[ Texas Instruments @ 12.07.2017. 17:05 ] @
Radim kao softver inzenjer 6 godina i moglo bi se reci da mi je karijera do sada bila uspesna, dosta prijatelja bi mi pozavidelo iako smatram da su neki i bojle prosli u zivotu, medjutim vec skoro godinu dana osecam kako sam izgubio motivaciju za poslom i daljim napredovanjem. Posao mi je postao rutina, ne mogu da nadjem motivaciju, odradjujem posao zato sto moram, a nikako ne uzivam u tome kao ranije.

Ucenje novih stvari mi je takodje postalo problem a ranije sam toliko uzivao u dodatnim kursevima (Coursera, Udacity...) i citanju raznih blogova vezanih za struku. Zabrinulo me je to sto ovaj period traje vec neko duze vreme, skoro godinu dana, pa bih voleo da se nekako trgnem iz te camotinje. Imam 30 godina i trebalo bi da sam i dalje "nalozen", da grizem i vucem, a osecam se istroseno i kao penzioner.

Zanima me, kako ste se vi borili sa slicnim periodima posto pretpostavljam da je jos neko prolazio kroz slicne situacije?
[ mjanjic @ 12.07.2017. 17:59 ] @
Ima slična tema na naslovnoj strani, započeta još pre oko 3 i po godine:
https://www.elitesecurity.org/...m-vise-snage-ni-volje-da-radim
[ 7.scena @ 12.07.2017. 20:59 ] @
Raspitaj se kod kolega i prijatelja da ti preporuče psihologa, ali nekog dobrog. To je najozbiljnije rešenje, jer on će najbrže i najstručnije da dešifruje problem i ponudi ti generička i specifična rešenja.

Ako već pitaš javno gomilu forumaša, to što osećaš nije neobična pojava.
Neki se bore promenom projekta, promenom firme, promenom zemlje, promenom žene... Traže nove izazove.
Mnogi se ne bore sa tim problemom.
[ Java Beograd @ 13.07.2017. 08:27 ] @
Nadam se da nisu previše lična pitanja:

1. Da li si oženjen ?
2. Da li radiš u svojoj firmi, ili radiš za platu ?
[ Branimir Maksimovic @ 13.07.2017. 09:07 ] @
Heh sta ja da kazem sa 48 godina i 25 godina staza ;)
Ne kapiram to napredovanje? U kom smislu napredovanje? Radis u nekoj velikoj firmi gde malo toga zavisi od tebe? Jel to problem? Ja sam do 30e menjao poslove ko carape. Ali sto si stariji teze se odlucujes na promenu, Ja sam zadovoljan u firmi gde radim jer se ne osecam kao sraf
i ima nas malo, pa valjda zbog toga i sve ostalo je prijatnije.
[ Texas Instruments @ 13.07.2017. 17:40 ] @
Citat:
mjanjic: Ima slična tema na naslovnoj strani, započeta još pre oko 3 i po godine:
https://www.elitesecurity.org/...m-vise-snage-ni-volje-da-radim

Hvala za link, nisam video tu temu.

Citat:
Java Beograd: Nadam se da nisu previše lična pitanja:

1. Da li si oženjen ?
2. Da li radiš u svojoj firmi, ili radiš za platu ?


Nisam ozenjen, zivim sam 2 godine. Radim u stranoj firmi, predstavnistvo u Beogradu, nije outsource u pitanju.

Citat:
Branimir Maksimovic: Heh sta ja da kazem sa 48 godina i 25 godina staza ;)
Ne kapiram to napredovanje? U kom smislu napredovanje? Radis u nekoj velikoj firmi gde malo toga zavisi od tebe? Jel to problem? Ja sam do 30e menjao poslove ko carape. Ali sto si stariji teze se odlucujes na promenu, Ja sam zadovoljan u firmi gde radim jer se ne osecam kao sraf
i ima nas malo, pa valjda zbog toga i sve ostalo je prijatnije.


Pa napredovanje u smislu daljeg usavrsavanja, ucenja novih stvari i izazova na poslu. Firma radi sopstvene proizvode, BG office nije preterano veliki, a radim u manjem timu (iako ima tih korporativnih sranja i menadzmenta).
[ Branimir Maksimovic @ 13.07.2017. 17:55 ] @
Probaj da uneses novine u posao. Ne znam kolku slobodu imas povodom toga. U svakom slucaju uvek mozes u slobodno vreme da eksperimentises sa razlicitim jezicima . Recimo primerices da je funkcionalno programiranje trenutno in a da je oop out ;p
Svi jezici se svojski trude da imaju anonimne f-je i da imaju neki vid map/reduce ;)
Eto ti Rust i Go nijedan nema nasledjivanje.
[ superbaka @ 13.07.2017. 20:18 ] @
tu samo pomaze da sef krene da zaposljava zgodne koleginice...
[ Branko Santo @ 13.07.2017. 20:51 ] @
1. Nadjes nesto sto te ispunjava
2. Radis posao posteno ali optimalno ni previse ni premalo, plata leze, ides kuci na vreme, ne stresiras se
3. Posle posla uzivas

TL:DR Radis da bi ziveo.
[ Java Beograd @ 14.07.2017. 07:52 ] @
^ Tako je. Branko je u pravu: "Radiš da bi živeo." Obratno je glupo. Firma je firma, a porodica je život.

U firmu ljudi dođu, pa odu. Neki nam budu drage i voljene kolege, a neki, onako. Glupo je vezivati lični život za firmu. Posebn ako je firma tuđa, zar ne ?

- Oženi se. Izrodi decu. Količina pozitivne emocije koje dete donosi pojedincu je milion puta veća od svih mogućih "ludih provoda", "pijančenja sa ortacima", "jurcanja radodajki" i slično.
- A što pa da "grizeš" ? Za čije babe zdravlje ? Treba da radiš vredno i pošteno, treba da misliš o svom ličnom napetku, ali što pa da grizeš i izgaraš ?

Znaš kako: "od izvora su dva putića".

1. Imaš ljude karijeriste, koji grade karijeru, koji nemaju ili zanemaruju porodicu, i redovno se i uspešno penju na kompanijskim lestvicama: od tim lidera, project menadžera, preko tehničkog direktora, CTO, do direktora, regionalnog direktora za Balkan, Evropu, ovoono. Svašta oni nauče: a pre svega nauče kako gaziti po drugima, kako se laktati, kako obraz zameniti đonom.

2. Na drugom putiću su vredni radnici, dovoljno uspešni da imaju pristojnu platu, koji dobro i odgovorno rade svoj posao, ne zapostavljaju ni svoje lično napredovanje u strucu, ali, pre svega, na prvo mesto u životu drže porodicu.

Porodica je večita podrška, mirna luka, mesto ljubavi, opuštanja i svakojekog zadovoljstva. Za onog ko ume i hoće da napravi takvu porodicu.


Stoga, nemoj da se "grizeš što više ne grizeš". Sa 30 godina muškarac bi trebalo da je zreo da osnuje svoju porodicu. Uživaj u svojoj porodici.
[ Living Light @ 14.07.2017. 09:04 ] @
Citat:
Imaš ljude karijeriste, koji grade karijeru, koji nemaju ili zanemaruju porodicu, i redovno se i uspešno penju na kompanijskim lestvicama: od tim lidera, project menadžera, preko tehničkog direktora, CTO, do direktora, regionalnog direktora za Balkan, Evropu, ovoono. Svašta oni nauče: a pre svega nauče kako gaziti po drugima, kako se laktati, kako obraz zameniti đonom.


Upravo tako, pravi opis!

Pa onda za slobodne subote neko "pametno smisli" dobrovoljnu akcija skupljanja lišča,
nije obavezno, --al ko ne dodje bolje da ga nema !

A, "tim-bildinga" nikad dosta, mora da se bude" u toku",
da se prate svetski trendovi na predavanjima od 6-7 sati "u cugu"/dnevno.

Nisi okačio beđ firme na rever?

-Pa ti uopšte nisi lojalan firmi, ne misliš na opstanak, borbu i budučnost,
na tebe firma ne može da se osloni, a i ne pokazuješ da "vučeš" za napredak,

...stavi će te na crnu listu, i bičeš "pod prismotrom" do prve njima smišljene greške,

a onda ti sledi mali odmor, tako da kad provučeš propusnicu na kapiji, pojavi se samo "NO ENTRI".

Sve u svemu, sve je to CEDJENJE čoveka do zadnje kalorije...



[ član @ 14.07.2017. 09:04 ] @
sve to, Javo, jeste tako kako kazes - potpuno se slazem, ALI mislim da to sve ipak nema mnogo veze sa problemom koji pokretac teme ima, tj. da zasnivanje porodice, promena nacina zivota, i sta vec mislim da ne bi doprinelo povratku motivacije na poslu! ja mislim da je najbolje da te dve stvari (porodicu i posao) drzati tako da nemaju mnogo uticaja jedno na drugo, bar se ja uvek trudim da tako bude.
sto se motovacije na poslu tice, mislim da je najjednostavnije kada posao postane rutina, kada nema vise napredovanje, novih stvari koje se mogu kroz posao nauciti, kada kolege i okruzenje pocnu da guse da je takav posao onda najbolje promeniti... motivacija i sve ostalo verujem da ce se takvom promenom povratiti... bar je u mom slucaju tako bilo!
[ Java Beograd @ 14.07.2017. 09:39 ] @
@član
Da i ti si u pravu. Što je i logično, pošto stvari nisu crno-bele.

Ja sam pokušao da osvetlm stranu života koja nema veze sa poslom, i da potenciram kako možda rutina na poslu i nije toliko strašna stvar.

Ali, naravno, da bi čovek bio potpuno ispunjen, neophodno je i da je zadovoljan na poslu. Tačno je i da rutina "ubija".

I - da. Slažem sa @članom, da je možda promena posla, firme, okruženja prava stvar za pokretača teme, u ovom momentu.
[ pajapop @ 14.07.2017. 09:48 ] @
Citat:
Texas Instruments:
Radim kao softver inzenjer 6 godina.... Imam 30 godina i trebalo bi da sam i dalje "nalozen", da grizem i vucem, a osecam se istroseno i kao penzioner.



[ Java Beograd @ 14.07.2017. 10:19 ] @
Ha ! I ja sam voleo ovako da pokazujem ovu sliku, pa da se sprdam sa onima koji kažu da su umorni, a rade u kancelariji.

Ali, osim malo humora, i bezazlene sprdnje, nema tu mnogo logike.

Naravno, tačno je da će kopač uglja u rudniku da se umori. Mada, realno, danas je "kopač uglja" uglavnom rukovaoc rudarskih mašina, neće valjda pijukom da kopa ugalj. Tako da i on sedi na radnom mestu, i pomera one džojstike na komandama mašina.

Ali, budimo realni, i kancelarija "smoždi" čoveka. Ne fizički, ali mentalno.
[ jablan @ 14.07.2017. 10:20 ] @
Citat:
Texas Instruments:
Zanima me, kako ste se vi borili sa slicnim periodima posto pretpostavljam da je jos neko prolazio kroz slicne situacije?


Promeniš firmu, ili tim ako je veća firma u pitanju. Za IT stručnjake to barem nije problem.
[ CoyoteKG @ 14.07.2017. 10:25 ] @
Kao sto clan rece, na proslom poslu sam se poslednjih 3 meseca osecao bezvoljno i ovako kako je opisano u prvom postu. Ta bezvoljnost je uticala i na moj privatni zivot.
Promena posla mi je prijala, i kolicina novog znanja koje sticem. Kad budem i ovde osetio da upadam u rutinu i da ne napredujem znanjem, verovatno cu poceti da trazim dalje.
A tamo "jedne godine" cu verovatno poceti da trazim rutinski posao. Za sada ga ne zelim.
[ Branko Santo @ 14.07.2017. 11:24 ] @
Mozda samo i oprezno koristiti rec burnuot. Imao sam prilike da vidim dvoje ljudi koji su stvarno izgoreli. Ova prica o tome da nemam motivacije za dodatno ucenje, da se probijam i slicno je jako daleko od toga. Kad vidis da neko u pola radnog vremena pokupi torbe i javi se njegova zena da on nece moci da dodje do daljnjeg na posao jer je u krevetu i ne moze da ustane. Covek 3 meseca bio na hladjenju, psihijatar i sve ostalo.

Kad se izgubi idealizam, energija i da ne kazem decacka zaludjenost to definitivno nije burnout :)

Prosao sam kroz to, godine mi trebale da shvatim da mi nekadasnji prioriteti karijernog razvoja ne odgovaraju trenutnom senzibilitetu. Od kada sam posao poceo da gledam kao nesto sto je tu da bi se zaradile pare i da organizujem aktivnosti izvan posla (koje ne ukljucuju ispijanje piva sa kolegama) mnogo mi je bolje :)
[ član @ 14.07.2017. 11:43 ] @
Citat:
Branko Santo: Kad vidis da neko u pola radnog vremena pokupi torbe i javi se njegova zena da on nece moci da dodje do daljnjeg na posao jer je u krevetu i ne moze da ustane. Covek 3 meseca bio na hladjenju, psihijatar i sve ostalo.

jel to jedan od onih sa one neke druge teme koji su sefu ogrovarali na mailove u 02 ujutru?
[ scoolptor @ 14.07.2017. 11:46 ] @
Citat:
Java Beograd:
Ha ! I ja sam voleo ovako da pokazujem ovu sliku, pa da se sprdam sa onima koji kažu da su umorni, a rade u kancelariji.

Ali, osim malo humora, i bezazlene sprdnje, nema tu mnogo logike.

Naravno, tačno je da će kopač uglja u rudniku da se umori. Mada, realno, danas je "kopač uglja" uglavnom rukovaoc rudarskih mašina, neće valjda pijukom da kopa ugalj. Tako da i on sedi na radnom mestu, i pomera one džojstike na komandama mašina.

