Imas li predstavu o sastavu tla do dubine 3-4 metra?

Svidja mi se tehnika zabijanja stapa ovim "ovnom" i navrtanje sldece duzine samo sto u mom dijelu drzave poslije 2-3 metra laporac u sloju od preko 100 :(
Tehnika je intersantna jer na mnogo mjesta ne moze prici bager :)

Kakvi 3-4 metara. Ko da kopa toliko?
Ja sam mislio nesto na 50-60cm da ukopam.
Ako bas mora dublje, potrudicemo se.
Sto se zemljista tice, mislim da nije kamenito. Jednom prilikom sam dovodio jednog radiestezistu-bunardziju da ispita zemljiste i rekao je da na oko 12-13m ima vode, ali nije siguran.
Tu je nekad bio vocnjak tako da mislim da je i u dubini rastresito zemljiste tj mislim da nema previse kamena.
Zanima me fizicko izvodjenje uzemljivaca.

Za tlo sam pitao zbog zabijanja stapa...bez previse kopanja.
Pocincana cijev i tehnika sa videa.

Na dubinu vecu od zone smrzavanja (na koliko se u Nis polaze vodovodna instalacija) malo vise od toga, iskopa se kanal, tu se "zakucaju" tri
sonde, ako moze u ravnostranicni trokut stranice tri metra, a moze i linijski ali ti trebaju 4 sonde, a sonde izgledaju kao na slici koju
prilazem.-pOz

Ovi likovi sa videa koriste bakarni puni profil (za zabijanje vertikale) ?

Nije dobro, neki standardi to izričito zabranjuju, imati različite vrste zaštite u istom objektu. Moja kuća ima uzemljivač sastavljen od tri sonde, namenjene za izvođenje uzemljivača, ukopane u obliku slova latinično L (propisi zahtevaju geometriju ravnostranog trougla sa stranicama dužine 3 metra). Veze su izvedene, međusobno i sa kućom, pomoću pocinkovanog flaha 30x5 mm.

To je ozbiljno i profesionalno uzemljenje.
Za razliku od ostalih benavljenja, bojlera, stapova i kanapa...

Ovde se radi samo o mojoj radionici, a sve sto budem kacio na mrezu bice odvojeno rastavnim trafoima. Zelim samo sekundarnu stranu posebno da uzemljim.

Pošto nameravaš da praviš faradejev kavez, tj. da pod, zidove i plafon obložiš nekom mrežicom kojoj su otvori manji od talasne dužine gornje granice RF koji ne želiš da "prođe", sve što je u toj prostoriji je na potencijalu koji je unutar kaveza i sasvim je sve jedno, čak i poželjno da vežeš kavez upravo za tu zaštitnu nulu.

Kavezom si odvojen od uticaja ka zemlji i okolini. Sve što je unutra: profili stolova, kutije instrumenata, tvoje telo i ostale dogodovštine, su na potencijalu kaveza i suština je u tome da nema razlike potencijala između tih stvari, a veličina otvora mrežice će odrediti frekvenciju RF ispod koje nema prodora unutra.

Naravno, prodor iz mreže nije dovoljno sprečen samo rastavnim trafoima, jer imaju kapacitet između namotaja, već je neophodan moćan EMI filter ispred kaveza. Tu preporučujem "Vacuumschmelze" jezgra iz ove kategorije:

http://www.vacuumschmelze.com/...OPERM-EMC-Products-2016_01.pdf

Pozz

Faradejev kafez, radio deset godina u njemu. Filteri ko kante,
Prozori od, uslovno, mrežice, ali trodimenzionalne. Debela 10
cm, a vrata sa metalnim dihtunzima, tako da nije naivna priča.

Čelični, pobakren...

Ma ne mislim ja celu prostoriju da oklopim, taman posla. Mislio sam da napravim nesto manje sto ce stajati na stolu.
Unutra ce biti D.U.T. a sonde bi se uvlacile kroz ovore. Mozda bi mogao i neki manji osciloskop da stane unutra (neki DSO).
To ce sluziti samo za hobi nikako profesionala.
To je vise u domenu razmisljanja.
Vise me interesuje izvodjenje uzemljivaca.

Ono sto je RoRa napisao, tako izvedi uzemljenje, faradejev kavez mozes sa alu resetkom neke gustine, ali to nece zaustaviti RF, vec samo staticki elektricitet.
Pitanje je da li ti za po kuci bas treba svo to preterivanje, ali sigurno ti treba dobro uzemljenje, sta god radio ili ne radio.

Ne treba mi za po kuci, vec za moj lab :)
Sve sto radim u labu je samo hobi i ljubav prema ovom delu tehnike.

Lab za nuklearnu fiziku? Ili magnetnu rezonancu
Ili nekoga da fasciniras

Uradi dooobro, ali bas dobro uzemljenje, nadji nekoga da ti izmeri otpor uzemljenja, da znas koliko je dobro, i sa tim si resio 90% problema sa suskama i vaskama po signalu.

Ako bas radis sa ultravisokim naponom, mozes ti da ubacis u faradejev kavez, ali je opet vazno dobro uzemljenje.

Ne zelim nikoga da fasciniram. Moj lab, koji ja vise volim da zovem, radionica, je moj kutak za uzivanje.
Ne bavim se nuklearnom fizikom a ni NMR.
Ponekad zelim samo da izmerim neke sitne napone i struje.
A razlog postavljanja ove teme je to sto zelim da uradim dobro, ali bas dobro uzemljenje i zelim da cujem vase preporuke po tom pitanju.
Znaci, nesto konkretno.

TO !!!
Svako od nas, voli da ima "Kutak" -za uzivanje, i ne treba previse
FIZIKE oko te Filozofije.

Dovoljno je da imas svoj niskošumni, valjani LAB, -Šta ce ti vise od toga?
____________________________________________________________

-Uzmi 3 pocinkovane cevke od 1", ... duzine 2.5-3m,
-Brusilicom zaseci kraj cevke u "krst", ..stuci to u "Špic",
-Pozovi drugare, napravi "MOBU",
i zabij te pocinkovane, špicaste, colovne cevke u zemlju, u TROUGLU od 3-4 metra.

