj što je namotan 1:1 sa obučenom žicom... imam u furdi 150ak napajanja... mora imati to negde.... misim da sam video na nekim brand name računarskim napajanjima.

Kaže se: "hladan kao taština duša" :-)

Malo off u sećanje na jednog od najvećih analognih gurua na ovoj planeti - Jim Williams-a.

https://en.wikipedia.org/wiki/Jim_Williams_(analog_designer)

Bilo čega da se dohvatiš od literature koju je on napisao, nećeš pogrešiti i nešto korisno ćeš naučiti.

Evo ovde se može pročitati mnogo njegovih radova:
http://www.linear.com/designtools/app_notes.php

I ovde:
http://web.mit.edu/klund/www/jw/jw-nsc.html
https://archive.org/stream/Nat...Handbook1994#page/n23/mode/1up


Nesumnjivo predobar čovek je bio i vrhunski analogni dizajner.

Prethodno je radio u National-u dok ga nije "pokupio" LT. U obe firme je ostavio mnogo vrhunskih rešenja.
Pristup problemu mu je bio poseban i pun nadahnuća, a uz to i veoma duhovit.

Veliki lik je bio.

@macolakg


da li može to da bude ovaj torus sa ulaza?

13mm je prečnik i sa napajanja od laptopa je.

Moze i taj zeleni torus, to je isto visokopermanetno jezgro, u tom ispravljacu je bio u ulozi CM filtera.
Posto imas RLC metar, mozes da uporedis razlicita jezgra, namotas 10 navoja pa vidis koliko induktivnosti dobijas, veca induktivnost = veca permabilnost jezgra.

Miki, na nekom plavom jezgu prčnika 25 mm sa 11 navoja sam dobijo 1mH. Šta je to?

@branko tod
Lici da je to takodje jezgro sa visokim permabilitetom, onako orijentaciono sa tih 11 navoja na zuto-belom torusu bi dobio oko 50uH sto je daleko manje od 1mH koje si izmerio.
Koji je tacno materijal ne mogu da kazem, moras uporediti sa poznatim materijalima i jezgrima slicnih gabarita.

Baš je visoka vrednost, i prlično sam se začudio. Ja sam očekivao max 100uH.

Ja sam sa 15-ak na torusu dobijao pa jedno 4mH, samo sto je bilo VAC Vitroperm jezgro u pitanju :) Njemu jedan navoj kroz torus ima 100uH, provuces pipalice od RLC metra i on pokaze toliko, mozes misliti koje induktivnosti ili struje tu moze da kuva, strasno :)
Zato je dobro da se poznaju ti materijali, a VAC ima najbolje trenutno, svemisrki brod!

Branko,

Najverovatnije je ili T38(Epcos) ili K10000(Kaschke).
Pri tako maloj pobudi, kakva je iz RLC metra, inicijalna permeabilnost (Al) je nešto niža od one koja je data u DS.
Ujedno na sobnoj temperaturi je to tih realnih 8.2exp-6.

Inače, izraz za inicijalnu permeabilnost je Al[H]=L[H]/N^2

Merenja koja se daju u DS su obično izvedena pri 0.25T i na 10KHz, u opsegu temperatura od -60*C do Kiri tačke.

Evo DS u prilogu od T38 na primer.

Pozdrav

skockao sam macolin buck na metalnu kocku hadnjak 8x8x8. slike sutra.
baš je prava kockica. opteretih ga sa 3A sa strane 28V , ulaz 60V i posle 10ak minuta - merim fetovi 40C , zavojnica 70C.

reko ja sam nešto zahe8o 100%, pa pregledah stvar i primetim da sam umesto irfp250 stavio irfp4xx. razlika u Rds(on) 10x veći u odnosu na one koje je macola naveo.
... pa sam krenuo da se bištem šta imam od tih N fetova sa malim otporom i bar 100Vgs i nađem neke irlb4030. otpor im je mali ali su TTL fetovi.
ima li potrebe da premotam drajver trafo u sekundaru, tako da umesto 22 namottaja (12V) skratim na 9 namotaja (5V) da ne bi oštetio ove fetove ?

pozdrav svima.

<sub>[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 16.11.2016. u 23:32 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 16.11.2016. u 23:33 GMT+1]</sub>

Nema potrebe. IRLB4030 toleriše +-16V na gejtu.

Pozdrav Kolegama.

Par pitanja, redom:

- Da li je potrebna dioda na spoju fotopanela i BUCKA (polarisana od panela ka buck-u) na Macolinoj prvoj šemi?
- Da li je potrebna dioda od buck-a ka akumulatorima?
- Da li je potrebno zaštitno kolo (limiter 12V), u kolu gejt-sors, na Macolinoj šemi sa P-ch mosfetom?
- Ako pretpostavimo da nema napona aku (podnaponska zaštita isključila aku), kako bi startovao buck-o?
- Može li se, paralelno zamajnim diodama dodati mosfet (u cilju poboljšanja efikasnosti)? Kako bi se napajao njegov gejt u vreme kad ne vode prekidači?

Milan.
PS: Zahvaljujem Macoli na lepim elektronskim rešenjima i strpljivom objašnjavanju principa rada istih.

biću slobodan da na osnovu iskustva , a manje na naučnoj bazi odgovorim na pitanja:





obično je stavljaju u klamping kontrolerima, jer gledano sa strane razlike potencijala, predveče i po noći kad napon ćelija padne ispod napona baterija - postoji mogućnost da poteče struja od baterija ka ćelijama. u slučaju našeg bucka mislim da nema potrebe. inače, nikad u praksi nisam izmerio tu "noćnu" struju, a imam dosta prakse sa fn.





mislim da ne. nema svrhe. ako fetovi probiju, svejedno će akumulatori da "duvaju". tu treba ozbiljnija zaštita. ja sebi stavljam "crowbar" zaštitu , ali sa strane ulaza (fotonapona), pa ako napon na izlazu pređe, recimo 15V (za sistem 12V), zenerka 15V provede i aktivira tiristor koji izgori osigurač na ulazu fn-a u buck.





na svim živim smpsovima koje sam popravljao, a nije odvojeno galvanski okidanje (kao na ovoj šemi) - izmeu gatea i sourcea ide 12-15V zener i u paraleli 1k/4k7/10k.





ovaj buck treba biti podskup integrisanog sistema sa MCU koji će da kontroliše takve stvari, a ne bi bio loše naći neko jednostavno rešenje napajanja sg3525 i sa fn ćelija paralelno uz napajanje sa baterija. postoje jednostavni za izvedbu svičeri koji idu do 100V ulaza, a daju male struje na izlazu - do 1A. ima ih raznih : TOPxxxYAI, LTxxx .... mislim da je linear jako dobar i sa jako malo spoljašnjih komponenata. www.linear.com
PS ovaj buck u mirnom stanju bez ulaznog napona vuče oko ~200mA, a u radu ispod ~60mA. govorim o potrošnji samog kontrolerskog kola zajedno sa drajverom.





može. u tom slučaju diode lete napolje, a rad tog feta morao bi se sinhronizovati sa radom glavnih fetova.
mislim da bi to rešenje još malo povećalo kkd ovog bucka jer nebi bilo pada napopna na diodi (oko 0.2V).


pozz

<sub>[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 17.11.2016. u 09:33 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 17.11.2016. u 09:52 GMT+1]</sub>

osim ovog gorenjeg, ukazala mi se prilika da pametujem :)

želim da pomenem jednu pojavu koju sam primetio međ vaskolikim amaterskim i polu profi izvođenjima fotonaponskih elektrana : gomila tehničara, ali i poneki inženjer ne razlikuju clamping mode od pretvaračkog moda rada tzv solarnih regulatora! ovo drugo, može imati i mppt - glomazno ime za smps sa kontrolom vuče struje sa ćelija.

aj ispočetka: clamping solarni regulatori, samo im ime kaže (a to su oni koji na aliexpresu koštaju ispod 80$) nezavisno od snage i izvedbe jednostavno prespajaju fn panele na bateriju , mereći napon baterija/e i vodeći računa da on ne pređe max dozvoljeni. u slučaju baterija 12V, zavisno od tipa baterija to je od 13.8V do 14.7V. da, da , nisam pogrešio 14.7V. u slučaju sistema 24V, to je do 29V ... itd...

eh sad, klapingom smanjujete snagu svog sistema na proizvod napona vaših baterija x struja pojedinačnog panela. šta to znači ?
ako imate ćeliju 42V/4.6A , znači ~200W, a zakačite je na klamping regulator na bateriju 12V. to znači da ste od svog panela napravili panel od ~56W.
otuda čuđenje mnogih vikendaša koji imaju panel 200W , a "... radi im lošije od onog komšije što ima malu ćeliju..."
... eee to je zato što je komšija potrošio više para na regulator nego na ćeliju (čitaj : ima smps regulator).

iz čitavog teksta sledi preporuka: uvek gledajte ako ste laik da li u regulatoru koji vam nude ima debela špulna bakarne žice! ako nema, zaobiđite situaciju...

eto. ako me se za dan bezbednosti sete ... sete , ako ne , to je bila moja dužnost da kažem.

Vidim da se tema lepo razvija i naravno (Miki) da su mi poznata rešenja sa veoma visokim KKD.
Međutim, cukovanny je početnik i njemu je vaćnije da uspešno proradi i ne greje. A mislim da je nešto pogrešio u ciframa oko potrošnje drajvera. To ne sme ni u kom slučaju konzumirati više od 60-70mA, koji se naravno uzimaju iz 28V aku.

Evo nekog teksta za cukovanny:

@cukovanny,

Nešto ti tu nije u redu sa pomenutim ciframa.

Taj buck kog sam edukativno priložio ne bi smeo na "leru" da troši 200mA!? Tu nešto ne valja ili si pogrešno merio.
Mada mi se pre čini da si nešto pogrešno izmerio.