Ali, budimo realni, i kancelarija "smoždi" čoveka. Ne fizički, ali mentalno.


Da, mozda pomera dzojstik, ali radi u zagusenom prostoru na 50C.

Koja je razlika izmedju radnika u kancelariji i proizvodnji? U redosledu pranja ruku i vrsenja male nuzde u WC-u.
[ Branko Santo @ 14.07.2017. 12:24 ] @
Citat:
član:
Citat:
Branko Santo: Kad vidis da neko u pola radnog vremena pokupi torbe i javi se njegova zena da on nece moci da dodje do daljnjeg na posao jer je u krevetu i ne moze da ustane. Covek 3 meseca bio na hladjenju, psihijatar i sve ostalo.

jel to jedan od onih sa one neke druge teme koji su sefu ogrovarali na mailove u 02 ujutru?


Nije ni jedan od tih :) Jedan je bukvalno od previse rada, dobar covek, izuzetan strucnjak ali gigantske kolicine overtime-a dok je drugi od pritiska, deadlinova i borbe sa vetrenjacama.
[ DaliborP @ 14.07.2017. 13:11 ] @
Citat:
Java Beograd:

Znaš kako: "od izvora su dva putića".

1. Imaš ljude karijeriste, koji grade karijeru, koji nemaju ili zanemaruju porodicu, i redovno se i uspešno penju na kompanijskim lestvicama: od tim lidera, project menadžera, preko tehničkog direktora, CTO, do direktora, regionalnog direktora za Balkan, Evropu, ovoono. Svašta oni nauče: a pre svega nauče kako gaziti po drugima, kako se laktati, kako obraz zameniti đonom.

2. Na drugom putiću su vredni radnici, dovoljno uspešni da imaju pristojnu platu, koji dobro i odgovorno rade svoj posao, ne zapostavljaju ni svoje lično napredovanje u strucu, ali, pre svega, na prvo mesto u životu drže porodicu.

Debela generalizacija. Ispada da su svi koji su na menadzment pozicijama po pravilu gaze druge i zanemaruju svoju porodicu sto jednostavno nije tacno. CTO u mojoj firmi se ne javlja na telefon kad napusti kancelariju, niti ikad odgovara na mailove van radnog vremena. Ima porodicu i rekao bi da joj vrlo posvecen.

Sto se tice same teme, ne vidim ja tu nikakav burnout, coveku je samo dosadno. Promeni posao. Rad na jednom projektu duze vreme, pogotovo ako nema puno novog razvoja moze biti vrlo monotono. A drugo pitanje je sta zelis da radis.
[ SlobaBgd @ 14.07.2017. 13:39 ] @
@pokretač teme
Čim ti svoje stanje nazivaš burnout a ne sagorevanje, prezasićenje, pucanje, nezadovoljstvo, premor, nije tebi ništa nego malo hipsterišeš po forumu.
[ Branimir Maksimovic @ 14.07.2017. 14:20 ] @
Setih se da za promenu malo proba da bere maline za 1500 dindzi dnevnicu za 12 sati posla ili da ode u valjevo da radi na 40+ 6 dana u nedelji za 200evrona brzo bi dobio motivaciju ;p
[ član @ 14.07.2017. 21:34 ] @
Citat:
SlobaBgd:Čim ti svoje stanje nazivaš burnout a ne sagorevanje, prezasićenje, pucanje, nezadovoljstvo, premor, nije tebi ništa nego malo hipsterišeš po forumu.

cika-Slobo, jel ti znas sta uopste znaci hipster/hipsterisanje?
[ SlobaBgd @ 14.07.2017. 21:52 ] @
Znam, drugar, bez brige. Nego, pusti ti "šta znači hipster", to je pitanje definicije. Zapitaj se šta je hipsteraj.
Da ne odemo mnogo u offtopic, dalju diskusiju možemo nastaviti u nekoj drugoj temi.
[ Darko Nedeljković @ 15.07.2017. 10:39 ] @
A zbog cega tacno je potrebno napredovati, tj. zbog cega tacno to zelis i zelis li ti to uopste, ili ides logikom to se tako radi, pojma nemam zbog cega. Kad se predje trideseta, polako se pojavljuje jedan po jedan kriterijum po kojima covek nazaduje. Mnogo se iznenadis i iznerviras kad vidis da nesto ne mozes onako dobro kao sto si mogao pre 10 godina. Ali, to samo za prvih 5-6 kriterijuma, posle skontas da sve ide u tom smeru i da za 10 godina mnogo toga neces moci onako kako mozes sad. Kad posle tridesete prvi put odes kod doktora primetis da ti se mnogo stosta izremetilo - secer, holesterol, trigliceridi... Vratis se kuci pun samouverenosti kako ces sve to da vratis u perfekciju sa mesec dana zdravog zivota. Posle nekoliko meseci shvatis da napretka nema ili je zanemarljiv, ali da ako si pazljiv mozes ostati na tom nivou i zaustaviti dalji pad. Tada jasno definises sebi da to zivota i zdravlja sto ti je ostalo neces da trosis na kojekakve bezvezarije, kao sto je napredovanje bez nekog posebnog smisla. Formiras kriterijume kako zelis da zivis ubuduce i ponasas se u skladu sa tim. Razvijes totalnu kurcobolju za ocekivanja okoline koja su suprotna tvojim zeljama i planovima. Od tog trenutka sve to postaje njihov problem, a prestaje da bude tvoj. Ali, ti si sad u tranziciji, treba ti nekoliko meseci do par godina da to sve ukapiras i pocnes da zivis u skladu sa tim, u prvo vreme mozda cak na na uzas okoline ako pravis suvise brze i radikalne promene, a posle se svi naviknu.
[ DaliborP @ 15.07.2017. 17:06 ] @
Ne znam kakve su tvoje tridesete, ali moje sigurno takve nisu bile. Ja sam psihicki i fizicki bio u zenitu u tridesetim a evo i u cetrdesetim. Ko ima takvih problema u tridesetim treba vise da se posveto sebi i svom zdravlju.
[ Java Beograd @ 15.07.2017. 17:51 ] @
Citat:
DaliborP: Ne znam kakve su tvoje tridesete, ali moje sigurno takve nisu bile. Ja sam psihicki i fizicki bio u zenitu u tridesetim a evo i u cetrdesetim. Ko ima takvih problema u tridesetim treba vise da se posveto sebi i svom zdravlju.
Čekaj, sad, jesi li bio u zenitu u tridesetim ili sada u četrdesetim ? Ne može i jedno i drugo. Ako tako nastaviš, bićeš "u zenitu" i u pedesetim, u šezdesetim i sedamdesetim.
[ SlobaBgd @ 15.07.2017. 18:05 ] @
Ne znaš ti, Java, koliko je zenit rastegljiv pojam!
[ Darko Nedeljković @ 15.07.2017. 20:39 ] @
Citat:
DaliborP:
Ne znam kakve su tvoje tridesete, ali moje sigurno takve nisu bile. Ja sam psihicki i fizicki bio u zenitu u tridesetim a evo i u cetrdesetim.

Bezveze mi je da ti rusim samopouzdanje, mogao bih postavti mnogo podpitanja ali ajd samo jedno - jesi li siguranda jos uvek nemas nijednu sedu? Pojava sedih vlasi znaci da si zenit stavio iza sebe i sad ides silaznom putanjom.
[ jablan @ 15.07.2017. 20:48 ] @
[ DaliborP @ 15.07.2017. 20:52 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
Citat:
DaliborP:
Ne znam kakve su tvoje tridesete, ali moje sigurno takve nisu bile. Ja sam psihicki i fizicki bio u zenitu u tridesetim a evo i u cetrdesetim.

Bezveze mi je da ti rusim samopouzdanje, mogao bih postavti mnogo podpitanja ali ajd samo jedno - jesi li siguranda jos uvek nemas nijednu sedu? Pojava sedih vlasi znaci da si zenit stavio iza sebe i sad ides silaznom putanjom.

Kakve sede vlasi imaju veze sa mentalnim i fizickim sposobnostima? Pitao si jedno pitanje ali ne moze gluplje.
[ DaliborP @ 15.07.2017. 20:58 ] @
Citat:
Java Beograd:Čekaj, sad, jesi li bio u zenitu u tridesetim ili sada u četrdesetim ? Ne može i jedno i drugo. Ako tako nastaviš, bićeš "u zenitu" i u pedesetim, u šezdesetim i sedamdesetim.

Zenit se odnosio na periode zivota koje sam vec proziveo, dakle u odnosu na dvadesete recimo. Kako ce biti u pedesetima iskreno nemam pojma, nisam vidovit. Mogu da komentarisem ono sto znam.

Ako je neko "star" u tridesetim nesto tu drugo nije u redu. To bi trebale biti covekove najbolje godine.
[ SlobaBgd @ 15.07.2017. 21:04 ] @
Ti si stvarno u četrdesetim godinama?! Bez ljutnje, ali sam imao utisak da si na pragu tridesetih, u vr' glave!
Ali dobro je što si ostao mlad duhom.
[ Windows2 @ 15.07.2017. 22:37 ] @
I ja sam se iznenadio. Stekao sam sliku da je mozda neko od 20+.
[ bananaphone @ 15.07.2017. 23:08 ] @
DaliborP - isti utisak - mislio sam da si mladji od mene.

Anyway - nema burnout na poslu mnogo veze sa godinama, i psihofizickim klimaksom. Da bi covek sagoreo na poslu, treba neko duze vreme da boravi na poziciji koja mu stvara stres, a mlad covek jednostavno nije jos nigde ostao dovoljno dugo da bi izgoreo. Najvise sam vidjao da pregore ljudi tu negde u ranim 30-tim. Zadrze se dugo na jednoj poziciji, posao se shvata suvise ozbiljno, krenu krediti, nekom i sitna deca, vreme za sebe ne postoji...

Uzmi placeni, ili neplaceni odmor od 1-2-3 meseca o odputuj negde, promeni svakodnevnicu, zidove i ljude - to je najbitnije, i onda razmisli da li je vreme da se menja posao, tim, struka ili sta god ti sustinski stvara stres (kolege, sef, nedovoljno priznanje tvog rada, previse posla, previse odgovornosti - ili nesto trece)...
[ Darko Nedeljković @ 16.07.2017. 06:57 ] @
Citat:
DaliborP:
Ne znam kakve su tvoje tridesete, ali moje sigurno takve nisu bile. Ja sam psihicki i fizicki bio u zenitu u tridesetim a evo i u cetrdesetim.

Ma, ok, sve mi je jasno, isto tako mozes da pitas kakve veze ima holesterol, ili glukoza, ili trigliceridi, kad uz sve to jos uvek dobro "grizes i guras". Mislim da se stanje organizma tokom zivota moze predstaviti kao sinusoida - na pocetku brzi rast, na sredini spor rast zatim spor neprimetan pad i u poslednjoj trecini brz pad. Pojava sedih vlasi znaci da organizam vise nije sposoban za jednu od svojih funkcija, a to drugim recima znaci da si pregurao amplitudu i polako krenuo na dole. Pri tom se to odnosi samo na stanje organizma, a poslovni uspeh slazem se da moze jos neko vreme cak i da raste, jer veliko iskustvo lako kompenzuje taj minimalni i jos uvek neosetni pad. Mozda si ti fenomen, ali ljudi uglavnom ne usvajaju nova znanja istom brzinom sa 35 godina kao i sa 20, ali imaju dosta akumuliranog znanja, pa se to toliko ne primecuje. Postoji cak jedna izreka koja kaze da covek koji nije lep do trideset pete niti bogat do pedesete, ni jedno ni drugo nece postati kasnije. To je potpuno saglasno onom sto ja pisem - deformacije organizma su vidljive odmah, a idealan period za sticanje bogatstva je druga trecina sinusoide (25-50 god) bez obzira sto tu sredinom tridesetih stanje organizma prelazi u tendenciju pada. Tu naravno postoje individualna odstupanja, neko je po stanju organizma ispred svoje generacije, neko iza, a kad predjes 35-u onda je dobro ako si iza. Ja sam na zalost uvek bio ispred - najvisi u razredu, prvi usao u pubertet, prvi imao sve promene na organizmu, pa sad shodno tome i sa glukozom, holesterolom i trigliceridima se prvi susreo.

[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 16.07.2017. u 08:08 GMT+1]
[ Darko Nedeljković @ 16.07.2017. 07:24 ] @
Citat:
nema burnout na poslu mnogo veze sa godinama, i psihofizickim klimaksom. Da bi covek sagoreo na poslu, treba neko duze vreme da boravi na poziciji koja mu stvara stres, a mlad covek jednostavno nije jos nigde ostao dovoljno dugo da bi izgoreo. Najvise sam vidjao da pregore ljudi tu negde u ranim 30-tim.

Pa eto, statistika te demantuje, ipak se burnout desava uglavnom u tacno odredjenim godinama i statistika se potpuno poklapa sa gore napisanim - pre tridesetih ljudi brzo napreduju i zadovoljni su progresom, posle tridesetih ljudi razviju kurcoboljiu i zabole ih za napredovanje, taj period tranzicije je kritican.
[ DaliborP @ 16.07.2017. 07:51 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
Ma, ok, sve mi je jasno, isto tako mozes da pitas kakve veze ima holesterol, ili glukoza, ili trigliceridi, kad uz sve to jos uvek dobro "grizes i guras".

Nemam takvih zdravstvenih problema ni sad a kamoli u tridesetim. Ne verujem da prosecna osoba u tridesetim ima takve probleme. Kad razmislim, ne mogu da se setim nekoga sa takvim problemima u tridesetim.

Radi se o godinama kad je covek jak i zdrav, bar bi trebao da bude. Opet, ako nije onda treba da se zapita zasto. Losa ishrana, cigarete, su obicno glavni razlozi.

Citat:
Pojava sedih vlasi znaci da organizam vise nije sposoban za jednu od svojih funkcija, a to drugim recima znaci da si pregurao amplitudu i polako krenuo na dole.