-Gornje krajeve (koji vire iz zemlje) povezi pomocu bakarnog uzeta od 50-70mm²,
preko mesinganih spojnica.

(Ako ne mozes da nadjes mesingane spojnice, javi na PP)

Takav "Trougao" od uzemljenja spoji debelim provodnikom ,na Tvoj LAB !

Ima da Fercera...

pOz

sve ostalo super ali ovo NE, NE, NE, NE NEEEEEEEEEEEEEEE

napravi na stolu "kutiju za uzemljenje" (obicna plasticna kutija, stavis nekoliko banana, spojis ih dembelom bakarnom zickom i na to tvoje novo uzemljenje) ali SVE sto vezujes na uzemljenje preko 1M otpornika! .. na sto stavi static disipation mat, onaj sa crnom gumom iza, sama guma ima neku malu provodnost, mat je odozgo izolator ali disipira statiku, taj mat onda spoj preko 1M na to uzemljenje ..

NIKAKO nemoj na sto da stavljas provodnu foliju koja je uzemljena

NIKAKO nemoj metalne noge od stola da uzemljis

Nikako nemoj da imas velike metalne povrsine na radnom stolu koje su uzemljene direkt

i tako dalje i tako dalje ..

posto kontam da zelis da zivis :D

Naprotiv Roberte, treba malo vise fizike i znanja. Lepo je RoRa napisao sta se koristi za uzemljenje, vrhunsko, a ne random sipke i bojleri, i to je to. Bolje nema, svako ostalo "snalazenje" je znacajno losije.
Ako se zeli kako treba a ne pro forme.

I nikakav faradejev kavez za po kuci ili labu za zabavu i sitno merenje ne treba, niti moze da pomogne. Drzati nesto u labu sto ce trebati, ili se mozda koristiti, jednom a najverovatnije nikad, se zove sprava za fasciniranje posetilaca...da ne bude nejasno..

Obavezno uzemljenje svih suko uticnica u tom labu, za to posebno uzemljenje, i moze se izvesti posebna sina uzemljenja, za neke energetske potrebe, da se recimo razdvoje merne sprave za niske signale od nekih generatora suma, tipa motora, snaznih uredjaja..
Na podu tepih, pozeljno drveni patos, na stolu provodni mat i rastavni trafo za neke potrebe..na drugom stolu ploca od stakla za fine radove sa malo visim naponom..
Ostalo po zelji...

Dakle, da rezimiramo.
Tri necega zabosti u zemlju na rastojanju od 3m u obliku jednakostranicnog trougla.
Malo je nezgodno zakucati cev duzine 2,5m ili 3m ali pokusacu.
Hvala vam na konstruktivnim savetima.

Javicu rezultate kad budem to uradio bez namere da ikoga impresioniram.

Daleko manji otpor "zakucavanju" u tlo pruža zato namijenjeni ugaoni zeljezni pocincani profil (vidi slike iz mog posta) i kao takav sa spojnicom
za traku ima se kupiti u bolje opremljenim prodavnicama elektroinstalacionog materijala. Ima ih raznih duzina, ali je veoma bitno da traka koja
povezuje sonde-profile bude ukopana ispod zone smrzavanja (za Sarajevo 0,8 m)-znaci vise od toga.-

pOz

Metar i po su profili za uzemljenje, ili cevi, pa gledaj koja izdrzava ukucavanje. Ugaoni profil nije los, nesto je bolji T profil, za ukucavanje.
I mislim da je dovoljno u trougao sa kracima od po 1,5-2m. Za par labova je radjeno posebno uzemljenje, sa malo debljim cevima, oko 40mm, na rastojanju 80-ak cm, u nekakav trougao i ispalo je jako solidno. I na neposrednom merenju i u praksi.

Nisam probavao ali gledao sam jos pre nekih 30 godina.
Provjera ispravnosti uzemljenja.Metoda boze sacuvaj
Izmedju uzemljenja i faze brzi osigurac od 6A u seriju sa grebenastom sklopkom.
Po ukljucenju sklopke osigurac treba da izgori ,uzemljenje zadovoljava.

Kako izmeriti otpor uzemljenja bez adekvatnog uređaja pomoću štapa i kanapa:

PAŽNJA Samo za iskusne i pametne, inače se može otputovati očas posla!

Uzeti, recimo, grejalicu koja ima tri štapića po 6-800 W. Uklučiti samo jedan i izmeriti struju
koju vuče. Iz napona i struje izračunati otpor. Ako se ne traži neka veća tačnost može se i
samo izmeriti otpor grejača jer grejaču nešto poraste otpor kada se zagreje. Onda priključiti
jedan kraj grejalice prvo na uzemljenje, a drugi kraj na fazu. VRLO PAZITI
Izmeriti sada napon između nule i uzemljenje. Preko onog otpora grejača i ovoga napona onda
izračunati otpor uzemljenja. A može se meriti istovremeno meriti i struja pa iz toga izračunati
opet otpor. Dobićete prilično tačnu vrednost otpora uzemljenja. ALI OPET, PAZITE
Pre merenja proverite nekim malim potrošačem od par W da uopšte postoji uzemljenje
da se ne bi desilo da ste nekom preko neispravnog uzemljenja poslali nekoliko ampera!!!!!

Sad je puno toga jasnije.
Cekamo prolece pa pocinjemo sa aktivnostima smanjivanja stomaka koji obicno naraste u zimskom periodu.
Poslusacu Bogdana, skupljam mobu, ipak je to veoma obiman posao za jednog coveka, pa makar to bio i ja :)
Hm, sad mi nesto pade na pamet, ako neko od vas strucnjaka dolazi u Nis mogao bi da navrati da prekontrolise radove :)

Razredzivace mozes koristiti samo u slucaju ako su oznake na komponentama gravirane (sto je danas cesci slucaj).
Medjutim, ako ima stampanih oznaka, onda zaboravi na nitro ili aceton jer ces ostati bez oznaka.