Diskretna verzija koju si pravio ima interesantnu osobinu vremenskog ograničenja trajanja impulsa, nezavisno od toga da li je MCU zabagovao i da mu je jedan od izlaza ostao na stanju 1. To rešava vrednost RC članova ka gejtovima gornjih mosfeta u drajverskom sklopu pre drajver trafoa. Veličinom tog RC se može namestiti neka vrsta hardverskog WDT koji će u slučaju zaglavljivanja MCU na pri stanju 1 na jednom od pwm izlaza, jednostavno posle nekog vremena isključiti postojeći impuls.
Ujedno je posliužila tome da nešto korisno naučiš analizirajući to što praviš.

Sada, kada si već probao diskretnu verziju, i naučio mnogo toga za kratko vreme, evo ti pojednostavljene i efikasnije verzije kad nabaviš drajverske čipove.
Rešenje je krajnje jednostavno i imaš ga u prilogu (TC427 možeš koristiti umesto tog diskretnog sklopa ispred trafoa, direktno sa onim vrednostima sa šeme, doduše ima samo dva otpornika i decoupling kondove na napajanju).

Pažnja!!!
Radi se o edukacionom obliku kompletne šeme, odakle možeš koristiti principe, i da razumeš o čemu treba voditi računa, a konkretne vrednosti moraš izračunati.
Ujedno sam dao odgovore i Milanu iz Obrenovca.

Objašnjenje detalja sklopa:

- Kontrola na panelu ima bleeder sklop koji služi tome da ograniči maksimalni napon panela kada su aku puni a sunce je veoma jako. Tada buck ne troši ka aku, a ta situacija se može dogoditi. Najjednostavnije je tako sa darlingtorn BJT i običnom zenericom koja ima neki prag maksimalnog napona. Power BJT s smešta na hladnjak a R8 preuzima veći deo discipacije. Kontra dioda na R8 je ako je on induktivnog karaktera (žičani R).

- NMOS M3 služi da se pomoću MCU može isključiti panel sa linije ukoliko je njegov napon manji od Vbatt. Jednostavna preventivna mera ako se želi odvajanje panela u tim situacijama.

- Opcioni strujni transformator, kog je uvek moguće izvesti u dvofaznim buck aplikacijama, kojima su simetrični impulsi i pomereni za 180* (PP upravljanje), služi merenju DC struje na jevtin i nediscipativan način. Kod jednofaznog buck se mora koristiti DCCT ili Shunt. Prvi je skup i zahteva napajanje elektronike u njemu. a drugi discipira.

- Opcioni sinhroni ispravljač koji može zameniti zamajne diode i uvećati efikasnost buck. Kod ovoga treba biti oprezan jer kada je pwm zadatak manji od potrebnog, onda sinhroni buck odmah radi kao sinhroni boost i pumpa napon na Cbulk. Ujedno pri pwm=0 oba sinhrona ispravljača postaju kratak spoj za aku, kroz storage zavojnice. Zato se uvodi ograničenja trajanja impulsa diferencijatorskim RC članovima ispred invertujućeg drajvera TC426. Onda u slučaju pwm=0 oba donja mosfeta se isključuju za kratko vreme definisano sa WDT RC članom. Drugi RC član je neophodni deadtime protiv uzdužnog provođenja polumostova. Kada su samo zamajne diode upotrebljene onda nema tih problema, ali ima neke discipacije na njima. Pad napona zamajnih brzih dioda je tipično 0.9V. Pri 15A izlazne struje, pojedinačna dioda može discipirati oko 7W, ne više, a to i nije neki poseban gubitak pri 400+W koje očekuješ na izlazu.
Bez sinhronog ispravljanja je daleko jednostavnije i ima manje problema.
Sinhrona ispravljanja se retko kad koriste iznad 10-15V jer naglo rastu gubici u inače prirodno jako lošim body diodama bilo kog mosfeta. Čak i najnoviji i veoma napredni imaju dosta lošiju body diodu od sasvim prosečne ultrafast Si diode.

- Tri izlazne konfiguracije: interleaved dvofazni buck, o kom treba da počitaš i zaključiš prednosti-mane.
Klasičan dvofazni buck, sa dve storage zavojnice, opet da pročitaš o tome, i ZCT (zero current transition) dvofazni buck, po rešenju Dragana Maksimovića i Milana Ilića, rešenje povoljno za velike snage i rad sa sporijim IGBT.
Biće literature u prilogu.
Treba malo da proučiš sva tri oblika dvofaznih buck, a veruj mi bićeš zadovoljan naučenim.

- N mosfeti imaju generalno bolje performanse od P mosfeta. Imaju manji umnožak Qg x Rds_on. Jednostavno su efikasniji za SMPS aplikacije. Korišćenje Pmos je kompromis ekonomskog tipa kada se želi uštedeti na drajverima a po cenu manje efikasnosti.

Inače, rešenja je bezbroj i za vrlo optimizovanu PV kaakteristiku fotonaponskih panela koriste se boost-buck topologije, ma kog tipa, od rezonantnih pa do Ćuk pretvarača. Hiljade ljudi su napisali masu radova o tome i takmiče se u postizanju što veće efikasnosti. To je u poslednje vreme izašlo na red veličina KKD od okvirnih 98+%.

Evo u prilogu literature od Ilića i Maksimovića, i bez obzira što se radi o sasvim drugačijoj napravi, ZCT princip je isti i ta je ideja odlična i radi takođe odlično.

Pozdrav

Mikikg,

Bar ti znaš da su mi veoma poznate najmodernije komponente, takođe da ih obično imam na lageru među prvima u Srbiji.

Oblast solarnih elektrana nije ni malo naivna i sam znaš da se tu koriste najžešće topologije i veoma složeno upravljanje da bi se izvukao "svemirski" KKD, gde se štedi svaki milivat snage.
Na žalost, tim tehnologijama mi u Srbiji teško imamo pristupa (seti se onog konvertera kog je trebalo da radimo za NL).
Amateri su ograničeni sa izradom višeslojnih pcb i korišćenjem gomile mikrokomponenti moćnih performansi koje jedino na takvoj pcb mogu da rade. Uz to normalno idu veoma skupi simulacioni alati i naravno rad od nekoliko meseci u veoma skupim lab uslovima, sa ekipom od nekoliko prvoklasnih konstruktora.

Za sada se kod nas amateri mogu zadovoljiti sa KKD reda 90+%, što i nije loše jer se relativno lako može postići bez onih stravičnih lab troškova.
Visok KKD je uvek lakše postići sa što većim naponom aku i panela, a sa što manjom strujom istih. Nesrećna kvadratna zavisnost gubitaka sa porastom struje tu igra ključnu ulogu.

Pri naponu aku od 12v, KKD od 90+% postaje problem, dok pri naponu od 400V 98+% postaje problem :-).

Što više panela na red i naravno akumulatora na red, da bi se dobili veći naponi i manje struje, pri istoj snazi (ujedno je jako olakšana konverzija DC-200/400V na 115/230Vac, 60/50Hz), radi jevtinog dobijanja dobrog KKD.
Tada u prvi plan dolaze i vrlo moderne SiC i SiC GAN komponente, koje tek dodatno uvećavaju KKD. SIC komponente su prosto prirodno predisponirane ka višim naponima i manjim strujama, kako diode tako i mosfeti.

Naravno, gomila akumulatora na red takođe ima svoju "kaznu": cena i neophodna oprema za balansiranje punjenja, što je inače preporuka već kod samo dva komada na red, ako se želi maksimalan vek akumulatora.
Ili to ili ručno vršiti balansiranje punjenja na možda mesečnom nivou, što je vrlo zamoran rad.

Za balansiranje aku se uglavnom koriste razne topologije reverzibilnog tipa sa obrnutim polaritetima primar-sekundar, a jedna od najjednostavnijih je Ćuk sa sinhronim ispravljanjem (na obe strane mosfet), upravljan sa zajedničkim drajver trafoom sa mnogo sekundara i duty od 50% (sa neophodnim deadtime naravno).

Za ove potrebe se koriste maleni pretvarači snage svega nekoliko W. U dužem periodu su sasvim sposobni da održavaju precizan balans punjenja.
Evo u prilogu primer.

Pozdrav drugar

@cukovanny,

Ono što sam zaboravio da pomenem je da u radu od Ilića i Maksimovića imaš dosta interesantih radova na temu, naslovljenuh na kraju dokumenta u priloženom spisku korišćene literature...

U principu nije važno što je sve to masivno komplikovana literatura. Ipak je vredi pročitati, i ako si amater, jer vremenom stvari počinju polako da se kompletiraju u jednu bolju celinu.
Treba čitatri i literaturu koja je trenutno nedovoljno razumljiva. Prisustvo tih informacija postepeno bude rasvetljeno kako vreme prolazi i kako se napreduje u učenju.
Jedino ograničenje je koliko daleko želiš da ideš u tome...