Meni su sede vlasi krenule pocetkom dvadesetih, hoces reci da sam tad krenuo na dole? :-) Sad ih imam isto koliko i taj glumac, verovatno i vise. Po tebi bi trebao hodati sa stapom :-)

Citat:
pre tridesetih ljudi brzo napreduju i zadovoljni su progresom, posle tridesetih ljudi razviju kurcoboljiu i zabole ih za napredovanje, taj period tranzicije je kritican.

Po tebi ljudi otprilike odustaju od zivota kad dodju do cetrdesetih.
[ bananaphone @ 16.07.2017. 08:08 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
Citat:
nema burnout na poslu mnogo veze sa godinama, i psihofizickim klimaksom. Da bi covek sagoreo na poslu, treba neko duze vreme da boravi na poziciji koja mu stvara stres, a mlad covek jednostavno nije jos nigde ostao dovoljno dugo da bi izgoreo. Najvise sam vidjao da pregore ljudi tu negde u ranim 30-tim.

Pa eto, statistika te demantuje, ipak se burnout desava uglavnom u tacno odredjenim godinama i statistika se potpuno poklapa sa gore napisanim - pre tridesetih ljudi brzo napreduju i zadovoljni su progresom, posle tridesetih ljudi razviju kurcoboljiu i zabole ih za napredovanje, taj period tranzicije je kritican.



Pa statistika me ne demantuje, nego upravo potvrdjuje ovo sto sam rekao, da nema veze sa psihofizickim padom coveka, nego da duzim boravkom na poslu koji stvara stres. A razloge za stres moras sam da potrazis ili uz pomoc psihologa, ljudi imaju dobre poslove, u dobrim firmama, sa dobrim kolegama, dobrom platom, ali imaju osecaj da su zapostavljeni, da njihov rad nije dovoljno cenjen u odnosu na kolege itd. i ulecu u negativnu spiralu polako, posle 2-3g puknu i odu.

Recimo u jednoj od firmi u kojoj sam radio, uveli su statisticki nadzor koliko ko radi - koji je po misljenju radnika, vrlo neobjektivan, svi su nastavili da rade za iste plate, u istim kancelarijama sa istim dobrim menadzerom, ali stvorio se pritisak da je vecina tima ubrzo otislo u druge firme.

Da se radi o psihofizickom padu, onda bi burnout imao statisticki sve vise i vise, kako se priblizavas penziji, a to nije slucaj.
[ DaliborP @ 16.07.2017. 08:34 ] @
Mene iskreno tuzno iznenadjuje ovo stanje kod nas. Na drugim temama su me ljudi ubedjivali da je bicikliranje do posla teska fizicka aktivnost, da se treba spremati mesecima da se istrci 5km, da je treniranje u gym-u glupost a evo sad da je covek u tridesetim u mentalnom i fizickom padu. Tuzno ako je tako. Zar mi nismo trebali biti sportska nacija koja je dala mnoge pametne ljude? Ili je to samo do tridesete?
[ Branko Santo @ 16.07.2017. 09:21 ] @
Ja mogu da podelim opet samo svoj osecaj zadnjih 5-6 godina. Kome je dosadno mogao bi da nadje moje komentare pocetkom tog perioda pa da vidi koliko sam naostren bio.
Elem do uslovnog burnout-a moze da dodje i bez promene ili loseg uticaja okruzenja. Meni se desilo da sam se ja promenio, da one stvari koje su mi bile bitne (ili sam mislio da su mi bile bitne) to vise nisu.
U takvoj situaciji moj zivot vise nije bio sinhronizovan sa onim kako zelim da zivim (a jos mi to nije bilo ni potpuno jasno). Dihtomija (ako je to pravi izraz) mog tadasnjeg zivota je u meni izazivala osecaj da nesto nije ok, ali ja sam odgovarao sa starim vidjenjem zivota pa sam jurio bolju poziciju, drugu firmu, vise para. Cak sam i taj skok napravio (promenio posao) da bih shvatio empirijski da to u stvari nije bio problem :)
Gomilu vremena potrosih razmisljajuci i analizirajuci sebe ne bih li shvatio da moj sada vec stari zivot/ciljevi/ideje vise nisu aktuelni i da me jedino inercija zadrzava na putanji na kojoj sam bio. Kad sam to shvatio, bilo je "lako" da pocnem postepeno da uvodim promene u ponasanju i razmisljanju i zadrzavam one zbog kojih se osecam lepse (namerno ne napisah bolje) ili odbacim one zbog kojih se nisam osecao lepse.

Kolicina znojenja od nervoze, grceva u stomaku i nedelja (sedmih dana u periodu od sedam dana) provedenih u agoniji razmisljajuci kako da prezivim sledecih 5 je dosta visoka. Nisam pukao i ne znam koliko sam bio blizu ali apsolutno sam svestan koliko je bitno biti spokojan sa svojim zivotom.

P.S. Ima dosta generalizacije i filozofiranja u temi, ali eto nek ima i jedan konkretan primer :)
[ bananaphone @ 16.07.2017. 09:37 ] @
@Branko - ma jasno, tvoja pricu sam video vise puta, pogotovo medju gastarbajterima, ali mislim da to nije klasicni burnout, nego nesto malo drugacije :)
[ Darko Nedeljković @ 16.07.2017. 14:21 ] @
Citat:
Po tebi ljudi otprilike odustaju od zivota kad dodju do cetrdesetih.

Naprotiv, upravo suprotno, tada prestaju da mastaju o napredovanju, kamionima, avionima, belim ladjama ili ko zna cemu drugom, prestaju da se dokazuju i koncentrisu se na sebe i svoj zivot kako bi ga proziveli sa sto manje naprezanja a sto vise uzivanja u onom sto im donosi radost - nekom su to deca, nekom pecanje, nekom kafane i radodajke, nekom neki duhovni put, a nekom mozda i posao donosi najvece zadovoljstvo, sta ja znam, ima nas raznih.
[ DaliborP @ 16.07.2017. 15:34 ] @
Aa to je, ja sam mislio da si mentalno i fizicki nesposoban posle tridesetih. Ovo si sad okrenuo pricu.
[ Branimir Maksimovic @ 16.07.2017. 16:41 ] @
Pa sad nekad sam u 20 im mogao da ispesacim 250 km, bez problema da vucem 40 kila na ledjima ;)
Sto se programiranja tice sad mnogo vise znam nego u 20im ;)
[ Braxi @ 16.07.2017. 18:25 ] @
Citat:
Texas Instruments:
Radim kao softver inzenjer 6 godina moglo bi se reci da mi je karijera do sada bila uspesna, dosta prijatelja bi mi pozavidelo iako smatram da su neki i bojle prosli u zivotu, <cut>


hm, mozda tvoje nezadovoljstvo nema veze sa tvojom karijerom. Tj mozda si skenjan nesto na privatnom planu, pa krivca trazis na poslu ?!
[ Braxi @ 16.07.2017. 18:26 ] @
Citat:
Branimir Maksimovic:
Pa sad nekad sam u 20 im mogao da ispesacim 250 km, bez problema da vucem 40 kila na ledjima ;)
Sto se programiranja tice sad mnogo vise znam nego u 20im ;)


ja sam nekada mogao da nosim 20 kila u ruci, a onda sam se ugojio 20 kila pa ih nosim po celom telu.

What's the point, pa ne postajemo mladji i jaci i lepsi sa godinama !
[ Sceka @ 16.07.2017. 18:58 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
Citat:
Po tebi ljudi otprilike odustaju od zivota kad dodju do cetrdesetih.

Naprotiv, upravo suprotno, tada prestaju da mastaju o napredovanju, kamionima, avionima, belim ladjama ili ko zna cemu drugom, prestaju da se dokazuju i koncentrisu se na sebe i svoj zivot kako bi ga proziveli sa sto manje naprezanja a sto vise uzivanja u onom sto im donosi radost - nekom su to deca, nekom pecanje, nekom kafane i radodajke, nekom neki duhovni put, a nekom mozda i posao donosi najvece zadovoljstvo, sta ja znam, ima nas raznih.

Je l' ti to govoris iz iskustva ili se oslanjas na statistike i digitron?


Pozdrav!
[ Branimir Maksimovic @ 16.07.2017. 19:58 ] @
Citat:
Braxi:
What's the point, pa ne postajemo mladji i jaci i lepsi sa godinama !


Al postajemo pametniji ! ;)
[ član @ 17.07.2017. 06:33 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
A zbog cega tacno je potrebno napredovati, tj. zbog cega tacno to zelis i zelis li ti to uopste, ili ides logikom to se tako radi, pojma nemam zbog cega. Kad se predje trideseta, polako se pojavljuje jedan po jedan kriterijum po kojima covek nazaduje. Mnogo se iznenadis i iznerviras kad vidis da nesto ne mozes onako dobro kao sto si mogao pre 10 godina. Ali, to samo za prvih 5-6 kriterijuma, posle skontas da sve ide u tom smeru i da za 10 godina mnogo toga neces moci onako kako mozes sad. Kad posle tridesete prvi put odes kod doktora primetis da ti se mnogo stosta izremetilo - secer, holesterol, trigliceridi... Vratis se kuci pun samouverenosti kako ces sve to da vratis u perfekciju sa mesec dana zdravog zivota. Posle nekoliko meseci shvatis da napretka nema ili je zanemarljiv, ali da ako si pazljiv mozes ostati na tom nivou i zaustaviti dalji pad. Tada jasno definises sebi da to zivota i zdravlja sto ti je ostalo neces da trosis na kojekakve bezvezarije, kao sto je napredovanje bez nekog posebnog smisla. Formiras kriterijume kako zelis da zivis ubuduce i ponasas se u skladu sa tim. Razvijes totalnu kurcobolju za ocekivanja okoline koja su suprotna tvojim zeljama i planovima. Od tog trenutka sve to postaje njihov problem, a prestaje da bude tvoj. Ali, ti si sad u tranziciji, treba ti nekoliko meseci do par godina da to sve ukapiras i pocnes da zivis u skladu sa tim, u prvo vreme mozda cak na na uzas okoline ako pravis suvise brze i radikalne promene, a posle se svi naviknu.

jel ti ono, Nedeljkovicu, bese kamiondzija po zanimanju?
[ Darko Nedeljković @ 17.07.2017. 06:57 ] @
Citat:
DaliborP:
Aa to je, ja sam mislio da si mentalno i fizicki nesposoban posle tridesetih. Ovo si sad okrenuo pricu.

Nisam okrenuo, pise jos u prvoj poruci, ali nebitno, bitno je da smo se mi slizili:
Citat:
Tada jasno definises sebi da to zivota i zdravlja sto ti je ostalo neces da trosis na kojekakve bezvezarije, kao sto je napredovanje bez nekog posebnog smisla. Formiras kriterijume kako zelis da zivis ubuduce i ponasas se u skladu sa tim. Razvijes totalnu kurcobolju za ocekivanja okoline koja su suprotna tvojim zeljama i planovima. Od tog trenutka sve to postaje njihov problem, a prestaje da bude tvoj.
[ dule_ns @ 17.07.2017. 09:12 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
Citat:
DaliborP:
Ne znam kakve su tvoje tridesete, ali moje sigurno takve nisu bile. Ja sam psihicki i fizicki bio u zenitu u tridesetim a evo i u cetrdesetim.

Bezveze mi je da ti rusim samopouzdanje, mogao bih postavti mnogo podpitanja ali ajd samo jedno - jesi li siguranda jos uvek nemas nijednu sedu? Pojava sedih vlasi znaci da si zenit stavio iza sebe i sad ides silaznom putanjom.

Au brate, ja sam sede počeo da dobijam u srednjoj školi pre 25 godina. Na.ebao sam.
[ DaliborP @ 17.07.2017. 10:08 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
Nisam okrenuo, pise jos u prvoj poruci, ali nebitno, bitno je da smo se mi slizili:

Slozili? Daleko od toga. Ako si ti osetio "pad" u tridesetim godinama, to ne vazi na sve. Ako ti ne uzivas u poslu kojim se bavis, opet to ne vazi za sve. Ako ti ne zelis da napredujes - opet, to ne vazi za sve ostale.
Citat:
dule_ns:Au brate, ja sam sede počeo da dobijam u srednjoj školi pre 25 godina. Na.ebao sam.

Dobro da si ziv po Darkovoj teoriji :)
[ Darko Nedeljković @ 18.07.2017. 10:12 ] @
Citat:
Branimir Maksimovic:
Pa sad nekad sam u 20 im mogao da ispesacim 250 km, bez problema da vucem 40 kila na ledjima
Sto se programiranja tice sad mnogo vise znam nego u 20im

Da, o tome pricam, ti si verovatno negde oko amplitude, sto znaci da je tvoje znanje vece od onih u dvadesetim, ali je njihovo napredovanje mnogo brze, a covek obicno oseca zadovoljstvo zbog brzine napredovanja, a ne zbog nivoa koji je davno dostigao. Tako i pokretac teme, postao je nezadovoljan jer je usporio napredovanje, a neki dvadesetogodisnjak je daleko zadovoljniji od njega bez obzira sto je sa znanjem blizu nule, ali brzo napreduje...

Citat:
Je l' ti to govoris iz iskustva ili se oslanjas na statistike i digitron?

Iz iskustva, sto licnog, sto posmatram okolo sta ljudi pricaju, a sta su ti isti pricali pre 10 godina. A i secam se dok sam ja bio mlad i lud sta su stariji govorili do kad ce to da traje.

Citat:
jel ti ono, Nedeljkovicu, bese kamiondzija po zanimanju?