Gorane,

Razredjivac je malko zalutao u uzemljenje

Ipak, razume se sta si hteo da kazes,

pOz

Hvala Roberte. A bas sam se pitao gde mi nestade post :)

Moji u firmi zabijali 15 metara sonde.
Doduse sonde su bile 1.5 m puni fi oko 15mm pobakrene.
Prva sonda sa siljkom, ostae imaju navoj i muf za spajanje.
Ukucavali jednostavno,
uzeli staru burgiju od hiltija, prerezali je ( tako da ostane samo SDS i par cm) i navarili
na taj patrljak cevku duzine cca 5cm. Cevka unutra nekih 40 mm.
Naravno imali smo i jednu zrtvujucu mufnu.
Na sipku navrnes zrtvujucu mufnu i na nju se stavi onauj ptrljak od burgije.
Ukljucis hilti i ode cas posal 1.5 metara.

Upravo tako,
sa hiltijem je naj lakse zabijanje sonde, bez velikog naprezanja.

Kao sto ovi to rade na 10:45, sa šipkom:

https://www.youtube.com/watch?v=sEDo0qvyi4Q


Tako i za cevku moze da se napravi prikljucak na SDS futer od hiltija.

Bez problema zabijem pocincanu cijev 1/2" iz komada do 4 metra dubine.
Jednom sam uspio i 5 ali u mom kraju da dubinama 4-5 metara pocinje laporac.

Hm, pa ovo su ohrabrujuce informacije.
Priznajem da nikada nisam tako duboko zabijao :)
Svidja mi se ova ideja sa vibracionom busilicom zvanom Hilti, tako cu i uraditi.

Najbolje ces zabiti sa makitom :)

[img][/img][att_img]

Mator je on da zabija makitom

Ja sam pre 5-6 godina radio uzemljene za moj stan nezavisno od ostalih u
zgradi, na prvom spratu. Sišao sam ukopano do kutije sa bakarnom žicom,
valjda 10 mm2. Ušao u kutiju i prešao na pocinkovanu traku koju sam odveo
do uzemljenja, provučenu ispod trotoara. Samo uzemljenje sam izveo sa dve
sonde na razmaku 5 m i oko 10 m trake duplo postavljene na razmaku od 50
cm. Išao sam sa dve sonde jer je travnati deo širok 1,5 m pa nije bilomesta
za 3 sonde. Otpornost na -8C je pre neki dan bila 6 oma.
Napominjem da su sonde duge 2 m, i zabijene na suvo . Zabio ih moj sin,
jok ja.

Zasto dve trake? Od svake sonde po jedna do prikljucka sa bakarnom zicom?
Na kojoj dubini su ukopane trake i od cega su sonde (vodovodne cevi)?

Gošo, dve sonde su međusobno povezane sa dve trake da bih povećao
kontakt sa zemljom. Oba kraja trake se spajaju na svakoj sondi. Sa jedne
sonde ide traka prema kutiji na zidu na oko 1 m od trotoara. Tu se spaja
ukopani bakarni vod do mog stana. Trake su ukopane na preko 2 ašova.
Sonde su original okrugle sonde za uzemljenje. Sve je vrlo jednostavno
ako imaš nekog roba da kopa. Moja zgrada je iz 1959. i imala je uzemljenje
preko vodovodne cevi. Svaki stan je imao u kuhinji šelnu ispod sudopere
koja je išla vodovodnu cev. Kada je komšija ispod mene isekao vertikalnu
cev otišlo je i to malo uzemljenja. Tada su počela peckanja po rukama.
Kako je neki magarac tražio 2000 evra da odradi uzemljenje i da ga dovede
do ormana u prizemlju komšiluk je ekspresno odustao od te priče, a ja sam
za nekoliko hiljada dinara napravio sebi prilično dobro uzemljenje.

Kada bolje razmislim ima od tada dobrih deset godina.

To sam ja tako merio sa bojlerom.



Mislim da uzemljenje preko 2 oma nije po propisima. Zamislimo da uređaj koji probije ima unutrašnji otpor na proboju (ili nekim namotajima, šta god) 9 oma, i tih dodatnih 6 oma otpora uzmljenja je 15 oma. Struja kroz taj proboj je 15.3 ampera, znači osigurač ne iskače i struja teče a naizmenični napon na uređaju je 92v pri toj struji (15.3 ampera * 6 oma = 92 volta) što je dovoljno da ubije vlažnu osobu koja dodirne bilo koji uzemljenji uređaj u kući a ne samo taj koji je probio. Odnosno recimo dodirne bojler u kupatilu bez obzira što je prethodno isključio taj bojler, jer nije probio bojler u kupatilu već termoakumulaciona peć u sobi koja je podigla uzemljenje u celoj kući na 92v~ pa time i napon na bojleru.

_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 01.02.2017. u 12:44 GMT+1]}

Eh...
A kako izvesti da bude 2 oma?
To je ogroman gradjevinski zahvat treba preko 100m duznih trake i stapova ispod zone smrzavanja. Takodje i odgovarajuce tlo,ono ima u knjigamama i pravilnicima ali u praksi rijetko.Kad god se radi uzemljnje morfologija i vlaznost tla su protiv :)
Do 20 oma je kompromis koji zadovoljava,postoji diferEncijala ili fid sklopka koja ne dopusta situacije koje si naveo.

Šest oma je prilično lošije od dva oma, ako je to limit. Mislim da se min otpornost
izračunava preko neke formule gde se traži neki odnos struje i vremena reakcije.
Stvarno nisam siguran u to, ali znam da je 6 oma mnogo bolje od 20 ili 200 oma.
A neuporedivo bolje od nikakvog uzemljenja.
Što se tiče tog napona od 90 V koji spominješ kao potencijalu mogućnos i opasnost
on ne postoji za onog ko se gologuz kupa u kadi ako je odrađeno izjednačavane
potencijala jer je i bojler i slavina i slivnik na istom naponu pa time i gologuzan.

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 01.02.2017. u 23:36 GMT+1]}

6 oma je super ...
U gradskim uvjetima gdje ima mnogo metalnih cjevnih instalacija u zemlji,temelja sa tonama armature i ko zna cega jos provodnost zemlje je aproksimitivno bolja nego inace.

