[ @ 10.02.2017. 16:04 ] @
Pozdrav, upravo završavam prvi semestar smera Softversko inženjerstvo I informacione tehnologije (SIIT) I želeo bih da podelim utiske koji će koristiti budućim studentima ovog smera. O samom zanimanju neću govoriti jer se to već lako može naći na internetu.
Tezina prvog semestra na SIIT-u zavisi isključivo od matematičkog i programerskog/računarskog predznanja sa kojim dođete. U prvom semestru srećemo se sa predmetima kao sto su Algebra, Arhitektura računara, Uvod u programiranje, Engleski jezik nivo - srednji i Sociologija tehnike.


Algebra - Mnogima najteži predmet u prvom semestru, u toj grupi sam i ja. Ovaj ispit možete u potpunosti položiti preko 2 kolokvijuma ili preko ispita. Na svakom kolokvijumu ili ispitu se rade teorijski zadaci i zadaci.

Za rešavanje teorijskih zadataka potrebno je veoma dobro razumevanje teorije koja se prelazi na predavanjima preko definicija, teorema, primera, lema koje se nalaze u knjizi koja se kupuje u skriptarnici fakulteta. Svaki teorijski test ima u proseku 30-35 zadataka koji su uglavnom na zaokruživanje ili treba da se upiše rezultat. Ukoliko se teorijom dobro vlada ovi zadaci postaju laki i rešavaju se u 2 do 5 redova računa, u slučaju da se teorija ne zna šanse su ravne nuli da se položi ovaj deo ispita, na teorijskom testu postoji eliminacioni deo testa na kom se ne sme napraviti veći broj grešaka od onog koji profesori odrede, takođe ovaj eliminacioni deo se ne boduje. Dakle ako njega prođete tek vam se onda pregleda ostatak testa, u protivnom pali ste teorijske zadatke. Teorijski zadaci se vežbaju iz zbirke teorijskih testova koja se takođe kupuje u skriptarnici fakulteta.

Drugi deo su veliki zadaci. Najveći akcenat na vežbama se stavlja na ove zadatke pa ih je verovatno zato i lakše položiti. Na ispitu/kolokvijumu dolaze 3 velika zadatka, koji umeju biti dosta slični onima koji su se radili na vežbama. Na zadacima nema eliminacionog dela i boduje vam se svaki korak koji ste ispravno uradili, dok se na teorijskom delu boduje samo rezultat koji ste upisali na papir. Zvanična zbirka zadataka iz Algebre sa FTN-a ne postoji koliko ja znam, međutim za spremanje ovih zadataka dovoljno je vežbati zadatke sa vežbi i zadatke koje će vam profesor dati u elektronskom izdanju.

Arhitektura računara - Takođe jedan jako nezgodan predmet. Na predavanjima se prelazi teorijski deo o samom konceptu računara na hardverskom nivou dok se na vežbama rade primeri u Asemblerskom jeziku.

Na predavanjima ćete učiti od raznih predstava brojeva u računaru, memorija, procesora, hard diska, magistrala i tako dalje. Dakle ovaj deo se radi dosta detaljno i po meni je teži neko praktični deo koji se radi na računaru. Najveći akcenat se stavlja na procesoru koji će se detaljno izučavati od njegovih unutrašnjih jedinica pa do načina na koje on komunicira sa ostalim uređajima. Na ovom predmetu imate 3 predispitne i 1 ispitnu obavezu. Ove predispitne se ne mogu ponavljati a to znači da ako niste zadovoljni rezultatom neke od 3 predispitne obaveze morate sačekati sledeću godinu i tada to popraviti. Predispitne su teorija1, zadaci1, zadaci2 a ispitna je teorija2 iz koje dolazi veći deo knjige i taj ispit se može ponavljati. Teorijski ispitu su sami po sebi teški zato što se ne očekuje znanje tipa kako radi ALU, šta je vezna linija ili šta je Programski brojač... Pitanja su na zaokruživanje i stvarno se očekuje da znate sve u sitna crevca što bi se reklo da bi ste imali visok broj poena.