Pa imam ja 16 zanimanja, to mi je trenutno vise hobi, ali ko zna, mozda jednog dana...
Po zanimanju iz srednje skole sam elektrotehnicar, a sa fakulteta ekonomista/IT, a dodatno imam licencu ministarstva za poslove BZR (bezbednost i zdravlje na radu). Da bih vozio autobus po evropi naucio sam 4 strana jezika, ali mi ipak sudbina nije bila takva. Dosao sam u ovu firmu sa zeljom da vozim kamion i bavim se razvojem elektronike, ali su me brzo prebacili da budem sef racunovodstva, administracije i BZR, bez da sam ja to zeleo, nego jednostavno, mnogo im je bilo lako da nadju drugog kamiondziju, a za ovo ostalo veoma tesko. Ako neko hoce da kaze da je to zato sto sam los vozac ili elektronicar, nije u pravu, nego sto na ovoj poziciji donesem/sacuvam firmi vise novca. Eto, kad smo se vec dotakli licnih pitanja da povezemo sa temom - cesta promena zanimanja je vrlo efikasan nacin da se izbegne burnout i profesionalni zivot ucini zanimljivijim. Svaka cast nekom ko 40 godian moze da radi jedan isti posao, ja to ne mogu. U proslosti sam bio serviser elektronike, krupije u kazinu, bankarski radnik, it tehnicka podrska i verovatno sam jos ponesto zaboravio
[ Sceka @ 18.07.2017. 10:37 ] @
Citat:
Iz iskustva, sto licnog, sto posmatram okolo sta ljudi pricaju, a sta su ti isti pricali pre 10 godina. A i secam se dok sam ja bio mlad i lud sta su stariji govorili do kad ce to da traje.

I onda si skontao da si strucnjak pa dajes sebi za pravo da pridikujes drugima, da osvescujes druge, da ucis druge...?

Citat:
Pa imam ja 16 zanimanja, ...
...
...

Tome jos treba dodati i da si vrstan psihijatar, psiholog, poljoprivrednik, putopisac, račundzija (maestralno baratanje digitronom), ... ... ...

(u principu ostaje ono sto sa odavno napisao, sve zna ali ni u cemu nije dobar i/ili najbolji, ni jedan posao se ne radi nista vise od „razumem se ja i u to” - pa tako i ti, ali te nista ne sprecava da sebe nameces kao autoriteta na svim poljima)



Pozdrav!
[ pajapop @ 18.07.2017. 11:17 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
...Dosao sam u ovu firmu sa zeljom da vozim kamion i bavim se razvojem elektronike, ali su me brzo prebacili da budem.....


Na srecu, izgleda da u firmi neko zna de se ne mesaju babe i zabe...i brzo je odreagovao...hu...ha...

[ Darko Nedeljković @ 18.07.2017. 11:44 ] @
@Sceka
Globalrichlist kaze da sa prihodom od 39 evra mesecno spadas u 54% najbogatijih ljudi na planeti, znaci pola planete nekako prezivljava sa toliko ili manje. To je nivo zivotnog standarda socijalnih slucajeva - kupuje se uglavnom hrana i placa se struja, za ostalo se nema. Hleb 30 dinara, krastavci 30 din/kg, paradajz 60 din/kg, jaja 12 din/kom (neki imaju sopstvene kokoste, ali dok im kupe zito to izadje isto), pastete 25 din/kom, salama 250 din/kg. Jedes pazljivo, vise hleba, manje ostalog sta je skuplje, ako si mnogo gladan pojedes celu veknu i jos malko necega sta ima. Kad se tako organizujes, ne mozes pojesti vise od evro dnevno. Higijena konvergira ka nuli, nista zubna pasta, kupanje pred vece godisnje praznike, odeca se kupuje second hand na vasarima po 100 din/kom, cesto vojna jer je najizdrzljivija, ili se dobija na poklon od rodjaka iz grada, nekada pocepana, nekada pohabana, a nekada je samo cudnih boja koje vise nisu u modi. Namestaj u kuci je takodje ili onaj koji su rodjaci iz grada odbacili kao neupotrebljiv pre 20 godina, ili stari, drveni, koji moze da sluzi 100 godina. Iz kreveta i duseka vire federi, oni koje ja i ti odbacimo kao neupotrebljive oni koriste jos 20 godina, zbog toga svi imaju vidno krivu kicmu i hodaju pogrbljeno, a pogled im kao da danima uopste ne spavaju. Zidovi ispucali, kuca od kad je sagradjena nije imala nikakvo renoviranje, keramickih plocica pola otpalo pola se jos drzi, ako pricamo o onima koji uopste imaju keramicke plocice u kuci. Sporet stari, rupe od korozije se zakrpe blatom ili komadom nekog starog lima. Itd to je samo ponesto sto ja vidjam prilikom kracih poseta seoskim sredinama, neko ko bi se ozbiljnije pozabavio time mogao bi o tome snimiti dokumentarni film i informisati radnicku klasu naviknutu na zivotni standard gde se trosi 10-30 evra dnevno.
[ Darko Nedeljković @ 18.07.2017. 11:53 ] @
Citat:
Sceka:
I onda si skontao da si strucnjak pa dajes sebi za pravo da pridikujes drugima, da osvescujes druge, da ucis druge...?

Ma jok, nego smo davno konstatovali da ako bi ti radio u skladu sa upravo napisanim, onda bi prokomentarisao ponesto samo na temema o produkciji muzike, a na ostalima se uopste ne bi javljao, ali posto nije tako, onda i ti i ja i uglavnom svi ostali kao totalni nestrucnjaci napisemo svoja misljenja i zapazanja i forum funkcionise.

Citat:
Na srecu, izgleda da u firmi neko zna de se ne mesaju babe i zabe...i brzo je odreagovao...hu...ha...

Ako ti tako kazes neka ti bude, mada je istina da su kvalitetni vozaci kamiona i autobusa tokom prethodnih godina najvecim delom napustili Srbiju, a oni sto su posle mene dosli da rade to su neki decacici koji tek osnovne stvari znaju... tako da uopste nije neki problem biti bolji od njih, ali da ne polemisemo neka bude - ne umem da vozim, pa sam zato prebacen u racunovodstvo ako ti je to neko zadovoljstvo.
[ Braxi @ 18.07.2017. 12:23 ] @
kad god mi je tesko pomislim na Putina.
[ Sceka @ 18.07.2017. 12:53 ] @
Citat:
Darko Nedeljković: Ma jok, nego smo davno konstatovali da ako bi ti radio u skladu sa upravo napisanim, onda bi prokomentarisao ponesto samo na temema o produkciji muzike, a na ostalima se uopste ne bi javljao, ali posto nije tako, onda i ti i ja i uglavnom svi ostali kao totalni nestrucnjaci napisemo svoja misljenja i zapazanja i forum funkcionise.

Ko to „smo” (jer ovo sto sam ja boldovao u citiranom a inace nije boldovano u originalnoj poruci, podrazumeva da nisi ti nego nekolicina / mnogo njih zajedno sa tobom)? I kakve veze ima sa onim sto sam ja napisao. A napisao sam za konkretan rad, za realnot u zivotu - 16 i ko zna koliko zanimanja si ti naveo, da toliko zanimanja radis u stvarnom zivotu, da si to sve radio i radis i mozes da radis...\

Ja se profesionalno bavim snimanjem i produkcijom. To je moje zanimanje. Znam i mnoge druge stvari, neke i odlicno, ali ne radim nista od toga sto znam jer imam zanimanje kome sam se posvetio, unapredjivao, izucavao, dizao na veci nivo...

Problem kod tebe je sto ne shvatas i verovatno nikada neces shvatiti da je covek koji ima toliko zanimanja u svim tim zanimanjima samo prosecan, obicno ni toliko, i ni jedno od mnostva zanimanja ne radi dobro, odlicno, savrseno - sto je poenta.

Na forumima... ti se postavljas kao autoritet, bez osnova, a to je ono sto je problem, mada to ti ne vidis tako...


Pozdrav!
[ Sceka @ 18.07.2017. 12:57 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
@Sceka
Globalrichlist kaze da sa prihodom od 39 evra mesecno spadas u 54% najbogatijih ljudi na planeti, znaci pola planete nekako prezivljava sa toliko ili manje. To je nivo zivotnog standarda socijalnih slucajeva - kupuje se uglavnom hrana i placa se struja, za ostalo se nema. Hleb 30 dinara, krastavci 30 din/kg, paradajz 60 din/kg, jaja 12 din/kom (neki imaju sopstvene kokoste, ali dok im kupe zito to izadje isto), pastete 25 din/kom, salama 250 din/kg. Jedes pazljivo, vise hleba, manje ostalog sta je skuplje, ako si mnogo gladan pojedes celu veknu i jos malko necega sta ima. Kad se tako organizujes, ne mozes pojesti vise od evro dnevno. Higijena konvergira ka nuli, nista zubna pasta, kupanje pred vece godisnje praznike, odeca se kupuje second hand na vasarima po 100 din/kom, cesto vojna jer je najizdrzljivija, ili se dobija na poklon od rodjaka iz grada, nekada pocepana, nekada pohabana, a nekada je samo cudnih boja koje vise nisu u modi. Namestaj u kuci je takodje ili onaj koji su rodjaci iz grada odbacili kao neupotrebljiv pre 20 godina, ili stari, drveni, koji moze da sluzi 100 godina. Iz kreveta i duseka vire federi, oni koje ja i ti odbacimo kao neupotrebljive oni koriste jos 20 godina, zbog toga svi imaju vidno krivu kicmu i hodaju pogrbljeno, a pogled im kao da danima uopste ne spavaju. Zidovi ispucali, kuca od kad je sagradjena nije imala nikakvo renoviranje, keramickih plocica pola otpalo pola se jos drzi, ako pricamo o onima koji uopste imaju keramicke plocice u kuci. Sporet stari, rupe od korozije se zakrpe blatom ili komadom nekog starog lima. Itd to je samo ponesto sto ja vidjam prilikom kracih poseta seoskim sredinama, neko ko bi se ozbiljnije pozabavio time mogao bi o tome snimiti dokumentarni film i informisati radnicku klasu naviknutu na zivotni standard gde se trosi 10-30 evra dnevno.

Pretpostavljam da si slucajno omasio temu...

Ma pusti te navode nekih i statistike (nisam citao dalje od prve dve reci jer me ne zanima sta je neko negde reako, napisao, istrazivao, statistike, proseci, preseci, grafikoni... a narocito na svetskom nivou..........).

Odgovori konkretno kako je moguce da troclana porodica kod nas, da ponovim kod nas!, zivi sa 39€ mesecno?

(prebaci u odgovarajucu temu)


Pozdrav!
[ Darko Nedeljković @ 18.07.2017. 13:10 ] @
Citat:
Sceka:
Problem kod tebe je sto ne shvatas i verovatno nikada neces shvatiti da je covek koji ima toliko zanimanja u svim tim zanimanjima samo prosecan, obicno ni toliko, i ni jedno od mnostva zanimanja ne radi dobro, odlicno, savrseno - sto je poenta.

Dobro, pretpostavimo da ja ne znam nista da radim, onda cu ja mozda imati nekih problema zbog toga, necu imati posao, umiracu od gladi i slicno. Za sada nista od toga nije u opticaju, a sve i da bude, ja ne vidim razlog zasto bi se neko na forumu (npr. ti) bavio mojim hipotetickim problemom, za koji ja uopste nikada nisam primetio da postoji? Ja se ni na koji nacin ne predstavljam superiornijim u odnosu na prosecnog clana foruma, a to neko tako dozivljava onda je to samo njegova licna percepcija. Ali nebitno, daj da se ne bavimo offtopic glupostima, covek me pitao da objasnim svoje zanimanje, ja sam to uradio najkrace sto sam mogao a da jos uvek bude jasno... ako imamo nesto da polemisemo u vezi teme super, ako nemam predlazem da se zaustavimo na ovom, da sam bio pametan na licno pitanje o zanimanju trebao sam da mu odgovorim pitanjem sta ga boli pimpek i da nastavimo dalje bez offtopica. Bilo kako bilo, neko je pre mene pomenuo promenu posla/zanimanja kao resenje, tako da se nisam ja prvi na planeti a ni na forumu toga setio.
[ Darko Nedeljković @ 18.07.2017. 13:20 ] @
Citat:
Pretpostavljam da si slucajno omasio temu...

Izvinjavam se. Pocevsi od druge recenice nalazi se konkretno objasnjenje.
[ Darko Nedeljković @ 18.07.2017. 14:14 ] @
Citat:
Sceka:
(prebaci u odgovarajucu temu)

Ne znam zasto mi ne dozvoljava izmenu/brisanje pogresne poruke.
[ Arnie @ 24.07.2017. 00:48 ] @
@Java Beograd, šta je sa onim ljudima koji iz nekog razloga ne žele da zasnivaju porodicu (misle da ne bi bili dobri roditelji, ne vole decu, ne vole da se vezuju ili bilo koji drugi razlog)?

Ako je neko karijerista ne mora da znači da je zamenio obraz đonom već da možda veruje u viziju svoje kompanije (iako postoji mnogo ljudi sa osobinama koje si naveo, a kojima je cilj da strpaju lovu u džep i dođu na visoke pozicije). Način na koji si napisao tvoj post je, barem meni, izgledao veoma agresivno.

On: mislim da su psiholog i rekreacija najbolje rešenje za tvoj problem. Takođe ne bi bilo loše da sedneš i razmisliš da li te posao i dalje ispunjava tj. da li je u pitanju neka prolazna faza ili si izgubio volju da se baviš njime i dalje.
[ bonaca54 @ 25.07.2017. 10:16 ] @
Ako imaš tačno vreme rodjenja (sat i minut), da ne odstupa više od 10 min u plusu, ili minusu, pošalji mi datum, vreme i mesto rodjenja, tvoj problem je astrološke prirode (Saturn).
skype - mementocosmicum
[ DaliborP @ 25.07.2017. 10:19 ] @
Eto resenja
[ član @ 25.07.2017. 10:26 ] @
ja isto glasam da pokretac teme posalje potrebne podatke!
mi ovde dve nedelje pokusavamo da pronadjemo resenje, a niko se nije setio da problem mozda lezi u Saturnu!
[ Cube25 @ 25.07.2017. 11:53 ] @
Ali pazi, računica zavisi i da li će uzeti u obzir Planetu X... inače... ode mas' u propast.
Nemoj da te prevare ;)

P.S. I da, astro-stručnjak obavezno mora da ima neko zvučno ime (k'o Bora Radar na ovim foruima), ili nesto ozbiljno na latinskom, koji samo stručnjaci znaju... bez toga nikako. I obavezno, da je sredio nekoj pevaljki život... ono, da ima sliku sa njom na zidu, i priča priče...
[ bananaphone @ 25.07.2017. 11:55 ] @
Citat:
Arnie:
@Java Beograd, šta je sa onim ljudima koji iz nekog razloga ne žele da zasnivaju porodicu (misle da ne bi bili dobri roditelji, ne vole decu, ne vole da se vezuju ili bilo koji drugi razlog)?