Kako dobiti uzemljenje prelaznog otpora daleko manjeg od 1 Om, ili kako sam to izveo na vlastitom objektu. U pitanju je temeljni uzemljivac. Kako na trzistu
u vrijeme gradnje nije bilo pocincane trake 50x5mm koja ide u temeljni uzemljivac, u temelje sam stavio dvije trake dimenzije 40x4, jedna vodjena vanjskim
obodom a druga unutarnjim obodom temeljne grede 60x60cm, na svakih 3-3,5 metara uredno zavarene za armaturu. <paralelovanje pregradnim zidovima
kako uzduznim tako i poprecnim, svuda gdje prolazi temeljna greda izvrseno je standardnom 25x4mm pocincanom trakom, s tim da su gdje god su izvrsena
paralelovanja izvodi traka ostavljeni van temelja. kako je objekat ukopan 1,5 metara u odnosu na tlo, oko cijelog objekta je polozen prsten takodje od
trake 40x4mm i spojnicama vezan za one izvode iz temelja. Preko svega je dosla drenazna cijev Fi 300 mm koja je na dubini 2,5 metara odvedena do
obliznje rijeke-potoka i cijelom duzinom ispod drenaze polozena standardna 25x4mm traka. Sve vidljivo na slici 1.
Sad nastaje igranka. Ispred objekta, prilaz garazama povrsina je cca 150m2 preko koje je polozena mreza standarnih 25x4mm traka, a preko toga
mreza armatura-potroseno 15 mreza 8mm i sve su zavarivanjem povezane sa mrezom uzemljivackih traka ispod i sa temeljnim uzemljivacem, poslije
betonirano i na kraju asfaltirano, vidljivo na slici 2.
Mimo svega, prekoputa, preko ulice je industrijska zona sa dosta objekata tekstilne, farmaceutske i ostalih "tihih" pogona ciji uzemljivaci su svi povezani pa
tako i moj na cijelu mrezu uzemljivaca.
Kod atestiranja instalacije i uzemljenja covjek iz "Elektroinspekta" nije mogao da vjeruje u rezultat mjerenja, a kad sam mu objasnio o cemu se
radi, prestao sumnjati u mjerne instrumente.

pOz

Kada sam zidao halu u temelj sam postavio oko 100 metara trake 35x4, sa dva
izvoda od oko 15 metara prema potočiću, a koji su još spojeni na potporni zid
od 20 m u kome te jedna traka. Mislim da je trake potrošeno sa usponima min
200 kg. Nemam pojma kolika je otpornost uzemljenja jer sam bio u bolnici kada
su primali objekat, ali znam da je primljen bez ikakve primedbe.



Hala i tri plastenika. Jedan je bez folije. Potočić ide uz put.

Branko, kada spominješ uspone pretpostavljam da govoriš o usponima gromobranskog uzemljenja.
Zanima me kako se spajaju zaštitno i gromobransko (na jednom mestu, na više mesta npr. na ovim spoljnjim izvodima koje kod temeljnog uzemljivača spominje emisar ili nešto treće..).
Hvala vam puno obojici na opisima, stvari su jasnije kad dobiješ opis realno izvedenog objekta. Ovo se sve inače učilo davno a kad se ne baviš nečim onda to brzo izvetri. Na kući koja je prilično stara nemam gromobransko pa je i to razlog zašto pitam.

U kom kupatilu je propisno urađeno izjednačavanje potencijala? Pa majstori i nemaju pojma šta je to, a ko još gradi kuću sa nadzornim organom koji tera majstore da rade po propisima i projektu (ako projekat uopšte postoji)?

U mom kupatilu u zgradi, građenoj za vreme socijalizma, izjednačavanje potencijala je urađeno tako što je žica zajedno sa izolacijom (dakle izolovana žica) obmotana oko odvoda lavaboa, a druga žica štrči iz zida kod ventila za vodu i nije ni obmotana oko njega (i tu žicu su verovatno mnogi nakon useljenja jednostavno odsekli jer ne znaju čemu služi).

Majstori koje sam ostavio u jednom stanu da postave metalnu kadu i objasnio im da žicu koja izlazi iz zida na mestu za kadu vežu za kadu (postojalo je i mesto na kadi predviđeno za vezivanje žice) to jednostavno nisu uradili a postavili su kadu i nalepili pločice. Valjda su mislili da ja to ne mogu da vidim kada oni postave kadu, da to ionako ne služi ničemu i da sam ja budala, pa su sebi uštedeli 5 minuta vremena. E takvi zidaju svuda po Srbiji, i skoro niko u Srbiji nema propisno uzemljenje u kupatilu pa se zato par puta godišnje čita da je nekoga ubila struja u kupatilu.

Haha, kada je Kostunica dolazio da otvori novi pogon, pajseri su posekli trake gromobranskog uzemljenja do zemlje, oko objekta, da 'ne strce'.

Mom kupatilu.

A znači ti si taj gologuzan koga pominješ? Hehe.
E, sad mi upropasti temu. Da je neka forumska koleginica pričala o svojoj goloj guzi u kupatilu sa izjednačenim potencijalom još bi i bilo zanimljivo

U svakom slučaju pravilno izjednačavanje potencijala je retkost, a loše uzemljenje je čestost (eto izmislih novu reč)

Ovo izjednacavanje potencijala me podseti na pricu o nponu kortaka,
kad je profesor pitao studentkinju koliki jed napon izmedju njenih nogu,
a ona mui odgovorila da on nema instruent kojim bi to izmerio :).

Gosha_Nish



pisac, čuti tu, tebi ni akumulator ne može da se digne do 12 V!

Danas sam se malo raspitivao za materijal.
U jednoj firmi koja je specijalizovana za trgovinu elektromaterijalom,
nemaju specijalne sonde za uzemljivace (mada su culi da to postoji)
vec su mi preporucili da koristim pocinkovane vodovodne cevi od 5/4.
To mi je OK ali malo me zbunila preporuka jednog njihovog kolege koji mi je preporucio da u cev uspem kuhinjsku so
zbog zadrzavanja vlage i bolje provodljivosti. To mozda ima logike ali pitam se da li ta kuhinjska so mozda vremenom hemijski reaguje
sa cinkom pa napravi veci problem nego benefit.
Slabo stojim sa hemijom i hemijskim reakcijama, pa ako neko ima neku preporuku........