Što se tiče Asemblera, opšte je poznato da je to najteži programski jezik, za programiranje u asembleru potrebno je detaljno poznavanje arhitekture naredbi određenog procesora što znači da ukoliko propuštate predavanja teško da ćete povezivati stvari u potpunosti na vežbama. Vežbe su dosta dobro organizovane, takođe tu je i praktikum, koji pored oblasti koje su obavezne za polaganje sadrži i dodatne, pa ko voli nek izvoli. Zadaci 1 i 2 se takođe ne mogu ponavljati i kolokvijum je organizovan tako što dobijete jedan zadatak i neki vremenski rok za njegovo rešavanje. Ukoliko se program ne pokreće imate 0 poena, ukoliko se pokreće a izbacuje čudne rezultate onda se otvara kod i boduje se samo deo programa koji je ispravan.

Uvod u programiranje - Omiljeni predmet kod studenata koliko sam ja zapazio. Radi se programski jezik Python.

I na ovom predmetu ćete imati predavanja i vežbe. Na predavanjima ćete učiti o osnovnim stvarima o samom jeziku, njegovim prednostima, manama i tako dalje. Dakle sve što treba da se zna može se naučiti na njima. Na vežbama je situacija malo drugačija nego na ostalim predmetima, tu dobijete 10-20 zadataka koji idu postepeno od lakših ka težim, njih samostalno rešavate. Asistent će u nekim slučajevima kod težih zadataka dati ideju ili delimičnu implementaciju koju vi treba da dovršite i pomagaće vam oko bilo kog zadatka ukoliko zatražite pomoć. Na ovom predmetu nema klasičnog ispita već negde na sredini semestra dobijate VELIKI projekat koji kod kuće treba da uradite. Kod projekta je veoma važno da idete na vežbe, jer će se na vežbama raditi mali programi koji se delimičnim modifikacijama mogu iskoristiti u projektu, naravno najteži delovi projekta su na vama da ih samostalno odradite. Za predaju projekta postoji određeni rok do kog se projekat mora predati i odbraniti. Pre odbrane projekta radićete eliminacioni zadatak koji se radi na računaru i po težini je sličan onim zadacima sa vežbi. Na samoj odbrani profesori i asistenti će gledati vaš kod, postavljati vam pitanja tipa Zašto ste ovo ovako uradili? Da li bi moglo i drugačije? Objasnite kako funkcioniše ovaj i ovaj deo i tako dalje.

Engleski jezik srednji nivo - Ne bih se preterano zadržavao na ovom predmetu. Na ovom smeru nećete moći izabrati engleski osnovni već vam je nametnut srednji nivo ali nemojte da vas to plaši rade se najosnovnije stvari i ovaj predmet položi veliki deo studenata bez problema.

Sociologija tehnike - Od ovog predmeta se ne može pobeći koji god smer na FTN-u upisali. Predmet uopšte nema veze sa našim smerom a može se svrstati u teže. Gradivo u knjizi je za moj potrebe naše struke obimno i samim tim što nema nikakvih dodirnih tačaka sa računarstvom postaje teško za učenje, pa predlažem budućim studentima FTN-a da redovno uče ovaj predmet kako ne bi došli u situaciju da treba da nauče 250 stranica ne povezanog teksta za ispit...

Nadam se da sam bio objektivan u opisu prvog semestra mog smera. Hteo bih da iskoristim priliku i pitam starije kolege za savete oko narednih semestara.
[ Mord @ 11.02.2017. 15:19 ] @
Very nice, very nice. Ako od tolikog znanja ne postaneš $ kao Bill Gates iš'o si uzalud! Zabadava toliko "znajnje" ako nisi u stanju da napraviš ništa korisno za korisnike kao na primer Maju ili 3D Max i slično. Softwer koji donosi novac....