Ako je neko karijerista ne mora da znači da je zamenio obraz đonom već da možda veruje u viziju svoje kompanije (iako postoji mnogo ljudi sa osobinama koje si naveo, a kojima je cilj da strpaju lovu u džep i dođu na visoke pozicije). Način na koji si napisao tvoj post je, barem meni, izgledao veoma agresivno.


Java je mator covek, a za tebe mogu samo da predpostavim da si mlad, zato sto sam i ja tako rezonovao kad sam bio mladji. Ja sam negde na pola puta i sa godinama i sa vidjenjem zivota :D

Znam mnogo matoraca koji su mi govorili isto kad sam bio mladji, sto mi je tad delovalo agresivno, a sad mi i nije previse daleko od istine...

BTW - svako bira svoj put, radi kako mislis da je najbolje za tebe, samo sam hteo da dam malo kredibiliteta ovoj prici koju je napisao Java...
[ DaliborP @ 25.07.2017. 14:33 ] @
I kakav si tacno kredibilitet dao toj prici?
[ dusanboss @ 25.07.2017. 14:54 ] @
Citat:
bananaphone:
Citat:
Arnie:
@Java Beograd, šta je sa onim ljudima koji iz nekog razloga ne žele da zasnivaju porodicu (misle da ne bi bili dobri roditelji, ne vole decu, ne vole da se vezuju ili bilo koji drugi razlog)?

Ako je neko karijerista ne mora da znači da je zamenio obraz đonom već da možda veruje u viziju svoje kompanije (iako postoji mnogo ljudi sa osobinama koje si naveo, a kojima je cilj da strpaju lovu u džep i dođu na visoke pozicije). Način na koji si napisao tvoj post je, barem meni, izgledao veoma agresivno.


Java je mator covek, a za tebe mogu samo da predpostavim da si mlad, zato sto sam i ja tako rezonovao kad sam bio mladji. Ja sam negde na pola puta i sa godinama i sa vidjenjem zivota :D

Znam mnogo matoraca koji su mi govorili isto kad sam bio mladji, sto mi je tad delovalo agresivno, a sad mi i nije previse daleko od istine...

BTW - svako bira svoj put, radi kako mislis da je najbolje za tebe, samo sam hteo da dam malo kredibiliteta ovoj prici koju je napisao Java...


A sta je tvoj stav sada o zasnivanju porodice i šta je bio kad si bi mladji?
[ bananaphone @ 25.07.2017. 18:07 ] @
Citat:
dusanboss: A sta je tvoj stav sada o zasnivanju porodice i šta je bio kad si bi mladji?


Pa nije mi bio imperativ na zasnivanju porodice i brizi o porodici (mislim da zenu i decu) kad sam imao 22g... Znao sam da me to ceka negde down the road, ali da sam se tim bas bavio - i nisam. Imao sam "profesionalne ambicije" - ne bas direktno one koje je Java opisao, da postanem sef nekom ili necem, ali posvecivao sam zivot ucenju i stvaranju u oblasti kojom sam se bavio sto je dovelo i do napredovanja u karijeri - opet u smeru koji se meni svidjao.

Vremenom su se stvari promenile, i sad mi je iskljuciv imperativ na porodici, ostalo je pomalo sekundarno, ne kazem nebitno, nego jednostavno nije toliko bitno koliko je bilo pre.

Moj stav se promenio oko nekih sustinskih pitanja - recimo ako treba da biram posao ili poziciju, koji ce biti bolji za porodicu a losiji za moj profesionalni razvoj.

Citat:
DaliborP:
I kakav si tacno kredibilitet dao toj prici?


Dalibore covece u vecitom zenitu - tebi ocigleno nikakav :D
[ DaliborP @ 25.07.2017. 20:40 ] @
Pusti ti mene, nego me bas zanima sta je tacno u pitanju da bi mogao podrzati onakve generalizacije ogromne grupe ljudi.
[ bananaphone @ 25.07.2017. 20:55 ] @
Citat:
DaliborP: Pusti ti mene, nego me bas zanima sta je tacno u pitanju da bi mogao podrzati onakve generalizacije ogromne grupe ljudi.


Dalibore - ako nisi shvatio iz moja dva prethodna posta, ja ti ne mogu objasniti. Na kraju krajeva ne moras da razumes svaciji stav.

Java je izneo jedno misljenje, Arnie je izneo svoje misljenje. Ja samo kazem da sam sreo dosta matorih ljudi koji imaju vrlo slican odnos prema zivotu, poslu i porodici kao Java.
I nije prvi put da cujem da ljudi koji su imali i karijere i porodice i ispunjen zivot, da dele Javin stav. Hocu da kazem da postoje 2 objasnjenja, ili se radi o kolektivnom generacijskom ludilu, ili mozda tu ipak ima nesto.

Sa druge strane razumem i Arnia, jer sam sreo dosta mladih ljudi koji tako rezonuju.

I mozda je tu kvaka oko ne razumevanja ljudi na ovoj temi, ljudi se nalaze u prirodno drugoj fazi zivota i prioriteta i ubedjuju i druge da su upravo ti njihovi trenutni prioriteti "oni pravi".

Ja sam negde izmedju sa svojim vidjenjem, ne mogu da pravim tako ostre podele kao Java, ali ne mogu ni da pricam kao Arnie o "viziji moje kompanije" kao zvezdi vodilji (ideologiji, filozofiji) koja me vodi kroz zivot.

Kontam kako sam ja prosao u zivotu kroz razlicite faze i prioriteti su mi se menjali, pa ce mozda i drugima da se menjaju.

To ti je to, ja ne mogu jasnije da se izrazim niti bolje da opisem.
[ DaliborP @ 25.07.2017. 21:08 ] @
Ja razumem tvoj stav, jasno je da vecina ljudi stavlja porodicu kao prioritet, sto je potpuno normalno. Ali jedno je imati odnos prema poslu i porodici, a drugo je praviti generalizacije poput ove:
Citat:
1. Imaš ljude karijeriste, koji grade karijeru, koji nemaju ili zanemaruju porodicu, i redovno se i uspešno penju na kompanijskim lestvicama: od tim lidera, project menadžera, preko tehničkog direktora, CTO, do direktora, regionalnog direktora za Balkan, Evropu, ovoono. Svašta oni nauče: a pre svega nauče kako gaziti po drugima, kako se laktati, kako obraz zameniti đonom.

2. Na drugom putiću su vredni radnici, dovoljno uspešni da imaju pristojnu platu, koji dobro i odgovorno rade svoj posao, ne zapostavljaju ni svoje lično napredovanje u strucu, ali, pre svega, na prvo mesto u životu drže porodicu.

Ja sam pitao na osnovu cega mozes da das kredibilitet toj prici, posto je tesko reci koji je primer vise pogresan.

A Arnie je pitao validno pitanje, jer ako ne upada u grupu 2, onda ispada da je covek sebicni hostapler koji gazi preko drugih.
[ bananaphone @ 25.07.2017. 21:46 ] @
@Dalibor - radi se o generalizacijama i arhitipovima, koji mogu samo procentualno i aproksimativno da budu tacni i ne odnose se na sve ljude na svetu. Jedan deo ljudi ce se prepoznati negde izmedju 1 i 2, dobar deo ne vidi sebe ni u 1 ni u 2, hoce da peca ili igra wow i hebe mu se za osnivanje familije da ne pominjem firminu ideologiju...

Priznaces da postoji vise od 2 tipa ljudi u bilo kojoj oblasti ljudskog delovanja ;) i da poenta Javinog posta nije da ultimativno napravi dve jedine moguce kategorije ljudi na svetu i napravi podelu - Dalibor grupa x, bananaphone gurpa z - Dalibor je pobedio, bananaphone je izgubio!

Sad kad napisak "arhitipovi" pogledaj od C.G. Jung-a sta pise o razlicitim fazama zivota kroz koje covek moze da prodje, evo lep i kratak tekst na temu http://www.purposefairy.com/617/carl-g-jung-archetypes/ - sad naravno ovo je pojednostavljivanje, ne mora covek da prodje sve ove faze, ni tim redom, niti samo jednom, moze da se vrti izmedju 2 faze ceo zivot, ili da prodje 16 drugih faza, ali mislim da vredi procitati - i pokusati razumeti o cemu se radi.


EDIT:
Citat:
DaliborP:
Ja razumem tvoj stav, jasno je da vecina ljudi stavlja porodicu kao prioritet, sto je potpuno normalno...


Ja sam ti napisao da je to moj TRENUTNI stav ili zivotni moto, i to je poenta. Ja SAD dajem prioritet porodici, ali pre toga sam davao prioritet nekoj profesionalnoj ambiciji, a pre toga nekoj trecoj stvari - recimo bila mi je bitna elektronika i sport.

P.S. Ja sam na ovom forumu bio jako davno aktivan, pre 15+ godina, i svi moji postovi su bili vezani za tehniku, ne secam se ni jednog posta na madzone-u a sad su mi maltene svi postovi ovde, i to valjda govori nesto...




[Ovu poruku je menjao bananaphone dana 25.07.2017. u 23:35 GMT+1]
[ dusanboss @ 25.07.2017. 23:14 ] @
Za našeg bi Dalibora Ameri rekli da je "Social Justice Warrior".

[ DaliborP @ 26.07.2017. 10:31 ] @
Citat:
bananaphone:
@Dalibor - radi se o generalizacijama i arhitipovima, koji mogu samo procentualno i aproksimativno da budu tacni i ne odnose se na sve ljude na svetu. Jedan deo ljudi ce se prepoznati negde izmedju 1 i 2, dobar deo ne vidi sebe ni u 1 ni u 2, hoce da peca ili igra wow i hebe mu se za osnivanje familije da ne pominjem firminu ideologiju...

Naravno da se radi o debelim generalizacijama, to sam i rekao. Zato te i pitam, kakav tacno kredibilitet dajes toj izjavi. To sto ce se neko prepoznati izmedju ili negde drugo ne menja ono sto je napisano.
Citat:

Priznaces da postoji vise od 2 tipa ljudi u bilo kojoj oblasti ljudskog delovanja ;) i da poenta Javinog posta nije da ultimativno napravi dve jedine moguce kategorije ljudi na svetu i napravi podelu

Pa upravo samo ja to i rekao - da ne postoje 2 grupe ljudi i da je vrlo pogresno tako kategorisati ljude, a sad mi ti to ponovo objasnjavas...nisi mi bas jasan. Ili se slazes sa necim, ili ne. Ne mozes dati "kredibilitet" i onda tumaciti napisano na potpuno drugaciji nacin nego sto je prezentovano.
[ bananaphone @ 26.07.2017. 11:38 ] @
Kazem ti - ne mogu da ti objasnim. Nemam taj dar da se izrazim na nacin koji bi tebi bio jasan.

To sto se radi u generalizaciji i uprostavanju, (po definiciji, generalizacija ne moze da bude apsolutno tacna i primenjiva na sve), ne znaci da nije dobrim delom tacna, i da ne postoje dve velike okvirne kategorije osobina kod ljudi, u sferi poslovnih odnosa, jedni koji su okrenuti karijeri a drugi koji su okrenuti porodici.

Nije ni neka preterana tajna da su mnogi koji su okrenuti poslu i karijeri, zanemarili porodicni zivot. Nije ni preterana tajna da su se mnogi popeli na visoke pozicije laktanjem i ne bas previse moralnim potezima (normalno i tu postoje generalizacije, recimo u kreativnim industrijama, gde se stvara nova vrednost, manje ima politike i laktanja, nego recimo u bankarskom sektoru, sto se opet ne odnose na sve firme a pogotovo ne na sve pojedince).

Sve to ne definise tebe i tvoj zivot, niti te svrstava apsolutno u bilo koju od nabrojanih kategorija.

Evo sad u NL ide poprilicno smesna reklama, za oceve da se vise aktiviraju kod kuce, i smanje posvecenost poslu, da ne budu stranci svojoj deci: https://youtu.be/lePtsc9nOaU

U sceni idealne porodice, koja ima nedeljni rucak - klinac gleda oca i pita se "Ko je ovaj covek sto dolazi nedeljom da sece meso?" :D

Evo jos jednom procitaj post koji mislis da je validan:

Citat:
Arnie:
@Java Beograd, šta je sa onim ljudima koji iz nekog razloga ne žele da zasnivaju porodicu (misle da ne bi bili dobri roditelji, ne vole decu, ne vole da se vezuju ili bilo koji drugi razlog)?


Nece familiju iz bilo kog njemu validnog razloga.

Citat:
Arnie:
Ako je neko karijerista ne mora da znači da je zamenio obraz đonom već da možda veruje u viziju svoje kompanije (iako postoji mnogo ljudi sa osobinama koje si naveo, a kojima je cilj da strpaju lovu u džep i dođu na visoke pozicije). Način na koji si napisao tvoj post je, barem meni, izgledao veoma agresivno.


Hoce karijeru, i priznaje da su mnogi karijeristi dosli na visoke pozicije na nacin koji je Java opisao, samo sebe ne prepoznaje apsolutno u toj kategoriji, odnosno ne smatra da je laktas i covek bez morala, ako ne zeli porodicu a zeli karijeru.