:)

Gosha, ovo sa solju zvuci zanimljivo. Elektro hemijske osobine vodenog rastvora soli treba malo izguglati ali u tvom slucaju mogu ti reci da natrijum hlorid (NaCL) iliti kuhinjska so spada u slabo reaktivna jonska jedinjenja sa kristalnom strukturom a to znaci da je to jedinjenje nastalo ranijom reakcijom kiselina sa nekim solima, kiselina sa nekim bazama, baza sa nekim solima i baza sa nekim kiselinama. To u prevodu znaci da kuhinjska so nece reagovati sa cinkom kojim je presvuceno zeljezo a ni sa samim zeljezom ukoliko dodje u dodir sa njim. Obzirom da ima kristalnu strukturu i da natrijum sa hlorom gradi jedinjenje jonskog tipa (natrijum otpusta jedan elektron i postaje +1 a hlor prima taj elektron i postaje -1) u vodenom rastvoru se ponasa kao elektrolit.
Za malo detaljnije osobine malo proguglaj.

So deluje kao katalizator na hemijsku reakciju oksidacije. To znaci da bi zeljezo korodirali u svakom slucaju kad dolazi u dodir sa vodom i kiseonikom, ali u prisustvu soli to ce se dogoditi znatno ranije.

Gošo, to sas so je baš glupo jako. Biće dobro godinu il dve, a posle curc.
Mangupi razmute kilo soli u kantu, pa zaliju sonde, i kada dođu da prime
uzemljenje ono savršeno. Evo ga jedan članak o poboljšanju uzemljenja:

http://www.c-g.si/wp-content/uploads/2016/05/SO1-15.pdf

Sonde imaš da kupiš gde hoćeš u Bg, ali su 1500-3000 din kom.

Branko
i saam sam predpostavljao da je tako. Hvala na sugestiji.
Sto se tice sondi, pocinkovana vodovodna cev 5/4 od 6m kosta 3000 din. Od nje mogu da se naprave tri sonde po 2m sto mislim da je povoljno.

Mislim da upotreba kuhinjske soli nije bas toliko nerazumna. Mala količina soli će poboljšati provodnost zemlje. Jer je vodeni rastvor NaCl-a elektrolit. Pa će u ovom slučaju usmereno kretanje naelektrisanih čestica (struja) biti realizovano preko jona elektrolita. Dakle poenta je da zemlji koja okružuje sondu poboljšamo provodljivost, odnosno smanjimo otpor. Naravno da će so ubrzati proces oksidacije, ali obzirom da je sonda ukopana u tlo dostupnost kiseonika nije prevelika pa sumnjam da će pocinkovani sloj nestati tako brzo. Inače to može da se uradi i sa nekim drugim elementima kao što je ugljenik. U praksi se u zemlju unosi ugalj, pa u njega polaže sonda ili ploča za uzemljenje. A cevi mogu izuzetno lako da se pobiju uz pomoć vode.

Slazem se ali imam 4 primedbe:

1) Gore je napisao "da u cev uspem kuhinjsku so". Sta ce so u cevi? Ako treba da se dodaje so, onda treba par metara okolo cevi, a ne u samu cev.
2) Zemlja je u opstem slucaju sasvim dovoljno provodna. Ako bez soli sve radi kao svajcarski sat, onda od soli moze biti samo stete. Problem nastaje ako je u pitanju neki kamenjar pomesan sa sasvim malo zemlje, tu eventualno mozemo razmotriti so.
3) Dodavanje soli koliko mi je poznato nije dozvoljeno nijednim tehnickim standardom. To se radi kako bi se postigli prihvatljivi rezultati merenja i dobio papir da je sve OK a pitanje je koliko pomaze dugorocno (nakon nekoliko godina). Ako ne pomaze, da li dugorocno steti - cev sa mnogo korozije ce losije uzemljiti cak i ako oko nje ima soli. U opstem slucaju kad vidis nekog da ti sipa so oko uzemljivaca to znaci da hoce da te prevari, a ne da ti je prijatelj.
4) Mi smo ovde pominjali koroziju samo u smislu pocinkovane cevi i obicne hemijske reakcije. Potpuno smo zanemarili cinjenicu da je je ta cev elektroda kroz koju protice mrtva struja koja non stop obavlja elektrolizu. Moze se izvesti jedan eksperiment, ne znam da li je to nekad neko probao, ja nisam, ali negde u glavi imam viziju kako bi to moglo da izgleda. Zaroniti dve pocinkovane zice u lavor, prikljuciti na neki nizi napon tipa ~12V, ostaviti 24 sata i videti ima li znakova koriozije. Potom isto to, samo u lavor dodati soli. Ja sam sklon misljenju da ce se radni vek te elektrode skratiti za 90%, a ako neko zeli da proba nek me ispravi ako nisam u pravu.

Pronašao sam ovu temu pa imam par pitanja u vezi uzemljena. Rade se prepravke na starom objektu i ima uzemljenje (razvučen jedan pocinkovani flah pod zemljom dužine 12m na dubini oko 1,5m). Zbog prepravki sada se nalazi na nezgodnom mestu i mora se pomeriti. Dali sa spojnicama može pod zemljom da se produži flah i dali dodati još neku sondu ili flah već kada se radi? vidim da se sada preporučuju tri sonde.

Prvo izmeri otpornost tog starog uzemljenja, pa ćeš onda znati malo više.

Da ne otvram temu jer smo se ovdje bas bili raspricali i zasto ne nastaviti.

Sagradio sam kucu 2003 godine i prikljucak struje 2004 znaci oko 13 godina +/-.
Prikljucak uradjen podzemnim bakarnim kablom 4x25 mm koji je u alcaten vodovodnoj cjevi od 2 cola.
U isti kanal cca 25 metara polozena pocincana traka koja je energetsko uzemljenje.
Nedavno sam prekopao dio zbo oborinskih voda i dosao do alcatena i te trake... Te imam sta za vidjeti.....Pocincana traka strula :(
Molo sire kopanje iz radoznlosti uglavnom traka ne postoji kao cjelina imaju tragovi hrdje ali trake nema.
Dosao kolega Vlado sa instrumentacijom te zakljucak da nemam uzemljneja.