Pozdrav, kako bi se ponasao UC3843 u ovoj ulozi? Po pitanju maksmanog iskoriscenja panela pri jakom suncu predlozio bi kontrolu ulaznog napona u konvertor. Posto konvertor može da obori napon na 30v , to znaci da nema maksimalnog iskoriscenja. U ovom slučaju to bi bilo 2x36v,tako piše na panelu. Nešto tako slično rade MPPT. Ispravite me ako gresim.

istina. nisam dobro merio. dok radi u leru troši oko 70-90mA kad nema ulaznog napona. kad mu dovedem ulazni napon, ali i pri opterećenju - potroššnja pada na 40-50mA.





u vezi da tim, bilo mi je jasno pa mi je postalo opet nejasno kuda struja prolazi kad na , recimo, 14ki dođe logička 1. koliko sam skapirao , ti direktno ovde upravljašš samo sa N fetovima, dok su P fetovi odgođeno okinuuti vrednošću 3k3 i 100n ? ali ukratko , kuda struja prođe u jednom polutalasu, a kuda u drugom polutalasu? jednostavno, nov sam sa nekim koncepptima u elektronici, a zbog treće i po banke starosti već sporije kapiram :)







to je bila dobra ideja, prvo neintegrisano rešenje, a onda black box. samo , nažalost, meni je za sada još jedno 30% black box. jednostavno, previše je to informacija da bi se pravilno i smisleno nataložile u mozgu i da bi mogle da se spoje u razumljiv naučni koncept. ali , neka si napisao pa ćemo se povratiti...





dummy load ?




negde sam već napisao da nikad nisam merio da li stvarno teče nekakva struja od baterija ka panelima noću ....






jasno.







znači nema smisla baktati se sa sinhronim buckovima na 28V i 48V.




-


ULTRA ZANIMLJIVO. imam da čitam do nove godine :)
hvala na literaturi i preporuci. za zct sam čuo, ali i za ćuk, ali još se nisam uhvatio u koštac sa nj.
treba vremena, i uz gradnju pretvarača i rešavanje različitih konstrukcionih zahteva, a kvalitetne knjige - leći će to sve.
nekome sporije, nekome brže....

pozdrav

Mladi, .....mladi,....pocetnici, .....Omladinci ......i oni koji vape za znanjem iz Elektronike ...

Obratiti PAŽNJU na Macoline reci !!! :




...S J A J N O !

uc3843 je ic kontroler za smps koji ne može ništa sam da uradi, sem da ga zabodeš u sapun pa da te žulja kad pereš ruke :)
ja bar nisam razumeo šta hoćeš da kažeš... a koncept koji si naveo je besmislen.

To sam potpuno svestan i drago nam je da si sa nama u drustvu i da prenosis to iskustvo. Neke stvari se iznova otkrivaju, ove topologije su poznate decenijama u nazad ali sa upotrebom modernih komponenti dobijaju novo svetlo i to je ono sto ti kazes "veliki povratak" cak i hard-swiching topologija koje sad nisu nista losije od nekih drugih.

Oko balansiranja, ovo je predivno resenje, prosto a tako efektno da cena delova je zanemarljiva u odnosu na pogodnosti koje pruza!

Citan VAS, plitko disem i NE trepcem...




Perfekno receno !

ljudi ja ne znam zašto elektroniku pakuju u kutije kad je ovako lijepa ? :)

@mikikg




zar se naponi, u recimo, dve redno vezane baterije ne izjednačavaju prirodno ???
dva akumulatora od 12v koji su u rednoj vezi su u stvari 12 ćelija uvezanih u rednu vezu.
napon se tu prirodno izjednačava . ili ?

Nece se prirodno izbalansirati, pa ni dvije celije vezane serijski. Automobilski akumulatori imaju 6 celija proizvedenih na istoj liniji, od istih sirovina,
ali kad akumulator "krepa" obicno je samo jedna celija "kaput"!
Jeli sada pobudni trafo motan na R20?
Radna zavojnica, ako je ikako moguce nabavi silikonsku ili teflonom izolovanu pletenicu-licnu minimalno 1,5mm2 i taj broj navojaka ce se moci provuci kroz
ta jezgra-nece biti grijanja.-

pOz

I rasporedi namotaje po celom obodu torusa.

Lepo si ga skockao

Gde nađe ove otpore od 22 oma?

Odmakni kondezatore od hladnjaka , da se ne zagrijavaju! Prije ce se isusiti i oslabiti. Poz

bravo druže emisar,
pogodio si da se samo zavojnica greje. doduše, pomalo i 7812 jer ima malo veću disipaciju sa 29V na 12V.
fetovi ladni ko zmija.
zavojnica se pofino greje na 7A , 29V. izlazi na 80ak C.
valjalo bi nabaviti tu pletenicu. neko je na onoj temi "smps za pojačalo" neđe pronašao to i kupio...
ili da pokušam umesto 2x1.4mm žice zbog skin efekta da upletem 10x0.26 žicu ?

drajver jezgro je sada k10000.

pozdrav

hoću buraz, ovo mi je sve radna verzija.
imam nameru da drajver (kad u potpunosti budem razumeo kako radi) uprostim, i ako boga ima da ipak kontrolišem čitav buck sa MCU. ljepše mi je to nekako....ali i integrisanije... naravno čekam da mi stignu ST MCU 32bit na 74Mhz, mnogo ozbijniji od atmel 328...
jesu ovi namenski analogni dobri i provereni, ali treba im 100Q da bi radili. MCU brate jedna žica za napajanje i dvije za pwm i eto posla :)

haha baš skockao :) na kocki je :)

imam drugare elektroničare alkoholičare iz doba 1955-1985. znači strogo lampa i poneki trafo iznad 1kg :)
i oni imaju egzotične otpore egzotičnog izgleda :)

ne greje se hladnjak uopšte čak i na velikoj struji. samo zavojnica. i to će da rešimo :)

inače, ekipa, u sredu sledeću stiže STM32F103C8 MCU
trebalo bi da bude ozbiljna zver.
daa vidimo kako će macolim buck da se ponaša kad radi sa kontrolom ovog MCU.

MCU ima 32bit ARM, 72Mhz.
6 nezavisnih pwm do 2.25Mhz.
12bit je preciznost merenja napona, što znači 4096 nivoa od 0V do 3.3V
može da čita napon na ulazu oko 80.000 puta u sekundi.
mislim da je to dovoljno.

I meni je svojevremeno emiSAr dao jedan odlican link, a to je ovaj:
http://www.powerstream.com/Wire_Size.htm

Lepo kontrolerce, samo stvarno PCB moras napraviti da izgleda ovako nekako u jednoslojnoj stampi, sa dvoslojnoj moze jos bolje:

miki tabela je ultrakorisna.
pcb layout je za mene još hitech. za sada.

aj molim te da ne smaram macolu ni nikoga spec. objasni u dve rečenice rad ovog mosta sa fetovima u drajveru bucka ? ako te ne zamaram?

nisam lud ni glup valjda, i jasan mi je potupno princip rada.

ono što mi nije jasno je kuda teče struja u drajver mostu kad se okine npr M5, ,on provede masu ppreko 10R kroz primar drajver trrafoa i to se završi na drejnovima M3 i M6. gde zatvori kolo u tom jednom imulsu pwm-a ? nema gde da zatvori kolo sa +12V jer u tom trenutku su M3 i M6 isključeni !

ili ako te mrzi daj link na literaturu gde je objašnjeno.
hvala.

Nesto se mora grijati da li ce biti fetovi,zavojnica ili shotky dioda.To se trimuje dizajnom sklopa.
Iskoristenje nije 100% i razlika se mora u obliku toplotne disipacije isijati iz necega od to troje u okolinu.

Ovde je sve lepo opisano i Macola se potrudio dostavio proste ASC fajlove.
http://www.elitesecurity.org/p3711745

LTspice simulator ces morati da pokrenes kad-tad, ovako samo odlazes nesto sto te ceka :)

@cukovanny, pokusaj da razumijes uloge C4 i C5 na semi drajvera i bit ce ti jasno kako radi taj sklop 4 feta.-
Jos pokusaj da izracunas na kojoj frekvenciji radi zavojnica-induktivitet, taj koji se grije, i sa onog linka nadji debljinu zice koja ce voditi
punom povrsinom, a ne kao dvije paralelne cijevi kod tebe.-

pOz

razumem da u jednom impulsu sa kontrolera struja mora proći M5-M3, a onda u drugom M6-M4 kako bi se naizmenično zatvaralo kolo u jednom i drugom smeru. ali način na koji se to postiže u ovakvoj vezi mi je potpuno nejasan, kao i veza ovih blok kond. sa tim .... tj kako se postiže pravovremeno okidanje p feta po dijagonali...
ima li ovakva topologija ime ?

što se tiče skin efekta - jasno ko dan. najmanje 6x0.45mm žica za oko 80Khz i oko 13ak ampera...

H bridge

Da, H most na specifican nacin okidan zahvaljujuci FF na izlazu SG3525 i njegovim izlaznim tranzistorima i onim C4 i C5 na koje ti ukazah.
Kad izlaz 11 ili 14 sg kontrolera ide na "1" otvara se donji N fet i istovremeno gasi gornji P fet preko navedenog kapaciteta. Suprotni izlaz je na masi i time
provodan P fet u suprotnoj strani jer negativni potencijal na drejn dobija preko primara trafoa i provodnof N feta koji je pobudjen.
U mrtvom vremenu izmedju impulsa oba izlaza SG su na masi i provodna su oba P feta , i to je onaj kratak spoj primara impulsnog trafoa koji je
DrAgoljub (Macola) spominjao.-

pOz

BRAVO !

ZATO DRAJVER ČVRSTO DRŽI NULTI PLATO, ODNOSNO MASU ? zato što su P fetovi su stalno uključeni i provode na gnd osim kad dođe logička 1 , odnosno 12V sa 11 ili 14 od sg3525.

hvala poštovani kolega. čitav dan sam na bajsu, lepo je vreme, pa sam tek sada video poruku.

...što me dovodi do sledećeg razmišljanja:

ako je u šemi stavljeno da blok 100nano napunivši se , ugasi gornji p fet - to se ne dešava u beskonačno malom vremenskom trenutku (to punjenje 100n), što znači da kad logička 1 dođe na N fet, u jednom kratkom trenutku je uključen i P fet iznad njega - i imamo uzdužno provođenje odnosno kratak spoj koji može da ubije sg3525 ali i LM regulator napona ?
kolko treba tom 100nano da se napuni ?