Dakle sukob oko Javine izjave je oko toga da li ti pripadas jednoj ili drugoj kategoriji, (a posto se radi o generalizaciji, naravno da ne moras da pripadas ni jednog kategoriji ni eksplicitno ni delimicno) a ne oko toga da li sama generalizacija u tom smeru postoji.

Mislim da sam se dovoljno potrudio da objasnim svoj stav i ovo je moj poslednji post upucen tebi na ovu temu, kao sto sam napisao - pa ne moras da shvatis stavove i vidjenja svih korisnika foruma :D
[ Sceka @ 26.07.2017. 12:39 ] @
Uglavnom se sve svodi na „ako ja ne spadam u nesto opisano onda znaci da to opisano ne drzi vodu”, ovde na temi.


Pozdrav!
[ DaliborP @ 26.07.2017. 13:00 ] @
Citat:
bananaphone:
To sto se radi u generalizaciji i uprostavanju, (po definiciji, generalizacija ne moze da bude apsolutno tacna i primenjiva na sve), ne znaci da nije dobrim delom tacna, i da ne postoje dve velike okvirne kategorije osobina kod ljudi, u sferi poslovnih odnosa, jedni koji su okrenuti karijeri a drugi koji su okrenuti porodici.

Znas ti onaj vic kad pita mali cigo tata, kakve su sanse da ovog leta idemo na more?
A cale mu kaže pa vidis sine, 40% idemo, a 100% ne idemo.

E takav je i tvoj stav. Pa se cudis sto ti je tesko da nesto objasnis.

[ bananaphone @ 26.07.2017. 13:41 ] @
Eto vidis, nisi shvatio ni prve dve recenice mojih postova ili generalizujes to sto pisem :D

Rekao sam da ne mogu TEBI da objasnim, sto ne znaci da generalno imam problem da ljudi razumeju to sto pisem ili govorim :D
[ pl4stik @ 29.07.2017. 09:25 ] @
Ja bi ti reko da krenes u freelance i odjednom osetis neopisivu slobodu u svakom smislu a doduse postane i opasno dinamicno i sigurno neces da udjes u kolotecinu pogotovu ako opalis cenu pa se od tebe ocekuje cuda u najmanju ruku, poslovi su obicno 3-6 meseci, a i pare te nekako razmrdaju itd...
Savrseno s moje tacke gledista
[ pisac @ 03.08.2017. 04:06 ] @
Citat:
Arnie:@Java Beograd, šta je sa onim ljudima koji iz nekog razloga ne žele da zasnivaju porodicu (misle da ne bi bili dobri roditelji, ne vole decu, ne vole da se vezuju ili bilo koji drugi razlog)?

Ako je neko karijerista ne mora da znači da je zamenio obraz đonom već da možda veruje u viziju svoje kompanije (iako postoji mnogo ljudi sa osobinama koje si naveo, a kojima je cilj da strpaju lovu u džep i dođu na visoke pozicije). Način na koji si napisao tvoj post je, barem meni, izgledao veoma agresivno.


Svako ko ne voli decu i ko se odrekne potomstva radi karijere je izbacio sebe iz evolucije, na sreću budućeg čovečanostva.

Psihopate ne vole decu jer ne osećaju ljubav već samo posesivnost, i nemaju empatiju već samo interes, tako da njima eventualna deca služe samo da bi se uklopili u ostatak društva i da bi imali nešto nad čime mogu da praktikuju kontrolu ili eventualno kao produžetak sebe i svoje moći kroz nastavak njihovih gena i postupaka nakon njihove smrti. Psihopatama je moć jedini način da ispune svoj život, zato su upravo psihopate oni koji najviše posvećuju sebe jureći visoke pozicije u firmama i politici, na štetu svog porodičnog života koji njima u stvari i ne znači bog-zna-šta. Psihopate svojim postupcima (zanemarivanjem porodice/dece radi karijere) prave od svoje dece upravo iste psihopate, jer je zanemarivanje (ili zlostavljanje) dece način na koji deca postaju psihopate.

Psihopata ima 4% u populaciji, a u visokoj politici i firmama ih ima i do oko 50%, jer se njima život upravo svodi samo na to: jurnjava za moći i uspehom. To je granični poremećaj ličnosti odnosno osoba deluje sasvim normalno (i misli da je sasvim normalna ali "sposobnija od drugih") ali joj nešto prilično radikalno nedostaje u glavi (posledica zanemarivanja ili zlostavljanja u detinjstvu) i nije u stanju da oseti ono što oseća većina. Zato i Amerika bez griže savesti pobije milion dece u Iraku i to opravdava neophodnom kolateralnom štetom - psihopate nemaju empatiju, a psihopate su većina u Američkoj politici.

---

E sad, druga je stvar kad je neko mladi i neiživljen, pa mu deca nisu još u mislima. Međutim, za to postoji pravilo: decu treba praviti do 30. godine, jer je čovek mlad do 30, srednjih godina do 45 (taman da odgaji decu dok je sposoban), a star posle 45 (sve počinje polako da otkazuje, i do 75. je otprilike završeno otkazivanje svega). To je biologija, nije moja izmišljotina.
[ Massko @ 04.08.2017. 17:26 ] @
Ja mogu da se pohvalim ili pozalim time, sto kompjuter-e koristim za nekoliko stvari meni drage. Web razvoj, linux cackanje, surfovanje i slusanje muzike, dobro padne i po neki film.

Ali poslednjih godina, valjda imam visak slobodnog vremena, provodim vreme, tako sto ili pravim neki virtuelni sajt ili preinstaliram linux. Cas sam na debianu, cas na mintu, cas na manjaru, ceznem za slackwerom, palim se na cent-os itd.

A web razvoj, to je već posebna priča. Nemam volje da radim komercijalne stvari. Nedostaje mi motivacije. Možda je to strah od neuspeha, ne znam. Ali ono što radim, mahom je to php, ja radim za sebe. Smislim neki sajt, što izgled, što funkcija i onda to radim, i živim u lažnom svetu kako sam ja programer. A zapravo nisam. Perem auta, tepihe, varim auspuhe.

Ono što mi je nedostatak to je poznavanje engleskog. To stoji. Ali da hoću mogao bih i na srpskom nešto da radim, da imam korist, ali sve nešto bežim od toga. Ljudi sa mnogo manje znanja kreću u te duboke vode, a ja stalno nešto, čekaj da naučim još ovo, još ovo. A i druga stvar, ne odvaja mi se od kuće. Eto to je moj problem dugogodišnji. A trenutni - tražim motivaciju da krenem nešto u vezi nekog novog sajta. Neću opet da se reklamiram, ali da kažem napravio sam taj i taj sajt, ali sad bih radio nešto hardkor, neke klase da zbrčkam i neki moj sistem, ali nemam ideju.
[ bananaphone @ 05.08.2017. 10:08 ] @
@Massko - tebe ne muci burnout, ja ti ne mogu uliti motivaciju niti zelju za promenom, lenjost ces morati da prevazidjes sam, mogu samo da ti kazem da sve stvari koje ti fale - tipa engleski jezik, i neko malo dublje poznavanje IT-a, mogu da se slupaju za manje od godinu dana upornog i sistematicnog rada, sto je stvarno nista, a od njih zavisi kako ce ti izgledati ostatak zivota, a zivot je samo jedan i nema reprizu...

Naravno postoji i druga opcija, posvetis se proucavanju neke od indijskih religija, koje se vrte oko reinkarnacije, i shvatis da zivot u stvari ima reprizu, tako da nastavis da varis auspuhe u ovom zivotu, a u sledecem ostvaris IT karijeru :D
[ Darko Nedeljković @ 05.08.2017. 11:05 ] @
Citat:
...lenjost ces morati da prevazidjes sam...

Ne mora da znaci da ce morati - mnogi ljudi se rode, prozive ceo zivot i umru kao lenji. Lenjost se uzima kao nesto apriori lose, protiv cega se treba boriti, ali nije to uopste tako, "Arbeit Macht Frei" nacin razmisljanja ce polako otici u istoriju, lenjost ima svoje prednosti i svesno se bira kao nesto sto je lepse i pojedincu ugodnije, bez obzira sto ima losu reputaciju (neopravdano). Svaki pojedinac zna sta zeli i sta mu odgovara i po tom se upravlja. Meni naprimer odgovara da znam 5 stranih jezika i odgovara mi da svakoga dana mucim sebe lekcijama da bih to postigao. Nekom ne odgovara da muci sebe, nego mu odgovara da to vreme posveti nekoj prijatnijoj aktivnosti.

Znaci, moramo pre svega shvatiti da niko nije mazohista (postoje mozda veoma retki izuzeci), pa da sopstveni zivot organizuje na po sebe neprijatniji nacin. Neko je lenj zato sto mu trenutno odgovara da bude lenj. Neko spava 12 sati dnevno, a neko samo 3 sata - i jedan i drugi to rade jer im upravo tako vise odgovara nego drugacije.

Citat:
engleski jezik, i neko malo dublje poznavanje IT-a, mogu da se slupaju za manje od godinu dana upornog i sistematicnog rada

Ucenje govornih, pa i programskih jezika je dozivotna aktivnost, ne moze to da se nauci da znas ako ti za par decenija mozda zatreba. Ili konstantno ucis i vezbas, ili ne gubis vreme na to bezveze. Engleski se doduse moze prilicno pasivno odrzavati na nekom nivou bez velikog napora, ali samo zato sto ga negde cujemo i vidimo svakoga sata ili dana u zivotu, a da toga nismo ni svesni.

Citat:
...nastavis da varis auspuhe u ovom zivotu, a u sledecem ostvaris IT karijeru...

generalno ne postoji neka sustinska razlika izmedju varenja auspuha i IT-a - i jedno i drugo podrazuemeva da mora da se poznaje neka tehnologija rada, da se ima odgovarajuci alat, da se znaju osnovni sablonski nacini resavanja najcescih problema i da se ima malo kreativnoti u resavanju onih malo redjih



[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 05.08.2017. u 12:16 GMT+1]
[ bananaphone @ 05.08.2017. 11:46 ] @
Darko - previse filozofije.

Konkretno je situacija u IT-u takva da sa nekim 0+ znanjem i poznavanjem engleskog jezika na nekom srednjem nivou, mozes da dobijes takav-kakav pocetnicki-rudarski-support posao u IT-u, tj dobijes ulaznicu. Za sto je potrebno max 1 godina ulozenog truda za nekog ko pre toga nije radio IT i ne poznaje dobro jezik.

Znam za nekoliko slucajeva u Srbiji koji su uspeli da se prebace iz potpuno 10-te karijere u IT, u poznim godinama, bez ikakvog predznanja, i to u poslednje 2 godine, a i znam nekoliko ljudi koji su trenutno u tranziciji (slusaju kurseve i uce) i pokusavaju da se prebace.

Potraznja za IT kadrovima je postala suluda (u svetu i u Srbiji), i kriterijumi su spusteni maksimalno, tako da je jedini izgovor za nekog ko zeli da se prebaci i radi u IT-u - lenjost i inertnost...
[ Darko Nedeljković @ 05.08.2017. 12:30 ] @
Sve ja to shvatam, nego - sa osrednjim znanjem odvrtanja i zavrtanja srafova pri zameni delova i osnovnim znanjem rada sa elektrolucnim i CO2 aparatima dobijas posao u roku od odmah, plus ako ti buduci poslodavac trazi da pises CV okrenes se i odes kod drugog uz komentar "nek ti to pise tvoj tata". A za to je potrebno maksimalno 15 dana ulozenog truda. Potraznje za kadrovima za odrzavanje automobila je postala suluda (potrebni su u svakom gradu, varosici i vecem selu) i kriterijumi su spusteni maksimalno...
sta ti je, popij jedno pivce i smiri zivce, forum sluzi za filozofiranje i sagledavanje problema iz najrazlicitijih uglova, to mu je osnovna namena.
[ Massko @ 05.08.2017. 13:55 ] @
Ne znam, jel neko uopšte pročitao moj post do kraja.

Ja nisam na 0+ it vestina, nego bar na 4 ako se meri do 5. Problem je što evo, otvorio sam nalog na upwork-u, mogu da apliciram za poslove, a mene mrzi, bukvalno, nisam čak ni svoj profil popunio. A mnogo poslova koji se nude znao bih da odradim, osim tog šugavog engleskog, što je velika barijera, jer ne može čovek da ti objasni šta treba. Mada ja razumem pisani engleski, i u chatu se snalazim, ali izgovor nikako.

Nisam lenj, nego se plašim uspeha :) To je neki metafizički problem.
[ bananaphone @ 05.08.2017. 14:58 ] @
Citat:
Massko: Ne znam, jel neko uopšte pročitao moj post do kraja.

Ja nisam na 0+ it vestina, nego bar na 4 ako se meri do 5. Problem je što evo, otvorio sam nalog na upwork-u, mogu da apliciram za poslove, a mene mrzi, bukvalno, nisam čak ni svoj profil popunio. A mnogo poslova koji se nude znao bih da odradim, osim tog šugavog engleskog, što je velika barijera, jer ne može čovek da ti objasni šta treba. Mada ja razumem pisani engleski, i u chatu se snalazim, ali izgovor nikako.

Nisam lenj, nego se plašim uspeha :) To je neki metafizički problem.



Ja ne znam da li si ti procitao moj post pazljivo :D

Ja ne znam koliko ti znas, rekao sam da svako sa 0+ znanja ima sansu na trzistu rada, nisam rekao da ti imas 0+ znanja, nego da ljudi koji nemaju nikakvo znanje imaju sansu sad da krenu. Tako da ti nije izgovor stanje na trzistu rada za IT, trziste nikad nije bilo bolje, bar koliko ja znam...