Koji kvalitet od materijala za ne povjerovat u pi*du materinu :(

I sta sad da uradim,da trazim po oglasima traku koju je neko iskopao iz zemlje sa godinom proizvodnje 1950-1960 kad se postno pocincavalo ili da uzmem inoxnu cijev od 3 metra i bagerom zabijem kao kolac.Od inox lima odsjeci traku priblizno kao ova pocincana i zavrsiti sa tim kako treba.

""Nedavno sam prekopao dio zbo oborinskih voda i dosao do alcatena i te trake... Te imam sta za vidjeti.....Pocincana traka strula :(
Molo sire kopanje iz radoznlosti uglavnom traka ne postoji kao cjelina imaju tragovi hrdje ali trake nema.""

Vi bas nemate pametnija posla, pa čačkate pod zemljom, i onda kad Vas iznenadi

-Onda postavite temu na forumu.

""I sta sad da uradim,da trazim po oglasima traku koju je neko iskopao iz zemlje sa godinom proizvodnje 1950-1960 ""

Polako sa iskopavanjem, od pre 50 godina,

Aj malko smiri loptu, i lagano da vidimo, sta je najbolje resenje.

(I nemo da vices, jer svima nama radi i ispravan je zvucnik na kompu :-) )

Veliki Pozdrav Ivice,

Kolega je imao bakarnu plocu u zemlji kao uzemljenje. Ostalo od starih vlasnika ali kad je zaznao koliko je teska resio je da je iskopa.
koliko znam ako nisi ugradio traku u temelj ostaje ti jedino da zakopas novu ili zabadas one sonde pa da meris otpor opet vremenom.

Ivice,
ti si kupio jako losu traku ili je hemijski sastav zemlje nepovoljan.
Nabrojao si dva rjesenja (korektna) a ja sam slobodan dati ti i trece.
U rov ubaciti malo betona ( cca 10cm) pa staviti traku i zaliti betonom.
Em sto ce beton stititi traku od korozije em ces znatno (mnogostruko) povecati prelaznu povrsinu ( zemlja-uzemljicvac , smatra se da je beton znatno bolji provodnik od zemlje).


PS Odakle ti oborinske vode :)

To Ivica kupuje flaširano, pa zaliva uzemljeje :)

Pocinkovana traka ako iztruli u zemlji onda je cinkovanje totalno nekvalitetno.

Vidjao sam trake koje su toliko nekvalitetne i fušerski napravljene da
ako ih samo malko savijes cinkovani sloj otpadne sa povrsine.

Izgleda kao da je traka farbana a ne dubinski toplo cinkovana.
-------------------------------------------------------------------------

Znam da ti je instalacija u kuci ispravna, ali ipak da pitam:

-Da nije slucajno neki potrosac NULU dobijao preko te korodirane trake ?

...pa je struja iz trake u zemlju odradila zestoku koroziju,

Pa, moguce da je prvo propusti kroz bubrege....

I to gadja stalno u isto mesto na zemlji, pa mu istrulelo uzemljenje na dubini od metar :)

Ivice, "šaraj" malo...

„Vidjao sam trake koje su toliko nekvalitetne i fušerski napravljene da
ako ih samo malko savijes cinkovani sloj otpadne sa povrsine.
Izgleda kao da je traka farbana a ne dubinski toplo cinkovana.“

Living Light nisi sam,i ja sam maltene samo takve pocinkovane trake vidjao u zadnjih par godina.
Kad god malo ostrije savijes,puca pocinkovani sloj i padne sa trake i ostaje golo gvozdje.Extra kvalitet.
A sto je jos gore,da nemas ni izbora (kupio u jednoj ili drugoj prodavnici isto ti se pise,bar u mom okruzenju).
Ja sam kod mene dve sonde (pocinkovanu vodovodnu cev od 3m) turio u zemlju (jedan kod sata,drugi u kupatilu)pa ih spojio.
Zasad se drzi (23 godina).

A znao sam kakit ovdje na temi kako i sta oko uzemljenja.
Nasao me bumerang iako ga nisam bacio.
Najavljuju kisu i da preduhitrim osipanje iskopa odlucih se na inox verziju.Sonde po 2 m zabijene bagerom. Spojeno sa inoxnom trakom koja je izvarena od komada 3 metra nasjecenih iz table lima 1,5mm.Naravno i sarafi su inox.
Mislim da ce me ovo nadzivjeti :)
Tlo vuce na kiselo..

Sve je vec zagrnuto spoj sonde sa inox trakom oko 50 cm ispod nivoa tla.
Lopata je cudo :(
[img][/img][att_img]

Ako neces da proveravas valjanost uzemljenja na cevu,onda i tu mozes zavariti traku na cev(bice bolji i dugotrajniji spoj nego sa sarafima)

Malo je tesko zavariti inox na terenu a pogotovo u kanalu:)
Mislim da je ovaj spoj sa po dva sarafa M8 brutalan te da nema mogucnosti da tu nastane problem.
Osjcajan sam ja cesto prekinem saraf :)

A jos sve bilo zagrijano na oko 40 stepeni...

EEEee, Tu si se zahhhhe___bao moj prijatelju !!!

Nemas ti jos dovoljno godina (jos mozes 3X bez vadjenja),za razliku od NAS, koji znaju da
-ta tvoja brutalna Perfekcija od 2 pišljiva srafa M8 "drži vodu" ! ----Nema Leba od toga !

Poslusaj barem malko one, koji 30+ godina "bulje", zakopavaju i okopavaju (exhumiraju) uzemljenja.

Taj prohrom, koji mislis da "sahranis",----Mora da bude Prve klase !
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kupio drugar bojler sa prohromskim kazanom.

Nakon montaze, nije "postizavao" da skuplja i brise kapi vode
koji su izbijali iz kazana, a sve to zbog supljikavog i prozirnog lima
od koga je neki Fušer pravio kazan.

Tako da, na crnom trzistu prohroma ima 100 vrsta, samo da znas, i da se previse NE oslanjas !

pOz

Nije pohrom neko inox iz Austrije.

Pod tim sam mislio ne onaj klasicni prohrom od pre tridesetak godina nego danasnji rostfrei ili slicno.