Pune se i prazne preko izlaza SG2525 100% otvorenih tranzistora.-
pOz
Prema +V ima samo 4R7, a potezanje na masu ide direktno, bez ovo otpornika.- 4R7 limitira struju izlaznih tranzistora drajvera u SG3525 koji u
ostalom ima podesivo vrijeme dead time, pogledaj malo pazljivije Macolinu semu.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 20.11.2016. u 20:29 GMT+1]}

još jednom hvala lijepo druže emisar.

sada je sve jasno oko rada gosn. macolinog bucka...

neka opažanja:
jutros sam žicu sa radne zavojnice koja je bila 2x1.4mm zamenio tako što sam napravio pletenicu 12x0.3mm. dobio finu slatku pletenicu koju sam namotao na ona ista 4 jezgra na kojima je bila debela žica. skin efekat ne bi trebao sada da pravi problem...
... međđutim zavojnica se opet greje i to za vuču 2.5A posle desetak minuta ozbiljno prilazi 80C.
mogu da zamislim šta bi se desilo na 15ak ampera...

ostala elektronika ispod 40C...

12 x 0,3mm nije ni 0,9 mm2-ja napisah 1,5mm2 pletenice-licne a stvarno bi trebalo bar 2,5mm2 za struju 15A. Ako imas te 0,3 mm zice napravi bar 35 zica.-
pOz

cukovanny,
Jel vidis kako se ova tema jako lepo razvila,
u jedan edukativni skolski cas ZA SVE NAS !!!

Veoma mi je drago, da se mnogo toga, sažetoga, napisalo ovde.
(Ovi saveti bi mogli da se režu na CD,
i da se dele u Apoteci, onima koje ne hvata san, zbog muke oko Elektronike !)

Pocev od cenjenog Macole, (taj je NE-Procenjiv, (htedoh reći nepreehhbiv, al' neću to reći) )

pa emiSAr,-- matori namazan sa e^x indijanskih boja, e=2.71, a x= (ceo život na) ¹² praxe,

pa mikiKG, ---"Bhandit Sveznalica", u sve se petlja, a sto je dobro, to mu i uspeva

pa Branko,-- sa puno životne praxe, "mali pivrednik", nema sa cime se nije bavio, a TO i nastavlja

pa zica49, ---Instrumentalni "Ludomir", pod 'itno da udje u "Glavni Upravni Odbor" FLUKE-kompanije !!!

pa samuki,--- kako ga god baciš u vis , doceka se na noge ! Neverovatan "mali" !

pa Gosha from the_Nish,--Ovaj "Špiclov" je pun Frikova+Trickova, iz Elektronike, +instrumenata--16 kubika !!!

pa zoksy, ---cuti, cita, poneki koment da, ( ne sehhrinja kao ja ) i veoma pametno pita i odgovara,

a i milan_obr,--Milance nam je "apotekar", sto o'ma deli "Apa-URIN" onima koji se ponasaju remetilacki na Forumu
_____________________________________________________________________________________________

Eto, isprica ja, malkice o Nama....

Veliki pOz
Sjajnoj Ekipi,

Veoma mi je drago za ovu Temu, i za zalaganje ucesnika,

pOz jos jednom

Sa tom izvedbom ti trenutno termogeno tu najslabiji pa se zavojnica grije.
Kako rece Emir "podebljaj" sa podebljanjem ces dio disipacije prenijeti na mosfete i na shotky.

hmm....

pojačao radnu zavojnicu na dve pletenice po 12x0.3 bakarne žice.

ona se opet greje preko 70C na vuči od 2A. mnogo je to disipacije za 50ak vati izlaza .... mogu da skuvam kafu za jednoga u mali fildžan :)
mislim da ima neki previd osim debljine pletenice na zavojnici...

Izmjeri iskoristivost buck-a!
I daj sliku oscilograma pre induktiviteta.

EmiSar ti je rekao koji presek treba ispoštovati (min. 2.5 kvadrata, tj. 6A/mm_sqr), a ne smeta ni deblje od toga jer samo može biti bolje.

U klasičnim mrežnim transformatorima se retko kad ide na gustinu struje vežu od 3.5A/mm_sqr jer je tamo žica prilično zatvorena pa bi pregrejala.

Kod na primer ATX napajanja se ide na daleko veću gustinu struje po mm kvadratnom jer je žica otvorena i izložena forsiranom hlađenju, i to tamo sasvim normalno radi sa temperaturama između 90 i 100*C (možeš zavući sondu pa proveri).

Ne znam čim je, i da li je tačno izmereno tih 80*C, ali kada budeš finiširao kalem sa debljom žicom, ne treba se plašiti ni temperature 100*C ukoliko je žica F ili H klase. Samom jezgru neće biti problem ni 120*C već samo žici.
Većini ferita su gubici najmanji upravo između 80 i 120*C, što pak znači da će hladnije jezgro više discipirati kad je hladno i "požuriti" ka najpovoljnijoj oblasti - ulegnuću na krivoj gubitaka 80-120*C.

Sa tim nominalnim presekom jezgra kada su udružena ta 4 toroida, minimalni broj navoja, što se tiče AC magnetske indukcije (pulsirajućih 100V sa buck) nema nikakvih problema. Već oko svega 9 navoja izlazi van sigurnosnog dB od 0.2T koji bi se maksimalno smeli dopustiti.
Ti za 100uH moraš imati dosta više navojaka te će konačna količina tolote pretežno poticati od žice a manje od jezgara (koja i treba da budu vruća jer im je faktor gubitaka tada najoptimalniji).
U prevodu: kod storage kalemova tog tipa, obično potreban induktivitet uveliko prevazilazi minimalni broj navojaka koji određuje max dB.

Dakle, ako može da stane što veći presek žice, ti stavi. Staro teslino pravilo: Koliko grama jezgra - toliko grama žice.

Pozdrav

na izlazu je potrošač koji troši tačno 59.6W
napon ~27.2V, struja 2.13A

na ulazu ~51.3V, vuče se 1.38A = 70.8W

disipacija, dakle, ~12W.

kkd - 84%

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 23.11.2016. u 12:42 GMT+1]}

@macolakg


tako sam nešto i kapirao što se tiče rada atx-a , ako tamo na forsiranom hlađenju trafo ide do 100C, tj dozvoljene su nepristojno velike struje po mm2 žice, onda bi ja lagano mogao da podebljam žicu i da stavim brašles velikog prečnika a malih obrtaja koji će da pomalo to hladi.

što se tiče merenja temp, pogledaj sliku gore. tek sad sam slikao i vezao sliku.

ako ova jezgra prirodno sa ovim režimom rada, na ovoj frekvenciji , sa ovim induktivitetom teže povećanoj temp na kojoj rade, postavlja se pitanje da li postoje nešto bolja jezgra koja bi postigla bolji kkd i manje grejanja. u suštini , trenutno, grejanje je veći problem od kkd :)
naravno da postoje bolja jezgra, samo koja su ?

pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 23.11.2016. u 12:10 GMT+1]}

apdejt - 4.4A vuče na 28V, zavojnica 102C.
kkd 78%

Taj beskontaktni termometar nije bogzna sta zna on lupiti glupost.

Usput, ja bih mu i bateriju menjao...

Cukovanny,

Tih pomenutih 12W nije ni malo naivna discipacija i to mora veoma ozbiljno zagrevati. Da bi ti imao osećaj o kojoj količini toplote se radi, to bi otprilike bilo nešto što proizvodi žar na upaljene tri cigarete, ili možda jedna tipična lemilica na lemnoj stanici, koja ima temperaturnu regulaciju, i to kad lemiš. Lemna stanica šalje lemilici nešto od 5-10W plafon, kad stoji na stalku...
Malo mi je sumnjivo merenje tog rezultata. Sa 12W discipacije ta četiri jezgra bi, odokativno posmatrano, dostigla možda 300*C za 5 minuta...

12W je ozbiljna količina toplote i možeš to demonstrirati sebi tako što ćeš iščeprkati negde jedan žičani otpornik koji može više od 12W discipirati, potom ga nekim ispravljačem napucaš na tih 12W pa vidiš koliko je to. Otpornik od 17W će nabiti 200*C za minut-dva...

Po meni, opet odokativno, na tim storage kalemovima ne bih očekivao više od stvarnih 300-500mW gubitaka po jednom jezgru iz storage, i možda vat-dva na žici ako je namotaš masivno. Pogotovo jer tije ulazni napon svega 50-tak V i naravno isto tolika amplituda na jednoj strani kalema. Sa druge strane kalema ti je 28Vdc te kalem praktično biva stimulisan samo razlikom ta dva napona, a što je veoma malo da bi provociralo neki iole bitan AC fluks koji bi generisao velike gubitke u jezgrima. Sam DC fluks uopšte neće zagrevati jezgra ni malo.
Ili si jako pogrešio frekvenciju pa to nešto "zviždi" na par stotina KHZ, ili ti žica greje storage kalemove...


Osim te priče o kalemu u principu jako sumnjam u merenje KKD pomoću DVM, a bez prethodnog kondicioniranja nekih preduslova.
KKD je sve samo ne jednostavno izmeriti. Sad da praviš kalorimetrijsku metodu, to ti baš za taj jedan pretvarač ne bih preporučio. Mnogo vremena oduzme a ne radiš mas produkciju da bi se patio oko toga.
Najčešći problem je uspešno merenje rms ili avg struje kod složenih talasnih oblika, a buck konzumira nešto nalik trouglastom ili trapezoidnom talasnom obliku struje iz izvora (DCM ili CCM rad).

Da bi mogao makar pristojno (sa greškom od nekoliko %) da izmeriš KKD samog buck stepena, treba prvo da izoluješ napajanje drajverskog sklopa i da pratiš samo buck. Merenje će ti jedino biti dovoljno validno ako svedeš ripple i na ulaznoj struji i na izlaznoj struji na veoma mali (tamo gde ampermetar meri).
Merenje pulsirajućih struja je vrlo problematično za DVM te ću ti postaviti jedan predlog kako to da uradiš makar da dobiješ dovoljno pristojno merenje KKD za tvoje svrhe.