Sa druge strane budi pazljiv kad sebi dodelis 4 na skali od 5 za znanje, mozda je 4 ali kad meris na skali u svojoj radnoj sobi, kad krenes da radis u nekoj manjoj kompaniji, sa ljudima koji svaki dan cukaju po par sati i tako 10-15g, mozda ces na njihovoj skali biti malo nize :D - nista zlonamerno, cisto moje iskustvo sa mojim znanjem, koje je kako sam sve vise napredovao, postajalo sve manje, zato sto je skala postajala sve zaje*banija...

Engleski jezik je cista 100%-tna lenjost (nedostatak volje i zelje i ambicije, a ne nedostatak inteligencije ili neki treci hendikep), nemam bolju rec da opisem to, upisi neku skolicu, uci online, gledaj filmove bez titlova, resi to kako znas i umes. Na kraju krajeva u malim programerskim kucama u Srbiji, nije bas da je oficijalni jezik engleski, pogotovo za pocetnike...

Iskoristi voz koji ide sad, pitanje je da li ce za 5g biti ovoliko prilika za pocetnike u IT-u...
[ bananaphone @ 05.08.2017. 18:52 ] @
Citat:
Darko Nedeljković:
... popij jedno pivce i smiri zivce, forum sluzi za filozofiranje i sagledavanje problema iz najrazlicitijih uglova, to mu je osnovna namena.



BTW ne odgovorih Darku - nije bilo nervozno "previse filozofije" nego - prosto - previse filozofije :). Nisam nastelovao "ton" mog posta, valjda sam trebao da stavim ":)" nakon sto sam ti se obratio...
[ Living Light @ 05.08.2017. 22:25 ] @
"valjda sam trebao da stavim ""

Trebao si da stavis

..pa da vidimo nastavak price
[ AMD guy @ 11.08.2017. 19:39 ] @
Mozda njemu treba malo duzi odmor jedno 2 ili 3 meseca da ode negde na mirno mesto, i da opet pronadje tu motivaciju i da malo odmori zivce :) Sala mala.
[ konjko @ 14.08.2017. 21:49 ] @
Jednostavno svako dodje u taj period zivota kad ga nista ne ispunjava, a kamoli poso koji radi. Bit kompletne price je to da je bitno zaradit novac, a do tebe je kolke ciljeve imas u zivotu, onaj ko voli da radi i nije bas cist :)
[ Pocev-od-mene @ 08.09.2017. 01:23 ] @
Ovako prijatelju,

svaki posao postane rutina i dosadan. Ja sam u sličnim godinama i imao sam taj problem. Ja sam napustio taj posao i okrenuo se istoj branši ali sada se svakodnevno trudim da dolazim do posla. Trenutno na svom poslu imaš ista primanja, znaš šta ćeš da radiš, znaš sve i to je taj osjećaj koji ti je vjerovatno dosadio. Međutim, pokušaj pomoći ljudima svojim znanjem, snimaj video tutorijale, pusti ih besplatno ili ih ponudi na servisima na prodaju. Piši o svom znanju, pokušavaj na sve načine da ljudima olakšaš i mislim da ćeš tu naći zadovoljstvo, a u isto vrijeme ćeš početi da primaš različite ponude za posao sa kojima dalje možeš usrećiti neke ljude. Ja trenutno provodim mnogo vremena u putovanju, kucanju na razna vrata, pričam sa raznim ljudima i pokušavam da sklopim posao, kada uspijem onda taj posao ponudim prijateljima iz struke koji ga uz moje mentorstvo završe i zarade sebi džeparac, a i ja gledam da imam profit od toga i veoma sam zadovoljan.

Sretno
[ vorkosign @ 04.10.2017. 19:34 ] @
jeste prodaji ljudima maglu kako si pametan,vredan i inteligentan pa ćeš od isti takvi i dobiti posao hahahaha..
posle kad se otrezniš od bunila može biti da se smoriš i osediš ali nije to ništa to je samo klimakterijum i predvorje staračke demencije..
kad izlapiš dibidus i počneš u papučama da ideš na posao onda si tek pogodio smisao ljudskog života i nema ništa da brineš..
drugi će se već pobrinuti za tebe,naravno da bi ti pomogli..
[ Lavlja_Jazbina @ 04.10.2017. 20:55 ] @
Citat:
konjko:
Jednostavno svako dodje u taj period zivota kad ga nista ne ispunjava, a kamoli poso koji radi. Bit kompletne price je to da je bitno zaradit novac, a do tebe je kolke ciljeve imas u zivotu, onaj ko voli da radi i nije bas cist :)

Brate mili bas me upropasti.Znaci,to sto me ispunjava da turbiram posao jos vise ubacuje me za epitet,nije cist.

Nece bas da bude.Taj šit depresija i nezadovoljsto ne pali kod mene,ni u porodici a i sire.
[ sinnke @ 10.12.2017. 22:24 ] @
Pocni da pijes, samo naravno pazi da ne postanes alkos i nemoj zestoko. Znaci ono par piva svaki dan i bice ti ok.
[ electronic_fan @ 05.01.2018. 05:34 ] @
Citat:
Texas Instruments:
Radim kao softver inzenjer 6 godina i moglo bi se reci da mi je karijera do sada bila uspesna, dosta prijatelja bi mi pozavidelo iako smatram da su neki i bojle prosli u zivotu, medjutim vec skoro godinu dana osecam kako sam izgubio motivaciju za poslom i daljim napredovanjem. Posao mi je postao rutina, ne mogu da nadjem motivaciju, odradjujem posao zato sto moram, a nikako ne uzivam u tome kao ranije.

Ucenje novih stvari mi je takodje postalo problem a ranije sam toliko uzivao u dodatnim kursevima (Coursera, Udacity...) i citanju raznih blogova vezanih za struku. Zabrinulo me je to sto ovaj period traje vec neko duze vreme, skoro godinu dana, pa bih voleo da se nekako trgnem iz te camotinje. Imam 30 godina i trebalo bi da sam i dalje "nalozen", da grizem i vucem, a osecam se istroseno i kao penzioner.

Zanima me, kako ste se vi borili sa slicnim periodima posto pretpostavljam da je jos neko prolazio kroz slicne situacije?


Mnogo se ovde na forumu kao odgovor generalizuje, gleda kroz svoj filter, različito rezonuje, filosofira o smislu života itd itd. Ali ne videh da iko ukazuje na glavni izvor frustracije i sagorevanja...

Kao prvo, danas svako sa 250 Evra (ili manje), može da registruje d.o.o., zaposli radnike, zaduži se, postavi se kao veliki vodja sa kompleksom Boga u svom malom univerzumu (firmi), unapredjuje, kažnjava i ponižava zaposlene, a sve po svom nahodjenju i pod plaštom zakonskih propisa koji su uvek na strani poslodavca, koji državi na kraju krajeva plaćaj po osnovu poreza daleko više nego taj jadni i bedni zaposleni...

I sada se postavlja glavno pitanje, kakva je svrha napredovanja u firmi ako takav poslodavac po svom nahodjenju odlučuje o svemu? Kakva je tvoja motivacija da 4, 5, 10 ili 20 godina provedeš u jednoj firmi na istom ili sličnom mestu sa manjom ili većom zaradom, ali vezanim za iste ili slične poslove? Kakve to ikakve veze ima i za zaposlenje u nekoj drugoj firmi osim ličnog stečenog iskustva, ne nužno samo profesionalnog?

Ako pretpostavimo da većina programera ima IQ iznad 120 i da u jednoj vrsti posla uživa dok ga ne savada, posle čega postaje monoton/rutina, uključujući i ljude u firmi oko njega, tada nastaje sagorevanje na poslu koje zahteva promenu ili same vrste posla kao i okruženja, uključujući i samu firmu. Po nekim istraživanjima, generalno se to dešava posle 4 godine, nekada pre ili kasnije zavisno od same osobe, vrste posla, motivacije...

U tom slučaju, ja ne vidim nikakav problem da se iz te sredine ode, traži posao sa više izazova, radi na ličnim projektima ili planovima koji prozvode daleko veće zadovoljstvo i ispunjenost, otvori sopstvena firma (to je već druga priča, koja kod nas malo teže ide)... Nezadovoljstvo na poslu, održava se ne samo na ličnom, već i na porodičnom planu, a tada sve postaje izuzetno komplikovano. Ali opet, sve zavisi kako se na sam posao gleda: kao egzistencijalni izvor prihoda, izazov i zadovoljstvo, itd.

Ti si još uvek mlad i možda još nisi na sebi iskusio ekstremni mobing i stres ili nisi to naveo kao glavni razlog, ali to je jedan od najvažnijih razloga zbog koga se ljudi odlučuju na otkaz. Svejedno znam i ljude koji ceo život rade na istom poslu i ne pomišljaju da daju otkaz iako svaki dan rade jedan te isti posao, zbog straha od neizvesnosti, nemogućnosti da prehrane porodicu i sebe ili jednostavno ne znaju ništa drugo da rade...
[ Branimir Maksimovic @ 05.01.2018. 06:01 ] @
Kazes ovo: "Kao prvo, danas svako sa 250 Evra (ili manje), može da registruje d.o.o., zaposli radnike, zaduži se, postavi se kao veliki vodja sa kompleksom Boga u svom malom univerzumu (firmi),"

pa onda ovo: "..otvori sopstvena firma (to je već druga priča, koja kod nas malo teže ide)..."

Sta je tacno?
[ electronic_fan @ 05.01.2018. 06:28 ] @
I jedno i drugo.

Ako je cilj da se korektno saradjuje sa zaposlenima koji su tu da posao koji sam poslodavac lično fizički ne može da odradi u neko dogledno planirano vreme i ostvari profit na toj svojoj ideji i dalje radi na ostvarivanu drugih planova, tada je sasvim normalno da otvori firmu. Ne vidim ovde apsolutno nikakvu potrebu za bilo kakvim nagradama i kaznama, "napredovanja na lestvici"...

Ako mu je otvaranje firme cilj da terorom ostvaruje neki predvidjeni profit, nema velike perspektive da zadrži kvalitetan kadar. Kakav je u takvoj firnu smisao "napredovanja na lestvici"?

Reč je prvenstveno o malim firmama.

A sve velike današnje firme su uglavnom nastale iz "garaže" nekoliko ljudi sa vizijom.
[ Branimir Maksimovic @ 05.01.2018. 06:38 ] @
Znas kako u drzavi u kojoj uspevaju samo trgovine,kockarnice i zelenasi , uglavnom usluzne delatnosti, otvoriti firmu koja ce se baviti necim drugim nije lako....
[ electronic_fan @ 05.01.2018. 07:01 ] @
Znam, nažalost, vrlo dobro.

Ali takodje je i bitno da se uslužne delatnosti kao što je IT mogu obavljati worldwide, gde je potencijalni prihod višestruki od onoga u zemlji. A sama materijalna ulaganja nemerljivo manja nego u trgovini ili proizvodnji.

Kao fizičko lice, kod nas je i dalje nemoguće obavljati bilo koji IT posao worldwide, a ostalo zahteva otvaranje firme (bar preduzetničke radnje ili d.o.o, zavisno od realne potrebe). Ipak, ulaganja (osim za otvaranje firme) za namirivanje svih obaveza prema državi, kao i striktnom poštovanju svih (prilično komplikovanih i najčešče zastarelih, bar u današnje vreme za IT) zakonskih propisa i rešenja, nije nimalo za potcenjivanje. Zato sam i napisao da upuštanje u otvaranje firme "kod nas ide malo teže".
[ Sleepwalkerbg @ 07.01.2018. 03:59 ] @
Mir Bozji i Hristos se rodi.

Tema jako zanimljiva.

Meni pogotovo. Evo, da pomognem:

Posle mnogo godina "freelance" rada (elektronika, racunari) - batalim sve i zaposlim se u jednoj jakoj firmi kao IT (contractor) u oktobru 2016 .
Iako sam radio preko posrednika (outsorce) - za platu od preko 800 evra , nisam se bunio. Izgledalo je kao san - brzo sam ugasio broj na koga su me zvali klijenti iz oglasa i posvetio se samo poslu u novoj firmi jer je vec ceo prethodni nacin poslovanja poceo da mi se gadi.
Ranije sam morao odgovarati na svaki poziv , krpiti krseve , trpeti bud@le itd. Postalo mi muka da se uhvatim za lemilicu ili sl.
Napokon sam imao finu pocetnu - sigurnu platu i mislio sam da je to dovoljno da se vrati i ljubav ka starom poslu.
Gadno se prevarih.
Ja sam samo cekao tu platu , ali osecaj "zasicenja" poslom nije nestao. Stavise, ubrzo je postalo jos gore - mrzeo sam sve oko IT , pogotovo sto se to svodilo na IT u novoj firmi (IT= Aj Ti, "Aj ti po burek", "Aj ti po pivo" , naravno i pravi IT)
Lemilicu nisam mogao da vidim ocima jer sam samo cekao kraj radnog vremena da odmorim.
A onda su poceli da zovu i van radnog vremena. Poceo i da ostajem prekovremeno.
Mislio sam da ce lova da resi sve. Nije resila nista.
Pitao sam se zasto to sve radim ? Cemu to ? Pritisak otisao na 160 sa 110. Lose spavam. Hronicno umoran.. Pucam.
I tako dodje jun 2017.
Nesto je puklo u meni. Mislio sam da sam poludeo , mozda i jesam ko zna. Dajem instant otkaz.
Krenuo sam putem koji sam odavno sanjao ali nisam imao hrabrosti da podjem.
Zeleo sam klavir (klavijature). Muzika je bila moja druga ljubav od malena , ljubav kojoj nikad nisam imao hrabrosti da se prepustim (tehnika mi se uvek cinila perspektivnijim izborom).
Konjina od 35 godina pocela da vezba i svira klavijature prosle godine.Hahahahahaha
Doduse , ja sviruckam od srednje skole , ali sam ozbiljno poceo sa vezbanjem (7 i vise sati dnevno) tek od prosle godine posle otkaza.
Rezultat:
Uspeo sam da se "napakujem" za svirku i od toga sada planiram da zivim. Klavijatura je pocela i da mi zaradjuje.
Odsviram , nema reklamacija , nema "hladnih lemova" , nema "ne radi mi FleKbuk i InstaRgam...".
Ako se nastavi ovim tempom - mogu i privatni penzioni fond da placam i briga me.
Spavam normalno. Pritisak dobar. Vozim bicikl. Trcim.UZIVAM.
Ceo zivot sam nocna prica i to mi je posebno predstavljalo problem u radu, a sad mi je to velika prednost.
Desilo se i cudo - Pre jedno mesec dana sam poceo da radim i stari freelance posao (elektronika), ali sa elanom kojeg nisam skoro imao. Sve ide na bolje i osecaj je sjajan. Sad mogu da biram jer imam backup i ne trcim nikome.
Nisam bio godinama ovoliko pun optimizma i volje.
Promenio sam glavno zanimanje i presrecan sam.
Trebalo je m*da , svi ortaci su odmahnuli rukom i rekli "puk'o je" , ali nakon finansijskih i zdravstvenih rezultata polako staju na " moju stranu" ;)

Moja pouka - uvek sledi svoje snove , slusaj sta ti organizam govori i ne "siluj" ako ne ide. Budi svoj i budi dosledan tome. Ako je potreban i krupan korak, budi musko - "pregrizi" i shvati da je zivot jedan.
Zivi ga. Pronadji sebe u necemu sto te ispunjava. Bez strasti i ljubavi zivot i nije zivot.