_{[Ovu poruku je menjao zica49 dana 11.08.2017. u 10:16 GMT+1]}

[quote]
Sad si me razocarao " i kao covek i kao komunista"

Moram da te ispravim (cisto zbog "auditorijuma" koji nas cita ovde na ES-u),
-da ljudi NE budu pogresno informisani !

Prohrom, prokrom i INOX su JEDNO TE ISTO !

Inox je samo trgovacko ime i fora za prohrom.
Kad se kaze da je šerpa od inoxa, onda je ona od pravog prohroma, a NE OD NECEG DRUGOG !

Znaci da je : Prohrom=Inox
Eto, toliko o edukaciji, ne zameri,

pOz

PS: U buduce, kad budes kupovao "Šerpe i Lonce",

-nek budu od inoxa, nemoj slucajno da su od prohroma

Nevezano da li je inox ili prohrom, na slici uzemljivaca vidim jednu fundamentalnu gresku.
U kanalu je samo malo kapi znoja...
Nigdje se ne vide kosti od prinešene žrtve niti čepovi od flaša... Bez žrtvovanja teško da će to funkcionisati...Ima kletva da razjede i inox... ili prohrom, od čega li je već ta cjevčuga...

Mozda malo naivno pitanje, a da li bi bilo bolje da se taj spoj zavari ako moze, u zavisnosti od materijala?

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 11.08.2017. u 18:18 GMT+1]}

Narano da moze i da se zavari, ali dva RAZLICITA materijala treba i znati zavariti.

Posle zavarivanja povrsinu vara treba tretirati AKZ-om.
(antikorozivnom zastitom)

Ako se to ne uradi, samo se zatrpa sa zemljom,

-onda ste djabe varili.

haha da dragane,eznam nesto ok struje samo kablovi utikaci nastavljanje zakrpa a ostalo nista


srecno braco i oprezno mene je opicila jedno deset puta i nistta mi nije ne znam kako drugi prezive ;D pa reko pazljivo

Da, da, podrazumeva se dobro zastiti nekim adekvatnim premazom za zastitu...Mozda i plastificirati jedan sloj i to bi trebalo da je skoro pa vecno:)

Neiliot, ma nema ovde na ovom forumu sigurno neko ko ga nije zdimila struja. Ne moze se to izbeci ma koliko god se trudio i bio oprezan. Desi se. Meni je navika da se nikad ne hvatam ko sivonja za nesto sto nisam 100% siguran da li ima ili nema napona. Prvo pipnem prstom bez obzira sto sam prethodno ispitao, pa i ako opici nije strasno, a ako se oberucke ufatis, ugasio si ga :D

Izvojicu nekoliko, meni najgorih drmanja...
Kada sam kao klinac seo na TA pec u gacama i igrao se sa termostatom koji nije imao onu kapicu.
Jednom mi pade sasija od nekog matorog TV-a na ruku, otkacili se drzaci i pljus, naravno mrezni deo me poklopio,
Nedavno drugaru menjah sklopku za kupatilo, i ne cuh ga da je vratio osigurace i ja se lepo privatim za zice bas muski.

Ima toga milion, ali ovi su mi ostali u secanju, hehhe

Izvinjavam se za off. ::)

_{[Ovu poruku je menjao gilopile dana 11.08.2017. u 14:52 GMT+1]}

e vidis mozda je i to ja uvek jednom rukom se uvatim dal za izolir ili za zid zavisi dal je struja otvorena gore ili dole ka zemlji a bilo je i kad sam bos cesto al nikad sa obe ruke

Uvek pristupaj kao da znas da ima struje iako si 100% siguran da nema, nema tu zaebancije. Pogotovo kad radis negde gde pojma nemas kakva je infrastruktura i ko je kako radio...

Ja sam pre nedelju dana radio jedno kućno uzemljenje sa starom česmom 18 metara 5/4 cevka morao sam ploču za spoj zavariti jer mi šrafovi nisu zadovoljili-loš spoj između cevke i ploče gde sam vezao uže 25 kvadrata.A tome je prethodilo peckanje struje na slavinama za vodu.Neko je na terasi montirao produžni Kineski kabel i zašarafio ga na stub terase i prosvirao šraf između faze i uzemljenja.I kada uključe struju na terasi malo ih treska struja.A uzemljenje nema nikako i ništa ne reaguje od zaštita.Sreća da niko nije nastradao.

[quote]Living Light:

Ne zamjerim ali znam jedno da ja to vise u zivotu nemam zelju kopat.
Zavrsio sam sa uzemljenima zauvijek dosta je cak sam i asov slomio.
Mrze me iz telekoma sasjekao im dok se bagerisalo kabal od 100 cetvorki

Pa ti pravis vise stete nego koristi

1) "Zabijaš Bagerom !" ......pa pokidas telefonski kabl od 400 provodnika, i tako ukines telefon u 200 kuca.

2) Nisi se striktno drzao fundamentalnog pravila koje je DSL naveo:
" Nigdje se ne vide kosti od prinešene žrtve niti čepovi od flaša... Bez žrtvovanja teško da će to funkcionisati "

3) Kod tebe postoje alati koje izuzetno volis i oni koje strahovito mrzis.
Za lopatu kazes da je "cudo", ali si za to asov polomio !

Ti si stvarno fantazija od coveka

...nego da te pitam,

Kako prolazis ulicom pored onih 600-800 komsija kojima si ukinuo telefon, Google, YT, FB,

Jel se smeskaju kad te vide, i cascavaju pivom

Spojeve mozes zastutit od oxidacije recimo katranom.
Jako dobra zastita kad zavaris traku za cev,pritom ga zalijes katranom.Tu ce drzati dozivotno jer nema vlage (osim ako ga neko asovom malkice prokopa pa osteti izolaciju)

_{[Ovu poruku je menjao BlackForce dana 12.08.2017. u 17:53 GMT+1]}

Asovom da ga osteti nece sigurno, jer nema asov,
slomio ga u vise delova od silnog rada, i sad ne zna koji deo uz koji ide :)

Roberte ko je rekao da sve nije bilo u kombinaciji sa zivotinjom :)
Te inox cijevi sam jos davno zbavio da bi od njih pravio raznjeve.Bratu,kumu itd.
Prevarili me u razmjeni i isporucili predebele 50 mm nekako ne ide sa tim.Spoticao se na njih sa vremena na vrijeme,sad stvarno ne mogu da se spotaknem sklonio sam ih zauvjek gdje ne smetaju :)

Nisam do kraja nabrojao svu stetu... :)
Kipajuci sljunak vozac nije pazio te kipom potrgao kablovsku :)
Optika 12 niti montirana bez ikakve dozvole na elektrine stupove,metar nize i sve se to jos od vrucine tih dana nekao bilo blize tlu.