Ispred samog buck mora stajati baš veliki elko (reda 1000uF po amperu potrošnje) ispred njega neka povelika prigušnica i ispred još jedan elko pa tek tu meriti struju. Pi filter praktično ispegla struju ampermetra te onda ne brineš o pulsirajućem obliku koji konzumira buck. Pad napona na samom pi filtru te se ne tiče mnogo jer ćeš meriti napon na elko koji je na ulazu samog buck, a struju ćeš meriti pre pi filtra da bi DVM to mogao pravilno reprodukovati. Struja je zajednička pa važi i za buck, dok napon na elkos od buck, umnožen sa to filtriranom zajedničkom strujom će dati input snagu sa redom veličine greške približno koliko je ripple na elko od buck.


Evo nekog predloga u prilogu:

Pozdrav ljudi, evo da se malo uključim u temu.

U prilogu je excel fajl sa svim sažvakanim formulama za proračun buck konverotra (sinhrona varijanta i varijanta sa zamajnom diodom).

Vrednosti unesene u fajl su od buck pretvarača koji sam pravio za master rad (MPPT punjač male snage - 6V SLA baterija, 11.55V solarni panel, 250kHz sinhro buck sa PWM rezolucijom od 8 bit i Attiny861). Izmerena i proračunata efikasnost buck pretvarača su se razlikovale 1 do 2 %.

LINK

Planirao sam da napravim neki jači punjač sa panelom od 100ak W ali nikako nisam uspevao da nađem vremena.

Lep je ovaj kalkulator Milanmeh, ali discipacija prekidačkih komponenti nije ni malo naivna za kalkulaciju.
Čini mi se da obrađuješ samo konduktivne gubitke zamajne diode...

Na primer evo samo za zamajnu diodu neke app. note:

https://www.google.rs/url?sa=t...bv.139782543,d.bGs&cad=rja

pozdrav svima opet.

često se vratim ovoj temi. važnih stvari rečeno i dosta toga da se uči.
u međuvremenu naučio kako radi H bridge driver i njegovi elementi okolo sa kojima se šteluje deadtime i jednostavni hardverski protekt za eventualni lock i zaštitu od uzdužnog provođenja. govorim o drajverskom delu mosfeta sa macoline šeme sa kojom je hijackovo :) temu. hvala na tome.

pravim sada verziju dva ovog bucka sa sve st32 uC u kontroli, umesto SG3525.
treba mi IC zamena za ovaj H most sa P i N mosfetima. ima li je i kako se zove ?
naravno, ic koji u ulazu u most podržava ttl nivoe signalne 3V3.
hvala.

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 05.10.2017. u 10:54 GMT+1]}

Cukovanny,

Imaš jako lepe i jevtine, galvanski razdvojene, drajvere za Mosfete ili IGBT (reda 2-3 evra). Serija se zove Si823x (pogledaj data), proizvodnje Si Labs.

"Two completely isolated drivers
in one package
Up to 5kVRMS input-to-output
isolation
Up to 1500VDC peak driver-to-
driver differential voltage
HS/LS and dual driver versions
Up to 8MHz switching frequency
0.5A peak output (Si8230/1/2/7)
4.0A peak output
(Si8233/4/5/6/8)
High electromagnetic immunity
60ns propagation delay (max)
Independent HS and LS inputs or
PWM input versions
Transient immunity >45kV/µs
Overlap protection and
programmable dead time
Wide operating range
–40 to +125°C
RoHS-compliant packages
SOIC-16 wide body
SOIC-16 narrow body
LGA-14"

Imaš tri opcije što se upravljanja tiče:

- A i B, nezavisna kontrola top i bottom prekidača, sa implementiranim dead time podešavanjem pomoću jednog otpornika (Si8230/3),

- PWM, upravljanje jednim pinom, a za drugu granu H bridge koristiš neki CMOS invertor. Ima takođe dead time. (Si8231/4)

- A i B sa nezavisnim izlazima, bez dead time kontrole, gde je moguća overlap kontrola za strujne konvertore (Si8232/5/6/7/8)

Takođe ima po nekoliko opcija UVLP kod svih vrsta (5, 8 i 12V).

Ono što krasi te drajvere je nekoliko bitnih osobina:

- galvanska rastavljenost, gde možeš osetljivu kontrolnu elektroniku držati na niskom ili nekom željenom potencijalu,
- odlična galvanska razdvojenost top i bottom drajvera na sekundarnoj strani, što jako olakšava rutovanje veza kod razuđenijih konstrukcija. Kod klasičnih Hi-low side drajvera postoji unutrašnja veza koja je osetljiva na prenaponske iglice iz izlaznog stepena (posebno na negativne tranzijente),
- svakako da se i oni, poput klasičnih hi-low side, mogu napajati charge-pump metodom, samo kod ovih nemaš kritične dužine putanja i ne moraš držati izlazni sklop u vrlo koncentrisanoj formi, što pak omogućava lakše izvođenje hlađenja, a mogu se napajati i nezavisnim lebdećim napajanjima.
- veoma su brzi, čak ekstremno za takve naprave i idealan su kandidat za class D pojačavače velike snage,
- rade do 600V,
- imaju čitavih 4Apk za gejtove kojima upravljaju (neki od njih, pogledaj data) i mogu pokretati prilično masivne prekidače velikih snaga,
- oni što imaju dead time kontrolu, podešava im se dead time jednim otpornikom i više ne moraš brinuti o uzdužnom provođenju tako da upravljanje postaje jednostavnije iz nekog MCU ili drugog kontrolera. Kod class D se može i aktivno uticati na dead time za vreme rada, strujnim ponorom na DT pinu...
- Imaju dobre UVLP i na primarnoj i na sekundarnoj strani, a izborom određene komponente iz te serije ti možeš UVLP prilagoditi TTL ili običnim izlaznim mosfetima, kao i IGBT. Inače, što se UVLP tiče, veliki broj upokojenih uređaja sa power mostovima ili polumostovima je nastradao upravo zbog nedovoljno precizne kontrole oko power-up i power-down uređaja. Jednostavno pobuda gejtova postane u nekom trenutku nedovoljna, a dovoljna da prediscipira prekidač. Kod velikih snaga je često sasvim dovoljan jedan jedini impuls nekog od tranzistora i punjenje u bulk elko, da usmrti snagaše, ukoliko prisustvo pobude nije strogo iskontrolidsano tek kada je napajanje pobude nominalno...

Koristio sam ih više vrsta i imam odlična iskustva sa njima.

Pozdrav drugar,
Macola

DrAgoljube,

kao i uvek , dosta materijala od tebe za komprahendovanje.

odma mi zapade za oko/uho da su serija SI823x galvanski razdvojeni: da li to znači da nema potrebe okidati gejtove snagaških fet/igbt preko razdvojnog 1:1 kalema ?

veoma dobre osobine ic-a , pogotovu ukoliko imaš dobra iskustva sa njima. ja tamo na njihovom datasheetu vidim samo unutarnju logičku šemu , ali ne i kako su stvarno relizovani. zanima me da li imaju integrisane fetove ili bjt ?

meni trenutno ne trebaju njihove dobre strane tipa naprednih mogućnosti fizičke realizacije sklopa/uređaja. radim sve trenutno u 3d.

ne mogu da provalim na šta misliš kad pominješ UVLP ? dobar ddeo objašnjenja tvog ne mogu da sklopim zbog toga.

btw, ovih kola koje navodiš nigde nigde nema pa ni na ebay/ali/lokalni prodavci....

ps. nađoh sad nešto mnogo lepo: SI9986 šta misliš za njega? ima ga na aliexpress.

veliki pozdrav za velikog maga konvertovanja energija :)

Cukovanny,

UVP ili UVLP (Under Voltage Protection ili Under Voltage Level Protection) je podnaponska zaštita.

Si823xmože da se kupi na: Farnell, Digi Key, Mouser... Mislim da je Farnell pogodan za Balkan jer poručena roba stiže u roku od max. tri dana.

http://export.farnell.com/sili...lator-30ns-nsoic-16/dp/2423138

Drajveri koje sam opisao su galvanski razdvojeni drajveri za dva snažna mosfeta ili IGBT.
Primarna strana im se može direktno okačiti na mikrokontroler, sa 5V ili sa 3V3 napajanja.
Primarna strana se napaja sa napajanja samog mikrokontrolera.

Sekundarna strana je galavanski rastavljena i na nju se vrši prenos upravljačkih signala patentiranim kapacitativnim prenosom kroz veoma dobru izolaciju za visoke napone. Odnosno, svaki od tih drajvera može raditi sa polumostom ili kakvom drugo kombinacijom dva snažna tranzistora ( mosfet ili IGBT).

To su samo drajveri i moraju se staviti eksterni tranzistori koji će upravljati snagom.

Pošto je tema o fotonaponskoj elektrani, pretpostavljam da je i ovaj novi projekat sa MCU STM32 za elektranu i možda će to biti solidne snage.

Sa Si823x drajverima (dva komada) možeš naraviti H most u rasponu snaga od nekoliko vati do nekoliko kilovata.
Rasponi napona napajanja H mosta, pobuđenog tim drajverima, mogu se kretati od desetak volti do 600V.

Ako radiš sa naponima manjim od 80V onda imaš kompletan H drajver iz serije HIP408x.
Obzirom na cenu, Si drajveri su pristupačni a vrlo moćni.
U H most staviš mosfete po svojoj potrebi (prema naponu-snazi) i upravljanjem iz uC (MCU) pokreneš taj H most.