Izvinjavam se zbog poduzeg posta (ovo je kraca verzija :) ).
Pozdrav svima i srecni Bozicni i Novogodisnji praznici.


[ electronic_fan @ 07.01.2018. 08:32 ] @
Citat:
Sleepwalkerbg: Mir Bozji i Hristos se rodi.
Ja sam samo cekao tu platu , ali osecaj "zasicenja" poslom nije nestao. Stavise, ubrzo je postalo jos gore - mrzeo sam sve oko IT , pogotovo sto se to svodilo na IT u novoj firmi (IT= Aj Ti, "Aj ti po burek", "Aj ti po pivo" , naravno i pravi IT)
...
Izvinjavam se zbog poduzeg posta (ovo je kraca verzija :) ).



Mnogo sličnosti sa mojim radim iskustvom, a verovatno i većinom ostalih. Redak je poslodavac i garnitura poltrona oko njega koji se adekvatno/korektno ponaša prema zaposlenima.

U svakom ugovoru o radu piše ovo: "... i sve ostalo što poslodavac naloži". A to većina poslodavaca bukvalno shvata kao svoje diskreciono pravo da naredi bilo šta, pa i ribanje WC-a i babysitting sopstvene dece, zivkanje van radnog vremena, pa čak i noću da se odradi neki "hitan posao" ili da savet...

Katastrofalna je greška da se to prihvati, čime se od zaposlenog, čovek pretvara u običnog roba... E to je ekstremni mobing, koji većina zaposlenih prihvatata "zdravo za gotovo", inače otkaz "po sili zakona", t.j. odbio si "radni zadatak" po ličnom nahodjenju pretpostavljenog, ali se to uvek preformuliše kao "radni zadatak u okviru posla".

Nemaš više posao zbog koga si zaposlio radnika - razgovaraj sa njim kao čovek, ponudi mu odgovarajuću otpremninu da može da se snadje u neko dogledno vreme i ostavi mogućnost da sa njim i ubuduće saradjuješ ukoliko se stvore mogućnosti, a ne da ga najuriš kao pseto koje je ostavilo 4 ili više godina života u toj firmi - jer je odbilo da bude tvoj lični rob.

To ja lično nikada nisam trpeo niti prihvatao, ni dok sam bio mlad. Isto tako ni povišen glas, čak i zato što je sam poslodavac ustao na "levu nogu". ili je toliko poslova prihvaćeno da u redovno radno vreme ne može fizički da se obavi pa se prekovremeno radi i preko zakonske norme i bez plaćanja, a neće da zaposli još ljudi... Smisao poslodavca i jeste da zaposlenom da da obavi odgovarajući posao za koji je ovaj stručan, a ne da se iživljava.

Svima, gde sam ja lično konkurisao u prošlosti, na razgovoru za posao kažem da je "nulta tolerancija" za takve postupke. Ne odgovara ti takav stav, nećemo saradjivati. Jednom uradi tako nešto i sa saradnjom je završeno. U suprotnom, kakva je to firma? Logično ona koja traži isključivo robovsku snagu i tu nema šta da traži iole dobar kadar.

Bilo je posle takvog oholog ponašanja i zvanja da se ponovo vratim, ali nikada nisam video logiku da i prihvatim i prolazim opet tako nešto. Čovek se uči na sopstvenim greškama, ali ih nikada ne ponavlja. Inače, čemu iskustvo i visok IQ?

Još jedna bitna stvar. U relevantnim zakonskim propisima nigde ne postoji obaveza onoga ko otvara firmu da prvo ode na pshiofizičku evaluaciju (za zaposlenog ta odredba postoji), već je bitno samo da sa državom zasnuje odnos obveznika poreza i doprinosa. To doduše nigde u svetu ne postoji osim provera ranije krivične odgovornosti, ali bi svakako bilo poželjno da se uvede.

Najvrednije što čovek ima je psihičko i fizičko zdravlje i lično dostojanstvo. To ne sme nikome da dozvoli da ga uruši, degradira ili čak brutalno gazi.

Na kraju krajeva, postavlja se pitanje svrhe svega i to si lepo naveo u svom zaključku.


[Ovu poruku je menjao electronic_fan dana 07.01.2018. u 10:09 GMT+1]
[ mjanjic @ 07.01.2018. 22:18 ] @
Ja već godinama "tinjam", nije baš čist IT sektor, ali je u principu dosta posla "aj ti... ovo, ono, treba za juče, za ujutru..."
Do pre 4 godine mi to i jeste bio posao, ali sam imao slobodnog vremena, bilo na poslu (a onda odradim kod kuće uveče) ili van posla. Pre te 4 godine promenim poziciju, plata nešto veća, ali se obaveze stalno nagomilavaju i nigde kraja, plus sa prethodne pozicije ostala gomila poslova jer bukvalno nema ko (ili nema ko hoće) da ih preuzme u firmi.

I tako, došao sam pre 2-3 sedmice u situaciju da uradim maltene kao lik u filmu "Falling Down". Već 2 godine se rešavam da krenem "đonom" na ljude koji me zivkaju i ulaze u kancelariju sa "brate, prijatelju..." fazonom, tapšanjem po ramenu, a još je moj deda govorio da "od tapšanja po ramenu hoće leđa da ogrbave".

Sad sam stvarno rešio, ne zanima me više kolegijalnost ni ta "prijateljstva", u IT i bliskim oblastima je najbolje nemati prijatelje na poslu, nego nakon posla svako na svoju stranu, a na poslu svako svoje i samo službeno obraćanje prema nadležnosti.
Možeš da imaš prijatelje u istoj firmi i struci kad si kamiondžija i sl., pa si na poslu udaljen od kolega, ali tamo gde ste svi geografski na nekoliko do nekoliko desetina metara, plus gde je većina funkcionalno nepismena (a u 21. veku ko nema dovoljno poznavanje rada na računaru, što ne podrazumeva samo da se proveri e-mail i eventualno otkuca nešto jednostavno u Word-u, praktično je nepismen), treba se maksimalno sklanjati i praviti se nesposoban.
Naročito u firmama gde isti ljudi uvek izbegnu dodatne poslove jer nadređeni uvek imaju opravdanje tipa "ma ne ume on to" ili "smotan je on za to", ali i vi i oni što su "smotani" primate istu platu.
U normalnom svetu bi ti "smotani" trebali da imaju bar 50% manju platu, tj. vi bi trebali da imate 100% veću, ali kod nas imate istu, ili ako rukovodilac hoće da vas "ispoštuje", onda dobijete 5% ili eventualno 10% neki bonus, a efektivno ste radili duplo veći broj sati.

Na kraju, nesanica, nemate vremena za privatan život, na poslu rešavate probleme koje bi trebao neko drugi da rešava jer za to prima platu ili čak i funkcionalni dodatak od 10 ili 20%... na kraju dođete do granice ludila, počnete da razmišljate o besmislu svega i da odete negde da čuvate ovce.


A onda se često setim koleginice koja je od prvog radnog dana zauzela stav da nikome ne izlazi u susret na poslu, bilo po pitanju privatnih stvari (tipa "možeš da mi namestiš ovo na laptopu") ili čak onih vezanih za posao ako je neko "smotan" sam da uradi (tipa "možeš li da mi postaviš na sajt... odgovori da ne može danas, već prekosutra!), da ne pominjem da nekoga poveze usput kad krene posle posla, dobije odgovor "ne idem kroz centar zbog gužve"...

I svi su je maksimalno poštovali, a nekoga ko 100 puta izađe u susret odmah, 101. put kad stvarno ne može zbog drugih obaveza, popije komentar da mora da je nešto ljut, da ovo, da ono...


Mi smo kao narod u proseku apsolutno nezahvalni i brzo zaboravimo to što nam je neko 100 puta izašao u susret ako je 101. put odbio jer realno nema vremena i ima preče obaveze i na poslu i privatno.



Zato, generalno, ko god je u situaciji da može lako da promeni firmu, treba da je promeni kad krene bilo šta što oseća kao mobing (ne mora da bude mobing u smislu Zakona, bitno je da li čovek oseća pritisak, nema slobodnog vremena, radi više poslova paralelno, po ceo dan mora da odgovara na pozive, poruke, mejlove...).

A kad dođe u novu firmu, samo se pravi lud da ne zna ništa osim onoga za šta prima platu. Sigurno u svakoj firmi postoje ljudi koji su plaćeni za rešavanje određenih vrsta problema, i kad god dobijete pitanje npr. "možeš li da mi pogledaš na laptopu.." lepo odgovorite da je za to zadužen "Pera" i da vi ne znate to jer se time ne bavite već godinama...



Jer, "kako je lepo biti GLUP" je nešto čemu treba težiti na poslu u smislu da budete vrhunski stručni za ono za šta primate platu, a za sve ostalo apsolutni duduk (ne stvarno, nego da tako misle svi na poslu, kao i rodbina, prijatelji, itd.).
Mnogo je lakše za vas da na poslu većina misli da ste glupi i da ne znate ništa van osnovnog posla za koji ste plaćeni, nego da vas svi tapšu po ramenu jer sve znate (a u stvari, za 90% toga često morate da konsultujete Google pošto ne možete sve da držite u glavi, pa je i to dodatno gubljenje vremena), jer tada je mnogo teže odbiti da odvojite vreme za rešavanje tuđeg problema kada ljudi znaju da vi to ZNATE, a kad misle da ste "glupi" onda vas neće niko ni cimati za bilo koji svoj problem.


I tako, u Srbiji najbolje prolaze "glupi", koji često primaju istu platu kao vi, mozak im bar 15 sati dnevno na paši, a vi 15 sati dnevno razmišljajte o poslu, i to je glavni izvor frustracija i nezadovoljstva poslom.
Često, i kada promenite firmu, ali nastavite da radite isti ili sličan posao, ne promeni se ništa, jer ste u sličnoj poziciji, bombarduju vas sa svih strana zahtevima, stalno ste u vremenskom škripcu i stalno pod pritiskom da se određeni poslovi završe na vreme.

To donekle i može da se izdrži do 30. godine, jer nije problem ne spavati jednu ili čak dve noći zaredom i ostati normalan, ali posle toga psihički i fizički zamor počinju da ostavljaju dugotrajnije posledice, pa jeda noć bez dobrog sna ostavi posledice u sledećih 7 dana, što u kombinaciji sa previše obaveza može dovesti osobu da jednostavno "iskoči iz šina".
[ bananaphone @ 14.01.2018. 07:22 ] @
@Sleepwalkerbg - bravo, svaka cast, ovo je jedan od najboljih nacina da se prevazidje burnout.
[ Lavlja_Jazbina @ 14.01.2018. 09:48 ] @
Pod uslovom da post nije fingiran,a ako nije,tu je palo neko nasledstvo.

edit:
Pade mi na pamet Solar Fake sa recima i njegovim "iskustvom".
[ dejanet @ 14.01.2018. 11:41 ] @
Ako je covek free, nema porodicu, po meni je normalnije raditi tako nego "goreti" na neodgovarajucem poslu.
Sa decom i zenom trabaju muda i mnogo razumevanja od zene(koje cesto nemaju). Mislim ono mesecima drndam gitaru 7 sati dnevno - hahaha.
[ Braxi @ 14.01.2018. 17:29 ] @
zavisi kakva je zena.

Ako imas neku gotovanku koja ocekuje da ti teglis sve a ona malo rasiri noge, onda jbg.

A ako imas modernu, ostvarenu zenu onda je OK.
[ bananaphone @ 14.01.2018. 21:21 ] @
Citat:
dejanet:
Ako je covek free, nema porodicu, po meni je normalnije raditi tako nego "goreti" na neodgovarajucem poslu.
Sa decom i zenom trabaju muda i mnogo razumevanja od zene(koje cesto nemaju). Mislim ono mesecima drndam gitaru 7 sati dnevno - hahaha.


Kompromisi kompromisi :D

Pa ne moras da ispratis njega 100%, nije fora da spalis sve mostove iza sebe, bar ja tako mislim, fora je da je covek uspeo da se malo distancira od izvora stresa i da prebaci mozak u neku drugu dimenziju i izvede se iz burnout-a do nivoa da mu je lemilica ponovo interesantna...

Ne moras sad 7h dnevno da vezbas jogu i trljas se snegom, plivas za krst casni, skupljas salveta i sviras gusle, dok deca ruse kucu a racuni se gomilaju :D