Ovi iz telekoma i kablovske kazu pa da prekinuo zaboli te kod tebe je wireless...

EBT, ovo je kao detalj iz Sirije ili Severne koreje:

"Nisam do kraja nabrojao svu stetu...
Kipajuci sljunak vozac nije pazio te kipom potrgao kablovsku
Optika 12 niti montirana bez ikakve dozvole na elektrine stupove,metar nize i sve se to jos od vrucine tih dana nekao bilo blize tlu."

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ivice,
Da Ti ja naručim Ašov u Pančevu ili ce da ga naručiš sa eBay-a ?

Oni tamo imaju samo Osciloskope do 1000Mhz (Anal-Digital)

Nisam siguran da "Pay-Pal" placa i Ašove po narudjbini " Iz Fotelje"

Optika 12 Niti ???
Pa tu Vam je kraj......

Pozdrav svima.Napravio bih uzemljenje za pomocni objekat tako sto bi pocinkovanu traku vezao za cev 2 cola koja sluzi za navodjnavanje baste sa elektricnom pumpom.Cev je pobijena u zemlju oko 5,5m i udaljena je oko 3 metara od temelja.Da li bi rezultati bili bolji da i armaturu od temelja povezem na traku,znaci zajedno sa cevi.Kao sto sam rekao pumpa je u upotrebi .Vrsio sam test tako sto sam sijalicu od 100w prikljucio na fazu i cev i ona je svetlela normalno.Merio sam napon unimerom izmedju faze i cevi i bio je oko 220v.Ove radnje sam radio krajnje pazljivo.Da li je ovo bezbedno i sigurno

Nko nista da kaze,moze ne moze valja ne valja.

U principu ces poboljsati uzemljivac vezujuci armaturu objekta na tu cijev.
Sto vise uzemljivaca to sve bolje i za manji otpor i za vecu pogonsku sigurnost.

Pobio sam jos dve cevi 3/4 coli oko160cm duzine i zavario ih za traku i spojio sa armaturom temelja.Izmerio sam otpor iskrinim instrumentom i iznosio je oko 3,5oma ali se nadam da ce otpor jos malo pasti kad zatrpam kanal sa trakom i cevima, pre toga cu sastave premazati nekom zastitom. Da li je ovo uzemljenje bezbedno i u kombinaciji sa fid sklopkom 40A 0,3 A da li je dobra zastita od strujnog udara.Pozdrav.

Dopusteni napon dodira ( koji traje trajno) je 50V.
Ti imas otpor od oko 3.5 oma.
Elem, tih 50V ce na 3.5 Oma protjerati oko 14A.
A fid reaguje na 0.3A.
To je nekih skoro 50 puta vise.
dakle konacan odgovor je da ce fid korektno stititi na 3.5 oma.

Da li je ispravno ovako povezati FID sklopku posto je sistem nulovan,znaci nulu i moje uzemljenje zajedno spojiti na ulazu sklopke i kakav problem moze nastati usled nedostatka nule na ulazu ili prekinutog ili loseg uzemljenja Pozdrav.

Ili ovako

Kroz fidovku mora da ide nulti,
nikako zaštitni provodnik (žz)
tako da ti je jedino ova poslednja šema ispravna.
Što se tiče zaštite fidovkom nema veze da li imaš uzemljenje ili ne.
I imaj u vidu da je zaštita fidovkom
samo dodatna mera zaštite (nikako osnovna).

Treba da napravim uzemljenje sa 3 vertikalno zabijene cevi od po 1.5m.Mislim da ih 10-15
puta poprecno izbusim sa burgijom 3-4mm kako bih ih povremeno punio vodom koju bi
polako ispustale i tako vlazile zemlju, da bi se povecala provodljivost ? Dali ce ovo pomoci ?
I, da li je bolje spojeve Cu provodnika spojiti za cevi lemljenjem ili srafljnem ? Hvala.Poz.

Jel može neko stručno da objasni čemu služi uzemljenje, a uz to i ne radi?

Ne buši ni pod razno!
Zato je pocinkovana da štiti od rđanja. Nakon pričvršćivanja dobro bi bilo olovom zaliti spoj.

Da odvede prenapon u zemlju.

Da podignem staru temu da ne otvaram novu.

O cemu se radi? brat zida kucu, posle kopanja temelja sam zabio 4 sonde na coskove kuce i povezao ih pocinkovanom trakom. Sve uredno povezao.
Nisam povezivao uzemljenje sa armaturom sto sam verovatno trebao (nije ni bilo armature kada sam ja to postavljao).
Potencialni problem je u tome sto mi je majstor rekao da kada su nalivali temelj (masinski, nisam bio tu) su prvo pokrili traku tankim slojem sitnog peska.
Nisu je zatrpali peskom nego samo malo pokrili. Po njima "tako se radi", sto se meni nikako nije svidelo.
I potom su na svakih recimo 60-70ak cm stavili parce drveta preko trake da bi drzalo gvozdje koje su potom polagali u temelj, pa su sve to nalili betonom.

Mislim da sam tako poprilicno izgubio vezu betona sa pocinkovanom trakom. Ocekujem da ce uzemljenje verovatno opet biti ok ali losije nego sto sam ocekivao.

Sta vi mislite, da li da ostavim tako kako je sada? Zemlja je dobra i deluje poprilicno vlazno, sonde su relativno duboko mada su kratke (1m, mislio sam da nema potrebe za duzim posto je rov dubok)
ali mi se nikako ne svidja ovaj pesak sto su sipali preko trake.