Kad imaš izolacione drajvere, onda dobija smisao i izolaciono merenje struje-napona sa izlaza H mosta, samim tim je omogućeno da mikrokotrolerom pratiš još neke stvari bez direktne veze sa energetskim delom.

Pozz

OOooo, poštovanje gosn Maximilian !!!

Veoma mi je drago da ste odvojili vremena
za nasu edukaciju.

Kad Vi držite Predavanje, svi ucute, muva se cuje,
ekipa upija znanje, hvataju se beleske,
mobilni se baca na "Voice Recording",

..a mi se "filujemo" i penjemo se za još jedan stepenik više,
na lestvici Praktične Elektronike !

Hvala Vam gosn. Macola,

_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 06.10.2017. u 00:19 GMT+1]}

pozdrav za Living Light

comment za gospodina Dragoljuba>

ok. slažem se. hvala na objašnjenjima. ti čitavu tu stvar gledaš duboko i analitički (što ću verovatno i ja u budućnosti raditi) , ali ja za sada želim samo da dokažem koncept sebi i drugaru koji nikako , ali nikako ne voli da vidi uC na kontroli smps. :) ja se zainatio da to može dugo i pouzdano da radi i nikad nikad da ne pravi problem. jedan od dokaza je i atmega328pro (ne arduino) koji sam olačio pre 3 godine na jedan stub na planini i koji u clamp modu preko dva kineska feta puni baterije sa 200W solara. sad ništa ne znam o elektronici a tada samo znao još manje :) to radi pouzdano do ovog trenutka u kom pišem ovo.

sviđaju mi se tvoja rešenja, ali nikako da pronađem dostupan u srbiji IC koji ima u sebi elemente snage , da bi buck sa strane izvođenja max uprostio. poručio sam za sad ove si9986 koji mi se čine kao prava stvar, a otkrio i dmhc3025 koje nigde ne mogu da pronađem. od tvojih preporuka poručio sam si823ab-pwm.
sve to se čeka barem 20ak dana.
u retam-u, mg, pro-u, kelcu, mikroprincu nema ništa sem arhaičnog LXXx ( ne znam mu ime) u kom su dva puna mosta i koristi se za cnc step motore. imam nekog iskustva sa njim i znam da gine ako prdneš pored njega :)

pozdrav za sve.


_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 06.10.2017. u 09:49 GMT+1]}

@cukovanny

Ako ti treba Si8233 u Wide SOIC-16 kucistu (5kV), javi se na PP oko isporuke, ne prodajem, dobijes komad-dva za testiranje pa kasnije nabavljaj jos ;)

Mada ih ima u Farnell ako te ne mrzi da porucujes odatle, mozda ti cak pre stigne odatle nego od mene :)

Nemaju ovi Si na Ebay/Ali niti kod domacih prodavaca, nemoj ni da trazis ...

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 06.10.2017. u 12:53 GMT+1]}

hi drugari, uhh imao naporan dan tek videh poruku...

miki, valja.
ako ti nije preveliki hasl , pošalji mi to da se igram.
zauzvrat poslaću ti par komada si9986 kad mi stignu. mislim da je to proporcija.

indmintajm, iskopah nedje po kutijama l297 toshibin dupli H bridge.
njega bi trebao da pogoni par tc427 integralaca koje direktno pogoni uC. to bi trebalo da menja sklop sg3525+2xpfet+2xnfet.
napisah na brzinu program koji baca komplementarne pwm u obrnutoj fazi na 50Khz i spušta kroz 3 sekunde duty sa 30% na 1%.
na izlazu su mi neki 600V igbtovi. amplituda pwm-a +18/-18V.
živo me zanima da li će čitava stvar proraditi...

@cukovanny
Imam raznih glx-Planina,
Nemoj da kupuješ, imam 100 Q u fiokama.

Ako ti nešto zatreba, a misliš da ja to imam,

-Iz momenta javi šta nedostaje, od Špecije FET-ova+ Sve Ostale komponente !

...na izvolite sam.

Svako Dobro !

@Living light

ha može malo žutih tvornički gapovanih prigušnica ? :) pešes ? što veće da budu?
one su mi trenutno preokupacije i na njih mi se diže :) više nego na neke komade druge...
svakako zahvaljujem na pažnji.

nego, vidite ovako, od ovoga što sam se izlupao pijan u prethodnom postu, ostalo je da sam čekićem skrco toshibin dupli puni most l297. ne sviđa mi se.
jedva čekam da dođe ovo od kineza si9986 ili od mikikg si8233.

indmintajm, tc427 ću svakako koristiti za oba pwm i to da bi ttl napon pwma sa mikrokontrolera 3.3V podigao na 16V (neko neđe pomenu da igbt ne trebam voziti manjim naponom od toga).

tu ima prb: pustio 50Khz sa uC i to sa dutyjem oko 20% i zalemio na izlaz mosta drajver trafo sa 22 navoja prema mostu.
10R otpornik koji ide sa soursa donjih fetova mosta prema masi mi se zapalio za 8 sec. struja koju vuče drajver trafo preko 450mA.
ne mogu da provalim šta je....

da sam sebi odgovorim : još rešavam prb sa vučom drv trafoa.

indmintajm, hvala mikikg za bratski odnos prema kolegama amaterima :)
dobio tvoje poklone i iskoristiću ih kobogda pametno ako ih ne pogorim :)

prilog pic

evo ga posle više meseci rada (hronično nemanje vremena)....

nešto se naučilo , mnogo toga nije, ali sporo učim i kad nešto naučim onda brzo zaboravim :)
ali ovaj sklop , koji je g.Macola dao, prepravio sam po svojoj volji - više na oko i iskustvo a manje na znanje.
radi ko bomba - što anglosaksonci kažu: "take no prisoner" :)
doduše, do sada dve izvedbe u 3d, odnosno birds nest-u. ni jedna na pcb.
ja sam početnik i amater. primedbe, komentari ?














kontrolna petlja (merio) vrti oko 120.000 puta u sekundi.
u ovom kodu zbog brzine izvršavanja izuzeo sam uklj/isklj potrošača na releju... uz malu modifikaciju to bi se dalo raditi iz istog koda , a i važno je da ako napon baterija padne ispod 21V - sklop isključi + potrošača.
sledeći važan korak bi bio , konkretno na ovom smps-u , uraditi odvojeno punjenje galvanski izolovano svake pojedinačne baterije u serijskoj vezi...

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 31.03.2018. u 11:43 GMT+1]}

Nije bas najsrecnije rutovana ta plocica, zakomplikovao si malo, imas dosta dugackih vodova koji nisu koncentrisani kako treba.
Trebas ispostovati princip zvezde ...
Posto si u materiji, znas gde teku "vece struje", te vodove moras skratiti maksimalno (maksimalno maksimalnio!), upotrebi jumpere - nemoj da pravis "da bude lepo" nego "da radi kako treba".
Pozabavi se raporedom delova, moras probati jos neke varijante ...

PCB za SMPS su najzahtevnije za crtanje, trebace ti 5-10 revizija da to dodje na svoje mesto ...

korisni saveti, miki.
pločicu sam uradio na brzinu čisto nek ima pa ćemo sređivati... imam negde rasturenu kinesku malu cnc.
za džampere - vrlo koristan savet... ne bi mi palo na pamet ... njh koriste i u profi izvedbi kad nemaju kud ?
to sa topologijom zvezde mi se sviđa. moram da probam tako iscrtati pločicu.

inače, originalni dizajn ovog bucka sam modifikovao tako što sam (osim sg3525) izbacio komplet h-bridge koje je realizovan fetovima i prvo probao Si9986 (pomenuh negde- buffered integrated h-bridge)...
naleteo sam na problem da na određenoj vrednosti pwm - Si9986 samo poludi jer mu se aktivira (iz nekog razloga) unutarnja zaštita od uzdužnog provođenja.... ili ga je kinez loše iskopirao , ili ......
... uglavnom moj pwm sa attiny85 je čist ko suza i ne razlikuje se kvalitativno od pwma sa sg3525. problem koji sam naveo u onom postu nesrećnom zadnjem od pre godinu dana je bio u tome što nisam tada razlikovao komplmentarni pwm od inverznog pwm pa mi je takav način slanja impulsa na drv trafo pravio veliku vuču struje na istom , grejanje fetova itd - ponajviše zbog nepostojanja deadtime-a itd itd...

...elem, u jednom trenutku sam shvatio da istu stvar koju radi bridge u switchovanju drv trafoa može da radi TC427. probao i uspeo. dodao sam i nekakav primitivni bootstrap sa serijskim tranzistorskim regulatorom napona na ulazu, čisto da se cela stvar aktivira u slučaju prepražnjena baterija i brown out-a smps "pameti". isto tako, dodao sam i loopback energije da smps sam sebe napaja. jednom kad proradi , baterije više nisu potrebne...

inače , manje složenu verziju ovoga sam već odneo pre 20ak dana na nezgodnu lokaciju na test. radi dobro. videćemo ga po letnjim olujama i pražnjenjima. vrh planine je i nezgodna klima...

poz svima

.... mala digresija , ali sam u tematici :

tražilo mi nekoliko ljudi na PP raniji neki regulator koji sam dosta puta pravio u svračije gnezdo tehnici. radi ko bomba, ima termal shutdown taj chip - LT1074, malo eksternih komponenti, i može više njih da se napravi i paraleluje ako vam treba za veće struje. naravno, važi samo za slučaj da imaš panele do 40V napona u piku. koliko sam merio ovih godina, KKD mu je čak i preko 90% za neke slučajeve. stvarno lepo radi i jednostavan je. ide i pločica :)
evo ga:

Prava stvar, jedina mana mu je cijena (ovde kod mene u BiH kosta 23.5 Eura za komad) !
Moze li se ograniciti struja na recimo nekih 5A ?

_{[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 31.03.2018. u 21:30 GMT+1]}

imaš ga kod kineza za 12$ - 10 komada. link ide u pp.
ako ti je kriza da se igraš sa njim pre nego dođe od japanaca (20ak dana singapur/hong kong pošta), nađi način iz srbistana nekako da ti pošaljem dva komada :)
što se tiče struje, imaš sedmopinsku verziju sa I(lim) pinom koji služi baš za to.
i zbilja, ako ti treba samo za jednu veću FN ploču, kolo je bomba. tranzijetni odziv bucka sa njim je nešto najbrže što sam video ...
... eh sad pitaj bate iz Linear Tech kako su to uradili ;)
šalu na stranu, za LT1074 HV kažu da je max input overground swing cca 60VDC. to je datasheet. meni je svaki goreo na preko 50V. 45V-47V mu je granica ... eh sad da li kineske kopije ovog IC rade lošije od originala - to je pitanje ?!?? šta je uopšte original , a šta kopija ???

https://www.ebay.com/itm/DC-CC...m4872d4a484:g:2HEAAOSwXLFZhZ9v

istina, ali sa LT1074 i sa LM2576HV-ADJ može da se igra do 50-60V ulaza, a često su ta tričetiri volta gore-dole presudna :)
a i naučiće nešto ...
poz

@zica49 ne voli da izradjuje PCB (za razliku od mene) !

tek sad sa ovim iskustvom u smps mogu da razumem stvari koje ovde Dragoljub govori.
želim javno ovde da se zahvalim čoveku na intuitivnom pristupu za početnike. dosta se naučilo, ostaje još mnogo više...
i stvarno, niko na ovoj temi (kao i dugim temama) nije pokazao volju i znanje da se temeljno pomogne voljnim početnicima.
razumem da su ljudi zauzeti svojim životima i profesijama, ali nije znanje zz , već je znanje zd :)
tako, da dr. Dragoljub, ukoliko nađete vremena za još neku ideju i put za polagano učenje ove jako složene tematike, uveravam vas da postoji nevidljiva publika željna znanja...
hvala i svim ostalim učesnicima u diskusiji.

veliki pozdrav.

da osvežim temu, ne bi li pronašao još koga sa zanimanjem za ovu tematiku:

evo nešto što radi perfektno već 3 meseca na udaljenoj lokaciji. fotonaponski sistem 4 ploče od 275W. uvezane dve u seriju + dve u seriju, pa sve to u paralelu.
ulazni napon otvorenog kola oko 80VDC. radni napon od 55V-75V. puni dve baterije od 175Ah na 12V u paraleli.

levi atmega328 generiše push pull par van faze 180stepeni sa unešenom frekvencijom i deadtimeom i djutijem, a širina ispune zavisi od ulaza u komparator na A0 po sistemu veće od 2V2 ili manje od 2V2.
max ispuna/djuti je podesiva naravno.
nisam merio koliko brz je odziv, ali sigurno je vrlo brz. moguće dosta bolji od 10mikrosekundi.

desni atmega328 meri to što se vidi na samoj šemi i podešava izlaz na D5 tako da vodi računa da napon ulaza ostane u njemu najpovoljnijem opsegu - kako bi se iz FN ćelija izvukla max snaga moguća u tom trenutku. sam kod je jednostavan i uzima u obzir trenutni napon i snagu fotopanela.
ova tehnika je u kapitalističkom svetu poznata pod akronimom mppt.

pre ozbiljnog mirisa laka na žici špulne induktora, uspeo sam da vidim na displeju snagu do 500W.
cilj je da se sklop usavrši kako bi pouzdano i lako mogao da gura pun kilovat ili barem do 60ak ampera na 14V. niko i ništa nije savršeno. tako priroda funkcionira.
u tom smislu, jednog od ovih dana ću da izvarim malu činiju i čitav sklop gurnem u trafo ulje pa da vidimo koliku snagu može da gura onda.
source kod levog i desnog atmega328 u prilogu.
hvala na pažnji.

komentari ?






P.S.
dr.agoljub , po čijoj koncepciji je izrađen ovaj smps, je u početnoj shemi (jedno deset stranica unazad) postavio takt SG3525 na okolo 71.5Khz po izlazu. ukupna f-ja oscilatora je nešto viša od 140Khz. tako kaže vrednost od 10kohm na Rt i 1n na Ct sa dischargeom 10R.
u nekim mojim (daleko amaterskijim) kalkulacijama - našao sam da to nije idealna f-ja na kojoj će raditi 100uH induktor , i da je idealna f-ja nešto niža: okolo 49Khz, odnosno 24.5Khz u polutalasu.
šta je tačno i kako vi kolege dolazite do nekog finog umeravanja i štelovanja tih induktora?


_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 25.05.2019. u 08:46 GMT+1]}

Pozdrav, Kolegama.
1.
Na datoj šemi, 2 mosfeta rade u paraleli i u fazi su. Treba promeniti krajeve pobudnog trafoa na sekundaru, ka gejtu jednog od tranzistora.
Tad će biti tačna napomena o frekvenciji, 15,2KHz/30.4KHz.

2. Na istoj šemi izvedena je Crowbar zaštita, tiristor T1, zener D4. Kad se aktivira crowbar, solarni paneli će (verovatno) istopiti osigurač F1,
a baterija Vcc_Batt<15V će istopiti L1, bodi diode oba mosfeta i sam tiristor T1.

3.
Razdelnik napona R15/R16, spušta napon Aku do 0,789V. Ako je ADC u MCU, sposoban da odmeri do 5V, čemu toliko sitnjenje napona.
Sa otporima 2K/1K, dobija se 5V za ADC, pri naponu Aku od 15V. Tad inače nastupa i crowbar (15,3V).
Drugi razdelnik, R17/R18 propušta napon veći od 5V ka MCU.

4.
U5, PC817C, pogrešno polarisana LE Dioda (emiter svetla, Anoda diode)

5.
Optokapler nema svrhu. MCU, koji su na istom napajanju i masi, mogu se "razumeti" i bez opto veze.

6.
Na ulaze linearnih reg. napona treba dodati elektrolite i inverzno običnu diodu.

7.
Ne razumem prednost MCU P1, nad klasičnim SMPS kolom za oscilator Stepdown.

8.
Zašto se ne meri i struja ka bateriji Vcc_Batt<15V?

9.
Solarni panel, na šemi, spojen kontra. +/-
...

Milan.

stvar je samo u tome što je simbol za gate trafo (u eng literaturi "pulse transformer") nepostojeći u easyeda, pa sam uzeo prvi neki simbol za trafo i zaboravio da premestim tačku !
naravno da nisi u pravu i naravno da fetovi rade naizmenično , dakle u taktu podešene frekvencije u programskog kodu prvog arduino pro mini - P1.
ako bi radili istovremeno oba , to ne bi bio push pull pretvarač, jel tako ?


*?

ne slažem se. pri aktiviranju crowbar-a, on samo istopi (pravilno dimenzionisan) otpornik na ulazu (u mom slučaju +72VDC) i stvar prestaje da radi jer P2 arduino pro mini zaključi da nemamo minimalni radni napon za MPPT mod rada pretvarača.... kad zameniš osigurač sve nastavlja normalno da radi.....
sad jedna primedba za mene: napravio sam 4 komada i odlično rade, ali je relativno teško dimenzionisati crowbar kolo da startuje baš kad treba. na strujama od 25+A , pikovi koje zavojnica pravi lako okinu crowbar kolo iako sklop nije prekoračio max dozvoljeni napon. taj deo još uvek dorađujem.....




razdelnici su osmišljeni da budu uniformni i da daju zadovoljavajuću preciznost, a 18K/1K je nužan za moj ulazni napon od 72V peak i pri tom ostavljam malo headroom-a za slučaj raznih glitcheva itd.... otuda taj izbor ....



taj opto sam sklonio na novoj shemi. on je recidiv nekog pređašnjeg sklopa.... no prob.




i ovako vrlo lepo rade. sa dva paralelovana sklopa imam ulazni napon 72V, a izlazni 14,4V. po ovim sunčanim danima viđao sam i 45A struju punjenja baterija i direktne potrošnje.... polovi shunta na ampermetru sa kazaljkom se ugreju da ne možeš da ih dohvatiš. pretvarač zbilja lepo radi i to bez uduplanih tranzistora,,,,




prednost je velika konretno za P2 jer je matematika za mppt komplikovana u analognoj izvedbi (mreža komparatora), a P1 bi se dao zameniti nekim push pull specijalcem nije problem....




zato što je lako računa P2 po ulaznoj struji i prikazuje (nisi gledao kod) snagu u W koja se šalje prema baterijama.






hall senzor ima sufix "B" tako da je samo stvar u kodu kako ćeš da računaš struju... možeš kako hoćeš....


Milan.

u narednom periodu baciću par fotki i videa da kolege ovde vide uživo kako lepo radi mppt pretvarač. uhvatio sam par jako skupih pretvarača za solare koji imaju mogućnost dovođenja HV stringa FN ćelija da su i za 10% slabije efikasnosti od ovog moga, što se najviše vidi po prinosu snage na oblačnom vremenu ....

planovi za daljnji razvoj su:

1. nova pločica sa mogućnošću paralelovanja mosfeta kako bi se dobile veće snage...
2. paralelovanje brze zamajne diode ?!? ili ?!!
3. izrada pločice koja će obezbediti raspored tako da se obezbedi bešuman rad sa velikim hladnjakom fetova i diode
4. sleep mode oba mcu i ventilatora po noći
5. logovanje proizvedenih kWh dnevno i zadnjih mesec dana
6. meni za podešavanje ulaznog napona i izlaznog napona (malo dalja budućnost) - pa da recimo imam opsege za stringove ćelija od 62V-320V i za izlaz na baterije od 28V/56V/108V ....
7. galvansko trazdvajanje (smps trafo)

pozz

@milan_obr

evo je shema po kojoj su napravljeni svih 5 radećih sklopova. dva kod mene , tri kod raznih korisnika. ako je jedan par tranzistora bitno je da budu pravi IRFP260M/N , dakle ne fake. pravi IRFP260M/N ima kapacitivnost gatea okolo 7-8nF. naravno, uduplajte tranzistore ako imate neke slabije. fetovi i dioda/e naravno na solidnom hladnjaku i u aktivnom hladnjenju za struje preko 10A.
nomenklatura za arduina je: levi (na shemi i plochici) je SMPS arduino, a desni (na shemi i plochici) je MPPT arduino.



još neki komentari za samogradnju:

1. za zavojnicu od 4xatx aku žutog jezgra (neđe pitah zaboravio sam koji je to tačno matrerijal? negde je EmiSar napisao to ) da bude 100uH držati takt u kodu prvog arduina na 35555Khz
2. za sada ne koristiti crowbar zaštitu sa tiristorom dok ne rafiniram to rešenje, uskoro će i nova pločica a staviću ovde kako izgleda ova na kojoj rade ovih 5 kom
3. važno - source oba arduina su bitno izmenjeni za pouzdanost i stabilnost i NE KORISTITI ove ranije sourcove
4. sa svog lanca ćelija (ili pojedinačne ćelije) naći idealan napon povlačenja snage i podesiti ga u sourcu za desni (MPPT) arduino - linija 163, promenljiva "vfn"
5. dok se ne napravi novi pcb, na ovoj svi jakostrujni vodovi moraju da se dodatno kalajišu , inače ne mogu da izdrže struje od 25+A koje kod mene imam već u 09h ujutro.
6. ulazni kondenzator je vrlo važno da bude kvalitetan i da bude 470-680uF i najmanje duplog naponna u odnosu na ulazni napon, a po mogućstvu i tri puta većeg probojnog napona od stvarnog ulaznog napona.

PS. ova konkretna shema i kodovi rade bez greške već mesečak dana.


evo okvirno kako izgleda plochica:





evo ga u radu slikano pre pola sata:




na slici dole desno je displej ovog sklopa u radu. slikano oko 08h ujutro. displej je zalepljen na vrhu kutije atx-a koju sam iskoristio da upakujem čitav sklop. obrati pažnju na analogni ampermetar od 30A na slici gore levo - pokazuje okolo 14A prema bateriji. ako je sunčan dan, već oko 10h ujutru njegova kazaljka je zalepljena na 30A i ne otkiva odatle :)
ovih dana ću morati da nabavim ampermetar do i preko 50A...

ovaj veliki trafo gore desno nema veze sa pričom i deo je mog drugog istraživanja.


evo ga sklop na staroj pločici bez induktora i ulaznog kond:





isti sklop u kutiji od atx komplet povezan i stavio ozbiljniji ventilator.
sa tim u vezi, ntc mi je zaboden u sred srede induktora i napravio sam da kad u srcu induktora bude oko 70C - mašina obara djuti sve dok ne ohladi induktor (a posredno i sve ostalo) na neku pristojniju temp...






pozz, Cuko

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 25.08.2019. u 07:29 GMT+1]}

Dobro vece drugari !!!

Imam potrebu da napravim MPPT kontroler za punjenje 4 akumulatora koji su redno vezani znaci potreban mi je napon 56v na izlazu kontrolera.

Napon sa panela se krece od 70v do 100v a snaga panela je oko 35A .

Pravio bih BUCK koji je Macola dao ali me interesuje sta je potrebno da izmenim na postojecoj semi za dobijanje izlaznog napona od 56v i struju 40A.

Jasno mi je da trebam staviti tranzistore u paraleli najmanje po dva IRFP260 za svaku fazu , paralelovati diode , staviti LM317HVT i prilagoditi razdelnik napona kod tl431.

Ono sto mi nije jasno je vezano za INDUKTOR 100uH za 28v. Da li negova induktivnost se odredjuje prema izlaznom naponu BUCK konvertora ili je fiksna za sve izlazne napone ?

Prilazem semu koju bi prilagodio mojim potrebama sa sadasnjih 28v 15A na 56v 40A.

eeee deco, dobro veče i srećna nova godina :)

nisam video prethodnu poruku od milan-markovic, a vidim da je prošlo 3 godine od tog javljanja.
osim toga , javilo mi se još par ljudi koji hoće da prave solarne regulatore velike snage i hoće da modifikuju šematiku.

u međuvremenu sam modifikovao ovaj buck da radi sa jednim stm32f103 mcu i to radi jako fino i stabilno.
mppt je efikasniji od većine komercijalnih regulatora koje sam video na tržištu.
imam sad vremena oko praznika do 13jan , pa ću ovde dostaviti šematiku i mikrokod.

takođe vas pozivam, ako imate neke svoje projekte za solarne mppt regulatore ~ 1kW i sa ulaznim naponima do 170VDC i podesivim izlaznim naponima - da se ovde još malo družimo i razmenimo iskustva.

solari su nikad aktuelniji.

pozz svima.

Cenim da ce tema biti vrlo primamljiva.
Ja sam jedan od onih koji ce napraviti ove godine.
Da nam godina pocne kreativno.

ljudi, pritisle obaveze , ne stiže se.

šaljem kolegi ziki_the , ako bude hteo, moj prototip sa stm32f103 da fino iscrta šemu, a ja ću postaviti code i komentarisati ako šta ima da se komentariše...

to je pretvarač koji je trenutno skinut sa sistema 1kW koji je Vin 62V, a Vout 14.4V.
ćelije su u zapaštini pod snegom do 20.feb, pa pretvarač da radi nema smisla...
fantastično pouzdano i stabilno radi. jedan stm32f103 u kontroli i merenju, u narodu poznat kao bluepill.


pa eto, kolege, javite se :)

hvala, pozz

Pa okači ovde ako ti nije problem. Meni neki paneli sakupljaju prašinu već duže vreme a nekakav plan je da ih i postavim ove godine ako se bude našlo vremena tako da mi može biti zanimljivo.

... sad pričah telefonom sa ziki_the , i evo mog code-a za stm32f103 za ovaj modifikovani Macolin dizajn.

da opet napomenem, stvar radi izuzetno stabilno i pouzdano.
ovaj kod je prilagođen na 14.4V. izmenom elektronike i code-a , može se prilagoditi na bilo koju banku baterija: naponska i strujna kontrola je u code-u.

disklejmer: osrednji sam programer i možda code nije jako efikasan, ali radi pouzdano. slobodno prilagodite i želeo bih da vidim izmene na bolje.

u međuvremenu , poslah jutros kolegi ziki_the sami sklop da bi ga on iscrtao i bacio ovde .

pozz

Odlično, pogledaću kod kad uhvatim malo vremena. Nisam ni ja ekspert al volim da čukaram i eksperimentišem 🙂. Svakako, hvala na deljenju svega.

htedoh da prokomentarišem i da razjasnim malo delova code-a.
da ne bih opširno pisao o tome kako se podešava stm32f103 iz arduino okruženja, stavio sam ovde broj stranice iz opširnog uputstva koje ST daje za ovaj MCU.


za stm32f103 , ključno je startno podešavanje svih registara za push pull sa deadtime-om:


... i na osnovu tih startnih podešavanja, moguće je napraviti f-ju koja podešava djuti (u push pullu)




u glavnoj petlji programa:
T je temperatura mosfet/igbt,
vbat je izmereni trenutni napon baterije,
vpod je zadati max napon na kom prestaje punjenje baterije,
vfn je izmereni trenutni napon fotonaponske/ih ploča.
u datom primeru pretvarač će "pustiti" snagu na bateriju samo ako je hladnjak mosfeta/igbt "hladniji" od 55C , i ako je stvarni napon baterije manji od vpod i ako je stvarni napon fotonaponskih ploča "dohvatio" 59VDC i ako je struja koja teče (na strani visokog napona) manja od 6A.

mptt algoritam je tipa " inkrementuj pa izmeri". mislim da je tu sve jasno.




pozz svima

deco, danas slobodan pa gledam nešto ovaj code gore i nađem da sam ga iterativno korigovao u praksi i na terenu na nekim regulatorima.
pretražim malo i nađem noviji, korigovan i bolje komentarisan code.

sad ću da okačim dole, a pre toga par komentara za koje mislim da su važni:

- displej na kome se ispisuju vrednosti je 16x2 hitachi standard sa i2c koderom. na bluepill su to PB6 i PB7 (SCL/SDA). mcu ispisuje podatke svaki 8000. prolaz kroz petlju kada radi na 72MHz.


- izlazi komplementarnog (push pull) PWM-a su PA8 i PA9.



- PA3 je ulazni pin ntc termistora. biblioteka preuzeta od unknown autora. dajem je u prilogu.

- PA6 je izlaz na koji je zadat PWM niske frekvencije za regulaciju ventilatora hladnjaka. ide preko 1kOhm na 1A NPN tranzistor koji vozi minus od vent-a.

-prvi red nije bio korektan u code-u koji sam poslao pre neki dan.




to je to. za ostalo kometarišite i pitajte ako šta treba...
poz

Sa zakasnjenjem se i ja javljam da je paket/prototip stigao jos u ponedeljak.:)

Zbog hronicnog nedostatka vremena za realizaciju reverse engineering-a tek sada cu postaviti fajlove onoga sto iscrtah.
Uglavnom nisam profesionalac u crtkanju, ne zamerite.
Postavljam i easyEDA fajl pa ko zeli, moze da izmeni/ispravi nesto.
Glavni cij ovoga da imamo nesto provereno i pouzdano.
I domace.
Hvala kolegi cukovanny na podeli ovakvog projekta.

ziki_the
hvala na uloženom trudu.
kad pogledam, pišem...
pozz